ALEKSANDAR I KARAĐORĐEVIĆ

BIOGRAFIJA• Aleksandar I Karađorđević rođen je 1888. godine na Cetinju, a istoriji

je ostao poznat kao prvi kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca zbog čega je dobio i laskavi nadimak Aleksandar Ujedinitelj. Nešto kasnije, od 1929 do 1934 nosio je titulu kralja Jugoslavije.

• Aleksandar I Karađorđević proveo je detinjstvo u Crnoj Gori, dok osnovnu školu završava u Ženevi odakle nastavlja školovanje u Sankt Peterburgu i, najzad, u Beogradu u kojem pohađa vojnu školu. Važno je napomenuti da je Aleksandrov deda bio crnogorski kralj Nikola I Petrović, a kršteni kum Nikolaj II Aleksandrovič. Početak njegove karijere počinje onoga trenutka kada se stariji brat Đorđe odrekne nasledstva prestola i ta uloga pripadne njemu.

ALEKSANDAR I KARAĐORĐEVIĆ• Sada već prestolonaslednik Aleksandar I Karađorđević učestvovao je u

Prvom i Drugom balkanskom ratu i kao zapovednik Prve armije odneo veliki broj pobeda. Još značajniju ulogu imao je u Prvom svetskom ratu tokom kojeg se kralj Petar I povlači, a on postaje regent. Na čelu sa regentom Aleksandrom i vojvodama Živojinom Mišićem, Stepom Stepanovićem i Petrom Bojovićem, 1918. godine probijen je Solunski front.

• Kada je u avgustu 1921. godine umro kralj Petar I, Aleksandar postaje kralja već sledeće godine ženi se rumunskom princezom Marijom, te se iz ovog braka rađaju Petar, Tomislav i Andrej.

DIKTATURA

• Od januara 1929, pa sve do septembra 1931. godine na snazi će biti šestojanuarska diktatura koju je zaveo Aleksandar I Karađorđević raspustivši Narodnu skupštinu i proglasivši ideologiju „integralnog jugoslovenstva“. Tada kraljevina dobija i novo ime – Jugoslavija. Međutim, šestojanuarska diktatura biće ukinuta kada kralj donese novi, Oktroisani ustav.

• Oktroisani ili septembarski ustav•  imao je za cilj da podstakne nacionalno• jedinstvo i tada je Kraljevina Jugoslavija proglašena • za ustavnu umesto naslednu• i parlamentarnu monarhiju.

UBISTVO KRALJA• Atentat na kralja zbio se u Marseju zbog čega je poznatiji kao Marsejski

atentat. Oktobra 1934. godine Aleksandar I Karađorđević otišao je u posetu Francuskoj sa namerom da ojača odbrambeni savez od nacističke nemačke. Međutim, hrvatske ustaše i vnatrešna makedonska revolucionarna organizacija su ga tom prilikom ubile, baš kao i Luja Bartua, ministra spoljnih poslova u Francuskoj. Izvršilac ubistava bio je Vlado Černozemski, dok je Bartua ubio jedan od policajaca želeći da spreći Černozemskog. Sahranjen je u zadužbini kralja Petra I na Oplencu, a njegova smrt predstavljala je ogroman gubitak za čitavu zemlju.

• RADILA: • SARA BLEČIĆ VIII-2