Hardver

Hardver (Hardware)

• Opšti pojam kojim se označavaju svi fizički delovi računara

• Neki od tih delova su:– Procesor (CPU)– Matična ploča– Izvor napajanja– Periferijski uređaji i dr.

Procesor – CPU (Central Processing Unit)

• Elektronsko kolo koje izvršava računarske programe (programi su skupovi naredbi procesoru)

• Brzina rada procesora utiče na brzinu rada računara. Definiše se u Megahercima (MHz) – više nije uvek i brže.

• Procesori se sve češće razlikuju po proizvođačkoj oznaci umesto po radnom taktu jer on nije isključivi pokazatelj performansi i brzine procesora. Tako, procesor sa radnim taktom od 2GHz može biti sporiji od savremenog procesora na 1.8GHz usled efikasnijeg načina na koji savremeni procesor izvršava naredbe.

Procesor – CPU (Central Processing Unit) - delovi

• Kontrolna jedinica – upravlja radom svih delova procesora

• Aritmetičko – logička jedinica – izvršava narebe programa koje su logičke i računske prirode – sabiranje, množenje, i, ili, negacija...

• Registri – memorija unutar procesora u kojoj se čuvaju podaci nad kojima procesor vrši obradu

Memorije - RAM

RAM (Random Access Memory) je memorija sa direktnim pristupom. Naziva se i radna memorija jer se koristi za čuvanje podataka tokom rada računara. Svakom podatku u memoriji računar može pristupiti direktno pomoću njegove adrese na kojoj se nalazi u memoriji. Najmanji podatak koji ima svoju adresu u memoriji je bajt (byte – B). RAM memorija čuva podatke dok je računar uključen. Nestankom struje gubi svoj sadržaj.

RAM je veoma brza memorija.Za PC računare, trenutno su aktuelne DDR2 i DDR3 izvedbe memorijskih

modula.

Memorijski moduli na kojima se nalaze čipovi RAM memorije. Ovi moduli se instaliraju na matičnu ploču. Svaki modul ima određeni kapacitet (npr. 1GB). Na matične ploče staje do 4 modula RAM memorije.

Merenje količine podataka

• Osnova digitalne logike je bit (binary digit - b).

• Bit je cifra u binarnom brojnom sistemu koji ima samo 2 broja (0 i 1).

• Formiranjem 8-cifrenog niza bitova dobijamo bajt (byte – B). Npr. 0101 1100. To je binarni broj.

• Bajt je najmanja veličina podatka koja se upotrebljava.

• Prema dogovoru, količina podataka od 1024 bajta čini 1KB (kilobajt). Takođe, 1024KB=1MB (megabajt), 1024MB=1GB(gigabajt).

1Mb je jedan megabit (malo b) i predstavlja 1 milion bitova. Koristi se za izražavanje brzine komunikacije.

1MB je jedan megabajt i ima 1.048.576 bajtova.

Predstavljanje slova i znakova

Da bi se memorisala slova, brojevi i znakovi doneti su standardi tj. dogovori koji definišu koji niz bitova označava koje slovo.

Najpoznatiji standard ove vrste je ASCII (American Standard Code for Information Interchange) – Amer. standardni kod za razmenu informacija.

Svako slovo, broj, znak prema ASCII standardu zauzima jedan bajt tj. za njegovo opisivanje se koristi 8 bitova.

ASCII tabela ima 256 definisanih znakova.Da bi se definisala i pisma drugih naroda (ćirilično,

grčko, kinesko...), ASCII standard zamenjuje novi Unicode standard koji može da opiše 65536 različitih znakova i u njemu se nalaze definisana oba naša pisma.

Svakom nizu od osam bitova dodeljen je neki znak. Npr. slovo A se u računaru prema ASCII standardu u memoriše kao (0)100 0001.

Ulazni (Input) uređaji - tastatura

• Ulazni uređaji su periferijski uređaji (delovi hardvera) koji pružaju podatke ili signale računaru.

Tastatura (Keyboard) se koristi za unošenje slova, znakova i zadavanje naredbi kucanjem (interakcija sa korisnikom). Sastoji se od različito raspoređenih tastera koji su prilagodjeni pismu i pravilima pisanja kao i od tastera kojima se ostvaruju različite druge funkcije. Tastatura treba da zadovoljava ergonomske kriterijume.

Ulazni (Input) uređaji - miš• Miš (Mouse)

je uređaj za zadavanje naredbi računaru koji detektuje dvodimenzionalno kretanje koga pretvara, najčešće, u kretanje pokazivača (“strelice”) na ekranu. Poseduje dva tastera i točkić u najosnovnijoj konfiguraciji. Dodatni tasteri omogućavaju povećanu funkcionalnost.

Ulazni (Input) uređaji - miš Alternative mišu

Track ball – pomeranjem kugle dobija se dvodimenzijsko kretanje;

Pokazivačka palica – naginjanjem palice pomera se kursor (IBM/Lenovo laptopovi);

Džojstik – u igrama, simulacijama i sl.;Touch pad – osetljiva površina za upravljanje prstom

na laptop računarima usled ograničenog prostora;Grafička tabla – za unos preciznih pokreta kao i

jačine pritiska pomoću olovke – najviše se koristi za grafičku industriju ;

Ulazni (Input) uređaji - miš

Nove tehnologije kod pokazivačkih uređaja:

• “3D miš” – uređaj sa 6 stepeni slobode (tri prostorne translacije i tri rotacije – naspram 2 translacije kod običnog miša) za kompleksna upravljanja i navigaciju;

• Haptički uređaji (od grčkog ἅπτω - dodirujem) – uređaji koji pored ulazne pokazivačke funkcije omogućavaju korisniku da “dodirne” tj. opipa virtuelnu površinu pomoću povratnog dejstva uređaja;

Nosači digitalnih informacijaMedijumi za smeštaj podataka koje obrađuju računari

spadaju u ulazne (neki spadaju u ulazno/izlazne) uređaje. Oni sadrže informacije (tekst, slika, zvuk...) u digitalnom obliku.

• Hard disk (HDD) – dominantno glavni i najveći medijum za smeštaj informacija. Kada je u računaru, obično se na njega smešta operativni sistem, aplikacije i korisnikovi podaci. Još uvek spada u najbrže uređaje za čitanje i upis podataka što je bitno za komforan rad. Današnji diskovi koriste SATA (ili stariji PATA) interfejs za povezivanje sa matičnom pločom.

Nosači digitalnih informacija - CD• CD/DVD-ROM – je ulazni uređaj za čitanje

digitalnih podataka sa optičkih diskova. U zavisnosti od gustine zapisa podataka optičke diskove delimo na: CD (Compact Disc – oko 700MB), DVD (Digital Video/Versatile Disc 4,7GB i naviše), BD (Blu-ray Disc 25GB i naviše)... Danas postoje uređaji koji čitaju veliki broj različitih standarda diskova.

Sa razvojem tehnologije, korisnicima je omogućeno da upisuju na ovu vrstu diskova (a ne samo da ih čitaju), čineći ih pogodnim za razmenu digitalnih informacija.

Nosači digitalnih informacija – Fleš disk

Fleš (flash) disk – pojeftinjenjem flash memorije nastaju široko prihvaćeni flash diskovi koji su malih dimenzija, izdržljivi i u velikoj meri pouzdani. Koriste USB komunikacioni standard što im omogućava brzo povezivanje sa računarom. Kapaciteti fleš diskova neprekidno rastu (2009: oko 2GB standardno) kao i brzine čitanja i pisanja.

Danas su najčešći način za prenošenje kompjuterskih virusa.*

Izlazni uređaji - monitor

Monitor je uređaj koji prikazuje slike koje stvara računar. On je najčešće prvi i primarni izvor informacija koje korisnik dobija. Veličina ekrana monitora se definiše dužinom njegove dijagonale.

Tako postoje 15”, 17”, 19”, 21”... monitori. (1” – inch = 25,4mm).

Neke od bitnih karakteristika monitora su: rezolucija (broj piksela od kojih se formira cela slika), brzina osvežavanja slike, kontrast itd.

Trenutno dominantna tehnologija izrade monitora je od TFT LCD panela (2009.) pa se i nazivaju LCD monitori.

LCD monitori su zamenili nekada široko rasprostranjene CRT (Cathode Ray Tube) monitore.

Zvučna kartica

Zvučna kartica je pretvarač digitalnog zvučnog zapisa koga stvara ili reprodukuje računar u analogni signal koji čujemo kao zvuk. Izvor ovog zvuka su zvučnici koji se povezuju na zvučnu kartu. Zahvaljujući zvučnoj kartici, računar se može koristiti za slušanje muzike, multimedijalne sadržaje, igre...

Pomoću zvučne kartice može se i snimati zvuk sa mikrofona ili nekog drugo izvora kao i sintetisati muzika.

Zvučne kartice kao zasebni uređaji su danas retkost već se nalaze integrisane na matičnu ploču računara. Samo za potrebe obrade najkvalitetnijeg zvuka postoje zasebne kartice.

Modem (modulator-demodulator)

Modem je uređaj koji omogućava komunikaciju računara sa drugim uređajima tako što digitalnu informaciju pretvara u oblik pogodan za slanje i prenos, isto kao što primljenu informaciju pretvara nazad u digitalnu formu koju razume računar na koji je povezan. Najčešći modemi su telefonskim modemi pomoću kojih se povezuje na Internet bilo preko telefonske linije ili ADSL-a. Brzina komunikacije (razmene podataka) modemom zavisi od vrste linije preko koje se vrši komunikacija.

Štampač

Uređaj koji digitalne dokumente (slike, tekstove...) pretvara u trajne zapise na papiru naziva se štampač.

Štampače delimo na vrste prema načinu na koji formiraju otisak na papiru. Danas su najpoznatiji laserski (laserom naelektrišu mesta na papiru na koja se zalepe čestice tonera) i mlazni – inkjet štampači (izbacuju sitne kapljice mastila koje na papiru formiraju sliku ili tekst).

Za veće obime štampe kao i za štampu dokumenata koriste se crno-beli laserski štampači dok se za kućnu upotrebu danas koriste mlazni štampači koji korisnicima daju mogućnost štampe u boji.

Skener

Skener je uređaj koji omogućava digitalizaciju tj. pretvaranje papirnih dokumenata (tekstovi, slike) u elektronski oblik.

Skenere karateriše rezolucija skeniranja tj. mogućnost skenera da razazna fine i sitne detalje dokumenta. Međutim, kvalitet samog dokumenta u mnogome zavisi od samog kvaliteta skenera a ne od rezolucije skeniranja.

Važnost skenera je danas znatno umanjena sa naglim širenjem digitalne fotografije, čime je prestala potreba za skeneranjem pozitiva ili negativa. Takođe, upotreba Interneta dovela je do toga da se dokumenti razmenjuju u elektronskom obliku pri čemu Zakon omogućava upotrebu digitalnog potpisa kojim se verifikuje pošiljalac.

CD-R, CD-RW, DVD-R/RW/RAM

Predstavljaju standarde zapisa podataka na optičke diskove.

Svaki od ovih standarda definiše veličinu i način zapisivanja podataka pomoću procesa narezivanja sa ciljem da diskovi snimljeni na taj način ostanu čitljivi od strane uređaja koji podržavaju CD/DVD standard.

Zahvaljujući tome, korisnici mogu sami narezivati sopstvene CD/DVD/BD diskove. Neki od ovih standarda (CD-RW, DVD+RW, DVD-RW...) omogućavaju višestruko presnimavanje podataka na isti disk.

Performanse računara

Performanse računara (brzina kojom izvršava korisnikove aplikacije i naredbe) zavise od mnogo faktora.

Neki od njih su:• Brzina centralnog procesora• Količina radne (RAM) memorije• Brzina i raspored podataka na čvrstom disku• Složenost aplikacije...Aplikacije sa svojim razvitkom i napredovanjem postaju sve

složenije i zahtevnije za izvršavanje. Moderni računari se nadograđuju ili menjaju nakon 2-5 godina kako bi ispratili brzinu razvoja softvera.