Lokalni ekonomski razvoj u Srbiji - Priručnik za praktičare

LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ U SRBIJIpriručnik za praktičare

Urban institut iz Vašingtona (The Urban Institute, Washington DC, USA) vlasnik je autorskih prava nad ovim materijalom. Informacije u tekstu mogu se koristiti za istraživanje, u akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe, uz navođenje imena autora. U slučaju da se na bilo koji način menja pisani materijal bez odobrenja Urban instituta, neophodno je štampati sledeću izjavu: „Izvorni dokument je promenjen i zaključci, preporuke i mišljenja data u tekstu ne odražavaju zaključke, preporuke i mišljenja autora.”

Jelena Bojović4

SADRŽAJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

O lokalnom ekonomskom razvoju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7Šta je lokalni ekonomski razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Ekonomski, društveni i održivi razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

KORAK PO KORAK: Okvir za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

PRVI KORAK - Analiza stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Analiza podataka prema teritorijalnom principu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Tipovi i izvori podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

DRUGI KORAK - Uključivanje važnih učesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Kako ih uključiti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Primer uključivanja - privredni savet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

TREĆI KORAK - Unapređenje institucionalnog kapaciteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33Šta je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Obuke za zaposlene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

5Lokalni ekonomski razvoj u srbiji

ČETVRTI KORAK - Strateško planiranje ekonomskog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48Osnovni principi planiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

PETI KORAK - Sprovođenje programa i projekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 571. Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 582. Investiranje u osnovnu infrastrukturu, opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 713. Podrška postojećoj privredi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 764. Podrška osnivanju novih preduzeća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 845. Marketing i promocija investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 887. Podrška udruženjima, razvoj sektora i razvoj klastera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 978. Ciljana obnova delova grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1019. Razvoj ljudskih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108Finansiranje projekata i programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

ŠESTI KORAK - Praćenje i ocena sprovedenih aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Praćenje i ocena projekta - činjenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

Kraj i početak: poruka čitaocima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

Rečnik pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

Građa, izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

Jelena Bojović6

U Srbiji je 2009. godine bilo registrovano1 353.894 firmi, od čega je bilo najviše preduzetnika - 222.092, što je povećanje u odnosu na 2008. go-dinu kada je bilo registrovano 339.042 firmi, od čega 217.353 preduzetnika. U 2010. godini došlo je do smanjenja broja registrovanih privrednih subjekata, a broj registrovanih preduzeća i radnji po glavi stanovnika u Srbiji je oko tri puta manji od proseka u zemljama Evropske unije. Broj radno sposobnog2, a nezaposlenog stanovništva, u 2008. godini bio je 445.383, od čega je više od 20% onih koji traže zaposlenje duže od pet godina.

Činjenice govore da ekonomski razvoj mora biti osnova u angažovanju lokalnih zajednica i da je koordinacija ovog procesa jedna od najvažnijih poluga u radu lidera lokalnih samouprava. Ipak, koliko god bilo očigledno da je privredni razvoj prioritet, mnoge lokalne zajednice još uvek se ne snalaze najbolje.

Deklarativno usvajanje stava da je lokalni eko-nomski razvoj prioritet zajednice, samo po sebi, nije dovoljno. Suštinsko opredeljenje podrazumeva da se veći deo resursa dugoročno koristi u jednom pravcu – pravcu ekonomskog razvoja. Za lokalno rukovodstvo je izazov da svoje odluke iznese u jav-nost, da dobije podršku i istraje u realizaciji. To je moguće samo ukoliko se jasno objasne konkretne i dugoročne prednosti ulaganja lokalne zajednice u programe razvoja kao što su programi podrške privredi, ili razvoj ljudskih resursa.

Ovaj Priručnik je vodič kroz celopkupan proces lokalnog ekonomskog razvoja - kako se pristupa razvoju lokalne ekonomije nakon što je doneta od-luka. Priručnik je ujedno i sistematizacija uspešne prakse kroz koju teorija postaje vidljiva i primen-

ljiva. Istovremeno, on može da bude veoma kori-stan za lokalnu samoupravu u Srbiji koja je već ušla u proces ekonomskog razvoja, jer pruža pre-gled tehnika i metoda kojima mogu da upotpune već postojeće programe u svojim zajednicama.

Priručnik se oslanja na iskustva stečena tokom sprovođenja Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština u trideset i dve opštine i grada u Srbiji.

Uvod

Broj privrednih društava i preduzetnika na dan

6. avgusta 2010.

privredna društva: 113.758

preduzetnici: 225.046

ukupno: 338.804

1. Agencija za privredne registre Republike Srbije

2. Republički zavod za statistiku

7

Šta je lokalni ekonomski razvoj?

★ Lokalni ekonomski razvoj je proces

★ Cilj ekonomskog razvoja je povećanje broja zaposlenih i povećanje dohotka po glavi stanovnika

★ Proces ekonomskog razvoja se ostvaruje kroz saradnju privatnog i javnog sektora

★ Lokalni ekonomski razvoj zahteva resur-se i strateško odlučivanje

Lokalni ekonomski razvoj je proces promena. Kompetitivnost je najčešći pokretač promena, a nedostatak finansijskih sredstava najčešći kočni-čar.

U utakmicu koju već godinama igraju privreda i država uključile su se i lokalne samouprave. Re-gije i lokalne zajednice u državi međusobno se prepoznaju kao konkurenti, a u partnerstvu sa pri-vrednicima uvode se nove takmičarske kategorije (primena novih tehnologija i servisa, efikasnost usluga, brzina privrednog rasta, obučenost radne snage, itd).

Najčešća prepreka da lokalne samouprave prome-ne privredno okruženje jeste nedostatak finansij-skih sredstava, ali njihova pasivnost direktno utiče na dodatno smanjenje prihoda.

Analiza poreskih davanja u Srbiji pokazuje da pre-duzetnik koji zapošljava sto radnika, sa prosečnom mesečnom platom oko 300 evra, godišnje plaća 36.000 evra po osnovi poreza na zarade. Od 36.000 evra, 14.400 odlazi u opštinski/gradski budžet.

100 radnika x 250 evra (300 evra – 50 evra (ne-oporezivi deo)) x 0.12 (porez na zarade = 12 %) x 0.4 (40% od tog poreza odlazi lokalnim samoupra-vama) x 12 meseci = 14.400 evra (~1,400,000 dinara)

Ako se nastavi sa obračunom vidi se da su predu-zetnici u obavezi da plaćaju više od dvadeset vrsta poreza, taksi, naknada, a sabiranjem svih lokalnih davanja dolazi se do sume od preko dva i po milio-na dinara godišnje3. Ujedno, isti preduzetnik utro-ši blizu 80% sredstava u lokalnoj zajednici u kojoj posluje, bilo kroz plate zaposlenih, ili plaćanjem roba i usluga svojim snabdevačima iz lokalne za-jednice. Time se efekti privredne aktivnosti umno-žavaju i preduzeće od sto zaposlenih pored direk-tnih efekata i indirektno povećava prihod lokalne samouprave. Računajući da je multiplikativni efe-kat blizu 3, postojanje ovog privrednog subjekta donosi uvećanje budžeta lokalne samouprave od oko šest miliona dinara.Osim ovih finansijskih i lako opipljivih efekata koje jedan privredni subjekat ima u zajednici, nje-gov doprinos ogleda se i u sledećem:

• manji broj građana prima socijalnu pomoć,

• manja migracija mladih ljudi,

• veći broj građana koji uredno izmiruju komu-nalne usluge,

• bolja privredna slika lokalne zajednice,

• prihodi koje lokalna samouprava ima po osno-vu oporezivanja privrednog subjekta ulažu se dalje u poboljšanje infrastrukture, obrazova-nje, komunalne usluge,

• lokalni dobavljači sirovina i usluga imaju si-gurnog kupca,

O lOkalnOm ekOnOmskOm

razvOjU

3

Prihodi u 2009. od privrede u Loznici

(ukupan broj zaposlenih u privredi 12.148)

Iznos za 12.148

aposlenih (RSD)

Za 100 zaposlenih

(RSD)

Porez na zarade 251.470.978Porez na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) od pravnih lica

13.824.582

Naknada za zagađivanje životne sredine

6.290.496

Naknada od emisije SO2,NO2, praškastih materija i odložen otpad

111.314

Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru

15.724.624

Naknada za korišćenje gradjevinskog zemljišta

26.005.210

TOTAL 313.427.204 2.580.000

Jelena Bojović8

• zaposleni u lokalnom preduzeću kupuju robu i usluge u lokalnoj zajednici.

Ulaganjem dva miliona dinara u projekat, ili program koji otvara ili zadržava sto radnih mesta, on postaje isplativ u roku od četiri meseca. Ukoliko lokalna samouprava sagle-da značaj ulaganja u privredni razvoj sa sta-novišta profita, nema dileme da treba ulagati u privredni razvoj. Ostaje samo pitanje kako?

Da li će lokalne zajednice privlačiti nove investici-je, pomagati postojećoj privredi da se razvija, pod-sticati mala i srednja preduzeća i/ili će uspostaviti programe za samozapošljavanje ili pokretanje ma-lih preduzeća, jeste izbor strategije čiji će rezultat biti zapošljavanje, jačanje privrednog sastava i op-šte unapređenje života. Sve to čini proces lokalnog ekonomskog razvoja.

Lokalni ekonomski razvoj zajednice podrazume-va da lokalni lideri (uključujući i privatni i javni sektor) prepoznaju realne mogućnosti za razvoj i opredele se za mehanizme promene. Najpre je potrebno upoznati se sa raspoloživim resur-sima, definisati prioritete razvoja i mehaniz-me koji će se koristiti da bi se podigla konku-rentnost lokalne zajednice, potom usmerava-ti ograničene finansijske i ljudske resurse, i pratiti rezultate tih odluka.Opredeljenje podrazumeva kreiranje jasne politike od koje se ne odstupa i podršku cele zajednice za sprovođenje usvojene politike. Odluka da se započ-ne ekonomski razvoj zajednice prema usvojenoj politici razvoja, preduslov je za uspešni početak procesa.Naravno, opštine raspolažu dijametralno različi-tim resursima i njihove pretpostavke razvoja su

različite. Tako se raspon prosečne mesečne zarade u 2008. godini kreće od trinaest hiljada dinara (Op-ština Bela Palanka) do pedeset hiljada dinara (Op-ština Novi Beograd), dok grad Kraljevo, na primer, ima petsto puta veću površinu od Opštine Vračar (Kraljevo – 1.530 km2; Vračar - 3 km2 )6. Velike ra-zlike koje postoje među opštinama ukazuju da će se pojedine lokalne samouprave oslanjati na razli-čite mehanizme i da će morati da pronađu rešenja koja su najpodesnija za njihovo okruženje.

Kada je u pitanju prepoznavanje realnih moguć-nosti za razvoj, primer Oburna, malog grada u Ala-bami, u Sjedinjenim Američkim Državama, takođe može da bude poučan. Grad Oburn se opredelio, recimo, da aktivnosti ekonomskog razvoja budu usmerene na kapitalno intenzivnu industriju i mala i srednja preduzeća koja su dobavljači za

4 Goga, S. and Marphy, F. (2006) Local Eco-nomic Development: A Primer, the World Bank, Washington, DC, pg. 1.

5 Bryant, C. and Cofsky, S. (2004) Public Policy for Local Economic Development - An Interna-tional Comparison of Approaches, Programs and Tools, www.geog.umontreal.ca/Dev_durable/Do-cuments_pdf/Rapports, pg. 19.

6 Izvor: Republički zavod za statistiku, Stati-stički godišnjak 2008.

Svetska banka pod pojmom lokalnog ekonomskog razvoja podrazumeva „skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade ka-pacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet živo-ta za sve“4. Slično, Brajant i Sofski težište stavljaju na „aktivnosti koje se sprovode na određenom području sa ciljem dostizanja održivog društveno-ekonomskog razvoja“5 . Obe definicije dobro izražavaju savremen koncept lokalnog ekonomskog razvoja koji se ne ograničava samo na ekonomskim pi-tanjima, već koji razvoj stavlja u kontekst ukupnog kvaliteta života u prvom slučaju, odnosno društveno-ekonomskog razvoja u drugom slučaju.


industrijske potrošače. Usmeravanjem na mala i srednja preduzeća, ekonomski rizik je podeljen i sprečen je mogući kolaps privrednog razvoja zbog prestanka rada pojedinih kompanija. Opredelju-jući se za određeni tip investitora, grad Oburn je i svoju ponudu (zemljište, infrastrukturu, radnu

snagu, i dr.) prilagodio njihovim potrebama. Zbog blizine Mercedesa, Kie i Hundaija, najpre su pri-premljene industrijske lokacije za dobavljače u auto industriji, a kasnije se proširilo i na sve druge kapitalno intenzivne industrije.

Počeci lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji

U Srbiji su se početkom 2001. godine kao pioniri reforme u tranzicionom periodu nametnule opšti-ne Inđija i Zrenjanin. U najužem izboru bilo je još nekoliko opština, ali su zbog nedostatka političke stabilnosti, ili promenjenog kursa razvoja, pokre-nuti programi ugroženi i druge opštine su izgubile „dobar glas“ pionira reformi. U osnovi, bila je po-trebna vizija, energija i malo političke moći. Re-forma administracije u Inđiji označila je početak reformi, zato što gradonačelnik u postojećem si-stemu niti je mogao da kontroliše javna preduze-ća, ni opštinske službe, niti je imao uvid u njihovo poslovanje. Možda ga je, kao i svakog, zamaralo čitanje izveštaja službi, odeljenja, komunalnih preduzeća, a bio je potreban sistem koji će opštin-skom rukovodstvu efikasno dostaviti potrebne i tačne informacije i omogućiti im da znaju čime raspolažu i, na taj način, kako da bolje upravljaju postojećim resursima. U Opštinu Inđija je uveden „Sistem 48”, sistem koji je razvijen u Baltimoru, SAD, pod nazivom City Stat, a onda je prvi put pri-menjen u Evropi, u Inđiji. Zrenjanin je, sa druge strane, prepoznao, a potom i iskoristio, veliki re-surs svih vojvođanskih opština - hektare imovin-ski „čistog” zemljišta koje je u vlasništvu države. Danas se mnoge opštine u Srbiji mogu pohvaliti uspešnim projektima ekonomskog razvoja, ali je

Država Alabama se nalazi u jugoistočnom delu SAD, ima četiri i po miliona stanovni-ka, ostvareni BDP per capita od 29.411 do-lara u 2008. godini i stopu nezaposlenosti od 5,6%. Po svojoj ekonomskoj snazi i eko-nomskim pokazateljima Alabama ne spada među razvijene države SAD, ali se smatra za region koji vrlo brzo napreduje. U dugom vremenskom periodu Alabama je imala pro-blem sa negativnom slikom ruralne, nera-zvijene sredine, i pre više od dvadeset go-dina, prema velikom broju ekonomskih pa-rametara, bila je slična Srbiji danas. Srbija u periodu tranzicije, sa sedam i po miliona stanovika i 5.476 dolara BDP-a per capita i stopom nezaposlenosti od blizu 30%, ta-kođe ima imidž nerazvijene ruralne zemlje. Praksa ekonomskog razvoja u Alabami i gradu Oburnu može da ponudi pojedina rešenja koja se mogu primeniti i u Srbiji. Ekonomski razvoj Alabame otpočeo je od-lukom da se promeni slika koju ova država ima u okruženju i Alabama je danas prepo-znatljiva po predvidivom procesu ulaganja, jednostavnoj administrativnoj proceduri i jednom od najkvalitetnijih programa obuke radne snage.

Jelena Bojović10

potrebno naglasiti da su efekti ekonomskih pro-grama i dalje teško merljivi.

Cilj tih, i mnogih drugih, ekonomskih programa i pristupa jeste ekonomski razvijena zajednica, što podrazumeva privredni rast7 i promene u sasta-vu privrede8. Reforme institucija, promene u or-ganizaciji, postavljanje strategije, uvođenje novih kodeksa, samo su neki od primera navedenih pro-grama.

Dakle, lokalni ekonomski razvoj je proces promena u kojem javni i privatni sektor za-jednički prepoznaju probleme u privrednom okruženju, sprovode politiku i program koji utiču na smanjenje problema i čine da lokal-na zajednica bude konkurentnija i privreda jača, čime se unapređuje životni standard u lokalnoj zajednici.

Ekonomski, društveni i održivi razvoj

★ Ekonomski razvoj je deo održivog razvoja

★ Svi vidovi zajednice moraju da se razvijaju paralelno, zato što utiču jedni na druge

Kroz ovaj Priručnik se, pre svega, bavimo lokalnim ekonomskim razvojem, ali ne možemo a da ne po-menemo sve aspekte razvoja i da pokažemo, bar ukratko, kakav je odnos ekonomskog modela u od-nosu na ostale činioce razvoja zajednice.

Održivi razvoj, kako je šematski prikazano u Me-todologiji izrade strategije održivog razvoja9, obu-hvata privredni i društveni razvoj i zaštitu životne sredine.

U Metodologiji se navodi da: „Održivost zahteva opštu promenu perspektive: prelazeći sa modela ‚tri prstena‘, u kojem se privreda, društvo i život-na sredina samo delimično i nasumice prepliću na model ‚babuški‘, u kojem su ove tri sfere života usko međusobno povezane, pri čemu životna sre-dina obuhvata druga dva elementa“. Dakle, odr-živi razvoj podrazumeva bavljenje ekonomskim i društvenim razvojem uz pažljivo korišćenje ogra-ničenih prirodnih resursa i uz očuvanje životne sredine.

Još jedno zapažanje koje se nameće samo na osno-vu pogleda na šematski prikaz, jeste činjenica da centralno mesto u modelu „babuški” ima ekonom-ski razvoj, bez kojeg ostali elementi ne mogu da se razvijaju.

Da je ekonomski razvoj, čak i bez znanja o kon-ceptu održivog razvoja, nemoguć bez uvažavanja ostalih elemenata društvenog razvoja, pokazuje pomenuto istraživanje investitora u Srbiji spro-vedeno 2008. godine10, u kojem oni, kao pojedine kriterijume pri odlučivanju o investiranju, navode:

• kvalitet radne snage,

• političku stabilnost,

• kvalitet i pristupačnost infrastrukture,

• kvalitet života,

• jednostavnost administrativne procedure

7 privredni rast - povećanje proizvodnje (rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja)

8 promene u sastavu privrede - promene u proizvodnom sastavu, odnosno učešću pojedinih delatnosti (poljoprivreda vs. industrija vs. usluge)

9 Metodologija izrade strategije održivog ra-zvoja, SKGO/EXCHANGE 2, 2009. godine

10 USAID/MEGA program, istraživanje „Investi-ciona klima u Srbiji - Perspektiva stranih investi-tora“, 2008.


Zato ne čudi da ima mnogo primera da je poten-cijalni investitor, osim podataka o samoj lokaciji i osnovnih ekonomskih pokazatelja, posebnu pa-žnju posvetio pitanjima: postojanja škole na en-gleskom jeziku, kvaliteta hotela i smeštaja, kvali-teta stanovanja i postojanja sanitarnih deponija.

Elementi društvenog razvoja zajednice

Socijalni razvoj• poboljšanje socijalnog okruženja• podsticanje učešća građana• smanjenje kriminala

Kulturni razvoj• očuvanje kulturne tradicije • obogaćivanje umetničkih sadržaja

Politički razvoj• očuvanje demokratskih principa• transparentnost u odlučivanju• podizanje nivoa političke kulture

Privrednici smatraju da je životno okruženje neodgovarajuće ukoliko je:• visok nivo zagađenosti vode, vazduha, tla; • nedostatak socijalnih i kulturnih događaja;• slaba mogućnost za obrazovanje; • zapuštena infrastruktura;• nezadovoljavajući stambeni prostor; • prisutna politička nestabilnost.

Izazov je da se ekonomski razvoj poveže sa širim procesom razvoja zajednice.

Resursi se usmeravaju u određenom, želje-nom pravcu, u grupu aktivnosti koje doprino-se istom cilju, tako da efekti tih aktivnosti u narednom periodu obezbede resurse za druge oblasti delovanja. Uvek treba razmišljati kako da se u narednim godinama stvori nova vred-nost koja će biti dovoljna za nastavak aktiv-nosti u željenom pravcu, a koja otvara i mo-gućnost za realizaciju drugih oblasti razvoja.

Zašto se bavimo ekonomijom na lokalnom nivou

★ Lokalni ekonomski razvoj je obaveza lokalne samouprave

★ Svaka investicija je lokalnog značaja

„Gradovi, a ne države, pravi su motori ekonomskog razvoja.“

Džejn Džekobs, američki urbanista

Pristup ekonomskom razvoju pomera se od tradi-cionalnog i centralizovanog, ka bavljenju ekono-mijom na lokalnom nivou. Mnogobrojni su razlozi, ali ih možemo sažeti na sledeći način:

U Zakonu o lokalnoj samoupravi, Čl. 20, na-vodi se: „Opština, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o

Jelena Bojović12

unapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedi-nici lokalne samouprave“.11

Građani i privrednici smatraju da je opštin-ska administracija odgovorna za poboljšanje uslova života i privređivanja.

Države se bore sa državama - lokalne zajed-nice sa lokalnim zajednicama. „Makroekonom-sku i monetarnu politiku kreira država, a ona utiče na lokalne zajednice. Državna regulativa, poreska i druge pravne strukture utiču na oblikovanje am-bijenta za privređivanje, što može da pomogne, ili odmogne, ciljevima lokalnog ekonomskog ra-zvoja. Ali, lokalna uprava i lokalna politika utiču na dostupnost, ili nedostatak vode, kanalizacije, telekomunikacija i razvijene infrastrukture gra-đevinskog zemljišta. Lokalna samouprava kreira i proces i proceduru kroz koju preduzeća moraju da prođu unutar same gradske uprave, utiču na stambeni fond, zdravstvene i obrazovne usluge, raspoloživost radne snage, sigurnost, prilike za obukom/edukacijom, ili javni transport„.12 Dakle, vlada jedne države radi na konkurentnosti države, a lokalne vlasti unapređuju konkurentnost odre-đene lokalne sredine.

Tradicionalna, centralizovana politika je sektorski orijentisana: oslanja se na finansijske stimulanse i uopšten pristup privredi, dok je lokal-ni pristup teritorijalan, interaktivan i ima horizon-talnu saradnju sa privredom.

Sve investicije su, u krajnjem slučaju, lo-kalne - što znači, stiču se na određenoj teritoriji, određenog grada, ili opštine. Svoje hale, fabrike, ili poslovni prostor, kompanije smeštaju na teritoriju opštine/grada i zapošljavaju radnike sa teritorije tog grada.

Razlike između tradicionalnog pristupa „odozgo na dole“ i lokalnog „odozdo na gore“13,

Tradicionalna politika Lokalni ekonomski razvoj

Centralizovano odlučivanje i intervencionizam

Promocija razvoja svih delova zajednice

Upravljanje iz centra Decentralizacija vertikalne saradnje sa različitim nivoima vlasti i horizontalna saradnja sa privredom

Sektorski pristup razvoju Teritorijalni pristup razvoju

Razvoj velikih industrijskih projekata kao mehanizama stimulacije drugih ekonomskih aspekata

Maksimiziranje razvojnog potencijala svakog regiona

Prilagođavanje lokalnog sistema promenama ekonomskog okruženja

Finansijska podrška, olakšice i subvencije kao instrumenti ekonomske aktivnosti

Stvaranje preduslova za ekonomsku aktivnost - unapređenje lokalnog okruženja

Ako vi nećete ima ko hoće - Lokalne samoupra-ve u svetu, širom Evrope, ali i u Srbiji, preuzimaju stimulisanje privrednog razvoja i sve se agresiv-nije bore da budu što atraktivnije za investitore. Zabrinjava činjenica da je počev od 1999. godine do danas, broj zaposlenih u opadanju:

11 Zakon o lokalnoj samoupravi, član 2, stav 9

12 Lokalni ekonomski razvoj, Odeljenje za urba-ni razvoj Svetske banke, Washington, DC

13 Izvor: Rodríguez-Pose, Andrés, The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strategies in a Globalised World

Jedan investitor u Loznici je, od-mah posle razgledanja industrijske zone, obišao škole i vrtiće, hotele i sportske hale, objašnjavajući da će „izvršni direktori i upravljačka struktura firme povesti sa sobom svoje porodice i da im je od velikog značaja kakav obrazovni i kulturni sadržaj nudi grad i, naravno, da li postoji odgovarajući hotelski sme-štaj kako za njih, tako i za njihove poslovne partnere.”


1999. godina..... 2 152 873

2 097 218

2 101 668

2 066 721

2 041 395

2 050 854

2 068 964

2 025 627

2 002 344

1 999 476

2009. godine... 1 889 085

Ipak, neke opštine u Srbiji imale su povećanje bro-ja zaposlenih u 2008. godini (u odnosu na 2006.) čak 17%, dok se u drugim broj zaposlenih smanju-je.14 Dakle, u istom makro-okruženju neke opštine su uspešnije.

Strani investitori se obraćaju lokalnoj sa-moupravi za informacije - Čak 30% investitora obrati se najpre lokalnoj samoupravi kada traga za informacijama o uslovima za investiranje u Srbiji.

Izvor: Istraživanje javnog mnjenja, International republican institute (IRI), na uzorku od 2212 osoba, Januar 2006, Srbija.

Šta bi po vašem mišljenju trebalo da bude prioritet vaše lokalne vlasti?

32%

11%

5%

17%

5%

3%

3%

32%

15%

5%

15%

3%

4%

3%

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%

Nezaposlenost

Infras truktura

Zivotni standard

Ekonomija

Zdravstvo

Drugo <2%

NZ

June-05 Sep-0514 Strategic Objective report, The Urban Insti-tute

Jelena Bojović14

USAID/MEGA program, istraživanje “Investiciona klima u Srbiji - Perspektiva stranih investitora”, 2008.

Budžetski prihodi lokalnih samouprava za-vise od privrede - Od svih lokalnih prihoda, oko 25% čine prihodi od poreza na zarade. Funkcioni-sanje lokalne samouprave i plate zaposlenih u je-dinicama lokalne samouprave zavise od privrede.

Koncepti upravljanja lokalnim ekonomskim razvojem u prošlosti i danas

★ Upravljanje počinje od infrastrukture, ali ne samo na lokalnom nivou

★ Međudržavni putni pravci ključni su za razvoj lokalne ekonomije

„Historia magistra vitae est.“ (Istorija je učiteljica života.)

Marcus Tullius Cicero,

De Oratore

Šta su lokalne samouprave do sada radile, da li su bile uspešne, u čemu su grešile? Saznanje šta su drugi radili, nije a priori i rešenje problema. Ali, što se više zna, lakše se izbegne ponavljanje gre-šaka. Izborom drugačijeg puta, ili izborom istog puta, brže se savlađuju uočene prepreke. U razvijenim evropskim zemljama, u opštinama koje su ušle u proces lokalnog ekonomskog razvo-ja početkom šezdesetih godina prošlog veka, fokus bavljenja lokalnom ekonomijom menjao se sa go-dinama. Danas, gradovi i opštine u Srbiji ubrza-no prolaze kroz sve ove cikluse, uz saznanje da je kombinovanje više metoda koji su se koristili kroz istoriju, možda najbolje rešenje za njih.Jedan od prvih ekonomskih aksioma na nacio-nalnom ali i na lokalnom nivou jeste ulaganje u, takozvanu, osnovnu infrastrukturu. Iako je danas očigledno da putna, vodovodna i železnička mre-ža i druga infrastruktura imaju veliki uticaj na

30.2%

22.1%

16.3%

10.5%

7.0%

5.8%

2.3%

2.3%

2.3%

1.2%

Lokalna samouprava

Rep. Vlada/Min

Biznis kontakti

Privredna komora

Konsult komp

Agencija za privatizaciju

Ambasada RS

SIEPA

Druga Vladina tela

Strane amb i Priv komora

Koje ste institucije prvo kontaktirali da biste dobili informaciju o uslovima za investiranje u Srbiji?

119 ispitanika


Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja

Kroz istoriju lokalnog eknomskog razvoja

Talas Fokus Sredstva

Prvi talas:

1960 - 1980

U početku, lokalni ekonomski razvoj imao je za cilj:• privlačenje investicija u oblasti primarne

proizvodnje, sa posebnim naglaskom na strane investicije

• unapređenje osnovne infrastrukture

Ciljevi su realizovani kroz:• ulaganja u infrastrukturu• velike grantove/donacije• subvencionisani kredit• poreske olakšice• privlačenje investicija na osnovu promocije

niskih troškova poslovanja (jeftina radna snaga)

Drugi talas:

1980 - 1990

Fokus se postepeno menja i ciljevi postaju:• zadržavanje i rast postojećih privrednih

subjekata • privlačenje investicija usmeravanjem na

određene sektore i zemlje

Da bi ostvarili ciljeve gradovi su:• obezbeđivali direktna finansijska sredstva

za privredu• osnivali biznis inkubatore • pružali savetodavnu uslugu sektoru MSP• pružali pomoć početnicima u privredi

(start-up) • ulagali u infrastrukturu

Treći talas :

1990 – danas

U trećem talasu, fokus se pomera na stvaranje opšte pozitivne klime za poslovanje, a ciljevi su:• obezbeđivanje sekundarne infrastrukture• pokretanje privatno- javnih partnerstava • usmeravanje privatnih ulaganja prema

javnom interesu • privlačenje investicija koje upotpunjavaju

privrednu sliku zajednice i čine je konkurentnijom

Sredstva koja se danas koriste:• strategije pomoći postojećoj privredi• unapređenje administrativnih procedura• podrška umrežavanju• razvoj klastera• razvoj ljudskih resursa i sistema

obrazovanja• ciljano privlačenje investicija koje će

doprineti razvoju klastera• poboljšanje kvaliteta života

Napomena: Pregled je izmenjena tabela „Three Waves of Local Economic Development”, World Bank LED guidebook

Jelena Bojović16

Lokalne zajednice širom sveta bave se ekonom-skim razvojem već više od četrdeset godina. Na žalost, Srbija nema vremena, i gradovi i opštine u Srbiji moraju ofanzivno i predano da krenu u osvajanje investitora i podršku postojećoj privredi. Alfred Maršal15, u svojoj knjizi Principi ekonomije navodi „natura non facit saltum”: „priroda ne pravi skokove“ i sugeriše da je nemoguće praviti velike skokove i promene u ekonomskom okruženju. Me-đutim, marginalne promene u razvoju ekonomije i društva, ipak, nedovoljne su da pokrenu značajne promene. Možda se ekonomija ne može razvijati u skokovima, ali je moguće uvećati brzinu i broj promena.

Napominjući da ekonomski razvoj ne pravi skoko-ve i da je kombinovanje osnovnih i finijih meto-da optimalan pristup ekonomskom razvoju, treba imati u vidu i promene u pristupu. U prošlosti se u zemljama Istočne Evrope lokalnim i regionalnim ekonomskim razvojem upravljalo političkim pro-gramima na nacionalnom nivou, uz direktne in-tervencije u državna i društvena preduzeća. Među-tim, u poslednjih dvadeset, trideset godina, isku-stva u razvijenim zemljama pokazuju da se eko-nomskim razvojem ne upravlja, već se proces pojednostavljuje, a značajnu ulogu u tome treba da imaju lokalne samouprave. Kako lokalne sa-mouprave mogu da proces razvoja učine lakšim, predmet je ovog Priručnika.

15 Alfred Marshall (1842—1924), jedan od naj-uticajnijih ekonomista svog vremena. Njegova knjiga, Principi ekonomije (1890) sjedinila je teo-riju ponude i tražnje, marginalnu korisnost i cene (troškova) proizvodnje u jedinstvenu celinu. Ova knjiga je u Engleskoj dugo vremena bila osnovni udžbenik iz ekonomije.

ekonomski razvoj, početkom šezdesetih godina prošlog veka ovo otkriće je izazvalo je ekspanziju ulaganja u infrastrukturu. Pionirska studija koja je urađena u SAD 1963. godine bavila se ekonom-skim trendovima, pre svega, brojem zaposlenih. Jedan od najznačajnijih rezultata ove studije jeste postojanje veze periodu od pet godina između po-većanja broja zaposlenih i oblasti kroz koje prolaze međudržavne putne mreže. Tih šezdesetih i sedam-desetih godina XX veka, u Sjedinjenim Američkim Državama godišnje se gradilo više od tri hiljade kilometara međudržavnih saobraćajnica. Jasno je da je u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i u drugim razvijenim zemljama, težište ulaganja bla-go pomereno ka sekundarnoj infrastrukturi i op-štem poboljšanju kvaliteta života, s obzirom da je osnovni infrastrukturni uslov razvoja ostvaren još sedamdesetih godina. Značaj infrastrukture danas potvrđuje činjenica da u svim tržišno orijentisa-nim zemljama u svetu, sve državne, regionalne i opštinske agencije prilikom promocije investicio-nih lokacija, u svojim „Investirajte u ...” brošura-ma, uvek, na prvom mestu, navode glavne putne saobraćajnice, aerodrome i drugu infrastrukturu. Dakle, infrastruktura je nesporan uslov razvoja.

Međutim, u Srbiji postoji nesklad. Iskustvo pokazuje da sve privredne delatnosti i pri-vredni razvoj počinju sa rešenom infrastruk-turom, ali izgleda da su prvenstveno lokalne samouprave to shvatile i počele sa infrastruk-turnim ulaganjima. Na žalost, bez međuna-rodnih putnih mreža i dobre međuopštinske infrastrukture, ulaganje u infastrukturu na lokalnom nivou postaje uzaludna investicija za one koji se ne nalaze na značajnim putnim pravcima.

17

kOrak PO kOrak: Okvir za lokalni

ekonomski razvoj

Proces lokalnog ekonomskog razvoja sastoji se iz šest koraka

Procesom se može lako upravljati ukoliko se prate ovi koraci

Lokalni ekonomski razvoj nije samo koncept, već i proces. I kao i svaki drugi proces sastoji se od odre-đenog broja koraka koji se smenjuju, ili preklapaju. Svaki korak vodi krajnjem cilju, i preskakanjem, ili eliminisanjem pojedinih koraka, proces može biti ugrožen. Uključivanjem svih aktivnosti ili pojedi-nih elemenata procesa u ekonomski razvoj, može se stvoriti sopstveni put razvoja.

Lokalne zajednice se bave lokalnim ekonomskim razvojem koristeći različite pristupe i metodologi-je. Jedan koncept bavljenja ekonomskim razvojem i upravljanja ovim procesom, predstavljen je u po-glavlju Okvir za lokalni ekonomski razvoj koji se sastoji od šest koraka.

Koraci u procesu ekonomskog razvoja:

1. Analiza stanja - Kontekst lokalnog ekonomskog razvoja

Lokalni ekonomski razvoj odvija se u širem kon-tekstu razvoja, poput Evropske unije, države, regi-ona i šireg lokalnog okruženja, ili ukupnog razvoja same zajednice. Uočavanje konteksta razvoja za-jednice prvi je korak, i omogućava lokalnim sa-moupravama da razumeju prednosti, nedostatke, specifičnosti i položaj njihove zajednice u odnosu na druge. (Poglavlje 3)

2. Uključivanje važnih učesnika (građana i lokalnog poslovnog sektora)

Lokalni ekonomski razvoj zahteva zajednički na-por. Moraju se uočiti važni učesnici iz privatnog, javnog i civilnog sektora i aktivno i svrsishodno uključiti u proces. (Poglavlje 4)

3. Unapređenje institucionalnog kapaciteta

Glavnu ulogu koordinatora i katalizatora u lokal-nom ekonomskom razvoju ima opština. Da bi bila uspešna, opština mora da bude spremna i sposob-na da sprovede taj zadatak. (Poglavlje 5)

4. Strateško planiranje ekonomskog razvoja

Program lokalnog ekonomskog razvoja proističe iz strateškog plana koji sadrži viziju, ciljeve, akcione planove i projekte. (Poglavlje 6)

5. Sprovođenje programa i projekata

Sprovođenje plana zavisi od budžeta, ljudstva i in-stitucija. Moraju se predvideti problemi i pitanja koji mogu iskrsnuti i potrebno je pripremiti se za njih

Jelena Bojović18

Upoznavanje sa programima i projektima - Postoji širok raspon tehnika i modela (programa i projekata) dostupnih lokalnom ekonomskom ra-zvoju, uključujući i one koji se tiču održavanja i proširenja poslovnih aktivnosti, usavršavanje rad-ne snage, pružanja odgovarajuće infrastrukture i sl. (Poglavlje 7)

6. Praćenje i ocena

Moraju se ustanoviti indikatori za ocenu napretka i rezultata programa i projekata i vršiti korekcije tokom realizacije. (Poglavlje 8)

Ovih šest koraka vremenski se često preklapaju. Podizanje kapaciteta insti-tucija jedan je od prvih koraka u razvi-janju procesa ekonomskog razvoja, ali je to, ujedno, i korak neograničenog vre-menskog trajanja. S druge strane, lokal-ne uprave moraju stalno da unapređuju znanje službenika, vrše interne reorga-nizacije posla, ili menjaju odnose među institucijama. Takođe, strateški planovi, koliko god bili dugoročni, moraju se stal-no revidirati i osavremenjivati. Kako se menja struktura privrede, tako se menja-ju i važni učesnici, a koraci počinju me-đusobno da se prožimaju.

Ipak, kada iznova započnu poslovi eko-nomskog razvoja, praćenje redosleda ovih šest koraka, kao što je predloženo navedenim uslovima, pomoći će da se što bezbolnije i sigurnije prođe kroz njegov prvi ciklus.

19

PrvI kOrak analiza stanja

Bez podataka i mapiranja resursa ne može se planirati razvoj

Nije dovoljno samo poznavati profil lokalne zajednice, ona se mora

porediti sa drugima

Jedna zajednica nije izolovana, njen razvoj zavisi od šireg okruženja

Sa kakvim resursima raspolažemo i kako da ih naj-bolje upotrebimo? Ovo je ključno pitanje za poče-tak planiranja razvoja zajednice. U većini lokalnih uprava u Srbiji postala je praksa da se radi analiza lokalnih resursa, takozvano, mapiranje resursa, ili izrada profila zajednice. Upoznavanje sa kontekstom lokalnog ekonom-skog razvoja podrazumeva da se u proces ne kreće nepripremljen, već da se koristi detaljna analiza tenutnog stanja lokalne zajednice: raspoloživa fi-nansijska sredstva, ljudski i prirodni resursi, isto-rijat razvoja, konkurencija, benčmarking i drugo.Podaci, poređenja i analize koji se u ovom koraku prikupiljaju i pripremaju koriste se, pre svega, u procesu strateškog planiranja lokalnog ekonom-skog razvoja, za potrebe privlačenja investicija, u procesu izveštavanja, kao i u analizi rezultata.

Koje sve aktivnosti podrazumeva ovaj korak

Detaljna analiza podrazumeva sledeće aktivnosti:

★ Prikupljanje podataka – Relativno jedno-stavna, ali dugotrajna operacija. Pre svega, treba definisati vrste podataka, njihove izvore i oblik prezentacije (tabele, grafikoni, itd).

★ Obrada podataka, utvrđivanje trendova – Nije dovoljno samo imati podatke, potrebno je utvrditi u kakvom su odnosu podaci. Na pri-mer, da li se broj zaposlenih povećava, ili sma-njuje, kojom brzinom, i kakva su predviđanja na osnovu tih trendova. Tako se od suvopar-nih podataka stvara dinamična slika lokalne zajednice.

★ Stavljanje podataka u širi kontekst – Sta-tistika i trendovi su nedovoljni za potpunu analizu lokalne zajednice, pre svega, zato što sam podatak, ako se ne poredi sa prosečnim podacima za Srbiju, ili podacima iz drugih gra-dova i opština, ne može pomoći u definisanju prednosti i mana. Na primer, broj stanovnika koji koriste engleski jezik u jednoj zajednici iz godine u godinu raste i 5% populacije u toj op-štini govori engleski jezik (ne poredeći sa dru-gim opštinama u Srbiji, ovakav trend govori o njenoj snazi i prednosti). Аli, ako se zna da se u Srbiji, u proseku, 10% stanovništva služi engleskim jezikom, u lokalnoj zajednici čiji je trend u porastu, prosek od 5% nije konkuren-tan sa drugim opštinama u Srbiji.

★ Istraživanje mišljenja i potreba – Nekada je statistika nepouzdana, ili kasni (statistički podaci koji stoje na raspolaganju najčešće su stari, bar godinu dana, a ponekad i više – na primer, popis stanovništva). Statistika je kvan-titativna naučna disciplina, ali ne daje kvali-tativan aspekt problema. Javni upiti, istraživa-nja mišljenja poslovnog sektora i građanstva, fokus grupe i okrugli stolovi, pomažu u jasnijoj statističkoj analizi, detaljnije sagledavaju pro-blem i predloge za njihovo rešavanje.

★ Poređenje/benčmarking – Već je pomenu-to da je poređenje sa drugim opštinama bitan element analize, a pod tim se, pre svega, po-drazumeva benčmarking. Benčmarking je iz-bor opština/gradova, koji se, po standardnim, ili teško promenljivim parametrima (za koje je potreban dugi niz godina da se promeni), mogu porediti sa drugom opštinom. Dakle, jed-na opština se poredi sa opštinama koje imaju

Jelena Bojović20

sličan broj stanovnika, površinu, geografsku poziciju, i predstavljaju primer „uspešne prak-se” – takozvani „grad za primer“. Poređenje sa drugim gradovima/opštinama, daje uvid gde se može stići, i šta sve treba uraditi da bi se drugi dostigli. Kada se zna da svaki investitor pogleda bar deset lokacija pre nego što odluči gde će da investira, to govori da opština/grad mora da poznaje konkurente da bi unapredila svoje mogućnosti.

Istraživanja poslovne klime, koja su urađena u tri-deset opšina/gradova u Srbiji, uz pomoć Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština, dali su smernice članovima komisije za strateško planira-nje, i detaljno predstavili probleme koje privreda ima u tim lokalnim zajednicama. Kroz ovo istraži-vanje definisana su ključna pitanja razvoja16 i po-stavljena je osnova za izradu SWOT analize.

67%

49%

40%36%

31%

22% 22%

13% 11% 11%7%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

Raz

voj m

alih

i sr

ednj

ih

pred

uzeć

a

Kom

unal

na

infr

astr

uktu

ra

Podr

ška

i pr

užan

je p

omoć

i pr

eduz

ećim

aPr

ivla

čenj

e no

vih

pred

uzeč

a [s

tran

a …

Obr

azov

anje

Raz

voj

poljo

priv

rede

i se

la

Turi

zam

Indu

stri

jsko

re

stru

ktui

ranj

e /

dive

rsifi

kaci

ja

Raz

voj r

adne

sn

age

Istr

aživ

anje

i ra

zvoj

, tra

nsfe

r te

hnol

ogija

Tran

spor

t

Istrazivanje među privrednicima, Novi Sad 2009. Pitanje: Šta po vašem mišljenju treba da bude ključno pitanje razvoja Novog Sada?

16 U okviru procesa strateškog planiranja jedan od koraka jeste definisanje ključnih pita-nja- prioritetnih oblasti razvoja.


Analiza podataka prema teritorijalnom principu

Podaci se prikupljaju sa različitih prostornih i or-ganizacionih nivoa:

★ podaci o lokalnoj zajednici (najdublji nivo podataka, relacioni podaci),

★ podaci o regionu kao celini, komparativ-ni podaci o zajednicama iz regiona (opšte karakteristike, komparativne prednosti i mane),

★ podaci za Srbiju (institucionalni, zakono-davni okvir, osnovni ekonomski pokaza-telji),

★ podaci za Evropu (opšte karakteristike, standardi i trgovinski aranžmani).

Tipovi i izvori podataka

Da bi se sagledali svi aspekti važni za ekonomski razvoj, podaci koji se odnose na organizacioni i te-ritorijalni nivo, broj i vrstu informacija, razlikuju se u zavisnosti da li se prikupljaju podaci o lokal-noj zajednici, regionu, ili državi.

Podaci sa lokalnog nivoa / Izrada profila zajedniceProfil zajednice može se definisati kao dokument koji je sastavljen tako da u okviru jedne celine, pod jednim krovom, pruži najvažnije statističke i kvalitativne podatke o lokalnoj zajednici.

Tabele i grafikoni sadrže statističke podatke o pro-filu zajednice i predstavljaju numerički prikaz lo-kalne zajednice.

Kvalitativni podaci o profilu zajednice izneti su u vidu objašnjenja da bi se predstavile okolnosti koje vladaju u opštini/gradu. Objašnjenja pomažu u tumačenju statističkih podataka i opisa kontek-sta života zajednice.

Ukoliko ne može da se dođe do podataka na lo-kalnom nivou, poželjno je koristiti podatake koji se odnose na region, ali samo ukoliko su podaci karakteristični i za lokalnu zajednicu za koju se sastavlja profil.

Jelena Bojović22

Sadržaj profila zajednice: 4. Privreda

Profil zajednice sastavljen je tako da obuhvati in-formacije iz ključnih oblasti koje se odnose na lo-kalnu ekonomiju i kvalitet života:

1. Osnovne karakteristike

• opšte informacije

• fizički prikaz geografskog položaja

• naselja, klima

• lokalna vlast i administracija

• istorija, tradicija, kultura

• karakteristike, posebnosti zajednice

2. Demografija

• struktura stanovništva

• trendovi rasta - projekcije

• migracije

3. Radna snaga

• trenutna situacija, potencijalna radna snaga

• cena rada

• struktura radne snage, obrazovanje

• nezaposlenost, struktura

• zaposlenost po sektorima

• makroekonomija• privredna struktura, sektori• najveći investitori i poreklo investicija• javne finansije, javne ustanove• mogućnosti za investiranje (lokacije, zone,

objekti)• troškovi poslovanja • stimulacije, olakšice, subvencije

5. Javni resursi

• infrastruktura (saobraćajna, komunalna)• zdravstvena i socijalna zaštita• obrazovni kapaciteti

6. Kvalitet života

• objekti i mesta za rekreaciju• sportski sadržaji• ustanove kulture• javne aktivnosti (manifestacije, festivali, pro-

slave, svečanosti, koncerti)• zabava i usluge

7. Lokalni ekonomski razvoj u odnosu na region


Izvori informacija o profilu zajednice:

★ Sopstveni izvori• lokalna administracija - odeljenja• istraživanja

★ Spoljni izvori (agencije, organizacije izvan lokalne administracije)• Republički zavod za statistiku• Nacionalna služba za zapošljavanje• Republički hidrometeorološki zavod • Narodna banka Srbije• Agencija za privredne registre• regionalne privredne komore• ostale regionalne ustanove

U većini opština u Srbiji, u odeljenjima za privre-du, godinama su prikupljane informacije o privre-di. U Agenciji za privredne registre danas postoje brojni podaci, a većina statističkih podataka re-dovno se ažurira u Republičkom zavodu za stati-stiku. Međutim, informacije se nalaze u različitim institucijama, i kada je potreban podatak da bi se privukli investitori, gube se dani dok se ne uspo-stavi kontakt sa svima. Zbog toga, ako su redovno ažurirani i na jednom mestu prikupljeni, podaci o profilu zajednice mogu olakšati privlačenje in-vesticija i pripremu projektnih aplikacija, ili pro-ces planiranja. Za izradu ovakvog sveobuhvatnog profila zajednice potrebno je nekoliko nedelja, a za njegovo ažuriranje, ne više od pet dana godišnje.

Podaci o regionu kao celini

★ Privrednici u Srbiji najveći deo poslovanja obavljaju u regionu. Po istraživanju iz 2007. godine17 na uzorku od trista pet privrednih su-bjekata, lokalna privreda posluje, uglavnom, u regionu, tačnije za 40% njihovih proizvoda kupci su u radijusu od 100km.

★ Tržište potencijalnog investitora, kao i dobav-ljači, ne nalaze se samo u opštini u kojoj se posluje, nego su, pre svega, u regionu, a zatim i u široj zajednici. Cela Srbija je relativno malo i dostupno tržište, pa se preduzetniku koji posluje u Subotici može isplatiti da nabavlja materijal, na primer, iz Bujanovca. Stoga, da bi jedna lokalna samouprava bolje predstavi-la svoje potencijale, njena snaga i potencijal predstavljaće i snagu regiona u kome se nalazi.

★ Ove informacije su posebno značajne za male opštine. Opština Pećinci, na primer, ima pri-bližno trideset hiljada stanovnika i industrij-sku zonu od hiljadu hektara na kojoj je mogu-će zaposliti i do sto hiljada ljudi. Međutim, ni jedan investitor, posmatrajući samo podatke za Pećince, neće doći u ovu industrijsku zonu, zato što u opštini nema radne snage. U sva-kom promotivnom dokumentu Pećinci moraju da iznose podatke iz regiona (što obuhvata i grad Beograd), i pokažu da se radna snaga na-lazi u radijusu od pedeset kilometara.

★ Evropska unija podržava regionalizaciju: eko-nomski programi i projekti koje finansira Evropska komisija pretežno su regionalnog karaktera, a EKONOMIJA mora biti u središtu međuopštinske saradnje.17 Istrašivanje o mišljenju poslovnog sektora,

februar 2007, USAID-MEGA program

Jelena Bojović24

★ Primeri međuopštinske, međugradske i među-regionalne povezanosti: bratimljenje gradova, razmena programa, prekogranična saradnja, evropski regioni, otvaraju velike mogućnosti za ekonomsku saradnju.

★ Zajednički regionalni projekti (tradicionalni, inovativni, bilateralni, multilateralni, solidar-nost, planiranje) imaju prednost zato što se ba-ziraju na razmeni iskustava i najboljih praksi.

Vrste podataka koji su potrebni:

★ osnovne karakteristike regiona (opšte infor-macije, prikaz geografskog položaja),

★ demografija (struktura stanovništva, trendovi rasta, projekcije),

★ radna snaga (potencijalna radna snaga, cena rada, struktura radne snage, obrazovanje),

★ privreda (privredna struktura, sektori, makroe-konomija, javne finansije, javne ustanove, mo-gućnosti za investiranje, troškovi poslovanja).

Podaci za Srbiju

Podaci sa ovog nivoa nešto su drugačiji od podata-ka sa lokalnog nivoa, ili iz regiona.Pre svega, uvodi se više objašnjenja, uz osnovne statističke podatke.

Aktivnosti na nivou države čvrsto su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem. Država i njene institucije utiču na atraktivnost zemlje za privred-ne aktivnosti i opštu sliku zajednice kroz:

★ zakone i regulativu u vezi sa lokalnim eko-nomskim razvojem,

★ bilateralne i multilateralne sporazume, ★ razvoj nacionalnih strategija, ★ raspolaganje državnim fondovima, ★ odobrenja i preporuke, ★ obuku kadrova, ★ osnivanje agencija i fondova, ★ kreiranje podsticajnih mera i olakšica.

Tipovi statističkih podataka koji su potrebni:

★ osnovne karakteristike (opšte informacije, pri-kaz geografskog položaja Srbije u Evropi),

★ demografija (struktura stanovništva, trendovi),

★ radna snaga (potencijalna radna snaga, cena rada, struktura radne snage, obrazovanje),

★ privreda (privredna struktura, sektori, makroe-konomija, javne finansije, troškovi poslovanja).

Dodatne informacije koje su potrebne:

★ Podaci o institucijama koje utiču na ekonom-ski razvoj - Institucije države koje su povezane sa lokalnim ekonomskim razvojem, mogu da pomognu ili da odmognu u toku sprovođenja ekonomskog programa. Stoga su za planiranje razvoja, informacije o državnim institucijama, njihovim nadležnostima, oblastima koje za-konski uređuju, značajne za lokalnu zajednicu (Institucije: ministarstva, nevladine organiza-cije, agencije i fondovi).


★ Zakoni i podzakonski akti - Raspolaganje zemljištem, upravljanje imovinom, finansi-ranje lokalnih samouprava i drugi procesi, integralni su deo ekonomskog razvoja, a definisani su regulativom na nacionalnom nivou. Bez njenog poznavanja nemoguće je baviti se ekonomskim razvojem.

MINISTARSTVA • Ministarstvo ekonomije i

regionalnog razvoja• Ministarstvo za državnu upravu i

lokalnu samoupravu• Ministarstvo finansija• Ministarstvo poljoprivrede• Ministarstvo za rad i socijalnu

politiku• Ministarstvo životne sredine i

prostornog planiranja• Ministarstvo za nacionalni

investicioni plan (NIP)

INSTITUCIJE, AGENCIJE, FONDOVI I ORGANIZACIJE

• Stalna konferencija gradova i opština

• Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj

• Američka privredna komora (AmCham)

• Razvojne agencije• Udruženje industrijalaca• Savet stranih investitora (FIC)• Udruženje preduzetnika• Udruženje poslodavaca• Agencija za strana ulaganja i

promociju izvoza (SIEPA)• Agencija za razvoj malih i srednjih

preduzeća• Agencija za privatizaciju• Uprava za javne nabavke• Nacionalna služba za zapošljavanje• Fond za razvoj• Republički garancijski fond• Privredna komora Srbije

★ Odluke, bilateralni i multilateralni spora-zumi - Posebno su značajni ugovori o slo-bodnoj trgovini i trgovinski sporazumi koje Srbija ima sa zemljama iz okruženja i iz sveta: Sporazum o slobodnoj trgovini sa ze-mljama jugoistočne Evrope (CEFTA) - bes-carinski pristup tržištu od trideset miliona potrošača; Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (Srbija je jedina zemlja pored članica Zajednice nezavisnih država koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovi-ni s Rusijom) – bescarinski pristup tržištu od sto pedeset miliona potrošača; Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom (deset miliona potrošača); Sporazum o Slobodnoj trgovini sa Turskom (sedamdeset miliona stanovnika); Opšti sistem preferencijala u trgovini sa SAD (trista milona stanovnika); Trgovinski sporazum sa EU (petsto miliona stanovnika); Sporazum o slobodnoj trgovi-ni sa zemljama EFTA (Island, Lihtenštajn, Norveška, Švajcarska – ukupno dvanaest miliona potrošača).

Zakoni u vezi sa lokalnim ekonomskim razvojem:

• Zakon o lokalnoj samoupravi• Zakon o finansiranju lokalne samouprave• Zakon o planiranju i izgradnji• Zakon o privatizaciji• Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz

republičkog budžeta i učešću opština, gra-dova i grada Beograda

• Zakon o inovacionoj delatnosti• Zakon o budžetu Republike Srbije • Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije• Zakon o izmenama i dopunama zakona o

garancijskom fondu• Zakon o javnom dugu• Zakon o privrednim društvima• Zakon o porezu na dodatu vrednost• Zakon o registraciji privrednih subjekata• Zakon o agenciji za privredne registre• Zakon o javnim prihodima i rashodima• Zakon o javnim nabavkama• Zakon o budžetskom sistemu• Zakon o koncesijama

Jelena Bojović26

Podaci za Evropu

Srbija treba da uči od drugih država Evrope i mora svoje principe i sistem da usaglašava sa principi-ma i sistemom Evropske unije. Privreda Srbije po-sluje sa privrednicima iz celog sveta, a pre svega iz svog najbližeg okruženja, iz Evrope. Standardiza-cija procesa proizvodnje i usluga je neophodnost. Stoga je potrebno poznavati zakonsku regulativu, standarde i principe koji važe u Evropskoj uniji.

Vrste podataka koji su potrebni:

★ osnovne karakteristike zemalja Evropske unije - akcenat na zemljama iz neposrednog okruže-nja, sličnih ekonomskih karakteristika (opšte informacije, geografski položaj, poređenja);

★ demografija (broj i struktura stanovništva, trendovi rasta, projekcije);

★ radna snaga (potencijalna radna snaga, cena rada, struktura radne snage, obrazovanje, zna-nje stranih jezika);

★ privreda (privredna struktura, sektori, makroe-konomija, mogućnost za investiranje, troškovi investiranja i poslovanja, olakšce i subvencije);

★ odluke, bilateralni i multilateralni sporazumi zemalja Evrope.

Informacije i podaci potrebni su, pre svega, da bi se znalo koje su države konkurentne sa Srbijom. Na osnovu tih podataka uočavaju se prednosti i mane - prednosti se ističu, mane ispraviljaju.

Na primer, uvidom u zakonsku regulativu zemalja u okruženju, može se pronaći podatak da je porez na zarade u Srbiji najniži u odnosu na zemlje iz

okruženja (što je jedna od prednosti Srbije u odno-su na konkurente).

Zemlja Porez na zaradeSrbija 12%

Bugarska 12%-24%

Hrvatska 15%-45%

Rumunija 16%

Slovenija 19%

Napomena: tabela preuzeta iz „Doing Business in Serbia 2007“, SIEPA

Znajući čime raspolaže, s kim se poredi, od koga zavisi, i šta su u današnje vreme pretpostavke us-pešnog razvoja, država tek stiče potrebne uslove da započne proces ekonomskog razvoja.

27

DrUGI kOrak Uključivanje

važnih učesnika

Stejkholderi (važni učesnici/interesne grupe)

olakšavaju proces

Uključivanje stejkohldera znači podršku procesu

Važni učesnici su neophodni za proces, ali je potrebno poznavati i njihov interes da bi se znalo zbog

čega u njemu učestvuju

U ovom poslu su potrebni saveznici. Grad Lozni-ca je uključio dvadesetak preduzetnika u proces strateškog planiranja, a jedan od viđenijih bio je i predsednik Komisije za strateško planiranje. Ta-kav pristup planiranju obezbedio je i punu podrš-ku privrede sprovođenju plana i projekata koji su iz njega proistekli (jedan od projekata „Zona una-pređenog poslovanja” uspostavljen je kroz zajed-ničko finansiranje privatnog i javnog sektora). Izraz koji se često čuje „stejkholderi”, predstavlja posrbljen engleski termin „stakeholders”, a pre-vodi se kao „važni učesnici”, ili „interesne grupe”. Zbog nemogućnosti da se adekvatno prevede sa engleskog jezika, potrebno je dati objašnjenje ko su važni učesnici i zašto se tako nazivaju. U sva-kom procesu postoje osobe koje su njegovi nosioci i zaduženi su za osmišljavanje, sprovođenje i or-ganizaciju procesa. Osim nosilaca procesa, u ak-tivnostima učestvuju i mnoge druge organizacije, institucije i pojedinci – važni učesnici. Oni su „važ-ni učesnici“ zato što o nekim delovima procesa, ili određenim oblastima, znaju više od drugih, zato što će proces uticati i na njih, zato što su potrebni u sprovođenju određenih aktivnosti (bilo kao ljud-ski, ili finansijski resur) i zato što će efekti bez njih biti manje vidljivi.

Šta treba znati o uključivanju važnih učesnika u proces ekonomskog razvoja

Uključivanje obezbeđuje podršku.

Samostalan rad na projektu podrazumeva i pre-zentaciju projekta pred njegovim finansijerima.

Autor projekta pokušava da ubedi auditorijum zašto je projekat koristan i značajan za njih i da opravda troškove. Finansijska podrška može da bude obezbeđena od početka ukoliko su finansijeri uključeni u osmišljavanje projekta i definisanje projektnog zadatka.

Važni učesnici su potrebni za kontrolu procesa

Pojednici ponekad čine ishitrene odluke bez uvida u posledice takvih odluka, ili, pak, tim odlukama svesno favorizuju određene grupe, ili pojedince. Drugi učesnici u procesu obezbeđuju transparen-tnost u odlučivanju i smanjuju mogućnost dono-šenja subjektivnih odluka, a samim tim utiču i na smanjenje korupcije.

Javno predstavljanje nije dovoljno za proces koji zahteva učešće

Učešće nije samo predstavljanje. Na prezentaciji idejnog projekta autor ne uključuje slušaoce, već samo legitimizuje svoje odluke, smatrajući da je samo učešće u predstavljanju projekta vid sagla-snosti druge strane. Dakle, pravo uključivanje po-drazumeva da se saslušaju i drugi.

Mali broj predstavnika nije dovoljan – mora se osigurati široko učešće

Mnogima se čini da je dovoljno pozvati samo pred-stavnike privredne komore čime se osigurava uče-šće preduzetnika u odlučivanju. Ovakav pristup izgleda lakši, ali na taj način, zadovoljena je samo formalna strana, ali ne i suština. Treba se potru-diti da se u projekat uključi što više predstavnika

Jelena Bojović28

privrednog života, ali treba voditi računa na koji način. Ne moraju svi privrednici da budu članovi komisija - na primer, neki se mogu pitati za mi-šljenje, dok se drugi mogu pozivati da učestvuju na okruglom stolu.

Uključivanje podrazumeva i komunikaciju koja mora biti dvosmerna

Ne moraju sve ponuđene ideje da se iskoriste, ali je potrebno da se na njih odgovori. U procesu koji uključuje i druge učesnike mora se iskoristiti bar jedna ideja koja dolazi sa njihove strane. Tako-đe, ukoliko pojedine ideje nisu prihvaćene, treba obrazložiti zašto. Međutim, učesnici čiji su predlo-zi prihvaćeni, na kraju moraju biti obavešteni da su njihove ideje realizovane tokom procesa. Na taj način, stiču se saveznici za naredni projekat.

Širok je raspon veština koje su potrebne za lokalni ekonomski razvoj

Da bi se proces odvijao u kontinuitetu potrebno je koristiti različite veštine: pojedine su, takozvane, „fine“ veštine, kao što su pregovaranje, prezento-vanje, upravljanje, ali postoje i „tehničke“ veštine koje izvode stolari, moleri, građevinski inženje-ri, informatičari, na primer. Pojedinac zasigurno nema sva potrebna znanja i veštine. Uključiva-njem drugih, sve veštine su „na stolu“.

Da bi se uključili, učesnici moraju da znaju zašto se uključuju i kako da se uključe

Najčešći razlog zašto pojedici odbijaju učešće u procesu, jeste nepoznavanje suštine procesa i

svoje uloge u njemu. Jedan od ključnih saveta odnosi se na važne učesnike kojima treba jasno predstaviti proces, definisati njihovu ulogu u procesu i trajanje angažmana.

Uključivanje podrazumeva zajednički interes

Činjenica da važni učesnici žele da se uključe u proces, ne znači, a priori, i obostranu korist. Pre nego što se uključe u proces vrlo je važno razumeti njihove motive. Prepoznavanjem njihovih intere-sa, važni učesnici se mogu lakše, i na odgovarajući način, uključiti u proces.

Ko su važni učesnici u lokalnom ekonomskom razvoju – koga uključiti

Najšira podela važnih učesnika

1) Javni sektor

2) Privatni sektor

3) Civilni sektor

Ekonomski prosperitet i kvalitet života za-jednički kreiraju javni sektor i privreda, a korist od lokalnog ekonomskog razvoja ima cela zajednica.

Javni sektor/lokalna samouprava imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju povoljnih uslova poslova-nja, što podrazumeva kvalitetnu infrastrukturu i


usluge po najpovoljnijim cenama. Za privredu to znači: niži troškovi poslovanja, konkurentnost na tržištu, rast potražnje za njihovim proizvodima i povećanje broja zaposlenih. Veći profit preduzeća i veći broj zaposlenih znači veće nadoknade od po-reza koji se slivaju u budžet, veća ulaganja javnog sektora u infrastrukturu i usluge, što vodi boljem kvalitetu života svih stanovnika lokalne zajednice.

U suštini, važni učesnici su svi oni čija je podrška potrebna, ili oni koji mogu svojim odlukama utica-ti na nečiji život.

Važni učesnici u Srbiji

1) Privreda• Privredna komora Srbije i regionalne

komore,• udruženja preduzetnika,• predstavnici klasterskih udruženja,• poljoprivredne zadruge,• individulani privredni subjekti - preduzeća,

preduzetnici, poljoprivrednici, posebno odre-đeni sektori: finansijski sektor i predstavnici najrazvijenijeg privrednog sektora u opštini

Preduzetnici se uključuju zato što najbolje zna-ju koji su nedostaci, ili prednosti privrednog okruženja u kojem posluju; oni mogu da ukažu na potrebe poslovnog sektora na lokalnom nivou; učestvuju zajedno na sajmovima; uključuju se u promotivne aktivnosti; poseduju znanja i iskusta-va koja mogu biti od koristi; finansiraju određene projekte, a, pre svega, zapošljavaju lokalno stanov-ništvo i plaćaju poreze.

2) Javne institucije i organizacije• predstavnici republičkih vlasti (predstavnici

ministarstava, skupštinskih odbora)• predstavnici lokalnih vlasti (gradonačelnik,

članovi veća i skupštine)• predstavnici jedinica uprave (odeljenje za pri-

vredu, finansije, urbanizam)• predstavnici republičkih javnih preduzeća

(Elektrodistribucija, Telekom, Srbija gas, Di-rekcija za puteve, Katastar)

• predstavnici okruga• predstavnici lokalnih javnih preduzeća (direk-

cija za izgradnju, javno komunalno preduzeće)• predstavnici lokalnih, regionalnih i republič-

kih agencija (agencija za razvoj opštine, regi-onalne razvojne agencije, NSZ, SIEPA, VIP, i druge)

3) Nevladine organizacije

• nevladine organizacije koje se bave privredom, zapošljavanjem

• organizacije koje se bave lobiranjem

• organizacije koje predstavljaju određene in-teresne grupe (nacionalne manjine, osobe sa posebnim potrebama, i drugi)

Njihova uloga ogleda se, pre svega, u donošenju novih predloga zakona i u lobiranju; razmatra-nju nacionalne strategije; organizaciji skupova i okruglih stolova u cilju razmene iskustva; vođenju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pita-nja; monitoring; rukovođenju projektima; saradnji sa državnim institucijama i donatorima; podršci pojedincima i određenim interesnim grupama.

Jelena Bojović30

4) Mediji• elektronski mediji (javni medijski servisi, pri-

vatne medijske kuće)• pisani mediji/novinske agencije (lokalne, regi-

onalne, republičke)

Mediji su ujedno i važni učesnici i medijum za uključivanje još većeg broja aktera. Mediji omo-gućavaju: veću informisanost svih građana; uče-stvuju u vođenju kampanja koje ukazuju na zna-čaj pojedinih pitanja; važni su u kontroli procesa i obezbeđuju transparentnost.

5) Obrazovne i naučne institucije

• osnovne i srednje škole;

• više i visokoškolske ustanove (lokalne, ili re-gionalne);

• instituti za istraživanje i razvoj.

Naučne institucije, pre svega, nude znanje; omo-gućavaju razmenu iskustva; a neophodni su uče-snici u projektima koji imaju za cilj unapređenje ljudskih resursa, ili unapređenje tehnologije.

6) Političke organizacije

• predstavnici političkih partija na vlasti

• predstavnici opozicije

Učešćem političkih organizacija omogućava se održivost projekata i ideja, bez obzira na političke promene. Političke organizacije učestvuju u vođe-nju kampanja koje ukazuju na značaj pojedinih pitanja, a značajne su i za praćenje i kontrolu pro-jekata.

Kako ih uključiti?

Postoji više načina da se značajne institucije, or-ganizacije i sve zainteresovane strane uključe u:

• proces strateškog planiranja - primer uklju-čivanja važnih učesnika u proces planiranja razvoja jeste formiranje komisije za strateško planiranje. U prilogu je dat primer Komisije koja je u Inđiji učestvovala u procesu strateš-kog planiranja, dok će o samoj funkciji komi-sije biti reči u narednim poglavljima (Korak 4);

• realizaciju projekta - projekti ne moraju da budu autonomni, finansijski i ljudski resursi mogu da dolaze sa svih strana, a svi zaintere-sovani mogu da doprinesu boljoj i uspešnijoj realizaciji projekata i programa. Pojedine inici-jative kancelarija za lokalni ekonomski razvoj realizuju se uz pomoć privredne komore i uz podršku medijskih kuća (oglašavanje zemljišta i poslovnog prostora).

Istraživanje među privrednicima, u pojedinim opštinama, rađeno je uz pomoć udruženja predu-zetnika, privredne komore, naučnih institucija i agencija:

• praćenje sprovođenja i ažuriranja planova i programa. Rezultati se moraju proveravati, a kao kontrolu najbolje je angažovati osobe koje nisu nosioci projekata.

Privredni savet je stalno telo koje učestvuje u pra-ćenju sprovođenja strateških planova. Članovi pri-vrednog saveta su, pre svega, privrednici i udru-ženja.


ČLANOVI KOMISIJE ZA SRATEŠKO PLANIRANJE U INĐIJI

• predsednik Opštine Inđija• zamenik predsednika Opštine Inđija• predsednik Skupštine opštine Inđija• načelnik opštinske uprave• načelnik Odeljenja za urbanizam• članovi Opštinskog veća• predstavnici Odeljenja za privredu • Odeljenje za finansije• direktori javnih preduzeća• predstavnik Turističke organizacije Opštine Inđija• načelnik Sremskog okruga• šef ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje• predstavnici obrazovnog sektora (direktori škola, dekani)• republička javna preduzeća (Elektrodistribucija, Telekom, Srbija gas, Direkcija za

puteve, Katastar)• NVO i donatori (CRDA)• mediji• predstavnici poljoprivrede ( ZZ Gradina, ZZ Beška, OZZ Srem, ZZ Slankamenka,

Poljoprivrednici, ZZ Maradik )• predstavnici privrede (predstavnici sindikata, Metal rad, M&B Trans Novi Slankamen,

Plamen, Veritas d.o.o, Gas-Teh, MNG Plastik Gogić, Tehnoexport d.o.o, Letač, Gumil junior, Marko IN, Esca Food Solution, Rick Eis, predstavnik Italijanske industrijske zone, Monus Beograd, AD Žitosrem, Banca Intesa, direktor filijale MEBA – CA Group AD, direktor filijale Vojvođanske banke)

Primer uključivanja - Privredni savet

Komunikacija sa privredom može biti i neformal-na, ali jedan od dobrih mehanizama stalne komu-nikacije i održavanja kontinuiteta u radu na pri-vrednom okruženju jeste osnivanje privrednog saveta.

Opštine sve češće osnivaju privredni savet. Razli-čiti su nazivi ovih saveta i načina na koji se osni-vaju, međutim, bez obzira da li se radi o save-tu za ekonomski razvoj, savetu za razvoj, savetu preduzetnika, savetu investitora, ili privrednom savetu, njihove funkcije su slične. Sva ta tela su savetodavnog karaktera i njihova osnovna uloga ogleda se u pružanju mogućnosti privrednicima da utiču na politiku lokalne samouprave u vezi sa ekonomskim razvojem. U najvećem broju slu-čajeva privredni saveti se osnivaju na inicijativu donatorskih programa, da bi učestvovali u pro-cesu strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja, a njihov rad se nastavlja i nakon usva-janja strateškog plana. U izvesnom smislu oni su zaduženi da nadgledaju primenu strateškog pla-na, a sa druge strane imaju savetodavni karakter u opštinskim organima u vezi pitanja koje uvodi lokalna samouprava (visina nameta na privredu, razvoj infrastrukture, program podrške privredi, unapređenje rada uprave i slično).Brojni su primeri saveta u Sjedinjenim Američkim Državama i već postoji tradicija njihovog učešća u razvoju politike na lokalnom nivou. Privredni sa-veti imaju na raspolaganju i finansijska sredstva i direktno utiču na sprovođenje ekonomskih pro-jekata koji doprinose poboljšanju poslovne klime.

Jelena Bojović32

Međutim, zbog nedostatka tradicije u osnivanju i radu privrednih saveta u Srbiji, vrlo je važno da rukovodstvo opštine pažljivo pristupi ovoj inicija-tivi, pre svega zbog velikog nepoverenja preduzet-nika u ishod ovakvog angažovanja. Nije retkost da su privredni saveti u Srbiji još jedna politička for-macija u kojoj svaka politička stranka iz vladajuće koalicije u opštini delegira po jednog, ili više pre-duzetnika (u zavisnosti od „značaja” stranke), da ih predstavlja u privrednom savetu. Na ovaj način, uništava se originalan koncept i ideja privrednog saveta, koji, pre svega, treba da bude živ mehani-zam učešća privrede u definisanju lokalne politike u oblasti ekonomskog razvoja.

Dakle, ukoliko je predviđeno osnivanje privrednog saveta, lokalna samouprava treba, najpre, da od-govori na sledeća pitanja:

1. Zašto želi da ih uključi u svoj rad?

2. Zašto bi privredni saveti hteli da učestvu-ju u njihovom radu? Kakve koristi imaju od toga?

3. Na koji način se privredni saveti mogu uključiti u rad lokalne samouprave? Šta će biti njihova uloga?

Tek kad lokalna samouprava odgovori na ova tri pitanja može da počne sa regrutacijom ukoliko proceni da će privredni savet imati pravu funkciju.

33

TreĆI kOrak Unapređenje

institucionalnog kapaciteta

Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su deo opštinske uprave

Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj pružaju podršku postojećoj

privredi i privlače nove investitore

Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna odeljenja i ne

rešavaju pojedinačne slučajeve

Rad kancelarije za lokalni ekonomski razvoj je dugoročan

Do 2005. godine, opštine/gradovi u Srbiji nisu se institucionalno bavili razvojem privrede i ambi-jentom za privređivanje. Bilo je primera da se ad hoc organizuju timovi koji će raditi na privlače-nju investicija, ali ni jedna organizaciona celina u okviru lokalne uprave nije se bavila ekonomskim razvojem.

Jedan od preduslova lokalnog ekonomskog razvoja jeste postojanje timova koji će koordinisati progra-mima i projektima ekonomskog razvoja, učestvo-vati u stvaranju strategije lokalnog ekonomskog razvoja, sprovoditi programe razvoja, ostvarivati komunikaciju sa privredom i koordinisati sarad-nju između institucija i organizacija na lokalnom i nacionalnom nivou. Tek početkom 2006, Američ-ka agencija za međunarodni razvoj, kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, a na osnovu iskustava gradova u Sjedinjenim Američ-kim Državama i državama zapadne Evrope, nudi opštinama partnerima model institucionalnog or-ganizovanja - kancelarije za lokalni ekonom-ski razvoj.

Iskustvo razvijenih evropskih zemalja i Sjedinje-nih Američkih Država pokazuju da je za lokalni ekonomski razvoj, osim stimulativnih zakona, vrlo važna, i dobro organizovana lokalna samouprava. U pomenutim državama, u većini opština, postoji odeljenje koje se isključivo bavi pitanjem lokalnog ekonomskog razvoja. U Srbiji, do nedavno, to nije bio slučaj.

Šta je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj?

Opštinska kancelarija za lokalni ekonomski ra-zvoj (KLER), predstavlja instrument za stvaranje okruženja koje pogoduje privređivanju, otvaranju novih radnih mesta i privlačenju investicija. Kan-celarija za lokalni ekonomski razvoj predstavlja resurs za opštine koje žele da pokrenu privredu u svojim sredinama, a nisu dovoljno upoznate sa konceptom lokalnog ekonomskog razvoja. Kance-larija je deo lokalne administracije, a osniva se kao uprava za ekonomski razvoj (u grado-vima), ili kao posebno odeljenje za ekonom-ski razvoj (u opštinama).

Odeljenja za privredu, preteča današnjih kance-larija za lokalni ekonomski razvoj, zaostavština su starog sitema organizacije uprave. Službenici ovih odeljenja bavili su se, pre svega, ekonomskom sta-tistikom i registrom privrednih društava i predu-zetnika. Objedinjavanjem funkcije registracije pri-vrednih subjekata, Agencija za privredne registre Republike Srbije preuzela je ovu ulogu. Na ovaj način, najvažnija funkcija odeljenja za privredu istrgnuta je iz ruku lokalne samouprave. Zaposle-ni u odeljenjima za privredu ostali su da ažuriraju podatke o pripremama i realizaciji prolećne i jese-nje setve i uspešne žetve, da sprovode Zakon o po-ljoprivrednom zemljištu koji se odnosi na zaštitu, korišćenje i uređenje poljoprivrednog zemljišta, kao i da vode upravni postupak radi utvrđivanja visine naknade za promenu namene obradivog poljopri-vrednog zemljišta. Pored toga, privredna odeljenja

Jelena Bojović34

danas vode poslove vezane za erozivna područja i njihovu zaštitu; sprovode Zakon o vodama u vezi načina korišćenja i upravljanja izvorima, javnim bunarima i česmama; utvrđuju vodoprivredne uslove, izdaju saglasnost i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog značaja. Njihov posao, takođe, sastoji se u pripremi opštih uslova iskorišćavanja i održavanja seoskih vodovoda i donošenju rešenja o priključenju na izgrađene seoske vodovode; proceni štete nastale od elementarnih nepogoda i poslova vezanih za protivgradnu zaštitu, kao i obavljaju drugih poslova po nalogu načelnika odeljenja.18

Još češći efekat ovih promena tj. gubljenja funk-cija, jeste pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibridnih Odeljenja za bu-đet, finansije, trezor i privredu19 ili Odeljenja za društvene delatnosti i privredu. U ovim slučajevi-ma aktivnosti koje se odnose na privredu su slič-ne gore pomenutim a organizaciona celina koja ih sprovodi je Odsek za privredu u okviru ovih ode-ljenja. Ovakvom organizacionom strukturom ne-moguće je ne izbeći zatiranje razvojnih funkcija odeljenja za privredu.

Kao posledica ovih promena, zapravo gubljenja funkcija, često se javlja pripajanje odeljenja za privredu drugim odeljenjima i stvaranje hibrid-nih odeljenja za budžet, finansije, trezor i privre-du19, ili odeljenja za društvene delatnosti i privre-du. Aktivnosti koje se odnose na privredu u ovim odeljenjima slične su navedenim slučajevima, a organizaciona celina koja ih sprovodi je odsek za privredu. Ovakvom organizacionom strukturom dolazi do gašenja razvojnih funkcija odeljenja za privredu.

Za razliku od odeljenja za privredu, kancelarije za lokalni ekonomski razvoj su razvojna ode-ljenja, i to im je primarna karakteristika. Zaposle-ni u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj „...organizuju i ostvaruju saradnju sa domaćim i međunarodnim organizacijama, nadležnim držav-nim, pokrajinskim i opštinskim organima, institu-cijama, agencijama, investitorima, preduzetnici-ma i javnim preduzećima iz oblasti lokalnog eko-nomskog razvoja. Organizuju poslove na praćenju realizacije strategije ekonomskog razvoja opštine i učestvuje u koncipiranju i razvoju projekata iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja. Organizuju i učestvuju u pripremi marketinško-promotivnih materijala, informativnih kampanja i promocija i predstavljanja poslovnih koncepata i potencijala opštine za strana ulaganja. Organizuju i učestvuju u stvaranju baze podataka- “poslovnih informaci-ja” od značaja za lokalni ekonomski razvoj. Orga-nizuju i učestvuju u kontaktima pružanja podrš-ke i informacija zainteresovanim investitorima i preduzetnicima iz domena ulaganja i otvaranja preduzeća. Predlažu i daju mišljenja o potrebnim merama za efikasan i uspešan razvoj aktivnosti iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja”.20

Postoje primeri u Srbiji gde su ovakve kancelari-je osnivane u okviru odeljenja za privredu, nekog drugog srodnog odeljenja, ili kao deo kabineta gradonačelnika. Međutim, pokazalo se da su kan-celarije kao samostalna odeljenja u okviru uprave najfunkcionalnija, i u zavisnosti od broja stanov-nika opštine/grada i broja privrednih subjekata, optimalan broj zaposlenih u kancelariji kreće se između troje i desetoro.

18 Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistema-tizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi opštine Gornji Milanovac, 2009.

19 Arilje, Gornji Milanovac, itd

20 Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i siste-matizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi Subo-tice, 2009.


Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u

Opština/grad Broj zaposlenih u KLER-u

Novi Sad 7 Loznica 6

Niš 5 Novi Pazar 8

Novi Beograd 2 Sremska Mitrovica 2

Kragujevac 8 Užice 5

Leskovac 7 Zaječar 5

Subotica 8 Pirot 3

Zrenjanin 16 Paraćin 3

Kruševac 5 Vršac 2

Pančevo 3 Inđija 2

Šabac 2 Prokuplje 1

Kraljevo 7 Bujanovac 4

Čačak 23 Prijepolje 2

Smederevo 1 Preševo 2

Sombor 2 Pećinci 3

Valjevo 5 Arilje 2

Vranje 7 Medveđa 3

Broj zaposlenih u KLER u opštinama u Srbiji21

21 Analiza KLER-a, opštine i gradovi MEGA pro-grama, novembar 2009, The Urban Institute

Funkcije opštinske kancelarije za lokalni ekonomski razvoj

Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj osnivaju se sa idejom da privrednici imaju svoje savetnike u okviru opštinskih uprava, osobe koje su za njih „zadužene”. Svaki zaposleni u kancelariji za lokal-ni ekonomski razvoj ima grupu preduzetnika o kojima „vodi računa”, pruža im sve potrebne infor-macije i olakšava kontakt sa svim institucijama kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou.

Ako zaposleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj na pitanje preduzetnika da li ima informa-ciju o raspoloživoj radnoj snazi u opštini odgovo-ra: „Pogledajte na vebsajtu Nacionalne službe za-pošljavanja”, u tom slučaju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj nije ni potrebna. Način rada za-poslenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i njihov odnos prema klijentima (u ovom sluča-ju privrednicima) mora da bude istovetan kao u privatnom sektoru. Samo se treba zapitati da li bi službenik banke na isto pitanje klijenta odgovorio: „Imate na našoj internet stranici”, ili bi ponudio odgovor? Da bi kancelarije bile pravi servis privredi, zapo-sleni u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj moraju da obavljaju mnogo drugih funkcija da bi njihova efikasnost, i pomoć koju pružaju, bila što veća.

Osnovne funkcije kancelarije/odeljenja za lokalni ekonomski razvoj

★ Marketing

• izrada i redovno ažuriranje promotivnih mate-rijala (brošure, prospekti, CD materijali, inter-net prezentacija, baneri i posteri, elektronski bilten)

• distribucija promotivnih materijala ciljanim grupama: ambasadama, privrednim komora-ma i poslovnim udruženjima u inostranstvu, trgovinskim odeljenjima stranih ambasada u zemlji, posetiocima i izlagačima na sajmovima i konferencijama, investitorima i privrednici-ma, opštinama i regionima u zemlji i inostran-stvu

Jelena Bojović36

• organizovanje promotivnih manifestacija – sajmovi, konferencije, svečana otvaranja;

• učešće na sajmovima i izložbama

• organizovanje promotivnih kampanja – ogla-šavanje i PR aktivnosti

• filantropske aktivnosti - organizovanje i pri-prema kampanja o značaju novih ulaganja i promociji društveno odgovornog poslovanja prema lokalnoj zajednici i životnoj sredini

★ Kontakti sa investitorima

• stalni kontakt sa domaćim i stranim investi-torima;

• organizovanje poseta i prodajnih prezentacija u vezi sa mogućnostima za ulaganje;

• posete potencijalnim investitorima radi prego-vora;

★ Kontakti sa poslovnom zajednicom i nje-no direktno podržavanje

• procena poslovnog okruženja - svakodnevni kontakti sa lokalnim privrednicima i predu-zetnicima; organizovanje anketa za poslovni sektor u cilju poboljšanja uslova poslovanja;

• procena mogućnosti za jačanje kapaciteta, ili instrumenata za podršku privrednicima;

• pružanje zakonske i tehničke podrške, davanje saveta i informacija;

• razvijanje programa za obuku pojedinaca koji započinju vlastiti posao i za poslovna udruže-nja;

• organizovanje obuke za mala i srednja pre-duzeća u sastavljaju predloga projekata i pri-preme dokumentacije za podizanje kredita, ili aplikacije za donaciju; upućivanje na donator-ske programe i različite izvore finansiranja;

• obezbeđenje finansijske podrške, ili olakšica za određene kategorije preduzetnika;

• pružanje pomoći lokalnim preduzetnicima za registraciju, ili preregistraciju u saradnji sa Agencijom za privredne registre;

• pomoć u promociji i povezivanju sa potencijal-nim kupcima i dobavljačima;

• promovisanje preduzetništva i privatno-javnih partnerstava;

★ Pružanje potrebne podrške tokom proce-sa strateškog planiranja

• sprovođenje procesa strateškog planiranja;

• svakodnevni kontakti sa komisijom za strateš-ki razvoj;

• praćenje aktivnosti i izveštavanje o rezultati-ma sastanaka komisije za strateški razvoj (pi-sani izveštaji, zaključci i predlozi);

• nadgledanje tekućih projekata, proizašlih iz plana za strateški razvoj i izveštavanje o pro-cesu;

★ Podrška u finansiranju

• održavanje kontakta sa bankama koje posluju u opštini sa ciljem da se obezbede finansijski podaci sa tržišta i pruže pravovremene i ade-kvatne informacije i savet predstavnicima lo-kalnih firmi;


• identifikovanje trenutnih finansijskih kapaci-teta i preporučivanje najpovoljnijih finansij-skih paketa korisnicima usluga kancelarije za lokalni ekonomski razvoj;

• pripremanje preporuka o lokalnom mikro-fi-nansiranju i garancijskim šemama.

★ Usavršavanje radne snage• saradnja sa Nacionalnom službom za zapošlja-

vanje - opštinski ogranak;• pripremanje i sprovođenje obrazovnih progra-

ma za instruktore i konsultante za razvoj lo-kalne ekonomije i preduzetništva u opštini;

• pripremanje baze podataka o raspoloživoj rad-noj snazi;

• pripremanje plana za obrazovanje i prekvalifi-kaciju u skladu sa potrebama investitora;

• osnivanje centra za obuku;• pružanje informacija nezaposlenima u vezi

mogućnosti za pokretanje privatnog biznisa, novim potrebama investitora za radnom sna-gom i programima za samozapošljavanje;

★ Priprema i praćenje sprovođenja projekata ekonomskog razvoja

• analiza uslova na tržištu i istraživanje moguć-nosti za pokretanje razvojnih projekata;

• komunikacija sa donatorskim organizacijama;

• istraživanje mogućnosti za prikupljanje sred-stava potrebnih za razvojne programe;

• priprema predloga razvojnih projekata;

• upravljanje sprovođenjem razvojnih projekata;

★ Savetodavna funkcija – gradonačelniku/predsedniku opštine i skupštini

• definisanje podsticaja za osnivanje novih pre-duzeća i privlačenje direktnih stranih ulaganja

• pružanje saveta u oblasti regulative (pravilni-ci, odluke i uputstva)

• pružanje informacija o merama za poboljšanje prihoda lokalne samouprave od privrede

• povećanje stope zaposlenosti i smanjenje si-romaštva; stvaranje jednakih mogućnosti za žene i ugrožene grupe

• usklađivanje administrativnih i inspekcijskih procedura kao podrška ekonomskog razvoja

• pružanje mišljenja za usvajanje i sprovođenje lokalnih investicionih programa

• inicijative za pripremanje i modifikovanje ur-banističkih planova; uspostavljanje industrij-skih i tehnoloških zona i poslovnih inkubatora; obnavljanje uništenih objekata

★ Redovno održavanje i unapređenje veze sa drugim lokalnim samoupravama i in-stitucijama centralnih vlasti koje su za-dužene za lokalni ekonomski razvoj

• saradnja sa republičkim telima i institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj

• saradnja sa privrednom komorom, lokalnim/regionalnim institucijama zaduženim za eko-nomski razvoj, privredna društva i civilni sek-tor

• predlaganje socijalnih programa i programa za zapošljavanje mladih u saradnji sa Nacional-nom službom za zapošljavanje

Jelena Bojović38

• kreiranje i održavanje jedinstvenog informa-cionog sistema za statističke i druge podatke važne za biznis, ekonomski razvoj i smanjenje nezaposlenosti u opštinama u saradnji sa Re-publičkim zavodom za statistiku, Republičkim geodetskim zavodom i drugim telima i organi-zacijama

• saradnja sa drugim gradovima i opštinama, razmena primera dobre prakse i usaglašavanje razvojne politike svih opština

★ Kreiranje i održavanje relevantnih baza podataka

• baza podataka dostupnih kadrova

• baza podataka lokalnih preduzeća i preduzet-nika

• baza podataka novih domaćih i stranih inve-stitora

• baza podataka kapaciteta za privatizaciju

• baza podataka dostupne opštinske imovine

• baza podataka zemljišta za potencijalne grin-fild investicije

• baza podataka o potencijalnim braunfild loka-cijama

• baza lokalnih dobavljača

• priprema i ažuriranje profila zajednice

U Srbiji, sve osnovane kancelarije za lokalni eko-nomski razvoj u opisu svojih nadležnosti imaju minimum 90% navedenih funkcija.

Organizacioni oblici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj

Organizacija, a samim tim i mesto kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, u okviru gradske/opštinske uprave nije regulisana zakonom - ne postoji akt na republičkom nivou koji bi uredio načela organizacije lokalne samouprave (gradovi/opštine sami donose odluke o organizaciji i siste-matizaciji).Ono o čemu treba voditi računa pri definisanju pozicije kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u okviru gradske/opštinske uprave jeste činjenica da poslovi koje kancelarije obavljaju nisu “klasični” upravni poslovi (rešavanje u upravnim stvarima i donošenje upravnih akata), već razvojni i stručni poslovi.U skladu sa Zakonom22 poslovi lokalnog ekonom-skog razvoja mogu da se obavljaju u javnom pre-duzeću, ustanovi, agenciji, ili privrednom društvu i ta mogućnost je iskorišćena u nekim lokalnim samoupravama u Srbiji, u kojima je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj osnovana kao posebno pravno lice.

Dakle, organizacioni oblici se razlikuju u opština-ma u Republici Srbiji, i sledi pregled prednosti i nedostataka različitih modela kancelarija za lo-kalni ekonomski razvoj:

22 Član 7. stav 1. Zakona o lokalnoj samou-pravi kaže da “jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog stanovništva može osnovati preduzeća, ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu, u skladu sa zakonom i statutom.”


★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao deo uprave

Početak rada kancelarija za lokalni ekonomski ra-zvoj datira od 2005. godine u okviru uprave/lokal-ne administracije kao posebno odeljenje - odsek u okviru odeljenja za ekonomska i finansijska pita-nja, kao deo drugog srodnog odeljenja, ili kao deo kabineta gradonačelnika.

Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj - for-mira se odlukom načelnika opštinske uprave uz saglasnost predsednika opštine/gradonačelnika i zahteva izmenu pravilnika o unutrašnjoj organi-zaciji i sistematizaciji radnih mesta, a pomenute izmene je neophodno verifikovati u lokalnoj skup-štini. Iako je najpogodniji, ovaj organizacioni oblik retko se koristi pri osnivanju kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, pre svega zbog neophodne ve-rifikacije od strane skupštine opštine. Dakle, bilo je neophodno uspostaviti konsenzus sa svim koa-licionim partnerima, pa je opštinsko rukovodstvo pribegavalo jednostavnijim rešenjima. Nakon lo-kalnih izbora 2008. godine, veliki broj kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u novim odlukama o organizaciji uprave, dobile su status odeljenja (Lo-znica, Kragujevac, Zrenjanin).

Prednosti - Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj ima izražen uticaj u poslovnoj zajedni-ci - lakša je komunikacija sa drugim odeljenjima jer nema subordinacije, širi je obim nadležnosti (preuzimanje nekih nadležnosti drugih odeljenja) i veća ovlašćenja u poslovima lokalnog ekonom-skog razvoja. Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj/načelnik odeljenja, prisustvuje

Organizacija gradske uprave i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Loznici

Jelena Bojović40

svim sastancima uprave i dobro je informisan o svim aktivnostima drugih odeljenja.

Nedostaci - Ovakva organizaciona celina nameće veći broj zaposlenih u kancelariji za lokalni eko-nomski razvoj nego što je neophodno. S obzirom da je deo uprave, zaposleni u kancelariji za lokal-ni ekonomski razvoj podležu Zakonu o državnim službenicima i Zakonu o budžetu i nemaju moguć-nost sticanja većih zarada.

Odsek za lokalni ekonomski razvoj u okviru odeljenja za privredu: Formira se odlukom na-čelnika opštinske uprave uz saglasnost predsed-nika opštine/gradonačelnika i rukovodioca odelje-nja/službe i zahteva izmenu pravilnika o unutraš-njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Pomenute izmene nije neophodno verifikovati u skupštini opštine. Iako su brojne mane ovakvog institucionalnog okvira, to je najčešći organizaci-oni oblik kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (Kruševac, Subotica, Vranje).

Prednosti- Bez obzira na poziciju u upravi, čest je slučaj da kancelarije imaju veću autonomiju nego drugi odseci; veća kontrola od strane rukovodstva.

Nedostaci- Hijerarhijska struktura otežava rad i sprečava efikasnu koordinaciju sa drugim delo-vima uprave i poslovnom zajednicom; utapanje odseka u standarde ponašanja opštinske admini-stracije i marginalizacija odseka; lokalna poslovna zajednica i šira javnost je ne prepoznaju; podređe-nost i subordinacija u odnosu na druge organizaci-one jedinice u okviru lokalne administracije.

Organizaciona jedinica u okviru kabineta - Gradonačelnici/predsednici opština koji su želeli da imaju snažniji uticaj i veću direktnu komuni-kaciju sa kancelarijama za lokalni ekonomski ra-zvoj najčešće su birali ovakav oblik organizacije, posebno u većim gradovima u kojima je velika ad-ministracija (Niš, Novi Sad)

Prednosti - Mogućnost uticaja na donošenja od-luka, uvid u aktivnosti uprave u celini, direktan kontakt sa gradonačelnikom.

Nedostaci - Velika zavisnost od političkih uticaja; slabo poznavanje funkcionisanja uprave; u nekim slučajevima nisu deo uprave:

★ Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kao posebno pravno lice

U Srbiji su nedavno počele da se osnivaju kao po-sebna pravna lica, pod imenom agencije, kance-larije za lokalni ekonomski razvoj čiji je osnivač opština. Prve kancelarije pojavile su se u Inđjiji i Pećincima: u Pećincima je osnovano Privredno društvo d.o.o. koje se zove Agencija za lokalni eko-nomski razvoj.

Osnovna prednost organizovanja kancelari-je za lokalni ekonomski razvoj kao pravnog lica je veća autonomija, što znači da su veće mogućnosti da se angažuju kvalifikovani i veće su mogućnosti za povećanje prihoda. U praksi, ova mogućnost je nedovoljno realizovana, plate zapo-slenih nisu mnogo veće, a što se tiče finansiranja, u 90% slučajeva i dalje se oslanjaju na lokalnu sa-moupravu.

20 Prve agencije formirane su početkom 2009.godine

21 Zakon dozvoljava LS da osniva agencije za obavljanje “razvojnih, stručnih i regulativnih poslova iz svoje nadležnosti.”

22 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delat-nosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije, saobraćaja, telekomunikacija (...) kao i komunalne delatno-sti”.


Iz dosadašnjeg nevelikog iskustva23 u radu sa kan-celarijama kao posebnim pravnim licima, prime-ćuju se još neki nedostataci: s obzirom da organi-zaciono nije deo opštinske uprave, uticaj kancela-rije za lokalni ekonomski razvoj na procese odluči-vanja postaje marginalan, a preimenovanje uloge u centar za sticanje profita menja njene prioritete.

Agencija za lokalni ekonomski razvoj u Le-skovcu, na primer, osnovana je prema Zakonu o javnim agencijama iz 2005. godine.24 Agencije se otvaraju za poslove koji ne zahtevaju stalan poli-tički nadzor ukoliko mogu da ih uspešnije obav-ljaju nego organi uprave, iako se poslovi i dalje, uglavnom finansiraju iz cene usluge.

Prednosti: visoka autonomija, prepoznatljivost, sticanje prihoda na tržištu, samostalno širenje ak-tivnosti i uspostavljanje prioriteta poslova.

Nedostaci: slab uticaj na poslove uprave i na iz-mene sektorske politike i prakse na lokalnom ni-vou; nedovoljna saradnja sa organima uprave; ne-dovoljna kontrola lokalne samouprave nad osnov-nim funkcijama iz nadležnosti kancelarije. (Kan-celarija za lokalni ekonomski razvoj neminovno se fokusira na finansijski isplatljivije usluge.)

Javno preduzeće direkcija za lokalni eko-nomski razvoj (nema primera u praksi), osni-va se se na osnovu Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa25

Prednosti: veća autonomija i bolja vidljivost.

Nedostaci: politizacija, nedovoljna saradnja sa organima uprave; nedovoljna kontrola nadležnosti i finansijskog poslovanja.

23 Prve agencije su formirane početkom 2009.godine

24 Zakon dozvoljava lokanoj samoupravi da osniva agencije za obavljanje “razvojnih, struč-nih i regulativnih poslova iz svoje nadležno-sti.”

25 “Delatnosti od opšteg interesa jesu delat-nosti koje su kao takve određene u oblastima proizvodnje električne energije, saobraćaja, telekomunikacija (...) kao i komunalne delatno-sti”.

26 Zakon omogućava da opština osnuje pri-vredno društvo i poveri mu poslove iz svoje nadležnosti

Privredno društvo za lokalni ekonomski ra-zvoj, primer - Novi Beograd, Pećinci, Inđija - osniva se na osnovu Zakona o privrednim druš-tvima26

Prednosti: veća autonomija i prihodi; bolja vid-ljivost.

Nedostaci: profitna orijentacija može da utiče na promenu prioriteta i pretvori kancelariju u firmu za konsalting; opasnost da poslovi lokalnog eko-nomskog razvoja prestanu da se doživljavaju kao izvorna nadležnost; loša komunikacija sa ostalim organima.

NAPOMENA: Iako je odeljenje za privre-du optimalan oblik organizacije kancela-rije za lokalni ekonomski razvoj, velika razlika u organizacionoj strukturi, nivou dostignutog razvoja i potrebama lokal-nih zajednica, ne dozvoljava da se favo-rizuje samo jedan od pomenutih oblika organizacije. Odabrani model treba da poštuje specifičnost sredine u kojoj se ra-zvija, pažljivo sagledavajući prednosti i nedostatke svakog modela ponaosob.

Jelena Bojović42

Osnovni organizacioni modeli Opštine/ gradovi Ukupno

Odeljenje za LER Loznica, Zrenjanin, Kragujevac, Čačak, Šabac, Kraljevo, Smedere-vo, Arilje, Prijepolje, Sombor, Za-ječar, Novi Pazar

12

Odsek za LER Užice, Vranje, Subotica, Kruševac, Prokuplje, Pančevo, Vršac, Para-ćin, Sremska Mitrovica, Valjevo, Pirot, Bujanovac, Medveđa

13

Kabinet gradonačelnika Novi Sad, Niš 2

Drugi organozacioni modeli Opštine/ gradovi Ukupno

Javno preduzeće / 0

Agencija za LER Leskovac 1

Privredno društvo Novi Beograd, Inđija, Pećinci 3

Opštinski fond Preševo 1

Sistematizacija radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj

Broj zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj kreće se od jednog zaposlenog, (u Smedere-vu) do dvadeset i tri (u Čačku)27 i zavisi od veliči-ne lokalne zajednice (broja stanovnika i površine), broja privrednih subjekata, postojanja privredne komore ili udruženja, itd.Prosečna opština u Srbiji koja ima pedeset hiljada stanovnika i broj registrovanih privrednih subje-kata oko dve hiljade, u optimalnim uslovima treba da ima kancelariju za lokalni ekonomski razvoj sa petoro zaposlenih.

Primer sistematizacije radnih mesta u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj

★ Rukovodilac kancelarije za lokalni ekonomski razvoj

• Organizuje i rukovodi radom kancelarije, spro-vodi utvrđenu politiku lokalnog ekonomskog razvoja i predlaže mere za njeno unapređenje

• Raspoređuje zaduženja i nadzire njihovo izvr-šenje

• Neposredno izvršava najsloženije stručne po-slove u unapređenju lokalnog ekonomskog ra-zvoja; priprema predloge i odluke za skupštinu; predlagaže podsticajne mere za unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja; daje mišljenje na akte kojima se utiče na politiku privlačenja investicija i unapređenja privrednog razvoja

• Koordinira procesom strateškog planiranja ekonomskog razvoja

• Učestvuje u donošenju prostornih i urbanistič-kih planova

• Priprema godišnje radne planove (akcioni plan) za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj

• Prati zakone i podzakonska akta u oblasti eko-nomskog razvoja

• Prati privredni razvoj, učestvuje u izradi izve-štaja i analiza sa ciljem podsticaja privrednog razvoja; ostvaruje saradnju sa organizacionim jedinicama opštinske uprave, nadležnim usta-novama i institucijama na opštinskom, regio-nalnom i republičkom nivou da bi se usagla-šenim merama ostvario brži privredni razvoj opštine

27 Sistematizacija radnih mesta, 2008.


• Podstiče i priprema projekte u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja; obezbeđuje sredstva iz različitih izvora (donatori, ministarstva, spon-zori i dr.)

• Učestvuje u pregovorima sa investitorima i privrednicima

• Istupa ispred kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i zastupa njene interese

• Definiše identitet kancelarije za lokalni eko-nomski razvoj i izgrađuje odgovarajuću sliku u javnosti

★ Koordinator za ekonomski razvoj – podsticanje lokalne privrede (2 izvršioca)

• Uspostavlja kontakt i saradnju sa lokalnim preduzetnicima, udruženjima, privrednom komorom, razvojnom agencijom i drugim su-bjektima od značaja za privredu na lokalnom nivou

• Uspostavlja kontakt i saradnju sa regionalnim i nacionalnim institucijama od značaja za ra-zvoj privrede – agencijama, ministarstvima, komorama i dr.

• Priprema bazu podataka o lokalnim privredni-cima (baza dobavljača)

• Istražuje (anketira) i analizira mišljenja lokal-nih preduzetnika

• Analizira strukturu i kretanja privrede, uvoza / izvoza, i ostalih ekonomskih pokazatelja

• Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za lokalne preduzetnike; priprema predloge podsticajnih mera za razvoj privrede;

priprema predloge podsticajnih mera u dome-nu zapošljavanja i samozapošljavanja

• Učestvuje u izradi planova i projekata eko-nomskog razvoja, posebno u domenu zadrža-vanja i podsticanja postojeće privrede

• Sprovodi analize lokalnih ljudskih resursa; priprema i realizuje projekte razvoja ljudskih resursa u skladu sa potrebama privrede (na primer, uspostavlja trening centre, organizuje različite treninge i obuke, uvodi nove smerove u srednje škole, uspostavlja saradnju sa fakul-tetima)

• Pruža informacije privrednicima i preduzet-nicima o potencijalnim izvorima finansiranja, raspoloživim kreditnim linijama, fondovima, konkursima za tehničku podršku i sl; pomaže u pripremi aplikacija

• Pomaže privrednicima u pribavljanju dozvo-la i realizaciji drugih zahteva koje privredni-ci imaju prema lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima: pruža pomoć u uspostavljanju kontakta, u administrativnim poslovima veza-nim za lokalnu samoupravu, olakšava komu-nikaciju sa ostalim organima uprave

• Ažurira profil zajednice, vebsajt i bazu podata-ka koji se odnose na lokalnu privredu i sektor malih i srednjih preduzeća

• Prati zakone i podzakonska akta u oblasti eko-nomskog razvoja

• Pruža administrativno-tehničku pomoć komi-siji za lokalni ekonomski razvoj

• Priprema sajmove i biznis forume

• Učestvuje u pripremi lokacija za investitiore

Jelena Bojović44

★ Koordinator za ekonomski razvoj – marketing i promocija investicija

• Definiše vizuelni identitet kancelarije za lokal-ni ekonomski razvoj

• Priprema i koordinira izradu promotivnih ma-terijala za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj: vebsajt, brošure, flajere, banere, sajam-ske štandove

• Priprema promotivne kampanje za kancelariju za lokalni ekonomski razvoj i lokalnu samou-pravu

• Priprema i koordinira samostalne, ili zajed-ničke sajamske nastupe kancelarije za lokalni ekonomski razvoj sa predstavnicima privrede i institucija u zemlji i inostranstvu

• Priprema i organizuje privredne i investicione sajmove, forume, konferencije i druge događa-je u lokalnoj samoupravi

• Uspostavlja i održava vezu sa nadležnim mi-nistarstvima i državnim institucijama i agen-cijama

• Priprema i održava bazu podataka o slobod-nim grinfild i braunfild lokacijama

• Priprema benčmarking analizu opštine • Identifikuje ciljnu industriju i potencijalne in-

vestitore• Uspostavlja i održava kontakt sa postojećim i

potencijalnim investitorima; pruža sve neop-hodne informacije

• Organizuje posete investitora, učestvuje u pre-govorima sa investitorma

• Učestvuje u izradi planova i projekata eko-nomskog razvoja, posebno u domenu promo-cije investicija

• Učestvuje u izradi opštih i pojedinačnih akata od značaja za potencijalne investitore; pripre-ma predloge podsticajnih mera za investitore

• Ažurira profil zajednice, vebsajt i različite baze podataka koje se tiču investicija (priprema baze podataka o zaposlenima, investicijama, projektima, fondovima, institucijama)

• Uspostavlja i održava jedinstveni informacioni sistem statističkih podataka i informacija od značaja za poboljšanje pristupa poslovnim in-formacijama, razvoj privrede i smanjenje ne-zaposlenosti

• Pruža administrativno-tehničku pomoć u izra-di strategije lokalnog ekonomskog razvoja.

Grad Loznica, na primer, ima šestoro zaposlenih u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj, direkto-ra kancelarije i petoro koordinatora (koordinatori za privredu, izradu projektne dokumentacije, turi-zam, poljoprivredu i pravne poslove).

Obuke za zaposlene

S obziom da je profil stručnjaka za lokalni eko-nomski razvoj još uvek novina u našoj zemlji i da ne postoje fakulteti, ili škole na kojima se izuča-va ova oblast, bilo bi dobro da se zaposlenima u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj omogu-ći odgovarajuća obuka da bi se pripremili da što bolje obavljaju svoj posao. Urban institut je kroz Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, sačinio specijalizovan set obuka koje su podeljene u devet modula.


Obuka/modul Teme koje obuka pokriva1 . Uvod u lokalni ekonomski razvoj

• Definicija i kontekst ekonomskog razvoja u Srbiji• Uočavanje ključnih interesnih grupa• Uloga lokalne samouprave• Osnovne veštine za bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem• Tehnike i modeli ekonomskog razvoja• Metodologija strateškog planiranja i uloga kancelarije za

lokalni ekonomski razvoj• Praćenje i ocena programa ekonomskog razvoja

2 . Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj

• Pravni okvir• Zakonski okvir • Finansiranje lokalne samouprave• Zakoni u domenu zaštite životne sredine• Građevinsko zemljište i ekonomski razvoj• Privatizacija i imovina u posedu vojske• Privatno - javna partnerstva

3. Organizacija kancelarije za lo-kalni ekonomski razvoj i kvalifika-cije zaposlenih

• Uspostavljanje, uloga i funkcije kancelarije za lokalni ekonomski razvoj

• Profil zajednice i analiza proizvoda• Od teorije do prakse – razvoj lokalne zajednice• Uloga interesnih grupa • Tehnike pregovaranja i komunikacije• Uspešna organizacija i program ekonomskog razvoja – primeri

uspešne prakse• Privlačenje investicija – kako do investitora: komunikacija i

programi podrške• Izbor investicione lokacije, prezentacija za investitore, pisma o

nameri, definisanje ponude• Šta može poći neželjenim pravcem - kako sprečiti

4. Marketing: kako privući investitore

• Marketing - opšti pregled i značaj marketinga u lokalnom ekonomskom razvoju

• U „koži“ investitora• Izbor ciljne industrije i potencijalnih investitora• Tehnike i metode u marketingu• Kako pripremiti prezentaciju• Šta sadrže brošure• Koje informacije treba da budu na vebsajtu• Učešće na sajmovima

5. Upotreba poda-taka i opštinski PR

• Značaj podataka i način prikupljanja• Izvori podataka• Manipulacija podacima• Baze podataka• Analiza podataka• Javno mnenje i komunikacija sa interesnim grupama• Interna i spoljna komunikacija• Izveštavanje

Obuka/modul Teme koje obuka pokriva6. Tehnike i me-tode privrednog razvoja, značaj infrastrukture

• Pomoć postojećoj privredi• Tehnike zadržavanja i širenja privredne aktivnosti• Kontakt sa privredom – upitnici, istraživanja, posete• Biznis inkubatori• Industrijski parkovi• Zone unapređenog poslovanja, razvoj centra grada• Biznis centri i edukativni centri• Planiranje infrastrukture

7. Studije izvod-ljivosti i analiza troškova i benefita

• Projektni ciklus• Analiza troškova i benefita • Studija izvodljivosti - sadržaj i značaj, analiza • Formulisanje problema u pripremnoj fazi projekta. • Definisanje ciljeva, rezultata • Ciljne grupe - identifikacija• Definisanje potražnje• Informacije i priprema idejnog projekta

8. Razvoj ljudskih resursa

• Profil zaposlenih i nezaposlenih• Prognoza razvoja ljudskih kapaciteta• Prioriteti u definisanju plana upravljanja ljudskim resursima• Obrazovni centri• Fondovi za razvoj ljudskih resursa• Istraživanja o dostupnosti radne snage• Veštine• Ciljana obuka• Formalno obrazovanje - uticaj• Promocija određenih profila u obrazovanju• Unapređenje veština i znanja• Radna etika

9. Opština sa po-voljnim poslovnim okruženjem

• Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem• Praktične posledice procesa certifikacije• Vodič kroz proces certifikacije• Dobra praksa• Proces kroz praksu• Kriterijumi certifikacije• Dokumentacija

Slične obuke danas sprovodi Stalna konferencija grado-va i opština, kao i mnoge druge organizacije (donatorski programi, konsultantske kuće,državne agencije, itd).

Jelena Bojović46

Preporuke za uspostavljanje maksimalne funkcionalnosti kancelarije za lokalni ekonomski razvoj

Kancelarija nije recept za rast lokalne ekonomije. Ona može da daje dobre rezultate ako se koristi zajedno sa drugim instrumentima ekonomskog razvoja - efikasnom administracijom, ulaganjem u infrastrukturu i konkurentnom politikom koja pogoduje privrednom razvoju. Da bi kancelarija bila u potpunosti funkcionalna treba da se pridržava sledećih principa:• efikasnost kancelarija za lokalni ekonomski

razvoj zavisi od nivoa autonomije u odnosu na druga odeljenja opštinske uprave – treba uspostaviti kancelariju kao posebno odeljenje;

• efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski razvoj zavisi od kvaliteta zaposlenih i nji-hovog razumevanja procesa lokalnog ekonom-skog razvoja – treba zaposliti profesionalce koji su spremni da rade i uče, obezbediti im obuku i studijske posete;

• proces lokanog ekonomskog razvoja u potpu-nosti zavisi od posvećenosti i podrške op-štinskog rukovodstva – predsednik opštine i opštinsko rukovodstvo treba da razumeju značaj lokalnog ekonomskog razvoja za svoju opštinu. Da bi predsednik opštine stekao pove-renje zaposlenih u kancelariji, potrebno je da se rukovodilac kancelarije za lokalni ekonom-ski razvoj redovno konsultuje s njim, da mu pruža relevantne informacije koje će pomoći u komunikaciji sa građanima i u predstavljanju

rezultata rada kancelarije;• efikasnost kancelarije za lokalni ekonomski

razvoj zavisi od kontinuiteta u radu zapo-slenih – ne treba ulagati u lica koja će biti za-menjena nakon političkih promena u opštini, za profesionalce treba osigurati poziciju.

Ostali institucionalni elementi za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja

U okviru lokalne samouprave postoje i drugi oblici organizovanja da bi se uspešno upravljalo lokal-nim ekonomskim razvojem. Pre donošenja novog Zakona o lokalnoj samoupra-vi tada važeći Zakon iz 2002. godine, uveo je fun-ciju gradskog/opštinskog menadžera koji je imao ulogu da:1) predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe građana i obezbeđu-je zaštita životne sredine;2) podstiče preduzetničke inicijative i stvaranje privatno-javnih aranžmana i partnerstava;3) podstiče i koordinira investiciona ulaganja i pri-vlačenje kapitala;4) inicira izmene i dopune propisa koji otežavaju poslovne inicijative”.28

Međutim, zakonski okvir je propustio da jasno de-finiše ulogu i položaj opštinskog menadžera - nje-gova funkcija je bila podložna političkom uticaju, pa je samo u malom broju opština u Srbiji usta-novljena ova institucija, a već sledećim Zakonom o lokalnoj samoupravi potpuno je ukinuta. 28 Zakon o lokalnoj samoupravi, 2002, Član 56.


Ono što je uvođenjem gradskog menadžera po-krenuto, novim Zakonom o lokalnoj samoupravi preneseno je na funciju pomoćnika gradonačelni-ka. Novi Zakon, tako, otvara mogućnost postavlje-nja pomoćnika predsednika opštine zaduženog za ekonomski razvoj. Veliki broj opština iskoristio je ovu mogućnost, te se pored kancelarija za lokalni ekonomski razvoj pomoćnik predsednika opštine za ekonomski razvoj nameće kao važan činilac u definisanju i sprovođenju ekonomskog razvoja.

Bogatstvo institucionalnih oblika u ovoj sferi u po-jedinim opštinama u Srbiji čini i član opštinskog veća zadužen za privredu. Njegova uloga je, kao i uloga pomoćnika, različita od opštine do opštine i zavisi od političke moći veća i nadležnosti koja mu je data.

I na kraju treba reći da već pomentuti saveti za ekonomski razvoj, komisije za zapošljavanje i slič-na tela osnovana od strane skupštine opštine, ili predsednika opštine, imaju savetodavnu ulogu u ekonomskom razvoju.

Ovu lepezu upravnih i izvršnih organa dopunjuju i lokalna javna preduzeća i regionalne agencije koje, svaka pojedinačno, obavljaju pojedine funkcije lo-kalnog ekonomskog razvoja.

Direkcije za izgradnju učestvuju, a ponekad su i nosioci poslova kojima se privlače investicije (pri-sutne su na sajmovima i ostvaruju direktnu sa-radnju sa državnim agencijama), dok regionalne razvojne agencije i/ili agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća sprovode ekonomske projekte, ili pomažu preduzećima.

Bogatstvo institucionalnih oblika koje imaju svoje mesto u upravljanju i koordinaciji procesa razvo-ja privrednog okruženja nameće se kao prioritet-

na potreba. Kancelarije za lokalni ekonomski ra-zvoj treba da preuzmu tu ulogu, a gradonačelnik i skupština opštine treba da im povere dužnost i suštinski i formalno.

48

ČeTvrTI kOrak strateško planiranje

ekonomskog razvoja

Strateško opredeljenje za prioritetne ciljeve

Organizovanje i uključivanje u strateško planiranje

Ako lokalna samouprava ne planira sprovođenje strateškog plana,

strateški plan ne treba ni planirati

Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji,29 u saradnji sa Stalnom kon-ferencijom gradova i opština, pripremio je bazu podataka o broju i vrsti strateških planova u op-štinama u Srbiji. U ovom trenutku u bazi je regi-strovano petsto osamnaest strategija30, a pojedi-ne opštine/gradovi imaju i preko deset usvojenih (Niš, Čačak, Kraljevo, itd.).

Strateško planiranje je poslednjih godina u Srbiji postalo opšteprihvaćeno, zato što donatori često postavljaju kao uslov da se projekti koje će oni finansirati nalaze u strategijama razvoja. Iako je zahtev donatora plemenit - da se finansiraju samo oni pojekti oko kojih postoji konsenzus zajednice, strategije razvoja lokalnih zajednica danas, ipak, nisu skup prioriteta i opredeljenja, već konglome-rat projektnih ideja kojih se ikad iko setio. Dakle, strateško planiranje je izašlo iz svojih okvira.

Osnovni principi planiranja

Postoji onoliko definicija strateškog planiranja ko-liko i realizovanih strateških planova. Stoga je bo-lje, ovom prilikom, podsetiti se osnovnih principa i postulata.

Strateško planiranje je izbor

Strateško planiranje je kreativan proces kroz koji se utvrđuju ključne oblasti razvoja i usaglašava-ju važni učesnici oko najvažnijih ciljeva i strate-gija. Kroz strateško planiranje lideri lokalne poslovne zajednice i predstavnici lokalne samouprave zajedno planiraju kako da una-

prede ekonomiju i poslovnu klimu. Strateško planiranje neće biti uspešno ukoliko lokalna za-jednica pokuša da „zakrpi sve rupe”. Strategija, upravo, podrazumeva opredeljenje za ciljeve koji su prioritetni za zajednicu i koje neće menjati iz godine u godinu. Jedna od uspešnijih strategija lokalnog ekonom-skog razvoja, rađena 2001. godine, rukovodila je opštinu da se opredeli za dva ključna cilja: 1) re-formu administarcije i 2) infrastrukturno oprema-nje i promociju industrijske zone. Uspešnost ove strategije ogleda se u tome što je 1) sprovedena, 2) nije menjana i 3) bila je, u suštini, vodič opštini u izboru resursa.

Strateški planovi se prave u saradnji sa zajednicomIako zvuči kao floskula, motiv da se strateški prav-ci razvoja donesu u dogovoru sa važnim učesnici-ma, leži u činjenici da se, pored novih ideja, njiho-vim učešćem obezbeđuje podrška za sprovođenje strateškog plana. Na ovaj način stvara se partner-stvo između privatnog i javnog sektora, a njihova saradnja može da postane obrazac kako se donose odluke u opštini/gradu i ogleda se u komisiji za strateško planiranje. Ako se proces završi us-pešno, komisija za strateško planiranje po-staje novi važan činilac u zajednici – otelo-tvorenje saradnje javnog i privatnog sektora, što je jedan od bitnih rezultata strateškog planiranja.

Implementacija/sprovođenje planaPlaniranje ima smisla samo ukoliko nosilac stra-teškog plana namerava da se strateškim planom

29 Tim potpredsednika Vlade

30 http://www.skgo.org:8080/


Mapiranje opštinskih razvojnih sreategija- broj strategija po opštini (kreće se od 1 do 12), Tim za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji

rukovodi i da ga sprovede. Da bi se starateški plan sproveo, on mora da sadrži akcioni plan (ili plan implementacije). Ako se plan ne sprovede, svi uče-snici u procesu biće izigrani i na njihovu podršku više se ne može računati.

Plan treba da bude živ dokumentČinjenica da je doneta strategija razvoja, ne znači da plan ne treba povremeno modifikovati. Ako je doneta na period od deset godina, strategija mora da bude povremeno revidirana (jednom u tri godi-ne). Okolnosti razvoja se menjaju i dinamika pro-mena u okruženju diktira i potrebu za izmenama plana. Suštinski pravci razvoja ne smeju da se me-njaju iz godine u godinu, ali male modifikacije u pristupu mogu da budu od koristi.

Proces strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvoja u osam koraka

U lokalnoj samoupravi ne postoji opšteprihvaćen metod za izradu stateškog plana. Jedan od načina strateškog planiranja lokalnog ekonomskog razvo-ja jeste metodologija koju je primenio USAID-ov Program za podsticaj ekonomskom razvoju u više od dvadeset opština u Srbiji i sastoji se iz osam ko-raka: šest koraka za izradu plana i dva za njegovo sprovođenje.

1. Organizovanje (javni i privatni sektor kao jedna celina) - Organizacija je najznačajniji i najteži deo procesa strateškog planiranja. U proces moraju da budu uključeni predstavnici različitih interesnih grupa i organizacija iz jav-nog i privatnog sektora koji formiraju komisi-ju za strateško planiranje. Koncept starteškog planiranja treba izložiti predstavnicima lokal-ne samouprave da bi se ostvario konsenzus o početku i završetku procesa, i ovaj proces vodi kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Pre-poruka je da skupština grada/opštine usvoji dokument kojim otpočinje proces strateškog planiranja. U njemu treba da budu navedeni svi partneri koji su uključeni u proces i ovaj korak podrazumeva da se:

• rukovodstvo opštine upozna sa procesom – kancelarija za lokalni ekonomski razvoj upo-znaje rukovodstvo sa metodologijom za pripre-mu strateškog plana;

Jelena Bojović50

• pripremi materijal - pozivnice za članove komisije, raspored sastanaka, upitnik, prezen-tacija procesa;

• identifikuju interesne grupe - formiranje komisije za strateško planiranje. Gradonačel-nik, predstavnici opštine i kancelarija za lokal-ni ekonomski razvoj treba da odrede ko su važ-ni učesnici koje će uključiti u proces strateškog planiranja i da im upute poziv na saradnju;

• izradi profil zajednice - kancelarija za lo-kalni ekonomski razvoj treba da izradi nacrt profila zajednice, da sastavi listu preduzetnika koje će anketirati i da pripremi upitnik.

Korak traje četiri nedelje.

2. Snimanje situacije – profil zajednice i an-keta o stavu poslovnih ljudi - Najvažnije je da zajednica ima pristup relevantnim podaci-ma o sebi i regionu. Profil zajednice predstav-lja sveobuhvatnu bazu informacija o lokalnoj privredi i konkurentnosti grada. Te informaci-je, kao i anketa o stavu poslovnih ljudi, mogu da se koriste kao važno sredstvo za usmerava-nje investicija, a sam korak podrazumeva

• prvi sastanak komisije za strateško pla-niranje - prezentacija metodologije, dopuna profila zajednice i predstavljanje upitnika o mišljenju poslovnog sektora. Na prvom sa-stanku treba detaljno objasniti svim članovi-ma komisije koja je njihova uloga u procesu. Treba proći kroz sve korake, izložiti vremenski okvir - koliko će sastanka biti, i kada. Predsed-nik opštine otvara sastanak i imenuje pred-

sednika komisije iz redova privrede, a članovi komisije biraju preduzetnike koje će, potom, anketirati.

• finalizacija profila zajednice – članovi ko-misije treba da dopune profil zajednice i daju svoje komentare.

• analiza ankete – Svi članovi komisije anke-tiraju nekoliko preduzetnika, a kancelarija za lokalni ekonomski razvoj analizira popunjene upitnike.


3. Definisanje ključnih pitanja - Odnosi se na prioritetne oblasti ili kategorije pitanja i pro-blema koje zajednica mora da rešava zarad ekonomske budućnosti. Odluka o ključnim pitanjima omogućava komisiji da se usredsre-di na najvažnije ekonomske probleme koje će razmatrati u strateškom planu. Najčešća pita-nja postavljaju se o razvoju srednjih i malih preduzeća, infrastrukturi, pomoći postojećoj privredi, razvoju turizma, razvoju sela, una-pređenju radne snage, uspostavljanju pozitiv-ne predstave o gradu, reformi administacije, regionalnoj saradnji. Ovaj korak pretpostavlja

• drugi sastanak komisije za strateški plan - na drugom sastanku komisije treba predstaviti rezultate upitnika o mišljenju poslovnog sektora i konačan profil zajednice. Na osnovu ovih pokazatelja identifikuje se najviše pet ključnih pitanja. Ključna pitanja, ili problemi, jesu pitanja koje je moguće reštiti u toku pet godina. Na drugom sastanku komisije

Vizija grada Kragujevca

„Kragujevac kao makroregio-nalni centar privrednog i na-učnog razvoja Republike Sr-bije će karakterisati povoljan privredni ambijent i liderstvo u oblasti investiranja, što će omogućiti održivi razvoj lokal-ne zajednice. Grad će imati pre-poznatljiv identitet i omoguća-vaće ugodnost života i rada.”


formiraju se dve radne grupe za izradu 1) strateške vizije i 2) SWOT analize zajednice.

Korak traje nedelju dana.

4. SWOT analiza i definisanje vizije – Pored snimanja situacije, sprovodi se i analiza spo-ljašnjih i unutrašnjih činilaca koji utiču na izradu strateškog plana. Analize su detaljnije od ispitivanja, direktno se odnose na ključna pitanja i podrazumevaju:

• sastanak radne grupe za izradu SWOT analize – sastavljanje liste podataka o sna-gama i slabostima lokalne samouprave, o mo-gućnostima i pretnjama, predstavlja osnovu za analizu konteksta;

• sastanak radne grupe za definisanje vizi-je – ne postoji samo jedna proverena tehnika za pravljenje strateške vizije, vizija je pogled u budućnost;

• treći sastanak komisije za strateško pla-niranje – na trećem sastanku komisije pred-stavlja se strateška vizija i SWOT analiza. For-miraju se radne grupe o ključnim pitanjima.


Agenda za prvi sastanak Komisije za starteško planiranje Opštine Novi Beograd

Novi BeogradKOMISIJA ZA STRATEŠKO PLANIRANJE

Prvi sastanakSala 1

2:00 Dobrodošlica i upoznavanje- Kako Opština Novi Beograd vidi sebe u procesu lokalnog ekonomskog razvoja- Projekat i proces strateskog planiranja

Predsednik Opštine - Predsednik Komisije za stratesko planiranje i šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj

2:20 (a) Upoznavanje Komisije i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj

- Predsednik Opštine - Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj

2:30 Proces strateskog planiranja– Plan rada– Metodologija u osam koraka

- Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj

3:00 (b) Pauza

3:10 (c) Profil opštine - orjentacija - Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj

3:30 Upitnik za poslovni sektor– Napomene za anketu

Tamara Dunđerović

4:00 Anketa - izbor kompanije Članovi komisije

4:15 Šta dalje? Predsednik opštinePredsednik komisije

Jelena Bojović52

SWOT analiza

SNAGE SLABOSTI

• geografski položaj• dobro razvijena putna infrastruktura• pogodne lokacije za izgradnju• pristupačne cene za ulaganje • prepoznatljiv imidž• slobodna radna snaga• prirodni resursi (kvalitetno zemljište, termalne vode, jezera, Nacionalni park

Fruška Gora, 42 km obale Dunava, dobar salinitet vode u Slankamenu)• potencijalno velika tržišta (blizina Beograda i Novog Sada)• tradicija male privrede• uređene industrijske zone• dobra opštinska administracija• urađen GUP• energetski resursi• veliki broj malih i srednjih preduzeća i tradicija preduzetništva• volja opštine da pomogne mala i srednja preduzeća (subvencionisane kama-

te)• poboljšana opštinska logistika• mlad i obučen bolnički kadar• opremanje industrijske zone za izmeštanje proizvodnje malih i srednjih pre-

duzeća• veliki broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava• lesne zaravni u Slankamenu stare osamsto pedeset hiljada godina• dovoljan broj osnovnih (devet) i srednjih škola (tri)• dva privatna univerziteta (Američki univerzitet i Megatrend)• dovoljan broj prosvetnih radnika• dobar ugled škola• stipendiranje deficitarnih zanimanja• stipendiranje talentovanih učenika

• nedovoljno kvalifikovana radna snaga• visoka starosna granica radne snage• konkurencija• loše vodosnabdevanje • loša telefonska mreža • neuređena kanalizacija • neuređena deponija • nedostatak iskustva u komunikaciji sa investitorima• loša infrastruktura, loši putevi (Stari Slankamen, Novi Slankamen, put ka

Novom Sadu, regionalni i magistralni put)• poreska politika (visoki samodoprinos)• rad na crno, siva ekonomija• energetska neiskorišćenost• nedovoljna komunikacija preduzetnika i opštine• međusobno nepovezani preduzetnici • zaostala tehnologija• nepostojanje domaće poslovne banke koja prati firme u poslovnom razvoju• niska produktivnost privrede • nekonkurentnost proizvoda (skupa proizvodnja zbog stare tehnologije)• nepovoljno tržište ( bankarske poslove rade fondovi, ne postoji nacionalna

investiciona banka)• nedostatak informacija, inertnost• loše poslovanje• neorganizovanost, neiskorišćenost lovnog turizma• nedostatak kapaciteta za smeštaj• loša rečna saobraćajna veza (sa Beogradom i Novim Sadom)• loša promocija turističkih kapaciteta (reklamni materijal)• obrazovanje ne prati potrebe privrede• nedostatak teorijskog i praktičnog znanja• nedostatak interesovanja za proizvodne delatnosti, zanate• nedostatak radne snage u prehrambenoj industriji• veliki broj nekvalifikovane radne snage• visok procenat nezaposlenih žena i starijih osoba


MOGUĆNOSTI PRETNJE

• politička stabilnost• proces približavanja EU• dobri odnosi sa Vladom Republike Srbije, i Izvršnim većem AP Vojvodine• saradnja sa Siepom, privrednim komorama• donošenje zakona koji utiču na razvoj (Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon

o putevima, Zakon o povraćaju imovine opštinama, Zakon o poljoprivrednom zemljištu)

• regionalizacija Srbije i predpristupni fondovi EU• makroekonomska stabilnost• monetarna politika• bankarski sistem• Prostorni plan Republike Srbije • usklađivanje sa Strateškim planom AP Vojvodine• usaglašavanje sa Strateškim planom Republike Srbije• bolje iskorišćenje Koridora 10 i Koridora 7 (Dunav)• uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada)• blizina beogradskog aerodroma• nacionalna poreska politika• pristupanje EU• carine i trgovinski sporazumi sa susednim zemljama• Trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom• pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji• pristupanje Partnerstvu za mir• povoljan geografski položaj Republike Srbije u Evropi• kreditna podrška, jačanje fondova za razvoj• izvozna promocija malih i srednjih preduzeća• obezbeđivanje zemljišta• subvencionisanje kamatnih stopa• finansijska i obrazovna podrška za „start up“ kredite• obrazovana radna snaga• klastersko udruživanje• komunalna infrastruktura• najniža stopa poreza na dobit

• politička nestabilnost• usporavanje procesa reformi• nacionalni prirodni priraštaj• migracije stanovništva• niska obrazovna stuktura• neiskorišćenost prirodnih resursa• obrazovni sistem• niska kupovna moć• inflacija• loš transportni sistem javnog saobraćaja (železnički i drumski), loša infra-

struktura, organizacija i bezbednost• nedostaci nacionalne Strategije za bezbednost saobraćaja• nerešeno pitanje državne imovine • starenje stanovništva• uticaj velikih gradova (Beograda i Novog Sada)• nizak kreditni rejting države• rešavanje statusa Kosova• nacionalna poreska politika• nizak životni standard• migracije mladih • društvena klima i loša organizovanost i saradnja sa susednim opštinama• uticaj EU• trajanje posleratnog perioda• smanjen priliv direktnih stranih investicija• Zakon o povraćaju imovine• porezi i doprinosi za radnike• zastarela tehnologija• loši energetski kapaciteti• neusaglašenost sistema obrazovanja sa zahtevima privrede• centralizovan sistem obrazovanja• nedostatak praktične nastave• zemlja visokog rizika • skupi krediti • Zakon o radu

Jelena Bojović54

5. Definisanje ciljeva, akcionog plana i pla-na implementacije - Korak podrazumeva sledeće aktivnosti:

• prvi sastanak radnih grupa o ključnim pi-tanjima – definišu se ciljevi u okviru svakog pitanja. Pojedinačni ciljevi su uopštene izjave o tome šta zajednica želi da bude, ili da posti-gne;

• drugi sastanak radnih grupa o ključnim pitanjima – izrada akcionog plana - definišu se projekti u okviru svakog cilja. Akcioni plan je skup svih projekata. Projekti su sredstva za ostvarenje zadatih ciljeva i sastoje se iz seta aktivnosti. Aktivnosti su radnje koje se mora-ju obaviti kako bi se ostvarili projekti.

• četvrti sastanak komisije za izradu stra-teškog plana – pred komisijom se predstav-ljaju ciljevi i projekti i izrađuje plan imple-mentacije. Plan implementacije je jednogo-dišnji plan i deo akcionog plana, a sastoji se od prioritetnih projekata. Na osnovu predloga radnih grupa, komisija za strateško planiranje ocenjuje projekte i sastavlja listu prioritetnih projekata. Članovi komisije daju odgovaraju-ću ocenu projekata i dobijaju jasno uputstvo i kriterijume kako da rangiraju projekte, a sači-njen materijal se dostavlja kancelariji za lokal-ni ekonomski razvoj. Na osnovu usvojene li-ste prioritetnih projekata utvrdjuju se nosioci projekata i radi se plan implementacije (skup pioritetnih projekata čija realizacija počinje u prvoj godini sprovođenja plana).

Korak traje pet nedelja.

Predlog kriterijuma

Uticaj na opšti cilj U kojoj meri poseban cilj utiče na ostvarenje opšteg cilja?

3 – Mnogo

2 – Srednje

1 – Malo

0 – Ni malo Izvodljivost Kolika je verovatnoća da će biti dostupni finansijski i ljudski resursi

neophodni za implementaciju projekta?

6 – Velika verovatnoća, već su obezbeđena

4/3 – Verovatnoća postoji, poznati su izvori

2/1 – Nije sigurno

0 – Ne postoji načinVremenski okvir Koliko je vremena potrebno da se izmere prvi rezultati projekta?

3 – Kratkoročno (za godinu do dve dana)

2 – Srednjoročno (2-4 godine)

1 – Dugoročno (5 i više godina)Nova radna mesta / zadržavanje radnih mesta i privlačenje investicija

Na koji način će projekat uticati na grad da otvori nova radna mesta, zadrži postojeća i/ili privuče kapitalne investicije?

3 – Veoma mnogo

2/1 – Srednje

0 – Nema efekataSpremnost za učesće (podrška)

U kojoj meri ste spremni da lično učestvujete u realizaciji konkretnog cilja?

3 – Velika

2/1 – Srednja

0 – Ne postojiKompatibilnost sa ostalim posebnim ciljevima

Da li će ostvarenje ovog cilja doprineti ostvarenju drugih posebnih i opštih ciljeva?

3 – Da

2/1 – Srednja

0 – Nema efekata


6. Usvajanje strateškog plana - Strateški plan treba da sadrži: metodologiju i hronologiju procesa strateškog planiranja, viziju, SWOT analizu, opšte ciljeve, akcioni plan (projekte) i plan implementacije (sa projektnim formula-rima), kao i dodatke (profil zajednice, analiza mišljenje poslovnog sektora, i dr.). Ovaj korak podrazumeva:

• izradu nacrta strateškog plana – iako je kancelarija za lokalni ekonomski razvoj tokom celog procesa od članova komisije prikuplja-la informacije i vodila zapisnik, u tom kora-ku kancelarija sastavlja prvi nacrt strateškog plana.

• sazivanje petog sastanka komisije za stra-teški plan – Komisiji se predstavlja prvi na-crt plana, vrše se dodatne izmene i korekcije, predstavlja se plan implementacije i određuju se nosioci prioritetnih projekata. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj dostavlja projek-tne formulare (popunjavanjem formulara do-bija se detaljan opis projekta sa očekivanim rezultatima, projekcijom cene i vremenskim rokovima).

• pripremu idejnog rešenja projekta (projek-tni formulari) - članovi komisije imaju rok od dve nedelje da popune formulare.

• javnu raspravu – kada se dokument iznese pred komisiju predstavlja se i široj javnosti: organizuju se rasprave i tribine, nacrt se po-stavlja na vebsajt na uvid.

• sazivanje šestog sastanka komisije za strateški plan - diskusija i usvajanje strateš-kog plana sa akcionim planom i planom im-plementacije.

• usvajanje strateškog plana na sednici skupštine opštine/ grada.

Korak traje pet nedelja.

7. Implementacija plana - Ključ za strateš-ko planiranje je delovanje i usmeravanje na ključna pitanja, zato je faza implementaci-je najznačajnija. Uspešan proces strateškog planiranja podrazumeva praćenje realizova-nog projektnog zadatka i poređenje sa plani-ranim. Za implementaciju plana neophodo je obezbediti i ljude i finansijska sredstva.

8. Praćenje, ocena i ažuriranje - Prvi zahtev za uspešno praćenje strateškog plana jeste iz-bor ljudi koji će pratiti. Formira se komisija za rukovođenje implementacijom koja se bavi-ti rezultatima i dinamikom sprovođenja pla-na (funkciju može da obavlja postojeći savet za ekonomski razvoj, ili privredni savet). Da bi se implementacija plana što bolje pratila i sprovodila, neophodno je donositi šestome-sečni izveštaj o njenim rezultatima, a savet za ekonomski razvoj trebalo bi da svake godine sastavlja plan implementacije za narednu go-dinu, pre usvajanja budžeta.

Metodologija za izradu startegije razvoja, kao i primeri starteških planova, mogu se naći na www.mega.ui-serbia.org.

Jelena Bojović56

Ilustracija procesa planiranja

57

PeTI kOrak sprovođenje

programa i projekata

Projekti i programi su raznovrsni, ali ne uspevaju svi u svakoj lokalnoj

zajednici

Miks projekata i programa imaće najveći efekat u lokalnoj zajednici

U opisu procesa strateškog planiranja naglaše-na je važnost sprovođenja/realizacije plana. Us-pešnost strateškog plana meri se ekonomskim i drugim promenama koje su se desile kao rezultat realizacije plana. Deo strateškog plana koji se sprovodi je akcioni plan, ili projekat.

Na jedno od najčešćih pitanja lokalnih lidera: „Koje projekte treba da pokrenemo u našoj opštini/gradu?”, odgovor glasi: „Industrijsku zonu“, ili „Bi-znis inkubator“! Poplava sličnih, ili istih projekata u opštinama u Srbiji govori: da su sve opštine na istom stupnju razvoja ekonomije; da su im resursi isti; da je jedino rešenje za Srbiju, u ovom trenut-ku, razvoj malih preduzeća i privlačenje investi-cija; da opštine u Srbiji nemaju dovoljno znanja o svim mehanizmima koji se mogu koristiti za una-pređenje privrednog okruženja.

Trenutno, u Srbiji postoji dvadeset i jedan biznis inkubator, i više od četiri hiljade hektara zemlji-šta koje je infrastrukturno opemljeno i čeka na dolazak investitora. Ukoliko uporedimo da je u Mađarskoj šest hiljada hektara industrijskog ze-mljišta bilo dovoljno za sve investicije u posled-njih dvadeset godina, u najmanju ruku znači da je četiri hiljade hektara u Srbiji dovoljno za narednih četrnaest godina. Neke procene ujedno pokazuju31

da će investitori u narednih deset godina iskori-stiti šesto hektara zemljišta u Srbiji, to jest, da je trenutna ponuda zemljišta dovoljna za narednih osamdeset godina.

Analize funkcionalnosti biznis inkubatora govore da u Srbiji i posle više od pet godina od osnivanja prvog biznis inkubatora još ni jedno preduzeće nije uspešno završilo proces, a od sedamnaest osnova-nih, samo devet inkubatora ima stanare posle više

od godinu dana od osnivanja32.

Ovakve procene i analize ne treba da spreče ula-ganje u infrastrukturu i opremanje industrijskih zona ili inkubatora, ali svakako treba imati u vidu megalomaniju srpskih opština. Bolje je postepeno širiti industrijske zone, biznis inkubatore otvarati samo ukoliko postoji potreba, a strateški se opre-deliti za druge mehanizme razvoja.

Treba približiti druge programe i projekte ekonom-skog razvoja koji mogu biti uspešni u pojedinim sredinama i na koje, do sada, nije bila obraćana dovoljna pažnja.

Programi i projekti koji mogu da se realizuju u svakoj lokalnoj zajednici

Postoje različite vrste strateških projekata, a jedna od mogućnosti koju donosi Svetska banka, u nešto izmenjenom vidu, jeste sledeća:

1. Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije

2. Investiranje u osnovnu infrastrukturu, opre-manje lokacija i izgradnja poslovnog prostora

3. Podrška postojećoj privredi

4. Podrška osnivanju novih preduzeća

5. Marketing i promocija investicija

6. Podsticajne mere za privlačenje investicija 31 Strategic framework for IZ development in Serbia, IFC

32 Tabela, str. 87

Jelena Bojović58

7. Podrška udruženjima, razvoj sektora i razvoj klastera

8. Ciljana obnova delova grada


Unapređenje administrativnih procedura i smanjenje birokratije

Prema istraživanju iz 2008. godine među investi-torima u Srbiji, kao najveće slabosti, navode se pravne, regulatorne i administrativne barijere u Srbiji. Nije slučajno što počinjemo sa ovim, jednim od najzahtevnijih programa razvoja. To je, ujedno, i za investitore i za privredu jedan od najvažnijih kriterijuma na osnovu kojeg biraju lokaciju (op-štinu/grad) za ulaganje. Neki od projekata iz ove oblasti su:

1.1. Upravljanje zemljištem i imovinom

Osnovni resurs kojim upravljaju lokalne samouprave je zemljište. Do nedavno, do usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji, lokalna samouprava je bila upravitelj zemljišta, ali ne i vlasnik. Počev od 2010. godine, građevinsko zemljište kojim su upravljale lokalne samouprave postaje njihovo vlasništvo, tako da mogu da ga otuđe. Da bi se na transparentan način raspolagalo, opremalo i otuđivalo zemljištem, neophodno je, najpre, napraviti potpun registar imovine. Projekti usmereni na upravljanje zemljištem, dakle, podrazumevaju sledeće:

• upis/popis imovine i utvrđivanje vlasništva;

• kategorizaciju imovine i definisanje osnovnih parametara (površine, stepen opremljenosti i zauzetosti, namena, itd);

• upravljanje imovinom (definisanje politike raspolaganja).


Politika raspolaganja zemljištem je postala još značajniji element upravljanja nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o uslovima i načinu pod kojima lokalna samoupra-va može da otuđi, ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine, ili naknade33.

Ovim projektom upravljaju kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, odeljenjâ za urbanizam i imo-vinsko pravne poslove, kao i direkcije za izgradnju. Grad Niš je u 2009. godini započeo projekat uprav-ljanja zemljištem i dobar je primer koji se odnosi na ovo pitanje.

1.2. Kontrola planiranja i razvoja

Jedan od preduslova privlačenja investicija i ras-polaganja zemljištem jeste prostorno i urbani-stičko planiranje. Izrada i usvajanje prostornih i urbanističkih planova ne podrazumeva samo rad urbanista već zajednički rad sa ekonomskim ode-ljenjem. Veličine industrijskih, poslovnih, stambe-nih zona, njihov položaj, namena, kao i dinami-ka izrade detaljnih planova, zavise od strateških planova ekonomskog razvoja zajednice. Neretko, dešava se da je prioritet ekonomskog razvoja sti-mulisanje razvoja malih preduzeća, a da predu-zeća, u toku izrade urbanističkih planova, nisu ni konsultovana.

U praksi je uočeno da u fazi pripreme i izrade ur-banističkih planova više činilaca neposredno uti-ču na njen tok i da se, zbog toga, pojavljuju sledeći problemi:

• nepostojanje ažuriranih katastarskih i topografskih planova i karata i katastra

podzemnih i nadzemnih infrastrukturnih vo-dova i objekata;

• izostavljanje društveno – ekonomskih uslova i neadekvatno učešće stanovniš-tva i privrede u procesu izrade plana (uvid u plan nije dovoljan);

• neažurnost državne i lokalne administra-cije često prelazi u takozvano «ćutanje admi-nistracije» i prisutno je na svim nivoima i u skoro svim strukturama;

• nezainteresovanost i nemotivisanost dr-žavnih i lokalnih institucija koji su po zako-nu nadležni za postavljanje urbanističkih uslova;

• opšti nedostatak finansijskih sredsta-va za prikupljanje podataka i dokumentacije u izradi plana dovodi do toga da plan posta-je mrtvo slovo na papiru, nasumičan grafički izraz; urbanistička vizija za deset, petnaest, ili dvadeset godina; u izvođačkom smislu ne-rešiv, i osim manjeg obima realizacije, nikada do kraja sproveden, ili izveden tako da se u svakom narednom periodu rade novi planovi i izmeštaju pogrešno realizovane investicije;

• neadekvatna kadrovska i tehnološka opremljenost institucija koje se bave pripre-mom i izradom planova smanjuje efikasnost izrade i realizacije planova svih kategorija;

• nepostojanje službe koja prati realizaciju planova i redovno priprema izveštaje o nji-hovim izmenama - dopuni postojećih ili izradi novih, što je još jedno ograničenje u efikasnoj izradi planova.

Jelena Bojović60

Da bi se ovi nedostaci prevazišli, neophodna je do-bra koordinacija velikog broja odeljenja, službi i institucija lokalne i državne uprave.

U toku izrade planova, projektom treba da rukovodi odeljenje za urbanizam u saradnji sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj, savetom za ekonomski razvoj u okviru privrednog saveta, katastrom i odeljenjem za izradu projekata (ukoliko se traži finansijer sa strane).

1.3. Izrada planova kapitalnih investicija, obezbeđivanje i održavanje infrastrukture

Planovi kapitalnih investicija se izrađuju na sred-nji rok i predstavljaju, između ostalog, i sinhro-nizovani program kapitalnog ulaganja. Planove zajednički rade sva javna preduzeća, i značajni su, ne samo za privrednike, već i za lokalnu sa-moupravu u planiranju rashoda. „Plan kapital-nih investicija je višegodišnji plan koji obično pokriva kapitalne investicije za period od 4 do 6 godina, poređanih prema prioritetima, godinama, rokovima, godišnjim troškovima i predlozima za finansiranje. Kapitalna investicija (projekat) je investicija u veći dugotrajni materijalni objekat (imovinu) koji zahteva značajna ulaganja i očeki-vanog je veka trajanja dužeg od jedne godine. Ta vrednost i očekivani vek trajanja su često utvrđeni zakonom. Svaka lokalna samouprava definiše šta će se smatrati kapitalnom investicijom, a na osno-vu lokalnih potreba i zakonskih uslova.”34 Kapital-ni projekti su: zgrade, parkovi, putevi, vodovodni i kanalizacioni sistemi, ulična rasveta i deponija; projekti rekonstrukcije postojećih objekata, kao

što su ulice, zgrade, parkovi, ulična rasveta i vodo-vodni i kanalizacioni sistemi.

Nesinhrono infrastrukturno opremanje stvara sli-ku neorganizovane i rasipničke opštine. Ujedno, nepoznavanje šta su planovi kapitalnih ulaganja preduzetnike dovodi u nepovoljan položaj pri od-lučivanju o proširivanju planova, ili novom ula-ganju. Proces izrade plana kapitalnih investicija predvodi komisija lokalne samouprave zajedno sa koordinatorom - odeljenjem za finansije, uz pomoć kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

1.4. Registracija preduzeća

Lokalna samouprava, iako je nenadležna za re-gistar preduzeća (u nadležnosti Agencije za pri-vredne registre), mora da raspolaže informacijom o procesu registracije. Svaka investicija dolazi sa lokalnog nivoa, i svaki preduzetnik kroz delovanje lokalne samouprave vidi ceo aparat državne upra-ve. Privrednici ne moraju da znaju podelu nadlež-nosti između različitih nivoa vlasti, a uloga lokal-ne samouprave jeste da im tu informaciju pruži. Privredna komora Kragujevca, kao i gradska upra-va u Čačku, obezbeđuju preduzetnicima sledeće informacije: Čačak je na svom vebsajtu postavio kratko uputstvo, dok Privredna komora Kragujev-ca omogućava privrednicima da sa vebsajta preuz-mu svu zakonsku regulativu.

33 Detaljnije objašnjenje odredaba Zakona i Uredbe data su u delu 6. Podsticajne mere za privlačenje investicija

34 Priručnik Izrada plana kapitalnih investicija, The Urban Institute, februar 2007.


1.5. Reforma lokalnog fiskalnog sistema i poreza

Lokalni porezi, takse i naknade predstavljaju značajan udeo u troškovima preduzetnika. Način utvrđivanja visine i stopa davanja mora biti do-stupna privrednicima. Veliki broj lokalnih samou-prava, iz godine u godinu, drastično menja visinu naknadi, ili taksi. Jedan od mnogobrojnih primera je komunalna taksa za isticanje firme na poslov-nom prostoru, koja je, na primer, desetak puta veća u nekim opštinama istočne Srbije, nego u Be-ogradu. Ujedno, u 2009. godini, komunalne takse su u nekim gradovima uvećane i petsto puta: „Sto-tinu leskovačkih preduzetnika uputilo je peticiju Skupštini grada, Gradskom veću i Ministarstvu za državnu upravu zbog povećanja cena taksi za isticanje naziva firmi, koje su u pojedinim sluča-jevima povećane za čak 500 odsto.”35 Leskovac je posle inicijative leskovačkih preduzetnika vratio cene taksi na nivo iz prethodne godine.

Reforma fiskalnog sistema podrazumeva detaljnu analizu prihoda od privrede, a potom i kreiranje transparentnijeg sistema oporezivanja. Minimum koji se mora obezbediti preduzetniku jeste moguć-nost da sve opštinske odluke preuzme sa vebsajta, ali čak i kad se takve odluke nalaze na vebsajtu privrednici se često susreću sa sledećim problemi-ma:

• odluke je teško pronaći na vebsajtu (na pri-mer, složene su po datumu donošenja odluke, a ne po oblastima, ili temama);

• veliki broj odluka je izmenjen - osnovni do-kument je donet pre deset godina i na vebsajtu ne postoje prečišćene verzije, već je potrebno iščitati desetak različitih dokumenata da bi se

35 http://web016.blogspot.com/2009/04/istica-nje-firme-skuplje-cak-pet-puta.html

Neophodni zakoni za registraciju privrednih subjekata

1. Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS” br. 125/04)2. Zakon o preduzećima („Službeni list SRJ” br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01- Od-

luka SUS i 36/2002). Ovaj zakon je prestao da važi, osim članova 392. do 399. i članova 400a, 400b,400v i 421a, koji ostaju na snazi do isteka rokova za privatizaciju, utvrđenih Zakonom o privatizaciji

3. Zakon o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS” br. 55/04, 61/05 i 111/09)4. Zakon o Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. 55/04 i 111/09)5. Uredba o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata

i za druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. 109/05)

6. Zakon o privatnim preduzetnicima („Službeni glasnik SRS” br.54/89 i 9/99 i „Službeni gla-snik RS” br. 19/91, 46/91, 31/93 - odluka USRS, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02, 55/04, 61/05 i 101/05)

7. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o Registru jedinica razvrstavanja („Službeni list SRJ” br. 31/96, 34/96, 12/98, 59/98, 74/99 i 104/09)

8. Zakon o stranim ulaganjima („Službeni list SRJ” br. 3/02 i 5/03)9. Uredba o registraciji predstavništava stranih pravnih lica u Registar privrednih su-

bjekata koji vodi Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS” br. 114/05)10. Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ” br. 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik RS” br. 101/05)11. Zakon o udruženjima („Službeni glasnik RS” br. 51/09)

Registracija privrednih subjekata se obavlja u Agenciji za Privredne registre, Beograd, Brankova br. 25

Jelena Bojović62

došlo do celokupne informacije - na primer, mogu se naći samo izmene odluka koje sadrže nove koeficijente, bodove, i slično);

• odluke nepotrebno komplikovane i preop-širne - (na primer, za svaku od hiljadu četristo dvadeset i sedam delatnosti visina komunalne naknade je različita).

Lokalne samouprave u ovoj oblasti mogu da una-prede svoje usluge tako što će:

• napraviti bazu podataka svih lokalnih odluka;

• uporediti svoje odluke sa odlukama lokalne samouprave iz okruženja;

• izračunati ukupna davanja koje preduzetnik ima prema lokalnoj samoupravi;

• predstaviti privrednicima odluke, njihove efekte i izvršiti izmene u skladu sa primedba-ma privrede;

• postaviti prečišćene odluke na vebsajt.

Jedan od projekata iz ove oblasti je projekat „In-deks lokalnog opterećenja privrede - kalkulator” koji je sproveo NALED u 2010. godini.

1.6. Unapređenje efikasnosti i transparentnosti - opštinski uslužni centri (OUC)

Jedan od mehanizama pojednostavljenja procedure jeste uspostavljanje opštinskih uslužnih centara. Opštinski uslužni centri predstavljaju šalter sale u kojima su opštinske usluge na usluzi korisnicima. U njima se poslovi obavljaju transparentno, građani

i privrednici imaju lakši pristup informacijama, ne čeka se po hodnicima ispred zaključanih kancelarija i većina poslova završava se u šalter sali, a ne po kancelarijama opštinske uprave. Opštinski uslužni centri su mnogo popularisani u Srbiji poslednjih godina i danas ih ima većina opština. Neki od dobrih primera su opštinski uslužni centri u Subotici i Novom Beogradu38.

Opštinski uslužni centri klijentima pružaju:

• usluge bez suvišnih procedura i nepotrebnog čekanja u redovima, na transparentan i efika-san način;

• informacije o nadležnostima i procedurama opštinske uprave da bi bolje razumeli svoje pravne mogućnosti;

• dvosmernu komunikaciju da bi opštinsko ru-kovodstvo moglo da planira rad uprave prema njihovim potrebama i zahtevima;

• princip otvorene i pristupačne uprave koja je usmerena na klijente, a ne na samu upravu.

Sa druge strane, zaposlenima u opštinskoj upravi opštinski uslužni centri pružaju smanjenje priti-ska klijenata koji više neće nepotrebno lutati hod-nicima u potrazi za nadležnom osobom da im po-mogne u ostvarivanju njihovog prava, ili dobijanju dokumenata.

Ukoliko lokalna samouprava već ima uspostavljen uslužni centar, pravci razvoja mogu biti:

• mesne kancelarije kao mini uslužni centri;

• proširivanje spektra usluga (na primer, šalteri

„Jedan preduzetnik iz okoline Kruševca je u 2006. godini ovu taksu platio 35.000 dinara, u 2007, 150.000 dinara, a u 2008. 500.000 dinara. To znači da se za samo dve godine ova taksa uvećala trinaest puta. Ujedno, osnovna zamerka je da se ovaj iznos ne određuje prema zonama, ili nekom drugom tran-sparentnom mehanizmu, već pau-šalno.“36

“To je nešto što zaista iritira sve poslodavce. Prvo, zato što se firma-rine dižu bez bilo kakvih dogovora sa poslodavcima, a drugo,ono što je još gore govori o apetitima lokalnih samuprava koje podižu cene poslo-vanja u situaciji kada smo limiti-rani, razmišljamo o nastavku rada ili zatvaranja firmi”, predstavnik Asocijacije malih i srednjih predu-zeća.37

36 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_id=414628

37 Za veće opštine, primer Novog Beograda je posebno interesantan - zbog velikog broja kori-snika opština je uvela i prozivni sistem u OUC

38 Za veće opštine primer Novog Beograda je posebno interesantan - zbog velikog broja kori-snika Opština je uvela i prozivni sistem u OUC


za izdavanje dozvola);

• on-lajn usluge i drugi vidovi komunikacije;

• umrežavanje sa drugim javnim institucijama i preduzećima.

1.7. Pozivni centar (Call center) i Sistem 48 (City stat)

City stat, Call center, sistem 48 (ili 96) nazivi su istog koncepta koji je modifikovan za potrebe ra-zličitih lokalnih samouprava.

Sistem 48 je sistem kontrole javnih preduzeća zahvaljujući kojem građani i privrednici rešavaju komunalne probleme u roku od četrdeset i osam sati. Sistem 48 ujedno se koristi za bolju kontro-lu raspodele budžetskih sredstava indirektnim

budžetskim korisnicima - javnim komunalnim preduzećima. Zahvaljujući takvoj kontroli, opštine značajno smanjuju obim sredstava kojima se sub-vencionišu javna preduzeća i imaju precizan uvid u način njihovog korišćenja. Sistem 48, pre svega, daje mogućnost korisnicima usluga (građanima i privredi), da upravljaju kvalitetom i brzinom uslu-ga koje im se pružaju. Dobar primer Sistema 48 u Srbiji je Opština Inđija (www.indjija.net), a sličan sistem postoji i u Paraćinu. Gradovi Loznica i Kra-gujevac uspostavili su Sistem 48, ili sličan sistem (Sistem 96 u Loznici i Call centar u Kragujevcu) tokom 2009.godine.

Opštinski uslužni centar

opštine Vračar

Jelena Bojović64

Za rešavanje problema građana/privrede dovoljan je telefonski poziv, SMS poruka, ili pristup Internetu i internet portalu. Ceo sistem je osmišljen da bi bio na usluzi građaniam i privredi i stoji im na raspolaganju 24 sata dnevno.

• Po ceni lokalnog razgovora problem se može prijaviti tokom 24 sata, 365 dana godišnje

• U najkraćem roku dežurne službe javnih preduzeća izlaze na teren

• U roku od 48 sati građanin će dobiti odgovor o statusu svog problema

Sistem 48 predstavlja jedinstven informacioni sistem u Evropi kojim se u roku od 48 sati rešavaju problemi građana. Sistem 48 služi za bolje upravljanje opštinom i većom kontrolom javnih preduzeća. Objedinjujući rad svih javnih preduzeća u Opštini, Sistem 48 omogućava rešavanje problema i zahteva građana, raspolaganje sredstvima na nov, moderan i funkcio-nalan način, koji se isključivo zasniva na tehničkim podacima i činjenicama.

Sistem je u potpunosti okrenut građanima da lakše i brže rešavaju probleme iz domena ko-munalnih preduzeća. Opština Inđija, u cilju što efikasnijeg rada i bolje komunikacije sa građa-nima, uspostavila je rad Call centra. O primedbama i pohvalama službi i javnih preduzeća čiji je osnivač Opština brine referent kome se građani mogu obratiti: lično (na šalter 17 u zgradi Opštine); telefonom na broj 022/555-588, ili porukom na govornom aparatu; SMS porukom na telefon broj 065/5555-880, ili preko portala Opštine Inđija.

Osim primanja pritužbi i pohvala građana, informacije se preko Call centra slivaju u jedin-stveni informacioni sistem gde se analizira rad uprave i javnih preduzeća. Jednom u dve ne-delje, na javnim sastancima, raspravlja se o onome što jeste, ili nije urađeno. Sastanke vodi gradonačelnik, a prisutni su direktori svih preduzeća i odeljenja, kao i mediji.


Koraci ka uspostavljanju Call centra

KORACI OBRAZLOŽENJE ODGOVORNOST ROK NAPOMENA

1. Odluka o osnivanju Call centra

Potreba da se poslu priđe na organizovan način, i da rukovodstvo Opštine bude ko-operativno.

koordinator, gradonačelnik 10. septembar. 2008.

Odluka je potrebna, čak i kad je neformalna. U početku, kada se napravi koncept i predra-čun, treba da se formalizuje.

2. Formiranje Štaba izgrad-nje

Štab izgradnje Call centra koordinira aktivnostima, priprema odluke u vezi Call centra i i brine o njihovom sprovo-đenju.

koordinator, gradonačelnik 15. septembar 2008.

U Štab treba da uđu predstavnicii lokalnog ekonomskog razvoja, Sekretarijata za infra-strukturu i i komunalne poslove, Sekretari-jata za finasije, IT konusltant, predstavnicii najvažnijih javno-komunalnih preduzeća i drugih ustanova, građanske organizacije.

3. Definisanje Koncepta Call centra

Štab formira osnovni koncept. Štab 30. septembar 2008.

Osnovni concept Call centra pretežno definii-še potrebne funkcije, a ne detalje realizacije

4. Predstavljanje Koncepta Call centra

Štab, na taj način, proverava osnovnu i ispravnost svog Koncepta

Štab, rukovodstvo Grada 5.oktobar 2008. Osnovni koncept rešava i faze izgradnje i daje predlog osnovnih entiteta (javno-komunalna preduzeća, opštinski sekretarijati i ustanove koje koje će ući u sastav Call centra).

5. Priprema Plana realiza-cije prema usvojenom Konceptu

Plan aktivnosti definiše rokove, odgovor-nost i i preliminarne troškove

Štab 15.oktobar 2008.

6. Formalna odluka o osni-vanju Calll centra

Podrška Skupštine opštine Štab, rukovodstvo Grada 30.oktobar 2008. Za Skupštinu opštine se priprema izvod iz Koncepta sa obrazloženjima osnivanja Call centra

7. Odluka o strukturi Call centra

Da bi se Call centar definisao u okviru mogućnosti Opštine, potrebno je doneti osnovne odluke: koji entiteti ulaze i kada, koji su željenii parametri rada (radno vreme, vreme čekanja, vreme rešavanja upita), izgled prostora i adaptacija na prostor.

Štab, rukovodstvo Grada 7. novembar 2008.

8. Prikupljanje podataka o trenutnim operacijama i načinu servisiranja upita građana

Podaci su potrebni da se predvide potreb-nii kapaciteti budućeg Call centra (broj operatera, zahtevi za komunikacionim resursima) i da se kroz analizu postojećih procesa projektuje optimum uključenja entiteta u njegov rad.

Štab – posebno predstavnici entiteta koji ulaze u Calll centar

30. novembar 2008.

Poželjno je prikupiti podatake za završnu fazu (projekciju rada Calll centra), da bi se resursi planirali u skladu sa realizacijom po fazama.

Jelena Bojović66

9. Priprema projektnog zadatka za izgradnju Call centra

Na osnovu Koncepta, odluke o dinami-cii uključenja entiteta, snimaka radnih procesa u entitema, formira se Projektni zadatak.

Štab, tehničkii konsultant (IT, ili firma koja se bavii procesima u poslovanju)

30.decembar 2008. Projektni zadatak sadrži:1) projekat procesa formiranja Call centra2) projekat potrebne opreme (hardver, softver)3) projekat izgleda objekta Call centra (adap-tacija, ili novi objekat)

11. Izrada Projekta Call centra

Radovi na ovakvom organizaciono – teh-ničkom projektu moraju da se rade po detaljnom projektu.

Izabrani projekat 15. maj 2009.

12. Revizija Projekta Call centra

Revizija po Zakonu – u skladu sa teh-ničkom dokumentacijom i revizija uloge Štaba – da se utvrdi funkcionalnost Pro-jekta.

Štab, revizor 1. jun 2009.

13. Izrada tenderske doku-mentacije

Definisati osnov za nabavku opreme. Štab, tehničkii konsultant 10. jun 2009. Zbog multidisciplinarnosti, tender podeliti na partije

14. Tender za radove Izbor najpogodnijeg izvođača. Štab, Komisija za javne na-bavke

1. avgust 2009.

15. Građevinski i infrastruk-turni radovi

Izgradnja Štab, Direkcija za izgradnju zavisno od vrste radova (tri do šest meseci)

16. Opremanje Call centra Opremanje Štab, Direkcija za izgradnju dva meseca

17. Izbor rukovodstva Call centra - i nosilaca osnovnih operativnih funkcija (tehnika, komu-nikacije...)

Rukovodstvo Call centra preuzima zadu-ženja od Štaba.

Štab, Grad 1. septembar 2009.

18. Izbor i obuka kadrova Izbor i obuka kadrova koji će od početka raditii punim kapacitetom.

rukovodstvo Calll centra 1. novembar 2009.

19. Promotivna kampanja o Call centru

Građani treba da saznaju šta mogu, a šta ne mogu da očekuju od Call centra.

rukovodstvo Call centra, mediji

15. decembar 2009.

20. Probni rad Call centra Probni rad u jednoj smeni zbog uklja-njanja mogućih grešaka u hardveru / softveru.

projektant, rukovkdrstvo Call centra

15.decembar 2009. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opre-manja Call centra.

21. Puštanje u rad Call cen-tra

Puštanje u rad Call centra punim kapa-citetom.

rukovodstvo Calll centra, Grad

31.decembar 2009. U zavisnosti od vremena izgradnje ¬i opre-manja Call centra.


1.8. GIS (geografski informacioni sistemi)

Geografski informacioni sistem je sistem za vi-zuelni pregled podataka. Geografski informacioni sistem je koristan, pre svega, lokalnoj samoupravi da upravlja imovinom i sprovodi infrastrukturne projekte, ali je ujedno i jedna od značajnijih alatki u procesu privlačenja investicija. Geografski in-formacioni sistemi vrede onoliko koliko podataka sadrže. Samo posedovanje geografskog informaci-onog sistema nije korisno za lokalnu samoupravu, već broj i vrsta informacija koje su unete u sistem. Primer uspešne prakse su grad Subotica i Opština Inđija.

Ekonomska isplativost GIS-a u Subotici

Nekoliko godina nakon što je Subotica počela da koristi geografski informacioni sistem, urađena je Studija ekonomske isplativosti. Studija je pokazala da su već u drugoj godini postojanja sistema prihodi premašili tekuće troškove i da će za pet godina svi troškovi biti nadoknađeni. To znači da je samo pet godina od uvođenja GIS-a grad ostvario finansij-sku korist. Grad već ima koristi od kraće procedure, veće transparentnosti i preciznosti u planiranju postrojenja, što za posledicu ima smanjenje troškova zbog manje štete koja je nastala prilikom izvođenja građevinskih radova. (Ranije su se često dešavala oštećenja in-stalacija - recimo strujnih vodova prilikom ugradnje drugih vodova kao što su, na primer, telefonske linije).

Nulta godina

Prva godina

Druga godina

Treća godina

Četvrta godina

Peta godina UKUPNO

Početni troškovi 146.500 146.500

Tekući troškovi 130.700 157.700 106.700 118.700 80.700 594.500

Uštede i prohodi 99.000 163.000 188.000 202.000 212.000 864.000

Ukupno -146.500 -31.700 5.300 81.300 83.300 131.300 41.6000

http://www.zkk.ba/slike/gis%20brosura%20BCHS.pdf

Jelena Bojović68

1.9. Reforma sistema formiranja cena i naplate komunalnih usluga

Reforma sistema naplate komunalnih usluga je-dan je od projekata koji se, pre svega, odnosi na na-čin obračuna cena usluga i transparentnost siste-ma. Sistem 48 može da poboljša njegovu transpa-rentnost i efikasnost, ali se obračun naplate može i nezavisno unaprediti. U 2009. godini sprovedeno je istraživanje među privrednicima39 koji su izneli podatke o broju i vrsti poreza, taksi i komunalnih usluga koje plaćaju lokalnoj samoupravi.

Na primeru tri preduzeća koja su anketirana u jed-noj opštini u Srbiji, može se uočiti neregularnost sistema.

Slučaj prvog preduzeća - Zbog velike površine objekata, troškovi iznošenja smeća bili su veoma visoki, zbog čega je preduzeće otkazalo javno-ko-munalnom preduzeću i sada sami iznose smeće. Njihov predlog je da se ova usluga plaća po kon-tejneru, odnosno po m3.

Slučaj drugog preduzeća - Površina poslovnog objekta je 587 m2. Površina zemljišta na kome je izgrađen objekat je 786 m2. Iznošenje smeća plaća se za površinu od 300 m2.

Slučaj trećeg preduzeća - Površina zemljišta je 2.095 m2, površina objekta 1.454 m2 + 1.530 m2 ekstra zona, trgovinska delatnost. Iznošenje sme-ća plaća se za površinu od 25 m2.

U slučaju da vlasnici ova tri preduzeća bilo kada porazgovaraju o načinu naplate komunalnih uslu-ga, u potpunosti će izgubiti poverenje u lokalnu samoupravu.

Stoga su projekti koji se bave formiranjem cena

komunalnih usluga na transparentniji i jednostav-niji način, značajni i za komunalna preduzeća (po-većanje prihoda kroz povećanu naplatu), i za pri-vredu (saznanje o potrošnji omogućava planiranje uštede). Projekte ove vrste pokreće kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa komunal-nim preduzećima i savetom za ekonomski razvoj.

1.10. „One stop shop” - centar za izdavanje građevinskih dozvola (CID)

Broj dozvola i odobrenja koje preduzeća moraju da pribave, i vreme potrebno za njihovo izdavanje, ne samo što predstavljaju trošak, već mogu da od-vrate preduzetnike od započinjanja, ili proširenja poslovanja u lokalnoj zajednici. Program smanje-nja složenosti, troškova i administracije koja pra-ti proceduru izdavanja dozvola može povoljno da utiče na ekonomsku sliku svake zajednice.

Jedna od osnovnih zamerki preduzetnika jeste složenost procesa izdavanja građevinskih dozvola koja se sastoji, pre svega, u velikom obimu doku-mentacije, dugotrajnom čekanju, i stalnom „šeta-nju“ od kancelarije do kancelarije. Jedinstven šal-ter za izdavanje dozvola u mnogome može da una-predi efikasnost procesa i da poboljša osećaj koji preduzetnik ima kad se susretne sa opštinskom administracijom. Dobar primer one-stop šaltera nalazi se u Subotici.

39 NALED „Cost of doing business in Serbia”, 2009/2010


Usluge koje pruža centar za izdavanje dozvola40

Odeljenje Usluge Korisnici

Urbanističko planiranje i ko-munalne usluge - CID

• Izdavanje dozvola za izgradnju: - izvod iz urbanističkog plana - urbanistički uslovi - saglasnost javnih preduzeća - građevinske dozvole - upotrebne dozvole

• Prijem i obrada zahteva za parcelaci-ju građevinskih parcela

• Prijem i obrada zahteva za izmene i dopune urbanističkog plana

• Prijem i obrada zahteva za legaliza-ciju gradnje

• Dodela uličnog broja• Izdavanje dozvola za radove na uli-

cama i drugim javnim površinama• Informacije o stambenim i poslov-

nim objektima

Građani i firme

1.11. Informator za investitore o načinu pribavljanja građevinske dozvole

Jedinstven šalter za izdavanje građevinskih do-zvola nije jedini način da se unapredi procedura. Pre svega, preduzetniku/investitoru treba što jed-nostavnije predstaviti proceduru. Iako postoji oči-gledna potreba za informatorima o postupku dobi-janja građevinskih dozvola, opštine uglavnom ne-maju kratke, jednostavne i pristupačnim jezikom pisane brošure. U septembru 2009. godine stupio je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji što bi trebalo da podstakne gradove/ opštine da pri-preme nove informatore. Novi Zakon uveo je insti-tut lokacijske dozvole, olakšao postupak parcelaci-je i preparcelacije građevinske parcele (koji se ne razmatraju više na komisijama za planove), i uveo jednostavniji postupak izdavanja građevinske do-zvole za objekte čija površina ne prelazi 400m2. Na osnovu novog Zakona, primena odredaba o pri-bavljanju lokacijske, građevinske i upotrebne do-zvole veoma će se razlikovati u praksi od opštine do opštine, jer će dužina i kompleksnost postupka zavisiti od mnogobrojnih činilaca (na primer, da li je za navedeno područje donesen plan generalne, odnosno detaljne regulacije.

40 Izveštaj o analizi stanja: Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama u okviru programa Podsticaj ekonomskom razvo-ju opština; http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/upload/reports/cacsr.pdf

Jelena Bojović70

1.12. Certifikacija opština sa pozitivnim poslovnim okruženjem

Program certifikacije koji sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), je-dan je od boljih vodiča za lokalnu samoupravu u procesu reforme administracije za unapređenje poslovnog okruženja. Program obuhvata dvanaest kriterijuma od kojih se nekoliko odnosi upravo na unapređenja administracije, a jedan od kriteriju-ma glasi:

„Opština pruža ključne lokalne javne usluge na lako dostupnoj lokaciji i razvila je sistem za obradu zahteva preduzetnika za građevinsku dozvolu na jednom mestu41”.

A to podrazumeva da opština poseduje:

• podatke o veličini i broju parcela raspoloži-vog građevinskog zemljišta, katalog dostupnih parcela i zemljišta, uključujući i ažurirane po-datke o cenama;

• katalog dostupnog poslovnog prostora (privat-nog i opštinskog);

• katalog, ili brošuru o građevinskom/industrij-skom zemljištu, i mogućnost da pruži sve in-formacije (ponudu) u roku od dva dana;

• digitalizovane podatke o zemljištu i parcelama uključujući i sve informacije o infrastrukturi;

• informacije, opis procedure i sve potrebne for-mulare na internetu;

• stručno lice koje savetuje klijente u admini-strativnoj proceduri;

• sistem za praćenje dokumenata koji pruža in-formacije o statusu konkretnog zahteva (preko interneta, pozivnog centra);

• stručno lice koje pruža pravne savete privred-nicima;

• jedinstven šalter za dobijanje dozvola;

• nadzorno lice koje prati tok procesa izdavanja građevinskih dozvola (u najmanje od 80% slu-čajeva svih zahteva podnetih u toku godine);

• bržu proceduru za izdavanje građevinskih do-zvola na osnovu analize “korak po korak”;

41 NALED


• GUP koji je u funkciji ekonomskog razvo-ja;

• listu prioriteta za izradu planova detalj-ne regulacije prema utvrđenoj dinamici;

• industrijsku zonu (ili više zona).

Svi ovi kriterijumi certifikacije pomažu lokal-nim samoupravama u sastavljanju prioriteta koje će sprovoditi u ekonomskom razvoju.

2. Investiranje u osnovnu infrastrukturu, opremanje lokacija i izgradnja poslovnog prostora

Infrastrukturno opremanje lokacija i izgrad-nja poslovnog prostora, finansijski su naj-zahtevnija ulaganja u poslovno okruženje. Međutim, investiranje u osnovnu infrastruk-turu ne podrazumeva samo opremanje indu-strijskih zona, već sveobuhvatno podizanje infrastrukturnih kapaciteta.

Infrastrukturni projekti se ne sprovode izo-lovano, bez unapređenja ostalih elemenata privrednog okruženja, i zahtevaju dugoročno finansijsko planiranje. Izgrađena infrastruk-tura obuhvata, ne samo trošak izgradnje, već i značajan trošak za održavanje.

Ulaganje u osnovnu infrastrukturu podrazu-meva:

• uređenje, unapređenje i/ili proširenje in-dustrijskih lokacija i objekata;

• uređenje, unapređenje i/ili proširenje ko-mercijalnih lokacija i objekata (za trgovi-nu i kancelarijski prostor);

• unapređenje putničkog i robnog žele-zničkog prevoza;

• uređenje, unapređenje i/ili proširenje lo-kalnog aerodroma, i/ili proširenje lokal-ne luke;

• unapređenje i/ili proširenje putne mreže;

• unapređenje i/ili proširenje vodovodne mreže;

• unapređenje i/ili proširenje kanalizacio-ne mreže;

• unapređenje i/ili proširenje sistema tele-komunikacije;

• unapređenje i/ili proširenje energetskog sistema.

Teško je uvrditi listu prioriteta kada se radi o ulaganjima u osnovnu infrastrukturu, na-ročito kada se lokalne zajednice suočavaju sa zapuštenom infrastrukturom i dugogodiš-njim neulaganjem.

Investiranje u lokacije i objekte namenjene preduzećima podrazumeva unapređenje fi-zičkih uslova neophodnih za poslovanje, što znači da se time stvaraju uslovi za zadržava-nje i proširenje postojećih preduzeća, kao i za privlačenje novih investitora.

Jelena Bojović72

Projekti koji se svrstavaju u ovu oblast su: 2.1. Uređivanje industrijskih lokacija - industrijske zone

Industrijska zona predstavlja prostor koji je odre-đen za privrednu i proizvodnu delatnost u okvi-ru urbanističkog plana. Iako lokalna samouprava pojedini prostor definiše kao industrijsku zonu, on dugo može da ostane infrastrukturno neopremljen i da nema proizvodnje. Budući da je privreda u Sr-biji znatno oslabljena, ekonomski razvoj se oslanja na strana ulaganja. Važan preduslov za privlače-nje direktnih stranih i domaćih investicija jeste da lokalna zajednica odredi koji je prostor pogodan za industrijsku gradnju, a koji za infrastrukturno opremanje.

Najvažniji resurs opštine, pored građana, jeste slo-bodno zemljište za industrijsku gradnju. Stoga je vrlo važno da se oni koji upravljaju industrijskom zonom obavežu ugovorom da će lokacijom uprav-ljati u skladu sa potrebama lokalne zajednice.

Industrijsku zonu čine nepokretnosti (zemljište, zgrade i druge nepokretnosti), kao i prava i obave-ze koje iz njih proizlaze (vlasništvo, pravo korišće-nja). Industrijske zone su urbanistički definisane zemljišne parcele podeljene transportnim mreža-ma, sa izgrađenim objektima, ili bez njih. Indu-strijske zone su obično strateški pozicionirane u neposrednoj blizini važnih saobraćajnica, autopu-ta, železnice, aerodroma, reka.

Prilikom zoniranja industrijskog zemljišta lokalna samouprava treba da vodi računa o dostupnosti i veličini lokacije, mogućnostima proširenja, vlasništvu zemljišta, kao i o potražnji poten-cijalnih investitora (lokalne privrede, ili novih investitora). Na osnovu dosadašnjeg iskustva u Mađarskoj, Češkoj i Srbiji, infrastrukturnim opre-


manjem pet hektara industrisjkog zemljišta (važi za opštine koje su više od pedeset kilometara uda-ljene od Beograda i imaju manje od pedeset hilja-da stanovnika), zadovoljavaju se potrebe investi-tora u narednih pet do deset godina.

Primer dobro pozicionirane, uređene i promovisa-ne zone u Srbiji je Industrijska zona „Ečka“ u Zre-njaninu.

2.2. Slobodne zone

Slobodna zona je posebno ograđen i označen pro-stor određen kao slobodna zona Aktom Vlade Re-publike Srbije, na kome se obavljaju delatnosti utvrđene Zakonom o slobodnim zonama (Službeni glasnik RS, 62/2006). Poslovanjem u slobodnim zonama investitoru se obezbeđuju specijalne olak-šice i povlašćen poreski režim - oslobađenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenih proizvodnji robe za izvoz, maši-na, opreme i građevinskog materijala. Uvoz i izvoz robe u slobodnu zonu je neograničen. Roba koja se iz slobodne zone uveze na domaće tržište podleže režimu uvoza strane robe. Poslodavcima unutar slobodne zone omogućen je zakup poslov-nih prostorija, radionica, skladišta po povoljnim uslovima.

Privredno društvo upravlja slobodnom zonom i njegov prvenstveni zadatak je da obezbedi uslove za nesmetano odvijanje privrednih delatnosti. Slo-bodne zone se osnivaju, pre svega, zbog pružanja olakšica u spoljnotrgovinskom poslovanju, a pone-kad i zbog pružanja poreskih olakšica. U Srbiji, u ovom trenutku, postoje SZ Pirot, SZ Subotica, SZ Zrenjanin i SZ Novi Sad. U njima se odvija indu-

strijsko poslovanje, uključujući proizvodnju, skla-dištenje, pakovanje, trgovina, bankarstvo i osigu-ranje. Slobodne zone mogu osnivati, i njima mogu upravljati, i domaće i strane kompanije. U slobod-noj zoni može da se slobodno izvrši transfer priho-da i zarade u bilo koju državu, uključujući Srbiju - bez naplate bilo kakvih poreza, carina, ili taksi. Na ovaj način stvaraju se ogromne mogućnosti za saradnju domaće i strane industrije.

U okviru Ministarstva finansija Republike Srbi-je, krajem 2008. godine, formirana je Uprava za slobodne zone koja je nadležna za sva pitanja oko funkcionisanja i razvoja slobodnih zona. Osnovni cilj Uprave jeste povećanje priliva stranih investi-cija, izvoza, većeg angažovanja lokalne radne sna-ge i transfera tehnologije.

Za više informacija: Uprave za slobodne zone (www.usz.gov.rs).

2.3. Razvoj industrijskih, poslovnih i naučnih parkova

Industrijski park je prostorna i infrastrukturno opremljena celina predviđena za privredne de-latnosti kojom rukovodi pravno lice kao njen upravitelj. Korisnicima industrijskog parka, po-red infrastrukture, upravitelj, po pravilu, pruža i širok spektar dodatnih usluga – od obezbeđenja i keteringa, na primer, preko špedicije, finansijskih usluga, trening centra, poslovnog centra (kon-ferencijske sale, video-link), administrativnih i knjigovodstvenih usluga, do ljudskih resursa, izra-de ekonomskih analiza, investicionih programa i poslovnih planova. Kada se govori o tehnološkim parkovima, u dodatne usluge spadaju razvijanje

Jelena Bojović74

softvera, telekomunikacija i informacionih tehno-logija, istraživačke delatnosti i slično.

Industrijski parkovi u svetu najčešće se otva-raju sredstvima lokalne samouprave (po pravilu uz subvencije države), privatnim kapitalom, ili privatno-javnim partnerstvom, pri čemu je tipično rešenje da lokalna samouprava obezbeđuje zemlji-šte, država sredstva za infrastrukturno opremanje, a privatni partner investicije u sekundarnu infra-strukturu i zgrade. Upravitelj industrijskog parka je, najčešće, preduzeće u čijem vlasništvu privatni partner i lokalna samouprava učestvuju srazmer-no uloženim sredstvima.

U Srbiji većina industrijskih zona koje su osnova-le lokalne samouprave nikada nije prerasla taj sta-tus i postala industrijski park, jer ne postoji upra-vitelj koji se brine o parku i pruža usluge korisnici-ma i pošto je zona definisana. Tamo gde upravitelj postoji, radi se isključivo o preduzeću čiji je jedi-ni, ili većinski osnivač opština, ili privatni sektor. Dakle, praksa privatno-javnog partnerstva u ovoj oblasti nije u punoj meri oživela. Tamo gde pri-vatni sektor ima veću ulogu, radi se skoro u pot-punosti o privatnoj inicijativi (Biznis park Beočin, Lafarge). Vodeću ulogu u osnivanju industrijskog parka ima veliko preduzeće sa viškom zemljišta, koje osnivanjem industrijskog parka želi da u svo-ju blizinu dovede privredne subjekte kao deo proi-zvodnog lanca - bilo da se radi o snabdevačima, ili kupcima roba. Uloga lokalne samouprave, u ovim slučajevima, jeste da obezbedi olakšice u plaćanju određenih lokalnih dažbina, a pre svega naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Na žalost, za sada i ti privatni industrijski parkovi nemaju u do-voljnoj meri popunjene kapacitete.

2.4. Programi sanacije napuštenih lokacija (revitalizacija braunfilda)Termin braunfild (brownfield) je ranih devedesetih godina prošlog veka ušao u upotrebu iz žargona američkih urbanista koji su ga koristili da defi-nišu parcele na kojima je ležala neupotrebljiva, mrtva infrastruktura, prethodno korišćena u ra-zličite namene (industrija, poslovanje, servis, voj-ne potrebe). Ovakvo ugašeno tlo predstavljalo je svojevrstan vid zagađenja urbanog okruženja, tj. gradske životne sredine. Autori koji su se ozbiljni-je bavili pitanjem braunfild lokacija u gradovima u Srbiji42 tvrde da ih ima bezbroj. Ono što je si-

Beočin Biznis park je pokrenula kompa-nija „Lafarge Beočinska fabrika cementa“, u strateškom partnerstvu sa opštinom Beočin i uz podršku Ministarstva ekono-mije i regionalnog razvoja Vlade Republi-ke Srbije i Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, sa namerom da se stvore uslo-vi koji će privući nove investitore i tako doprineti povećanju proizvodnje, izvoza, smanjenju nezaposlenosti i ukupnog eko-nomskog i socijalnog razvoja beočinske opštine i regiona. Inače, potencijalnim investitorima na raspolaganju je osamna-est hektara zemljišta na obali Dunava u sklopu kompleksa „Lafarge BFC” koje su direktno povezanr sa lukom. Lokacija je infrastrukturno opremljena gasom, elek-tričnom energijom i telekomunikacionim vezama .

42 Svakako treba istaći doprinos arhitekata prof. Borislava Stojkova i Žakline Gligorijević di-rektorke beogradskog Urbanističkog zavoda. koji su se u nizu članaka, studija i javnih izlaganja bavli ovim problemom.


gurno, ne postoji razumevanje sredine u pogledu važnosti evidentiranja i uzimanja podataka o svim karakteristikama braunfilg lokacija, tako da Srbija nema bazu registrovanih braunfild lokacija. Tako-đe, lokalne uprave u gradovima u Srbiji ne shva-taju stvarnu ekonomsku vrednost ove svojine, a nejasan im je i potencijal tog umrtvljenog kapitala u procesu privlačenja investicija. Međutim, čak i kada lokalne samouprave pokušaju da rešavaju pi-tanje barunfild lokacija, one nemaju dovoljno ovla-šćenja, niti jasnu sliku o njihovim mogućnostima. Ali, što braunfild objekat duže propada, ulaganje je rizičnije, pa i besmislenije, a zagađenje ostaje.

Dostupni primeri realizovanih ulaganja pokazuju da se problem braunfilda u Srbiji sveo na proces privatizacije i učešće Agencije za privatizaciju:

• Američka kompanija „US STEEL” kupila je kao braunfild investiciju domaću kompaniju „Sartid”, današnji „US Steel Serbia”, u čijem je sistemu i kompanija „US Steel Beli limovi Šabac“ koji je trenutno jedan od najvažnijih srpskih izvoznika.

• Austrijska kompanija „Alas International” ku-pila je domaću firmu „Zorka Nemetali Šabac“, nekadašnji deo holdinga „Zorka Šabac“.

• Austrijska kompanija „Rauch” kupila je, kroz proces privatizacije, fabriku „Voćar Koceljeva“ u prehrambenoj industriji.

Prvi korak u većini programa sanacije mora biti analiza stanja. Moraju se doneti odluke o tome da li je objekte moguće efikasno koristiti, koliki je ste-pen zagađenja, i koji se programi posle sanacije mogu osmisliti, što nije ni jednostavno, ni jeftino.

Sa druge strane, osim što predstavljaju opasnost po lokalnu zajednicu, kontaminirane lokacije nisu na prvom mestu kod uglednih investitora. Dakle, proces sanacije treba da se odvija u okviru regula-tive sledećim redosledom: prva procena lokacije, utvrđivanje stepena zagađenja, utvrđivanje vla-sništva, određivanje prioriteta, pronalaženje neop-hodnih sredstava i osmišljavanje programa.

Revitalizacija braunfilda mora biti jasan prioritet. Većina investitora radije bira grinfield lokaciju, pa lokalne samouprave moraju sprovesti niz mera da bi braunfild lokacija bila atraktivna za ulaganje. Na primer, takve mere su:

• posebni poreski podsticaji

• urbanističke olakšice

• infrastruktura

• komunalne olakšice

2.5. Adaptacija objekata koji se ne koriste

Osim braunfild lokacija koje, po definiciji, pred-stavljaju zagađeno okruženje, ima i primera obje-kata koji se ne koriste, a mogu da se adaptiraju u radni prostor u vlasništvu javnog, ili privatnog sektora. Postoje i objekti koji se mogu bolje isko-ristiti ako se podele na radne prostorije manje po-vršine. Najstarije zgrade je najteže sanirati, ali to ne znači da zgrade od istorijskog i arhitektonskog značaja ne treba spašavati. Dobar primer pred-stavlja adaptacija objekta Udruženja preduzetnika u Zrenjaninu koji je godinama bio zapušten. Taj prostor sada, pored Udruženja preduzetnika, kori-ste i članovi Zone unapređenog poslovanja, a u njemu je smešten i Edukativni centar za ruralni

Primer braunfilda:

U Beču su stare gasne stanice, tipičan primer braunfilda, pretvo-rene u luksuzan stambeno-po-slovni kompleks i novi statusni simbol, tako da je urbano okuženje potpuno izmenjeno, a cena kva-dratnog metra je toliko skočila da su se uložena sredstva višestruko vratila43.

43 Prema: Dragan Živkovic, Brownfiled izveštaj, 2009. godina

Jelena Bojović76

razvoj. Adaptirani braunfild objekti u gradu često se koriste i kao biznis inkubatori (Novi Sad, Pan-čevo).

3. Podrška postojećoj privredi Iako često zanemarivana, postojeća privreda je od izuzetnog značaja za lokalni ekonomski razvoj bu-dući da zapošljava najveći broj ljudi i najveći broj investicija dolazi, upravo, iz te oblasti, a ne, kao

što se često misli, od novih investiotora (mnogo je više onih koji su već prisutni, i koji i dalje ulažu u svoj razvoj, nova postrojenja, proširenja, unapre-đenja i sl). Sa postojećom privredom investitori ostvaruju prvi kontakt u novoj sredini, ona je, ta-kođe, i streški partner grada u razvoju infrastruk-ture, ljudskih resursa i očuvanju životne sredine. Na kraju – postojeća privreda je i najvažniji izvor informacija i ideja za lokalnu samoupravu – od prisutnih mogu da nauče zašto su i dalje tu, šta im smeta, kako izgleda njihov proizvodni proces, šta uvoze, šta izvoze, ko su im dobavljači i kupci - što je sve od značaja za strateško planiranje i promociju investicija. Već pomenuto istraživanje investitora koje je sproveo USAID-ov Program podsticaja ekonomskom razvoju opština po-drazumevalo je opsežne razgovore sa direktorima sto dvadeset preduzeća koji su, istovremeno, bili ključni kada se odlučivalo da se investira u Srbiju i koji su investirali u Srbiji tokom poslednjih deset godina. Iz rezultata istraživanja vidi se da je većina investitora došla u Srbiju zato što je već imala ostvarene veze sa Srbijom, dok su tržišni uslovi bili tek na drugom mestu. Najčešći izvor informacija pri donošenju odluke o in-vestiranju jesu poslovni kontakti (63% odgo-vora), što ukazuje na značaj „lokalnih veza”, to jest, značaj postojeće privrede.

Podsticaj razvoju lokalnih preduzeća podrazume-va pružanje saveta, podrške i resursa koji su neop-hodni za njihov dalji razvoj. Takve strategije nazi-vamo programima za zadržavanje i širenje posto-jećih preduzeća. Opseg inicijativa kojima se može podržati razvoj lokalnih preduzeća je ogroman:StrategicPuls Group

Serbia | Croatia | Slovenia | Bosnia and Herzegovina | Montenegro | Macedonia | Albania

August 2008

The Urban Institute – a USAID Contractor 5

Izvori informacija o Srbiji: Investitori u Srbiji naspram investitora u drugim zemljama

Multiple responses; Base: Investors in Serbia, Investors in othe r countries

11%

8%

8%

6%

0%

8%

0%

42%

Sajmovi i slične manifestacije

Poslovna udruzenja i udruzenjainvestitora

Opštinske brošure

Drugo

Investitori u Srbiji

Investitori u drugim zemljama

63%

24%

23%

25%

23%

67%

58%

25%

0%

17%

Biznis kontakti

Republičkeinstitucije i tela

Prijatelji irodbina

Lokalneinstitucije i tela

Mediji


3.1. Posete preduzećima, istraživanje mišljenja preduzetnika (ankete)

Identifikacija problema sa kojima se preduzetnik suočava u svom radu je ključ za uspešno planiranje i sprovođenje programa pomoći. Postoji nekoliko načina da se otkriju problemi sa kojima se privreda suočava, to jest, da se uvidi kako se može unaprediti njihovo poslovanje:

1) anketiranje putem telefona – jednostavan i kratak postupak, može da se kontaktira veći broj preduzeća, ali je malo interesovanje pre-duzetnika da odgovaraju na ankete i smanje-na mogućnost da se stvori ličan odnos sa pre-duzetnikom;

2) anketiranje putem elektronske pošte – slično kao telefonsko anketiranje, ali je proce-nat odgovora daleko manji (veliki broj anke-tiranih, mali procenat popunjenih upitnika), a često, zbog nerazumevanja pojedinih pitanja, odgovori nisu tačni;

3) posete lokalnim preduzećima – ovakav pri-stup je izuzetno zahtevan (neophodno je za-kazati unapred sastanke, otići na lice mesta i provesti bar trideset minuta u poseti), ali pruža daleko bolje rezultate - dobija se precizniji od-govor na svako pitanje, na osnovu ličnog kon-takta, izraza lica sagovornika i načina na koji daje odgovore, može se mnogo saznati. Takođe, iz ovakvih anketa lokalna administracija može više da sazna o načinu proizvodnje (ukoliko je u pitanju proizvodno preduzeće), o tehnologiji koja se koristi, prostoru za rad i dr;

4) neformalna druženja i razmena informa-cija – na koktelima i neformalnim okupljanji-

ma moguće je dobiti informacije o poslovanju i problemima privrede, a ovaj vid kontakata pruža mogućnost za otvoreniji i iskreniji od-nos i otvara poverenje. Glavni nedostatak je što informacije dobijene ovim putem nisu do-kumentovane, to jest, ne postoji pisan trag o zaključcima i predlozima.

Bez obzira koja se vrsta ankete koristi, dobijeni po-daci i informacije se obrađuju, analiziraju i pripre-maju lokalnu samoupravu da odgovori na proble-me. Anketirana preduzeća moraju dobiti povrat-nu informaciju o koracima koji će biti preduzeti. Ukoliko se privrednicima ne obezbedi povratna informacija, oni više neće učestvovati u narednim anketama, to jest, lokalna samouprava će izgubiti njihovo poverenje.

Putem ankete, osim identifikovanja problema sa kojima se privrednici suočavaju, lokalna zajednica stiče uvid u njihove razvojne planove, u mišljenje privrednika o poslovnoj klimi i radu lokalne sa-mouprave i lokalnih vlasti. Na taj način opština/grad može doći do ideje kako da unapredi poslov-no okruženje, šta treba da menja, a na čemu treba da insistira.

Samu posetu, ili telefonski razgovor, lokalna za-jednica može da iskoristiti da privrednike obavesti o aktuelnim i budućim programima podrške - no-vim kreditnim linijama, predstojećim sajmovima, konferencijama, itd.

Posete mogu podstaći lokalna preduzeća da kori-ste domaće resurse, da finansiraju obuku u ovla-davanju novim veštinama i doprinesu razvoju strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Važno je

Jelena Bojović78

istaći da se tim posetama može sprečiti da predu-zeće ne napusti lokalnu zajednicu.

Program za podsticaj lokalnom ekonomskom ra-zvoju opština osmislio je i zajedno sa lokalnom samoupravom sproveo niz istraživanja među pri-vrednicima. Na osnovu jednog takvog istraživanja 2006. je urađena analiza stavova poslovnog sekto-ra u Kruševcu.

Na osnovu ove analize sagledane su osnovne pre-preke za dalji razvoj ovih preduzeća ali su identi-fikovani i programi pomoći, koji su se sproveli u narednoj godini.

3.2. Pružanje stručne i savetodavne pomoći preduzećima

Ova vrsta podrške može početi od jedne osobe koja upućuje zainteresovane u pravom smeru – na kreditne institucije, organizovanu obuku i drugo. Jasno obeležavanje i obaveštavanje je ključno za efikasne savetodavne usluge.

Saveti i stručna pomoć preduzećima mogu biti iz raznih oblasti:

• menadžment i upravljanje preduzećem,

• zakonska regulativa i poslovanje,

• istraživanje tržišta,

• marketing i promocija,

• sistem kvaliteta,

• zaštita životne sredine,

• uvođenje standarda i certifikacija,

• kontrola i kvalitet ljudskih resursa,

Prema analizi ankete - mišljenje poslovnog sektora u Kruševcu 2006. godina

1. Firme koje su učestvovale u upitniku trenutno zapošljavaju trinaest hiljada radnika, a naredne godine planiraju otvaranje preko šest stotina novih radnih mesta. Nova radna mesta se ravnomerno otvaraju u svim sektorima – proizvodnom (uglavnom naj-veća preduzeća), komunalnom i drugim uslugama, što može biti znak pozitivne promene na nivou lokalne ekonomije . 2. Lokalna ekonomija nije dovoljno orjentisana ka izvozu. Samo osam od pedeset i osam firmi izvozi više od 10% proizvoda i usluga izvan Srbije, dok se ukupno 15% proi-zvodnje plasira na stranim tržištima, 35% prodaje se realizuje u okrugu, a 50% u drugim delovima Srbije. Uprkos konkurentnoj prednosti koju stvaraju niže cene (u poređenju sa standardima EU), proizvođači iz Kruševca ne mogu da nađu klijente na tržištu EU.3. Poslodavci su ocenili kvalitet radne snage u svojim firmama na sledeći način: ocenu „odličan” je dobilo 11%, a ocenu „dobar” 31%, što predstavlja prosečan rezultat, dok je 14% radnika dobilo lošu ocenu, što predstavlja izuzetno visok procenat. Prosečne me-sečne zarade su porasle u 2006. sa 15.300 na 17.300 dinara. Polovina firmi ima potrebu za novim radnicima, ili očekuje da će im nedostajati stručna radna snaga (inženjeri, tehničari, ekonomisti).4. Trideset devet od pedeset i osam firmi planira da proširivanjem postojećih objeka-ta, ili izgradnjom novih, modernizuje pogone tokom 2006, da bi mogle da prošire svoje kapacitete u Kruševcu. Ukupan iznos investicija dostići će 5.200.000.000 dinara. Devet firmi planira da proširi svoju delatnost izvan Kruševca i pokrije veće tržište (uglavnom u Beogradu i Nišu, a dve u inostranstvu). U isto vreme, četiri firme planiraju da izmeste svoje pogone izvan grada zbog promenjenih uslova na tržištu, uslova transporta, nedostatka prostora za proširenje i nedostatka kvalifikovane radne snage .5. Kvalitet usluga koje pruža lokalna samouprava nije visoko ocenjen (prosečna ocena 2,92 na skali od 1 do 4, najviša ocena 1, najmanja 4). Održavanje puteva i izdavanje gra-đevinske dozvole za obavljenje samostalne delatnosti, kao i problemi sa građevinskim zemljištem, često se navode kao oblasti koje se moraju unaprediti.6. Mišljena kruševačkih poslodavaca o poslovnoj klimi u gradu veoma su pozitivna. Jedna firma je ocenila Kruševac kao “izuzetno” mesto za preduzetničke aktivnosti, dva-deset i troje je poslovnu klimu ocenilo kao “dobru”, a dvadeset i četvoro kao “zadovolja-vajuću”. Dve firme su grad ocenile “lošom” sredinom za poslovanje. Napori lokalnih vla-sti, geografski položaj, ekonomska struktura i industrijska tradicija često su pominjani kao najveća prednost Kruševca.


• tehnologija,

• istraživanje i razvoj i dr.

U tom slučaju težište bi trebalo da bude u pružanju stručne pomoći tamo gde je ona realno potrebna. Lokalna samouprava treba da zna da iskoristi zna-nje zaposlenih prilikom uvođenja novih standar-da i tehnologije, a da za specifične i specijalistič-ke obuke angažuje stručna lica (iz lokalnih škola, državnih institucija i organizacija, međunarodnih organizacija). U Srbiji, u ovom trenutku, postoje brojne, uglavnom međunarodne organizacije, koje se bave tim poslom (USAID, na primer, sprovodi set programa koji pružaju direktnu tehničku po-moć preduzećima u svim navedenim oblastima). U samoj lokalnoj samoupravi postoji stručan ka-dar koji može da pruži pravne i finansijske savete i stručnu pomoć u oblasti zaštite životne sredine.

3.3. Obuka za preduzetnike i programi podrške malim i srednjim preduzećima

Uobičajeni programi obuke mogu se prilagoditi specifičnim potrebama ove ciljne grupe (preduzet-nicima i malim preduzećima). Različite teme obra-zovnih programa zavise od privrednih grana koje su zastupljene u određenoj sredini i od njihovih potreba.

Teme obuka su slične pomenutim u poglavlju „ Sa-veti i stručna pomoć”, ali pored ovih, za preduzet-nike su značajne još i:

• prodaja i promocija,

• udruživanje i zajedničko nastupanje,

• kompjuterske aplikacije,

• izrada biznis plana,

• finansije i vođenje poslovnih knjiga malih i srednjih preduzeća,

• lokalna poreska opterećenja i olakšice,

• apliciranje za bespovratna finansijska sred-stva.

Obuke osmišljava i realizuje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u saradnji sa preduzetnicima i malim preduzećima. Predavači su pored zaposlenih u lokalnoj samoupravi i privrednici i preduzetnici sa većim iskustvom u poslovanju, kao i državne institucije, organizacije i udruženja (Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za mala i srednja preduzeća, komore i udruženja). Obuka se može organizovati u prostorijama srednjih i osnovnih škola, udruženja preduzetnika. Edukativni centar u Inđiji44 koji je pokrenut za obuku nezaposlenih lica, a koristi se i za obuku preduzetnika, smešten je u jednoj učionici osnovne škole koja je renovirana i opremljena u okviru projekta.

3.4. Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu

Podrška razvojnim projektima i istraživačkom radu pruža se putem projekata saradnje između preduzeća i viših obrazovnih institucija, a može se osnovati i fond za istraživanja, ili program u okviru koga će diplomirani studenti prenositi znanje za-poslenima u lokalnim preduzećima. Privreda ima potrebu da razvija i unapređuje svoj proizvod i nije retkost da se osnivaju odeljenja za istraživanje i razvoj. Međutim, nisu sva preduzeća u finansijskoj 44 Pogledati deo 9. Razvoj ljudskih resursa

Jelena Bojović80

situaciji da imaju ovakva odeljenja. Uloga lokalne samouprave i kancelarije za lokalni ekonomski ra-zvoj ogleda se u povezivanju fakulteta i instituta sa privredom da bi im omogućli korišćenje ovih usluga.

U periodu između 2008. i 2009. godine, sprovede-na je anketa u sedamnaest opština45 u Srbiji o mi-šljenju poslodavaca u privrednom sektoru. Anketa je sprovedena sa ciljem da se što bolje razumeju stavovi, prioriteti i problemi u poslovanju onih pri-vrednih subjekata koji investiraju i otvaraju radna mesta u opštinama koje su obuhvaćene anketom. Jedno od pitanja ticalo se razvoja i istraživanja. Ustanovljeno je da sto dvadeset i devet anketi-ranih preduzeća, ili 21% od ukupnog broja (šest stotina devetnaest anketiranih preduzeća) ima istraživačko odeljenje, ili odeljenje za razvoj novih proizvoda, dok 14% razmišlja da ga uvede. Prema odgovorima najvećeg broja preduzeća, istraživač-ko/razvojna odeljenja bave se razvojem novih pro-izvoda, usvajanjem tehnoloških standarda i istra-živanjem tržišta.

Preduzeća koja već imaju ili planiraju uvođenje istraživačkog odeljenja

3.5. Pristup kapitalu i finansijama

U osnovi, radi se o pružanju informacija i upu-ćivanju u pravom smeru onih preduzeća koja su zainteresovana da pronađu potencijalne izvore fi-nansiranja. Kada je finansiranje u pitanju, lokal-ne vlasti se retko odlučuju da detaljno savetuju preduzeća, pošto se time bave specijalizovane ustanove. Ipak, lokalna samouprava bi mogla da pruža informacije o državnim programima u ovoj oblasti, kao i da pomogne preduzetnicima i malim preduzećima u boljem razumevanju ponuda finan-sijskih institucija.

Interesantno je, na primer, da je u jednoj opštini u Srbiji u toku 2006. godine povučeno tri kredi-ta iz Fonda za razvoj46, dok je već 2007, pošto je uspostavljen sistem informisanja preduzetnika o dostupnosti ovih sredstava, taj broj povećan na se-damdeset i tri.

Banke i investicioni fondovi su zainteresovani da povećaju broj svojih klijenata i stalno nude obu-ke i savetovanja u oblasti kreditiranja i investi-ranja. Lokalne samouprave treba da iskoriste ovu mogućnost i da organizuju obuku za svoje predu-zetnike. Najčešći problem sa kojim se banke su-očavaju prilikom predstavljanja svojih proizvoda privredi jeste nepoverenje preduzetnika i činjenica da se retko odazivaju na pozive za obuku. Lokalna samouprava zato ima ulogu posrednika: da pozove privrednike koji su zainteresovani za ovaj vid obu-ke (kroz već pomenute ankete) i sve lokalne banke koje će privredi objektivno predstaviti sve moguć-nosti, tako da privrednici mogu da uporede usluge različitih finansijskih institucija, a potom izaberu onu koja je za njih najbolja.

45 Opštine u kojima se naketa sprovodila deo su Programa za podsticaj ekonomskom razvoju opština.

46 Fond za razvoj republike Srbije


3.6. Lokalni fondovi za podršku privredi

Jedno od najtežih pitanja za preduzeća jeste pri-stup kapitalu. Adekvatan program tehničke po-drške trebalo bi da pruži savete o finansijskom planiranju, pristupu kapitalu i kreditima. U nekim slučajevima moguće je ponuditi i direktnu finan-sijsku podršku. U Srbiji postoji veliki broj lokal-nih fondova za pomoć preduzetnicima, privredi ili poljoprivredi i u pitanju su manji programi koji nude bespovratnu pomoć ili kredite za investicije u moderne tehnologije, na primer. Svi fondovi su relativno različiti u strukturi i obimu sredstava, a razlikuju se i po načinu upravljanja. Treba biti vrlo pažljiv u nastojanju da se osigura načelo praved-nosti i da ovi procesi budu transparentni.

Tim za pravne reforme programa Podsticaj eko-nomskom razvoju opština, sproveo je istraživanje o fondovima u Kragujevcu, Subotici, Loznici i Inđi-ji, tokom februara i marta 2007. godine.

Neki od zaključaka tog istraživanja su:

★ Sredstva kojima fondovi raspolažu kreću se od dva do šezdeset miliona dinara

★ Svaka lokalna samouprava je na različit način definisala korisnike fondova:

1. Subotica je kroz lokalne fondove beskamatno pozajmljivala sredstva nezaposlenim li-cima i preduzetnicima, uz troškove obrade kredita od 2% godišnje, odnosno 3% u slučaju programa podrške poljoprivrednim gazdinstvi-ma.

2. Inđija je kao rezultat pregovora sa komerci-jalnim bankama obezbeđivala subvencije za

komercijalne kredite malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u iznosu od tri procentna poena i stopom umanjenja za je-dan i po procentnih poena;

3. Kragujevac je obezbedio beskamatne kredite za poljoprivredna gazdinstva sa grejs peri-odom od osamnaest meseci i rokom dospeća od trideset i šest do šezdeset meseci i podsti-cajna sredstva za preduzetnike koja se vraćaju u iznosu od samo 25%.

4. Loznica je obezbedila beskamatne kredite za poljoprivredne proizvođače i mikro-kredite za preduzeća u nastajanju („start up” krediti) sa grejs periodom od dvanaest meseci i rokom dospeća od trideset meseci, i plaća-nje doprinosa za socijalno osiguranje pri-pravnicima u opštinskim službama tokom šest do dvanaest meseci.

★ Sve ključne odluke (kriterijumi, iznosi, odlu-ke o dodeli itd.), obično donosi komisija čije članove imenuje predsednik opštine, ali nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih se biraju čla-novi komisije.

★ Za većinu programa lokalna samouprava nije ustanovila indikatore kojima bi se pokazala njihova uspešnost i proverilo da li oni, zaista, omogućavaju otvaranje novih radnih mesta i privredni rast. Pre svega se misli na mehani-zam koji bi pratio broj novootvorenih radnih mesta, odnosno promene opštinskih prihoda koje su rezultat programa finansiranja (nova radna mesta → nove plate → novi lokalni pri-hodi od poreza na dohodak građana). Ipak,

Jelena Bojović82

neke opštine, kao na primer Inđija, već imaju određene indikatore koje koriste prilikom pro-cene isplativosti programa podrške privredi, a Kragujevac planira da uspostavi sistem praće-nja efekata gradskih programa.

Ova, i mnoge druge analize pokazuju da je ključ pri uspostavljanju fondova za podršku privredi:

• analiza potreba privrede,

• jasno definisanje korisnika fonda i mehanizma korišćenja sredstava,

• preciziranje kriterijuma za odabir,

• uspostavljanje mehanizama transparentnosti i kontrole procesa,

• definisanje indikatora za merenje učinka,

• uspostavljanje organizacionog sistema za pra-ćenje efekata.

3.7. Unapređenje komunikacije između lokalne samouprave i preduzeća

Jedan od oblika unapređenja komunikacije jeste, pre svega, uspostavljanje već pomenute kancelari-je za lokalni ekonomski razvoj. Na taj način lokal-na samouprava može da reši organizovanje posla, to jest, zaposleni u kancelariji će biti zaduženi da informišu privredu, da slušaju i odgovaraju na nje-ne zahteve i sugestije.

Na koji način kancelarija za lokalni ekonomski ra-zvoj može uspostaviti bolju komunikaciju sa pri-vredom:

• anketiranje i posete privrednicima,

• priprema informatora, brošura i časopisa,

• stalna komunikacija putem elektronske pošte,

• SMS obaveštavanje,

• organizacija okruglih stolova i konferencija,

• sastanci privrednog saveta,

• Info-dani za privredu,

• zajednički sajamski nastupi i druge zajedničke aktivnosti.

Dobra komunikacija osigurava bolju informisa-nost preduzetnika, njihovo bolje prilagođavanje promenama, kao i veću iskorišćenost javnih resur-sa koji im stoje na raspolaganju. Ujedno, kao što je već napomenuto, preduzeća nisu samo od ključne važnosti za razvoj lokalne privrede, već su i poten-cijalni ambasadori svojih zajednica. Zadovoljni po-slovni ljudi su, svakako, u poziciji da privuku nova preduzeća.

3.8. Načela javne nabavke i kampanje „kupujmo lokalno”

Ovakve kampanje se sprovode u skladu sa nače-lima povoljnog poslovnog okruženja koja podra-zumevaju saradnju između lokalne samouprave, institucija javnog sektora i većih privrednih subje-kata sa ciljem da tenderi javnog sektora budu pri-stupačniji za lokalna preduzeća. Jedna od inicijati-va je sprovedena 2008. godine u nekoliko opština u Srbiji, kad su sva javna preduzeća predstavila lokalnim privrednicima planove javnih nabavki


za narednu godinu. Blagovremena informacija o tenderu dozvoljava lokalnim snabdevačima da se bolje organizuju ili, eventualno, da traže partnere u poslu.

Kampanja „kupujmo lokalno“ podrazumeva i pro-mociju lokalnih proizvoda i stimulisanje građana i privrede da koriste usluge i dobra lokalnih snab-devača. U okviru ovog projekta najpre se vrši istra-živanje među građanima i privrednicima o njiho-vim kupovnim navikama i proizvodima, a potom se osmišljava i sprovodi kampanja koja ima za cilj promociju jednog, ili grupe proizvoda.

3.9. Reklamiranje malih i srednjih preduzeća i širenje tržišta

Mala i srednja preduzeća širom Srbije uglavnom su usmerena na svoje tržište, što ih razlikuje od velikih kompanija koje se nadmeću na global-nom nivou. Inicijative za promociju malih i sred-njih preduzeća obuhvataju savetovanje i obuku preduzetnika o izlasku na strana tržišta, ovlada-vanje tehnikama izvoza, zajedno sa pouzdanim i relevantnim informacijama o tržištu. U Evropi, usluge takve vrste obično nude privredne komo-re, i podrazumevaju čak i osnivanje konzorcijuma i udruženja za marketing, učešće na trgovačkim sajmovima i izložbama i pomoć u povezivanju pro-izvoda, ili inovacija sa potrebama tržišta.

Već pomenuto istraživanje o mišljenju privrednog sektora, urađeno 2008. i 2009. godine na uzorku od šesto devetnaest preduzeća, pokazalo je da su, u najvećoj meri, preduzeća usmerena na lokalno tržište. Čak 43% ukupnog prometa svih anketira-nih preduzeća nastalo je poslovanjem na lokal-

nom (regionalnom) tržištu, a 40% poslovanjem sa partnerima iz ostalih delova Srbije.

Promet preduzeća tokom 2006/2007 i 2008/2009

Dakle, 83 % prometa ostaje u granicama Srbije, dok 17% prometa preduzeća ostvaruju u saradnji sa inostranstvom - najviše sa poslovnim partneri-ma iz Evrope 16,6% i oko 1% u saradnji sa partne-rima iz vanevropskih zemalja.

Očigledno je da postoji potreba da se pomogne pri-vrednicima u širenju tržišta. Lokalne samouprave mogu da stimulišu preduzeća da se udružuju, što će im pomoći u plasiranju proizvoda; mogu da ih upućuju na državne organizacije koje se bave izvo-zom (SIEPA, VIP, Privredna komora); da zajednički izlažu na međunarodnim sajmovima; da organizu-ju B2B susrete („business to business”) i da promo-višu lokalne proizvode.

Jelena Bojović84

4. Podrška osnivanju novih preduzeća

Podrška osnivanju novih preduzeća podrazumeva stimulisanje nezaposlenih da pokrenu sopstve-ni biznis, pomoć početnicima u poslu da osnuju preduzetničku radnju ili preduzeće, kao i podršku novoosnovanim preduzećima u prvim, najosetlji-vijim mesecima njihovog rada.

Podrška lokalne samouprave ogleda se kroz obu-ke, pružanje saveta, stručnu pomoć, informacije i obezbeđivanje resursa. Takvi projekti mogu biti:

4.1. Savetodavna i stručna pomoć počet-nicima u poslu

Nezaposleni, koji bi mogli da pokrenu sopstveni posao, jesu oni koji:

• nikada nisu imali posao, nemaju prethodno iskustvo i njihove veštine su nedovoljno pro-filisane;

• nemaju posao, izgubili su posao, imaju pret-hodno stečeno iskustvo i znanje, ali i naviku da rade „za poslodavca”.

Ovo su dve nezavisne ciljne grupe, kojima u po-četnim stadijumima morate pristupiti na različite načine.

Nezaposlenima bez iskustva treba da obezbedite osnovne obuke o poslovanju, radnoj etici i tržištu,

savete stručnih lica koja im mogu pomoći u pro-nalaženju ideja za bavljenje sopstvenim poslom, kao i praksu. U ovom poslu nezaobilazni partner je Nacionalna služba za zapošljavanje, fakulteti i srednje škole.

Nezaposleni sa iskustvom uglavnom imaju ideju i volju da započnu biznis i znaju kako da proizvedu, ali im je potrebna obuka i savet u oblasti finansija, biznis planiranja, marketinga, zakonskog okvira za poslovanje (koji regulišu rad i zaposlenje, pore-ze, bezbednost na radu, ekološku zaštitu).

Prema potrebi, obuka se odvija u obrazovnim cen-trima, ili angažovanjem nezavisnih savetnika. Kao i u većini slučajeva kada je u pitanju stručna po-moć, bolje je da lokalna samouprava organizuje da neko drugi pruža pomenute usluge. Zaposleni u upravi treba da definišu program obuke, da, za-jedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, odaberu kandidate, pronađu prostor za obuku i an-gažuju predavače i savetnike.

4.2. Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi

Kao što je već rečeno, početnici u poslu imaju ili malo, ili nimalo iskustva u vođenju posla, zato su mentorski programi pravo rešenje za njih. Iskustvo govori da povezivanje vlasnika novih i malih fir-mi sa firmama koje su već učvrstile svoje pozicije, može da dâ dobre rezultate za obe strane. To mogu da budu formalne i neformalne mreže mentora i novih firmi i da budu dodatno korisne u njihovim budućim aktivnostima. Pitanje koje se nameće je-ste, zašto bi postojeće kompanije pružale usluge početnicima. Primer je bilo koja veća kompanija


koja prepušta deo svog poslovanja manjim kom-panijama (outsourcing). Najčešće su u pitanju po-slovi koji nisu iz uže delatnosti samog preduzeća, ali su dovoljno važni i moraju, u potpunosti, da budu oslonjeni na proizvodni proces „majke” kom-panije. U softverskim kompanijama to su, recimo, dizajnerski poslovi, u proizvodnji metalnih oruđa - gumeni delovi, u prehrambenoj proizvodnji - di-zajn i marketing i poslovi pakovanja, u komunal-nim delatnostima to su reciklaža, ili skupljanje i odvajanje otpada. U Novom Sadu, na primer, jedna softverska kompanija je zainteresovana da bude mentor početnicima u softverskom inženjeringu da bi jednostavnije nalazila pouzdane kooperante.

Mentorstvo je, dakle, korisno za učitelja, koliko i za učenika. Stvaraju se poslovne veze koje učeni-ku obezbeđuju tržište, a učitelju sirovine, polupro-izvode, kooperante koji su, u potpunosti, u skladu sa njihovim potrebama (standardi, sastav, količi-na, način obrade).

Pored odnosa mentor - učenik u poslovanju, i sva druga umrežavanja podržavaju učenje. Umrežava-nje početnika je vrlo značajno zato što se nalaze u istom, ili sličnom položaju i mogu učiti jedni od drugih. Ujedno, njihovim umrežavanjem stvaraju se poslovni odnosi i obezbeđuje uzajamna podrška.

Mentorski programi se mogu i sufinansirati (for-miranje mentorskih fondova), da bi se, eventual-no, podržala inicijativa.

4.3. Finansijska pomoć novim preduzećima i preduzetnicima Mnoga preduzeća i preduzetnici, na početku rada, suočavaju se sa problemom nedostatka početnog kapitala, nedovoljnog iskustva u upravljanju pre-duzećem i nepoznavanjem tržišta - i u potražnji za ponuđenim proizvodima, i u plasmanu na novim, nepoznatim tržištima.

Finansijske institucije retko daju kreditna sred-stva početnicima u poslu, a kad takva praksa i po-stoji, uslovi su izuzetno nepovoljni. Stoga je finan-sijska pomoć novim mikropreduzećima ključni faktor koji može da opredeli novog preduzetnika da pokrene inicijativu, ili ne.

Lokalne vlasti treba da se uključe u pomoć pri fi-nansiranju tako što će:

• zajedno sa finansijskim institucijama proceni-ti koji su najbolji oblici podrške i saradnje;

• kreditirati početnike u poslu (Poglavlje 3.6. - Lokalni fondovi za podršku privredi);

• dati savet i pomoći početnicima u pronalaže-nju finansijskih sredstava - Zakon o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu predviđa sredstva u iznosu od 1.000.000.000 dinara za „start up“ kredite preko Fonda za razvoj Repu-blike Srbije.

Dakle, uloga lokalnih samouprava jeste da, pre svega, prepoznaju potrebe početnika u poslu i podstaknu državne institucije i privatni sektor da usklađuju svoje usluge sa tim potrebama.

Jelena Bojović86

4.4. Biznis inkubatori – mikro prostori za rad

Biznis inkubatori, kao koncept, objedinjuju tri po-menuta programa: pružanje savetodavne, i fina-nijske pomoći i pomoći prilikom umrežavanja.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u industrijskim zemljama Zapada rodio se koncept inkubacije, pre svega kao odgovor na sve višu sto-pu nezaposlenosti i druge posledice recesije. Izraz inkubacija podrazumeva obezbeđivanje osnovnih „uslova za otpočinjanje novih poslova i ostvariva-nje poslovnih ideja i podsticanje razvoja predu-zetničkog duha. Biznis inkubatori omogućavaju pružanje neposredne podrške preduzećima koja tek počinju s radom, u periodu kada su najpod-ložnija neuspehu, i na taj način direktno utiču na stepen uspešnosti tih preduzeća. Veći deo usluga koje obezbeđuju biznis inkubatori ponuđene su po subvencionisanim cenama, što pozitivno utiče na položaj preduzeća u inkubatoru u odnosu na ona izvan njega”47. Biznis inkubator nije samo prostor za rad, već je i poslovno udruženje čija je svrha da pruži podršku u osnivanju novih preduzeća putem pružanja određenih usluga, u koje spadaju: prostor inkubatora, zajedničke usluge (sekretarijat, kan-celarijska oprema, knjigovodstvo, savetovalište za preduzetnike, finansijski saveti i dr.), marketing i umrežavanje. Inkubatori mogu da budu višena-menski (mogu da budu primljena sva preduzeća koja zadovoljavaju osnovne tržišne i tehnološke standarde), ili specijalizovani biznis inkubatori usmereni na konkretnu delatnost (inovacije, uslu-ga, proizvodnja, sektorski specifični, i dr).

Do maja 2005. godine, kada je otvoren Biznis in-kubator centar u Knjaževcu, u Srbiji nije postojao

ni jedan biznis inkubator. Inkubator u Knjažev-cu je značajan ne samo zato što je prvi u Srbiji, već i zato što njime upravlja udruženje građana („Timočki klub“), a ne, kako je to najčešće slučaj, privredno društvo. U Savetu biznis inkubatora u Knjaževcu, koji odlučuje o prijemu preduzeća i radnji u inkubator, pored osnivača zastupljeni su i predstavnici lokalne samouprave, banaka, udruže-nja privatnih preduzetnika i privrednici.

Drugi biznis inkubator u Srbiji osnovan je u Nišu, već u septembru 2005, kao društvo sa ograniče-nom odgovornošću, u kome su osnivači Grad Niš sa 51% i Regionalna agencija za mala i srednja preduzeća sa 49%. Poslovni inkubator Subotica d.o.o. (osnovan 2006. godine), zanimljiv je primer zato što u svoje osnivače, pored lokalnih i pokra-jinskih vlasti i regionalne agencije za mala i sred-nja preduzeća, ubraja i privatnu kompaniju (ATB Sever) i obrazovnu instituciju (Viša tehnička škola Subotica) koje imaju po 10% učešća u osnivačkim pravima.

Još jedna od novina u privrednom životu posled-njih nekoliko godina, osim velikog broja novoo-snovanih inkubatora, jeste i njihova inicijativa za udruživanjem. U Srbiji postoji neformalna mreža inkubatora koji su se organizovali da bi lakše izne-li svoje zahteve i probleme u odnosu na vlast i do-natore.

47 Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora, The Urban Institute


Lista postojećih biznis inkubatora u Srbiji

Br.

Naz

iv

BIC

-a

Dat

um

osn

ivan

ja

Povr

sin

a

u m

2

Pra

vni

stat

us

Bro

j za

posl

enih

u

BIC

-u

Tip

BIC

-a

Peri

odin

kuba

cije

Bro

jst

anar

a

Pro

s. b

roj

zapo

slen

ih

po s

tan

aru

1 Biznis Inkubator Centar Knjazevac 2005 1200 NVO 1 Proizvodni 4 god 8 3

2 Privredno drustvo Biznis Inkubator Centar Zajecar u toku 1086 DOO 3 ( u planu) Proizvodno usluzni 4 god 0 0

3 Bizniz Inkubator Centar Uzice 2008 1529 DOO 1 Proizvodni 3 god / /

4 Inkubator Centar za razvoj preduzetnistva Raca 2007 650 DOO 1 Proizvodno usluzni 4 god /

5 Direkcija za preduzetnistvo - poslovni inkubator (Petrohemija), Pancevo

2006 4500 ogranak 8 Proizvodno inovativni

3 god 7 15

6 Inkubator Centar Nis 2005 2700 DOO 4 metalopreradjivacki 3 god 15 8

7 Biznis Inkubator Centar Prokuplje 2007 1300 DOO 4 Proizvodno usluzni 4 god 13 7

8 Biznis Inovacioni Centar Kragujevac 2008 1137 DOO 3 (7) Inovativni start up 3 god 0 0

9 Poslovni Inkubator Kanjiza 2005 170 javna sluzba 2 kancelarijski posao 3 god 4 2

10 Neprofitni Razvojni Centar Inkubator Korrak d.o.o, Rakovica Beograd

2006 4120 DOO 8 inovativni (IT sektor)

/ 0 0

11 Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta – Beograd

2006 400 + 1000

DOO 5 tehnoloski i inovativni

3 god 6 3

12 Biznis Inkubator Centar Vranje 2006 2500 DOO 2 mešoviti 3 god 0 0

13 Poslovni Inkubator Subotica

14 Biznis Inkubator doo Krusevac 2008. 1400 DOO 4 mešoviti 3 20 2

15 Poslovni Inkubator Zrenjanin 2006 IT

16 Biznis Inkubator Centar Medvedja u osnivanju / / / / / / /

17 Biznis Inkubator Centar "Rtanj" Boljevac 2007 900 DOO 1 proizvodni 4 god 4 3

18 Biznis Inkubator Centar Bor 2007 700 DOO 4 proizvodno-uslužni 3 god 10 2

19 Biznis Inkubator Centar Valjevo

20 Biznis Inkubator Centar Senta 2007 1350 DOO 1 mešoviti 3 0 0

21 Biznis Inkubator Centar Novi Pazar (SEDA) / / / / / / / /

Jelena Bojović88

I pored postojanja dvadesetak biznis inkubatora, u Srbiji je danas i dalje primetan nedostatak isku-stva i stručnog znjanja koji su neophodni za po-kretanje i upravljanje biznis inkubatorom. U svetu se inkubatori najčešće osnivaju uz univerzitete (studenti dobijaju subvencionisane uslove za za-počinjanje poslovanja), ili su, u 90% slučajeva, deo industrijskog parka i posluju u njegovim okvirima.

Preporuke pri osnivanju biznis inkubatora:

• Biznis inkubatori su popularan, ali nisu, ne-minovno, i uspešan koncept u svakoj sredini (dostupnost početnih finansijskih sredstava ne treba da bude okidač);

• Pre osnivanja biznis inkubatora treba utvrditi ko su potencijalni korisnici

• Veći broj osnivača veći uspeh inkubatora

• Upravitelji inkubatora treba da prođu obuku

• Stanarima inkubatora obezbediti post-inku-bacioni prostor(mini-industrijske, ili poslovne zone)

• Ne započinjati osnivanje bez dugoročnog fina-nisjkog plana koji obezbeđuje održivost kon-cepta (operativni troškovi).

Iako je možda je prerano dati sud, s obzirom da inkubatori nedovoljno dugo posluju, biznis inku-batori u Knjaževcu, Kruševcu i Prokuplju mogu poslužiti kao dobar model.

5. Marketing i promocija investicija

Važna funkcija svake organizacije, bilo da su u pitanju mulitinacionalne kompanije, mala i sred-nja preduzeća, nevladine organizacije, državne firme ili, pak, lokalne samouprave, jeste marke-ting. Ključni elementi marketinga („4 P“48) su više-manje isti za sve: proizvod, cena, distribucija i promocija, iako se za svaku konkretnu organiza-ciju i za svako ciljno tržište 4 P drugačije definišu.

Proizvod koji lokalna samouprava može da ponu-di u ovoj oblasti jeste industrijska zona sa svim svojim karakteristikama (lokacija, površina, teren, infrastruktura), efikasna administracija i poslov-na klima koja će investitoru omogućiti da uspešno posluje. Cena se odnosi na troškove pribavljanja svih potrebnih dozvola, troškove pribavljanja ze-mljišta, naknadu za uređenje zemljišta, troškove korišćenja struje, vode, telefona i troškove radne snage. Distribucije nema u klasičnom smislu -proizvod „ne ide“ tamo gde je kupac, već kupac „ide“ tamo gde je proizvod – ali ipak može da se kaže da dostupnost lokalne samouprave zavisi od njenog geografskog položaja i drumskih, vodenih i vazdušnih saobraćajnica koje su u blizini. Na kraju lanca marketinških uslova nalazi se promocija kao jedina karika koju lokalna samouprava koristi da bi informisala, zainteresovala i privukla investito-re u svoju zajednicu.

Lokalnim samoupravama stoje na raspolaganju brojna sredstva i tehnike za promociju investici-ja, kao sto su oglašavanje, unapređenje prodaje (brošure, sajmovi), lična prodaja (prodajne pre-

48 4 P - skraćenica na engleskom jeziku od pro-duct (proizvod), price (cena), promotion (promoci-ja) i place (distribucija)


zentacije), direktna pošta, telemarketing, internet marketing i PR. S obzirom na ograničena sredstva sa kojima lokalne samouprave raspolažu, važno je da svoje promotivne napore usmere na granu pri-vrede i na investitore koje imaju najviše šansi da privuku („targetiran“ pristup promociji).

5.1. Priprema promotivnih materijala

Prvi korak u promotivnoj kampanji opštine jeste izrada promotivnih materijala. U promotivni ma-terijal se, pre svega, ubrajaju: veb-sajt (internet stranica), brošure i drugi štampani materijali i Pa-uer-point prezentacije.

Specifičnost i karakteristike jedne opštine moraju da se prepoznaju u svakom aspektu komunikacije i svakom segmentu delovanja. Opština, pre svega, treba da definiše šta je njena ključna prednost u odnosu na konkurente – takozvani jedinstveni ar-gument prodaje (USP – Unique Selling Point) i da se tim putem pozicionira na tržištu.

Jedinstveni argument prodaje je ono po čemu je jedna lokalna samouprava bolja od konku-rentskih opština i gradova, po čemu se razli-kuje i prepoznaje, po čemu je osobena.

Jedinstveni argument prodaje definiše se nakon SWOT analize i poređenja sa konkurencijom (benč-marking). Evo nekih primera: „Najveći proizvođač malina u Evropi“, „Grad sa najviše direknih inve-sticija u regionu“, „Jedina prava e-uprava u Srbiji“, „Na raskršću koridora”, itd.

Pored jedinstvenog argumenta prodaje, opštine treba da definišu i svoj vizuelni identitet kojeg

će se dosledno pridržavati kada je dizajn promo-tivnih materijala u pitanju (logo, karakteristične boje, font, oblici). Sve, od vizit karte preko vebsajta do brošure, treba da bude vizuelno ujednačeno i, samim tim, prepoznatljivo.

Vebsajtovi (internet stranice)

Vebsajt lokalne samouprave jedno je od najvažni-jih i najekonomičnijih sredstava promocije. Veb-sajt je prijemno odeljenje lokalne samouprave – prva tačka susreta za one koji nikada nisu bili u opštini. Preko interneta i internet prezentacije, lo-kalna samouprava ima pristup ne samo lokalnom, već i regionalnom i svetskom tržištu (preduslov je, svakako, višejezičnost internet prezentacije, a najmanje što je potrebno jeste sajt na srpskom i engleskom jeziku). Prema Svetskoj banci, u svetu je 2008. godine bilo preko milijardu i po korisnika interneta, a najnonovije procene dostižu broj od milijardu i osam stotina hiljada. Rast broja kori-snika je eksponencijalan (400% u odnosu na 2000. godinu). Dakle, internet kao sredstvo komunika-cije i promocije postaje neminovnost, i što se pre shvati – to bolje. Na ovom mestu nećemo nabrojati sve razloge zbog kojih je važno da lokalna samouprava ima internet prezentaciju, već zašto internet prezentacija važna u promociji investicija:

• Veb-sajt omogućava promociju lokalne samo-uprave i prisustvo na lokalnom, regionalnom i svetskom tržitštu po zanemarljivoj ceni.

• Veb-sajt je medij koji je dostupan svima, u sva-kom trenutku, u bilo kojoj vremenskoj zoni.

Jelena Bojović90

• Veb-sajt govori investitoru da je lokalna samo-uprava efikasna i transparentna u svom radu - vesti, saopštenja, e-uprava, svi važni doku-menti, strategija, planovi, javni pozivi, izvešta-ji o radu, daju se na uvid građanima, privred-nicima i investitorima.

• Veb-sajt ne opterećuje korisnika nepotrebnim informacijama. Korisnik bira sadržaj na veb-sajtu, tako da je za korisnika veliki broj infor-macija prednost, a ne teret (za razliku od bro-šura, na primer, čija veličina mora biti ograni-čena - zbog težine i broja strana).

• Veb-sajt je medij koji omogućava interaktiv-nost i lakšu komunikaciju sa korisnicima - po-tencijalnim investitorima, preko foruma, an-keta, različitih on-lajn servisa.

• Veb-sajt omogućava praćenje rezultata pro-motivnih kampanja lokalne samouprave uvi-dom u statisitke posećenosti (na primer, dan posle oglašavanja neke lokacije broj posetilaca je skočio za 300% u odnosu na prosečan broj).

Putem alata za obradu statitstičkih podataka koji su besplatni, poput Google Analytics-a, može se dobiti detaljan uvid ne samo o bro-ju vebsajt posetilaca i njihovom kretanju, već i podaci iz kojih gradova i zemalja dolaze, šta ih najviše zanima, kako se kreću kroz veb-sajt i dr.

• Veb-sajt može značajno da utiče na sliku grada u javnosti - oni koji nikada nisu bili u lokalnoj samoupravi svoj prvi utisak steći će na osnovu veb-sajta, njegovog izgleda i sadržaja i on-lajn servisa koje nudi.

• Na kraju, vebsajt omogućava punu kontrolu sadržaja (to je medij koji je u rukama lokalne samouprave) i visoku fleksibilnost (svi sadržaji mogu da se direktno menjaju i on-lajn).

Naravno, osim za promociju investicija, internet prezentacija lokalne samouprave koristi se i za:a. pružanje informacija široj javnosti, posebno

stanovništvu i preduzećima iz opštine/grada,

http://www.cityofleskovac.org www.zrenjanin.rs


kao i potencijalnim turistima i investitorima iz zemlje i inostranstva;

b. unapređivanje komunikacije opštinske/grad-ske uprave sa građanima i preduzećima;

c. stvaranje prepoznatljivog identiteta opštine/grada i pozitivnog slike u javnosti;

d. promovisanje privrednih, kulturnih, turistič-kih i drugih sadržaja i potencijala opštine/gra-da. .

Brošure i info-listovi

U direktnom kontaktu sa potencijalnim investito-rom internet prezentacija nije sredstvo komunika-cije. U direktnoj komunikaciji primat preuzimaju štampani promotivni materijali i prezentacije, a najčešće se koriste brošure i info-listovi. Brošu-re se uglavnom koriste na sajmovima, prilikom prezentacija i tokom pregovor, ali se koriste i u direktnom marketingu – kada se šalju poštom na adrese potencijalnih investitora. Svrha brošure je, pre svega, da zainteresuje potencijalne investitore i pruži osnovne informacije o mogućnostima, uslo-vima i prednostima ulaganja u lokalnu samoupra-vu. Brošura, takođe, slikom i rečju potkrepljuje na-stup pred investitorom.

Kod izrade brošura treba imati u vidu kome se obraćamo i u kojoj situaciji, šta želimo da kaže-mo (po naslovima), kojim redom (po važnosti), i koliko detaljno. Generalno, brošura treba da bude što tanja i lakša za nošenje (tri do deset strana, najviše petnaest) da ne bi završila u kanti za ot-patke. Treba se usredsrediti na ono što je najbitni-je i najzanimljivije za investitora, bez zalaženja u pojedinosti, a za detaljnije informacije dovoljno je

uputiti investitora na vebsajt (stoga je jako važno da sajt bude informativan i ažuriran). Minimum koji svaka brošura treba da sadrži, pored kontakt podataka, jesu informacije o geografskom položa-ju opštine, konkretnim mogućnostima za ulaganje (ponuda opštine, odnosno slobodne grinfild/bra-unfild lokacije) i njene komparativne prednosti.

Info-list je tanji i detaljniji od brošure – po obimu ne prelazi tri strane i usmeren je samo na jednu granu privrede. Info-list daje presek stanja i mo-gućnosti za ulaganje u određenu privrednu granu ili, pak, predlaže konkretne projekte (na primer, turizam - izgradnja hotela, energetika - izgradnja mini-hidroelektrana, poljoprivreda - fabrika soko-va). Sadržaji info-lista treba da budu jezgroviti i dobro osmišljeni. Umesto dugačkih objašnjenja treba koristiti teze, nabrajanja i tabelarne prika-ze, da bi se obezbedila maksimalna preglednost i ušteda prostora.

Info-listovi su vrlo praktični za sajmove i poštu jer su lagani, relativno jeftini, i prilagođeni inte-resovanjima potencijalnih investitora iz ciljane industrije. S obzirom na relativno niske troškove izrade, preporučuje se izrada info-listova na više stranih jezika, u zavisnosti od zemlje porekla in-vestitora.

Na kraju, info-list može poslužiti kao dobra osno-va u izradi oglasa – ukoliko opština planira da pokrene reklamnu kampanju u relevantnim eko-nomskim, i drugim specijalizovanim časopisima i novinama (od domaćih časopisa to mogu biti, na primer, Jatova revija - New Review ili Ekonomist, od stranih - Financial Times, Spiegel, Ost-West i sl).

Jelena Bojović92

Pauer-point (Power point) prezentacije

Pauer-point prezentacije najčešće se koriste kao pomoćno vizuelno sredstvo prilikom direktnih pregovora i usmene komunikacije sa investito-rom. Praksa je da lokalna samouprava za početak pripremi jednu opštu prezentaciju o investicionim potencijalima opštine na srpskom i na engleskom jeziku, da bi je, kasnije, prilagođavala konkretnoj situaciji i publici.

Ukoliko se očekuje poseta investitora koji želi da otvori fabriku tekstila, na primer, potrebno je usredsrediti se samo na ovu granu privrede i pružiti što više detaljnih informacija o tome, poput: imate li odgovarajuću radnu snagu i koliko ona, u proseku, košta; da li postoje škole koje obrazuju tekstilne radnike; da li postoje hale ili zemljište koje je opremljeno infrastrukturom odgovarajućeg kapaciteta; da li lokalna samouprava raspolaže potrebnim sirovinama; kakva je tradicija u proizvodnji tekstila; kakva je struktura preduzeća u tekstilnoj industriji, ima li novih investitora; sa kojim tržištima lokalna samouprava ostvaruje najveću razmenu; postoje li neki posebni podsticaji i olakšice za investitore u ovoj grani privrede, i sl.

Takođe, treba voditi računa i o poreklu investitora - u prezentaciji za strane investitore na početku treba više pažnje posvetiti uslovima i prednosti-ma ulaganja u Srbiju, dok za domaće investitore to nije slučaj. Na kraju, treba izbegavati dugačke i zamorne slajdove o „slavnoj istoriji i tradiciji“ - dok se stigne do ponude za investitora – on je već otišao.

Pauer-point prezentacija nije elektronska brošura i ne treba da ima mnogo teksta – investitoru se treba obraćati isključivo kroz kratke poruke i

teze i koristiti što više grafičkih prikaza (slika, dijagrama, grafikona). Optimalan broj teza po slajdu je pet. Ne treba brinuti da li je sve u prezentaciji rečeno, jer to, zapravo, i nije cilj: tema se razrađuje i pojašnjava u direktnom obraćanju slušaocima. Dizajn prezentacije treba da bude usklađen sa vizuelnim identitetom opštine i svih drugih promotivnih materijala. Treba izbegavati jarke boje, šarenu pozadinu i efekte koji zamaraju publiku (slova „lete“, slike „uleću“ i sl.) – investitor neće biti impresioniran prezentacijom.

Dužina prezentacije, broj slajdova i broj detalja treba da bude prilagođen vremenu koje je na raspolaganju. Ako prezentacija traje deset minuta, ne bi trebalo da bude više od dvadeset slajdova (pola minuta po slajdu). U izradi prezentacije, slično kao i kod brošure, prvo treba definisati sadržaj prezentacije.

U nastavku sledi primer uopštene prezentacije za strane investitore (ne zna se unapred ko su, i kojoj grani privrede pripadaju):


Treba voditi računa - nedostatak mnogih prezen-tacija je to što ni po čemu nisu prepoznatljive, od-nosno, nemaju jedinstveni argument prodaje. U situaciji kada investitori slušaju nekoliko prezen-tacija za redom (na primer, na nekom sajmu, ili forumu), jedan od njihovih čestih komentara jeste da ne mogu da uoče razliku među opštinama, da im sve izgledaju isto, čak i kada nisu iz iste ze-mlje. Uočeno je da slušaoci, pa i investitori, pamte ekstremne primere, nove priče, ili šokantne slike, zato je neophodno ostaviti utisak i obavezno na svakom slajdu staviti ime opštine i kontakt infor-macije (adresu vebsajta).

5.2. Direktni marketing

Kampanje direktnog marketinga podrazumeva-ju direktno obraćanje potencijalnom investitoru sa konkretnom ponudom - putem pošte (obične i elektronske), ili telefonom (telemarketing). Istra-živanja u svetu ukazuju da su kampanje direktnog marketinga najefikasnije sredstvo za stvaranje in-vesticija50, jer se fokusiraju samo na one investito-re koje je opština označila kao najizglednije, a ne na sve, čime se značajno štede sredstva i usmera-vaju samo tamo gde će uroditi plodom. Dodatna prednost direktnog marketinga je merljivost re-zultata – opština može da postavi konkretne cilje-ve i pratiti njihovu realizaciju (na primer, hiljadu poziva - deset sastanaka - jedna ostvarena investi-cija). Na taj način opština može da uči iz iskustva i da usavrši svoj nastup i planove.

Preduslov za bavljenje direktnim marketingom je-ste izrada i održavanje baze potencijalnih investi-tora. Opštine bi trebalo da usmere pažnju na mala i srednja preduzeća izvozne orijentacije, a krupne

Kako ne treba

SUBOTICA PROFILE• Subotica is the northernmost city of Serbia;

it’s the second largest city in population aspect on the territory of the Autonomous Province of Vojvodina. The city is situated 10 km from the Serbian-Hungarian border, on the north latitude of 46° 5’ 5’’ and on the east longitude of 19° 39’ 47’’.

• A sandy steppe is located north from the city with fruitful orchards and vineyards on the south, and on its mould land agricul-ture is developing. It is a city located in the heart of the Pannonian Plain with a long tradition and a wealthy cultural heritage. The City of Subotica consists of the town itself and 18 surrounding settlements. It is stretched out on 1.008 square kilometers.

Kako treba

SUBOTICA PROFILE

• Position: 46° 5’ 5’’ N, 19° 39’ 47’’E

• Northernmost city in Serbia, 10 km away from Hungary

• The 2nd largest city in AP Vojvodina - 150.000 inhabitants

• Territory: 1.008 square kilometers

• Potential for agriculture development

Primer: Sadržaj jednog slajda

1. slajd: Naziv prezentacije (Opština XX: jedinstven argument prodaje)

2. slajd: Prednosti ulaganja u Srbiju

3. slajd: Prednosti ulaganja u Opštinu XX

4. slajd: Geografska lokacija i tržište

5. slajd: Saobraćajna povezanost

6. slajd: Postojeća privreda

7. slajd: Ljudski resursi

8. slajd: Mogućnosti za ulaganje

9. slajd: Troškovi poslovanja

10. slajd: Podsticaji i podrška investitorima

11. slajd: Kvalitet života

12. slajd: Kontakt

50 Marketing a Country, Louis T Wells, Alvin G.Wint

Jelena Bojović94

investitore (multinacionalne kompanije) treba prepustiti državi, odnosno organizacijama kao što je SIEPA, da ne bi došlo do podudaranja i opse-danja istih investitora sa različitih strana i nivoa. Ali, mnoge opštine će se zapitati: „Kako da znamo koje bi kompanije mogle da budu zainteresovane da ulože u našu opštinu, pa da ih uvrstimo u bazu potencijalnih investitora?“ Ideje o potencijalnim investitorima mogu se dobiti iz raznih izvora, kao što su: postojeći privrednici (saznati sa kojim kom-panijama posluju), špediteri i distributivni centri, međunarodni industrijski ili investicioni sajmovi (iz listinga se vidi ko su kompanije izlagači), am-basade stranih zemalja i ekonomski atašei, pri-vredne komore i udruženja preduzetnika iz zemlje i inostranstva, nacionalne i lokalne organizacije za promociju investicija, agencije stranih zemalja koje se bave promocijom izvoza. Na kraju, baza po-dataka potencijalnih investitora može i da se kupi od organizacija koje se samo time bave (kao što je kompanija Kompass baza).

Da bi sprovela kampanju direktnog marketinga, opština treba da preduzme sledeće korake:

★ priprema baze podataka potencijalnih investi-tora iz određenih zemalja i sektora,

★ izbor kompanija koje će kontaktirati,

★ proveru kompanija i kontakata putem vebsaj-ta, pronalaženje osoba zaduženih za investira-nje u jugoistočnoj Evropi,

★ slanje personalizovanih pisama poštom,

★ pozivanje najvažnijih investitora telefonom, razgovor na njihovom maternjem jeziku, po-kušaj ugovaranja sastanka,

★ organizovanje investicionih misija (posete in-vestitora) i prodajnih prezentacija.

Da bi kampanja direktnog marketinga uspela, neophodno je izvršiti pravilno i precizno ciljanje potencijalnih investitora, a zatim i – donosioca od-luka. Ciljani investitori moraju da imaju barem in-formacije, ako ne i pozitivan stav o Srbiji ili opštini kao investicionoj destinaciji - direktno obraćanje sa konkretnom ponudom ne dolazi u obzir, ukoliko pre toga nisu čuli za Srbiju.

5.3. Investicioni sajmovi

Sajmovi jesu jedan od najboljih načina da se stu-pi u kontakt sa potencijalnim investitorima, i kao pokušaj da se uspostavi saradnja između domaćih preduzetnika i stranih kompanija. Uspostavlja-njem saradnje, povećava se mogućnost ulaganja stranih preduzetnika u grad/opštinu. Ceo proces može biti dug, zahtevan i na oko neisplativ, ali se ovakav pristup za sada pokazao efikasnim. Ukoliko nema dovoljno sredstava da se ostane tokom celog trajanja sajma, ili za zakupninu štanda, nije ni neophodno. Vrlo je korisno posetiti sajam na dva dana, ali uz dobru pripremu (pošto se uoče poten-cijalni investitori među kompanijama izlagačima i zakažu sastanci).

Ako opština želi da se promoviše na ovaj način, prvo što treba da uradi jeste da izabere jedan, ili više međunarodnih sajmova koje treba da pose-ti u toku godine. Potpuni spisak svih privrednih sajmova u svetu, klasifikovanih po industrijskim granama / oblastima, zemljama, vremenu održa-vanja i organizatorima, nalazi se na sajtu www.biztradeshows.com.


Na osnovu spiska sajmova treba odabrati one za koje se misli da su za opštinu najvažniji, s obzirom na privrednu strukturu i razvojne potencijale. Tom prilikom treba konsultovati strateški plan lokal-nog ekonomskog razvoja i, naravno, lokalne pre-duzetnike. Za opštinu je najbolje je da se usmeri na sektorske sajmove na kojima će izlagati zajed-no sa svojim privrednicima.

Pošto opština odabere sajam na kome će učestvo-vati, treba da odabere i koga će poslati. Elimina-cioni kriterijum je, svakako, znanje stranog jezika, a ključni – odlično poznavanje privrednih prilika u opštini i zemlji.

Na kraju, za uspešan nastup na sajmu potrebna je kvalitetna priprema, koja podrazumeva sledeće:

★ priprema liste kompanija sa kojima će biti uspostavljen kontakt - na osnovu privrednih potencijala opštine treba odabrati najviše tri-deset kompanija koje bi mogle da budu zainte-resovane za ulaganja (spisak svih izlagača na sajmu uvek postoji na vebsajtu sajma);

★ zakazivanje sastanaka unapred – izabranim kompanijama treba se unapred obratiti putem elektronske pošte (pet dana pre sajma), u krat-kim crtama predstaviti svoju ponudu i dogovo-riti vreme i mesto sastanka.

Na sajmu, ključno je da se uspostavi kontakt sa osobom koja je odgovorna za nove investicije, ili sa direktorom kompanije. Međutim, neretko se dešava da kompanije izlagači na sajmove šalju samo svoje menadžere prodaje koji ne znaju ništa, ili znaju vrlo malo o planovim firme da se širi/

osniva kompanije u drugim delovima sveta, i koji su prvenstveno zainteresovani za potencijalne kooperante, snabdevače, partnerske firme u Srbiji, odnosno nove kupce/novo tržište. Međutim, ono što menadžeri prodaje znaju, to je kako “ide“ prodaja u regionu (u zemljama jugoistočne Evrope, ili CEFTA). Ako prodaja raste – to je signal da bi kompanija mogla da bude potencijalno zainteresovana da proširi, ili da premesti proizvodnju u region, da bi bila bliža rastu tržišta. Osim toga, ako su opština ili grad na sajam došli sa predstavnicima lokalne privrede – ovaj sastanak se može iskoristiti za ugovaranje poslovne saradnje između lokalnih preduzetnika i strane kompanije. Prave osobe za promociju investicija su direktori kompanija, ili osobe zadužene za nova tržišta, pa, eventualni susret sa njima na sajmu treba maksimalno iskoristiti.

U zavisnosti od renomea i veličine saj-ma, veličine i izgleda štanda, rekvizita, kvaliteta promotivnih materijala, broja izlagača, vrste prevoza i smeštaja, dodat-nih aktivnosti (zakup konferencijske sale, poslovni ručkovi sa partnerima), nastup na sajmu može da košta pet hiljada evra (najskromnija mogućnost) i deset puta više.

Treba imati u vidu da pojedine instituci-je i organizacije, kao što su SIEPA (http://www.siepa.gov.rs/) ili Privredna komora Srbije (http://pks.komora.net/) subvencio-nišu nastupe lokalnih samouprava i pre-duzetnika na sajmovima .

Jelena Bojović96

S A J M O V I U S V E T U

Period Naziv sajma Mesto Karakter Veb sajt

Maj REAL VIENNA Beč Nekretnine i investicije sa fokusom na CEE/SEE

www.realvienna.at/en

Septembar IMT/MSV Brno Mašinogradnja www.bvv.cz/msv

Oktobar EQUIP AUTO Pariz Auto oprema i delovi www.equipauto.com/

Mart DETROP Solun Hrana, piće i mašine za pre-hrambenu industriju

www.helexpo.gr

Septembar CERSAIE Bolonja Keramika www.cersaie.it/en

Januar GRÜNE WOCHE Berlin Prehrambena industrija i poljoprivreda

www.gruenewoche.de

Februar FRUIT LOGISTICA Berlin Hrana www.fruitlogistica.com

Februar BIOFACH Nirnberg Organska hrana www.biofach.de

Mart CEBIT Hanover ICT i usluge www.cebit.de

April HANNOVER MESSE Hanover Tehnologija i inovacije www.hannovermesse.de

Maj MOW Bad Salzuflen Nameštaj www.mow.de

Maj IMEX Frankfurt Konferencijski turizam www.imex-frankfurt.com

Septembar AUTOMECHANIKA Frankfurt Auto delovi www.automechanika.me-ssefrankfurt.com

Oktobar EXPOREAL Minhen Nekretnine i investicije www.exporeal.net

Oktobar ANUGA Keln Hrana www.anuga.com

Novembar ELECTORNICA Minhen Elektronska industrija www.electronica.de/en

Februar PRODEKSPO Moskva Hrana i piće www.prod-expo.ru/en

April MOSBUILD Moskva Građevinarstvo i enterijer www.mosbuild-expo.com

Septembar WORLD FOOD Moskva Hrana www.world-food.ru


6. Podsticajne mere za privlačenje investicija

Kada investitor planira da premesti celokupno svoje poslovanje, ili jedan njegov deo, u neku dru-gu zemlju, konačna odluka o tome gde će uložiti sredstva zavisi od velikog broja faktora:

★ tržište – prisustvo ciljnih kupaca, broj stanov-nika i BDP per capita, rast tržišta, pristup re-gionalnom i globalnom tržištu, konkurencija, dobavljači;

★ troškovi – prosečne plate, porezi i podsticaji, naknade, takse, troškovi korišćenja infrastruk-ture, troškovi transporta, cene komponenti i sirovina;

★ prirodni resursi i njihova pristupačnost – nafta, gas, minerali i rude, poljoprivredno ze-mljište, turistički resursi;

★ ljudski resursi – obrazovna i starosna struk-tura, specifična iskustva lokalne radne snage, menadžerske veštine;

★ osnovna i sekundarna infrastruktura – putevi, aerodromi, luke, železnica, telekomu-nikacije, poslovni prostor, industrijske zone, škole i univerzitet, R & D51;

★ uslovi poslovanja – ekonomska, politička i socijalna stabilnost, pravna regulativa, među-narodni ugovori o slobodnoj trgovini, kvalitet života;

★ podrška i podsticaji za investitore – insti-tucionalna podrška (SIEPA, Privredna komora Srbije, razvojne agencije, kancelarije za lokalni

ekonomski razvoj), poreska oslobođenja, finan-sijski podsticaji, usluge pre, tokom i posle in-vestiranja.

Na neke od ovih činilaca lokalna samouprava ne može da utiče - na tržište, prirodne resurse, eko-nomsku i političku stabilnost zemlje i slično, dok na druge može u celosti, ili delimično - onda go-vorimo o različitim merama za privlačenje inve-sticija.

Za razliku od promocije investicija, koja se odnosi samo na plasiranje prednosti i uslova ulaganja u određenu opštinu, privlačenje investicija je širi po-jam koji obuhvata i unapređenje lokalne poslovne klime i infrastrukture, različite podsticajne mere i olakšice za investitore (umanjenje cene zakupa zemljišta, oslobođenje od poreza i slično).

Privlačenje investicija podrazumeva privlačenje novog kapitala u lokalnu zajednicu koji može biti domaćeg porekla i strani. U tabeli Strane direktne investicije dat je pregled ukupne količine stranih direktnih investicija u periodu od 2005 - 2008. go-dine, u dolarima.

51 R & D – Research and Development (istraži-vanje i razvoj)

Jelena Bojović98

Strane direktne investicije, Izvor: International Monetary Fund, International Financial Statistics and Balance of Payments databases, and World Bank, Global Development Finance

Država 2005 2006 2007 2008

Kirgistan 42.565333 $ 182.022.966 $ 207.919.478 $ 232.674.034 $

Makedonija 97.004.356 $ 424.163.280 $ 319.685.984 $ 598.469.464 $

Albanija 262.479.013 $ 325.258.317 $ 662.273.387 $ 937.048.963 $

Bosna i Hercegovina 607.810.601 $ 722.466.367 $ 2.111.254.096 $ 1.055.604.918 $

Gana 144.970.000 $ 636.010.000 $ 855.000.000 $ 2,111.590.000 $

Srbija 1.608.638.000 $ 4.499.418.531 $ 3.447.783.517 $ 2.991.842.335 $

Portugalija 4.058.705.051 $ 10.968. 638. 910$ 2.969.925.827 $ 3.575.253.075 $

Grčka 657.666.544 $ 5.400.743.026 $ 1.958.714.556 $ 5.303.570.431 $

Bugarska 4.312.402.138 $ 7.757.606.832 $ 11.706.074.641 $ 9.204.680.510 $

Česka 11.601.978.991 $ 5.521.761.931 $ 10.606.063.122 $ 10.864.340.807 $

Rumunija 6.482.160.000 $ 11.393.430.000 $ 9.925.000.000 $ 13.883.000.000 $

Austrija 81.648.142.050 $ 2.477.350.622 $ 63.971.942.723 $ 14.439.932.341 $

Poljska 10.309.000.000 $ 19.876.000.000 $ 23.651.000.000 $ 14.849.000.000 $

Italija 19.636.818.499 $ 39.007.009.354 $ 40.042.891.550 $ 15.441.759.461 $

Nemačka 46.472.855.678 $ 58.128.532.135 $ 56.498.128.557 $ 21.248.195.112 $

Indija 7.606.425.242 $ 20.335.947.448 $ 25.127.155.852 $ 41.168.605.242 $

Mađarska 7.626.151.047 $ 19.720.837.497 $ 72.337.318.630 $ 62.785.804.415 $

Kina 79.126.731.413 $ 78.094.665.751 $ 138.413.000.000$ 147.791.000.000$

Danas se privlačenjem investicija bavi većina op-ština u Srbiji, iako je u pitanju dugotrajan i složen proces sa neizvesnim posledicama. Od momenta uspostavljanja prvog kontakta sa investitorom, do započinjanja njegovog poslovanja u opštini, može da prođe preko pet godina. Čak i kada investitor donese odluku da investira, do realizacije investi-cije mogu da prođu dve godine.

Investitora, na žalost, ima daleko manje nego što ima zajednica koje žele da ih privuku, i mnoge op-štine su spremne da ponude investitorima velike podsticajne mere samo da pristanu da dođu. Na primer, strani investitori vole da razmatraju grin-fild lokacije na obodu grada, pa lokalne zajednice često menjaju plansku politiku da bi ih privukle. Međutim, to može da stvori velike probleme - kao što su neregulisano širenje grada i gubitak poljo-privrednog zemljišta, pa opština mora pažljivo da razmotri potencijalne troškove i benefit od ova-kvog postupka.

Trajanje investicionog procesa: vreme od donošenja odluke do realizacije investicije (prosek u mesecima)


U različitim poglavljima ovog vodiča već su obra-đene mnoge aktivnosti koje ulaze u domen privla-čenja investicija. Na ovom mestu zadržaćemo se na podsticajnim merama za investitore:

6.1. Finansijske olakšice

Lokalna samouprava koristi raznovrsne finan-sijske olakšice da bi privukla investicije: poreske olakšice, smanjenje naknada za zakup, uređivanje ili korišćenje zemljišta i izuzimanje od plaćanja poreza, naknada i komunalnih troškova.

Ovakvi paketi nisu pokazali veće rezultate, a sa druge strane deluju obeshrabrujuće na lokalne firme zbog nejednakog tretmana. Međutim, činje-nica da postoje opštine koje se služe ovakvim me-hanizmima „tera” ostale opštine da i one sastave slične finansijske mere.

Do 2009. godine, veliki broj opština je davao ze-mljište u zakup pod uslovima koji su daleko po-voljniji od tržišnih, i uz smanjenje naknade za uređivanje zemljišta. Metodologije koje su opštine primenjivale da izračunaju nivo umanjenja bile su veoma različite, ali najčešći princip kojim su se tom prilikom vodile bilo je umanjenje po radnom mestu.

Nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji avgusta 2009. godine, ovaj princip više nije moguć bez prethodne ili naknadne saglasno-sti vlade, kako je definisano Uredbom o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi ili da dâ u zakup građevinsko zemljište po ceni manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine ili naknade.

Uredba, ipak, ograničava lokalne samouprave, pa ovakvu saglasnost mogu dobiti uz sledeća ograni-čenja:

★ projekat ekonomskog razvoja dovodi do poveća-nja zaposlenosti u lokalnoj privredi za 1%;

★ iznos umanjenja ne može biti veći od očekiva-nog iznosa uvećanja javnih prihoda po osnovu realizacije tog projekta, odnosno investicije, u periodu od pet godina od početka realizacije projekta, odnosno investicije;

★ iznos umanjenja može iznositi do 100%, ako se radi o projektu ekonomskog razvoja koji se realizuje u nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave; do 50%, ako se radi o projektu koji se realizuje u ostalim jedinicama lokalne samouprave; bez naknade, ako se radi o projektu ekonomskog razvoja od posebnog značaja za razvoj određenog područja.

Već početkom 2010. godine, veliki broj opština je započeo ovu proceduru (Loznica za Industrijsku zonu Šepak, Vršac za Industrijsko - tehnološki park, Leskovac, Niš, Prijepolje).

Pre nego što odluče da uvedu finansijske olakšice i druge podsticajne mere za privlačenje investito-ra, lokalne samouprave treba da razmotre moguće negativne posledice takve odluke:

★ nedostatak sredstava za dalje infrastrukturno opremanje zemljišta;

★ nezadovoljstvo postojeće privrede zbog nejed-nakog tretmana;

★ zloupotrebe lokalnih podsticaja koje su moguće ukoliko proces dodele sredstava nije dovoljno transparentan; nepoverenje u gradske vlasti;

Jelena Bojović100

★ izostanak novih investicija bez obzira na uvo-đenje podsticajnih mera; problemi u merljivo-sti efekata podsticajnih mera;

★ pogrešno postavljeni koeficijenti umanjenja koji kao nuspojavu imaju bespotrebno pokla-njanje zemljišta.

Sa druge strane, veoma velika nezaposlenost i ekonomsko mrtvilo teraju lokalne samouprave da sagledaju svoje resurse i da ih pretvore u prednost. U ovom trenutku najbolji resurs kojim opštine raspolažu, i koji može da bude pretvoren u kompa-rativnu prednost, jeste zemljište.

6.2. Baza dobavljača

Stvaranje baze potencijalnih lokalnih dobavljača i resursa je dobra, ali blaga mera za privlačenje in-vesticija, jer otkrivanje potencijalnih dobavljača je zahtevan posao za nove investitore. SIEPA je 2009. godine napravila bazu dobavljača koja je dostupna na njihovoj internet stranici.

Baza dobavljača je sveobuhvatna on-lajn baza podataka o proizvođačima sirovina, gotovih proi-zvoda, ili poluproizvoda u Srbiji. Baza dobavljača se može ažurirati, ili pretraživati preko vebsajta SIEPA, koja je i razvila ovaj sistem. Baza dobavlja-ča omogućava kompanijama u Srbiji da detaljno predstave potencijalnim kupcima i investitorima u zemlji i svetu svoju delatnost i proizvodni pro-gram. Baza dobavljača pokriva kompletne indu-strijske lance za industrijske sektore kao što su: avio-industrija, sektor usluga, hemijska industri-ja, odeća, građevinska industrija, elektrotehnika i elektronika, industrija hrane i pića, industrija kože, mašine i oprema, industrija metalurgije i obrade metala, industrija ambalaže i hartije, far-maceutska industrija, industrija guma i plastike, softver i informaciono-komunikacione tehnologi-je, tekstilna i drvna industrija. Registracija za Sie-pinu bazu dobavljača je besplatna.

Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj treba da obaveste lokalne preduzetnike o postojanju ove on-lajn baze, da im pomognu u popunjavanju for-mulara za registraciju (vreme potrebno za popu-njavanje formulara iznosi, u proseku, trideset mi-nuta).

Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, na ovaj način, dobijaju bazu podataka koja je i njima uvek dostupna (preko sajta Siepe), a ujedno pomažu


privrednicima da dođu do potencijalnih kupaca, ili kooperanata.

6.3. Obezbeđivanje poslovnog prostora i usluga (biznis servis centar)

Biznis servis centar (BSC) predstavlja instrument podrške za investitore koji tek započinju svoje po-slovanje u opštini i još uvek nisu obezbedili pro-stor i uslove za rad, a potrebna im je logistička podrška.

Usluge koje biznis servis centar pruža novim in-vestitorima:

★ iznajmljivanje poslovnog prostora pod povolj-nijim uslovima. Poslovni prostor je kompletno opremljen kancelarijskim nameštajem i svim potrebnim sredstvima za rad, kao što su ra-čunar, telefon, kopir aparat i skener, štampač, projektor, bela tabla, klima uređaj, internet. Pored toga, investitoru je, obično, na raspo-laganju i jedna konferencijska sala kapacite-ta deset do petnaest ljudi, u kojoj mogu da se drže obuke, ili da se vode poslovni razgovori.

★ logistička podrška (na zahtev investitora): ko-piranje, prevođenje, sekretarski poslovi, osi-guranje, nabavka kancelarijskog materijala, pomoć u izradi promotivnih materijala, kon-sultantske i, eventualno, pravne usluge.

Preporuke kojih se treba pridržavati prilikom osni-vanja centra:

★ Sve usluge koje pruža centar treba da se na-plaćuju (uz napomenu da cene usluga treba da budu niže od usluga na lokalnom tržištu).

★ Centar osniva lokalna samouprava u okviru industrijskog parka, ili biznis inkubatora, a postoje i primeri centara u sklopu privredne komore, ili udruženja preduzetnika.

★ Spektar usluga koje centar pruža mora da bude dovoljno širok.

★ Centar treba da ima što manje stalno zaposle-nih radnika, a što više honorarno angažovanih, jer većinu usluga pruža po potrebi, na zahtev investitora.

★ U centru je investitoru jednostavnija komu-nikacija sa lokalnom upravom, poslovnom za-jednicom i drugim institucijama zaduženim za lokalni ekonomski razvoj.

7. Podrška udruženjima, razvoj sektora i razvoj klastera

Podrška udruženjima i razvoj klastera deo su finih strategija za lokalni ekonomski razvoj i takve stra-tegije su danas retke u Srbiji. Ekonomske strategije samo u naznakama pominju klastere i udruženja, dok infrastruktura, reforma administracije i po-drška malim i srednjim preduzećima čine osnovu većine strategija. Postojanje klastera nagoveštava da postoji ciljani pristup ekonomskom razvoju, jer se resursi usmeravaju ka sektorima sa najvećim povraćajem prihoda na ulaganja.

Jelena Bojović102

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbi-je pojam klastera definiše kao „geografsku koncen-traciju međusobno povezanih preduzeća, srodnih i različitih delatnosti, specijalizovanih dobavljača, pružaoca usluga i, sa njima povezanih, organizaci-ja podrške (obrazovnih i naučno-istraživačkih in-stitucija, agencija i sl.) koje se na odgovarajućem području delatnosti nadmeću, ali i sarađuju.”52

Majkl E. Porter (Michael E. Porter)53 definiše re-gionalne klastere kao „geografski usmerene gru-pe međusobno povezanih kompanija i institucija u određenom sektoru, koje su komplementarne“. Klasteri su bitni jer omogućuju kompanijama da postanu produktivnije i inovativnije, nego što mogu da budu kada posluju zasebno. U svetu kla-steri obično uključuju preduzeća, vladu (države, regionalnu i lokalnu), obrazovnu i naučno - istra-živačku zajednicu.

Glavni ulogu u razvoju klastera moraju da ima-ju preduzeća - učesnici. Obrazovne ustanove su, u pojedinim slučajevima značajan katalizator u razvoju klastera, kao i ključni činioci u oblasti istraživanja, razvoja i inovacija u samim klasteri-ma. Ostale uloge imaju eksperti i ekspertske gru-pe - finansijski posrednici i organizacije koji odgovaraju potrebama klastera, kao što su mar-ketinške, konsultantske, projektantske ili računo-vodstvene agencije. Konačno, lokalne vlasti, re-gionalne razvojne agencije i ostala privredna tela imaju značajan udeo u razvoju klastera putem intervencija, strateškog usmeravanja, donacija, stvaranja pogodnih uslova razvoja, organizovanja obrazovnih seminara po regionima, smanjenja ri-zika za ulazak u posao, ili pri uzimanju kredita.

Organizovanje klastera moglo bi se nazvati i kompetitivna saradnja – kooperacija radi dostizanja višeg nivoa konkurentnosti i us-pešnosti54.

Mogući projekti u ovoj oblasti:

KLASTERI U SRBIJI - IZBOR

★ AC Serbia - automobilski klaster Srbije

★ Srpski softverski klaster

★ BIPOM – klaster balkansko-crnomorske industrije

★ Šumadijski cvet – klaster proizvođača cveća

★ Agencija za drvo – klaster drvoprerađivača Srbije

★ Kraljevski odmor – turistički klaster opštine Kraljevo

★ JATO - prvi klaster plastike i ambalaže

★ HGS - klaster hotelijerstva i gastronomije Srbije

★ Palić - turistički klaster mikroregije Subotica

★ Embedded.rs – klaster za integrisane elektronske sisteme

★ FENIKS – klaster srpske vazduhoplovne industrije d.o.o.

★ „Asstex“ - asocijacija tekstilaca

★ Srpska filmska asocijacija

52 http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima

53 Porter, M. E, 1990, The Competitive Advanta-ges of Nations, New York: The Free Press

54 Morača Slobodan, Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera (2010)


7.1. Razvoj i podrška poslovnim udruženjima Poslovna udruženja dele se na udruženja predu-zetnika, sektorska udruženja preduzetnika, ili udruženja izvoznika, udruženja dobavljača, itd.

Poslovna udruženja pomažu privrednicima da razmene iskustvo, udruže napore na polju mar-ketinga, zajednički tragaju za plasmanom svojih proizvoda, lobiraju za promene privrednog okruže-nja. Poslovna udruženja se osnivaju, uglavnom, na inicijativu privatnog sektora, ali uz pomoć javnog sektora. U Srbiji postoje brojna udruženja koja su, na žalost, nefunkcionalna, često zbog nedovoljnog iskustva preduzetnika na polju udruživanja i veli-kog nepoverenja u same organizacije. Nedostatak finansija i znanja u toj oblasti, ipak, su najčešća prepreka za uspeh udruženja. Javni sektor može da podstakne udruživanje, ali njegova uloga nije u finansiranju, već u jačanju institucionalnih ka-paciteta organizacija i u pružanju pomoći u počet-nom finansiranju osnovnih sredstava za rad.

Saradnja među privrednicima može biti i nefor-malna, kroz, takozvane, poslovne mreže. Kroz mre-že se može interno trgovati, graditi sinergija, raz-menjivati iskustvo. Malim preduzećima je teško da se nadmeću za veće ugovore, a udruživanjem sa proizvođačima/pružaocima usluga iz istog sektora i zajedničkim nastupom na tenderu, povećavaju se šanse za uspeh.

Podrška udruženjima lokalne samouprave, pored obezbeđenja prostora za rad, početne finansijske pomoći i informacija, podrazumeva i zajedničko sprovođenje projekata. Dobar primer uključivanja udruženja u projekat ekonomskog razvoja, čijom je realizacijom osnaženo i samo udruženje, jeste

Centar za ruralni razvoj u Zrenjaninu (osnovan u prostorijama Udruženja preduzetnika).

7.2. Razvoj klastera

Potreba preduzetnika da se udružuju, zajednički nastupaju na tržištu, ili dele resurse, prvi je korak u uspostavljanju klastera.

Neki od najpoznatijih klastera su Silicijumska do-lina (Silicon Valley) koja obuhvata preko sedam hiljada tehnološki modernih preduzeća i Holivud (Hollywood), svetska prestonica zabave.

Klasteri imaju za cilj objedinjavanje različitih su-bjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se po-većala dodatna vrednost njihovog zajednič-kog proizvoda. U klasterima prirodni konkurenti postaju kooperanti, da bi na novom tržištu zajed-nički proizvod postao konkurentniji.

Klaster povezuju zajednički interesi i potrebe na području nabavke, prodaje, specijalizovanih uslu-ga, radne snage i drugih resursa. Lokalne samo-uprave, pre svega, podstiču udruživanje i pružaju potrebne informacije.

Jedan od modela formiranja klastera predlaže dr Slobodan Morača, a oslanja se na rezultate istra-živanja i iskustava Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu u procesu razvoja klastera:

• Uspostaviti infrastrukturu za podršku razvoja klastera - Promovisati informacije o klasterima, oformiti multidisciplinarne timove za podršku razvoja klastera, olakšati formiranje spoljnih veza i međunarodne saradnje.

Jelena Bojović104

• Uočiti da li postoji mogućnost uspostav-ljanja klastera unutar regiona - Identifi-kovati potencijal za uspostavljanje klastera, načiniti modele i mape sistemskih veza, pro-ceniti sebe naspram drugih regiona i naspram konkurenata.

• Rad na uspostavljanju klastera - U regi-onima u kojima postoji velika koncentracija preduzeća uspostaviti klaster asocijacije, for-malizovati postojeće komunikacione kanale, unaprediti saradnju među preduzećima – ra-zvoj mreža.

• Obuka radne snage - Angažovati stručnjake i specijalizovati kadrove za određene oblasti rada, osnovati centre za obuku, oformiti par-tnerstva između obrazovnih institucija i kla-stera, povećati nivo saradnje između regiona na nacionalnom i međunarodnom nivou.

• Razvoj i primena savremenih tehnologija i podrška preduzetničkim idejama - Inve-stirati u inovacije i započinjanje biznisa, podr-žati inkubatore zasnovane na klasteru, ohra-briti razvoj poslovnih mreža preduzetnika, po-držati razvoj tehnoloških parkova i razvojnih centara.

• Strateško planiranje - Analiza spoljašnjeg i unutrašnjeg okruženja, definisanje strateških elemenata poslovanja klastera, definisanje plana integracije, definisanje radnih timova, razvoj klime u klasteru.

• Organizacija klastera i integracija proce-sa - Identifikacija osnovnih procesa i defini-sanje organizacione strukture klastera, razvoj i unapređenje procesa u klasteru, definisanje

osnovnih funkcija klastera i njihova integra-cija.

• Promovisanje klastera i regiona - Utvrdi-ti zahteve okruženja i prilagoditi klastere tim zahtevima, promovisati klastere – proizvo-de, usluge, prateće servise, omogućiti izgrad-nju distribucionih kanala za izvoz proizvoda i usluga, stvoriti brend regiona).

• Usmeravanje razvoja klastera - Podsticati zajedničke projekte učesnika klastera, investi-rati u R&D klastera, finansirati rad klastera).

Osnovni cilj razvoja industrijskih klastera jeste stvaranje savremene, razvijene, konkurentne in-dustrijske strukture koja će se postepeno uklapati u privredne tokove na globalnom tržištu. Takva razvojna orijentacija je neophodna, budući da je privreda u Srbiji zasnovana na proizvodnji primar-nih proizvoda i proizvoda nižih faza prerade i da se na tim osnovama ne može obezbediti dugoročan rast izvoza i ukupan privredni razvoj.

Formiranjem klastera povećava se konkurentnost, menja industrisjka struktura, podstiče izvoz, uvo-de međunarodni standardi i povećava opšta kon-kurentnost privrede, a lokalne samouprave treba da pokrenu i potpomognu razvoj klastera u svom regionu. Lokalna samouprava, takođe, može da bude i jedan od članova klastera.


8. Ciljana obnova delova grada

Iako je cilj većine strategija lokalnog ekonomskog razvoja da ceo grad postane kompetitivan, postoje i oblasti/delovi grada kojima je potrebna posebna pažnja. Kao primer može da posluži gradski centar u propadanju, napušten kompleks fabrike, pijaca, i slično.

Mogući projekti:

8.1. Razvoj gradskog centra

Unapređenje izgleda i funkcionisanja gradskog centra jedna je od osnovnih aktvnosti na opštem unapređenju slike grada. Centralno gradsko jezgro je, istorijski gledano, mesto početka razvoja grada. Na toj lokaciji se najčešće nalaze najstarije pre-duzetničke radnje i restorani, značajne institucije i ustanove kulture, najstarije građevine u gradu i istorijski spomenici. Ujedno, to je i mesto prirod-nog okupljanja stanovništva i značajno raskršće, te kroz centar grada svakodnevno prolazi veliki broj ljudi.

Vitalan i živ gradski centar je jedan od preduslova da se razvije entuzijazam i zajednički osećaj svih stanovnika grada da se okolnosti u gradu menja-ju na bolje. Uređeni gradski centar šalje poruku građanima, posetiocima i privrednicima o dobro vođenoj i uređenoj gradskoj upravi.

Poboljšanja koja se mogu uvesti:

• komunalna poboljšanja

• regulisanje saobraćaja i parkinga

• uvođenje pešačke zone

• sređivanje saobraćajnica

• postavljanje mobilijara

• popravka fasada

• izgradnja ili rekonstrukcija trga

• unapređenje saradnje preduzetnika koji poslu-ju u centru grada

• uređenje sistema dostave

• čišćenje i sigurnost

• organizacija manifestacija

• promocija centra

Efekti razvoja i unapređenja gradskog centra su:

• očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa

• očuvanje starih preduzetničkih radnji i zanata

• otvaranje mogućnosti za nove privatne inve-sticije

• povećanje vrednosti objekata i imovine.

Projekat pokreće lokalna samouprava, kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, u saradnji sa direk-cijom za izgradnju, odeljenjem za urbanizam, pri-vrednicima i stanovnicima koji posluju, odnosno koji žive u centru grada. Ovakve projekte pokrenu-le su mnoge lokalne samoupurave u Srbiji – Novi Pazar, Preševo, Pećinci, Inđija, itd.

Jelena Bojović106

8.2. Podsticanje investicija u okviru razvojnih čvorišta

Jedna od strategija za podsticanje razvoja sprovodi se na taj način što se u pojedinim delovima grada podstiče određena delatnost specifična za tu grad-sku zonu, čime se unapređuje i razvoj celog grada. U tom slučaju razvojno čvorište je centar planira-nog razvoja. Ovakva čvorišta se grade na posto-jećim aglomeracijama firmi koje pokazuju dobar potencijal. Dakle, tamo gde već postoji nekoliko zanatskih radnji, ili gde stanovništvo pokazuje ta-kve afinitete u poslovanju, stimuliše se otvaranje zanatskih radnji

Međutim, čest je slučaj, u poslednjih dvadesetak godina, da privrednici, zbog nepostojanja odgova-rajućih urabanističkih planova i uslova, spontano započnu naseljavanje određenih oblasti grada koje postaju „neformalne” industrijske zone, ili se odre-đene lokacije spontano razvijaju u prodajna mesta - pijace. Ove lokacije se ne mogu nazvati planskim lokacijama, ali jesu moguća razvojna čvorišta koja je potrebno urediti i urbanistički unaprediti.

Proces legalizacije u Srbiji je u toku, a kada se za-vrši biće moguće isplanirati i izgraditi potrebne saobraćajnice i neophodnu komunalnu infrastruk-turu, zaokružiti lokacije u celinu i time omogućiti njihov dalji razvoj. Naravno, ukoliko legalizacija nije moguća (stambene četvrti, zelena područja, područja pod zaštitom), potrebno je pronaći od-govarajuće lokacje i izvršiti postepeno izmeštanje proizvodnih, ili komercijalnih delatnosti.Svaki grad u Srbiji ima ovakve, „spontano nastale” industrijske ili komercijalne lokacije, i njihovim uređivanjem pomažu se privrednici koji već poslu-ju da uđu u legalne tokove poslovanja (legalizacija

objekata, mogućnost uzimanja hipotekarnih kre-dita, itd.). Na taj način, podstiču se i opšti uslovi njihovog poslovanja. Određeni pokušaji u ovom smeru mogu se videti u Nišu – IZ Sever (legaliza-cija i postavljanje komunalne infrastrukture zapo-četo je u 2009. godini).Lokalna samouprava treba da definiše ove „spon-tane“ zone/ razvojna čvorišta, da ih planski uredi, i u saradnji sa privrednicima sagleda potrebna in-frastrukturna poboljšanja. Ključnu ulogu u ovom poslu ima kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, direkcija i odeljenje za urbanizam.

8.3. Zona unapređenog poslovanja

Prve zone unapređenog poslovanja (Business Improvement District - BID) osnovane su sredi-nom XIX veka u Severnoj Americi kada su, zbog pojave velikih tržnih centara na periferiji grada, centralne trgovačke ulice ostajale prazne i zapu-štene i vremenom postale problematičan deo gra-da. Udruživanje preduzetnika i opštine bilo je od presudne važnosti za revitalizaciiju trgovačkih ulica u gradu. Danas u svetu postoji veliki broj gra-dova u kojima uspešno funkcionišu takve zone. Samo u Njujorku ima više od pet stotina zona una-pređenog poslovanja.

Zona unapređenog poslovanja je novi koncept jav-no-privatnog partnerstva u Srbiji koji se ostvaruje između opštine i preduzetnika. Zona unapređenog poslovanja (najčešće trgovačka zona), predstav-lja deo urbanog jezgra u okviru kojeg privredni subjekti - vlasnici, odnosno zakupci nepokretno-sti, kao i fizička i pravna lica koja izdaju poslov-ni prostor u zakup, izdvajaju posebna sredstva za


finansiranje razvoja i promocije zone. Sredstva se odvajaju kroz plaćanje uvećanih iznosa određenih poreza, taksi i naknada koje predstavljaju izvorne prihode jedinice lokalne samouprave. Zona počiva na mehanizmu samooporezivanja kroz princip sa-glasnosti preduzetnika o potrebi poboljšanja uslo-va poslovanja.

Svrha zone unapređenog poslovanja jeste pobolj-šanje uslova poslovanja u zoni, povećanje obima privrednih aktivnosti, stvaranje uslova za otva-ranje novih radnih mesta i poboljšanje kvaliteta života i rada. Osnovne aktivnosti u zonama una-pređenog poslovanja obuhvataju:

• sprovođenje projekata kapitalnih ulaganja u sekundarnu infrastrukturu, revitalizaciju, odr-žavanje, uređenje i ulepšavanje javnih površi-na, izgleda zgrada, ulica i trotoara;

• zastupanje interesa korisnika zone (privred-nih subjekata koji posluju na području zone) u odnosima sa organima Republike i jedinice lokalne samouprave, kao i sa organizacijama i javnim preduzećima;

• promovisanje zone kroz organizovanje različi-tih festivala i događaja i koordinisano i udru-ženo reklamiranje i marketing;

• zajedničke aktivnosti svih preduzetnika u zoni (usaglašeno vreme rada, izgled bašti i izloga, uspostavljanje dana za posebne popuste);

• obezbeđivanje dodatnih komunalnih usluga, uvođenje novih sigurnosnih standarda.

Trenutno u Srbiji postoji devet zona unapređenog poslovanja. Prve zone su osnovane tokom 2003.

godine u Kruševcu, Zrenjaninu, Valjevu i Nišu uz pomoć USAID-ovog Programa za reformu opštin-ske uprave (SLGRP). U toku 2006. i 2007. u Srbiji je osnovano još pet zona u Vranju, Loznici, Pro-kuplju, Prijepolju i Paraćinu. Prvo što je rađeno u svim zonama bila je rekonstrukcija ulice (u Vranju rekonstrukcija tržnog centra), uz učešće opštine, privrede i donatora.

Korist od osnivanja zona imaju opština, privatni preduzetnici – korisnici poslovnog prostora, vla-snici poslovnog prostora i građani. Korsit opštine ogleda se u novoj slici grada, većem broju radnih mesta, investicijama i većem budžetu; poslovna zajednica u zoni ima korist jer uvećava svoj pro-fit; vlasnici poslovnog prostora su na dobitku, jer raste vrednost poslovnog prostora u zoni; i na kra-ju, građani podižu svoj nivo življenja jer dobijaju novu, atraktivnu lokaciju za trgovinu i usluge.

I pored očigledne koristi za sve kategorije, veliki broj udruženja ne funkcioniše, zato što nisu pokre-nuta na inicijativu preduzetnika, već na inicijativu donatora i lokalne samouprave.

Jedan od dobrih primera je Zona unapređenog po-slovanja u Vranju.

Jelena Bojović108


Šta se podrazumeva pod „kvalitetnom“ radnom snagom? Najopštija definicija govori da je to radna snaga koja poseduje kvalifikaciju (struč-nu spremu) i veštine koje odgovaraju potrebama privrede u kratkom i srednjem roku. Znači, nije dovoljno samo da imate školovanu radnu snagu, već je potrebno da na tržištu postoji potražnja za određenim stručnim profilom, kao i da se obrazo-vanje dugoročno prilagođava potrebama privrede. Primera radi, pre tridesetak godina, postojala je velika tražnja za stručnjacima iz sektora industri-je (pogotovo mašinske), jer je ta grana proizvodila više od polovine BDP-a u gotovo svim zemljama u svetu. Krajem XX i početkom XXI veka, sektor usluga je potpuno preuzeo primat u BDP-u, tako da se tražnja na tržištu rada pomerila ka struč-njacima iz ovih oblasti. Takođe, nije dovoljno da radna snaga posedije samo znanje, već i veštine za obavljanje određenog posla. Sedamdesetih i osam-desetih godina prošlog veka, velika preduzeća u bivšoj Jugoslaviji imala su razvijeni sistem struč-ne prakse učenika. Krahom privrede devedesetih godina i propadanjem velikih privrednih sistema, kao i strategijom Republike Srbije da se okrene ra-zvoju malih i srednjih preduzeća (koja, na žalost, nemaju dovoljno interesa ni sredstava), ovaj vid stručnog osposobljavanja je skoro nestao.

Razvoj ljudskih resursa je, svakako, najvažniji faktor promocije dugoročnog ekonomskog razvo-ja. Kvalitet ljudskih resursa je jedan od presudnih faktora za privlačenje investitora koji se bave visokom tehnologijom i industrijom kao oblašću nove ekonomije. Obrazovana i fleksibilna radna

snaga je od suštinskog značaja i za razvoj posto-jećih preduzeća.

Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje, uglavnom, od mladih ljudi stvara radnu snagu. Prekvalifika-cija radne snage podjednako je važna u današ-njem brzom i promenjljivom radnom okruženju, i usmerena je na prekobrojne radnike, nezaposlene i radnike koji su pred otkazom. Usmerena obuka i prekvalifikacija, podržana od strane nacionalnih i lokalnih javnih agencija i institucija i u saradnji sa lokalnim preduzećima, od suštinskog je značaja za održavanje konkurentne raspoloživosti radne sna-ge i održive lokalne ekonomije.

Nacionalna služba za zapošljavanje i njene lokalne kancelarije bave se prekvalifikacijom i programi-ma obuke i drugim sredstvima stimulacije zapo-šljavanja, kao što su javni radovi, ili zapošljavanje osoba sa posebnim potrebama. Neophodna je ko-ordinacija na lokalnom nivou da bi se obezbedilo efikasno korišćenje sredstava i da bi se osiguralo zadovoljenje potreba poslovne zajednice.

U uslovima velike konkurencije, kvalitet raspolo-živih ljudskih resursa je često najvažniji uslov za konkurentnost grada, ili mikroregije. Javne i pri-vatne obrazovne institucije i privreda moraju radi-ti zajedno da bi obezbedili potrebnu prekvalifika-ciju za postojeću radnu snagu i obučili početnike.

Hijerarhija radne snage


Projekti iz oblasti razvoja ljudskih resursa:

9.1. Programi prekvalifikacije i traženja zaposlenja

Prekvalifikaciju radne snage treba raditi na osno-vu potražnje za određenim profilima, odnosno, potrebno je dozvoliti firmama da aritkulišu svo-je potrebe. Prekvalifikacija pojedinaca u profile za kojima nema potražnje nema mnogo svrhe. Pro-grami za traženje posla pomažu pojedincima da steknu veštine koje su im potrebne za određena radna mesta, a zatim da pronađu odgovarajuću priliku za zaposlenje. Jedna od najtežih situacija je sa zaposlenima koji su posle dvadesetak godi-na rada ostali bez posla zato što su godinama bili uljuljkani - nisu imali potrebu da traže posao, i ne

Stanovništvo preko 15 godina starosti prema stepenu obrazovanja u nekim zemljama Centralne i Jugoistočne evrope.

Izvor: Zavodi za statistiku navedenih zemalja

Srbija

Albanija

poznaju osnovne veštine koje su danas potrebne u traženju posla. Programi za traženje zaposle-nja mogu biti vrlo delotvorni i mogu obuhvatati sve - od izgradnje samopouzdanja, pisanja cv-a, ponašanja tokom intervjua, do povezivanja neza-poslenih sa potencijalnim poslodavcima. Često se dešava da poslodavci koji otpuštaju radnike imaju sredstva koja bi uložili u programe i projekte za njihovu prekvalifikaciju i traženje posla.

Različiti su tipovi obuka koje se mogu ponuditi ne-zaposlenima. Obuka u poslovnom menadžmentu, finansijama i marketingu može da ima veliki uti-caj na nezaposlene i može da ih stimuliše da po-krenu sopstveni biznis. Obuke obuhvataju i razvoj veština i specijalizovane kurseve za određeni tip posla (na primer, obuka za rad na novim mašina-ma).

Osnivanje centra za zapošljavanje bio bi projekat koji sažima sve pomenuto. Centar bi mogao da bude mesto na kome se sastaju poslodavci i bu-dući zaposleni i na kome bi se našle neophodne informacije o programima obuke, upražnjenim radnim mestima, I drugom.

Centar za zapošljavanje mogao bi da pruža sledeće usluge:

• studentima - budućoj radnoj snazi, da pruži potrebne informacije na osnovu kojih će odlu-čiti šta će studirati i pomoći im da, po završet-ku studija, ostvare ciljeve u karijeri;

• pomoć nezaposlenima - u odabiru profesije;

• usavršavanje, obuka i formalna prekvalifikaci-ja;

• pomoć u potrazi za poslom;

Jelena Bojović110

• organizacija sajmova za zapošljavanje;

• uređivanje internet stranice na kojoj bi bili istaknuti oglasi i opisi radnih mesta.

U osnivanju centra treba da učestvuju svi važni učesnici:

• lokalna samouprava

• Nacionalna služba za zapošljavanje

• obrazovne institucije

• privrednici

• udruženja i komore

• nevladine organizacije koje se bave zapošlja-vanjem.

•

9.2. Mentorski programi i praktična obuka (praksa)

U odeljku 4.2. „Poslovne mreže početnika u poslu i mentorski programi” uveden je koncept mentor-stva za početnike u pokretanju sopstvenog posla. Sličan koncept može se primeniti i za nezaposlene koji traže šansu za zaposlenje.

Osobe sa iskustvom u biznisu mogu da budu men-tori početnicima, podrže njihove napore, ohrabre ih, i daju im nove ideje. Dobro je da mentorski pro-grami budu neformalni, oni predstavljaju način da se pomogne pojedincima u traženju odgovaraju-ćeg zaposlenja.

Ne tako retko, kompanije stipendiraju učenike i daju mogućnost studentima da prođu deo praktič-ne nastave upravo u njihovom preduzeću. Uloga

lokalne samouprave u ovom poslu jeste da zajed-no sa privatnim partnerom (kompanijom) definišu uslove za obavljanje prakse ili uslove stipendira-nja, i da uspostave vezu sa obrazovnim institucija-ma. Ujedno, kroz programe saradnje sa privredom, lokalna samouprava može da stimuliše preduzet-nike da pružaju praktičnu obuku, ili da stipendira-ju učenike (na primer, prezentacija uspešnih prak-si u ovoj oblasti može da deluje stimulativno).

9.3. Usklađivanje nastavnih programa

Kao jedna od komparativnih prednosti koja je u Srbiji na početku tranzicije vrlo često naglašava-na, jeste jeftina, visokokvalifikovana radna snaga. Opšte je mišljenje da je sistem obrazovanja u biv-šoj Jugoslaviji - koji je insistirao na širini znanja, a ne na uskoj specijalizaciji - omogućio našim lju-dima da se u zemlji, a pogotovu u inostranstvu, veoma brzo i lako snađu na različitim poslovima. Međutim, nije do kraja razjašnjeno da li je školo-vanje doprinelo da su devedesetih godina prošlog veka bivšu Jugoslaviju napustili najkvalitetniji stručnjaci koji su, u tim okolnostima, morali da budu „prilagodljivi“ (uglavnom mladi koji su beža-li od vojne obaveze ili bede).

Veliki razvoj sektora usluga od 2001. godine, pre svega telekomunikacija i finansijskih usluga, kao i dolazak stranih firmi koje su podigle standard kvaliteta radne snage, uslovili su da se stvori još veći jaz između ponude i tražnje za radnom snagom u Srbiji. Budući da je obrazovna struktura u ovim sektorima bila nepovoljna, bili su prinuđeni da, u prvo vreme, zapošljavaju i radnike koji ne zadovoljavaju potrebne kriterijume i da ulože sredstva u skupe trening programe (primer banaka


tokom 2002. i 2003. godine). Obrazovna struktura (naročito srednjeg obrazovanja) u poslednjih nekoliko godina se poboljšala, ali i dalje nije u skladu sa tražnjom. Primera radi, od sedamnaest hiljada upisanih srednjoškolaca 2005. godine na teritoriji Beograda (bez gimnazija), u deset najatraktivnijih škola, konkurisalo je pet do osam đaka na jedno mesto. Interesantno je da među prvih deset najatraktiv-nijih škola nema ni jedne tehničke škole. Sa druge strane, svega 14% srednjoškolaca je uspelo da se upiše u najtraženije škole u Beogradu. Struktura upisa u srednje škole u Srbiji, u školskoj 2005/06, bila je sledeća:• tehničke škole (mašinska, elektro, građevin-

ska, hemijska...) – 28,7%• gimnazija – 23,7%• ekonomske i pravno-birotehničke škole –

11,7%

• poljoprivredne i šumarske škole – 9,2%• trgovačke škole i sektor usluga – 9,2%• medicinske škole i socijalna zaštita – 7,4%

Dakle, stiče se utisak da se obrazovni sistem nije prilagodio željama srednjoškolaca, ali ni potreba-ma privrede. Ostaje otvoreno pitanje da li reforma obrazovanja treba svima da omogući da upišu šta žele, a da tržište potom proceni da li je, i koliko, pojedino zanimanje atraktivno.

Tvrdnja da je veliki broj visokoškolovane jeftine radne snage naša komparativna prednost nije, u potpunosti, tačna. Istina je da imamo, u poređe-nju sa zemljama u regionu i evropskim prosekom, veliki procenat radno sposobnog stanovništva sa, najmanje, srednjim nivoom obrazovanja. Najveći problem je, međutim, što obrazovna struktura (pre svega, srednjoškolska) trenutno ne odgovara po-trebama privrede. Razlozi su mnogobrojni:

• Akt o mreži srednjih škola donosi vlada na osnovu: broja i uzrasta učenika na određe-nom području; specifičnosti područja (brdsko-planinsko, prigranično, nedovoljno razvijeno, nacionalno mešovito); razvojne specifičnosti područja na osnovu utvrđenih potreba za za-pošljavanje; dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja; obezbeđene mreže komunikacije; finansijskih mogućnosti Republike.

• Nacionalni prosvetni savet, koji od četr-deset i dva člana ima samo jednog člana iz udruženja poslodavaca, donosi opšte osnove predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i

Tražnja za srednjim školama u Beogradu, 2006.

Izvor: Upis đaka u srednje škole na teritoriji grada Beograda za školsku 2005/2006. godinu. Zavod za informatiku i statistiku, Grad Beograd

Rang Opština Naziv škole Mesta u školi Konkurisalo

Broj želja na 1 mesto

u školi

1 Savski venac Ugostiteljsko-turistička škola 300 2467 8,22

2 Stari grad Prva ekonomska škola 264 1865 7,06

3 Stari grad Pravno-birotehnička škola „9. maj” 246 1695 6,89

4 Zvezdara Farmaceutsko-fizioterapeutska škola 160 1004 6,28

5 Novi Beograd Politehnička akademija - Srednja turistička škola 210 1251 5,96

6 Zemun Ekonomska škola „Nada Dimić” 168 867 5,16

7 Palilula Srednja tehnička PTT škola 210 1065 5,07

8 Voždovac Druga ekonomska škola 342 1599 4,68

9 Zemun Pravno birotehnička škola „Dimitrije Davidović” 168 776 4,62

Jelena Bojović112

vaspitanja i osnove vaspitnog programa i utvr-đuje listu obrazovnih profila.

• Zaposleni u srednjim stručnim školama ostaće bez posla ukoliko se određeni obrazovni profili ugase, ili se škole zatvore.

• Privreda nema prohodnost ka donosiocima od-luka o nastavnim planovima i potrebnim ve-štinama radne snage.

• Lokalne samouprave do sada nisu pronašle svoje mesto u toj društvenoj ulozi.

Otvoreno je pitanje na koji način lokalne samou-prave treba da pristupe problemu?

Uloga lokalne samouprave sastoji se od uključi-vanja svih relevantnih institucija i organizacija u dijalog, i donošenja odluka o potrebnim ljudskim resursima kao delu razvojnog plana. Zakon o za-pošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, usvojen u julu 2003. godine, predviđa mogućnost osnivanja saveta za zapošljavanje. Lokalni saveti, dakle, mogu da preuzmu ovu ulogu i da usmera-vaju unapređenje obrazovanja na lokalnom nivou.

Aktivnosti saveta:

• procena finalizacije obrazovnog procesa (vešti-ne i znanja, projekcije, brojnost grupa i odelje-nja);

• stvaranje lako dostupne i interaktivne baze podataka vezane za tržišne trendove (prema sektorima);

• organizovanje okruglih stolova sa lokalnim poslodavcima i trenerima da bi se uskladila ponuda i potražnja poslova sa programima obuke;

• učešće trenera i edukatora u seminarima po-svećenim razvoju radne snage (finansiranim od strane privatnog sektora);

• savet treba da iskoristi svoj uticaj da bi na re-gionalnom i nacionalnom nivou podstakao ne-ophodne reforme.

9.4. Centar za obuku

Kao što je već rečeno, formalno obrazovanje je adekvatan, ali previše spor sistem (dugotrajan proces prekvalifikacije). Projekat centra za obu-ku predstavlja koncept saradnje preduzetnika sa različitim institucijama - republičkim i lokalnim, koje se, svaka u svom domenu, bave obrazova-njem i smanjenjem stope nezaposlenosti (škole, osnovne i srednje, fakulteti, radnički univerzitet, Nacionalna služba za zapošljavanje). Kroz centar za obuku radna snaga se u kratkom vremen-skom periodu dodatno obrazuje, usmerava i prekvalifikuje za potrebe privrede. Pružanjem usluge postojećoj poslovnoj zajednici i potenci-jalnim investitorima, lokalna samouprava stvara konkurentne uslove za otpočinjanje posla. To je korak ispred u privlačenju direktnih investicija, kao i u sprečavanju odlaska postojećih.

• Centar za obuku je institucija za brzu dokvali-fikaciju i sticanje specifičnih veština i znanja za poznatog poslodavca.

• Centar se osniva kao oblik javno-privatnog partnerstva između lokalne samouprave i lo-kalne poslovne zajednice. U finansiranju i od-lučivanju o funkcionisanju centra podjednaku ulogu ima i lokalna samouprava i privreda.


• Centar za obuku treba da bude dobro promo-visan, na primer: lokalni promotivni materijal treba da sadrži informacije o centru.

• Saradnja centra sa lokalnom samoupravom, lokalnom poslovnom zajednicom i postojećim institucijama lokalnog ekonomskog razvoja i zapošljavanja (na primer, sa kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj, Nacionalnom služ-bom za zapošljavanje, i dr.) preduslov je za nje-govo funkcionisanje;

• Tokom osnivanja, centar se oslanja na upotre-bu postojećih resursa – koristi prostorije škola, ili radničkog univerziteta, profesore lokalnih fakulteta i škola, i dr.

Osnivanje centra za obuku odvija se na sledeći način:1. Polazi se od analize potreba za radnom sna-

gom, kao i od ponude radne snage na tržistu rada. Analiza podrazumeva i utvrđivanje po-stojećih aktivnosti obrazovnih institucija, utvrđivanje potreba nezaposlenih lica i viško-va kadrova. Potrebno je, takođe, ispitati potre-be postojeće poslovne zajednice, kao i analizu isplativosti projekta.

2. Drugi korak predstavlja okupljanje zaintere-sovanih institucija i organizacija (formiranje radne grupe)

3. Definišu se potencialni izvori finansiranja:

• opštinski budžet

• investitori

• postojeći preduzetnici

• Nacionalna služba za zapošljavanje i dr.

4. Formalno osnivanje centra za obuku – akt o osnivanju.

5. Određivanje lokacije prostorija centra, rekon-strukcija i opremanje.

6. Priprema i održavanje pouzdane baze poda-taka raspoložive i potrebne radne snage - U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošlja-vanje razvija se i održava baza podataka ras-položive i potrebne radne snage.

7. Priprema radnog plana centra – razvijanje pro-grama obuke, formiranje biblioteke sa svim materijalima za obuku i sastavljanje liste pre-davača.

8. Praćenje i ocena rada centra – praćenje us-pešnosti sprovedene obuke, primena stečenih znanja (iz ugla investitora, korisnika i opštin-ske uprave). Sastavljanje liste korisnika centra kao reference za buduće investitore.

9. Promocija centra – aktivnost koja treba da traje od donošenja odluke da se krene u reali-zaciju. Za svaku aktivnost, pogotovu za najave obrazovnih programa i otvarnja konkursa za učestvovanje u programima prekvalifikacije ili dokvalifikacije, potrebna je medijska kampa-nja.

Koncept centra za obuku može da se uskladi i sa drugim programima, pa može da obuhvatiti i spro-vođenje mentorskih programa, praktičnu obuku i dr.

Jelena Bojović114

Finansiranje projekata i programa

Postoje dve faze pripreme projekta:

1) prva faza u kojoj se ideje pretvaraju u konzi-stentan plan akcija sa jasnim ciljevima i rokovima

2) druga faza kada treba potražiti finansijska sred-stva za realizaciju projekta.

Izvori finansiranja projekata ekonomskog razvoja su:• izvorni prihodi lokalne samouprave, ustupljeni

prihodi lokalne samouprave i transferi• republički fondovi i fondovi agencija i institu-

cija na regionalnom i državnom nivou• krediti/ zajmovi• privatni kapital i privatno – javna partnerstva• međunarodne donacije i fondacije

Izvorni prihodi lokalne samouprave, ustupljeni prihodi lokalne samouprave i transferi

Godišnji priliv novca iz javnog sektora koji stiže od poreza, taksi, novčanih kazni, kamata, iz fondova i drugih izvora, tradicionalno se koristi za pokri-vanje operativnih troškova (finansiranje tekućih opštinskih aktivnosti) i izgradnju manjih objeka-ta koji ne traju više od nekoliko godina. Načelno, ovi fondovi mogu da se koriste za podsticanje eko-nomskog razvoja, ali je potrebno dugoročnije pla-niranje prihoda i rashoda.

IZVORNI PRIHODI

• porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolut-nih prava i poreza na nasleđe i poklon

• lokalne administrativne takse• lokalne komunalne takse• boravišna taksa• naknada za korišćenje građevinskog zemljišta• naknada za uređivanje građevinskog zemljišta• naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredi-

ne• prihodi od koncesione naknade za obavljanje ko-

munalnih delatnosti i prihodi od drugih konce-sionih poslova koje jedinica lokalne samouprave zaključi u skladu sa zakonom

• novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave, kao i oduzeta imovinska ko-rist u tom postupku

• prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišće-nje nepokretnosti u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta

• prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta

• prihodi koje svojom delatnošću ostvare organi i organizacije jedinice lokalne samouprave

• prihodi od kamata na sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave

• prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samo-uprave

• prihodi po osnovu samodoprinosa

Lokalne komunalne takse• isticanje firme na poslovnom prostoru• isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prosto-

ra na objektima i prostorima koji pripadaju jedi-nici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene površine, bandere i sl.)

• držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina

• korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslov-nih prostorija

• držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi, osim pristana koji se koriste u pograničnom rečnom saobraćaju

• držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi, osim čamaca koje koriste organizacije koje održa-vaju i obeležavaju plovne puteve

• držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabav-nih objekata na vodi

• držanje kućnih i egzotičnih životinja• korišćenje prostora na javnim površinama ili

ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe, osim za prodaju štampe, knjiga i drugih publikacija, proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće ra-dinosti

• držanje sredstava za igru („zabavne igre”)• držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog

programa u ugostiteljskim objektima• korišćenje reklamnih panoa• korišćenje prostora za parkiranje drumskih motor-

nih i priključnih vozila na uređenim i obeleženim mestima

• korišćenje slobodnih površina za kampove, po-stavljanje šatora ili druge objekte privremenog korišćenja

• korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe• zauzeće javne površine građevinskim materijalom

i za izvođenje građevinskih radova

Prihodi lokalne samouprave


Republički fondovi, fondovi agencija i institucija na regionalnom i državnom nivou

Vlada Republike Srbije - njena ministarstva, ras-polažu sredstvima o čijoj raspodeli odlučuju. Ve-ćina ministarstava raspisuje konkurse i javne po-zive, najmanje jednom godišnje. Neophodno je da lokalna samouprava poznaje dinamiku objavljiva-nja konkursa, oblasti finansiranja i potrebnu kon-kursnu dokumentaciju, da bi blagovremeno sasta-vila projektni predlog i prijavila se na konkurs za dodelu sredstava.

Ministarstava koja raspisuju konkurse u oblasti ekonomskog razvoja (što uključuje, kao što smo videli u prethodnom poglavlju, i reformu admini-stracije, obrazovanje, infrastrukturu):

• Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (www.mnip.gov.rs )

• Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (www.drzavnauprava.gov.rs) - Sektor za projekte Ministarstva ima na raspo-laganju sredstva od igara na sreću

• Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (www.minpolj.gov.rs )

• SIEPA – Agencija za strana ulaganja i pro-mociju izvoza (www.siepa.gov.rs )

• Fond za razvoj Republike Srbije ( www.fondzarazvoj.sr.gov.yu )

• Ministarstvo finansija ( www.mfin.gov.rs )

• Ministarstvo životne sredine i prostor-nog planiranja (www.ekoplan.gov.rs )

• Fond za zaštitu životne sredine (www.sepf.sr.gov.yu) - dobija veća sredstva nego Mi-nistarstvo za zaštitu životne sredine, tako da tim sredstvima mogu da se finansiraju projek-ti koji su neodloženi i za koje ne mora da se raspisuje konkurs.

• Ministarstvo ekonomije i regionalnog ra-zvoja (www.merr.gov.rs) - Odeljenje za infra-strukturu i projekte

• Ministarstvo rada i socijalne politike (www.minrzs.gov.rs) - Fond za socijalne inova-cije

• Ministarstvo za omladinu i sport (www.mos.gov.rs )- Sektor za upravljanje projektima

USTUPLJENI PRIHODI

• porez na dohodak građana, na prihode od:• poljoprivrede i šumarstva • samostalnih delatnosti • nepokretnosti• davanja u zakup pokretnih stvari • osiguranja lica • 40% od poreza na zarade, koji se plaća prema

prebivalištu zaposlenog• porez na nasleđe i poklon• porez na prenos apsolutnih prava

• godišnja naknada za motorna vozila, traktore i priključna vozila

• naknada za zagađenje životne sredine• naknada za korišćenje mineralnih sirovina• naknada za izvađeni materijal iz vodotoka• naknada za korišćenje šuma• naknada za korišćenje voda• naknada za promenu namene poljoprivrednog

zemljišta• naknada za korišćenje prirodnog lekovitog fak-

tora• turistička naknada• druge naknade u skladu sa zakonom

Jelena Bojović116

Primer: Javni poziv Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu

JAVNI POZIV

za podnošenje zahteva jedinica lokalne samouprave za raspodelu dela sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike koja se ostvaruju priređivanjem igara na

sreću, a koriste za finansiranje lokalne samouprave

Raspodela sredstava se vrši za ostvarivanje sledećih ciljeva:

1. Učešće u obezbeđivanju nedostajućeg dela sredstava u punom ili delimičnom iznosu za realizaciju novih ili završetak započetih projekata koji se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave, a od posebnog su značaja za život građana na njenoj

teritoriji.

2. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa racionalizacije ili osposobljavanja organa lokalne samouprave.

3. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave koja je pogođena elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom većih razmera.

4. Pružanje tehničke i druge pomoći u cilju modernizacije rada organa jedinice lokalne samouprave

5. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji različitih oblika solidarnosti sa licima koja su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim

građanima, kao i sa licima sa posebnim potrebama i pomoći socijalno-humanitarnim organizacijama na njihovoj teritoriji.

6. Pružanje pomoći jedinici lokalne samouprave u realizaciji programa zaštite životne sredine, odnosno lokalnih, akcionih i sanacionih planova, kao i projekata i aktivnosti

iz oblasti zaštite životne sredine.


3) Finansiranje zajmovima

Finansiranje zajmovima u javnom i u privatnom sektoru najčešće se koristi za dugoročne projekte koji traju više od nekoliko godina. To su sredstva koja se prikupljaju putem instrumenata zaduživa-nja i mogu da imaju raznovrsne uslove otplate, ali se tradicionalno kreću u rasponu od jedne do dva-deset pet, ili više godina. Zajmovi se koriste ili za finansiranje projekata koji se ne mogu isplatiti iz godišnjih prihoda, ili za finansiranje onih projeka-ta koje će koristiti i sledeće generacije, pa je oprav-dano da se od budućih prihoda otplaćuju dužničke obaveze. Za finansiranje tekućih troškova treba izbegavati upotrebu dugoročnih zajmova.

Lokalna samouprava može da koristi sledeće mo-dele zaduživanja55:

★ zaduživanje kod finansijskih institucija:

• putem dugoročnih kredita za kapitalne in-vesticije

• putem lizinga za nabavku osnovnih sred-stava i opreme

★ zaduživanje kod investitora na finansijskom tržištu

• emisijom dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti, to jest, obveznicama

Preduslovi koji se moraju ispuniti da bi lokalna sa-mouprava spremno ušla u proces56:

★ usvojena strategija razvoja opštine sa planom kapitalnih investicija,

★ usvojena odluka o načinu upravljanja dugom,

★ pripremljena studija izvodljivosti investicio-nog projekta,

★ mišljenje Ministarstva finansija o zaduživanju,

• odluka skupštine opštine o zaduživanju,

• odluka o pokretanju otvorenog postupka javne nabavke kredita, odnosno odluka o emisiji

• obveznica,

• prezentacija opštine kao dužnika,

• finansijski plan opštine u periodu zaduži-vanja.

4) Privatni kapital i privatno – javna partnerstva

Privatni kapital podrazumeva investicije privat-nog sektora i najčešće se plasira u projekte eko-nomskog razvoja kroz privatno-javno partnerstvo. Privatno-javno partnerstvo na lokalnom nivou predstavlja sve oblike saradnje lokalne samoupra-ve i privatnih partnera u oblasti upotrebe sredsta-va, znanja i iskustva, radi projektovanja, finansi-ranja, izgradnje/obnove, upravljanja i održavanja lokalne infrastruktre, ili obavljanja izvornih funk-cija lokalne smouprave. Tom prilikom javni sektor ima ulogu pokretača i stvaraoca saradnje – kao partner koji ugovorno definiše vrste i obim poslo-va, ili usluga koje namerava da prenese na privat-ni sektor i koji javne poslove nudi privatnom sek-toru. Privatni sektor se javlja kao partner kome je takva saradnja potrebna ukoliko može da ostvari poslovni interes (profit) i koji je dužan da kvalitet-no izvršava poslove dobijene ugovorom.

55 Saglasno Zakonu o javnom dugu

56 Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kre-ditne sposobnosti opština, Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji; Model konkursne dokumentacije za na-bavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za korišćenje.

http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/upload/analysis/sr/finansijska%20analiza%20i%20ocena%20kredit.sposobnosti.pdf

Jelena Bojović118

Karakteristike projekata javno-privatnog partner-stva

• dugoročna ugovorna saradnja (dvadeset do dvadeset pet godina) između javnog i privat-nog sektora,

• stvarna preraspodela poslovnog rizika (pobolj-šanje kvaliteta usluge).

Oblici privatno – javnog parnerstva u Srbiji:

• poveravanje obavljanja delatnosti

• koncesija

• zajedničko društvo

• sticanje udela u javnom komunalnom predu-zeću

• ostali oblici.

Postoji niz mogućih nedostataka u vezi kapacite-ta i javnog i privatnog sektora koji mogu ugroziti stvaranje uspešnog partnerstva57. Nedostaci mogu biti:

• obostrano nepoverenje i nedostatak razume-vanja interesa i potreba druge strane,

• nepostojanje informacija na lokalnom nivou i nedostatak iskustva lokalne samouprave u kreiranju uspešnih partnerstva,

• zakonske i institucionalne prepreke za stvara-nje javno-privatnih odnosa.

U svakom javno-privatnom partnerstvu moraju se uspostaviti određene garancije i zaštita, i za javni, i za privatni sektor, i za celu zajednicu.

U tabeli su prikazani primeri javno-privatnog partnerstva u petnaest jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji58.

Grad/Opština Delatnost Vrsta javno-privatnog partnesrtva

Beograd javni prevoz poveravanje delatnosti

Beograd upravljane otpadom Ugovor o koncesiji

Beograd vodovod i kanalizacija Ugovor o koncesiji (B.O.T.)

Subotica turizam zajedničko društvo

Sombor snabdevanje gasom zajedničko društvo

Ćićevac snabdevanje gasom zajedničko društvo

Kikinda Parking servis poveravanje delatnosti

Prokuplje Parking servis poveravanje delatnosti

Aranđelovac Parking servis poveravanje delatnosti

Smederevska Palanka upravljane otpadom poveravanje delatnosti

Braničevski okrug upravljane otpadom poveravanje delatnosti

Novi Bečej upravljane otpadom poveravanje delatnosti

Leskovac upravljane otpadom poveravanje delatnosti

Vršac upravljane otpadom poveravanje delatnosti

Veliko Gradište upravljane otpadom poveravanje delatnosti

Jagodina upravljane otpadom poveravanje delatnosti

Tutin upravljane otpadom poveravanje delatnosti

57 Alati za JPP, http://www.mreza-lokalni-ra-zvoj.net/pages/doc/JPP.doc

58 Tabela preuzeta iz priručnika Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj, The Urban Institute


59 http://www.prsp.gov.rs/HTML/sesti_vodic_kroz_potencijalne_domace_i_inostrane_izvore_fi-nansiranja.htm ili

http://www.gradjanske.org/admin/article/download/files/7.%20Vodic%20kroz%20finansij-ska%20sredstva.pdf?id=404

5) Međunarodne donacije i fondacije

U Srbiji trenutno postoji više od trista međunarod-nih donatorskih organizacija i fondacija, sredstva su dostupna lokalnim samoupravama direktno ili indirekno, kroz partnerstva sa drugim sektorima.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sastavila je Compendium - Pregled pro-grama za podršku privredi koji je dostupan na nji-hovom vebsajtu (www.naled-serbia.org). On-lajn baza podataka omogućava pretraživanje programa finansijske, konsultantske i druge pomoći privredi i opštinama koju pružaju republički i pokrajinski organi, strani donatori i fondovi.

Drugi koristan izvor informacija može biti Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja, za projekte NVO, lokalnih sa-mouprava, MSP i preduzetnika u Republici Srbiji59 , koji je pripremio tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva i on predstavlja dobru bazu podataka za pronalaženje partnera u realizaciji ekonomskih projekata.

120

ŠesTI kOrak Praćenje i ocena

sprovedenih aktivnosti

Ocena efekata nekog projekta ili programa, od pomoći je u narednom

ciklusu ekonomskog razvoja

Praćenjem sprovođenja projekta mogu se vršiti izmene u hodu, a

iznenađenja su uvek moguća

Visoka ocena sprovedenih programa dokaz je uspešnosti programa

Bez praćenja i ocene programa nema učenja

Najpre treba napraviti razliku između praćenja i ocene programa:

Praćenje (monitoring) je rutinska, stalna aktiv-nost, koju sprovode oni koji su direktno uključeni u proces. Tokom praćenja realizacije rukovodimo se planom aktivnosti da bismo izmerili kakav je napredak i učinak.

Ocena se daje periodično, usredsređuje se na po-stignute rezultate i efektivnost, a obično procenju-je neko ko nije uključen u samu realizaciju. Ocena je važna da bi se razmotrilo da li je potrebno uči-niti neke izmene u strategiji. Ocena odgovara na pitanje kako je nešto urađeno, a ne samo, da li je urađeno.

Zašto je praćenje i ocena realizacije projekata značajna?

Redovnim praćenjem i ocenjivanjem realizacije postiže se sledeće:• osigurava se realizacija,• osigurava se sinhronizacija učesnika u

projektu,• skraćuje se period između dve naizmenične

aktivnosti,• sprečava se ponavljanje grešaka u realizaciji, • osigurava se transparentnost procesa, • unapređuje se uzajamno poverenje učesnika,• u hodu se oučavaju greške; • povećava se informisanost svih učesnika i

zainteresovanih strana,• povećava se šansa za postizanje planiranih

rezultata, • unapređuje se planiranje budućih projekata.

Praćenje i ocena projekta - činjenice

1) U pripremi projekta treba definisati: • cilj projekta, • očekivani rezultat projekta, • indikatore za ocenu projekta, • vreme trajanja celog projekta, • vreme početka i kraja, • spisak svih aktivnosti na projektu, • vreme realizacije za svaku aktivnost, • odgovorne osobe za svaku aktivnost,• ishod svake aktivnosti, • indikator za svaku aktivnost.

Indikatori moraju biti lako razumljivi, jasni, mer-ljivi kad god je to moguće, jednostavni za priku-pljanje podataka i relevantni za projekat.

2) Priprema plana za praćenje i ocenu - Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata mora odre-diti vrstu podataka koji se prikupljaju i načine prikupljanja. Podaci mogu biti kvalitativni i kvan-titativni. Pre početka projekta mora se ustanoviti osnova u odnosu na koju će se ocenjivati napre-dak - ako je rezultat projekta smanjenje nezapo-slenosti za 1 %, pre početka projekta potrebno je imati podatak o trenutnoj stopi nezaposlenosti, da bi se na kraju projekta procenilo da li se stopa smanjila za 1%.


3) Uspostavljanje sistema za praćenje i realizaciju projekata - Mora biti uspostavljen sistem za priku-pljanje informacija:• format izveštavanja • nadležne osobe - ko je nadležan za prikuplja-

nje informacija i • vreme izveštavanja - koliko često i kada se

radi.

Sistem treba da bude lak za primenu i ne bi treba-lo da zahteva previše vremena.

4) U toku faze praćenja i ocenjivanja - Učestalost zavisi od projekta, ali je važno da proces praćenja i ocenjivanja ne bude prevelik teret i da ne oduzima mnogo vremena. Praćenje je, po definiciji, stalna aktivnost, ali ne sme oduzeti više od 5% vremena učesnicima u poslu. Ocenjuje se nakon realizacije svake aktivnosti, odnosno, na kraju projekta.

5) Izveštavanje - Plan za praćenje i ocenu realiza-cije programa mora da utvrdi na koji način će se izveštavati, u kom obliku, i ko će biti izveštavan.

Praćenjem i ocenom završava se jedan ciklus u procesu lokalnog ekonomskog razvoja. Prvi ciklus traje dve godine, a svaki naredni sve kraće.

ULAZNI PODACI (koji su definisani prilikom pripreme projekta)

OPIS

Cilj projekta Primer: unapređenje uslova za poslovanje Napomena: analizira se pri ocenjivanju projekta

Očekivani rezultat projekta Primer: uvećanje broja zaposlenih Napomena: meri se pri ocenjivanju projekta

Indikatori za ocenu projekta Primer: trista novih radnih mestaNapomena: proverava se pri ocenjivanju projekta

Trajanje projekta Primer: trista danaNapomena: analizira se pri ocenjivanju projekta

Početak i kraj projekta Prvi korak je provera početka aktivnosti

Aktivnosti na projektu

Za svaku aktivnost postoji lice koje prati sprovođenje ove aktivnostiVreme realizacije svake aktivnosti

Odgovorne osobe za svaku aktivnost

Ishod svake aktivnosti Primer: održana sednica skupštine na kojoj je osnovan industrijski park

Indikator za svaku aktivnost Primer: odluka skupštine o osnivanju industrijskog parka

Jelena Bojović122

Primer: Plan za praćenje i ocenu realizacije projekata

Zadatak (projekat)

Opis

Cilj

Realizacija Organizacija Odgovorna osoba

Nadležni

Partneri u saradnji

a) Budžet projekta (zadatka) – total

Očekivano Realizovano

b) Finansiranje projekta

Rezultati projekta Očekivano Realizovano

PLAN RADA – AKTIVNOSTI

2)Aktivnost Opis Nadležnost Vreme Komentar

predvidjeno realizovano

1

2

3

Ekonomska korist (predvideti broj radnih mesta, investicije, privatno-javno partnerstvo, stvoriće se zahvaljujući implementaciji ovog programa)

Broj radnih mesta Broj radnih mesta REALIZOVANO

Total M Z Total M Z

Količina investicija Količina investicija

Privatno-javno partnerstvo

Privatno-javno partnesrtvo

123

kraj I POČeTak: Poruka čitaocima

Ako ste čitajući ovaj priručnik doživeli lokal-ni ekonomski razvoj kao upravljanje doma-ćinstvom, u pravu ste:

★ “Ekonomija” potiče od grčke reči „oikonomi-kos“ (οικονομικός). Ova reč je složenica koja povezuje grčke reči „nomos“ (νόμος), običaj, zakon i „oikos“ (οικος), kuća, i izvorno znači: zakoni upravljanja domaćinstvom.

Ako ste naučili nešto novo, ali je i dalje nedo-voljno, pogledajte:

★ http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/sr/home.html

★ http://go.worldbank.org/V68WA64TF0

★ http://www.ledna.org/

Ako mislite da će naredne godine u ovo vre-me biti mnogo bolje, moramo da vas podse-timo:

★ Panasonic (Matsushita Electric Industrial of Japan) je odluku o investiranju u Plzen (Plzen, Borska pole indiustrijska zona, Republika Češ-ka) doneo tek sedam godina nakon početnih razgovora.

★ Jedan nemački investitor je tek 2009. godi-ne, trinaest godina nakon prve posete Oburnu (Alabama, SAD), proširio svoju proizvodnju i ustalio se u ovom malom gradu.

Ako ste poželeli da zbog neizvesnih i teško merljivih rezultata odustanete od lokalnog ekonomskog razvoja - NEMOJTE, jer:

★ Od juna 2006. godine stranim investitorima u Srbiji podeljeno je četrdeset sedam miliona i trista hiljada evra podsticajnih sredstava za ulaganje u Srbiju čime je otvoreno sedamnaest hiljada i dvesta novih radnih mesta i realizo-vano više od šesto miliona evra investicija.

★ U Svilajnac uskoro dolazi „Panasonik“, koji je najavio izgradnju svoje najveće fabrike u Evro-pi, baš u tom gradu60.

Ako mislite da lokalni ekonomski razvoj može da čeka, i da deset dana nije ništa, po-grešili ste:

★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 6. avgusta 2010. iznosio je 338.804

★ Broj privrednih društava i preduzetnika na dan 16. avgusta 2010. iznosio je 338.867

★ U roku od samo deset dana registrovano je više od šezdeset novih privrednih subjekata

Ako se osećate puni entuzijazma i spremni da kre-nete u proces lokalnog ekonomskog razvoja, vra-tite se na početak priručnika i krenite od prvog koraka:

★ PRVI KORAK - Analiza stanja / kontekst

60 Izvor: SIEPA

124

rečnik pojmova Lokalni ekonomski razvoj - Skup aktivnosti koje imaju za cilj da izgrade kapacitete lokalne zajednice da unapredi svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve.

Grinfield investicije - Vrsta investicije u kojoj kompanija gradi nove objekte za svoje poslovanje. Naziv green field, u prevodu zeleno polje, potiče od ideje da se nov objekat gradi na površini koja do tada nije bila korišćena.

Braunfild investicije - Investiranje kroz kupovinu već postojećih objekata i njihovo adaptiranje. Ovaj vid investicija dovodi do obnavljanja postojećih napuštenih ili nefunkcionalnih objekata i ponovno ih oživlja-va. Revitalizacijom, takozvanih, „smeđih“ lokacija (engl,brown-smeđ) izbegava se šteta na ekonomskom, ekološkom i socijalnom planu, koju bi, u suprotnom, ovakvi objekti stvorili.

Bizinis inkubatori - Pružaju neposrednu podršku preduzećima koja tek počinju sa radom, u periodu kada su najpodložnija neuspehu, i na taj način direktno utiču na njihovu uspešnost.

Klasteri - Industrijski klaster je grupacija industrije i institucija u jednom regionu. Industrije su pove-zane na više načina: neke industrije će snabdevati druge, druge će biti kupci, neke će deliti radnu snagu i iskustvo. Dakle, kada se formira klaster najvažnije je da su industrije u klasteru ekonomski povezane, da su konkurentne, da sarađuju, ali i da međusobno zavise jedna od druge.

Razvojna čvorišta - Lokacija na koju se planski usmerava komercijalni, ili industrijski razvoj.

Osnovna infrastruktura - Infrastruktura u koju spada transportna infrastruktura (putevi, železnica, ae-rodromi, luke), industrijski i komercijalni objekti, vodovod, telekomunikaciona i energetska mreža, i drugo.

Sekundarna infrastruktura - manje opipljiv aspekt ekonomskog razvoja u koji spadaju edukacija, objek-ti za podizanje kvaliteta života (parkovi, biblioteke), biznis mreže, manifestacije, i drugo.

MSP- Mala i srednja preduzeća

Interesne grupe/važni učesnici/stejkholderi - Posrbljen engleski izraz „stakeholders” označava pojam „interesnih grupa“ i „važnih učesnika“. U svakom procesu, postoje osobe koje su nosioci procesa i zaduženi su za osmišljavanje, sprovođenje i organizaciju procesa. Osim nosilaca procesa, u svakoj aktivnosti uče-stvuju i mnoge druge organizacije, institucije i pojedinci – važni učesnici.

Direktna investicija - Kategorija međunarodnih investicija koja odražava cilj subjekta u jednoj privredi da postigne trajan interes u preduzeću čije je sedište u drugoj privredi. (Definicija predložena od MMF-a i usvojena od OECD-a)

Strane direktne investicije - Investicije preduzeća čije se sedište ne nalazi na teritoriji zemlje u koju se investira. Između ova dva poslovna subjekta stvara se odnos matičnog preduzeća i inostrane filijale, a zajedno čine multinacionalnu korporaciju. Preduzeće koje investira treba da obezbedi kontrolni paket ak-cija za sebe, a podrazumeva najmanje 10% običnih akcija, ili pravo glasa. U suprotnom, radi se o portfolio investiciji, a ne o stranim direktnim investicijama.

125

Građa, izvori i literatura

Alati za javno-privatno partenrstvo - http://www.mreza-lokalni-razvoj.net/pages/doc/JPP.doc

Analiza – Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, 2009, The Urban Institute http://www.mega.ui-serbia.org/

B92 - http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=28&nav_id=414628

Bartik, T. 1995, Economic Development Incentive Wars, Employment Research, 1995. W.E. Upjohn Institu-te for Employment Research. http://www.upjohninst.org/publications/newsletter/tjb_595.pdf

Bartik, Timothy J. and Richard Bingham, 1995, Can Economic Development Programs be Evaluated? Upjohn Institute Staff Working Paper 95-29. http://www.upjohninst.org/publications/wp/95-29.pdf

Bryant, C. and Cofsky, S. 2004, Public Policy for Local Economic Development - An International Compa-rison of Approaches, Programs and Tools, www.geog.umontreal.ca/Dev_durable/Documents_pdf/Rapports

Economic Development Administration (EDA), 1997. Cluster Based Economic Development: A key to Re-gional Competitiveness. Prepared by Information Design Associates (IDeA) with ICF Kaiser International. http://www.doc.gov/eda/pdf/1G3_5_cluster.pdf

Economic Development Administration, 1997. Cluster Based Economic Development: A key to Regional Competitiveness. http://www.doc.gov/eda/pdf

FHWA, Weiss, Martin, A Brief History of Economic Development and Highways. http://www.fhwa.dot.gov/planning/econdev/edhist.htm#_edn1

Finansijska analiza i upravljanje dugom u lokalnim samoupravama u Srbiji; USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, The Urban Institute, http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/upload/analysis/sr/finansijska%20analiza%20i%20ocena%20kredit.sposobnosti.pdf

Fond za razvoj Republike Srbije, http://www.fondzarazvoj.gov.rs/

Goga, S. and Marphy, F, 2006, Local Economic Development: A Primer, The World Bank, Washington, DC

Građanske inicijative: http://www.gradjanske.org/admin/article/download/files/7.%20Vodic%20kroz%20finansijska%20sredstva.pdf?id=404

International Monetary Fund, International Financial Statistics and Balance of Payments databases, The World Bank, Global Development Finance

Investiciona klima u Srbiji - Perspektiva stranih investitora, Istraživanje, 2008, USAID/Program podsticaja

Jelena Bojović126

ekonomskom razvoju opština, The Urban Institute, http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/sr/home.html

Istraživanje o mišljenju poslovnog sektora u Srbiji 2007, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, The Urban Institute

Izrada plana kapitalnih investicija, Priručnik, 2007, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju op-ština, The Urban Institute, Srbija

Opštinski uslužni centri i centri za izdavanje dozvola u opštinama, Izveštaj o analizi stanja - U okviru pro-grama, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, The Urban Institute, http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/upload/reports/cacsr.pdf

Lokalni ekonomski razvoj, Odeljenje za urbani razvoj Svetske banke, Washington, DC

Maršal, Alfred, Principi ekonomije

Metodologija izrade strategije održivog razvoja (2009), SKGO/EXCHANGE 2

Metodologija za osnivanje Biznis inkubatora, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, The Urban Institute, http://www.mega.ui-serbia.org/

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima

Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita jedinica lokalne samouprave – sa uputstvom za kori-šćenje, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, The Urban Institute

Morača, Slobodan, Razvoj opšteg modela za uspostavljanje i razvoj industrijskih klastera, Beograd, 2010.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Indeks lokalnog opterećenja privrede, Beograd, 2009/2010

OECD. Local Economies and Globalisation. LEED Notebook, No. 20. http://www.oecd.org/tds/bis/leed.htm.

Porter, M. E, 2003, The Economic Performance of Regions, Regional Studies, Vol. 37, No.6&7, pp. 549-678.

Porter, M. E, 2003, Building the Microeconomic Foundations of Competitiveness, in: The Global Competiti-veness Report 2002-2003, World Economic Forum, New York: Oxford University Press.

Porter, M. E, 1990, The Competitive Advantages of Nations, New York: The Free Press

Porter, M. E, 1998, Clusters and Competition: New Agendas for Companies, Governments and Institutions, in: On Competition, Boston: Harvard Business School Press.


Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj, USAID/Program podsticaja ekonomskom razvoju opština, The Urban Institute

Pravni okvir za lokalni ekonomski razvoj, Priručnik, The Urban Institute http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/sr/home.html

Priručnik za finansijsku analizu i ocenu kreditne sposobnosti opština, USAID/Program podsticaja ekonom-skom razvoju opština, The Urban Institute

Republički zavod za statistiku, Statistički godišnjak, Beograd, 2008. http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php

Rodríguez-Pose, Andrés, The role of the ILO in the implementing of Local Economic Development Strate-gies in a Globalised World

Stalna Konferencija gradova i opština u Srbiji: http://www.skgo.org:8080/

Stanchev, K., and Yonkova, A., Eds. Legal and Regulatory Reform: Impacts on Private Sector Growth. Insti-tute for Market Economics, Sofia. http://www.ime-bg.org/pdf_docs/papers/lrr.pdf

Stefanović, Milica, Promocija investicija– Tehnike I alati, u:Zbirka praktičnih vodiča: The Urban Institute

Strategic framework for IZ development in Serbia, IFC

Strategic Objective report, The Urban Institute. http://www.mega.ui-serbia.org/

Tim potpredsednika Vlade za smanjenje siromaštva http://www.prsp.gov.rs/HTML/sesti_vodic_kroz_po-tencijalne_domace_i_inostrane_izvore_finansiranja.htm

Wells, Louis T, Wint, Alvin G, Marketing a Country, FIAS. March 2000.

World Bank, 2000, Cities in Transition: World Bank Urban and Local Government Strateg. http://www.worldbank.org/html/fpd/urban/publicat/cities_in_transition_full.pdf

World Bank, 2006, Local economic development: a primer developing and implementing local economic development strategies and action plans. http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTUR-BANDEVELOPMENT/EXTLED

Zbirka praktičnih vodiča: Promocija i investicija – tehnike i alati, The Urban Institute http://www.mega.ui-serbia.org/kbase/sr/home.html

Živkovic, Dragan, 2009, Brownfiled izveštaj

Education

Lokalni ekonomski razvoj u Srbiji - Priručnik za praktičare