Физичка географија

Прва крагујевачка гимназија – 2016. Саша Михајловић, професор географије

Предмет проучавања физичке географије

• Физичка географија проучава елементе природе и њихове узајамне везе и утицаје.

• Природу и Земљу у целини проучавају и друге научне дисциплине биологија, геологија, геодезија и геофизика.

• Oне истражују само одређене компоненте природе наше планете, биологија – живи свет, геологија – унутрашњу грађу и састав...

• Физичка географија проучава целокпну природу, географски омотач Земље.

• Природу (географски омотач) чине 4 дела (сфере): литосфера, атмосфера, хидросфера и биосфера.

• Иако имају различите особине и агрегатно стање оне су повезане у нераздвојну целину.

• Тако се вода, саставни део хидросфере налази се и у литосфери, атмосфери и живом свету. Исто је и са састоцима осталих сфера.

• Зато се свака битнија промена у некој сфери у мањој или већој мери одражава на остале сфере географског омотача.

• На те промене утичу и други фактори:• гравитација, • унутрашња топлота, • магнетизам, • нагнутост Земљине осе, • привлачне силе Месеца и Сунца, • активности Сунца, • удари већих метеорита и сл.

• Подела физичке географије настала је због разлика које постоје између сфера географског омотача.

• Геоморфологија проучава литосферу. Ова физичко-географска наука проучава постанак и развој облика рељефа Земљине површине који су настали унутрашњим и спољашњим силама.

• Климатологија је наука о климатским појавама, процесима и променама, и њиховом утицају на живот.

• Хидрологија проучавања воде на планети, њихово распрострањење, појаве и процесе у геосфери. Дели се на хидрологију копна и океанологију.

• Биогеографија је наука о законитостима распрострањења биљака и животиња на Земљи. Дели се на фитогеографију и зоогеографију.

• Математичка географија проучава облик и димензије Земље, њен положај у васиони, кретања Земље и последице тих кретања.

• Палеогеографија проучава изглед и особине Земље током геолошке прошлости.

• Један од основних задатака физичке географије јесте изучавање компонената географског омотача због утврђивања природних потенцијала Земљине површине и напретка људског друштва.

• Важан задатак физичке географије уочавање и указивање на негативне последице промена које је у географском омотачу изазвао човек својом делатношћу .

• То су сушење шума, подизање нивоа Светског мора, ширење пустиња и сл. Шта су њихови узроци?

• Наведите још неку од последица промена које је у географском омотачу изазвала савремена цивилизација.

• Физичка географија је повезана са многим научним дисциплинама које имају сличан предмет проучавања.

• Геоморфологија је у тесној вези са геологијом (проучава стене и минерале Земљине коре), а климатологија са метеорологијом (проучава атмосферу и бави се предвиђањем времена).

• Физичка географија повезана је и са биологијом, хемијом, физиком, астрономијом, педологијом и другим наукама.

• Она користи резултате истраживања и сазнања поменутих наука да би објаснила сложене појаве и процесе у географском омотачу Земље.

• Како на стање у географском омотачу, поред природних, утичу и друштвени чиниоци, физичка географија је повезана и са многим друштвеним наукама.

• Оснивач научне географије Александар фон Хумболт дао је основ за развој физичке географије.

• У то време, у 18. и 19. веку, два историјска догађаја имала су велики утицај на даљи развој физичке географије.

• Први је био европска колонијална експанзија у Азији, Африци, Аустралији и Америци у потрази за сировинама које је захтевала индустрија.

• Други важан догађај био је објављивање теорије еволуције, коју је дао Чарлс Дарвин.

• Од тог времена започиње убрзани развој и настаје подела физичке географије.

• Допринос развоју физичке географије дали су бројни научници као што су Михаил Ломоносов (оснивач глациологије и руске географске школе), Алфред Валас (оснивач савремене биогеографије), Василиј Докучајев (педолог, творац учења о географској зоналности), Вилијам Морис Дејвис, Фердинанд фон Ритхофен, Албрехт Пенк (оснивачи савремене геоморфологије) и многи други.

Вилијам Морис Дејвис

Алфред Валас Михаил Ломоносов

Василиј Докучајев

Фердинанд фон Ритхофен Албрехт Пенк

Да поновимо

1. Физичка географија проучава: _____________ географског омотача ____________. природу географског омотача Земље.2. Шта сачињава географски омотач Земље? Географски омотач сачињавају четири нераскидиво повезане

сфере: литосфера, атмосфера, хидросфера и биосфера.3. Задатак физичке географије је __________________________ Задатак физичке географије јесте проучавање настанка и

развоја географског омотача и откривање природних потенцијала планете.

4. Физичка географија је повезана са другим дисциплинама које такође проучавају природу Земље, а то су биологија, хемија, геологија, астрономија, физика, педологија и друге.