of 17/17
1 Sadržaj 1. UVOD ...................................................................................................................................... 2 2. Usluge BBC-ija ....................................................................................................................... 3 3. Mandat javnog servisa……………………………………………………………………...4 4. Struktura upravljanja…………………………………………………………..…………..7 5. Unutrašnja struktura…………………………………………………………………..…. 8 6. Regulatorni mehanizmi…………………………………………………………………....12 7. Načini finansiranja………………………………………………………...………………15 8. ZAKLJUČAK……………………………………………………………….……………. 16

Javni medijski servis velika britanija

  • View
    506

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of Javni medijski servis velika britanija

  • 1. Sadraj1. UVOD ...................................................................................................................................... 22. Usluge BBC-ija ....................................................................................................................... 33. Mandat javnog servisa...44. Struktura upravljanja....75. Unutranja struktura... 86. Regulatorni mehanizmi....127. Naini finansiranja...158. ZAKLJUAK.. 16 1

2. 1. UVODBritanski javni servis BBC je verovatno najprepoznatljiviji javni medijski servis na svetu.Osnovan je 1926. godine po nalogu Kraljevske Povelje, taj javni servis i dan danas uiva kraljevskepovlastice. Kraljevske Povelje se dodeljuju na odreeni broj godina, a BBC je nedavno obnoviosvoju na deset godina, tanije do 2016. Povelje su formalne dozvole od vladara drave zapreduzimanje odreenih aktivnosti, esto iskljuivog karaktera, ali u praksi proizvoljnog. Drugimreima, u sluaju javnog medijskog servisa BBC, Kraljevsku Povelju sprovodi izvrni urednik. Ironino, ono to mnogi ljudi irom sveta smatraju da je BBC-ijev program javnog servisa, jeustvari deo programa BBC WorldWide, usluga koja nije deo aktivnosti javnog medijskog servisaBBC-a, nego su aktivnosti BBC-a, kao pravog javnog medijskog servisa deo ire operacije temedijske kue, rezervisane iskljuivo za britansku publiku. Od svojih poetaka do 1954. godine BBC je imao monopol na emitovanje programa javnogmedijskog servisa. Taj monopol se kasnije proirio i na domen radija, okarakterisan kaotradicionalno trite BBC-a. Napokon, 1973. godine odobreno je postojanje komercijalnih radiostanica. U periodu od 1954. do 1981. Nezavisni televizijski emiteri imali su obavezu da pruajuprogram jednak oficijelnom javnom medijskom servisu, koji ukljuuje edukaciju, zabavu iinformaciju. Privatni emiteri u Ujedinjenom Kraljevstvu, naroito oni koji se distribuiu zemaljskimputevima, su i dalje podloni odreenim obavezama poput javnog medijskog servisa, ali nisudefinisani kao javni medijski servisi. Kao to je ranije navedeno BBC funkcionie prema, uslovno reeno, instrukcijamaKraljevske Povelje. Proceduralno, Povelja je slina sekundarnom zakonu ili pravilniku, prema tomenije pod jurizdikcijom redovnog ispitivanja od strane Parlamenta. Znaajna injenica jeste da telokoje je uspostavljeno predlogom Povelje ne odgovara ni jednom pravnom kontrolnom telu, niti bilokakvom administrativnom zakonu. Zbog svega navedenog, moemo zakljuiti da je BBC poprilinoautonoman kao javni medijski servis, od svih medijskih organizacija koje funkcioniu premaobavezama dravnih statuta, zakona, povelja. Sporazum potpisan izmeu Ministra kulture, medija isporta i BBC-a detaljno odreuje obaveze tog medijskog servisa. Taj dokument je praktinodogovor izmeu Ministra i Nadzora, najvieg regulatornog tela BBC-a. Najnoviji potpisan je 2006. 2 3. godine. I Povelja i Sporazum su predstavljeni Parlamentu, koji bi trebalo da ih odobri, a BBC je uobavezi da izvrava dogovorene obaveze u oba dokumenta. Obaveze po Povelji odnose se vie napitanja u vezi sa kontrolom i upravljanje, dok se obaveze po Sporazumu bave pitanjima u vezi saprogramskim sadrajem BBC-ijevih usluga. 2. Usluge BBC-aKlauzula broj 11 Sporazuma odobrava BBC-iju da prua paletu emiterskih usluga poznatih podnazivom BBC-ijev javni servis Ujedinjenog Kraljevstva. to se tie telvizije, obaveze supodrazumevale postojanje dva zemaljskim putem distribusiana programa BBC1 i BBC2, uzodreeni broj kanala koji se distribuiu drugim putevima. BBC1 je vodei kanal BBC-a, ijiprogram se sastoji od uspene meavine sadraja za mejnstrim publiku, uz nekoliko regionalnihprograma namenjenih kotskoj, velkoj i severno irskoj publici. Drugi kanal BBC-a, BBC2 je vrloslian, ipak je vie fokusiran na dokumentarne sadraje, inovativne komedije i drame, takoe imaregionalnih programskih sadraja. Postoje jo i BBC3, targetira mlau publiku, BBC4 koji je bogatalternativnim programskim sadrajima, CBeebies namenjen vrlo mladom deijem uzrastu, CBBCusmeren populaciji do 13 godina, BBC News 24, BBC Parliament i BBCi. Svi navedeni kanali emituju se putem nekoliko digitalnih platformi koje delimino ili upotpunosti poseduje BBC. Kanali se takoe emituju putem kablovske i satelitske distribucije. to se sektora radijskog programa tie, BBC ima odreen broj lokalnih, regionalnih inacionalnih stanica. Radio1 je muziki program namenjen mlaoj publici, Radio2 sadri irokupaletu muzikog sadraja i vesti, Radio3 je program namenjen klasinoj muzici, a Radio4 jesteinformativno orijentisan na dnevno politika deavanja. Navedene etiri usluge emituju se nanacionalnom FM analognom sistemu. Radio Five emituje se na nacionalnom nivou na AM iprogramski je usmeren ka sportu i razgovornim emisijama. Uz sve to BBC takoe emituje digitalneradijske stanice poput 1Xtra sa modernom urbanom muzikom, Radio Five Live and Sports Extra sadodatnim sportskim sadrajima i BBC Asian Network koji je namenjen azijskoj populaciji u VelikojBritaniji, preteno je na engleskom jeziku ali sadri programe na nekim od azijskih jezika. 3 4. Dalje, BBC emituje i radijske programe regionalnog karaktera, dve radio stanice u kotskoj Radio Scottland na engleskom i Radio Gaidheal na galskom, dve stanice u Irskoj Radio Ulster iRadio Foyle, te dve stanice u Velsu Radio Wales na engleskom jeziku i Radio Cymru na velkomjeziku. Pored regionalnih, BBC emituje i 38 stanica irom Engleske. Javni medijski servis BBC aktivan je onlajn i to kroz svoj BBC i Player prva uslugatelevizije sa odloenim gledanjem. S obzirom na to koliko je fragmentirano trite medijske publike, BBC uspeva da zadrivisoku gledanost. U novembru 2010. godine, BBC1 je imao 21,3% trinog udela, BBC2 je imao6,7%, sa procentima koje su imale ostale usluge, taj javni medijski servis je imao ukupno 31%trinog udela. Dobri rezultati nisu izostajali ni u sferi radija. Sve njegove radijske stanice suukupno zauzimale 55% trinog udela u 2010. godini. 3. Mandat javnog servisaMandat javnog medijskog servisa BBC-a je odreen brojnim propisima koji se nalaze i u Povelji iu Sporazumu. Krraljevskom Poveljom ukazane su obaveze BBC-a prema javnosti. lan 3 i 4govore o obavezama u vezi sa sluenjem javnog interesa i promovisanja javnih ciljeva putemtelevizije, radija i onlajn usluga, tako to e programi biti usmeravani na informisanje, obrazovanje izabavu. Javni ciljevi propisani u Povelji, lan 5, podrazumevaju odravanje graanskog drutva,promovisanje obrazovanja i uenja, podsticanje kulturne i kreativne izvrsnosti, predstavljanjeVelike Britanije svetu i predstavljanje sveta Velikoj Britaniji, promovisanje pozitivnih efekatanovih komunikacionih tehnologija i vodea uloga pri prelasku na digitalno emitovanje. Mnogo detaljniji opis obaveza nalazi se u Sporazumu. Klauzulom 3 se zahteva od Nadzorada organizuje odvojene ciljne nadlenosti za svaki od est javnih ciljeva, tako to e kroz procesjavnih konsultacija odrediti osnovne agende za promovisanje i ouvanje javnih ciljeva i svojeperformanse meriti prema tim agendama. Izvrni bord takoe je u obavezi da sastavi statute koji seodnose na programsku politiku i kojima bi trebalo da bude obrazloeno kako e ta programskapolitika doprineti ispunjenju BBC-ijevih ciljnih nadlenosti.4 5. Sporazum takoe ukljuuje odvojene klauzule, 6 10, koje se bave pitanjima u vezi sa prvihpet javnih ciljeva. One propisuju da BBC ima obavezu da nepristrasno i tano izvetava i analiziratrenutne teme i ideje na drutvenoj sceni, da promovie razumevanje politikog sistema VelikeBritanije, ukljuujui Parlament, dalje da promovie medijsku pismenost, podstie interesovanje zairokom paletom aktuelnih tema i javnih interesa, da prua specijalizovane dokumentarne iobrazovne sadraje, da neguje interes mlae publike za kulturne, obrazovne i kreativne sadraje,dalje da promovie kreativnost i originalnost u proizvodnji kulturnih, naunih i zabavnih sadraja,da na odgovarakui nain prenosti sportske dogaaje, promovie svest o postojanju i uvaavanjurazliitih kultura i njihovih sadraja, da reflektuje snaan kulturoloki identitet, da promovierazliite religijske i etnike sadraje, pluralizam miljenja i gledita na odreene teme.Jednostavnije reeno svaki programski sadraj koji BBC emituje morao bi da bude visokogkvaliteta, inovativan, izazovan, originalan, da poziva na participaciju, ili da sadri bar jednu odnavedenih karakteristika (Klauzula 14, Sporazuma). Zbog vee rairenosti, kanali BBC-a koji se emituju zemaljskim putem imaju mnogo ireobaveze javnog medijskog servisa, nego to su im ciljne nadlenosti definisane. Primera radi BBC3i BBC5 koji se emituju i terestrijalnim putem, i koji imaju specijalizovan program usmeren naodreenu segmentiranu publiku, pored toga imaju obavezu da emituju jo neke sadraje koji e ihuiniti gledljivim i ostalim segmentima publike, te e tako zadovoljiti opte ciljeve javnogmedijskog servisa. Kraljevska Povelja i Sporazum su legislativne mere koje su odredile opte okvire delovanjajavnog medijskog servisa. Od Nadzora i Izvrnog borda se oekuje da detaljnije razviju segmentedelovanja. Ono to je interesantno jeste da se sve rasprave o pravcu kretanja javnog medijskogservisa javno prikazuju o njima se javno govori. Nadalje, BBC je u obavezi da svoje usluge omogui to iroj populaciji potencijalne publikena najjeftiniji i najefikasniji mogui nain. BBC ne sme da direktno ili indirektno naplauje svojeusluge (Klauzule 12 13, Sporazuma). to se tie prelaska na digitalno emitovanje, trebalo biosigurati da jednak broj domainstava Velike Britanije, koja su BBC pratile zemaljskim putem,moe od datuma prelaska na digitalno emitovanje, da nastavi da prati javni medijski servisdigitalnim putem. Ovde se radi o produetku osnovnih zaduenja BBC-a kao javnog servisa. PremaKlauzuli 38 Sporazuma, BBC bi trebalo da upozna svoju publiku sa procesom digitalizacije i da imolaka prelazak sa analognog na digitalni televizijski sistem.5 6. Klauzule od 43. do 63. Sporazuma u veoj meri propisuju irok dijapazon obaveza BBC-a.Jedna od njih je i dogovor sa Ofcom-om1 oko bitnih standarda ili dogovor prema kojem e standardiOfcom-a biti prihvaeni. Drugi propisi tiu se potrebe da Nadzor saini niz standarda za koje e seIzvrni bord pobrinuti da budu potivani od strane BBC-a. Klauzula 43 generalno prua Nadzoru okvire prema kojima e odobriti uputstva zaosiguravanje prikladnih standarda koji e postojati u sadrajima britanskih javnih medijskihservisa. Potkrepljeno Klauzulom 44, Nadzor je u obavezi da razvije smernice prema kojima BBCkontroverznim temama pristupati sa potrebnom preciznou i objektivnosti. Takoe, Nadzor bimorao da nametne obavezne kvote koje se tiu zastupljenosti vesti i aktuelnih deavanja uprogramu, naroito za BBC1 i BBC2. Pre toga, Nadzor mora da se usaglasi sa Ofcom-om u vezi satim kvotama (Klauzula 47). Agenda za 2009. godinu za BBC1, bila je 1380 sati vesti, postignuto je1602 sata emitovanja vesti. U skladu sa Klauzulom 48, Nadzor je u obavezi da odredi koji kanal eprenostiti teme u vezi sa politikim partijama i pod kojim uslovima. Nadalje, Nadzor ima za zadatak da postavi odreene kvote u skladu sa odreenim ulogama ipravila u vezi sa programom emitovanim na regionalnom nivou, a sve to ponovo u dogovoru saOfcom-om (Klauzula 51). Za BBC1 i BBC2 kvota 2009. godinu, to se tie emitovanja regionalnogprograma, bila je 6270 sati, ostvareno je 6895 sati. Klazule 49 i 51 odreuju da BBC i Ofcommoraju da postignu dogovor oko kvota u vezi sa originalnom produkcijom i programom koji seproizvodi izvan Londona. Agenda kvota u 2009. za originalnu produkciju je bila visoka, 70% zaBBC1 na optem planu, a do 90% originalnog programa u udarnim terminima, opet su nadmaene88% originalne produkcije na optem nivou i 99% originalne produkcije u udarnim terminima. U skladu sa Klauzulama 45 i 46 Sporazuma, BBC mora da se vlada prema Ofcom-ovomPravilniku Fer Ponaanja, kojim se regulie nefer i nerpavedan tretman unutar programa ineopravdane povrede privatnosti, a koji je ustanovljen na osnovu Akta o emitovanju iz 1996.Takoe, BBC mora da se vodi Kodeksom Standarda Programa, koji je Ofcom uveo prema osnovamaAkta o komunikacijama iz 2003. godine koji se bavi pitanjima kao to su zatita dece, tanost inepristrasnost u vestima, religijski program, reklame itd. Isto tako, BBC mora da se vodi Ofcom-ovim pravilima u vezi sa emitovanjem programa sa posebnim uslugama za ljude sa oteenimsluhom i vidom, ta prvila takoe su bazirana na Aktu o komunikacijama iz 2003.1OFCOM Nezavisni regulator i autoritet za konkurenciju britanskih komunikacionih industrija6 7. Niz pravila regulie nezavisne proizvoae programa. Na osnovu paragrafa 1, Akta okomunikacijama, najmanje 25% programa moralo bi biti nezavisne produkcije, re je naravno oprogramima koji ne ukljuuju informativu. Klauzula 52 Sporazuma propisuje da se navedeniprocenat odnosi na BBC1 i BBC2. U 2009. godini oko 40% kanala ispunilo je zadanu kvotu, BBC1imao je 34% programa nezavisne produkcije. to se radija tie, na osnovu Klauzule 58, Nadzorodreuje koji procenat programa moe biti nezavisne proizvodnje. Konano, Klauzula 61 nameedunost Nadzoru da izda zahtev Izvrnom bordu da sastavi kodeks kojim e regulisati putanje urad nezavisnih produkcija. Interesantan mehanizam koji nadopunjuje minimalnih 25% zahteva za nezavisnomprodukcijom zove se Prozor Kreativne Konkurencije. Prema tom mehanizmu, zahteva se 50%programa, neinformativnog karaktera, da bude matine proizvodnje, a 25% da bude rezervisano zanezavisnu proizvodnju. Preostalih 25% zauzima kvalitetna konkurencija izmeu programa matine,nezavisne i drugih oblika eksterne produkcije. Jo jedna obaveza BBC-a jeste da organizuje arhivu u kojoj e uvati reprezentativniprimerci svega to je do sada objavljeno i koja e biti dostupna javnosti, uz plaanje odreenenaknade ili ne (Sporazum, Klauzula 86). Klauzula 87 Sporazuma obavezuje korporaciju da omoguiuslove potrebne za odravanje sektora za istraivanje i razvoj programa u skladu sa javniminteresima. Uopteno gledano, navedeni detalji pravila i obaveza u vezi sa emitovanjem programapokazuju koliko je potrebno pomno oformiti jak okvir unutar kojeg e se nalaziti pozitivni zahteviproizvodnje programa, ali i zahtevi za ouvanjem javnosti 4. Struktura upravljanjaBBC je korporativno telo, pravno lice, kojim upravlja Izvrni bord, a koji je u nadlenostiNadzornog tela, kao to je i predoeno u lanu 1 Povelje. Tako definisano, BBC ima pravo da tui ida bude tuen i da ini sve to i bilo koje drugo pravno ili fiziko lice, sve dok to ini u skladu saciljevima odreenim u lanovima od 3 do 5 Povelje. Zaduenja BBC-a sprovode se pod kontrolomili Izvrnog borda ili Nadzora. 7 8. Nezavisnost BBC-a je zagarantovana lanom 6 Povelje koji glasi:Korporacija je nezavisna po svim pitanjima koja se tiu sadraja proizvodnje, vremena i nainadistribucije, i koja se tiu menadmenta.Sporazumne strane u lanu 4 potvruju slaganje sa navedenim odrednicama nezavisnosti. U nastojanju da definiu obaveze i nadlenosti BBC-a, i Povelja i Sporazum se esto pozivajuna one koji plaaju naknadu za dozvolu. Ipak, lan 57 Povelje jasno govori o tome da se pravila onadlenostima i obavezama ne odnose samo na one koji plaaju dozvolu za emitovanje, nego i naona lica u Velikoj Britaniji koja koriste usluge BBC-a. 5. Unutranje upravljanjeSadrajem Povelje omoguen je rad Izvrnog borda i Nadzora. Oba tela bi trebalo da delujunezavisno, sa posebnim naglaskom na tome da Nadzor u potpunosti bude nezavistan od Izvrnogborda, kao i na tome da mu bude nadlean (lanovi 8 i 9). Nadalje, lanovi korporacije, definisanikao lanovi i Nadzora i Borda nee delovati kao lanovi tih upravljakih tela prema posebnimciljevima tih tela, nego e delovati u skladu sa ciljevima poslovne zajednice koju ini korporacija(lan 10). Nadzor se sastoji od predsedavajueg i deset lanova, osim ako drugaije ne propie Savet, aodobri Kabinet. lanovi se biraju na mandat od najvie pet godina i posle isteka mandata mogupnovo biti izabrani na te funkcije (Povelja, lanovi 13 i 15). Po jedan lan Nadzora zaduen je zaSevernu Irsku, Vels, kotsku i Englesku i biran je na tu funkciju kao poznavalac kulture,karakteristika, drutvenih pitanja ljudi unutar nacije koju reprezentuje i zbog bliskog poznavanjamiljenje koje vlada meu pripadnicima te nacije (lan 14). Mandat lanovima prestaje u sluaju da podnesu ostavku na tu funkciju, Savet im ukinefunkciju, bankrotiraju, obole od menatlnog poremeaja ili u sluaju da ne budu prisutni na redovnimsastancima due od tri meseca, a bez pristanka Nadzora, tada Nadzor izglasa ukidanje funkcijepojedincima (lan 16). Plata lanovima odreena je prema kvotama koje je postavio SekretarijatSaveta, koji takoe odreuje nivo njihovih penzija i drugih naknada (lanovi 17 i 18). Primera radi, 8 9. predsedavajui nadzora prima na godienjem nivou 142.800 funti, i od njega se oekuje da uproseku tri do etiri radna dana provede bavei se poslovima Nadzora. Dok njegov zamenik nagodinjem nivou prima 77.005 funti, od njega se isto tako oekuje da dva do tri dana nedeljnoprovede bavei se pitanjima Nadzora.Formalno gledano ovalenja Kabineta po pitanju razreenja i postavljanja lanova su upotpunosti nesputavana, tako da Kabinet ima iroku ulogu u tome ko je postavljen za lanaNadzora. Prema tome, u sistemu ima dosta prostora za zloupotrebu ovalenja. Ipak, u praksi sepokazalo da kada je upranjeno mesto lanova Nadzora, raspie se javni konkurs, suava se listapotencijalnih kandidata i obavljaju se intervjui, a taj izbor nadziru nezavisna kancelarija i Komesarza javna imenovanja. Tim za intervjuisanje sastoji se od predsedavjueg koji je obino predstavnikMinistarstva za kulturu, medije i sport, jednog nezavisnog procenjivaa i predsedavajueg BBC-a.Oni suenu listu kandidata predstavljaju ministru kulture, medija i sporta, premijeri u na krajukraljici.Nadzorno telo redovno odrava sastanke na kojima raspravlja o usvajanju ili odbijanjupredloga pravilnika koji se tiu njegovih nadlenosti kvorum, principi glasanja, plan zasedanja isl. Takoe, Nadzor moe da se bavi i pitanjima i vezi sa voenjem javnog medijskog servisa BBC-a(lanovi 19 i 21 Povelje).lan 7 Povelje, odreuje kao glavne zadatke Nadzora da se bavi strategijom poslovanjaBBC-a i da nadgleda aktivnosti Izvrnog borda. lanom 9 Povelje, utvreno je da je nadzorvrhovno upravljako telo BBC-a i da u vreme svog mandata, ima nadlenosti u vezi sasupervizijom, odobravanje, revizijom i sporvoenjem odreenih aktivnosti koje je Bord u obavezida u potpunosti ispotuje. Dalje u Povelji se Nadzor spominje kao uvar javnih interesa i interesaprihoda od licenci, te kao krajnje odgovorno telo za upravljanje nad prihodima i rashodima BBC-a,a sve u skladu sa javnim interesom i javnim ciljevima (lan 22). Nadzor mora da brine o visokomkvalitetu rada i produkcije, nezavisnoti BBC-a, mora da odgovorno troi novac graana, ima u vidukonkurentske uticaje na irem tritu i da BBC bude u korak i ispred njih, takoe mora da vodirauna o odravanju visokih standarda, transparentosti i objektivnosti (lan 23).Funkcije Nadzora jo ukljuuju odreivanje srednjoronih, kratkoronih planova optestrategije u skladu sa misijom i vizijom javnog medijskog servisa. Dalje, zaduen je za odobravanjebudetskih iznosa u svrhu sprovoenja planova u vezi sa strategijom korporacije, za procenu rada9 10. Borda, kao i za uspostavljanje kriterijuma prema kojima e meriti performanse i napredak uostvarenju javnih ciljeva. Dalje, Nadzor se bavi izdavanjem dozvola za odreene usluge,odobravanjem uputstava za sadraj odreenog programa i odreivanjem koraka za obradu albi naraun rada korporacije (lan 24). Oba upravljaka tela, Nadzor i Izvrni bord moraju da se dre odreenih optih smernica uvezi sa menadmentom pravnih tela i generalnih principa dobrog korporativnog menadmentam jersu i smernice i navedeni principi primenljivi na njihovo delovanje (lan 11, Povelje). Izvrni bord je upravljako telo javnog medijskog servisa BBC-a koji se sastoji ododreenog broja lanova izvrnih i neizvrnih direktora, predloenih od strane samog Borda, a kojeodobrava Nadzor. Neizvrnih direktora mora biti najmanje etiri, jer oni ine dve treine ili jednupolovinu predstavnika svih lanova. Predsedavajueg Bordom bira Nadzor, a na toj funkciji moe da bude bilo ko od neizvrnihlanova ili sam generalni direktor. Pod uslovima prema kojima je biran, od strane Nadzora, podistim uslovima moe da bude i razreen sa te funkcije (lanovi 28, 29 i 32, Povelje). Generalni direktor je u pravilu uvek lan Izvrnog borda, bez obzira da li je predesdavajuiili jedan od lanova Borda. Izvrni lanovi Borda birani su od strane samog Borda, a premapredlogu komiteta za nominovanje. Sastav komiteta za nominovanje zavisi od toga da li jepredsedavajui generalni direktor ili neizvrni lan Borda. U sluaju da je generalni direktor BBC-a ujedno i predsedavajui Borda, komitet zanominovanje lanova se sastoji od generalnog direktora i jednog izvrnog lana koji je izabran odstrane generalnog direktora i dva neizvrna lana. U sluaju da je predsedavajui Borda neizvrnilan, komitet se sastoji od lanova koje je izabrao Bord, u skladu sa potrebom da neizvrni lanoviine veinu (lan 30). To znai da kada je predsedavajui Borda ujedno u generalni direktor, on iliona imenovani su od strane Nadzora i odmah kontroliu komitet za nominovanje. Sa druge strane,kada je predsedavajui neizvrni lan, komitet za nominovanje kontroliu neizvrni lanovi Borda ioni biraju generalnog direktora. Komitet za nominovanje takoe predlae kandidate za neizvrne lanove Borda. Komitet jeizabran od strane Borda i mora da sadri veinu neizvrnih lanova od kojih je jedan predsedavajui10 11. Bordom. U sluaju kada je generalni direktor predsedavajui Borda, on ili ona moraju da budulanovi komiteta. Taj komitet predloge kanadidata alje direktno Nadzoru, koji odobri imenovanja,te Bord deluje u skladu sa tim zahtevima (lan 31). Nadzorno telo postavlja generalnog direktora, zamenika generalnog direktora i etirineizvrna lana Borda odmah nakon perioda smene pojedinaca na navedenim funckijama. Takoe,u tom periodu Nadzor je u obavezi da postavi ili generalnog dirketora za predesdavajueg Borda ilinekog od neizvrnih lanova. Odmah potom obrazuje se komitet za poetna imenovanja koji sesatoji od generalnog direktora, zamenika generalnog direktora i dva neizvrna lana Bordaizabranih od strane Nadzora. Kako za izvrne, tako i za neizvrne lanove Borda, osim predsedavajueg, pravilaimenovanja istovetna su pravilima razreenja dunosti. Razreenje pre isteka mandata nije mogueosim u sluaju da je predlog za razreenje podneo predesdavajui. Sam Bord ima pravo da odlui orazreenju nekog od lanova, ali ako se radi o razreenju neizvrnog lana ili generalnog direktora,predlog za to mora da bude odobren i od strane Nadzora i od strane Borda (lan 33). Bord redovno odrava sastanke na kojima raspravlja o usvajanju ili odbijanju predlogapravilnika koji se tiu njegovih nadlenosti kvorum, principi glasanja, plan zasedanja i sl. Takoe,Bord moe da se bavi obrazovanjem komiteta, od kojih su obavezni komitet za reviziju i komitet zanaknadu, koji odreuje visinu plate izvrnim lanovima Borda, a oba komiteta u potpunosti morajuda sainjavaju neizvrni lanovi Borda (lanovi 34, 36 i 37). lan 7 Povelje, opisuje Bord kao telo koje regulie da usluge BBC-a bivaju distribuisanekako je propisao Nadzor i koje je odgovorno za sve operacije menadmenta javnog medijskogservisa osim kada se radi o operacijama BBC-a koje su direktno u vezi sa Nadzorom. lan 38 Povelje, neto detaljnije opisuje funkcije i ulogu Borda, naime, Bord upravljauputstvima urednicima oko produkcije sadraja, osigurava rad u skladu sa pravnim odrednicama iostalim obavezama, odluuje o postavljanju srednjih nivoa menadmenta, nadgleda upravljanjefinansijama BBC-a i za sopstvene aktivnosti odgovara Nadzoru. Prema svemu iznad navedenom, Nazorno telo je superiornije od Izvrnog borda, ono jevrhovno upravljako telo BBC-a i pod njegovu nadlenost spadaju i obaveze i funkcije Borda. lan 11 12. 25 Povelje, govori o tome kako u protokolima koje Nadzor usvoji moraju detaljno da buduobjanjeni odnos Borda i Nadzora pri sprovoenju tih protokola i jasno istaknute razliitostizaduenja i funkcija izmeu tih tela, po pitanju nekog odreenog protokola. Inae je okvir rada tihupravljakih tela jednak kao i kod mnogih drugih medijskih operatera, gde je upravljako telo (uovom sluaju Nadzor) odgovorno za kontrolu poslovanja na optem nivou, dok je izvrno telo (uovom sluaju Bord) odgovorno za funkcionisanje korporacije iz dna u dan. Time to su nadlenostiNadzora i Borda podeljenje i to je u nadlenost Borda ostavljeno pitanje ureivakih sadrajaodreenih programa, na jo jedan nain je osigurana nezavisnost produkcije medijskih sadrajaBBC-a. 6. Regulatorni mehanizmiBBC je u obavezi da se vodi gleditima i da direktno ukljuuje obveznike koji plaaju naknadu zalicencu, prema tome Nadzor mora da pronae nain da tu obavezu detaljno razradi i uvrsti uProtokole, a o tome mora da se javno kosultuje (lan 26, Povelje). Nadzor takoe mora da obavijavne konsultacije u vezi sa izdavanjem licenci za pruanje usluga, razvojem doznaka ciljeva,razvojem programa i u vezi sa razvojem kodova i pravila postupaka razmatranja albi (Klauzula 5,19 i 89, Sporazuma). Protokol takoe propisuje na koji nain e zasedanja, principi i kljune odlukebiti opisane i predstavljene javnosti (lan 27). Postoji niz regulatornih postupaka koji se brinu o tome da se BBC bude konstansnoodgovoran javnim ciljevima i javnosti. Uopteno gledano, sve te odgovornosti mogu da se podele upet regulatornih mehanizama: uloga Saveta publike, omoguavanje albi od strane publike, funkcijeodobrene Ofcom-u, funkcije odobrene sekretaru drave ili bilo kojem drugom elniku ministarstva,obaveze redovnog izvetavanja. lan 39 propisuje potrebu da se uspostavi Savet publike za Severnu Irsku, Vels, kotsku iEnglesku. Tehniki gledano, lanovi tih Saveta trebalo bi da reflektuju diversitet populacije kojanastanjuje Veliku Britaniju, da imaju povezanost sa geografskim zajednicama i interesnim grupama,te da znaju kako u tim delovima Velike Britanije da promoviu i komuniciraju javni interes.Protokolom se odreuje kako se sastavljaju Saveti i kako oni funkcioniu, takoe prema Protokolu,Savetima predsedavaju lanovi Nadzora koji su ujedno nadleni za navedene regije. 12 13. Uloga Saveta jeste da savetuju BBC kako da promovie javne ciljeve, sa aspekta obveznikakoji plaaju naknade za licence, u svim delovima Ujedinjenog Kraljevstva. Saveti imaju zadatak dauestvuju u konsultacijama u vezi sa promenama usluga, revizijama licenci i usluga i u vezi saperformansama BBC-ija oko promovisanja javnih ciljeva. Saveti su takoe u obavezi da Nadzorizvetavaju o radu BBC-ija i da publikuju godinji izvetaj o tome kako BBC ispunjava potrebeobveznika koji plaaju naknade za licencu, a dolaze iz razliitih regija. Prema lanu 52 Povelje, BBC je u obavezi da organizuje sistem za razmatranje i podnoenjealbi koji je pogodan za svakog ko se u bilo kom trenutku osetio oteenim BBC-ijevimneispunjavanjem javnih ciljeva koji su propisani ili Poveljom ili Sporazumom. Klauzula 89Sporazuma obavezuje Nadzorno telo da uspostavi sistem albi na sadraj koji emituje BBC, a tajsistem albi bi takoe trebalo da bude usklaen sa Klauzulama 43 46, prema kojima se Nadzorbavi temama kao to su tanost i objektivnost, usklaivanje sa Ofcom-ovim kodeksomravnopravnosti i kao to je usklaivanje sa standradima programskog kodeksa. Nadzor mora da se vodi prema postavljenim okvirima sistema albi, na nain da je tovrhovno telo koje e presuditi u arbitrai. Taj okvir mora detaljno da opisuje razliitost uloga urazmatranju albi izmeu Nadzora i Izvrnog borda, kako bi albe bile pravilno i objektivnorazmotrene i kako bi bilo jasno svima da albu u prvom stepenu procesa razmatra Bord, a u drugomstepenu Nadzor, a da krajnju odluku obrazlae Nadzor (Klauzule 89 i 90, Sporazuma). Ofcom ima odreene nadlenosti nad upravljakim telima BBC-ija, koje su mu date putemAkta o komunikacijama, Povelje i putem Sporazuma, a te nadlenosti podrazumevaju i odreivanjenovanih kazni BBC-iju za krenje dunosti. Prema Klauzuli 91, Sporazuma, BBC je u obavezi daredovno izvetava Ofcom o pitanjima nad kojima je isti nadlean, da sarauje sa Ofcom-om i dadostavlja informacije na zahtev Ofcom-a. Dalje, BBC je u obavezi da se savetuje sa Ofcom-om u vezi sa odreivanjem nainaproizvodnje, strukture i sadraja programa, kao i da proizveden program dostavi Ofcom-u premanjegovim zahtevima. Na osnovu Sporazuma, BBC je u obavezi da svaki proizvedeni televizijskiprogram uva najmanje 90 dana, a radijski najmanje 42 dana. Ofcom najvee nadlenosti ima u vezi sa programskim sadrajem BBC-a. U te nadlenostispadaju: postavljanje, odobravanje i kontrola standarda programskih sadraja, potivanje kodeksa 13 14. ravnopravnosti i standarda programskog kodeksa, potivanje kvota i odnosa nezavisnih i matinihprodukcija, nadlenost nad sadrajem koji se bavi pitanjima od javnog interesa i dnevno politikimtemama (Klauzule 45 95, Sporazuma). U koliko BBC prekri neke od zadataka koji su podkontrolom Ofcom-a, Ofcom odreuje novanu kaznu u visini do 250.000 funti. Nadalje, i Povelja i Sporazum, pored Saveta publike i nadlenosti Ofcom-a, propisuje joneke mehanizme kontrole date u nadlenost najee Ministarstvu kulture, medija i sporta, a reedrugim elnicima ministarstva. Prema lanovima 17 i 18 Povelje, ministartsvo odreuje visinuplata lanovima Nadzora i vre kontrolu nad finansijskim tokovima BBC-ija. Takoe, toministarstvo nalae da se BBC prvo konsultuje sa ministarstvom inostranih poslova, pre nego tozakljui bilo kakve dogovore sa stranim vladama. Ministar Kulture, medija i sporta, nadlean je za kontrolu i tok digitalne transformacije, nanain da mora da odobri BBC-ijev plan prelaska na digitalni sistem emitovanja i da kontrolieobavezu BBC-ija da nastavi sa analognim emitovanjem programa ili da organizuje jednostavanprelaz na digitalno emitovanje za sve graane Velike Britanije. BBC je u obavezi da na godinjemnovou podnosi izvetaj ministarstvu napretku postignutom u pogledu digitalne transformacije(Klauzule 35, 36, 39 i 42, Sporazuma). Prema Klauzuli 33 Sporazuma, ministarstvo moe da staviveto na bilo koju novu uslugu koju predloi BBC, odnosno za svaku novu uslugu koju eli dauvede, BBC mora da dobije odobrenje ministarstva. Jedna od stroijih nadlenosti ministarstva jeste da ministar ima pravo da naredi da BBCemituje njegovu poruku, o sopstvenom troku, ukoliko ministar proceni da je poruka hitna i da seradi o vanrednom stanju. Takoe, premijer i bilo koji drugi ministar mogu da naloe BBC-iju da neemituje odreeni sadraj iskljuivo prema njihovoj proceni (Klauzula 81 Sporazuma). Bez obzira nato to navedena nadlenost dugi niz godina nije upotrebljavanja, ona predstavlja opasnost poprincipe nezavisnosti, pravovremenog, objektivnog i tanog izvetavanja, koji su u osnovi javnogmedijskog servisa BBC-ija. Odgovornosti BBC-ija prema mehanizmima kontrole su publikacija godinjeg izvetaja ipregled finansijskog toka. Godinji izvetaj priprema Nadzor, a pregled finansijskih tokovapriprema Bord. Prvo se priprema pregled finansijskih tokova koji ukljuuje informacije o raunimaposlovanja samog BBC-ija, kao i o trokovima u vezi sa razmatranjem albi publike. Nakon to jefinansijski pregled sastavljen, odlazi na pregled kod Nadzornog tela, nakon ega Nadzor sastavlja 14 15. godinji izvetaj. Taj izvetaj mora se podneti u roku od sedam meseci od zavretka fiskalne godinepremijeru, koji potom izvetaj predstavlja parlamentu (Povelja, lan 85). Dodatna obaveza BBC-ija je da u bilo koje doba omogui regulatornim mehanizmima premijeru, ministru kulture, medija i sporta, kao i ministru inostranih poslova ili bilo kom elnikukoji dolazi u njihovo ime, pregled poslovanja i finansija prema zahtevu. 7. Nain finansiranjaFinansiranje svake BBC-ijeve operacije oposebno je organizovano. Za usluge javnog servisiranjagraana medijskim sadrajem, BBC se oslanja iskljuivo na obveznike koji plaaju pretplatu i TVlicencu. U 2010. godini, prihod od pretplate i licenci iznosio je oko 3.447 miliona funti, gotovo 97%ukupnog prihoda od javnog servisiranja. Preostalih tri posto je prihod od reklama i provizija nausluge. Prema navedenim podacima, BBC je jedan od najbolje finansiranih javnih medijskihservisa, odmah iza japanskog NHK. Na osnovu Klauzule 35 Sporazuma, trokovi pretplate na javni medijski servis BBCodreeni su u dogovru sa premijerom i nadlenim ministarstvom, kao i kvote koje se odnose nakomercijalne aktivnosti. Od ukupnih prihoda, sredstva se rasporeuju na sledei nain: televizija dobija 75%sredstava (BBC1 58%, BBC2 24%), radiju sleduje 19%, a onlajn redakciji preostalih 6%. VladaVelike Britanije je nedavno ukinula finansiranje nekih od usluga BBC-ija, trokove odravanje iproizvodnje sadraja za te usluge je preuzeo sam BBC, kao to je bio sluaj sa BBCWorldwideuslugom. Drava je odluila da e finansirati iskljuivo usluge javnog medijskog servisiranja. 8. ZAKLJUAKBBC British Broadcasting Company je, kako smo u radu ve naveli, verovatno najprepoznatljivijijavni medijski servis u svetu. Osnovan Kraljevskom Poveljom i Sporazumom sa Ministarstvomkulture, medija i sporta, jasno su mu definisane obaveze i agende poslovanja, okviri programskeproizvodnje, sistem finansiranja, organizaciona struktura i mehanizmi kontrole. Detaljnijim15 16. prikazom sadraja navedenih dokumenata, moemo zakljuiti da su osnovni ciljevi BBC-ijadrutvena odgovornost, posveenost postizanju kulturnih i javnih ciljeva, ouvanje demokratije,delovanje u interesu javnosti u smislu ouvanja jezika, kulture, istorije, drutvenih karakteristikarazliitih naroda unutar Ujedinjenog Kraljevstva, kao i motivisanje graana kao pojedinaca samogunostima i pravima, a ne samo kao platia sa novcem i kreditnim karticama. Povelja iSporazum, s obzirom na to da su odredili i organizaciju, strategiju razvoja i sistem finansiranja,postigli su da BBC u svetu kotira kao jedan od tehnoloki najstabilnijih i programskinajraznovrsnijih javnih medijskih servisa. Ovde bi valjalo napomenuti da je BBC, za razliku odamerikog modela komercijalne datosti televizije, osnovan kao sistemska televizija, to je i odlikauspostavljanja javnih medijskih servisa u Europi. Dok se u Americi na komercijalan nain nastojalazadrati nezavisnost ureivake politike medija od drave, u Europi, poglavito u Velikoj Britaniji,nezavisnost ureivake politike nastojala se postii sloenom mreom regulatornih tela,preplitanjem funkcija i insistiranjem na njihovoj redovnoj meusobnoj komunikaciji i nakonsultacijama u vezi sa bilo kakvom promenom u delovanju javnog medijskog servisa VelikeBritanije. Razloge za uspeh, odrivost, razvoj BBC-ija bi trebalo potraiti u injenici da je tommedijskom servisu bilo potrebno mnogo godina da se u potpunosti oslobodi politikog uticajasvojih osnivaa. Da se nadoveemo na pasus iznad, evropski model sistemskog javnog medijskogservisa omoguio je monopol trita medija dugi niz godina, monopol zbog kojeg je, bar je takavsluaj u Velikoj Britaniji, BBC postao tradicionalano praen medij sa najveim trinim udelom upogledu televizije i radija. Takoe, zahvaljujui sistemski stvorenom monopolu na trituproizvodnje medijskih ili komunikacijskih dobara, BBC-iju je osigurana finansijska podrkagraana, pretplatnika, pa tako i tehnoloki razvoj. Te neto vie od pedeset godina kasnije,omoguen je priliv komercijalnih medija na trite. Od opasnosti da ameriki model televizije kaokomercijalno datog medija ne ugrozi javni medijski servis, nizom propisa, ukaza, akata BBC-iju jedozvoljena odreena kvota eksterno proizvedenih programskih sadraja. Naravno, i dalje se insistriana vie od dve treine originalne, matine produkcije i televizijskog i radijskog sadraja. Ono to je malo poznato veini gledalaca televizije, jeste injenica da javni medijski servisBBC kao takav postoji jedino na teritoriji Velike Britanije. Program koji gledaoci irom sveta iEurope prate jeste deo BBC-ijeve komercijalne usluge BBCWorldwide, koja je od nedavno, kao i joneke od radijskih i onlajn uslga, novom sistematizacijom stavljena pod upravu samog BBC-ija.Drugim reima, od 2010. godine, BBC-iju su smanjeni prihodi zbog situacije sa ekonomskom 16 17. krizom, te je odreeni broj usluga odluio da vodi i organizuje sam BBC, na taj nain, ouvan jejavni medijski servis na teritoriji Velike Britanije, ali koji ima svoj dodatni komercijalni sektor ijiprogram se emituje irom sveta, a usluge za to se naplauju od distributera. Verovatno je i u tojinjenici opravdano traiti razloge za tehnoloku i programsku odrivost tog javnog medijskogservisa. Moda je razlog vee uspenosti javnog medijskog servisa Velike Britanije, od mnogihjavnih medijskih servisa u svetu i Europi, najbolje iskazan u jednoj od vodeih parola BBC-ija:Na zadatak je da kvalitetan program uinimo gledanim, a gledani program kvalitetnim. 17