ZNAČAJ I PODELA LOGIKE

ZNAČAJ PROUČАVANJA LOGIKE

Poznavanje logike povećava našu sposobnost kritičkog mišljenja i

poboljšava izglede da naši zaključci budu istiniti.

ZNAČAJ PROUČАVANJA LOGIKE Istinu o jednom pitanju mogu otkriti i

oni koji nikad nisu učili logiku. Prethodna životna iskustva

usmeravaju nas, a da toga nismo svesni, kako treba misliti u datom slučaju,

kao što deca, slušajući govor odraslih nauče da govore pravilno pre nego što se sretnu sa gramatičkim pravilima.

ZNAČAJ LOGIKE Pojedinac nikada u svom ličnom

životu ne može postići tako veliko iskustvo o logičkim greškama i pravilima mišljenja, da bi mu ono moglo potpuno zameniti poznavanje logike.

Logička pravila izražavaju koncentrisano iskustvo mišljenja mnogih generacija.

ZNAČAJ LOGIKE Učeći se na greškama čovečanstvo je

usvojilo: da se jedna reč mora definisati

pomoću reči čije je značenje već jasno a ne pomoću reči čije je značenje još nejasnije od reči koju pokušavamo da definišemo,

da ono što važi uopšte važi i za pojedinačne slučajeve,

dok ono što ne važi uopšte ne može važiti ni za pojedinačne slučajeve i tako dalje.

ZNAČAJ LOGIKE Poštovanje logičkih pravila nije jedini

uslov za otkrivanje istine. Logička pravila su veoma opšteg

karaktera. Svaki problem nosi u sebi mogućnost

izvesnih grešaka, koje se ne mogu izbeći samo poznavanjem logike već i temeljnim konkretnim znanjem iz određene oblasti pojava.

ZNAČAJ LOGIKE Čovek koji nauči ova pravila u školi zna

kako da izbegne logičke greške koje su vekovima pravili obrazovani ljudi bez logičkog znanja.

Jedno logički pravilno mišljenje nije samim tim i istinito,

ali zato svako mišljenje koje pretenduje da bude istinito mora biti i logički pravilno.

PODELA LOGIKE Logiku delimo na: formalnu i neformalnu ili sadržinsku logiku.

Formalnu logiku delimo na: tradicionalnu, Aristotelovsku logiku i moderne oblike simbiličke,

matematičke logike.

MODERNA LOGIKA Po filozofskoj orjentaciji modernu

logiku delimo na: logicizam Fregea i Rasela koji su

deduktivno izveli matematiku iz logike,

formalizam Hilberta koji je u logiku uveo maksimalnu slobodu, tretirajući je kao igru simbolima,

intuicionizam Brouvera i Hajtinga koji su suzili polje logičkih simbola samo na one čije značenje je određeno intuicijom.

DISCIPLINE FORMALNE LOGIKE Polivalentna logika uči da se područje

istine ne mora podeliti samo na dve vrednosti, istinu i laž, već na bilo koj broj vrednosti pa postoje stepeni istinitosti i lažnosti.

Logička sintaksa proučava logičku strukturu znakova koji se u logici upotrebljavaju.

Logička semantika proučava odnos logičkih znakova prema objektima stvarnosti.

Logička pragmatika proučava odnos logičkih znakova prema praksi.

Neformalna, sadržinska logika - metodologija naučnog

istraživanja Po filozofskoj orjentaciji razlikujemo

sledeće pravce: analitičku filozofiju koja posvećuje

veliku pažnju naučnom objašnjenju pojava,

hermeneutičku i fenomenološku filozofiju koje veliki značaj pridaju tumačenju tekstova i ljudskih postupaka,

dijalektička filozofija koja posebno naglašava ulogu kritike u istraživanju sveta.