PETAR BOJOVIĆ

Jelena Stankić 8/4

Petar Bojović rođen je 1858. godine,a umro je 1945. Učestvovao je u srpsko-turskim,srpsko-bugarskim,Balkanskim kao i Svetskim ratovima

Menjao je nekoliko dužnosti sve do izbijanja Balkanskih ratova 1912.

Odlikovan je Ordenom Jugoslovenske krune prvog reda 1930. ,Ordenom Karađorđeve zvezde prvog reda 1933. ,I francuskim Ordenom Legije časti 1936.

Jedan je od najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata Oženio se Milevom Jovanović

Osnovnu školu završio je u Ivanjici,a prvi razred gimnazije u Užicu Nije imao sredstva za dalje školovanje ,a njegovu molbu Ministarstvu

prosvete da mu se obezbedi kao izbeglici stipendija,odbijena je Živeo je kod potpukovnika Koste Jankovića koji je njemu I njegovom bratu

Luki davao hranu I džeparac  Zajedno sa bratom 1875. upisao se u Artiljerijsku školu 1876. Petar dobija čin kaplara,a posle izbijanja Srpsko-turskog rata cela

njegva klasa dobila je podnarednički čin I upućena je na front  Tada je prekinuo školovanje koje je nastavio 1878. Nakon sklapanja mira Po završetku školovanja dodeljeno mu je mesto vodnika Prve baterije prvog

artiljeriskog puka u Beogradu 

U Prvom srpsko-turskom ratu 1876. Bio je pisar u Paraćinu, nakon čijeg je završetka dobio prvo odlikovanje koje mu je uručio ruski car Aleksandar II Nikolajevič

U ovom ratu učestvovala su njegova tri brata Pred početak drugogo srpsko-turskog rata unapređen je u čin narednika I

raspoređen je na dužnost u bateriju Drinske artiljerijske brigade Tokom gonjenja neprijatelja prema Prepolcu komandovao je artiljerijskom

vatrom sa brda Umac 

 U srpsko-bugarskom ratu 1885. Bio je na dužnosti vodnika u Drugom eskadronu drugog konjičkog puka

Konjička brigada je neposrednopo formiranju upućena na granicu sa zadatkom da obezbeđuje koncentraciju vojske u rejonu Pirota 

Učestvovao je u borbama na Vrapči, Ploči, Slivnici, Pirotu... Za zasluge stečene u borbi pred neprijateljem odlikovan je Spomenicom za

Srpsko-bugarski rat I Zlatnom medaljom za hrabrost

U Prvom balkanskom ratu za načelnika Štaba Prve armije postavljen je 17. oktobra 1912. I komandovao je armijom

Nakon pobede srpske vojske u Kumanovskoj bici, Prva armija je ušla u Skoplje što je izazvalo oduševljenje stanovništva jer je nakon toliko vremena grad bio oslobođen od turske vojske 

Bugarska je 1913. Započela Drugi balkanski rat  Bojović je ponovo bio načelnik štaba Prve armije,ali je sada zastupao

komandanta prestolonaslednika Aleksandra Trupe Prve armije su naterale dve bugarske divizije na panično povlačenje

nakon čega su probijeni bugarski položaji I oni su proterani  Po završetku ovog rata Petar Bojović postavljen je za komandanta trupa oblsti

na Kosovu I u Makedoniji

U Prvom balkanskom ratu Petar Bojović je bio načelnik Štaba Prve armije od oktobra 1912.

Istakao se tokom Kumanovske I Bitoljske bitke nakon kojih je dobio čin generala

Učestvovao je u završnim operacijama Cerske bitke nakon kojih je bio ranjen u gležanj pa je smenjen sa mesta komandanta

Kada je doneta odluka da se trupe povlače ka Albaniji Bojović je tada postavljen za načelnika Vrhovne komande,na koju je podneo ostavku I vratio se na poziciju komandanta

Zbog ratnih zasluga 1918. Dobio je čin vojvode Na početku Prvog svetskog rata angažovan je na zapadnoj

granici Srbije   Učestvovao je u završnim operacijama Cerske bitke,a sa

svojom jedinicom je početkom septembra ušao u Srem nakon čega je morao da naredi povlačenje zbog situacije na ostalim delovima fronta  

Ranjen je 2. septembra zbog čega je onemogućen da neposredno rukovodi armijom 

Za osvedočenu hrabrost pri napadu odlikovan je medaljom za hrabrost

Penzionisan I preveden u rezervu ,Vojvoda Bojović je kao najviši rangirani oficir imao razne povlastice koje je zaslužio za časno služenje otadžbine u ratovima

Dane je provodio pišući memoare,a 1923. objavljuje kratku autobiografiju

Gradsko veće je 1936. Donelo odluku da se novoizgrađen bulevar nazove po vojvodi, Bulevar vojvode Petra Bojovića

Pred kraj rata Nemci su uhapsili vojvodu Bojovića, a pušten je 1944. nakon oslobođenja Beograda 

Iznjegove vile koja je predhodno opljačkana odneta je stara vojvodska uniforma

Nemajući šta da obuče,Petar izlazi iz vile u svojoj uniformi gde su ga spazili partizanski borci,unuci njegovih ratnika iz ratova

Počeli su da ga tuku I vređaju nakon čega je uhapšen I odveden u zatvor gde su fizički I psihički maltretirali

Pušten je u vidno izmučenom stanju I od posledica mučenja umro je 1945.

Sahranjen je bez ikakvih vojnih počasti u porodičnu grobnicu u prisustvu porodice I najbližih prijatelja 

Vila vojvode Petra Bojovića

Orden Karađorđeve

zvezde

Orden Jugoslovenske

krune