Periferni nervni sistem

Draž Nadražaj Neuron Akson Dendrit Receptor Efektor Mozak Siva masa Moždana hemisfera

Bela masa Nerv Mijelin Refleks Sinapsa Neurotransmiter Ganglije Refleksni luk Kičmena moždina

Pojmovi-nervni sistem

Centralni nervni sistem (mozak i kičmena moždina)

Periferni nervni sistem (moždani, moždinski i autonomni nervi)

Delovi nervnog sistemaMOZAKKIČMENA MOŽDINA

NERVI

Centralni nervni sistem

Periferni nervni sistem

Građa nerva (živca)

Nervno vlakno

• Skup više nervnih vlakana obavijenih zajedničkom opnom.

Osećajni (senzitivni) nerviPrenosi nervni impuls od periferije ka centru

(mozgu i kičmenoj moždini) Pokretački (motorni) nerviPrenosi nervni impuls od centra (mozga i

kičmene moždine) ka periferiji (organa koji vrše rad)

Mešoviti nerviImaju i osećajna i motorna vlakna

Tipovi nerava

Periferni nervni sistem-nervi koji prožimaju čitavo telo-

Moždani (glaeni) nervi

Moždinski (kičmeni) nervi

12 pari 31 par

GANGLIJE

Autonomni nervi

Nervi povezuju sve delove tela sa CNS-om

Mreža nerava i ganglija

Ima dvostruku ulogu. 1. sakuplja informacije iz čulnih organa i

prenosi ih do CNS-a. 2. prenosi signale iz CNS-a do poprečno –

prugastih mišića

Stoga, periferni nervi sistem služi za prenošenje senzorskih i motoričkih poruka izmedu CNS, s jedne strane, i mišića, žlezda i organa čula, s druge strane.

Periferni nervni sistem

Periferni nervni sistem (PNS)

Moždani nervi-tela neurona se nalaze u mozguMIRISNI NERV

JEZIČNI NERV

NERVI KA UNUTRAŠNJI

M ORGANIMA

Moždinski nervitela neurona se nalaze u kičmenoj moždini

31 par moždinskih nerava koji

prenose informacije u oba smera jer sadrže i

osećajna i motorna vlakna.

Deo perifernog nervnog sistema

Upravlja radom unutrašnjih organa i uklađuje njihov rad sa trenutnim potrebama organizma

Na rad ovih organa ne možemo voljno uticati

Povezan sa VEGETATIVNIM centrima u mozgu

Autonomni (vegetativni) nervni sistem

Simpatikus

Parasimpatikus

Simpatikus

Parasimpatikus

Aktivira se u kritičnim situacijama, kada je organizam pod stresom,

omogućavajući na taj način adekvatan odgovor.

Simpatikus

Parasimpatikus

Aktivira se po izlasku iz stresa, u mirovanju, vraćajući rad organa

na normalni nivo.

Parasimpatikus Simpatikus

Deluju suprotno-antagonističkiInervišu iste organe, ali je njihovo

dejstvo suprotno.

U slučaju opasnosti

, uzbuđenj

a, stresa, straha

U slučaju mirovnja, odmora

smirenosti

Još jedna uspešna nedelja u školi. Vlada je dobio petice iz matematike, istorije i engleskog. Konačno je došao vikend i Vladda je sa svojom porodicom otišao na izlet u prirodu.

Objasniti stanje Vladinog organizma u ovoj situaciji.

Koji deo ANS je aktivan?

Zadatak 1

Zadatak 2 Nakon napornog dana u školi, Maja se

uputila kući. Međutim, u blizini je ugledala grupu pasa lutalica koji su krenuli da laju na nju. Veoma se uplašila.

Objasniti stanje Majinog organizma u ovoj situaciji.

Koji deo ANS je aktivan?

organ stres mirovanjeZenica oka širenje sužavanjePluća i brohnije širenje sužavanjeMentalna aktivnost

pojačana smanjena

Bubrezi i bešika Smanjeno izlučivanje mokraće

Pojačano lučenje

Srce Ubrazan rad Usporen radSkeletni mišići Pojačana snaga Smanjena

aktivnostKrvni sudovi u koži suženje širenjePljuvačne žlezde Smanjeno lučenje Pojačano lučenjeŽeludac i creva Usporen rad Podstiče radNadbubrežna žlezda

Podstiče lučenje Usporeno lučenje

Znojne žlezde Podstiče lučenje Normalno lučenje

+ -+ -+ -- ++ -+ -- +- +- ++ -+ -

Registruje aktivnost ANS u stresnim situacijama npr. Prilikom izgovaranja laži.

Registruje promene električne provodljivosti kože, promenu u brzini rada srca i dr.

Koristi se u kriminalistici.

Poligraf (‘’detektor laži’’)