Митохондрија

Пероксизом

Ендоплазматични ретикулум

Једро

Голџијев комплекс

РибозомиПлазма мембрана

Грађа ћелије

ОРГАНИЗАЦИЈА ОРГАНИЗАЦИЈА ЋЕЛИЈЕ ЕУКАРИОТАЋЕЛИЈЕ ЕУКАРИОТА

Генерализована животињска ћелијаЦентриоле

Једрова опна

НуклеолусХроматин

Нуцлеус

Грануларни ендоплазматични ретикулум

Рибозоми

Пероксизом

Глатки ендоплазматични ретикулум

Голџијев комплекс

Лизозом

Митохондрија

Елемент цитоскелета

Плазма мембрана

Генерализована биљна ћелија

Једрова опнаНуклеолус

ХроматинГрануларни

ендоплазматични ретикулум

Рибозоми

Глатки ендоплазматични ретикулумГолџијев комплекс

Вакуола

ПероксизомМитохондрија

Плазма мембрана

Елемент цитоскелета

Ћелијски зид

Хлоропласт

ЋЕЛИЈСКЕ ОРГАНЕЛЕ-ЋЕЛИЈСКЕ ОРГАНЕЛЕ-УНУТРАШЊЕ УНУТРАШЊЕ МЕМБРАНЕМЕМБРАНЕ у унутрашњости ћелије образује читав у унутрашњости ћелије образује читав

систем мембрана које деле ћелију на систем мембрана које деле ћелију на одељке за обављање различитих одељке за обављање различитих функција. функција.

Ти одељци су ћелијске органеле. Ти одељци су ћелијске органеле. Ћелијске органеле могу бити обавијене Ћелијске органеле могу бити обавијене

једноструком или двоструком једноструком или двоструком мембраном, мада има и органела и мембраном, мада има и органела и структура у ћелији које немају структура у ћелији које немају мембрану. мембрану.

Цитоплазмине органеле се могу Цитоплазмине органеле се могу груписати према сродности њихових груписати према сродности њихових функција у ћелији на:функција у ћелији на:

1.1. органеле које учествују у процесима органеле које учествују у процесима синтезе; припадају им синтезе; припадају им рибозоми, рибозоми, ендоплазматични ретикулум, ендоплазматични ретикулум, Голџијев комплексГолџијев комплекс

2.2. органеле у којима се синтетише АТП: органеле у којима се синтетише АТП: митохондрије и хлоропластимитохондрије и хлоропласти

3.3. органеле у којима се складиште органеле у којима се складиште хидролитички ензими; то су: хидролитички ензими; то су: лизозоми, лизозоми, пероксизоми и вакуоле биљне ћелијепероксизоми и вакуоле биљне ћелије

500 nm

Figure 7-13 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.

Лизозом

Материјал који се разлаже

ЛИЗОЗОМИЛИЗОЗОМИ

Лизозоми (Лизозоми (lisa = lisa = разлагањеразлагање; soma = ; soma = тело; ''органеле тело; ''органеле за варење'') су органеле кесастог облика, обавијене за варење'') су органеле кесастог облика, обавијене једноструком мембраном (види слику). једноструком мембраном (види слику).

Испуњене су ензимима за унутарћелијско варење Испуњене су ензимима за унутарћелијско варење макромолекула. Познато је око 40 различитих макромолекула. Познато је око 40 различитих хидролитичких ензима које лизозоми могу да хидролитичких ензима које лизозоми могу да садрже (протеазе, липазе, нуклеазе, фосфатазе и садрже (протеазе, липазе, нуклеазе, фосфатазе и др.). др.).

Лизозоми се деле на две основне врсте: Лизозоми се деле на две основне врсте: – примарни и примарни и – секундарни лизозом. секундарни лизозом.

Примарни лизозомиПримарни лизозоми су тек формиране кесице су тек формиране кесице (вакуоле) испуњене ензимима. У примарним (вакуоле) испуњене ензимима. У примарним лизозомима нема супстрата на које ензими делују лизозомима нема супстрата на које ензими делују па су они неактивни. Око супстрата, који треба да па су они неактивни. Око супстрата, који треба да буде сварен, образује се везикула названа буде сварен, образује се везикула названа фагозомфагозом (има супстрат који треба да се свари, али нема (има супстрат који треба да се свари, али нема ензиме за његово варење). Када се примарни ензиме за његово варење). Када се примарни лизозом споји са фагозомом, настаје лизозом споји са фагозомом, настаје

секундарни лизозомсекундарни лизозом у коме ензими делују на у коме ензими делују на супстрат и разграђују га.супстрат и разграђују га.

Пиноцитоза

Аутофагија

Ћелија или страно тело

Оштећена органела

Ћелија

Figure 7-14 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.

Примарни лизозом

Фагоцитоза

Када ендоцитозом у ћелију уђе неки страни крупан молекул или читава ћелија (нпр. бактерија), око ње се учешћем ћелијске мембране образује везикула (фагозом). Фагозом се спаја са примарним лизозомом и настаје секундарни лизозом у коме се страни материјал разграђује.

Улоге лизозомаУлоге лизозома одбрана ћелија од микроорганизамаодбрана ћелија од микроорганизама

– (вируси у ћелију улазе пиноцитозом, а (вируси у ћелију улазе пиноцитозом, а бактерије фагоцитозом) који се у бактерије фагоцитозом) који се у лизозомима варе; због тога лизозома има лизозомима варе; због тога лизозома има пуно у леукоцитима који имају способност пуно у леукоцитима који имају способност фагоцитозе; један леукоцит може да фагоцитозе; један леукоцит може да захвати и до двадесетак бактерија. захвати и до двадесетак бактерија.

варење дотрајалих, оштећених или варење дотрајалих, оштећених или непотребних молекула или делова непотребних молекула или делова ћелијећелије у којој се лизозом налази у којој се лизозом налази процесом процесом аутофагијеаутофагије;;– тада се око материјала који треба да тада се око материјала који треба да

буде сварен образује аутофагозом, који се буде сварен образује аутофагозом, који се затим спаја са примарним лизозомом; затим спаја са примарним лизозомом; делове који су настали овим варењем делове који су настали овим варењем ћелија употребљава за нове синтезе у ћелија употребљава за нове синтезе у случају гладовања ћелија је принуђена да случају гладовања ћелија је принуђена да лизозомима разложи сопствене делове лизозомима разложи сопствене делове који нису дотрајали;који нису дотрајали;

100 nm100 nm

Figure 7-12 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.

Мембрана пероксизома

Лумен (унутрашњост) пероксизома

ПЕРОКСИЗОМИПЕРОКСИЗОМИ

Пероксизоми су мале, једноструком мембраном Пероксизоми су мале, једноструком мембраном окружене везикуле (види слику). окружене везикуле (види слику).

Садрже ензиме за оксидацију масних киселина и Садрже ензиме за оксидацију масних киселина и аминокиселина, при чему се као споредан аминокиселина, при чему се као споредан производ јавља водоник-пероксид (по томе су производ јавља водоник-пероксид (по томе су добили име). добили име).

Отрован водоник-пероксид се у њима разлаже на Отрован водоник-пероксид се у њима разлаже на воду и кисеоник. воду и кисеоник.

Претпоставља се да је једна од улога пероксизом Претпоставља се да је једна од улога пероксизом ослобађање топлоте као производа разградње ослобађање топлоте као производа разградње масних киселина које су богате енергијом (не масних киселина које су богате енергијом (не ствара се АТП, већ се ослобађа топлота). ствара се АТП, већ се ослобађа топлота).

Пероксизомима, који су својствени животињским Пероксизомима, који су својствени животињским ћелијама, одговарају ћелијама, одговарају глиоксизомиглиоксизоми у биљним у биљним ћелијама, мада их доста цитолога сматра једном ћелијама, мада их доста цитолога сматра једном те истом органелом. Оксизоми се налазе у те истом органелом. Оксизоми се налазе у семенима која су богата уљима и омогућавају семенима која су богата уљима и омогућавају раст клице тако што јој обезбеђују енергију раст клице тако што јој обезбеђују енергију разградњом масних киселина.разградњом масних киселина.

1 m

Figure 7-15 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.

Вакуола

ВАКУОЛЕВАКУОЛЕ

Поред пластида, вакуоле су органеле Поред пластида, вакуоле су органеле карактеристичне искључиво за биљну ћелију. карактеристичне искључиво за биљну ћелију.

Обавијене су једностуком мембраном названом Обавијене су једностуком мембраном названом тонопласттонопласт. .

Ћелија може имати 1-2 веће вакуоле или већи Ћелија може имати 1-2 веће вакуоле или већи број ситних вакуола, што зависи од старости број ситних вакуола, што зависи од старости ћелије. ћелије.

Младе ћелије садрже већи број ситних , док Младе ћелије садрже већи број ситних , док зреле ћелије имају једну крупну, централно зреле ћелије имају једну крупну, централно постављену вакуолу која потискује цитоплазму постављену вакуолу која потискује цитоплазму уз ћелијски зид. уз ћелијски зид.

Вакуоле су биљни лизозоми јер садрже Вакуоле су биљни лизозоми јер садрже хидролитичке ензиме. хидролитичке ензиме.

Осим тога, улога им је у складиштењу Осим тога, улога им је у складиштењу хранљивих материја и давању чврстине ћелији хранљивих материја и давању чврстине ћелији (сок у вакуоли одржава ћелијски (сок у вакуоли одржава ћелијски тургор  напетост).тургор  напетост).

200 m

Figure 7-35 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.

Centriola

ЦЕНТРОЗОМ – ЦЕНТРОЗОМ – ЦЕНТРИОЛЕЦЕНТРИОЛЕ

Део цитоплазме близу једра који Део цитоплазме близу једра који садржи пар центриола, постављених садржи пар центриола, постављених међусобно под правим углом, назива се међусобно под правим углом, назива се центрозом. центрозом.

Центрозом је органела која нема Центрозом је органела која нема мембрану и није присутан у ћелијама мембрану и није присутан у ћелијама биљака (осим некух алги и раставића) и биљака (осим некух алги и раставића) и јајним ћелијама сисара (човека). јајним ћелијама сисара (човека).

Центриоле имају облик цилиндра чији је Центриоле имају облик цилиндра чији је зид изграђен од 9 група по 3 зид изграђен од 9 група по 3 микротубуле (микроскопски ситне микротубуле (микроскопски ситне цевчице) – види слику. Улога центриола цевчице) – види слику. Улога центриола је у организацији деобног вретена које је у организацији деобног вретена које омогућава кретање хромозома за време омогућава кретање хромозома за време ћелијске деобе. ћелијске деобе.

ЋЕЛИЈСКИ СКЕЛЕТ ЋЕЛИЈСКИ СКЕЛЕТ (ЦИТОСКЕЛЕТ)(ЦИТОСКЕЛЕТ)

Цитоскелет је изграђен од преко 20 Цитоскелет је изграђен од преко 20 врста цитоплазматичних протеина врста цитоплазматичних протеина који омогућавају промену облика који омогућавају промену облика ћелије, кретање органела и саме ћелије, кретање органела и саме ћелије као и међусобно повезивање ћелије као и међусобно повезивање ћелија. ћелија.

Протеини цитоскелета су распоређени Протеини цитоскелета су распоређени тако да граде решетку тако да граде решетку ((микротрабекуларнамикротрабекуларна решеткарешетка). Она ). Она обавија све органеле и простире се обавија све органеле и простире се око њих прожимајући читаву ћелију. око њих прожимајући читаву ћелију. Решетка уједињује органеле и Решетка уједињује органеле и цитоскелет у јединствен системцитоскелет у јединствен систем

микрофиламенти (микрофиламенти (лат. filamentuм = лат. filamentuм = конац, нит) чији је основни састојак конац, нит) чији је основни састојак протеин актин; молекули актина се протеин актин; молекули актина се удружују у два ланца спирално удружују у два ланца спирално увијена један око другог и граде увијена један око другог и граде актински филамент (види слику); у актински филамент (види слику); у мишићним ћелијама се налазе и мишићним ћелијама се налазе и миозински филаменти изграђени миозински филаменти изграђени од молекула протеина миозина.од молекула протеина миозина.

микротубуле микротубуле (микроцевчице) су у (микроцевчице) су у облику шупљег цилиндра; у ћелији облику шупљег цилиндра; у ћелији се могу налазити као појединачне се могу налазити као појединачне или груписане у снопове; изграђене или груписане у снопове; изграђене су од протеина тубулина;су од протеина тубулина;

прелазни (интермедијерни) филаменти прелазни (интермедијерни) филаменти добили су име по томе што им је пречник добили су име по томе што им је пречник нешто већи од микрофиламената, а мањи нешто већи од микрофиламената, а мањи од пречника микротубула; колико је за од пречника микротубула; колико је за сада познато, имају их само животињске сада познато, имају их само животињске ћелије; граде их веома различити ћелије; граде их веома различити протеини.протеини.

Бичеви и цилијеБичеви и цилије

Грађу сличну центриолама имају Грађу сличну центриолама имају цилије (трепље) и флагеле (бичеви)цилије (трепље) и флагеле (бичеви) – дугачке, танке структуре које – дугачке, танке структуре које полазе са површине многих полазе са површине многих еукариотских ћелија и покривене еукариотских ћелија и покривене су ћелијском мембраном. су ћелијском мембраном.

Грађа им је иста, а разликују се Грађа им је иста, а разликују се само у дужини – флагеле су дуже. само у дужини – флагеле су дуже. (Прокариоти такође имају флагеле (Прокариоти такође имају флагеле али другачије структуре.)али другачије структуре.)

Помоћу њих се крећу Помоћу њих се крећу једноћелијски организми (бичари и једноћелијски организми (бичари и трепљари међу прозоама) као и трепљари међу прозоама) као и сперматозоиди многих животиња сперматозоиди многих животиња па и човека. па и човека.

Cilija Flagela (bič)

50 m 1 m

Figure 7-38 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.