Универзитет у Нишу ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Департман за српску и компаративну књижевностМастер студије

Књижевност и културни контекст

ПРОБЛЕМ ЖЕНСКОСТИ У ДЕЛИМА СВЕТОЛИКА РАНКОВИЋА

МЕНТОР КАНДИДАТ ПРОФ. ДР ГОРАН МАКСИМОВИЋ АНА МАРИЋ СТЕВАНОВИЋ, 17

 

НИШ, 2014.

Одбрана теме Мастер рада:

САДРЖАЈ РАДА

I део: О проблему жене и женскости у свету и код нас

II део: О Сеоској учитељици Љубици

III део: О Станки, српској хајдучици

IV део: О јунакињама Ранковићевих приповедака

(Стари врускавац, Капетаница и Ђавоља посла)

ПРЕДМЕТ МАСТЕР РАДА

- Актуелност ,,женског питања”, многобројних феминистичких покрета и бораца за женска права у савременом свету

- Проблематика женске психологије у српској култури, животу и књижевности XIX века

- Проблематика женских јунака српског реалисте Светолика Ранковића; психолошки и социјални аспект

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Светолик Ранковић, жена грешница, фатализам, еротизам/танатизам, мотив „ђавољег посла“

ЦИЉ МАСТЕР РАДА

- Временска дистанца (сличности и разлике) између српске жене XIX века и савремене жене

- Културни и историјски, психолошки и социолошки контекст са примарном литературом - предметом овог рада

- Мали број подробнијих и обухватнијих анализа и критичких радова на тему женских јунака С. Ранковића

- Атипичност и занимљивост јунакиња овога аутора

- Психолошка метода (из перспективе К.Г. Јунга и његових ученика; Митски архетипови женског идентитета)- Метод феминистичке теорије - Компаративна метода

МЕТОДЕ НАУЧНОГ ИСТРАЖИВАЊА

I ДЕО: О ПРОБЛЕМУ ЖЕНЕ И ЖЕНСКОСТИ

Први део представља оквир који се бави општом проблематиком:

- женске психологије - њене културне, друштвене и историјске улоге у свету - њене позиције од античког (хеленског и библијског) доба до данас- вечите женствености жене- њеном повезаношћу са природом и са друштвом- њеним ограничењима и супериорностима у односу на мушкарца- објашњењем термина феминизам

Предмет I дела рада:

- О питању женскости у савременом свету- О женском питању у Србији у XIX и XX веку (српска жена у оквирима брака, породице и друштва)- О вечитој борби полова и мушко-женским односима кроз историју (од старозаветног и хеленског, средњевековног и ренесансног до најсавременијег доба цивилизације)- О еротском, мистериозном и светом бићу жене (жена и женственост као вечита инспирација уметности и литературе) - О јунговским архетиповима женског идентитета (типологија женских профила Џин Шиноде Болен, следбеника јунговске теорије, са психолошке и митолошке тачке гледишта; књига: Богиње у свакој жени: нова психологија жене)

МИТСКИ АРХЕТИПОВИ ЖЕНСКОГ ИДЕНТИТЕТА

Џин Шинода Болен, следбеница јунговске теорије, књига: Богиње у свакој жени: нова психологија жене

- Жена мајка- Жена љубавница- Жена супруга - Жена девица – мамина кћи- Жена борац – татина кћи- Жена сестра- Жена светица

Скривени психолошки агенси ових архетипова део су и Ранковићевих јунакиња што је предмет овог мастер рада

- Личност у процепу живота, растргнута између опште важећих друштвених начела и идеала личне среће

- На њу делују социјални услови, али је од пресудног значаја њена индивидуална психолошка дисхармонија и нефлексибилност

- Пратимо је у односу са другим људима, али и у тренуцима индивидуалног преиспитивања и психологизирања

- (зачеци модерног романа тока свести у српској књижевности)- Карактерише је постојање племенитог циља (идеала о породичној

срећи, дивном супругу и ,,топлом гнезду”) , али и неспособност да то и оствари и доживи личну срећу

- Немогућност усклађивања илузија са реалношћу

II ДЕО: СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА ЉУБИЦА

ЉУБИЦА У КОНТЕКСТУ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

(Не)верна љуба наше народне епике- Компаративном методом проучавамо карактере, поступке и

судбине неверних жена српске књижевности, као и њихове односе са превареним мужевима:

* Видосава (Женидба краља Вукашина, нар.епска песма)

* Анђелија (Бановић Страхиња, нар.епска песма)* Љубица (Сеоска учитељица, роман С. Ранковића)

ЉУБИЦА У КОНТЕКСТУ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

- Иако Сеоска учитељица никада није имала уметничку вредност , тираж и светску славу као Толстојево и

- Флоберово дело, ипак не можемо порећи - сличности неверних и неостварених (трагичних) - жена:

- * Љубице- * Ане Карењине (Анна Каренина, Л. Н.Толстой)- * Еме Бовари (Madame Bovary, Gustave Flaubert)

РАЗВОЈ ЉУБИЧИНЕ ЛИЧНОСТИ

Љубица се развија као личност од почетка до краја романа и стално пролази кроз разне етапе, тачније речено из једне у другу грешку, по правилу деструктивнију и трагичнију. Тај њен пут од почетка до потпуног моралног суноврата иде градацијски наниже:

- Нулта тачка – долазак младе учитељице у село на рад (њена илузија о племенитом позиву и срећном животу са лепим учитељем)

- 1. грешка – предавање писару Пери у љубавни загрљај за накит и новац

- 2. грешка – удаја за Гојка кога не воли- 3. грешка – прељуба са Влајком и индиректно узроковање Гојкове смрти

- 4. грешка – удаја за Влајка, женскароша и авантуристу - 5. грешка – наговарање сеоског ћате на убиство Влајка и његове љубавнице-6. грешка –потпуно губљење себе, западање у апсолутно лудило и самоубиство

учитељице Љубице на крају романа

ПСИХОЛОШКИ ПРОФИЛ УЧИТЕЉИЦЕ ЉУБИЦЕ

Љубичин карактер је врло пластично представљен. Њене жеље, снови, идеали, говор и поступци, пороци и грехови као и свеукупност трагичности њене личности на крају романа указују на појављивање прве фаталне жене (La femme fatale) у нашој књижевности.

Дата је у контрастима:- Изузетна физичка лепота и претерана грубост (набуситост) у опхођењу- Романтичност (илузорност) осећања и себичност (безосећајност за друге)- Расцепљеност између онога што жели и онога што може да има- Раскол између личног промишљања (преиспитивања) и делања (поступака)-Чист идеал породичне и брачне среће и ниско подавање мушкарцима без љубави и страсти- Жудња за узвишеном и апсолутном срећом и потпуно морално срозавање у блато порока,

греха и трагичности- Нерешено питање да ли је треба омрзнути или покушати опростити и разумети???

III ДЕО: СТАНКА РАДОЊИЋ – СРПСКА ХАЈДУЧИЦА

- Станка је главна јунакиња романа Горски цар- То је жена самоуверена и чврста, одлучна и

предузимљива, ћудљива, неустрашива и жељна авантуре – атипична за српски менталитет и културу.

- Због своје самосвести, достојанства и поноса који произилази из њене лепоте и њеног карактера, није била сасвим у стању да се уклопи у традиционални тип српске жене.

-Напротив, постаје фатална за живот мушкарца (Ђурице хајдука) што доводи до трагичних последица по обоје

- Она привлачи својом појавом, изузетном лепотом, али још више својим духовним особинама, поступцима, снагом и доследношћу свог карактера.

- Станка је јунакиња која се намеће као снажна индивидуалност и упечатљив лик који завређује нарочиту критичарску пажњу и који се дуго памти у нашој књижевности.

ФАЗЕ КРОЗ КОЈЕ ПРОЛАЗИ СТАНКА У РОМАНУ

- Слободна и отресита девојка, храбра и жељна авантуре, спремна да се сретне и са вуком и са вампиром и са суровим хајдуком кога се сви друге плаше

- Док прати Ђурицу хајдука, Станка је верна и одана жена, пожртвована и послушна, иде за њим без роптања и икаквих приговора, прихвата и стоички подноси све невоље кроз која је он проводи

- Када сазна да је Ђурица вара са другом женом, она у тренутку постаје темпераментна и сурова осветница, фатална и осветољубива Станка, сигурна у своје намере и непоколебљива

- каква је одувек била- Самоспознаја Станке – краткотрајни и - грозничави тренутак преиспитивања и - анализирања свог става и позиције, - своје срамоте, гупљења достојанства и - доживљаја личне трагедије

СТАНКА – ЧУЧУК СТАНА - Паралеле Ранковићеве јунакиње

Станке са чувеном историјском личношћу, ратницом и верном пратиљом

Хајдук Вељка Петровића – Чучук Станом

Као верна и пожртвована супруга, а затим и преварена и остављења, понижена и осрамоћена жена, Станка постаје сурова

осветница и фатална по живот тог мушкарца који је одбацио и заменио другом , као што је била и чувена античка чаробница – Медеја

СТАНКА - МЕДЕЈА

ПСИХОЛОШКИ ПРОФИЛ СТАНКЕ – ХАЈДУЧКЕ КРАЉИЦЕ

- Њену физичку лепоту не употпуњује типична женственост и сензибилитет, већ карактер подобнији за мушкарца: неустрашивост, храброст, пркос, свакако и превелико самопоуздање и егоцентричност.

- Пролази кроз пар фаза, али на крају остаје доследна свом јединственом и упечатљивом карактеру и темпераменту.

А) Дивља и неукротива као девојка и права горштакиња;Б) верна и одана као супруга и пратиља Ђуричина;В) неустрашива и предузимљива хајдучица, права амазонка;Г) на крају преварена жена и окрутна осветница. - Диван је пример јунакиње српског реалистичног романа који најављује модерни роман тока свести. То се огледа на крају дела када се у њој води тешка психолошка борба између Ероса и Танатоса, силовите љубави и исто тако јаке мржње. - Станка је један од најпостојанијих и најдоследнијих, а свакако и најпозитивнијих јунака у прози Светолика Ранковића.

IV ДЕО: ПРИПОВЕТКЕ С. РАНКОВИЋА

- Предмет проучавања овог мастер рада биле су и женски јунаци Ранковићевих приповедака:

- - Стари врускавац- - Капетаница- - Ђавоља посла

- Кроз све приповетке, као и кроз романе, преплићу се мотиви фаталних жена, одважних, предузимљивих, агилних и спремних да преузму главну реч у питањима брака, породице и друштва – сасвим атипичне жене за српску традицију и културу и у вечитом сукобу са истим.

СТАРИ ВРУСКАВАЦ- Циклично утемељена приповетка огледа се у понављању карактера и судбина трију генерација мушких јунака и њихових жена са различитим исходом.

- Доминантност женских јунака (la femmes fatales) која су снажније и сналажљивије од мушкарца (јунака слабе воље и карактера), али су такође и узрочнице многобројних невоља и трагедија које сналазе породицу

- Главне јунакиње су Ружица и Живка, удате за двојицу мушкараца из породичне лозе из Кленовца, за Милоша и Душана

- Присутна је и митска и фолклорна нота у овој, по речима критичара, првој психолошкој приповеци српског релизма. Митско је:

- Симбиотска повезаност породице са стаблом чудотворног дрвета трешње (старог врускавца) које најављује и изазива породичну трагедију

- Сличност снаје Ружице са ђаволицом и демоном пакла (зеленом мачком ужагрених очију)

КАПЕТАНИЦА - Кроз хумор и анегдоту испричана је прича о девојци Каји са видним знаковима параболе (поучне приче)

- Она је најлепша девојка у вароши и очекује да се уда за младог капетана и стекне положај који би одговарао њеној изузетној лепоти

Али на крају ипак схвата да се снови и идеали врло често изјалове, а да је живот оно што се стварно деси. Једино што јој преостаје јесте да се помири да таквом стварношћу и покуша да у томе пронађе сатисфакцију и своју личну

срећу - Можемо пронаћи сродности извесних мотива са романом

Борисава Станковића – Нечиста крв (са Софком) и комедијом Избирачица (са Малчиком) Косте Трифковића. - У основи лежи женско осећање супериорности и јаке егоцентричности којима ниједан мушкарац не може да парира и буде довољно добар.

ЂАВОЉА ПОСЛА

- Духовито обрађена тема ,,ђавољег посла”, тј. прељубе и неверништва, каква се јавља, уосталом, и у приповеци Стари врускавац

- И поред друштвене сатире усмерене према цркви и свештенству (представљене у виду смешне борбе анђела и ђавола за људске душе), у средишту пажње је ипак прави брачни троугао.

- Јаки и горостасни Мића има слабост према ситној и окретној - ашик-жени Јелици, која га вара са сеоским кицошем – ћатом. Када то

Мића сазна, показује да није ни слабић ни мекушац, већ мушкарац који зна да брани своје достојанство и природно мушко право на своју жену.

- Све на крају поприма ведро и оптимистично разрешење: Муж жени опрашта неверство по лепој цени - по цени њене послушности и привржености. А и она схвата да има једног јединог мушкарца и господара у кући и да изван ње више неће смети да тражи.

ЗАКЉУЧАК: ОДБРАНА ИЛИ ОСУДА ЖЕНЕ

- Ранковић је стварао, за своје време и још увек врло традиционалну Србију атипичне и модерне жене: враголасте, ћудљиве, предузимљиве, инаџике, самовољне и самодовољне жене. Оне најпре живе у оквирима традиционализма, али престају да се осврћу на правила лепог понашања и норме колектива и узимају свој живот и судбину у своје руке.

-Ситни и сложени трептаји женске психе, моралне дилеме и очајни ломови чине Ранковићеве јунакиње изузетним у српској књижевности.

- Оне су послужиле као добра основа за грађење портрета других великих и фаталних јунакиња наше књижевности (Мару Милосницу, Анику, Фату Авдагину, Коштану, Софку).

- Све оне су обједињене ореолом трагичности и личног фатализма, али се по карактеру и те како разликују од људи слабе воље, али и међу собом.

Свака од њих је једна посебна прича и посебна упечатљива индивидуа:- Љубица – задојена лепим идеалом о љубави, браку и срећном животу,

не проналази прави начин да своје снове и оствари, бескомпромисно срља из грешке у грешку и, у безизлазу, скончава самоубиством;

- Станка – одважно устаје против свих традиционалних норми узор- девојке да би остварила своју љубав са одметником од власти;

бива модел идеалне и верне супруге, али кад доживи превару, постаје и сурова осветница за своја женска права, понос и достојанство;

- Ружица и Живка (јунакиње Старог врускавца) – слободне и себичне; жеље свог похотног срца стављају испред свих других традиционалних принципа сложне породичне задруге. Прва прељубница трагично свршава, а друга ипак учи најважнију лекцију у свом животу и враћа се у окриље свог мужа и породице;

- Каја, мала ,,капетаница” схвата да се од илузија не може живети, већ да треба усагласити жеље и стварност како би се могла доживети права срећа и лично испуњење.

На коначно питање да ли ћемо осудити или оправдати жене у књижевности Светолика Ранковића, одговора може бити колико и читалаца и критичара.

А на питање: да ли ћемо икада у потпуности одгонетнути и разумети проблематику жена и женскости у књижевности и савременом свету и животу, одговор је: ипак, не! То је једно изузетно замршено и сложено поље које ће имати безброј нових и другачијих интерпретација у сваком новом добу и на сваком другом подручју.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!