1

Sadržaj

1. UVOD ...................................................................................................................................... 2

2. Usluge BBC-ija ....................................................................................................................... 3

3. Mandat javnog servisa……………………………………………………………………...4

4. Struktura upravljanja…………………………………………………………..…………..7

5. Unutrašnja struktura…………………………………………………………………..…. 8

6. Regulatorni mehanizmi…………………………………………………………………....12

7. Načini finansiranja………………………………………………………...………………15

8. ZAKLJUČAK……………………………………………………………….……………. 16

2

1. UVOD

Britanski javni servis – BBC je verovatno najprepoznatljiviji javni medijski servis na svetu.

Osnovan je 1926. godine po nalogu Kraljevske Povelje, taj javni servis i dan danas uživa kraljevske

povlastice. Kraljevske Povelje se dodeljuju na određeni broj godina, a BBC je nedavno obnovio

svoju na deset godina, tačnije do 2016. Povelje su formalne dozvole od vladara države za

preduzimanje određenih aktivnosti, često isključivog karaktera, ali u praksi proizvoljnog. Drugim

rečima, u slučaju javnog medijskog servisa BBC, Kraljevsku Povelju sprovodi izvršni urednik.

Ironično, ono što mnogi ljudi širom sveta smatraju da je BBC-ijev program javnog servisa, je

ustvari deo programa BBC WorldWide, usluga koja nije deo aktivnosti javnog medijskog servisa

BBC-a, nego su aktivnosti BBC-a, kao pravog javnog medijskog servisa deo šire operacije te

medijske kuće, rezervisane isključivo za britansku publiku.

Od svojih početaka do 1954. godine BBC je imao monopol na emitovanje programa javnog

medijskog servisa. Taj monopol se kasnije proširio i na domen radija, okarakterisan kao

tradicionalno tržište BBC-a. Napokon, 1973. godine odobreno je postojanje komercijalnih radio

stanica. U periodu od 1954. do 1981. Nezavisni televizijski emiteri imali su obavezu da pružaju

program jednak oficijelnom javnom medijskom servisu, koji uključuje edukaciju, zabavu i

informaciju. Privatni emiteri u Ujedinjenom Kraljevstvu, naročito oni koji se distribuišu zemaljskim

putevima, su i dalje podložni određenim obavezama poput javnog medijskog servisa, ali nisu

definisani kao javni medijski servisi.

Kao što je ranije navedeno BBC funkcioniše prema, uslovno rečeno, instrukcijama

Kraljevske Povelje. Proceduralno, Povelja je slična sekundarnom zakonu ili pravilniku, prema tome

nije pod jurizdikcijom redovnog ispitivanja od strane Parlamenta. Značajna činjenica jeste da telo

koje je uspostavljeno predlogom Povelje ne odgovara ni jednom pravnom kontrolnom telu, niti bilo

kakvom administrativnom zakonu. Zbog svega navedenog, možemo zaključiti da je BBC poprilično

autonoman kao javni medijski servis, od svih medijskih organizacija koje funkcionišu prema

obavezama državnih statuta, zakona, povelja. Sporazum potpisan između Ministra kulture, medija i

sporta i BBC-a detaljno određuje obaveze tog medijskog servisa. Taj dokument je praktično

dogovor između Ministra i Nadzora, najvišeg regulatornog tela BBC-a. Najnoviji potpisan je 2006.

3

godine. I Povelja i Sporazum su predstavljeni Parlamentu, koji bi trebalo da ih odobri, a BBC je u

obavezi da izvršava dogovorene obaveze u oba dokumenta. Obaveze po Povelji odnose se više na

pitanja u vezi sa kontrolom i upravljanje, dok se obaveze po Sporazumu bave pitanjima u vezi sa

programskim sadržajem BBC-ijevih usluga.

2. Usluge BBC-a

Klauzula broj 11 Sporazuma odobrava BBC-iju da pruža paletu emiterskih usluga poznatih pod

nazivom – BBC-ijev javni servis Ujedinjenog Kraljevstva. Što se tiče telvizije, obaveze su

podrazumevale postojanje dva zemaljskim putem distribusiana programa BBC1 i BBC2, uz

određeni broj kanala koji se distribuišu drugim putevima. BBC1 je vodeći kanal BBC-a, čiji

program se sastoji od uspešne mešavine sadržaja za mejnstrim publiku, uz nekoliko regionalnih

programa namenjenih škotskoj, velškoj i severno irskoj publici. Drugi kanal BBC-a, BBC2 je vrlo

sličan, ipak je više fokusiran na dokumentarne sadržaje, inovativne komedije i drame, takođe ima

regionalnih programskih sadržaja. Postoje još i BBC3, targetira mlađu publiku, BBC4 koji je bogat

alternativnim programskim sadržajima, CBeebies namenjen vrlo mladom dečijem uzrastu, CBBC

usmeren populaciji do 13 godina, BBC News 24, BBC Parliament i BBCi.

Svi navedeni kanali emituju se putem nekoliko digitalnih platformi koje delimično ili u

potpunosti poseduje BBC. Kanali se takođe emituju putem kablovske i satelitske distribucije.

Što se sektora radijskog programa tiče, BBC ima određen broj lokalnih, regionalnih i

nacionalnih stanica. Radio1 je muzički program namenjen mlađoj publici, Radio2 sadrži široku

paletu muzičkog sadržaja i vesti, Radio3 je program namenjen klasičnoj muzici, a Radio4 jeste

informativno orijentisan na dnevno – politička dešavanja. Navedene četiri usluge emituju se na

nacionalnom FM analognom sistemu. Radio Five emituje se na nacionalnom nivou na AM i

programski je usmeren ka sportu i razgovornim emisijama. Uz sve to BBC takođe emituje digitalne

radijske stanice poput 1Xtra sa modernom urbanom muzikom, Radio Five Live and Sports Extra sa

dodatnim sportskim sadržajima i BBC Asian Network koji je namenjen azijskoj populaciji u Velikoj

Britaniji, pretežno je na engleskom jeziku ali sadrži programe na nekim od azijskih jezika.

4

Dalje, BBC emituje i radijske programe regionalnog karaktera, dve radio stanice u Škotskoj

– Radio Scottland na engleskom i Radio Gaidheal na galskom, dve stanice u Irskoj – Radio Ulster i

Radio Foyle, te dve stanice u Velsu – Radio Wales na engleskom jeziku i Radio Cymru na velškom

jeziku. Pored regionalnih, BBC emituje i 38 stanica širom Engleske.

Javni medijski servis BBC aktivan je onlajn i to kroz svoj BBC i – Player prva usluga

televizije sa odloženim gledanjem.

S obzirom na to koliko je fragmentirano tržište medijske publike, BBC uspeva da zadrži

visoku gledanost. U novembru 2010. godine, BBC1 je imao 21,3% tržišnog udela, BBC2 je imao

6,7%, sa procentima koje su imale ostale usluge, taj javni medijski servis je imao ukupno 31%

tržišnog udela. Dobri rezultati nisu izostajali ni u sferi radija. Sve njegove radijske stanice su

ukupno zauzimale 55% tržišnog udela u 2010. godini.

3. Mandat javnog servisa

Mandat javnog medijskog servisa – BBC-a je određen brojnim propisima koji se nalaze i u Povelji i

u Sporazumu. Krraljevskom Poveljom ukazane su obaveze BBC-a prema javnosti. Član 3 i 4

govore o obavezama u vezi sa služenjem javnog interesa i promovisanja javnih ciljeva putem

televizije, radija i onlajn usluga, tako što će programi biti usmeravani na informisanje, obrazovanje i

zabavu. Javni ciljevi propisani u Povelji, Član 5, podrazumevaju održavanje građanskog društva,

promovisanje obrazovanja i učenja, podsticanje kulturne i kreativne izvrsnosti, predstavljanje

Velike Britanije svetu i predstavljanje sveta Velikoj Britaniji, promovisanje pozitivnih efekata

novih komunikacionih tehnologija i vodeća uloga pri prelasku na digitalno emitovanje.

Mnogo detaljniji opis obaveza nalazi se u Sporazumu. Klauzulom 3 se zahteva od Nadzora

da organizuje odvojene ciljne nadležnosti za svaki od šest javnih ciljeva, tako što će kroz proces

javnih konsultacija odrediti osnovne agende za promovisanje i očuvanje javnih ciljeva i svoje

performanse meriti prema tim agendama. Izvršni bord takođe je u obavezi da sastavi statute koji se

odnose na programsku politiku i kojima bi trebalo da bude obrazloženo kako će ta programska

politika doprineti ispunjenju BBC-ijevih ciljnih nadležnosti.

5

Sporazum takođe uključuje odvojene klauzule, 6 – 10, koje se bave pitanjima u vezi sa prvih

pet javnih ciljeva. One propisuju da BBC ima obavezu da nepristrasno i tačno izveštava i analizira

trenutne teme i ideje na društvenoj sceni, da promoviše razumevanje političkog sistema Velike

Britanije, uključujući Parlament, dalje da promoviše medijsku pismenost, podstiče interesovanje za

širokom paletom aktuelnih tema i javnih interesa, da pruža specijalizovane dokumentarne i

obrazovne sadržaje, da neguje interes mlađe publike za kulturne, obrazovne i kreativne sadržaje,

dalje da promoviše kreativnost i originalnost u proizvodnji kulturnih, naučnih i zabavnih sadržaja,

da na odgovarakući način prenosti sportske događaje, promoviše svest o postojanju i uvažavanju

različitih kultura i njihovih sadržaja, da reflektuje snažan kulturološki identitet, da promoviše

različite religijske i etničke sadržaje, pluralizam mišljenja i gledišta na određene teme.

Jednostavnije rečeno svaki programski sadržaj koji BBC emituje morao bi da bude visokog

kvaliteta, inovativan, izazovan, originalan, da poziva na participaciju, ili da sadrži bar jednu od

navedenih karakteristika (Klauzula 14, Sporazuma).

Zbog veće raširenosti, kanali BBC-a koji se emituju zemaljskim putem imaju mnogo šire

obaveze javnog medijskog servisa, nego što su im ciljne nadležnosti definisane. Primera radi BBC3

i BBC5 koji se emituju i terestrijalnim putem, i koji imaju specijalizovan program usmeren na

određenu segmentiranu publiku, pored toga imaju obavezu da emituju još neke sadržaje koji će ih

učiniti gledljivim i ostalim segmentima publike, te će tako zadovoljiti opšte ciljeve javnog

medijskog servisa.

Kraljevska Povelja i Sporazum su legislativne mere koje su odredile opšte okvire delovanja

javnog medijskog servisa. Od Nadzora i Izvršnog borda se očekuje da detaljnije razviju segmente

delovanja. Ono što je interesantno jeste da se sve rasprave o pravcu kretanja javnog medijskog

servisa javno prikazuju o njima se javno govori.

Nadalje, BBC je u obavezi da svoje usluge omogući što široj populaciji potencijalne publike

na najjeftiniji i najefikasniji mogući način. BBC ne sme da direktno ili indirektno naplaćuje svoje

usluge (Klauzule 12 – 13, Sporazuma). Što se tiče prelaska na digitalno emitovanje, trebalo bi

osigurati da jednak broj domaćinstava Velike Britanije, koja su BBC pratile zemaljskim putem,

može od datuma prelaska na digitalno emitovanje, da nastavi da prati javni medijski servis

digitalnim putem. Ovde se radi o produžetku osnovnih zaduženja BBC-a kao javnog servisa. Prema

Klauzuli 38 Sporazuma, BBC bi trebalo da upozna svoju publiku sa procesom digitalizacije i da im

olakša prelazak sa analognog na digitalni televizijski sistem.

6

Klauzule od 43. do 63. Sporazuma u većoj meri propisuju širok dijapazon obaveza BBC-a.

Jedna od njih je i dogovor sa Ofcom-om1 oko bitnih standarda ili dogovor prema kojem će standardi

Ofcom-a biti prihvaćeni. Drugi propisi tiču se potrebe da Nadzor sačini niz standarda za koje će se

Izvršni bord pobrinuti da budu poštivani od strane BBC-a.

Klauzula 43 generalno pruža Nadzoru okvire prema kojima će odobriti uputstva za

„osiguravanje prikladnih standarda koji će postojati u sadržajima britanskih javnih medijskih

servisa“. Potkrepljeno Klauzulom 44, Nadzor je u obavezi da razvije smernice prema kojima BBC

kontroverznim temama pristupati sa „potrebnom preciznošću i objektivnosti“. Takođe, Nadzor bi

morao da nametne obavezne kvote koje se tiču zastupljenosti vesti i aktuelnih dešavanja u

programu, naročito za BBC1 i BBC2. Pre toga, Nadzor mora da se usaglasi sa Ofcom-om u vezi sa

tim kvotama (Klauzula 47). Agenda za 2009. godinu za BBC1, bila je 1380 sati vesti, postignuto je

1602 sata emitovanja vesti. U skladu sa Klauzulom 48, Nadzor je u obavezi da odredi koji kanal će

prenostiti teme u vezi sa političkim partijama i pod kojim uslovima.

Nadalje, Nadzor ima za zadatak da postavi određene kvote u skladu sa određenim ulogama i

pravila u vezi sa programom emitovanim na regionalnom nivou, a sve to ponovo u dogovoru sa

Ofcom-om (Klauzula 51). Za BBC1 i BBC2 kvota 2009. godinu, što se tiče emitovanja regionalnog

programa, bila je 6270 sati, ostvareno je 6895 sati. Klazule 49 i 51 određuju da BBC i Ofcom

moraju da postignu dogovor oko kvota u vezi sa originalnom produkcijom i programom koji se

proizvodi izvan Londona. Agenda kvota u 2009. za originalnu produkciju je bila visoka, 70% za

BBC1 na opštem planu, a do 90% originalnog programa u udarnim terminima, opet su nadmašene

88% originalne produkcije na opštem nivou i 99% originalne produkcije u udarnim terminima.

U skladu sa Klauzulama 45 i 46 Sporazuma, BBC mora da se vlada prema Ofcom-ovom

Pravilniku Fer Ponašanja, kojim se reguliše nefer i nerpavedan tretman unutar programa i

neopravdane povrede privatnosti, a koji je ustanovljen na osnovu Akta o emitovanju iz 1996.

Takođe, BBC mora da se vodi Kodeksom Standarda Programa, koji je Ofcom uveo prema osnovama

Akta o komunikacijama iz 2003. godine koji se bavi pitanjima kao što su zaštita dece, tačnost i

nepristrasnost u vestima, religijski program, reklame itd. Isto tako, BBC mora da se vodi Ofcom-

ovim pravilima u vezi sa emitovanjem programa sa posebnim uslugama za ljude sa oštećenim

sluhom i vidom, ta prvila takođe su bazirana na Aktu o komunikacijama iz 2003.

1 OFCOM – Nezavisni regulator i autoritet za konkurenciju britanskih komunikacionih industrija

7

Niz pravila reguliše nezavisne proizvođače programa. Na osnovu paragrafa 1, Akta o

komunikacijama, najmanje 25% programa moralo bi biti nezavisne produkcije, reč je naravno o

programima koji ne uključuju informativu. Klauzula 52 Sporazuma propisuje da se navedeni

procenat odnosi na BBC1 i BBC2. U 2009. godini oko 40% kanala ispunilo je zadanu kvotu, BBC1

imao je 34% programa nezavisne produkcije. Što se radija tiče, na osnovu Klauzule 58, Nadzor

određuje koji procenat programa može biti nezavisne proizvodnje. Konačno, Klauzula 61 nameće

dužnost Nadzoru da izda zahtev Izvršnom bordu da sastavi kodeks kojim će regulisati puštanje u

rad nezavisnih produkcija.

Interesantan mehanizam koji nadopunjuje minimalnih 25% zahteva za nezavisnom

produkcijom zove se Prozor Kreativne Konkurencije. Prema tom mehanizmu, zahteva se 50%

programa, neinformativnog karaktera, da bude matične proizvodnje, a 25% da bude rezervisano za

nezavisnu proizvodnju. Preostalih 25% zauzima kvalitetna konkurencija između programa matične,

nezavisne i drugih oblika eksterne produkcije.

Još jedna obaveza BBC-a jeste da organizuje arhivu u kojoj će čuvati reprezentativni

primerci svega što je do sada objavljeno i koja će biti dostupna javnosti, uz plaćanje određene

naknade ili ne (Sporazum, Klauzula 86). Klauzula 87 Sporazuma obavezuje korporaciju da omogući

uslove potrebne za održavanje sektora za istraživanje i razvoj programa u skladu sa javnim

interesima.

Uopšteno gledano, navedeni detalji pravila i obaveza u vezi sa emitovanjem programa

pokazuju koliko je potrebno pomno oformiti jak okvir unutar kojeg će se nalaziti pozitivni zahtevi

proizvodnje programa, ali i zahtevi za očuvanjem javnosti

4. Struktura upravljanja

BBC je korporativno telo, pravno lice, kojim upravlja Izvršni bord, a koji je u nadležnosti

Nadzornog tela, kao što je i predočeno u Članu 1 Povelje. Tako definisano, BBC ima pravo da tuži i

da bude tužen i da čini sve što i bilo koje drugo pravno ili fizičko lice, sve dok to čini u skladu sa

ciljevima određenim u Članovima od 3 do 5 Povelje. Zaduženja BBC-a sprovode se pod kontrolom

ili Izvršnog borda ili Nadzora.

8

Nezavisnost BBC-a je zagarantovana Članom 6 Povelje koji glasi:

„Korporacija je nezavisna po svim pitanjima koja se tiču sadržaja proizvodnje, vremena i načina

distribucije, i koja se tiču menadžmenta.“

Sporazumne strane u Članu 4 potvrđuju slaganje sa navedenim odrednicama nezavisnosti.

U nastojanju da definišu obaveze i nadležnosti BBC-a, i Povelja i Sporazum se često pozivaju

na one koji plaćaju naknadu za dozvolu. Ipak, Član 57 Povelje jasno govori o tome da se pravila o

nadležnostima i obavezama ne odnose samo na one koji plaćaju dozvolu za emitovanje, nego i na

ona lica u Velikoj Britaniji koja koriste usluge BBC-a.

5. Unutrašnje upravljanje

Sadržajem Povelje omogućen je rad Izvršnog borda i Nadzora. Oba tela bi trebalo da deluju

nezavisno, sa posebnim naglaskom na tome da Nadzor u potpunosti bude nezavistan od Izvršnog

borda, kao i na tome da mu bude nadležan (Članovi 8 i 9). Nadalje, članovi korporacije, definisani

kao članovi i Nadzora i Borda neće delovati kao članovi tih upravljačkih tela prema posebnim

ciljevima tih tela, nego će delovati u skladu sa ciljevima poslovne zajednice koju čini korporacija

(Član 10).

Nadzor se sastoji od predsedavajućeg i deset članova, osim ako drugačije ne propiše Savet, a

odobri Kabinet. Članovi se biraju na mandat od najviše pet godina i posle isteka mandata mogu

pnovo biti izabrani na te funkcije (Povelja, Članovi 13 i 15). Po jedan član Nadzora zadužen je za

Severnu Irsku, Vels, Škotsku i Englesku i biran je na tu funkciju kao „poznavalac kulture,

karakteristika, društvenih pitanja ljudi unutar nacije koju reprezentuje“ i „zbog bliskog poznavanja

mišljenje koje vlada među pripadnicima te nacije“ (Član 14).

Mandat članovima prestaje u slučaju da podnesu ostavku na tu funkciju, Savet im ukine

funkciju, bankrotiraju, obole od menatlnog poremećaja ili u slučaju da ne budu prisutni na redovnim

sastancima duže od tri meseca, a bez pristanka Nadzora, tada Nadzor izglasa ukidanje funkcije

pojedincima (Član 16). Plata članovima određena je prema kvotama koje je postavio Sekretarijat

Saveta, koji takođe određuje nivo njihovih penzija i drugih naknada (Članovi 17 i 18). Primera radi,

9

predsedavajući nadzora prima na godišenjem nivou 142.800 funti, i od njega se očekuje da u

proseku tri do četiri radna dana provede baveći se poslovima Nadzora. Dok njegov zamenik na

godišnjem nivou prima 77.005 funti, od njega se isto tako očekuje da dva do tri dana nedeljno

provede baveći se pitanjima Nadzora.

Formalno gledano ovalšćenja Kabineta po pitanju razrešenja i postavljanja članova su u

potpunosti nesputavana, tako da Kabinet ima široku ulogu u tome ko je postavljen za člana

Nadzora. Prema tome, u sistemu ima dosta prostora za zloupotrebu ovalšćenja. Ipak, u praksi se

pokazalo da kada je upražnjeno mesto članova Nadzora, raspiše se javni konkurs, sužava se lista

potencijalnih kandidata i obavljaju se intervjui, a taj izbor nadziru nezavisna kancelarija i Komesar

za javna imenovanja. Tim za intervjuisanje sastoji se od predsedavjućeg koji je obično predstavnik

Ministarstva za kulturu, medije i sport, jednog nezavisnog procenjivača i predsedavajućeg BBC-a.

Oni suženu listu kandidata predstavljaju ministru kulture, medija i sporta, premijeri u na kraju

kraljici.

Nadzorno telo redovno održava sastanke na kojima raspravlja o usvajanju ili odbijanju

predloga pravilnika koji se tiču njegovih nadležnosti – kvorum, principi glasanja, plan zasedanja i

sl. Takođe, Nadzor može da se bavi i pitanjima i vezi sa vođenjem javnog medijskog servisa BBC-a

(Članovi 19 i 21 Povelje).

Član 7 Povelje, određuje kao glavne zadatke Nadzora da se bavi strategijom poslovanja

BBC-a i da nadgleda aktivnosti Izvršnog borda. Članom 9 Povelje, utvrđeno je da je nadzor

vrhovno upravljačko telo BBC-a i da u vreme svog mandata, ima nadležnosti u vezi sa

supervizijom, odobravanje, revizijom i sporvođenjem određenih aktivnosti koje je Bord u obavezi

da u potpunosti ispoštuje. Dalje u Povelji se Nadzor spominje kao čuvar javnih interesa i interesa

prihoda od licenci, te kao krajnje odgovorno telo za upravljanje nad prihodima i rashodima BBC-a,

a sve u skladu sa javnim interesom i javnim ciljevima (Član 22). Nadzor mora da brine o visokom

kvalitetu rada i produkcije, nezavisnoti BBC-a, mora da odgovorno troši novac građana, ima u vidu

konkurentske uticaje na širem tržištu i da BBC bude u korak i ispred njih, takođe mora da vodi

računa o održavanju visokih standarda, transparentosti i objektivnosti (Član 23).

Funkcije Nadzora još uključuju određivanje srednjoročnih, kratkoročnih planova opšte

strategije u skladu sa misijom i vizijom javnog medijskog servisa. Dalje, zadužen je za odobravanje

budžetskih iznosa u svrhu sprovođenja planova u vezi sa strategijom korporacije, za procenu rada

10

Borda, kao i za uspostavljanje kriterijuma prema kojima će meriti performanse i napredak u

ostvarenju javnih ciljeva. Dalje, Nadzor se bavi izdavanjem dozvola za određene usluge,

odobravanjem uputstava za sadržaj određenog programa i određivanjem koraka za obradu žalbi na

račun rada korporacije (Član 24).

Oba upravljačka tela, Nadzor i Izvršni bord moraju da se drže određenih opštih smernica u

vezi sa menadžmentom pravnih tela i generalnih principa dobrog korporativnog menadžmentam jer

su i smernice i navedeni principi primenljivi na njihovo delovanje (Član 11, Povelje).

Izvršni bord je upravljačko telo javnog medijskog servisa BBC-a koji se sastoji od

određenog broja članova izvršnih i neizvršnih direktora, predloženih od strane samog Borda, a koje

odobrava Nadzor. Neizvršnih direktora mora biti najmanje četiri, jer oni čine dve trećine ili jednu

polovinu predstavnika svih članova.

Predsedavajućeg Bordom bira Nadzor, a na toj funkciji može da bude bilo ko od neizvršnih

članova ili sam generalni direktor. Pod uslovima prema kojima je biran, od strane Nadzora, pod

istim uslovima može da bude i razrešen sa te funkcije (Članovi 28, 29 i 32, Povelje).

Generalni direktor je u pravilu uvek član Izvršnog borda, bez obzira da li je predesdavajući

ili jedan od članova Borda. Izvršni članovi Borda birani su od strane samog Borda, a prema

predlogu komiteta za nominovanje. Sastav komiteta za nominovanje zavisi od toga da li je

predsedavajući generalni direktor ili neizvršni član Borda.

U slučaju da je generalni direktor BBC-a ujedno i predsedavajući Borda, komitet za

nominovanje članova se sastoji od generalnog direktora i jednog izvršnog člana koji je izabran od

strane generalnog direktora i dva neizvršna člana. U slučaju da je predsedavajući Borda neizvršni

član, komitet se sastoji od članova koje je izabrao Bord, u skladu sa potrebom da neizvršni članovi

čine većinu (Član 30). To znači da kada je predsedavajući Borda ujedno u generalni direktor, on ili

ona imenovani su od strane Nadzora i odmah kontrolišu komitet za nominovanje. Sa druge strane,

kada je predsedavajući neizvršni član, komitet za nominovanje kontrolišu neizvršni članovi Borda i

oni biraju generalnog direktora.

Komitet za nominovanje takođe predlaže kandidate za neizvršne članove Borda. Komitet je

izabran od strane Borda i mora da sadrži većinu neizvršnih članova od kojih je jedan predsedavajući

11

Bordom. U slučaju kada je generalni direktor predsedavajući Borda, on ili ona moraju da budu

članovi komiteta. Taj komitet predloge kanadidata šalje direktno Nadzoru, koji odobri imenovanja,

te Bord deluje u skladu sa tim zahtevima (Član 31).

Nadzorno telo postavlja generalnog direktora, zamenika generalnog direktora i četiri

neizvršna člana Borda odmah nakon perioda smene pojedinaca na navedenim funckijama. Takođe,

u tom periodu Nadzor je u obavezi da postavi ili generalnog dirketora za predesdavajućeg Borda ili

nekog od neizvršnih članova. Odmah potom obrazuje se komitet za početna imenovanja koji se

satoji od generalnog direktora, zamenika generalnog direktora i dva neizvršna člana Borda

izabranih od strane Nadzora.

Kako za izvršne, tako i za neizvršne članove Borda, osim predsedavajućeg, pravila

imenovanja istovetna su pravilima razrešenja dužnosti. Razrešenje pre isteka mandata nije moguće

osim u slučaju da je predlog za razrešenje podneo predesdavajući. Sam Bord ima pravo da odluči o

razrešenju nekog od članova, ali ako se radi o razrešenju neizvršnog člana ili generalnog direktora,

predlog za to mora da bude odobren i od strane Nadzora i od strane Borda (Član 33).

Bord redovno održava sastanke na kojima raspravlja o usvajanju ili odbijanju predloga

pravilnika koji se tiču njegovih nadležnosti – kvorum, principi glasanja, plan zasedanja i sl. Takođe,

Bord može da se bavi obrazovanjem komiteta, od kojih su obavezni komitet za reviziju i komitet za

naknadu, koji određuje visinu plate izvršnim članovima Borda, a oba komiteta u potpunosti moraju

da sačinjavaju neizvršni članovi Borda (Članovi 34, 36 i 37).

Član 7 Povelje, opisuje Bord kao telo koje reguliše da usluge BBC-a bivaju distribuisane

kako je propisao Nadzor i koje je odgovorno za sve operacije menadžmenta javnog medijskog

servisa osim kada se radi o operacijama BBC-a koje su direktno u vezi sa Nadzorom.

Član 38 Povelje, nešto detaljnije opisuje funkcije i ulogu Borda, naime, Bord upravlja

uputstvima urednicima oko produkcije sadržaja, osigurava rad u skladu sa pravnim odrednicama i

ostalim obavezama, odlučuje o postavljanju srednjih nivoa menadžmenta, nadgleda upravljanje

finansijama BBC-a i za sopstvene aktivnosti odgovara Nadzoru.

Prema svemu iznad navedenom, Nazorno telo je superiornije od Izvršnog borda, ono je

vrhovno upravljačko telo BBC-a i pod njegovu nadležnost spadaju i obaveze i funkcije Borda. Član

12

25 Povelje, govori o tome kako u protokolima koje Nadzor usvoji moraju detaljno da budu

objašnjeni odnos Borda i Nadzora pri sprovođenju tih protokola i jasno istaknute različitosti

zaduženja i funkcija između tih tela, po pitanju nekog određenog protokola. Inače je okvir rada tih

upravljačkih tela jednak kao i kod mnogih drugih medijskih operatera, gde je upravljačko telo (u

ovom slučaju Nadzor) odgovorno za kontrolu poslovanja na opštem nivou, dok je izvršno telo (u

ovom slučaju Bord) odgovorno za funkcionisanje korporacije iz dna u dan. Time što su nadležnosti

Nadzora i Borda podeljenje i što je u nadležnost Borda ostavljeno pitanje urešivačkih sadržaja

određenih programa, na još jedan način je osigurana nezavisnost produkcije medijskih sadržaja

BBC-a.

6. Regulatorni mehanizmi

BBC je u obavezi da se vodi gledištima i da direktno uključuje obveznike koji plaćaju naknadu za

licencu, prema tome Nadzor mora da pronađe način da tu obavezu detaljno razradi i uvrsti u

Protokole, a o tome mora da se javno kosultuje (Član 26, Povelje). Nadzor takođe mora da obavi

javne konsultacije u vezi sa izdavanjem licenci za pružanje usluga, razvojem doznaka ciljeva,

razvojem programa i u vezi sa razvojem kodova i pravila postupaka razmatranja žalbi (Klauzula 5,

19 i 89, Sporazuma). Protokol takođe propisuje na koji način će zasedanja, principi i ključne odluke

biti opisane i predstavljene javnosti (Član 27).

Postoji niz regulatornih postupaka koji se brinu o tome da se BBC bude konstansno

odgovoran javnim ciljevima i javnosti. Uopšteno gledano, sve te odgovornosti mogu da se podele u

pet regulatornih mehanizama: uloga Saveta publike, omogućavanje žalbi od strane publike, funkcije

odobrene Ofcom-u, funkcije odobrene sekretaru države ili bilo kojem drugom čelniku ministarstva,

obaveze redovnog izveštavanja.

Član 39 propisuje potrebu da se uspostavi Savet publike za Severnu Irsku, Vels, Škotsku i

Englesku. Tehnički gledano, članovi tih Saveta trebalo bi da reflektuju diversitet populacije koja

nastanjuje Veliku Britaniju, da imaju povezanost sa geografskim zajednicama i interesnim grupama,

te da znaju kako u tim delovima Velike Britanije da promovišu i komuniciraju javni interes.

Protokolom se određuje kako se sastavljaju Saveti i kako oni funkcionišu, takođe prema Protokolu,

Savetima predsedavaju članovi Nadzora koji su ujedno nadležni za navedene regije.

13

Uloga Saveta jeste da savetuju BBC kako da promoviše javne ciljeve, sa aspekta obveznika

koji plaćaju naknade za licence, u svim delovima Ujedinjenog Kraljevstva. Saveti imaju zadatak da

učestvuju u konsultacijama u vezi sa promenama usluga, revizijama licenci i usluga i u vezi sa

performansama BBC-ija oko promovisanja javnih ciljeva. Saveti su takođe u obavezi da Nadzor

izveštavaju o radu BBC-ija i da publikuju godišnji izveštaj o tome kako BBC ispunjava potrebe

obveznika koji plaćaju naknade za licencu, a dolaze iz različitih regija.

Prema Članu 52 Povelje, BBC je u obavezi da organizuje sistem za razmatranje i podnošenje

žalbi koji je pogodan za svakog ko se u bilo kom trenutku osetio oštećenim BBC-ijevim

neispunjavanjem javnih ciljeva koji su propisani ili Poveljom ili Sporazumom. Klauzula 89

Sporazuma obavezuje Nadzorno telo da uspostavi sistem žalbi na sadržaj koji emituje BBC, a taj

sistem žalbi bi takođe trebalo da bude usklađen sa Klauzulama 43 – 46, prema kojima se Nadzor

bavi temama kao što su tačnost i objektivnost, usklađivanje sa Ofcom-ovim kodeksom

ravnopravnosti i kao što je usklađivanje sa standradima programskog kodeksa.

Nadzor mora da se vodi prema postavljenim okvirima sistema žalbi, na način da je to

vrhovno telo koje će presuditi u arbitraži. Taj okvir mora detaljno da opisuje različitost uloga u

razmatranju žalbi između Nadzora i Izvršnog borda, kako bi žalbe bile pravilno i objektivno

razmotrene i kako bi bilo jasno svima da žalbu u prvom stepenu procesa razmatra Bord, a u drugom

stepenu Nadzor, a da krajnju odluku obrazlaže Nadzor (Klauzule 89 i 90, Sporazuma).

Ofcom ima određene nadležnosti nad upravljačkim telima BBC-ija, koje su mu date putem

Akta o komunikacijama, Povelje i putem Sporazuma, a te nadležnosti podrazumevaju i određivanje

novčanih kazni BBC-iju za kršenje dužnosti. Prema Klauzuli 91, Sporazuma, BBC je u obavezi da

redovno izveštava Ofcom o pitanjima nad kojima je isti nadležan, da sarađuje sa Ofcom-om i da

dostavlja informacije na zahtev Ofcom-a.

Dalje, BBC je u obavezi da se savetuje sa Ofcom-om u vezi sa određivanjem načina

proizvodnje, strukture i sadržaja programa, kao i da proizveden program dostavi Ofcom-u prema

njegovim zahtevima. Na osnovu Sporazuma, BBC je u obavezi da svaki proizvedeni televizijski

program čuva najmanje 90 dana, a radijski najmanje 42 dana.

Ofcom najveće nadležnosti ima u vezi sa programskim sadržajem BBC-a. U te nadležnosti

spadaju: postavljanje, odobravanje i kontrola standarda programskih sadržaja, poštivanje kodeksa

14

ravnopravnosti i standarda programskog kodeksa, poštivanje kvota i odnosa nezavisnih i matičnih

produkcija, nadležnost nad sadržajem koji se bavi pitanjima od javnog interesa i dnevno političkim

temama (Klauzule 45 – 95, Sporazuma). U koliko BBC prekrši neke od zadataka koji su pod

kontrolom Ofcom-a, Ofcom određuje novčanu kaznu u visini do 250.000 funti.

Nadalje, i Povelja i Sporazum, pored Saveta publike i nadležnosti Ofcom-a, propisuje još

neke mehanizme kontrole date u nadležnost najčešće Ministarstvu kulture, medija i sporta, a ređe

drugim čelnicima ministarstva. Prema Članovima 17 i 18 Povelje, ministartsvo određuje visinu

plata članovima Nadzora i vrše kontrolu nad finansijskim tokovima BBC-ija. Takođe, to

ministarstvo nalaže da se BBC prvo konsultuje sa ministarstvom inostranih poslova, pre nego što

zaključi bilo kakve dogovore sa stranim vladama.

Ministar Kulture, medija i sporta, nadležan je za kontrolu i tok digitalne transformacije, na

način da mora da odobri BBC-ijev plan prelaska na digitalni sistem emitovanja i da kontroliše

obavezu BBC-ija da nastavi sa analognim emitovanjem programa ili da organizuje jednostavan

prelaz na digitalno emitovanje za sve građane Velike Britanije. BBC je u obavezi da na godišnjem

novou podnosi izveštaj ministarstvu napretku postignutom u pogledu digitalne transformacije

(Klauzule 35, 36, 39 i 42, Sporazuma). Prema Klauzuli 33 Sporazuma, ministarstvo može da stavi

veto na bilo koju novu uslugu koju predloži BBC, odnosno za svaku novu uslugu koju želi da

uvede, BBC mora da dobije odobrenje ministarstva.

Jedna od strožijih nadležnosti ministarstva jeste da ministar ima pravo da naredi da BBC

emituje njegovu poruku, o sopstvenom trošku, ukoliko ministar proceni da je poruka hitna i da se

radi o vanrednom stanju. Takođe, premijer i bilo koji drugi ministar mogu da nalože BBC-iju da ne

emituje određeni sadržaj isključivo prema njihovoj proceni (Klauzula 81 Sporazuma). Bez obzira na

to što navedena nadležnost dugi niz godina nije upotrebljavanja, ona predstavlja opasnost po

principe nezavisnosti, pravovremenog, objektivnog i tačnog izveštavanja, koji su u osnovi javnog

medijskog servisa BBC-ija.

Odgovornosti BBC-ija prema mehanizmima kontrole su publikacija godišnjeg izveštaja i

pregled finansijskog toka. Godišnji izveštaj priprema Nadzor, a pregled finansijskih tokova

priprema Bord. Prvo se priprema pregled finansijskih tokova koji uključuje informacije o računima

poslovanja samog BBC-ija, kao i o troškovima u vezi sa razmatranjem žalbi publike. Nakon što je

finansijski pregled sastavljen, odlazi na pregled kod Nadzornog tela, nakon čega Nadzor sastavlja

15

godišnji izveštaj. Taj izveštaj mora se podneti u roku od sedam meseci od završetka fiskalne godine

premijeru, koji potom izveštaj predstavlja parlamentu (Povelja, Član 85).

Dodatna obaveza BBC-ija je da u bilo koje doba omogući regulatornim mehanizmima –

premijeru, ministru kulture, medija i sporta, kao i ministru inostranih poslova ili bilo kom čelniku

koji dolazi u njihovo ime, pregled poslovanja i finansija prema zahtevu.

7. Način finansiranja

Finansiranje svake BBC-ijeve operacije oposebno je organizovano. Za usluge javnog servisiranja

grašana medijskim sadržajem, BBC se oslanja isključivo na obveznike koji plaćaju pretplatu i TV

licencu. U 2010. godini, prihod od pretplate i licenci iznosio je oko 3.447 miliona funti, gotovo 97%

ukupnog prihoda od javnog servisiranja. Preostalih tri posto je prihod od reklama i provizija na

usluge. Prema navedenim podacima, BBC je jedan od najbolje finansiranih javnih medijskih

servisa, odmah iza japanskog NHK.

Na osnovu Klauzule 35 Sporazuma, troškovi pretplate na javni medijski servis BBC

određeni su u dogovru sa premijerom i nadležnim ministarstvom, kao i kvote koje se odnose na

komercijalne aktivnosti.

Od ukupnih prihoda, sredstva se raspoređuju na sledeći način: televizija dobija 75%

sredstava (BBC1 58%, BBC2 24%), radiju sleduje 19%, a onlajn redakciji preostalih 6%. Vlada

Velike Britanije je nedavno ukinula finansiranje nekih od usluga BBC-ija, troškove održavanje i

proizvodnje sadržaja za te usluge je preuzeo sam BBC, kao što je bio slučaj sa BBCWorldwide

uslugom. Država je odlučila da će finansirati isključivo usluge javnog medijskog servisiranja.

8. ZAKLJUČAK

BBC – British Broadcasting Company je, kako smo u radu već naveli, verovatno najprepoznatljiviji

javni medijski servis u svetu. Osnovan Kraljevskom Poveljom i Sporazumom sa Ministarstvom

kulture, medija i sporta, jasno su mu definisane obaveze i agende poslovanja, okviri programske

proizvodnje, sistem finansiranja, organizaciona struktura i mehanizmi kontrole. Detaljnijim

16

prikazom sadržaja navedenih dokumenata, možemo zaključiti da su osnovni ciljevi BBC-ija

društvena odgovornost, posvećenost postizanju kulturnih i javnih ciljeva, očuvanje demokratije,

delovanje u interesu javnosti u smislu očuvanja jezika, kulture, istorije, društvenih karakteristika

različitih naroda unutar Ujedinjenog Kraljevstva, kao i motivisanje građana kao pojedinaca sa

mogućnostima i pravima, a ne samo kao platiša sa novcem i kreditnim karticama. Povelja i

Sporazum, s obzirom na to da su odredili i organizaciju, strategiju razvoja i sistem finansiranja,

postigli su da BBC u svetu kotira kao jedan od tehnološki najstabilnijih i programski

najraznovrsnijih javnih medijskih servisa. Ovde bi valjalo napomenuti da je BBC, za razliku od

američkog modela komercijalne datosti televizije, osnovan kao sistemska televizija, što je i odlika

uspostavljanja javnih medijskih servisa u Europi. Dok se u Americi na komercijalan način nastojala

zadržati nezavisnost uređivačke politike medija od države, u Europi, poglavito u Velikoj Britaniji,

nezavisnost uređivačke politike nastojala se postići složenom mrežom regulatornih tela,

preplitanjem funkcija i insistiranjem na njihovoj redovnoj međusobnoj komunikaciji i na

konsultacijama u vezi sa bilo kakvom promenom u delovanju javnog medijskog servisa Velike

Britanije.

Razloge za uspeh, održivost, razvoj BBC-ija bi trebalo potražiti u činjenici da je tom

medijskom servisu bilo potrebno mnogo godina da se „u potpunosti“ oslobodi političkog uticaja

svojih osnivača. Da se nadovežemo na pasus iznad, evropski model sistemskog javnog medijskog

servisa omogućio je monopol tržišta medija dugi niz godina, monopol zbog kojeg je, bar je takav

slučaj u Velikoj Britaniji, BBC postao tradicionalano praćen medij sa najvećim tržišnim udelom u

pogledu televizije i radija. Takođe, zahvaljujući sistemski stvorenom monopolu na tržištu

proizvodnje medijskih ili komunikacijskih dobara, BBC-iju je osigurana finansijska podrška

građana, pretplatnika, pa tako i tehnološki razvoj. Te nešto više od pedeset godina kasnije,

omogućen je priliv komercijalnih medija na tržište. Od opasnosti da američki model televizije kao

komercijalno datog medija ne ugrozi javni medijski servis, nizom propisa, ukaza, akata BBC-iju je

dozvoljena određena kvota eksterno proizvedenih programskih sadržaja. Naravno, i dalje se insistria

na više od dve trećine originalne, matične produkcije i televizijskog i radijskog sadržaja.

Ono što je malo poznato većini gledalaca televizije, jeste činjenica da javni medijski servis

BBC kao takav postoji jedino na teritoriji Velike Britanije. Program koji gledaoci širom sveta i

Europe prate jeste deo BBC-ijeve komercijalne usluge BBCWorldwide, koja je od nedavno, kao i još

neke od radijskih i onlajn uslga, novom sistematizacijom stavljena pod upravu samog BBC-ija.

Drugim rečima, od 2010. godine, BBC-iju su smanjeni prihodi zbog situacije sa ekonomskom

17

krizom, te je određeni broj usluga odlučio da vodi i organizuje sam BBC, na taj način, očuvan je

javni medijski servis na teritoriji Velike Britanije, ali koji ima svoj dodatni komercijalni sektor čiji

program se emituje širom sveta, a usluge za to se naplaćuju od distributera. Verovatno je i u toj

činjenici opravdano tražiti razloge za tehnološku i programsku održivost tog javnog medijskog

servisa. Možda je razlog veće uspešnosti javnog medijskog servisa Velike Britanije, od mnogih

javnih medijskih servisa u svetu i Europi, najbolje iskazan u jednoj od vodećih parola BBC-ija:

„Naš zadatak je da kvalitetan program učinimo gledanim, a gledani program kvalitetnim.“