1

-Biologija-Ćelijske organele

Darko Stevanović I4Aleksinačka gimnazija

Aleksinac Profesor: Nebojša Lazarević

2

Ćelijske organele

• Svaka ćelija se sastoji iz citoplazme sa ćelijskim organelama i ćelijske membrane koja ih ograđuje od spoljašnje sredine. U zavisnosti od njihove funkcije i oblika postoje :

• Endopolazmatična mreža i ribozomi • Goldžijev aparat• Lizozomski sistem• Vakuole• Mitohondrije• Hloroplasti• Citoskelet

3

Ribozomi

Oni odlikuju i prokariotske i eukariotske ćelije,nalaze se u citoplazmi ćelija,kao i u mitohondrijama i hloroplastima. Vrlo su mali,svega 30nm i sastoje se iz velike i male podjedinice. Svaku od tih podjedinica čine proteini i ribozomske ribonukleinske kiseline,jedne od 3 klasa RNK.Kako ne sadrže membranu neki od biologičara ih ne ubrajaju u organele.

Njihova glavna funkcija je u sintezi proteina,a da bi u njoj učestvovali oni moraju biti povezani tako da grade poliribozom. Poliribozom može slobodno da pluta u citoplazmi,ili da bude povezan za Endoplazmatični retikulumom. Slobodni ribozomi učestvuju u sintezi proteina koji odlikuju citoplazmu i citoskelet,kao i proteina koji su deo membrana citoplazminih organela.

4

Endoplazmatična mreža,retikulum

To je citolazmina organela koju formiraju sistemi membrana koji naležu jedan na drugog. Mogu biti slobodni,ili pričvršćeni za deo jedrovog ovoja. Te membrane su izgrađene od lipida,proteina i ugljenih hidrata.

• Postoje dve vrste retikuluma:• Granuliran,kada se na površini citoplazme nalaze poliribozomi.• Glatki tip,gde se nikada ne mogu naći poliribozomi i obično imaju cevkoliku građu.

Uloga retikuluma je u sintezi proteina i lipida. U granuliranom retikulumu se sintetišu proteini i dodaju im se oligosaharidi,na taj način se formiraju membraniski proteini. Dok se u oblasti glatkog retikuluma obavlja sinteza lipida ćelijske membrane.

5

Goldžijev aparat

Prvi naučnik koji je zapazio ovu organelu je bio Goldži,Italjan,po kome je ova organela i dobila ime.

Izgrađen je od membrana koje ograničavaju unutrašnji prostor i cisterne. Te membrane su sastavlene od sakula – kesica. Nekoliko sakula čini diktiozom, jedinicu građe Goldžijevog aparata. Oko njih se nalazi veći broj vezikula, koje imaju prenosnu ulogu.

Funkcija ove organele se najviše može povezati sa funkcijom Endoplazmatičnog retikuluma. Zato što se u cisternama sakula Goldzijevog aparata vrši izmena oligarhjskih komponenata proteina,a zatim i razvrstavanje proteina,i najzad,njihovo usmeravanje i izdvajanje iz ovog aparata.

6

Lizozomi i lizozomski sistem

Oni su povezani i sa procesima endocitoze i sa procesima sinteze enzima. Sva živa bića unose u svoj organizam razne bakterije i sičušne organizme,oni se

unose pomoću enoditoznih vezikula i kada dođu u organizam razlažu se pomoću ovih organela. To razlaganje obavljaju hidrolitički enzimi , oni te materije razlažu na proteine, lipide, ugljene hidrate i nukleinske kiseline.Ti enzimi se nazivaju primarni enzimi. Onog trenutka kada se primarni enzimi spoje sa ovim vezikulama oni postaju sekundarni enzimi. A nakon završenog razlaganja,ovi enzimi izlaze iz vakuola i ona materija što ostane se naziva tercijalni enzim.

• Lizozomi mogu da obavljaju 2 vrste razlaganja:• Heterofagiju – kada razlažu druge materije• Autofagiju – kada počnu da razlažu same sebe.

7

Vakuole

One odlikuju biljne ćelije i poput drugih organela omeđene su membranom,koja se naziva tonoplast. Unutar tonoplasta se nalazi vakuolarni sadržaj - vodena sredina sa jonima,malim molekulima i mnogim organiskim kiselinama. Pored ovih supstanici mogu se naći i – proteini,pigmenti,tanini,kao i hidrolitički enzimi. Oni su ti koji imaju glavnu ulogu i razlažu brojne supstrate u vakuolarnom sadržaju. Iz tog razloga vakuole se mogu porediti sa lizozomima.

8

Mitohondrije

Da bi sama ćelija mogla da funkcioniše ona mora koristiti energiju,tu energiju dobija iz ovih organela. Hemijsku energiju za sve procese pruža hidroliza adenozin-trifosfata – ATP-a,to podrazumeva da se oduzme jedna fosfatna grupa i nastane adenozin-difosfat.

Građa – sastoje se iz spoljašnje mitohondrijske membrane ,koja je u dodiru sa citolazmom i unutrašnje membrane, koja ograničava unutrašnjost mitohondrije,ona je mnogo puta veća od spoljašnje,ali pored toga razlikuje se i po tome što ima kriste – prevoje. Unutrašnji deo,koji je kao citoplazma se naziva mitohondrijski matriks. U tom matriksu se nalazi DNK i ribozomi mitohondrije,što je samo još jedan od znakova da mitohondrija vrši hidrolizu.

9

Hloroplasti

Oni spadaju u takozvane plastide,imaju zelenu boju koja potiče od pigmenta hlorofila. Sastoje se od ovojnice hloroplasta,a unutar nje je stroma, što je isto što i matriks kod mitohondrija. U stromi se nalaze tilakodni sistemi, tu spadaju tilakoidi strome i tilakoidi granuma. Glavna funkcija ove organele je mogućnost obavljanja fotosinteze. Tokom tog procesa,hlorofil apsorbuje Sunčevu energiju i kroz niz procesa je pretvara u ATP. Zahvaljujući ovom procesu se prečišćuje sav ugljendioksid u vazduhu i mi zauzvrat dobijamo kiseonik. Pored svih ovih delova,hloroplasti sadrže i DNK i ribozome hloroplasta, nalik mitohondrijama.

10

Citoskelet

On je izgrađen od struktura vlaknastog i cevkastog oblika i formiraju ćelijski skelet, citoskelet. Zahvaljujući njemu sve organe u ćeliji mogu da se kreću usklađeno. Pored ove njegova funkcija je i u održavanju stalnog oblika ćelije,a ima i ulogu u ćelijskoj deobi.

Osnovni elmenti koji ga čine su aktinski filamenti i mikrotubule. Filamenti su vlaknasti i sadrže aktin,mogu i da se povezuju i u perlasti niz. Oni su ti

koji upravljaju kretanjem ostalih organela. Mikrotubule su cevkolike građe i njihova glavna uloga je u ćelijskoj deobi,tačnije

stvaranju centriola.