Učenik: Natalija RadenkovićProfesor: Danijela Veljković

Predmet: BiologijaŠkola: ”Aleksinačka gimnazija”

Klasifikacija sisara• Regnum-Animalia• Phylum-Chordata• Subphylum -Vertebrata • Klasa sisara-Classis Mammalia-dele se na 3 podklase:

1. podklasa Allotheria (izumrli) red Multituberculata

red Volaticotheriared Palaeoryctoides

red Triconodonta

2. podklasa Prototheria red sisari sa kloakom (Monotremata)

Porodica TachyglossidaePorodica Ornithorhynchidae

Porodica Kollikodontidae

3. podklasa Theriainfraklasa patrioterija (Patriotheria) –

izumrliinfraklasa torbari (Metatheria,

Marsupialia) red torbari mesožderi - Polyprotodontia

red cenolestides - Caenolestidesred torbari biljožderi – Diprotodontia

• infraklasa placentalni sisari (Eutheria) • red bubojedi – Insectivora

• porodica krtice (Talpidae)

porodica rovčice (Soricidae)

porodica ježevi (Erinaceidae)

• red ljiljci – Chiroptera

• podred veliki ljiljci(Megachiroptera)

• podred mali ljiljci (Microchiroptera

infraklasa patrioterija (Patriotheria) – izumrli

infraklasa torbari (Metatheria, Marsupialia) red torbari mesožderi - Polyprotodontia

red cenolestides - Caenolestidesred torbari biljožderi – Diprotodontia

• *red majmuni (Primates) • podred polumajmuni (Prosimii) • porodica tupaje (Tupaiidae)• porodica lemuri (Lemuridae)• porodica aveti (Tarsiidae)• podred Antropoidea • nadporodica širokonosi majmuni, majmuni novog sveta (Ceboidea, Platyrrhini)• nadporodica uskonosi majmuni, majmuni starog sveta (Cercopithecoidea, Catarrhini)• nadporodica [[Hominoidea]] • porodica giboni (Hylobatidae)• porodica ljudoliki majmuni (Pongidae)• porodica ljudi (Hominidae)

*red krezubice (Xenarthra, Edentata) porodica lenjivci (Bradypodidae)

porodica mravojedi (Myrmecophagidae)porodica oklopnici (Dasypodidae)

*red ljuskari (Pholidota)

*red Lagomorpha (Duplicidentata)

*red glodari (Rodentia, Simplicidentata) porodica veverice (Sciuridae)porodica dabrovi (Castoridae)porodica puhovi (Myoxidae)

porodica skočimiši (Dipodidae)porodica slepi kučići (Sapalacidae)

porodica miševi (Muridae)porodica dugorepi kunići (Viscaciidae, Chinchillidae)

porodica hrčkovi (Cricetidae)porodica Caviidae

*red zverovi, mesožderi (Carnivora) porodica vivere, cibetke (Viveridae)

porodica hijene (Hyaenidae)porodica mačke (Felidae)

porodica psi (canidae)porodica medvedi (Ursidae)

porodica rakuni (Procionidae),porodica kune (Mustelidae)

*red perajari (Pinnipedia)

* red kitovi (Cetacea) podred kitovi zubani (Odontoceti)

podred kitovi pločani (Mystacoceti)red surlaši (Proboscidea)

*red kopitari (Perissodactyla) porodica tapiri (Tapiridae)

porodica nosorozi (Rhinocerotidae)porodica konji (Equidae)

*red papkari (Artodactyla) podred nepreživari (Nonruminantia)

porodica nilski konji (Hippopotamidae)porodica svinje (Suidae)

podred preživari (Ruminantia) porodica kamile i lame (Camelidae)

porodica jeleni (Cervidae)porodica žirafe (Giraffidae)

porodica šupljorogi preživari (Bovidae, Cavicornia)

O sisarima uopste• Sisari predstavljaju ekolosku nisu koja se prilagodila ne samo kopnenim

stanistima,vec I vodenom I vazdusnom sredinom.Ova grupa sadrzi veliki broj redova,obuhvata oko 4700.vrsta, najmanje su brojna klasa kicmenjaka.Najupadljivije karakteristike sisara su: mlecne zlezde I dlake.Pored njih odlikuju se 1.drugim osobenim zlezdanim organima koze(znojne I lojne zlezde),2.sekundarnim vilicnim zglobom(veza donjevilicne kosti sa bocnim delom lobanje),3.trima slusnim koscicama u srednjem uhu,4,prisustvom puza u srednjem uhu,5.misicnom dijafragmom,6.levim aortnim lukom,7.crvenim krvnim zrncima bez jedra,8.razlicitoscu izmedju grupa zuba,9.snaznim razvojem cerebralnih hemisfera.Dlake imaju vaznu ulogu u termoregulaciji stvarajuci omotac na telu sisara sa osobinama toplotnog izolatora.Koza sisara preko koznih zlezda ucestvuje u termoregulaciji,komunikaciji jedinki populacija.Odlikuju se efikasnim sistemom regulacije unutrasnje sredine.Ovaj sistem se zasniva na efikasnoj gradji bubrega.Razlikuju se po ponasnju od ostalih grupa kopnenih kicmenjaka.Imaju izrazene sposobnosti ucenja na osnovu iskustva,u dugom periodu razvica mladunaca o kojima brinu roditelji,majke ih hrane visokokaloricnim melkom.Kao ciklus razvica javlja se viviparija(radjanje zivih mladunaca kod najveceg broja sisara).Danasnje grupe sisara cine 3. osnovne grupe: sisari sa kloakom,torbarski sisari I “pravi sisari”.Najstariji fosili sisara poticu iz perioda od pre oko 220 miliona godina.

Sisari sa kloakom

• Ovi sisari su malobrojni u danasnjoj fauni sisara:dva roda mravinjih jezeva I rod kljunara.Nalaze se u Austarliji I Novoj Gvineji.Imaju mnoge odlike gmizavaca.Pored kloake,tu je oviparna reprodukcija(polaganje jaja),promitivna gradja ramenskog pojasa…Imaju I odlike pravih sisara,u pogledu gradje mozga,endotermiji,gradji srca,dijafragme I grkljana,npr.

Torbarski sisari

• U mnogo cemu slicni grupi “pravih sisara”.Vece razlike su u odlikama reprodukcije I zubnog sistema.Torbari imaju vecu kolicinu zumancetnog materijala u jajnoj celiji,kao I krace vreme embrionalnog razvica.Po porodjaju,mladunac puzi do torbe I vezuje se za bradavice dojki.Nastanjuju uglavnom Austarliju,Juznu Ameriku,I stanista Centr. Amerike.

“Pravi sisari”• Placenta “pravih sisara” ima jako slozenu gradju,obavlja

razlicite bioloske uloge I obavlja efikasnu razmenu supstancija izmedju krvotoka majke I embriona,zato se nazivaju I “placentni sisari”.U zivtnom ciklusu se javljaju dve generacije zuba(mlecni I trajni zubi).Javljaju se razliciti nacini ishrane,s toga I I raznolik oblik I velicina zuba.Posebno su specijalizovani pretkutnjaci I kutnjaci biljojeda koji koriste tvrdu biljnu hranu.Bubreg “pravih sisara” posebno onih koji nastanjuju suva stanista,stavra koncentrovaniju mokracu nego bubreg bilo koje grupe kopnenih kicmenjaka.Osnovna karakteristika mozga je postojanje kore cerebralnih hemisfera koja je dominantna po velicini u odn. Na druge delove mozga.U ovoj grupi se javljaju redovi bubojeda,primata,ljiljka,zeceva,glodara,kopnenih mesozdera,morskih lavova,foka I morzeva,kitova,delfina,kopitara,surlasa I papkara.

• Red bubojeda okuplja veci br. grupa koji se hrane insektima I imaju mali,primitivan mozak.Njihovo culo mirisa im daje najveci br. informacija o spolj. sredini.Njima pripadaju jezevi,krtice,tenreci,rovcice….

• Red ljiljka(slepi misevi,sismisi) su jedini “pravi sisari” letaci.Mnoge morfoloske karak. se javljaju kod njih kao kod ptica.Njihova krila imaju kozne memrane razapete izmedju tela,prstiju prednjih I zadnjih ekstremiteta,cesto I repa.Javlja im se osobina eholokacije-orjentacija u prostoru pomocu odbijenog zvuka.Sposobni su za duge letove,zive u grupama.Najveci br. Informacija ljiljci dobijaju zahvaljujuci razvijenoj eholokaciji.Po brojnosti su 2. grupa sisara.

• Red primata je jedna od najstarijih grupa “pravih sisara” sa nizom primitivnih osobina.Vezani su za zivot na drvecu kod najveceg broja vrsta.Ekstremiteti se mogu pokretati u vise ravni,prsti su izduzeni I imaju senzitivni jastucic(jagodicu) I kod vecine grupa postoje nokti umesto kandzi.Imaju izrazitu sposobnost vidjenja dubine prostora,boja.Stalno istrazuju sredinu,ocima I sluhom,,inf. O tome se obradjuju u mozgu,promenom ponasanja reaguju na promenu.Relativno kasno dostizu polnu zrelost,zivotni ciklus je dug.Najcesce prisutni u tropskim ili suptropskim predelima.Ukljucuju 2 osnovne grupe.Polumajmuni,sa primitivnim odlikama(ishrana insektima,izduzena njuska,bocno postavljene oci,mali mozak….Druga grupa koja obuhvata covekolike majmune,majmune,I coveka je sa mnogo naprednijim odlikama.Oni imaju kratko lice,culo mirisa slabo razvijeno,napred postavljene velike oci,menstrualni ciklus I mozak znatne velicine.

• Red zeceva I njihovih srodnika (kunici) ima mali broj vrsta,stanovnici kopnenih stanista.Larakt. Su po ciklicnim premenama brojnosti populacije,Krecu se jako brzo I hrane biljekama.Zato imaju 2 para sekutica u gornjoj vilici.To su zubi koji stalno rastu.

• Red glodara je najveca grupa sisara.Imaju 1. par sekutica u gornjoj I donjoj vilici.Ti zubi-glodnjaci,imaju duboke,otvorene korene I stalno rastu.Postojanje ovih zuba je vezano za koriscenje biljne hrane,ali koriste I drugi hranu.

• Osnovna odlika reda morskih kopnenih mesozdera je postojanje posebnig zuba kojima oni seku meso,tetive,ligamente,I kosti u manje komade.Na prstima imaju snazne kandze koje se mogu uvlaciti.

• Red morskih lavova,foka I morzeva obuhvata morske mesozdere.Vezane su za vodenu sredinu,I u najvecem broju slucajeva zive u hladnim morima.Najveca zabelezena telesna masa je 3.600.kg.U potkoznom sloju se nalazi debeo sloj masti.Oblik njihovog tela je slican torpedu,cime se smanjuje otpor kretanju tela kroz vodenu sredinu.Mnogi od njih se krecu veoma sporo,ali su spretni plivaci.Mogu duboko da rone.Imaju razvijeni socijalni zivot,u toku parenja su u velikim grupama na kopnu.

• Red kitova,delfina je grupa koja je u potpunosti prilagodjena zivotu u vodenoj sredini u kojoj provode ceo zivotni ciklus.Neki od njih imaju telo gigantske velicine(plavi kit,telo dugo oko 30 metara I mase od 160 tona).Oblik tela je vrlo hidrodinamican.Koza je glatka,skoro I da nema dlaka,bez zlezda sa potkoznim slojem masnog tkiva.Prednji ekstemiteti su pretvoreni u peraja,pokretna samo u ramenkom zglobu,a zadnji ekstemiteti su redukovani.Repno peraje je horizontalno postavljeno.Culo mirisa je odustno kod skoro svih.Imaju sposobnost primanja zvuka.Njihovo ponasanje se zasniva na sposobnosti ucenja na osnovu iskustva.Delfini su poznati po sposobnosti racionalnog zakljucivanja.Mnoge vrste kitova migriraju.Odlaze u vode krajnjih severnih I juznih krajeva,a zatim se vracaju u toplija mora zbog reprodukcije.

• Osnovna morfoloska karakteristika reda kopitara je osobena gradja ekstermiteta.Oni nemaju kljucnjacu u ramenskom pojasu,prednje noge imaju najvise 3 ili 4 prsta,a zadnje najvise 3.Kod pripadnika porodice konja postoji samo jedan prst ,koji je na prdnjem delu obelezen roznom tvorevinom-kopitom.Ovakvi ekst. Su prilagodjeni trcanju.Imaju izduzenu lobanju,veliki broj zuba,pretkutnjaci su slicni kutnjacima.

• Kod pripadnike papkara,pored prstiju I izduzivanju noga,nedostaju I kljucnjace.Imaju rogove,oni su rozne tvorevine,ili su rogovi rozni sa kostanom osnovom.Javlja se kod njih intenzivno razlaganje celuloze od strane mikroorganizama koji nastanjuju zeludac ili zadnji deo creva.

• Redu surlasa pripadaju najneobicniji savremeni kicmenjaci.Danas su zastupljene samo 2 vrste:juzno od Sahare zivi africki slon,a u jugoistocnoj Aziji indijski slon.Poslednji mamuti su izumrli pre oko 10.000 godina.Danasnji slonovi su najveci kopneni sisari.Dostizu masu I do 7000kg.Imaju dugu surlu ,sa jednim ili dva prstolika izrastaja na vrhu,velikim usima I stubastim nogama.Zubni sistem je kod slonova veoma specijalizovan.

• царство:Animaliaтип:Chordataкласа:Mammaliaред:Carnivoraпородица:Felidaeрод:Panthera

Тигар (Panthera tigris) је сисари из породице мачака (Felidae) и један од четири врсте „великих мачака“ рода Panthera. Он је врхунски предатор и највећа жива мачка на свету. Бенгалски тигар је најпознатија подврста и сачињава приближно 80% укупне популације тигрова. Живи у Бангладешу, Бутану, Мјанмару, Непалу и Индији. Као угрожене врсте, већина светских тигрова данас живи у заточеништву.

Тигрови су најтеже мачке у природи. Иако се свака подврста разликује, генерално, мужјаци тигрова теже између 120 и 250 килограма, а женке између 90 и 150 килограма. Просечно мужјаци су дугачки између 2.4 и 3.2 метара, док су женке између 2.1 и 2.75 метара дугачке. Суматрански тигрови су најмањи од свих тигрова, док су сибирски тигрови највећи.

Slon• Slonovi (Elephantidae) (od lat. elefantus) su porodica viših sisara. Svi su, bez

izuzetaka, biljožderi i hrane se pre svega travama i lišćem, ali u slučaju nedostatka te hrane, jedu i granje, grmlje, koru i sličnu hranu.

• Slon Afrički slon u blizini granice Serengetija i Ngorongoroa u Tanzaniji.Sistematikacarstvo:Animaliatip:Chordataklasa:Mammaliared:Proboscideaporodica:ElephantidaeEkologija taksonaSlonovi su najveći kopneni sisari koji danas žive na zemlji. Kod rođenja, mladunče može biti teško i do 100 kg. Skotnost slonice traje 20 do 22 meseci i najduža je od svih kopnenih sisara. Mogu živeti do 70 godina. Najveći slon je ubijen 1974. u južnoj Angoli i bio je težak 12.240 kg.

Majmuni• Majmun je naziv za pojedine životinjske vrste iz sisarskog reda

primata. Red primata možemo deliti na dve grupe: u prvu grupu bi se mogli ubrajati svi polumajmuni (Prosimii), a u drugu pravi majmuni, ljudoliki majmuni i ljudi (Anthropoidea). Termin „majmun“ bi striktno obuhvatao prave i ljudolike majmune, ali nije pogrešno tim terminom obuhvatiti i polumajmune, jer sam termin ne označava monofiletsku grupu. Ako se posmatra u širem smislu reči, majmun bi bila oznaka za bilo koju vrstu primata, izuzev čoveka i njegovih neposrednih predaka.[1]

Stopala plantigradna, oba ekstremiteta pentadaktilna i na vrhovima prstiju nalaze se široki, pljosnati, orožnali nokti. Prvi prst, palac, i na prednjim i na zadnjim ekstremitetima oponira ostalima što omogućava prihvatanje predmeta (prilagođenost životu na drveću). Lice uglavnom bez dlaka i sa razvijenom muskulaturom koja omogućava mimiku što je važno za međusobnu komunikaciju. Čulo mirisa slabije razvijeno. Zubi bunodontnog tipa sa tupim grbicama. Ženka ima samo jedan par mlečnih žlezda koje leže na grudima. Materica jednostavna (uterus simplex), a placenta diskoidalna. Broj mladunaca mali, najčešće jedan.[1]

I R A F AŽ– Carstvo: Animalia

Koljeno: ChordataRazred: Sisari (Mammalia)Red: Papkari (Artiodactyla)

Porodica: GiraffidaeRod: Giraffa

Vrsta: G. camelopardalisŽirafa (Giraffa camelopardalis) je afrički sisar iz reda papkara, najviši od svih kopnenih životinja. Mužjaci mogu biti visoki od 4.5 do 5.5 metara i težiti do 1,360 kilograma. Rekordna težina jednog mužjaka je iznosila

približno 2,000 kg, a visina 5.87 m.[1] Generalno, mužjaci su krupniji od ženki, koje su od mužjaka niže 70–100 cm.

• Žirafe su srodstvu sa jelenima, antilopama i govedima, ali su grupisane u zasebnu familiju, familiju žirafa (Giraffidae) u koju još spada njihov najbliži rođak, okapi. Žirafe žive na prostoru od Čada do Južne Afrike.

• Ukupna populacija žirafa je procenjena na 110,000 do 150,000 jedinki. Kenija sa 45,000, Tanzanija sa 30,000 i Bocvana sa 12,000 žirafa imaju najveće populacije

• Literatura: Biologija za II razred opšteg smera, Brigita Petrov, Miloš Kalezic, Radomir Konjević