Придруживање ЕУ је НЕ

"Крај историје"

Алина Мунгиу-Пипиди

Алина Мунгиу-Пипиди је први председник Румунског академског

Друштво, тхинк-танк у Букурешту, и професор демократије

студије на Хертие школе управљања у Берлину.

Пре мање од двадесет година, централна и источна Европе

које су сада придружиле Европској унији су "други Европа." Они

били банкрот и изгладнео. Њихови грађани су морали да се баве празним

продавници

полице, недостатак било каквог права на пасош, а тежак комунистичке

тајна служба шпијунирала њиховим приватним животима. Од распада Совјетског

Савеза,

Међутим, ови народи су преобликовала своје привреде и друштва и

су стекли чланство у ЕУ и НАТО. Стране инвестиције су

претакање, а оно што је остало од тајне службе-фајлове је отворен

јавности. У уџбеницима о демократској транзицији, централне и источне Европе

Европа нуди модел успеха. Ипак, у Бриселу нови доброћудна

метропола ових земаља на европском периферија бриге за

над политиком нових чланова је монтажа. Тако нам треба

да тражи објашњење зашто расте забринутост за ове земље

када је на много начина изгледа да су се обавља тако добро.

Које су чињенице на терену? Летимичан поглед на земље

Централне и Источне Европе брзо издваја Словеније као да

нема озбиљнијих проблема вхатсоевер. То је једини нови члан земља која

већ придружио европску монетарну унију и да је спремна да одржи

шестомесечни ротирајући европске председавање у 2008, перформанс тест за

свака влада. Балтичке државе, такође раде прилично добро у погледу

домаћа политика, иако током транзиције су имали своје успоне и

падова. Мађарска, чија транзиција перформанс је похваљен од стране

Европски преговарачи, прошли кроз неке тешке тренутке у 2006. Гнев

проширила на улицама Будимпеште, након политичког скандала који укључује

премијер. Сцене опозиција-бацкед демонстраната блокирају

велики мост и покушава да сруши владу кроз

Побуна на улицама подсетио један од Киргистана него

Јоурнал оф Демоцраци Волуме 18, број 4. октобар 2007

© 2007 Национална задужбина за демократију и Јохнс Хопкинс Университи Пресс

Ис Еаст-Централ Еуропе назадује?

Алина Мунгиу-Пипиди

Централна Европа. Што се тиче економије, Мађарска изашла из свог последње две

владе са буџетским дефицитом који прелази 10 одсто БДП, а

не могу реално да се надамо да задовољи чврсту европску монетарну стабилност-

критеријуми у блиској будућности. Да бисте се придружили у еврозону, Мађарска

ће морати да

врати фискалне штедње.

Чешка Република је одржао блиску и неубедљиви изборе у јуну

2006, након чега је седам месеци застоја, а парламент је још увек

застоју између левице и деснице. Пољска је имала мањину

влада од својих изборима 2005, а његов главни конзервативна странка

(Сама није много вољен у Европи) ковани нестабилне савезе са радикалним

популисти у циљу управљају. У Словачкој, влада десног центра

који је успео земље приступање ЕУ је свргнут после два мандата

и успео је коалиција десничарских популиста, лево крило

народњаци, и радикални националисти. Одмах после Румуније у ЕУ

1. јануара 2007, лево-десно савез у парламенту покушали да

свргну председника Трајана Басескуа, популарни лидер који је на крају преживео

Референдум би требало да га опозову, иако је изгубио реформски оријентисан

министри у процесу. У Бугарској, десног центра странке које су имале

Манагед Бугарске успешно приступање ЕУ пао са корист са бирачима,

који су гласали за благом популистичке странке и радикалног националистичког

један у

њихови први избори за Европски парламент.

Пет различите особине су очигледне у политички проблематичних земаља

региона: 1) изборни напредак популистичких група, без обзира да ли

екстремиста или релативно демократски, на штету класик "идеолошке"

партије (као у Бугарској, Чешкој, Румунији, Пољској и

Словачка); 2) политичка радикализација на обе стране главни политички

деколте-генерално лево-десно један, иако идеолошки границе

понекад расплинуто-резултира недостатком сарадње преко деколте

лине и у политичкој нестабилности (као у Чешкој Републици, Мађарској, и

Румунија), 3) бирачи равномерно подељена између два изборна коалиција,

резултира у слабим већина и мањина нестабилним владама

(Као у Чешкој, Пољској и Румунији), 4) страначко понашање,

што је довело до лоше сарадње унутар изборних коалиција и даље довођење

нестабилност владама (као што се види скоро свуда), и

5) повремени дела која крше демократске стандарде или су на маргинама

да ради тако што као покушаја да се утиче на правду, бушење избора или

ограничавају права политичких противника, који су углавном ограничени

у времену и утицај и на крају у јавном скандалу. Ових пет карактеристике

актуелне кризе у централној и источној Европи су често међусобно повезани, али

и даље могу да се разликују једна од друге сасвим јасно.

Дијагностиковање симптоме

Овај кратак преглед указује на три питања: Прво, можемо размотрити

Удружење од наведених симптома политичке недаћа као конституисања

10 Јоурнал оф Демоцраци

ниједан политички синдром који се може користити као зависне променљиве, или

смо говоримо разних неповезаних болести које сваки позив за одвојено

и локално возио објашњења? Друго, ако постоји такав синдром, је

је болест демократије у овим земљама, него неисправност

њихови политички системи, од врсте које смо видели у Италији

после 1989? Треће, шта је улога наше независне променљиве камате,

Приступање ЕУ, међу осталим факторима који изазивају ове симптоме?

Да бисмо одговорили на прво питање које сам срела симптоме у табели 1,

са својственим и жаљење поједностављења да такве синтезе претпостављам.

Ниједна од земаља има мање од три симптома, а неки

прикаже их све. Тако изгледа да овде синдром, мада

Истраживање је потребно да се истражи повезаност између симптома. Тамо

били популистички добици у свим оним земљама са пропорционални

(ПР) изборни системи, као и две народњачке партије имају још

победила на изборима (наиме, за словачког парламента и Бугарске

представници у Европском парламенту [ЕП]). Ипак, осим за

Мађарски уличне демонстрације у 2006, ми не видимо никакву масовну понашање

претећи саму демократију-упркос безбројним анегдотама које

може се навести на нецивилизован понашања политичких елита и прилично

распрострањена

(Мада неуспешно) покушаји политичара да се позиционирају

изнад закона или да донесе законе за своју личну корист.

То је збуњујуће да пронађе присуство сличних симптома у земљама

приказујући велику варијацију у смислу транзиције учинка

(Лидери и им замерале да касне), институције (парламентарни и семипресидентиал

системи, ПР и мешовити системи гласања), демократија резултат, а просечна

приходи. Али су ови симптоми демократског пропадања радије него

пролазно нестабилност генерисан потребом да се прилагоде новим европским

окружење?

За одговор, можемо да погледамо "старе Европе"-петнаест земаља

Табела 1-политичким симпт ОМС широм региона

Држава Број

од

Симпт ОМС

Популиста

Изборни

Предности

Политички

Радикализација

Слаб

Већина *

Фракцијске

Понашање

Недолично понашање

политичких наука

Елита

Бугарска 4 + + + + +

Чешки

Република

3 + + +

Мађарска 3 + + + + +

Пољска 5 + + + + + + +

Румунија 5 + + + + + + +

Словачка 3 + + + +

* До слабе већине сам овде разумео а не недостатак једнопартијског већину, али

слабу већину за

идеолошки доследна изборна коалиција. У ПР система једна странка ретко добија

сигурну већину:

Проблем у Централној и Источној Европи је немогућност партија са блиским

идеолошким позицијама

да се формира заједно владајућу коалицију, пре или после избора, а да га држите

заједно када је

коначно формирана.

Алина Мунгиу-Пипиди 11

које су биле чланице ЕУ пре него што је 2004 и 2007 проширења. Популиста

добици вис-а-вис `традиционалне странке не карактеришу Централној и Источној

Европа сама. У Аустрији, Белгији, Данској, Италији, Холандија,

и Шпанија, сведоци смо у последњих неколико година пораст десничарске

национализма

и популизам. Чини се да је пан-европски проблем, са таквим

партије постају партнери у владајуће коалиције. Европа може да смета

ова тенденција, али ЕУ је, пошто је научио лекцију свог неуспелог покушаја

да бојкотују присуство у влади странке на челу екстремне деснице

Аустријски политичар Јерг Хајдер, не интервенише више. Па како

могло оправдати интервенције у земљама Централне и Источне Европе

када су постану пуноправне чланице ЕУ?

2007 долазак у Европском парламенту нових радикалних популиста

из Румуније и Бугарске у ствари обезбедила европских народњака са

довољан број да организују нову политичку клуб у ЕП, иницирање

ера заједничког социјализације тих странака из два дела

Европе. Радикални популисти из централне и источне Европе могу бити

више насилан на свом језику или више отворено антисемитски од Запада

Европски популисти, али ниједан од њихових програма Карактеристике заиста

антидемократски

политике, као што су укидање права мањинских група. Вредности

да исповедају у својим говорима нису ни либерални ни демократски,

али за сада нико не може да их наплати од узевши било антидемократски

акције. Штавише, ови радикални популисти не донесе површинских питања

које су од великог значаја за јавност, што објашњава њихову популарност.

Неке традиционалне странке су научили од њиховог претходног неуспеха да

решавање ове врсте проблема, и тако нека популистичка Пошаст је пролио

преко страначких граница. У 2007 француских председничких избора, чак и

маинстреам странке усвојио добар део популистичке језика у циљу

да се такмиче, а било је знакова значајне радикализације као

добро. У Италији је уобичајено за коалиције да раскинемо после влади

је формирана, а фракцијске понашање је широко распрострањена. (Такве акције и

понашање

су далеко мање уобичајене међу "цонсоциатионал" демократија у

Западна Европа) испитивање ових политичких симптоми поена.

на разлику у количини него у квалитету између демократије

Централне и Источне Европе и земаља "старе Европе". у "новој

Европа "Проблем изгледа да лежи са понашањем демократских странака,

њихов недостатак способности да задовољи бираче и да организују и

држати заједно чврста коалиција-а него са бирачког понашања. Учешће

за националне изборе у новим чланицама ЕУ наставља да лебди

око просеку 60 одсто, далеко испод неодрживо висок

стопе прелазних изборима почетком 199 0с и ниже него у

Западна Европа, али и даље прилично респектабилан по светским стандардима.

Регионални истраживања потврђују да су проблеми за демократију из стабљике

елите, а не бирача. Нова демократија Барометар (НДБ) од 2005,

Последњи у одличном низу регионалних истраживања, даје довољно доказа.

Грађани централне и источне Европе проблематичних земаља

12 Јоурнал оф Демоцраци

су веома критични према својим институцијама, са већина њих неповерењем

парламенти и политичке партије, али они су чинили демократе,

одбацујући такве нондемоцратиц алтернативе као "Стронгман" лидера,

гашења парламената, или војска правило. А већина стопе

постојећи политички систем изнад комунистичког један, као и изнад

ауторитарни режим. Демократија је јасно да није проблем. Уместо, управљање

је питање: Две трећине бирача жале корупције и

слаба владавина права, и доживљавају своје владе као нелојална

Трендови у НДБ иу Еуробарометра не показују нагли

Погоршање после уласка у ЕУ. На пример, верују у политичким странкама и

у политичаре у великој мери варира широм Европе, али је генерално стабилна

током

година у било којој одређеној земљи. У проблематичних случајева дискутујемо

овде, друштвени капитал низак, али је константно ниска и не

варира у зависности од приступања. Док грађани централне и источне Европе

осећају

продемоцратиц и да су про-Европа, они остају сиромашни. Већина изјављује

економија њиховог домаћинства као "лоше или веома лоше" (90 одсто

у Бугарској, 75 одсто у Мађарској). Реалне зараде вучена иза 199 0

ниво за већину транзиције и придруживања година. Чак и ако привреда

добро обавља на макроекономском нивоу, тешко је бити срећан

на нивоу домаћинства када ваш 2006 куповна моћ једва одговара

да од 199 0, као у Румунији. Штавише, разлика у развоју

Статус између "старог" и "новог" Европа остаје углавном исти. Већина

Привреде земаља које су приступиле ЕУ у 2004 и 2007

још нису почели да конвергирају са онима на "старе" Европе, упркос

постизање неке одличне економске резултате. Чак оптимисти признају

да конвергенција можда још увек далеко пола века.

Укратко, Централна и Источна Европљани нису окренули леђа

демократија. Уместо тога, ови високо образовани и демократија оријентисани

грађани

(Барем у односу на грађане у другим регионима света) одржана

надуване очекивања као своје земље прешле ка демократији

након пада комунизма, и они сада буђења у реалност. Делују

доста са понашањем импровизованом политичке класе која је управљала

региону од 199 0, класа која је у неким земљама је показала

изузетно низак капацитет за политичку учење. Или ова политичка

класа ће се реформисати како да постану одговорни, или другде гласачи

дужни су да се окрену новим алтернативама. И то ће бити чешће

популисти неких траком, који искористе управо на овом одговорности

дефицит и који тврде да могу да нуде другачију бренд политике

и политичари.

Ефекти придруживања

Даље увиди могу се наћи у нацијама у транзиту (НИТ), Фреедом

Кућа пројекат који пружа детаљне и пажљив надзор посткомунистичке

Европа и дубоко анализира различите аспекте демоцратиАлина

Мунгиу-Пипиди 13

низација, укључујући и изборни процес, независних медија, корупција,

цивилног друштва и судске независности. Табела 2 представља демократију

резултати на почетку ЕУ процесу придруживања (у просеку преко

1999 -2000), демократија резултати у 2007, број смањио током

Овај интервал, а промена сцорес1 током преговора са

ЕУ када ЕУ саветовање и условљавање су били на висини. НИТ

постигавши авардс 7 поена за најгори учинак и 1 за најбоље, али

да олакша читање табелу 2, знаци се мењају у току колони

тако да се напредак је означен са позитивним знацима и регреса са негативним

знаци. Минимална јединица току или регреса је 0,25, а мање јединице

У табели су резултат просеку у различитим резултатима.

Анализа података показује да су гњиде ови посткомунистичке демократије

имао доста разноврстан образац еволуције током приступања ЕУ година.

Балтичке државе и Словенији почела са изузетно добрим резултатима (НИТ

сматра консолидоване демократије бити између 1 и 2), показали су линеарно

напредовати кроз све године довели до и током приступања,

и тако завршио са нешто бољим резултатима него онима са којима

почео. Другу групу чине земље које је започела након приступања

Преговори са одличним оценама (Чешка Република, Мађарска,

и Пољска), али је завршила са резултатима горим од оних са којима су имали

почео. Посебно током преговора година, сви су патили важно

смањује, са Пољском прелив тај списак (пошто је деградирао

четири пута). Неко може сумњати да аналитичари прецењен демократска

перформансе ових земаља на почетку, и заиста би могли имати.

Табела 2-демократска Еволутион После транзиције у

Фреедом Хоусе нација у транзиту поене

Земља Оцена

1999-2000

Број

Смањује

Промените време

Преговори ЕУ

Резултати у 2007

Бугарска 3,58 1 0,40 2,89

Чешка 2.08 2 -0.60 2.25

Естонија 2.25 1 0.25 1.96

Мађарска 1.88 3 -0.30 2.14

Летонија 2.29 0 0.15 2.07

Литванија 2.29 1 0.15 2.29

Пољска 1,58 4 -0,15 2,36

Румунија 3.54 3 0.15 3.29

Словачка 2.72 1 0.65 2.14

Словенија 1,88 0 0,25 1,82

Просечно 2,40 1,7 0,095 2,32

Извор: Рачунато на основу нација у транзиту, ввв.фреедомхоусе.орг.

Легенда: Резултати од 1 до 7, са 7 најгори квалитет демократије; број смањио =

број

пута резултати су смањиле Фреедом Хоусе од 2000; Промена Током преговора са

ЕУ = просек

преко категорије мере.

14 Јоурнал оф Демоцраци

Што се тиче "им замерале да касне," Бугарска и Словачка почела са лошим

резултатима, али

тада еволуирао у основи линеарног начин, са Словачка напредује прилично

добро и Бугарска што мањи напредак. Румунија је напредовала

још мање од Бугарске, је склизнула три пута, и завршио

веома мали добитак. Само Румунија остао у области семицонсолидатед

демократија, али због деградирања Чешке Републике, Мађарске,

и Пољска, растојање између Румуније и Бугарске (која је ступила

ЕУ у 2007) и Вишеградске земље (које су ушле у ЕУ

2004) сужен значајно.

Прича о демократији током преговора година и након приступања

је далеко од једноставне. Чини се да је одмах било неких назадује

након приступања у земљама Централне Европе, али не

у балтичким државама или Словенији. Када се преговори почети, претпоставља се

да ће земље испуњавати такозване политичке критеријуме из Копенхагена

захтевају

од стране ЕУ. Тако Европска комисија посвећује мање пажње

демократија питања него на институционалне интеграције ацкуис цоммунаутаире,

који чини језгро преговора. Неки предмети, као што

као медија, испадају у потпуности са ЕУ преговора дневног реда.

У НИТ смањује дати европским земљама централне и источне

углавном због неуспеха у слободу медија. Како су медији показали

да буде такав изузетан сила током раних година транзиције, разни

интересне групе научили своју лекцију: они стекли једноставно медије

користити их као преговарања алата у борби за политичке и економске

утицај, чиме све више стеже простор за истинско

јавно изражавање. Овај феномен медијске заробљавања напредовао

драматично у региону. Ипак, због медији Цаптуре је неухватљива

Феномен резултат неформалних дешавањима, побегао пажњу

током преговора, па ЕУ није успела да покрене политику

одговор. На пример, Комисија није тражио никакву владу

предузме одлучне кораке да би власништво над медијима транспарентно. Комисија

био више агресивнија у покушају да заштити јавни радиодифузни из

политичка интервенција, већ зато што не постоји одредба у овој области

У ацкуис цоммунаутаире (и зато пракса је сасвим лоше у

неке "старе Европе", као и земље), да је у потпуности успео. Ту су били

неки упорни проблеми у кључном подручју избора, из употребе

административни ресурси странака на власти за изборну кампању,

да покушава да манипулише изборним законодавством у корист инцумбентс.

Остали НИТ-надгледао области демократизације, као што су правосудне реформе

и управљања, функција уочљиво на ЕУ приступања агенде.

Ипак, напредак у овим областима током преговора-година када условљавање ЕУ

је на врхунцу, био је изузетно скроман, или потпуно нестали.

Приступни земље у просеку бележе напредак у 0.13

Изборни процес (мање од Албаније, нонаццессион земљи са 0,75);

они су назадовале и на слободу медија и управљање (док је Албанија

напредовала) и они су вукли своје ноге на судство (0,05 просечна

Алина Мунгиу-Пипиди 15

напредак у приступним земљама у поређењу са 1,00 за Албанију). Комисија

инсајдери не би био изненађен овим резултатима, као и Комисије

разрађене процедуре праћења зависи укупну "рецепт

Механизам ", према којим земљама се процењује по броју

Мере усвојене од детаљне комисије

"Мапе пута" него показатељима

мерење стварне промене на терену.

То је као када лекар процењује се пацијента

број прописаних лекова узети,

него мерећи температуру пацијента

да провери дејством лекова.

И адекватност и утицај таквих

мере у свакој земљи се претпостављало

него демонстратед.2

На крају дана, изгледа да видимо потврдио

опет либерални принцип да подстицаји, за разлику од планирања,

може да испоручи робу. Подстицај ЕУ довело земље

до изванредних резултата које су постигли у раним 199 0с, када велики

напредак је остварен у само неколико година. ЕУ саветовање и помоћ

(Преко Комисије и твиннинг програме са земљама чланицама

током преговора) није доставио много. Проширење је скоро чудесан

као подстицај, али прилично спор и неефикасан као помоћ

процес.

Слика је овде описан је такође погођене историјских сојева

на целу процеса приступања после 2000. Комисија је морала да се креће

брзо у припреми земље за приступање, тако да не изгуби повољно

политички моменат. То је такође био прилично неспремна да делује као развој

агенција-њен првобитни задатак био да ради на интеграцији, а не о демократији

промоција или развоја. Као земље са недовршеним трансформацијама

(Од Литваније у Бугарској), добила позив да се придружи ЕУ,

Комисија је морала ипак да играју улогу за коју је била неспремна.

Било је тешко Комисија покушати да буде демократија судија

(То је заменила делом ЕП). Држава директори у Комисије

Генерални директорат за проширење су оцењивани према

за обављање приступања земље, чинећи их стварна

актери у успеху земље. Камата у промовисању демократије

није могао да буде велики под овим околностима, а то није био.

Када влада озбиљно заостаје иза себе у преговорима са ацкуис

цоммунаутаире, као и Пољска је пре 2001, промену власти

био велцомед.3 За остале земље, избори и промене

Влада током преговора година су виђени као неопходних зла,

као Комисије земље тимова, посебно када преговори напредовали

добро, дошао да имају интерес у континуитету политичке

и бирократске елите са којима су били блиско сарађује и

страховали да би нови избори успорити преговоре.

Проширење је скоро

чудесно као

подстицај, али сасвим

спор и неефикасан

као помоћ

процес.

16 Јоурнал оф Демоцраци

Што се дан након приступања, када условљавање избледеле, на

утицај ЕУ нестаје као краткорочни анестезије. Политичка

Проблеми у овим земљама, а посебно политичке елите ужурбано

понашање и неповерење бирача странака, су потпуно неповезане са

Приступања ЕУ. Они су били ту да почну са, иако су сакривени

или гурнути у страну због колективног концентрације на постизању

приступања мета. Политичке странке морале да се понашају током приступања

нареди да се постигне овај циљ веома популарни, али када ослобођени ових

ограничења, они су се вратили својим уобичајеним начинима. Сада, када земље у

региону су приступиле ЕУ, видимо централну и источну Европу, као

стварно је-регион који је дошао далеко, али још увек има начина да оде. Многи

комплименти могу се дати у процесу приступања ЕУ, али то није то

објави крај историје.

НАПОМЕНЕ

1. Прецизније, колона од три показује разлику у резултатима између годину који

земља је почела преговоре и година да их закључио и потписао приступање

споразум. Интервали измерени су неравноправни, јер Чешкој, Естонији, Мађарској,

Пољска и Словенија су најпре позвани да почну преговоре у Луксембургу 199 7 ЕУ

Савет и започела преговоре у 199 8. Остале земље (укључујући Румунију

и Бугарска), који су били знатно мање развијен на свим тачкама оптужнице, добио

само

Позив да почне преговоре 1999 у Хелсиншком самиту. Десет земаља (Чешка

Република, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Пољска, Словачка и

Словенија, заједно са

Кипар и Малта) је постала чланица ЕУ 2004, а Румунија и Бугарска потписале своје

приступању уговори у 2005 (и придружио ЕУ у 2007).

2. За потпуније дискусију о овом питању, види Алина Мунгиу-Пиппиди,

"европског проширења

и Демократска Перформансе ", у Мицхаел Емерсон, ед. Демократизација у

Европска суседска (Брисел: ЦЕПС, 2005), 15-38.

3. Види Грахам Авери, "проширењу преговора", у Фрејзер Камерон, ед за.

Будућност Европе: Интеграција и проширење (Лондон: Роутледге, 2004), 52.