1. Javne graevine Antiki Rim 2. Akvadukt naziv za konstrukciju
koja je bila namenjena za javni vodovod Akvadukt kod Nima (juna
Francuska) ; poznatiji kao Pon di Gar , potie iz kasnijeg perioda.
Njegove vrste i jasne linije presecaju iroku dolinu na kojoj je
sagraen, pokazuje smisao za red i trajnost to je je odlika
celokupne rimske arhitekture. 3. Koloseum u Rimu Namenjen za
gladijatorske igre. Gladijatori su imali neto vii poloaj od ostalih
robova. Dovren 80 godine, primao je oko 50 000 gledalaca.
Graditelji su primenili poluobliasti svod i sloeniji krstasti svod.
Betonsko jezgro zajedno sa stepenitima, tribinama i hodnicima
omoguili su nesmetan ulaz i izlaz gledalaca. Spoljanjost graevine
odraava unutranji raspored. Korien je luk, svod, venci i klesani
kamen. Klasini stilovi, takoer, odreuju monumentalnost graevine,
odozdo ka vrhu poreani su sledei stilovi: dorski, jonski,
korintski. Postepeno smanjenje proporcija jedva je primetno,
estetski upotrebljeni stilovi su bestelesni, ali njihova primena
oraava ljudske razmere. (Vitruvije: De architectura) 4. Koloseum u
Rimu 5. Panteon Veliki hram krune osnove sagraen u II veku,
izuzetno reene unutranjosti. Cela Partenona izgleda kao cilinrini
tambur, ulaz je naglaen dubokim predvorjem. Visoki podijum na kojoj
je nekada stajao hram, sada je nivelisan ulicama, iji je nivo
znatno vii nego to je bio u rimsko vreme, stepenite koje je vodilo
na trem sada je zatrpano asfaltom. Uz to, trem je bio zamiljen kao
etvorougaono dvorite atrijum, koje ga je verovatno odvajalo od
rotonde. 6. Panteon Ovako zamiljen hram omoguavao je posetiocu da
kad pristupi hramu, da se iznad njega uzdie velelepna kupola.
Kupola predstavlja poluloptu, meusobno povezanih spojenih rebara i
kaseta u 5 reda. Ona stoji na celi (tamburu) gradjevine koja spolja
nije obraena, i koja ne odaje kakva je unutranjost hrama. Kupola u
cetru ima otvor-oculus i omoguava prodor svetlosti unutar hrama.
Visina od 43, 61 m iznosi koliko i prenik kupole i tambura-cele.
Teina kupole ne opteruje drektno tambur ve nalae na stubove koji
razdvajaju nie. Stubovi, obloge od mermera, i pod ostali su kao to
su izgledali u rimsko doba. Kasete kupole su bile pozlaene, tako da
su imale znaenje nebeskog svoda. Naziv Panteon potie od dve rei pan
= svi ; theoi = bogovi. Posveen je 7 bogova planeta koliko ima i
nia. O poreklu nam govori Vitruvije koji Panteon povezuje sa
tremama, amamima sa kupolom. 7. Bazilike Konstantinova i
Maksencijeva bazilika, c. 307-320 Konstanitinova bazilika je dobar
primer kako se u IV veku terme preoblikuju za nove namene. Bazilika
koja je zapoeta u vreme Maksencija po obliku slina je glavnoj
dvorani javnih kupatila podignutih u vreme Dioklecijana i Karakla.
Danas je ostao samo severni brod (boni) sastavljen od tri velika
odeljka sa poluobliastim svodom. Sredinji deo pokrivao je krstasti
svod koji je bio vii od bonih brodova. U baziliku se ulazilo sa
istone strane kroz nartex koji se zavravao polukrunom apsidom u
kojoj se nalazila monumentalna Konstantinova statua. Postojao je jo
jedan ulaz i nia na severnoj strani gde je sedeo car. Pored ove
bazilike poznata je bazilika Leptis Magni u sev. Africi, meutim te
baziike su imale drvene tavanice. 8. Privatne graevine: domus
Porodina kua prema starijoj italijanskoj tradiciji. Centralni deo
graevine je atrijum-kvadratna iili pravougaona sredinja dvorana,
koja je osvetljena otvorom na krovu, oko koje su rasporeene ostale
prostorije. U vreme Etruraca domus je bila seoska kua, ali su joj
Rimljani dali namenu graanske kue u kojoj su iveli bogatiji slojevi
drutva. Najpoznatiji primeri domusa poznati su iz iskopina Pompeje
i Herkulanuma, koji su bili prekriveni lavom, nakon erupcije Vezuva
79 godine. 9. Insula Gradski blok zgrada koji obino sreemo u Rimu i
Ostiji. Velika graevina od betona i opeke oko malog dvorita, sa
radnjama i gostionicama u prizemlju, tvorenim prema ulici i
porodinim prostorijama na spratu 10. Art2You Hadrijanova vila,
c.120, Tivoli, canopus
