of 35 /35
U V O D Samom pojavom novca pojavljuje se stalna borba izmedju onih koji imaju visak sredstava i onih kojima su sredstva potrebna. Finansijski sistem svake zemlje zavisi, pre svega, od stepena razvoja bankarskog sektora, a ekonomski rast svake ekonomije u jasnoj je korelaciji sa aktivnostima poslovnh banaka, posebno u ekonomijama u kojima poslovno bankarstvo zauzima visok udeo u celom finansijskom sektoru. Banke se u teoriji najcesce definisu kao finansijske institucije, novcani zavodi ili kreditne ustanove cija je osnovna delatnost uzimanje i davanje kredita odnosno posredovanje izmedju suficitnih i deficitnih transaktora sa asimetricnim finansijskim pozicijama i kao institucije koje obavljaju odredjene platne i druge transakcije za racun svojih komitenata. Prikupljanje depozita s jedne strane i davanje kredita uz odredjenu kamatu (cena kredita) s druge strane je mozda i najvaznija uloga banke kao direktnog posrednika, te najvecim delom i glavni izvor prihoda banke. Posrednicka uloga je jedna od osnovnih uloga, tako da princip medjusobnog poverenja izmedju banke i klijenta sustinski odvaja banku od drugih finansijskih institucija. Pojam banke podrazumeva i ulogu u makrosistemu nacionalne ekonomije, jer banka iako iskazuje i zastupa interese osnivaca banke, bitno utice i na interes nacionalne ekonomije. Sam izraz kredit potice od latinske reci credare, sto znaci verovati, kasnije rec veresija koja znaci naknadno placanje proizvoda ili vracanje novca pod odredjenim uslovima. Kredit predstavlja duznicko-poverilacki odnos u kome poverilac ustupa pravo raspolaganja novcem duzniku na izvesno vreme i pod izvesnim uslovima. Najprostije receno, kredit je raspolaganje tudjim novcem na odredjeno vreme, za sta se vlasniku novca placa naknada. Po pravilu, korisnik kredita (odnosno onaj ko raspolaze tim 1

Seminarski radovi

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Izrada svih vrsta seminarskih,diplomskih,maturkih i master radova, kucanje teksta, pravljenje power point prezentacija po povoljnim cenama. Posetite: www.radovi.info

Text of Seminarski radovi

  • 1. UVOD Samom pojavom novca pojavljuje se stalna borba izmedju onih koji imajuvisak sredstava i onih kojima su sredstva potrebna. Finansijski sistem svake zemlje zavisi, pre svega, od stepena razvojabankarskog sektora, a ekonomski rast svake ekonomije u jasnoj je korelaciji saaktivnostima poslovnh banaka, posebno u ekonomijama u kojima poslovnobankarstvo zauzima visok udeo u celom finansijskom sektoru. Banke se u teoriji najcesce definisu kao finansijske institucije, novcanizavodi ili kreditne ustanove cija je osnovna delatnost uzimanje i davanje kreditaodnosno posredovanje izmedju suficitnih i deficitnih transaktora sa asimetricnimfinansijskim pozicijama i kao institucije koje obavljaju odredjene platne i drugetransakcije za racun svojih komitenata. Prikupljanje depozita s jedne strane idavanje kredita uz odredjenu kamatu (cena kredita) s druge strane je mozda inajvaznija uloga banke kao direktnog posrednika, te najvecim delom i glavniizvor prihoda banke. Posrednicka uloga je jedna od osnovnih uloga, tako daprincip medjusobnog poverenja izmedju banke i klijenta sustinski odvaja bankuod drugih finansijskih institucija. Pojam banke podrazumeva i ulogu umakrosistemu nacionalne ekonomije, jer banka iako iskazuje i zastupa intereseosnivaca banke, bitno utice i na interes nacionalne ekonomije. Sam izraz kredit potice od latinske reci credare, sto znaci verovati, kasnijerec veresija koja znaci naknadno placanje proizvoda ili vracanje novca pododredjenim uslovima. Kredit predstavlja duznicko-poverilacki odnos u kome poverilac ustupapravo raspolaganja novcem duzniku na izvesno vreme i pod izvesnim uslovima. Najprostije receno, kredit je raspolaganje tudjim novcem na odredjenovreme, za sta se vlasniku novca placa naknada. Po pravilu, korisnik kredita(odnosno onaj ko raspolaze tim novcem) je fizicko ili pravno lice, dok je kreditor(vlasnik novca) poslovna banka. Nastanak kredita se veze za pojavu privremenog viska proizvoda, a kasnijenovca kod jednih i potrebu za proizvodima ili novcem kod drugih, uz obavezuvracanja. U pocetku se kredit javlja u naturalnom obliku, kada poverilac ustupaduzniku svoje proizvode kojih je u tom momentu imao vise nego sto mu je bilopotrebno, a ovaj ih je uzimao uz obavezu da iste proizvode vrati. Naturalni kreditje karakteristican za period naturalne privrede i nestaje njenim prestankom,odnosno pojavom novca. Funkcija novca kao sredstva placanja predstavlja osnovu za pojavukreditnog novca novca savremene razvijene trzisne privrede. Uz nizi stependrustvenog razvoja, kredit je po obimu bio manji i imao je privatni karakter direktan odnos izmedju lica koje je imalo sredstva bez potrebe za angazovanjemza odredjeno vreme i lica kome su sredstva bila potrebna. Da bi doslo doodnosa, bilo je potrebno da se sretnu. Sa aspekta upotrebe, bio je uglavnompotrosacki za kupovinu potrosnih dobara. Naime, duznici su imali neredovno ineravnomerno priticanje prihoda, a poverioci su uvodjenjem kredita povecavali1

2. obim prodaje. Raslojavanjem stanovnistva javljaju se zelenaski krediti (kamate)zaduzivanjem kod trgovaca i drugih bogatijih slojeva, pod teskim uslovima, u nadida ce se popraviti ekonomski polozaj. Razvojem drustva, nauke i tehnike,masovne proizvodnje, kredit se trazi u vecem obimu jer postaje znacajan faktorrazvoja nacionalne privrede. Umesto direktnog kontakta, javljaju sespecijalizovane institucije koje prikupljaju sredstva i stavljaju ih na raspolaganje.Te specijalizovane ustanove su benke. Sa pojavom banaka kreditni posao jeznacajno unapredjen, jer je banka posredovala izmedju onih kojima su sredstvapotrebna i onih koji imaju visak sredstava, pa samim tim vise nije bilo potrebnoda oni stupaju u direktan kontakt, sto je u mnogome ubrzalo i plasiranje viskasredstava, ali i koriscenje sredstava. Uloga banke u kredinom poslu znacajna je izbog boljeg obezbedjenja placanja, tj. vracanja pozajmljenih sredstava.U savremenoj srpskoj privredi, nakon znacajnijih promena u monetarnojpolitici (prevazilazenje hiperinflacije, stecaja i likvidacije mnogih drzavnihbanaka), bankarski sektor se znacajno razvija, pre svega zbog sve jacekonkurencije izazvane dolaskom stranih banaka. 2 3. I ZNACAJ I FUNKCIJE BANKARSKOG KREDITAU razvijenim svetskim privredama, a takodje i u nasoj zemlji i zemljama utranziciji, bankarski krediti igraju znacajnu ulogu u rastu i razvoju privrede.Centralna banka, u nasem slucaju Narodna Banka Srbije, preko monetarnepolitike utice na rad banaka i tako usmerava novcana sredstva ka zeljenom cilju.U odnosu na proces reprodukcije, kredit ima veoma znacajnu funkciju, jeromogucava likvidnost i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i povecava procesproizvodnje i uspostavlja ravnotezu robno novcanih odnosa na trzistu.Najznacajnije funkcije kredita su: Mobilizatorska funkcija kredita jedna je od najznacajniji funkcija kredita, jer se na ovaj nacin vrsi mobilizacija, tj. prikupljanje, slobodnih novcanih sredstava koja se u drustvu i privredi nalaze van proizvodne i prometne funkcije i na ovaj nacin se ta sredstva alociraju na korisnike, tj. ova prikupljena sredstva se usmeravaju tamo gde su potrebnija, ka korisnicima koji u tom periodu nemaju dovoljno raspolozivog novca; Kontinuitet reprodukcije uz kreditnu podrsku ovo je jako znacajna funkcija za sve privredne grane, jer preduzeca uz pomoc kredita mogu lakse da prebrode poteskoce tekuceg poslovanja, uz kreditnu podrsku preduzeca mogu da doprinesu ocuvanju likvidnosti i na taj nacin podmire dospele obaveze, takodje mogu da obezbede kontinuitet proizvodnje (prosta reprodukcija) ali i da ubrzaju i uvecaju proizvodnju (prosirena reprodukcija), kreditna podrska je znacajna i za ravnotezu robno-novcanih odnosa zbog regulisanja ponude i traznje na trzistu; Kredit obezbedjuje likvidnost i stabilnost privredjivanja ova funkcija je najizrazenija kod preduzeca koja imaju sezonski karakter proizvodnje i prodaje, pa ovakva preduzeca i organizacije mogu uz pomoc kredita u periodima kada se ne realizuje proizvodnja doci do novcanih sredstava; Uz pomoc kredita mogu da se regulisu ponuda i traznja na trzistu sto dovodi do stabilnosti cena i smanjivanja nivoa zaliha, pa se samim tim i ubrzava proces reprodukcije, ovo znaci da kupci na trzistu mogu podmirivati svoje potrebe i onda kada nemaju dovoljno sopstvenih sredstava, tj. uz kreditnu podrsku oni se javljaju kao potrosaci na trzistu i kupuju zalihe proizvoda;3 4. Uticaj kredita na medjunarodnu ekonomsku razmenu jako jeznacajan jer je izvozni kredit postao sredstvo konkurentske borbe,kredit je narocito znacajan i potreban prilikom osvajanja novihtrzista; Kredit kao inicijator razoja privredno nedovoljno razvijenih podrucja ova funkcija ima poseban znacaj u medjunarodnim privrednimodnosima za razvoj privreno nedovoljno razvijenih zemalja, na ovajnacin nerazvijene zemlje mogu ubrzati svoj razvoj jer se prevazilazinedostatak sopstvene akumulacije, najznacajnije kredite ove vrsteodobravaju: Svetska banka (WB); Medjunarodni monetarni fond(IMF); Evropska banka za obnovu i razvoj Kontrolna funkcija kredita u privredi predstavlja vazan oblikukupne kontrole. Pomocu kredita se ostvaruje stalna kontrolaposlovanja preduzeca koja se kreditiraju. Banka koja daje kredit, popravilu, uslovljava svog klijenta da celokupno finansisko poslovanjeobavlja uz njeno posredovanje (npr. Komercijalna banka odobravakredite pravnim licima sa povoljnijim kamatama ukoliko 80% svogukupnog poslovanja obavljaju preko racuna koji poseduju u tojbanci, ukoliko je ovakav slucaj preduzece moze da dobije dugorocnikredit za investiciona ulaganja i nabavku osnovnih sredstava, sarokom otplate do 5 godina). Banka kontrolise klijenta koji koristi njenkredit, kako bi se uverila da se kredit zaista namenski upotrebljava,da preduzece posluje rentabilno, da nema sunljivih i spornihpotrazivanja i da su zalihe iskazane prema realnim cenama.Kontrolna funkcija kerdita zasniva se na obavezi duznika da uzetikredit mora vratiti banci u odredjenom roku i sa odredjenomnaknadom u vidu kamate. Svako odstupanje od ugovorenog rokavracanja, signalizira banci da je doslo do poremecaja u procesureprodukcije i ukazuje da treba preuzeti konkretne mere za naplatukredita. 4 5. II PROCEDURE BANKE U POSTUPKU KREDITIRANJA2.1. Opsti uslovi odobravanja kreditaU savremenim uslovima privredjivanja ali i zivota banka ima znacajnu ulogu.Zbog velike dinamicnosti poslovanja i globalizacije na bankama je veoma velikaodgovornost, kako da svoja sredstva plasiraju na najbolji moguci nacin, ali i kakoda budu sigurne da ce ta sredstva biti vracena u dogovorenom vremenskomperiodu i sa dogovorenom naknadom, tj. kamatom.Banke najcesce svoja sredstva plasiraju u vidu raznih vrsta kredita,kreditirajuci na taj nacin stanovnistvo i privredu. Najveci deo sredstava bankeupucuje se u kreditiranje privrede, mada je u nasoj domicilnoj bankarskoj praksiveliki deo sredstava banaka usmeren u kreditiranje stanovnistva. Po poslednjemizvestaju NBS, 61.5% od ukupnih plasmana svih banaka koje posluju na teritorijinase drzave, su plasmani privredi, dok plasmani stanovnistvu iznose 35.5%. 1 Iako je banka profitna organizacija i osnovni cilj joj je da ostvari sto veciprofit (razlika izmedku aktivne i pasivne kamate), to ne znaci da banka po svakucenu daje kredite svima koji to zatraze. Zbog svoje sigurnosti, ocuvanjalikvidnosti i solventnosti, svaka banka ima svoju kreditnu politiku, kao deoposlovne politike banke, koja u zavisnosti od banke propisuje opste i posebneuslove odobravanja kredita. Kreditnu politiku banke iako propisuju i usvajajuorgani upravljanja banke, ona ipak mora biti u skladu sa Zakonom i uslovima kojepropisuje Narodna Banka Srbije, kao centralna banka u zemlji.Da bi obezbedila sigurnost plasiranih sredstava banka najpre utvrdjuje da lizainteresovano preduzece ili fizicko lice ispunjava osnovne generalne usloveusvojene kreditnom politikom banke.Uslovi za odobravanje kredita privrednim subjektima mogu biti opsteg iposbnog karaktera. Opsti uslovi odobravanja kredita su odredjeni zakonom iaktima poslovne politike banke, njihova karakteristika je da se odnose na svepodnosioce zahteva za kredit (korisnike) kao i za sve vrste kredita. Za razliku odopstih uslova, posebni uslovi odobravanja kredita, kao sto im i samo ime govori,odnose se samo na pojedine - posebne vrste kredita, tj. odnose se samo napojedine namene kredita, dakle posebni uslovi odobravanja kredita suselektivnog karaktera.Da bi se ispunili opsti uslovi odobravanja kredita potrebno je da banka utvrdida li je privredni subjekt pravno sposoban da zakljuci sa bankom ugovor okreditu. Utvrdjivanje pravne sposobnosti moguce je uvidom u dokumentaciju kojadokazuje da je privredni subjekt upisan u postojeci registar, u nasoj zemlji to jeAgencija za privredne registre, pored pravne sposobnosti jako je vazno da seutvrdi da li je lice koje podnosi zahtev za kredit ovlasceno lice od straneprivrednog subjekta.1Bankarski sektor u Srbiji-izvestaj NBS za IV k. 2008.5 6. Posebni uslovi odobravanja kredita, najcesce se odnose na:namenu upotrebe sredstava;sopstveno ucesce korisnika kredita;polaganje depozita;instrumente obezbedjenja vracanja kredita i dr.2.2 Kriterijumi kreditne sposobnosti klijenataKreditna sposobnost klijenta, tj. trazioca kredita, podrazumeva mogucnostuzimanja, koriscenja i vracanja kredita banci pod odredjenim uslovima.Za banku je jako znacajno ispitivanje kreditne sposobnosti klijenta. Ukolikobanka ne posvecuje dovoljno paznje, tj. ukoiliko neadekvatno donosi odluke oodobrenju kredita, to moze imati nepovoljne posledice na sam rad banke ali i nanjeno dalje poslovanje. Ukoliko se pozajmljena sredstva ne vrate u predvidjenomroku to moze uticati na kreditni potencijal banke, na njenu likvidnost, a takodje ina poslovni ugled banke. Zbog svega ovoga savremene banke imaju posebnaodeljenja koja se bave utvrdjivanjem kreditne sposobnosti klijenata (kreditniodbor) ili ovlascena lica koja donose odluku o kreditnoj sposobnosti klijenata(kreditni referent).Ocena kreditne sposobnosti klijenta je pouzdana ukoliko se periodposmatranja odnosi na duzu vremensku seriju, ovo naravno podrazumeva uvid uposlovanje klijenta na osnovu dokumentacije koja se podnosi, a koja jeobavezna. Kreditna sposobnost nekog klijenta ima dva aspekta ; formalni imaterijalni. Da bi se ispunila formalna kreditna sposobnost potrebno je da jeklijent pravno sposoban da zakljuci ugovor o kreditu sa bankom. Materijalnakreditna sposobnost je ispunjena ako klijent pruza dovoljno garancija da ce uodredjenom roku ispuniti svoje obaveze iz ugovora o kreditu, duznik svojomimovinom i poslovnom sposobnoscu garantuje da ce ispuniti obaveze izugovora.Prilikom utvrdjivanja kreditne sposobnosti trazioca kredita banka analizirapreduzece koje podnosi zahtev, jedna od najprihvatljivijih analiza je tzv. 5 CS ofcredit. 5 CS of credit istice pet dominantnih faktora u procesu analize, i to:1) character karakteristike trazioca kredita;2) capacity velicina njegovog kapaciteta ili sposobnost vracanja;3) capital velicina njegovog kapitala ili bogatstvo duznika;4) collateral uslovi obezbedjenja kredita;5) conditions uslovi njegovog poslovanja.2 Na osnovu analize banka ce proglasiti kreditno sposobnim onog klijenta kojiispunjava sledece uslove:2V. Bjelica Bankarstvo, Beograd, 2006. 6 7. ostvaruje pozitivan finansiski rezultat; nema nepokrivenih gubitaka po zavrsnom racunu iz predhodne godine; ima mogucnost da vrati kredit o roku; ima uredno finansisko poslovanje; ima azurno knjigovodstveno stanje; svoju imovinu i obaveze iskazuje po stvarnoj vrednosti u skladu sa vazecim propisima; racionalno koristi sredstva i postize zadovoljavajuci koeficijent obrta; namenski koristi ranije odobrene kredite; uredno izmiruje obaveze prema banci, drzavnoj zajednici i poslovnim partnerima; da nema nekontrolisanog prelivanja obrtnih sredstava u osnovna; uredno naplacuje svoja potrazivanja; ima strucno osposobljene kadrove za uspesno obavljanje poslova i dr.Banka ocenjuje kreditnu sposobnost klijenta na osnovu bilansa stanja ibilansa uspeha, pre svega analizirajuci prihode i rashode. Trazioc kredita koji imaiskazan gubitak iz predhodne godine ne predstavlja kreditno nesposobnogklijenta ukoliko je taj gubitak pokriven na propisan nacin. Naprotiv takav klijentsmatra se kreditno sposobnim, s tim da se u praksi uglavnom odobrava kredit sanesto visom kamatnom stopom u odnosu na kamatnu stopu koja se obracunavaza klijenta koji je iskazao pozitivan finansiski rezultat.Prilikom analize kredidnog zahteva za banku je veoma znacajno dapredeuzece redovno izmiruje svoje dospele obaveze prema banci, drzavi i svojimpoveriocima, ali je takodje jako znacajno i da li preduzece redovno i u rokunaplacuje svoja potrazivanja. Banka nece zakljuciti ugovor o kratkorocnomkreditu sa preduzecem koje ima dospela nenaplacena potrazivanja, ako je oddana dospelosti potrazivanja proteklo vise od 60 dana, a preduzece nijepreduzelo potrebne mere za njihovu naplatu.Obaveza svakog preduzeca je da svoja sredstva koristi namenski, upojedinim slucajevima dozvoljeno je prelivanje iz jednog fonda u drugi, medjutimbanka ne dozvoljava da se sredstva trazioca kredita nekontrolisano prelivaju izobrtnih sredstava u osnovna sredstva, ni obrnuto, pre svega jer moze doci donedostatka likvidnih obrtnih sredstava a samim tim i do nepostovanja ugovora, tj.duznik nece imati raspoloziva sredstva da izmiri dospele obaveze prema banci. 2.3. Postupak odobravanja i koriscenja kredita Postupak kreditiranja podrazumeva sve pravne i ekonomske radnje kojepreduzima trazilac kredita, odnosno koje cini poslovna banka da bi se odobriokredit.7 8. Bez obzira na razne marketinske poruke (npr. udjes, izadjes i gotovo) iznacajno skracenje roka odlucivanja po kreditnom zahtevu, u interesu svakebanke je da se uveri u sigurnost svojih plasmana, iako rizik uvek postoji, zbogtoga svaki postupak kreditiranja ima vise faza, jer banka sebi nesme da dozvolida ugrozi svoju likvidnost, niti da smanji kreditni potencijal. Svaki postupak kreditiranja ima sledece faze:1)podnosenje zahteva za kredit;2)pazmatranje i obrada kreditnog zahteva;3)resenje po kreditnom zahtevu;4)zakljucivanje ugovora o kreditu;5)koriscenje i vracanje kredita.32.3.1. Podnosenje zahteva za kreditPodnosenje zahteva za kredit je prva faza u postupku kreditiranja. U ovojfazi klijent (potencijalni duznik) podnosi banci zahtev za kredit, pri cemu morajasno da obavesti banku o: nameni, visini kredita, vremenskom intervalu vracanja (roku), nacinu vracanja (otplate), visini kamate, instrumentima obezbedjenja, visini sopstvenih sredstava i dr.Ukoliko se radi o pravnom licu podnose se finansiski izvestaji poslovanja izpredhodnog perioda, u nasoj zemlji se to razlikuje u zavisnosti od banke, ali senajcesce po pravilima banaka podnose finansiski izvestaji predhodne dvegodine. Za pravna lica jako je znacajno da se podnese biznis plan za poduhvatkoji ce se kreditirati, u kome mora precizno biti navedeno i obrazlozenokoriscenje finansiskih sredstava. Kako je biznis plan, relativno novina za nasadomaca preduzeca, u mnogim slucajevima preduzeca kontaktiraju specijaliste priizradi biznis plana, a takodje i banke mogu biti konsultanti. Poslovnoj banci jenajcesce, radi uvida, neophodna sledeca dokumentacija: odluka organa upravljanja preduzeca da se moze zaduziti kodbanke, plan razvoja preduzeca, plan proizvodnje preduzeca izrazen kvantitativno i vrednosno, ostvarena realizacija, struktura troskova i prodajne cene, prethodni zavrsni racun i periodicni obracun bilansa uspeha,3V. Bjelica, Bankarstvo, Beograd, 2006.8 9. kretanje zaliha sirovina, materijala, nedovrsene proizvodnje i gotovih proizvoda, stanje obrtnih sredstava, njihovi izvori, sredstva kojima raspolaze, ukupne obaveze, pregled stanja i kretanja fondova i sl. Kada je rec o fizickim licima, visina licnog dohodka je najznacajnija prilikompodnosenja zahteva, pre svega mesecni iznos kredita nesme da opterecuje viseod 1/3 licnog dohodka, takodje lice mora da navede za koju vrstu kredita podnosizahtev.Kompletiran zahtev za kredit se predaje analitickoj sluzbi banke, koja daljepreuzima dalji rad na kreditnom zahtevu. 2.3.2. Razmatranje i obrada kreditnog zahtevaPrema novom zakonu kojim se definise banka kao i njeni poslovi, u nasojbankarskoj praksi po prvi put je uveden kreditni odbor.Kreditni odbor i pojedinci kreditni referenti su ovlasceni za razmatranje idonosenje konacne odluke o kreditiranju.Ova faza je jako znacajna za banku, jer se u njoj analiziraju svi podaci izpodnesenog zahteva. Analiza se formalno-pravna strana, kao i materijalno-finansiska strana trazioca kreda. Sa formalno-pravne strane treba utvrditi da li sepodneti zahtev za kredit moze prihvatiti i preuzeti, dok se sa materijalno-finansiske strane utvrdjuje realna opravdanost kreditnog zahteva.Ono sto je jako znacajno za banke, ali i za nasu drzavu, jeste Kreditni biro.Kreditni biro objedinjuje podatke o zaduzenosti gradjana, preduzetnika i pravnihlica iz nase zemlje. Osnovan je u Beogradu, decembra meseca 2005. godine. Naosnovu podataka iz kreditnog biroa banke brze i sa vecom sigurnoscu utvrdjujutacnost podataka iz kreditnog zahteva.Na osnovu izvrsene analize nadlezni organ banke donosi predlog odluke,predlog moze da bude pozitivan ili negativan.2.3.3. Resenje po kreditnom zahtevu Na osnovu zakljucka iz kreditnog referata, kreditni odbor banke donosireseneje koje prosledjuje traziocima kredita. Odluka koja se donese na osnovuzahteva za odobravanje kredita treba se sprovesti. Ukoliko je odluka negativna, otome se trazioc kredita obavestava pismenim putem uz obavezno objasnjenjezbog cega je doneta negativna odluka. Kada je odluka pozitivna, tj. kada jekreditni zahtev usvojen, trazilac kredita se obavestava i ujedno poziva nasklapanje ugovora o kreditu. Uslovi pod kojima se odobrava kredit treba da sunavedeni i u resenju i u ugovoru o kreditu.2.3.4. Zakljucivanje ugovora o kreditu9 10. Ova faza uglavnom sadrzi formalno-pravne aspekte kreditnog posla. Ugovoro kreditu je dvostrana izjava volje kreditora i kreditiranog, tako da obavezno morabiti u pismenoj formi i obuhvata sve posebne uslove pod kojima se kreditodobrava. Najbitniji elementi ugovora o kreditu su: naziv davaoca i primaoca kredita, iznos odobrenog kredita, namenu i rok koriscenja kredita, rok vracanja kredita, kamatnu stopu, visinu redovne i zatezne kamate, obaveze banke prema korisniku kredita, druge obaveze korisnika kredita prema banci, instrumente obezbedjenja kredita, mesto i datum sklapanja ugovora, pecat i potpise ugovornih strana. Ugovor postaje punovazan potpisivanjem ugovornih strana. Ugovorpredstavlja zastitu i jednoj i drugoj strani u kreditnom poslu, zbog toga se i izdajeu dva primerka, po jedan primerak zadrzava svaka strana. U nasoj (domicilnoj) bankarskoj praksi, narocito kada je rec o kreditimanamenjenim fizickim licima, cesto se desava da gradjanin (duznik) prilikompotpisivanja ugovora o kreditu ne razmotri sve klauzule ugovora. 2.3.5. Koriscenje i vracanje kredita Po potpisivanju ugovora o kreditu, poslovna banka stvara uslove zapustanje odobrenog kredita u tecaj. Na racun korisnika kredita, koji je najcesceotvoren u banci koja odobrava kredit, banka prebacuje odobreni iznos novcanihsredstava i od tog momenta korisnik kredita moze da raspolaze odobredimsredstvima. Ovde se ne zavrsava posao banke, vec banka prati i proverava svogduznika da li namenski koristi odobrena sredstva, najcesce i obavestavakorisnika kredita o visini mesecnog iznosa kredita uvecanjog za kamatu, kao i otacnom datumu u mesecu do kada treba da izvrsi uplatu. Ukoliko se kredit nevraca po planu i ugovoru banka pocinje da obracunava i zateznu kamatu, koja jeznatno visa od ugovorene i dodatno opterecuje korisnika kredita. Ako korisnikkredita bez opravdanog razloga ne vraca kredit uredno, banka moze izvrsitiprinudnu naplatu uz pomoc suda. Kod nas u zemlji po statistickim podacima nasi gradjani i preduzeca urednoi redovno otplacuju anuitete svojih kredita bankama, sto bi trebalo da predstavljadobru procenu banaka prilikom odobravanja zahteva za kredit, kao i dobrukontrolu koriscenja i vracanja kredita. 10 11. IIIVRSTE BANKARSKIH KREDITA 3.1. Podela bankarskih kredita Kako se je bankarstvo razvijalo, zbog rastuce globalizacije i sve jacekonkurencije, tako se je i paleta bankarskih usluga sve vise sirila i usavrsavalakako bi privukla sto vise novih klijenata, ali i kako bi zadrzala postojece. Ipaknjznacajnija usluga banke i do danasnjih dana ostao je kredit, medjutim danasima raznih vrsta kredita, tako da se ne mogu svi ni nabrojati i klasifikovati. U nasoj drzavi trenutno posluje 34 banaka, vecina njih je u vlasnistvustranih lica, ali postoje i one koje su jos uvek u vlasnistvu drzave. Zbog sve jacekonkurencije i zelje za maksimizacijom profita, banke se svakodnevno takmice iprezentiraju nove usluge, a sve u cilju povecanja broja korisnika i ocuvanja brojapostojecih korisnika. Banke, kako bi se priblizile svojim korisnicima stalno nalazenove nacine i uslove kreditiranja. Ovo su neke od najznacajnijih podela kredita: 1) Prema rocnosti na: kratkorocni (do 1 godine) srednjerocni (do 5 godina) dugorocni (od 5 do 10 godina) 2) Po obliku osiguranja kredita: neosigurani osigurani 3) Po vrstama kreditora: bankarski kredit, drzavni kredit, komercijalni, kredit osiguravajucih drustava, kredit privatnih lica, konzorcijajalni (meta) kredit. 4) Po vrstama zajmotrazilaca: poljoprivredni kredit,11 12. industriski kredit, komunalni (stambeni), licni kredit. 5) Po vrstama koriscenja: potrosacki kredit, industriski kredit kredit za formiranje pocetnih sredstava (kapitala) kompanije, investicioni, sezonski, kredit za operacije vrednosnim papirima, uvozni kredit, izvozni kredit. U nerazvijenom ili nedovoljno razvijenom trzistu novca, kamate i trzistukapitala, kao sto je slucaj i u nasoj zemlji, banke su u potpunosti preuzele ulogukreditiranja i finansiranja reprodukcije, ali i finansiranja gradjana. U nasem bankarskom sistemu najcesca podela kredita jeste podela naosnovu izvora iz kojih se krediti odobravaju i vremena na koje se odobravaju, pashodno tome postoje: kratkorocni (krediti za obrtne potrebe), investicioni ili dugorocni i potrosacki krediti.4Kratkorocni krediti (krediti za obrtne potrebe) i investicioni krediti namenjenisu privrednim subjuktima, dok su potrosacki krediti namenjeni stanovnistvu, tj.fizickim licima. 3.2.Kratkorocni krediti (krediti za obrtne potrebe) Zbog nedovoljne akumulacije domace privrede koja se jos uvek nalazi urazvoju, mnoga preduzeca nisu u mogucnosti da obezbede finansiska sredstvaza nabavku osnovnih i obrtnih sredstava, zbog toga se javljaju banke u ulozikreditora, kako bi preduzece lakse prebrodilo trenutni nedostatak finansijskihsredstava i nesmetano nastavilo proces reprodukcije. Pod obrtnim sredstvima preduzeca podrazumevaju se ona sredstva kojamenjaju oblik da bi se, menjejuci ga, ponovo vratila u prvobitni novcani oblik.Ovde spadaju: gotov novac, sirovine, materijal, nedovrsena proizvodnja, zalihegotove proizvodnje, potrazivanja od kupaca i dr. Krediti koji se odobravaju za obrtna sredstva pre svega odobravaju se zasledece namene:4S. Komazec, Monetarna ekonomija i bankarstvo, Beograd, 2001.12 13. krediti za proizvodnju, krediti za zalihe, krediti za robni promet.Za odobravanje kredita za proizvodnju neophodno je ispuniti, pored opstihuslova, i poseban uslov, a to je sigurnost plasmana proizvoda za koje se kredittrazi na odredjenom trzistu. Ovaj poseban uslov je narocito znacajan ukoliko seradi o prosirenoj reprodukciji koja se finansira iz kredita. Krediti za proizvodnjuse pre svega odobravaju za: proizvodnju proizvoda, nabavku sirovina i repro materijala, kreditiranje zaliha gotove robe i potrazivanja. Krediti za zalihe su jako znacajni kod preduzeca kod kojih nije uskladjenaproizvodnja i prodaja, to su pre svega preduzeca koja imaju sezonski karakterprodaje ili nemaju dovoljno trajnih obrtnih sredstava. Kredit za zalihe se odobravapreduzecu pod uslovom da je obim zaliha ekonomski opravdan. Krediti za robni promet koriste se za pospesavanje prometa, kupovine iprodaje robe. Ovi krediti robni promet snabdevaju potrebnim sredstvima, kako bise promet robe nesmetano odvijao, a to se takodje odrazava i na kontinuitetproizvodnje. Krediti za robni promet mogu biti krediti za kupovinu robe, kao ikrediti za prodaju robe. Iako se krediti za finansiranje obrtnih sredstava svrstavaju u kratkorocnekredite, tj. u kredite sa rokom otplate do godinu dana, u nasoj domicilnoj praksiima slucajeva kada banke odobravaju ovu vrstu kredita sa duzim rokom otplate.Tako na primer Raiffesen bank odobrava kredite za finansiranje obrtnihsredstava za privredne subjekte, sa rokom otplate do 36 meseci, uz kamatnustopu od 18.15%, a iznos koji preduzeca mogu da dobiju krece se u rasponuizmedju 1000 do 30000 eura. 3.3. Krediti za investicione potrebeInvesticije su jedan od bitnih uslova privrednog rasta i razvoja u svakojzemlji, pa tako i kod nas. Posto su investicije dugotrajan proces koji zahteva vecukolicinu finansijskih sredstava, retko koje preduzece izvodi investicije bezpodrske banaka.Investicioni krediti banaka namenjeni su za finansiranje trajnih ulaganja uposlovanje preduzeca. Svrha tih ulaganja moze biti tehnicko-tehnoloskounapredjenje materijalne osnove rada ( ulaganje u gradjevinsku infrastrukturu,opremu i znanje), ili obezbedjenje trajnih obrtnih sredstava koja su neophodna zaredovno poslovanje.Mogucnost banke da odobrava investicione kredite uslovljena je volumenomi strukturom kreditnog potencijala, i to posebno onog dela koji ima karakter trajnihsredstava, kao sto su: sredstva fonda osnivaca, sredstva rezervi, dugorocnidepoziti, dugorocna kreditna sredstva ( od domacih i inostranih banaka) i sl.13 14. Banke mogu investicione kredite odobravati i iz kratkorocnih depozita, sto jepoznato kao proces rocne transformacije sredstava. Pri tome banke moraju voditiracuna o bilansnoj ravnotezi u prilivu i odlivu sredstava, jer u protivnom bankemogu otici u zonu nelikvidnosti.Da bi banka odobrila investicioni kredit svom poslovnom klijentu,neophodno je da raspolaze odgovarajucom dokumentacijom koju je trazilackredita duzan da prezentira banci. Relevantna dokumentacija koja prati kreditnizahtev je investicioni program ( biznis plan) i investiciono-tehnickadokumentacija. Investicioni program, tj. biznis plan, je elaborat u kome seobrazlazu cilj i namena investicionih ulaganja. U investicionom programu, osimnaznake o kakvom je investicionom projektu i objektu rec, ukazuje se naekonomsku opravdanost tih ulaganja. Banka na osnovu elaborata detaljnoanalizira sve ekonomske faktore koji uticu na investiciju, pa na osnovu analizedonosi odluku po kreditnom zahtevu.Banka obavezno pored roka vracanja i sume koju odobrava, mora i dazastiti svoja potrazivanja, najcesci instrumenti obezbedjenja ove vrste kredita su:garancija druge banke, menicno jemstvo, upis hipoteke kao zaloznog prava nanekretnine, osiguranje imovine i td. 3.4.Potrosacki krediti krediti stanovnistvuPotrosacki krediti se odobravaju na osnovu formiranih stednih uloga kodbanaka. Pod potrosackim kreditima se podrazumevaju krediti odobrenigradjanima (fizickim licima), osnovna funkcija ovih kredita je da podsticupotrosnju a samim tim i regulisu zalihe odredjenih vrsta roba.U nasoj domicilnoj praksi, sredinom 90. godina XX veka, ova vrsta kreditaskoro da se nije ni koristila, pre svega zbog nestabilne monete (hiper inflacija).Zatim se od 2001. godine sa pojavom stranih banaka i stabilnijom monetarnompolitikom, ovi krediti ponovo pojavljuju na trzistu i dozivljavaju sve vecuekspanziju. Narodna banka Srbije je vise puta morala da intervenise kako nebipotrosacki krediti dodatno uticali na povecanje inflacije. Neke od mera koje jeNBS preduzela su: povecanje stope obavezne rezerve ( za obaveze u dinarima10%, a za devizne obaveze 45%) 5, koje su banke duzne da drze kod NBS to jenarocito bilo izrazeno kod kredita koje su poslovne banke uzimale iz inostranstvapo veoma povoljnijim kamatama, takodje NBS je donela odluku po kojoj bankemoraju da usklade kratkorocne i dugorocne plasmane stanovnistvu sa osnovnimkapitalom banke, tako da stanje tih plasmana na kraju svakog meseca budemanje ili jednako 200% vrednosti osnovnog kapitala banke na kraju svakogmeseca.Banke koje posluju na teritoriji nase drzave nude potrosacke kredite zarazlicite namene, ka sto su: za kupovinu bele tehnike, za kupovinu namestaja i sl.Ono sto je zajednicko i jako vazno za ovu vrstu kredita jeste to da se sredsva neprebacuju na racun korisnika kredita, vec na osnovu profakture direktno na racunprodavca kod kojeg korisnik kredita nabavlja odredjena dobra.5Izvestaj NBS - 2007 14 15. (Npr.) Potrosacki kredit koji odobrava Komercijalna banka: efektivnakamatna stopa na godisnjem nivou iznosi 13.95%, kredit se izdaje na vremenskiperiod do 60 meseci, mesecni anuitet nesme da opterecuje licni dohodak vise od1/3, kredit se izdaje na osnovu profakture, kao instrumenti obezbedjenja placanjajavljaju se administrativna zabrana, menica, jedan zirant.Krediti koji su danas najzastupljeniji na nasem trzistu a namenjeni sufizickim licima su: gotovinski krediti, auto krediti ( za nabavku automobila), krediti za gasifikaciju i toplifikaciju, stambeni krediti, krediti za adaptaciju nekretnina, krediti za skolarinu, krediti za poljoprivrednike, turisticki krediti i sl.Gotovinski krediti su specificni po tome sto se sredstva odobravajukorisnicima bez navodjenja namene koriscenja kredita. Gotovinski krediti ili kodnas poznatiji kao kes krediti, su bili jako zastupljeni u predhodnoj godini, sto jeuticalo na kolicinu novca u opticaju koja nije bila u skladu sa monetarnompolitikom NBS, zbog toga je NBS uvela dodatne propise za odobravanje ovevrste kredita. Novi propisi su na snazi od avgusta meseca 2007. godine, a ponjima maksimalni vremenski period na koji se mogu odobravati limitiran je na 24meseca. Zbog ove odluke, jasno je da se smanjenjem vremena povecavamesecni anuitet, pa samim tim manji broj korisnika moze da se odluci za ovuvrstu kredita, tj. mali broj korisnika moze da ispuni uslove za odobravaje ovevrste kredita. Ova odluka NBS jeste uticala na smanjenje gotovinskih kredita, alije dovela do povecanja kreditiranja putem kreditnih kartica.Stambeni krediti i krediti za poljoprivrednike odobravaju se uz subvencijedrzave, tako da korisnici ovih vrsta kredita imaju znatno povoljnije uslovekreditiranja. 3.5. Vrste kredita u zavisnosti od instrumenata obezbedjenjaInstrumenti obezbedjenja vracanja kredita su jako znacajan faktor prilikomanalize svakog kreditnog zahteva. Neke vrste kredita su i dobile naziv po svojiminstrumentima obezbedjenja, u ovu grupu spadaju: eskontni krediti, hipotekarni krediti, lomardni krediti, rambusni krediti, krediti po osnovu akcepta, avala i garancija banke 15 16. Eskontni kredit banka odobrava na osnovu menicnog jemstva, sto znacida je eskontni kredit po svojoj sustini menicni kredit. Banka koja raspolazeslobodnim novcanim sredstvima odkupljuje menicu od imaoca te hartije odvrednosti pre njenog roka dospeca. U ovom postupku banka umanjuje menicnusumu za iznos eskonta (kamate) i provizije banke, racunajuci od dana otkupamenice do dana njenog dospeca na naplatu. Spremnost banke da usmerisredstva u ovu vrstu plasmana pre svega zavisi od raspolozivih sredstava banke,ali takodje i od politike centralne banke. Uloga centralne banke je jako znacajnapre svega spremnost centralne banke za reeskont eskontnih plasmana. Hipotekarni kredit je po svom karakteru oblik dugorocnog kredita kojibanka odobrava korisniku uz uslov zaloge njegove nepokretne imovine(nekretnine, kuce, stanovi, zemljiste i dr.). U bankarskoj praksi koristi se zaloga ina pokretne stvari visoke vrednosti (brodovi, avioni i sl.), na osnovu cije vrednostibanka moze takodje odobriti kredit. Zalozno pravo banke na odredjene nepokretnosti upisuje se u zemljisneknjige ili hipotekarne knjige, sto znaci da banka kao poverilac ima pravo preceprodaje imovine koja je zalozena, kako bi na taj nacin naplatila potrazivanje poosnovu datog krdita. Hipotekom se ne odvaja imovina od njenog vlasnika, vec se samoobezbedjuje novcano potrazivanje banke. Banka na taj nacin obezbedjuje davlasnik zalozene nepokretnosti ne moze tu imovinu otudjiti bez njene saglasostikao poverioca. Banka svoje prece pravo po osnovi hipoteke ostvarujehipotekarnom tuzbom kod nadleznog suda od koga dobija izvrsni nalog da semoze izvrsiti prinudna javna prodaja zalozene nepokretniosti. Da bi osiguralamogucnost da naplati puni iznos iskoriscenog kredita i pripadajuce kamate,banka, po pravilu, odobrava hipotekarni kredit u visini od 60 do 70% vrednostizalozene nepokretnosti. U domicilnoj bankarskoj praksi hipoteka je obavezna prilikom odobravanjastambenih kredita i kod vecine investicionih kredita. Jako je znacajno napomenutida se u nasoj zemlji nalazi veliki broj nepokretnosti koje nisu uknjizene, aneuknjizene nepokretnosti ne mogu biti instrument obezbedjenja kredita. Lombardni krediti se razlikuju od hipotekarnih kredita po rocnosti.Lombardni kredit je oblik kratkorocnog bankarskog posla. I kod lombardnihkredita, kao i kod hipotekarnih instrument obezbedjenja kredita je zaloga,osnovna razlika je u tome sto zalogu za lombardne kredite cine pokretne stvari,kao sto su: stokovi roba, hartije od vrednosti, dragocenosti i sl. Procena vrednostizalozene stvari cini osnovu odobravanja lombardnog kredita. Kod lombardnihkredita, kao i kod hipotekarnih, suma koja se odobrava u vidu kredita iznosi od60 do 70% od procenjene vrednosti zaloge.Ako korisnik kredita ne ispuniobaveze koje ima prema banci po osnovu kredita, banka ima mogucnost dazalozene stvari izlozi javnoj prodaji i na taj nacin naplati svoja potrazivaja. U domicilnoj bankarskoj praksi lombardne kredite odobrava i NBSposlovnim bankama, ali samo u slucajevima kada je zaloga hartija od vrednosti. 16 17. Rambusni kredit je specificna vrsta kredita koji se najcesce javlja uspoljnotrgovinskoj (medjunarodnoj) razmeni roba i usluga. Nastaje kadakonfirmirajuca banka (sa visokim ugledom i rejtingom), posredstvom svojefilijalske mreze, a prema nalogu svoje inostrane korespodentske banke, isplacujerobna dokumenta i zadrzava ih u svojini sve dok ih korespodentska banka (pocijem su nalogu i isplacena dokumenta) od nje ne otkupi, odnosno rambusira.Rec rambus (franc. Rembourser) znaci naplatiti, u pomenutom slucajudospeli dug. Kredit po osnovu akcepta, avala i garancija banke je vrsta kredita kojebanka odobrava korisniku na osnovu raznih oblika jemstva koje je banka dalakao garant (po osnovu akcepta, avala i garancija banke). Njihovo odobravanje jeuslovljeno prinudnom finansijskom situacijom korisnika ako na vreme nijeizvrseno placanje po osnovu preuzetih obaveza. U tom slucaju banka kao garantizmiruje svoje obaveze po osnovi jemstva, uz istovremeno odobravanja kreditakorisniku za ciji racun je izvrsila placanje. Ovakva vrsta kratkorocnih kredita moze imati stroge uslove u odnosu na rokkoriscenja, visinu kamate, nacina obezbedjenja i dr. 3.6. Selektivni kreditiSustina ovog mehanizma je u tome da NBS za svaku godinu formiraselektivni kreditni potencijal, na osnovu kog odobrava kratkorocne krediteposlovnim bankama iz primarne emisije. Izbor namenskih pravaca zaodobravanje selektivnih kredita proistice iz prioriteta koji su formulisani u tekucojekonomskoj politici zemlje, kao sto su: poljoprivreda, energetika, izvoz i sl.Ovakvi krediti imaju tu komponentu da kamata najcesce ima na sve kreditebeneficiranu stopu, sto znaci da krajnji korisnici ovih kredita placaju nizu kamatuod trzisne. Selektivni krediti su atraktivni i za poslovne banke i za njihove krajnjekorisnike. Za poslovne banke oni najcesce znace refinansiranje iz primarneemisije. Traznja za ovom vrstom kredita je uvek znatna, jer je kamatna stopa nata sredstva uglavnom beneficirana.Selektivni krediti koji su trenutno aktuelni u Srbiji su krediti namenjeniunapredjenju poljoprivredne proizvodnje i krediti kojim se uz pomoc drzavepospesuje i podstice izvoz. Na ovaj nacin drzava u saradnji sa poslovnimbankama posredno utice na razvoj odredjene grane, tako sto stimulise, ukonkretnom primeru, poljoprivredne proizvodjace i izvoznike da kontinuiranoobavljaju i prosiruju svoju delatnost. Jako je znacajno napomenuti da se na ovajnacin ispunjavaju ciljevi sve tri strane u ovom poslu, drzava utice na razvojnedovoljno razvijenih i nedovoljno zastupljenih grana, poslovne banke dobijajunove klijente ( po pravilu ne mogu sve banke na trzistu da ucestvuju u ovimposlovima, vec samo odredjene koje dobiju pozitivnu ocenu) i ostvaruju naknaduza usluge koje pruzaju, a da pritom ne odobravaju sopstvena sredstva, i na krajukorisnici ovih kredita dolaze do potrebnih finansijskih sredstava uz veoma 17 18. povoljne uslove. Selektivni krediti nose naziv po selekciji korisnika, tj. vrstikorisnika kojima se odobravaju ovi krediti. (Primer) Dugorocni i kratkorocni krediti za razvoj poljoprivrede:Iz budzeta Ministarstva poljoprivrede, sumarsta i vodoprivrede, izdvojeno je2 milijarde dinara za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u 2007.godini, putem dugorocnog i kratkorocnog kreditiranja poljoprivrednih gazdinstava-fizickih i pravnih lica upisanih u Registar. Kreditiranje se vrsi iskljucivo prekokonkursom izabranih poslovnih banaka, kod kojih korisnici otvaraju namensketekuce racune.Planirana sredstva za kratkorocne kredite poljoprivrednicima iznose1.500.000.000,00 dinara, 100% ovih sredstava cine sredstva iz budzetaMinistarstva poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede, korisnici ovih sredstavamogu biti iskljucivo poljoprivredna gazdinstva - fizicka lica upisana u Registar, naovaj nacin drzava i kontrolise broj poljoprivrednih gazdinstava, jer je jedan odglavnih uslova za odobravanje kredita upis u registar. Drzava putem ovih kreditapodstice razvoj manjih gazdinstava, a ova sredstva namenjena su pre svega: zakupovinu sredstava za pripremu setve i za kupovinu neophodnih inputa zapoljoprivrednu proizvodnju. Suma pojedinacnih kredita zavisi pre svega odvelicine registrovanog poljoprivrednog zemljita, odnosno drugog zamljita iligradevinske infrastrukture, naravno sto je obradiva povrsina veca odobrava seveci iznos sredstava. Posto se radi o kratkorocnim kreditima rok vracanja je 12meseci. Iako su kamatne stope u nasoj zemlji jos uvek jako visoke, kod ovihkredita kamatna stopa je jako prihvatljiva i ujedno najniza na nasem trzistu,kamatna stopa iznosi 5% na godisnjem nivou plus 1% provizije godisnje, bezvalutne klauzule. Kamata se zajedno sa pripadajucom glavnicom vraca po istekurocnosti kredita, a provizija se naplacuje jednokratno pre pustanja kredita u tecaj.Bez obzira sto sredstva za ovu namenu odobrava drzava, krajnji korisnici kreditane stupaju u direktan kontakt sa njom, vec svoje zahteve za kredite podnoseposlovnim bankama, kod kojih korisnici otvaraju namenske tekuce racune.Banka, kao administrator, zahteve za kratkorocne kredite prosleduje Upravi zatrezor, koja sa nadlezenim Ministarstvom, utvrduje ispunjenost uslova i sredstvapo kreditnim zahtevima prebacuje na namenske racune korisnika, samim timbanke se ovde javljaju kao posrednici.Kada je rec o dugorocnim kreditima, fond iz kojeg se odobravaju nije upotpunosti u vlasnistvu drzave, vecK90% sredstva je iz budzeta Ministarstvapoljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede, a 10% iz potencijala poslovne banke.Bez obzira sto poslovna banka plasira deo svojih sredstava, ova vrsta kreditatakodje ima znatno povoljnije uslove kreditiranja. I kod dugorocnih kredita, kao ikod kratkorocnih korisnici su poljoprivredna gazdinstva - fizicka lica i pravna licaupisana u Registar. Planirana sredstva za ovu namenu iznose 500.000.000,00dinara. Namena:18 19. a) izgradnja i kupovina sistema za navodnjavanje i opreme za navodnjavanje,b) kupovina poljoprivredne mehanizacije,c) podizanje visegodisnjih zasada,d) podizanje plastenika i staklenikae) kreditiranje investicija u stocarskoj proizvodnjiRok vracanja je 5 godina, a efektivna kamatna stopa iznosi 2,25% godinje.Iako veci deo sredstava odobrava drzava i ovi krediti se obracunavaju u evrima,ali se placanje iskljucivo vrsi u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBSna dan uplate. (Primer) Kratkorocno kreditiranje izvozaIzvozni krediti su samo jedan deo medjunarodnih finansijskih transakcija,iako po obimu vrlo znacajan deo. Zbog trenutnog stanja u privredi, jako jeznacajno da se obezbedi kreditna podrska izvozu. Iako se poslovanje obavljaiskljucivo posredstvom poslovnih banaka, drzavna intervencija je neophodna.Oblici drzavne intervencije mogu biti: 1. direktno davanje sredstava iz drzavnog budzeta, 2. sistem mera za unapredjenje izvoza: drzavne garancije izvoznih kredita drzavni krediti za stimulisanje izvozaKreditiranje izvoza predstavlja znacajan necenovni faktor konkurentnosti nastranim trzistima. Svrha ovih kredita je beneficiranje uslova kreditiranja izvozaradi postizanja boljeg i konkurentnijeg polozaja na stranom trzistu. U nasojdomicilnoj praksi javlja se i problem negativnih kursnih razlika (odnos dinara ievra) koji dodatno opterecuje izvoznike, pa je intervencija drzave neminovna.Napori i mere za povecanje izvoza predstavljaju vrlo bitne faktoreprivrednog razvoja, imajuci u vidu malo i nerazvijeno domace trziste, nizak nivodrustvenog proizvoda i sve veci nivo spoljnotrgovinskog deficita. Zato je rastucispoljnotrgovinski deficit moguce zaustaviti i ublaziti povecanjem izvoza.Medjutim, izvozna ekspanzija ne moze da se uspesno sprovodi bez mera iprograma koji pospesuju izvoz. Izvozni krediti predstavljaju znacajan faktorukupne medjunarodne trgovine. Radi postizanja boljih izvoznih rezultataneophodno je izgradjivanje odgovarajucih institucija za pospesivanje izvoza, jerfinansiranje izvoza direktno poboljsava ukupnu konkurentnost privrede.Kreditiranje izvoza zavisi od mnogobrojnih ekonomskih, ali i vanekonomskihfaktora. Obim i dinamika izvoznih kredita opredeljeni su odnosima ponude itraznje, ali ne zavise samo od makroekonomskih uslova, nego i od troskova iuslova pod kojima ih osiguravaju izvozne kreditne agencije. Ovi troskovi su visokii praceni su vrlo restriktivnim uslovima za vecinu zemalja u razvoju. Usloviplacanja predstavljaju bitan elemenat konkurentnosti na medjunarodnom trzistu.U nastojanju da poveca konkurentnost svojih privreda, vecina zemaljaposredstvom drzavnih institucija, obezbedjuje podrsku svojim izvoznicima, u vidu 19 20. odobravanja izvoznih kredita sa razlicitim vremenom trajanja, odnosno u viduosiguranja izvoznih poslova. Najveci problemi preduzeca koja izvoze odnose sena finansiranje obrtnih sredstava i nabavku savremene opreme. Svaki izvozniknastoji da obezbedi zvanicnu kreditnu podrsku za izvoz i to preko izvozno-kreditne agencije koja je sposobna za poslovanje na odredjenim trzistima i kojaje spremna da se angazuje na konkretnom izvoznom poslu.U nasoj drzavi postoji posebna agencija koja je formirana za ovu namenu,to je Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, izvoznici kojiispunjavaju zahteve agencije mogu dobiti kreditnu podrsku u iznosu do 450000eura, uz kamatnu stopu koja se krece od 3 do 5% na godisnjem nivou. Opstiuslov za odobravanje ove vrste kredita je posedovanje ugovora o zakljucenomspoljnotrgovinskom poslu sa ino-kupcem, pored opsteg uslova trazilac kreditamora da ispuni i niz posebnih uslova. Ono sto selektivne kredite razlikuje od drugih vrsta kredita jeste to da sebanka javlja kao posrednik, pa je samim tim to neutralan posao za banku, bankaza obavljanje ovog posla, bez obzira sto se radi o kreditu ne naplacuje (aktivnakamata), niti placa kamatu (pasivna kamata), vec dobija naknadu zaposredovanje. 3.7. Krediti za refinansiranjeU Srbiji su sve popularniji krediti za refinansiranje ranije uzetih kredita. Iakona prvi pogled deluje da se gradjani i ovim kreditima sve vise uvlace u dugove,"kredit za kredit", kako se popularno zove, u stvari omogucava da se izmiriprethodno zaduzenje, ali pod povoljnijim uslovima. Kreditima za refinansiranjeplacaju se, u stvari, krediti koje su gradjani uzimali kad ponuda kredita nije bilavelika, pa su samim tim i oni bili skuplji. Procedura oko dobijanja ovog kredita jeveoma jednostavna. Gradjani treba da sa zahtevom za kredit i potvrdom oukupnom dugu koji imaju kod neke banke, odu u drugu banku koja sada nudipogodnije uslove (nize kamatne stope). U taj ukupan dug je uracunat i minus natekucem racunu i zaduzenja po kreditnoj kartici. Ako se odobri kredit, bankaisplacuje preostali deo duga, a duznik nastavlja dalje da placa novi kredit, podpovoljnijim uslovima. Na ovaj nacin ne dolazi do prezaduzenja vec se postojecikrediti otplacuju sa znatno manjim iznosima anuitea, a sve zbog pogodnijekamatne stope (visina kamatne stope za refinansiranje krdita zavisi od banke, alise krece od 12 do 15%, ranije uzeti krediti imali su kamatu od preko 20% nagodisnjem nivou).Termine kredit za refinansiranje i reprogram kredita treba razlikovati, jerreprogram kredita predstavlja promenu uslova kreditiranja postojeceg korisnika upostojecoj banci, ovo se najcesce desava kada banka oceni da korisnik kreditanije u mogucnosti da izmiri kredit, u ovakvim slucajevima banka moze da produzirok vracanja kredita i time smanji mesecni anuitet koji korisnik kredita treba davrati. Kod reprograma kredita, korisnik kredita nastavlja da vraca kredit po vec20 21. utvrdjenim uslovima samo se rok vracanja produzava. Dakle refinansiranjekredita je pogodniji nacin otplate kredita u odnosu na reprogram kredita. IVCENA KREDITA Prilokom odobravanja kredita banka svoja sredstva pozajmljuje korisnikukredita (duzniku), pod uslovom da se korisnik kredita obavezuje da cepozajmljena sredstva vratiti u ugovorenom roku i sa ugovorenom kamatom.Kamata predstavlja cenu kredita, tj. naknadu koju banka naplacuje od korisnikakredita, po osnovu pozajmljenih sredstava. Krediti u Srbiji su skuplji nego sto se na prvi pogled cini. U cenu kredita kamatu nisu ukljuceni troskovi kredita koji u proseku iznose oko 1% iznosakredita, kao ni osiguranje kredita koje u zavisnosti od banke i vrste kreditadoseze cak i do visokih 2,5%, zbog ovog, NBS je morala da intervenise, jer sedesavalo da gradjani nisu bili upoznati sa stvarnom cenom kredita, tako da jesada svaka banka obavezna da obavesti korisnika kredita koja je stvarna cenakoju placaju po osnovu pozajmice (eskontna kamatna stopa). Na cenu kredita utice vise faktora, najvazniji su: kompenzacija za verovatnocu ne vracanja kredita u roku (riziko premija), cena iznajmljenih sredstava kojima se vrsi kreditiranje, Banka prilikom odlucivanja o tome da li ce odobriti kredit ili ne ima jedanosnovni kriterijum rizik. Procena da li je neko sposoban da uredno otplacujekredit sve vreme njegovog trajanja zapravo odlucuje o tome da li ce taj nekokredit dobiti ili ne. Nazalost, kriterijumi za takvu ocenu u nasoj zemlji jos uvek sunesigurni, rigidni i zastareli. Naime, sve jos uvek funkcionise na osnovu visinemesecne plate, posedovanja nekretnina, ziranata i pecata i potpisa iz firmi ukojima je duznik zaposlen. Niko ne moze da garantuje da li ce i iduceg mesecaduznik i dalje biti zaposlen u toj firmi koja je dala preporuku, da li ce prodatinekretnine i vratiti svoje nedokumentovane dugove, kao i da li ce doci do istesituacije sa zirantima. U kredite koje odobravaju nase banke po pravilu se unosi valutna klauzula.Ona obezbedjuje banke od gubitka novca u slucaju da nacionalna valuta izgubina vrednosti u odnosu na stranu konvertibilnu valutu za koju je valutnomklauzulom vezana u nasem slucaju, evro. Obicno se pre dospeca svake rate 21 22. nivelise njen iznos u dinarima dobijen na osnovu odnosa u kursu dinara i evratog dana. Lica koja garantuju da ce platiti dug u slucaju da korisnik kredita to ne mozeili ne zeli da ucini su ziranti. Od njih se trazi da budu kreditno sposobni odnosno da budu u mogucnosti da zaista otplacuju kredit ukoliko dodje do takvihokolnosti. Neke banke postavljaju dodatne uslove zirantima ne mogu raditi uistoj firmi kao i duznik, ne mogu biti clanovi duznikove porodice i sl. Izracunavanje cene bankarskih resursa ima kljucni znacaj na formiranjecene bankarskih plasmana i odgovarajuce profitabilnosti banke. Banke moguplasirati sredstva iz sopstvenih izvora ili iz pozajmljenih izvora kao sto su depozitikod banke ili uzeti krediti banke. Sabiranjem svih rashoda banke u vezi sadepozitima i drugim zaduzenjima dobijaju se istorijski prosecni troskovi resursa,pri cemu se taj iznos deli sa zbirom sredstava koje je banka iznajmila (pribavljenidepoziti plus dobijeni krediti). Na taj nacin dobija se prosecna ponderisana cenabankarskih resursa. Svaki pojedinacni izvor bankarskih resursa ima svojuspecificnu cenu. Za transakcione depozite se pretpostavlja da ne nose nikakvu,ili da nose vrlo malu kamatu, ali oni iziskuju relativno znacajne troskoveservisiranja. Oroceni depoziti nose nizu kamatu u odnosu na instrumente putemkojih se banka zaduzuje na trzistu novca i kapitala. U nasoj domicilnoj praksi upasivi bilansa stanja bankarskog sektora 76.4% cine pozajmljeni izvorifinansiranja, 23.6% kapital ili sopstveni izvori finansiranja. Najveci deopozajmljenih izvora cini depozitni potencijal, 57.7% ukupne pasive. 6 Najskupljiizvor bankarskih resursa je akcijski kapital. Kamata se ne racuna za ceo iznos kredita i za sve vreme njegove otplate.Recimo, ukoliko je zaduzeno 50.000 dinara na godinu dana sa kamatnomstopom od 10% godisnje, kamata nece iznositi 5.000 dinara. Prilikom svakeisplate rate zaracunava se kamata za taj mesec (u ovom slucaju 10%/12meseci = 0,83%), ali samo na ostatak glavnice. To znaci da ce samo zaprvi mesec biti placena kamata koja bi pomnozena sa 12 dala 5.000 dinara. Onace padati sve do potpune otplate kredita, kada ce i nestati. U ovom konkretnomslucaju kamata ce ukupno iznositi 2.750 dinara. Nakon odobravanja kredita slediizracunavanje mesecne rate, mesecne rate su jednake i ne povecavaju sevremenom zbog kamate. Naime, pre otplate se izracuna koliko ce iznositi ukupnacena kredita (zbir kamate, trokova i osiguranja) i nakon toga se dobijena cifra,sabrana sa iznosom kredita, deli sa brojem rata te se dobija anuitet u praksi,mesecna rata.6Izvestaj NBS za IV k. 2008. 22 23. Z A K LJ U C A KDanasnji ekonomski odnosi u bilo kojem delu sveta su nezamislivi bezposlovnih banaka. Razvoj savremenog bankarstva je doveo do situacije da skoronema privrednog subjekta ili pojedinca koji danas nema kontakt sa bankom.Uloga kredita u bankarskim transakcijama je izuzetno vazna, jer oni cine da seproces reporodukcije odvija neometano, te je danas skoro nezamislivoposlovanje poslovnih subjekata bez koristenja kredita.Iako nasa zemlja prolazi kroz proces tzv. tranzicije i ocenjena je kao zemljavisokog rizika, ipak je na domicilnom finansiskom i bankarskom trzistu doslo doznacajnih pomaka pre svega donosenjem i stupanjem na snagu novog zakona Zakon o bankama koji je na snazi od 2006. godine, a koji je omogucio dolazakstranih banaka. Iako dolazak stranih banaka i pojacana konkurencija nisu dovelido zeljenog pada (snizenja) kamatnih stopa (jos uvek su na znatno visem nivou uodnosu na evropske zemlje), na nasem trzistu je ipak sada potencijalnimkorisnicima na raspolaganju siroka lepeza razlicitis bankarskih usluga, od kojih jenjzastupljenija usluga - kreditiranje gradjana i privrednih subjekata.U nasoj drzavi trenutno posluje 34 banka od kojih je vecina u vlasnistvustranih lica, sve banke se bore za sto bolji trzisni udeo, sto dovodi do sve boljihuslova po kojima nude svoje usluge. Zbog, jos uvek nestabilnih institucija (presvega pravosudja), procedura za odobravanje kredita je jako komplikovana iinstrumenti obezbedjenja kredita su jos uvek nepouzdani sa gledista banaka, alisituacija se znacajnije poboljsava uvodjenjem Kreditnog biroa i Kreditnogregistra.Bez obzira na rizicnost poslovanja u nasoj zemlji, nasa drzava je jakoprimamljivo trziste za strane banke prvenstveno zbog visoke cene koju naplacujuna osnovu plasiranih sredstava, a to samim tim dovodi do veceg profita. Sadruge strane nasi gradjani i privredni subjekti se sve cesce odlucuju zakreditiranje na sta ukazuje i zvanicni podatak NBS, da je potraznja za kreditima ucetvrtom kvartalu 2008. godine porasla za 9.8%.Posto su nasi gradjani i privredni subjekti pokazali da su zeljni kredita, timese i dokazuje znacaj koji krediti imaju u savremenoj privredi i zivotu. Bankesvakodnevno usavrsavaju svoje poslovanje i uslove pod kojima odobravajukredite, a na korisnicima je samo zadatak da se odluce koja vrsta kredita ilikreditne kartice im odgovara. 23 24. LITERATURA: Dr. Dj. Djukic, dr. V. Bjelica, dr. Z. Ristic: Bankarstvo, Beograd 2006. Dr. S. Komazec: Monetarna ekonomija i bankarstvo, Beograd 2001.Dr. A. Zivkovic, dr. R. Stankic, dr. B. Krstic: Bankarsko poslovanje i platnipromet, Beograd 2005. www.nbs.rs www.aofi.rs www.kombank.com www.raiffeisenbank.rs24