Download pdf - Zanimljive informacije 13

Dr Lazar Dragievi

ZANIMLJIVE INFORMACIJE XIII

Mala zbirka zanimljivosti Pri prouavanju bilo koje naune oblasti istraiva stalno nailazi na raznovrsne zanimljivosti, koje u datom trenutku nisu od velike vrednosti, ali u nekoj, esto nepredvidivoj situaciji postanu nasuna potreba. Upravo zato se mora to vie zabeleiti-oteti od zaborava to vie ljudskog znanja i ostaviti u amanet mladim naratajima. Za razliku od mnogih drugih istraivaa koji, naalost, zadovoljavaju svoje naune ambicije samo u svojoj najuoj naunoj i strunoj oblasti, prof. dr Lazar Dragievi, autor ovih retkih i zaista korisnih enciklopedijskih znanja, vie od dve i po decenije maksimalno je angaovan na sakupljanju svih znanja ljudskog uma svrstavajui ih u svojevrsno izgraeni model obrade i sortiranja zanimljivosti iz veoma irokog kruga ljudskog znanja. S tvrdnjom se moe rei da knjiga Zanimljive informacije nije samo retko zanimljiva, ve je u pravom smislu rei pouzdano eniciklopedijsko tivo, jer po svom sadraju zahvata brojne naune sadraje iz raznovrsnih naunih oblasti. Knjiga Zanimljive informacije je ve trinaesto delo te vrste autora Lazara Dragievia. I u svim prethodnim knjigama, kao i u ovoj autor je zahvatio i na sebi svojstven nain obradio retke zanimljivosti, nauna dostignua, mudre misli i korisne savete, to potvruje injenicu da neprekidno sledi ranije steenu praksu, uz napomenu da u svakoj narednoj knjizi ne ponavlja ve zabeleene informacije, I na kraju, imamo veliku ast i prijatno zadovoljstvo da rukopis predloimo za tampanje. Iz recenzije prof. dr Branislava orevia i prof. dr Paje Pania

Prof. dr Lazar Dragievi

ZANIMLJIVA INFORMACIJE XIII ili Mala zbirka retkih zanimljivosti

Prof. dr Lazar S. Dragievi ZANIMLJIVE INFORMACIJE XIII

Recenzenti:

dr Branko orevi, redovni profesor dr Pajo Pani, vanredni profesor Stana Munji, profesor, specijalista Igor Dragievi, doktor medicine specijalista i Neboja Milovanovi, dipl. ing. Autor Dragievi Lazar, abac Studio Lotos pres, abac Zorica Terzi 1 000 primeraka

Lektor: Kompjuterska obrada teksta: Korektura: Izdava: tampa: Za tampariju: Tira: tampanje zapoeto: tampanje zavreno:

_____________________

_____________________

ISBN

_____________________

Pretampavanje i umnoavanje nije dozoljeno

Ovu knjigu, u znak pomena, posveujem mojim roditeljima

Predgovorad nita ne radi, kad sedi i eka, jedino e smrt doekati Danojli Milovan I ova, po redu trinaesta knjiga Zanimljivih informacija, nastala je na slian nain kao i prethodnih dvanaest. Nastala je kao plod dugogodinjeg upornog i veoma strpljivog prikupljanja, sortiranja i obraivanja raznovrsnih i retkih zanimljivosti, otkria i dostignua nauke, mudrih misli i korisnih saveta. I pri pisanju ove knjige, imao sam istu nameru, da otmem od zaborava bar jo neke do sada neobjavljene retke zanimljivosti, nauna dostignua, mudre misli i korisne savete. Prikupljajui grau za ovu knjigu naiao sam na mnoge tekoe i dileme u pogledu izvora i odbira sadraja. Bez obzira na sve tekoe, nastojalo se da svaki podatak i injenica budu znalaki odabrani i uvrteni u knjigu, bez obzira odakle potiu. Pri koncipiranju ove knjige korieno je steeno iskustvo, kao i veliko samoodricanje, pa je zato prikupljeno dosta izvorne grae koja je po ve uhodanoj metodologiji obraeno i znalaki okvireno u sadraje ove knjige. Nudei i ovu knjigu itaocima, autor se nada da e ona biti od koristi svakom ljubitelju pisane rei. Izraavam svoju najveu zahvalnost svakom dobronamernom itaocu koji mi ukae na propuste i nedostatke, ili knjigu preporui drugom itaocu. Izraavam najiskreniju zahvalnost recenzentima i lektoru za sve sugestije i savete koji su mi istinski pomogli da rukopis oblikujem u formi prihvatljivoj za tampu. Posebno zahvaljujem sponzorima i donatorima, tampariji, kao i svim drugim koji su na bilo koji nain pomogli da ova nesvakidanja knjiga doe do itaoca. abac, avgust 2005. godine Autor

UMESTO UVODABolje je sa mudrim plakati, nego sa budalom pevati Stara izreka Vreme u kojem ivimo neprekidno diktira dinamiku razvoja u kojem je stalno prisutna glad za novim znanjima. Sve ee i sve glasnije se postavlja pitanje: iz kojih izvora se mogu dobiti brze, kratke, tane, pouzdane, adekvatne, aktuelne i raznovrsne informacije, bez kojih nema naunosti, te savremenih podloga za nova dostignua i opta kretanja u nove razvojne poduhvate. Na sva postavljena pitanja valja traiti odgovore, tim pre to dinamika dananjih tokova ivota i rada ne trpi sporost i ekanje. ovek sadanjeg vremena, bez obzira na stepen obrazovanja, ne moe upoznati i u svakom trenutku nositi u glavi sve, ali postoje naini koji omoguavaju znaajna suavanja i gotovo potpuno eliminisanje tajnih prostora, odnosno ovekovog neznanja. O tome najreitije govori ova jevrejska izreka: Pametan se ui na tuim grekama, budala na vlastitim. injenica je da pisani izvori, na izvestan nain, nude reenja za mnoge probleme iz ivota i rada dananje civilizacije. Sva ta reenja su oblikovana u formi informacija. Koliko e i iz kojeg izvora biti apsorbovano informacija zavisi, pre svega, od samog korisnika, njegovog stepena obazovanja, kao i same formulacije iskazanog upita. Upravo zbog toga sam sebi postavio cilj da prikupljam, sortiram, organizujem i obraujem razne zanimljivosti, kao veoma vredne izvore informacija koje, prema svom dubokom ubeenju mogu znatno da pomognu i na izvestan nain zadovolje ovekovu glad za kratkim, brzim i aktuelnim informacijama. Prikupljene informacije u ovoj knjizi grupisane su u sledee celine: 1. Retke zanimljivosti, 2. Nauna dostignua, 3. Mudre misli i 4. Korisni saveti.

Za ovu knjigu je od posebne vanosti i to to se ovom prilikom naglaava, svaka od pomenutih celina zahvata i obrauje samo broj zanimljivosti, to jasno i nedvosmisleno ukazuje na potrebu za novim i jo sveobuhvatnijim prikupljanjem zanimljivosti, kako bi nastale nove Zbirke sa ovom tematikom. Retke zanimljivosti su, prema pojmovnom i terminolokom znaenju retke i kao takve imaju posebnu vrednost to jo jae dolazi doizraaja ako se permanentno premenjuju u svakodnevnom ovekovom ivotu i radu. Retke zanimljivosti, u pravom smislu rei, predstavljaju skup raznovrsnih i veoma heterogenih zanimljivosti. S tvrdnjom se moe rei da e svaki italac ove publikacije nai neto i za sebe. Mora se naglasiti da su retke zanimljivosti ureene po abecedno slovnom ureenju i pojmovnoj pripadnosti. I ovako izvrena klasifikacija zavreuje panju i naune i iroke javnosti, budui da u sadanjem trenutku predstavlja jedan novi nain klasifikovanja pojmova i enjenica. I na kraju, vrsto verujem da e i ova knjiga biti od koristi svakome, pa ak i onima koji bi hteli da me estoko kritikuju. Ne beim ni od ega, uz uslov da svi moji budui kritiari imaju na umu Bizmarkove rei: Samo onaj koji je bio na mom mestu ima pravo da me kritikuje.

PRVI DEO Retke zanimljivosti

Svedoci smo injenice da danas, zbog tehnikotehnolokih promena, ivimo i radimo u veoma burnom vremenu. Drugim reima, uslovi ivota i rada, trendovi razvoja nauke, tehniko-tehnoloka dinamika neumoljivo trae od oveka dananje civilizacije daleko raznovrsnije i savremenije obrazovanje uz sasvim nove naine sticanja znanja. Vreme dananje zahteva mnogo esencijalnih znanja koja su daleko podlonija promenama. Dakle, savremeni ovek i bez formalnog pristanka mora to ee da inovira i dopunjava steena znanja ukoliko eli da radi i opstane u dananjoj informatikoj eri. I to je jedan od jakih razloga koji su me naveli na ovaj izazovno mukotrpan i nezahvalan put, put prikupljanja, sortiranja i obraivanja retkih zanimljivosti. Pri pisanju ovog dela knjige bilo je dosta tekoa, dilema i nejasnoa zbog neprestanog prisustva interdisciplinarnosti. I pored svih tekoa, veliko ohrabrenje i podsticaj inile su nove retke zanimljivosti koje su popunjavale stranice ovog dela knjige. U poglavlju Retke zanimljivosti nalazi se 198 zanimljivosti organizovanih u abecedno slovnom ureenju i pojmovnoj pripadnosti. I u ovoj, trinaestoj knjizi, Retke zanimljivosti predstavljaju najvee poglavlje, to je i razumljivo s obzirom da su te zanimljivosti i najpotrebnije oveku dananje civilizacije. Iskreno u se radovati ako Retke zanimljivosti i u ovoj knjizi, kao i u prethodnim, budu prihvaene od irokog kruga italaca.

Prvi deo Retke zanimljivosti

A AdaptacijaSposobnost skrivanja Mnoge ivotinjske vrste imaju sposobnost prilagoavanja uslovima u kojem ive. Primer je bogomoljka koja ima stanite u suvoj travi, ili zeleni skakavac koji boravi u zelenoj travi, ilil veina riba sa tamnim leima. Stanovnici snenih prostora Stanovnici snenih prostora, meu kojima je sneni zec, snena koka, beli medved i snena sova, pravi su primeri mimikrije, jer su tokom zime potpuno beli, a u toku kratkog letanjihova bela odea prelazi u boje leta.

ArmadiloNeobini oklopnik Neobini oklopnik, poznat pod imenom armadilo, iskljuivo je stanovnik uma, savana i panjaka Severne, Centralne i June Amerike. Ima ih 24 vrste i gotovo svi dostiu duinu od 40 centimetara i teinu od 3,5 do 7,5 kilograma.

11

Dr Lazar Dragievi - Zanimljive informacije 13

Razmnoavanje armadila Armadilo nije samo udan po svom izgledu, ve i po nainu razmnoavanja. enka ovog neobinog oklopnika posle 120 dana na svet donosi etiri mladuneta, iskljuivo istog pola.

B BakterijeBakterije u ustima psa i oveka Istraivanje amerikog mikrobiologa Filipa Ternoa pokazalo je da se u ustima i u fekalijama pasa i ljudi nalazi jednak broj bakterija. Broj bakterija oko nas Nevidljivih i veoma opasnih mikroba ima svuda oko nas. Negde manje, a negde vie, to pokazuju ovi primeri. Na jednom kvadratnom centimetru radnog stola ima preko 20 000 bakterija, a telefonske slualica sadri oko 25 000 razliitih bakterija. U ataru kompjuterske tastature nalazi se preko 4000, a oko kompjuterskog mia skriva se oko 2000 opasnih bakterija.

BiljkeBiljke i insekti na zemlji Biljke su jedan od najbitnijih preduslova za opstanak ivota na planeti. Prema evidencijama biologa na Zemlji ima samo 450 000 biljnih vrsta, to je vie nego trostruko manje u odnosu na broj insekata kojih ima oko 1 400 000 raznih vrsta. Poreklo bosiljka Bosiljak kao zainska biljka mediteranskog podneblja vodi poreklo iz daleke Indije. U Evropu su ga doneli monasi u XII veku.

12


Tropska biljka gnajava Tropska biljka poreklom iz Srednje Amerike, poznata pod imenom gnajava, u Evropu je doneta u XIX veku. Najvee plantae ima Italija na Siciliji. Stablo gnajave raste u visinu do osam metara, koja u zavisnosti od uslova donose godinje od 2 do 20 kilograma veoma ukusnih plodova, ija teina je od 30 do 150 grama. Vrste bosiljka Postoji vie vrsta bosiljka, poev od visokih grmora koji narastu i do 60 centimetara sa velikim zelenim listovima, pa do onih sa malim listovima niskih sorti koji narastu do visine do 25 centimetara. Zainska biljka afran Zanimljivo je da je afran bio poznat vekovima, poev od Sumera, Egipana, Persijanaca, preko Grka i Rimljana, do dananjeg vremena. U kulinarstvu se koristi kao zain, a u narodnoj medicini kao lek.

BitkeNesvakidanja bitka Nesvakidanja bitka odigrala se 479. godine pre nove ere na poluostrvu Mikala kod Mileta, na obali Male Azije izmeu grke i persijske flote. Grka flota od 100 trijera napala je persijske brodove, koji suse prihvatajui borbu pokuali da sklone na poluostrvo Mikolu, izvlaei brodove na kopno. Atinska flota se pribliila obali i na kopnu porazila Persijance, a njihovu flotu zapalila. Tako je u ovoj nesvakidanjoj bitci flota unitena na kopnu.

13


Tenkovi u ratu Tenkovi su prvi put upotrebljeni u bitci na reci Somi, u severnoj Francuskoj 1916. godine. U toj bitci engleski tenkovi su odneli ubedljivu pobedu nad utvrenim nemakim odbrambenim poloajima.

BrodolomiNajtei brodolom u istoriji pomorstva Najtei brodolom u istoriji pomorstva dogodio se kod june obale Sicilije posle poraza rimske vojske u bici protiv Kartagine. Poraena rimska vojska ukrcala se na oko 400 brodova i krenula put Sicilije. Na putu, nedaleko od Sicilije, zadesila ih je strana oluja, koja je potopila 280 brodova i u morskim talasima zanavek nestalo oko 100 000 ljudi.

BrodoviNajstariji model broda Najstariji model broda je izgraen u Egiptu pre 5000. godina pre nove ere. To je bio monoksil, a 1000 godina kasnije brodovi imaju jedra i drugi red veslaa sa lopaticama za veslanje i lopatice za kormilarenje. Prvi brodovi Istorija pomorstva je zabeleila da su prvi brodovi bili egipatski i u najstarijim vremenima korieni samo na reci Nilu, a kasnije su putovali i po morima, kao to je Sredozemno i Jadaransko. Trabakul - jedrenjak Jadrana Trabakul je jedrenjak sa istone obale Jadranskog mora, ije su dimenzije: duina od 16 do 28 metara, irina est metara i visina tri metra. Jedrenjak je imao dva jarbola i sluio je za obalsku plovidbu.

14


BrzineBrzina tranja make Domaa maka na kratkim stazama razvija brzinu od 46 kilometara na as. Brzina noja Najnovija istraivanja su pokazala da noj kao ptica ne moe da leti, ali u tranju je pravi sportista sa maksimalnom brzinom od 97 kilometara na as. Brzina Tomsonove gazele Istraivai su zabeleili da Tomsonova gazela postie maksimalnu brzinu od 98 kilometara na sat i zbog te brzine najee postaje plen breg geparda. Gepardova brzina u tranju Mnogima nije poznato da gepard tri brzinom od 110 kilometara na sat, pa zbog tako velike brzine ni najbri trkai sa liste njegovih rtava ne uspevaju da mu umaknu. irafa kao trka Za irafu se moe rei da je spora, jer sa najduim nogama moe da razvije maksimalnu brzinu od samo 56 kilometara na as.

C CeneCena jednog jevanelja Kod nas je u XVII veku jedno jevanelje, rukom pisano, kupljeno za 130 ovaca, 17 dukata i 140 otpevanih oenaa.

15


Cene piva u Nemakoj Verovali ili ne, cena piva se u Nemakoj, sve do Prvog svetskog rata, nije menjala itav jedan vek. Cene rukopisnih knjiga Cene rukopisnih knjiga, zbog sloenosti oko prepisivanja, ukoriavanja i povezivanja, u veini sluajeva, osim u nekim gde nisu poznate. Zna se samo prema sauvanim zapisima da su bile vrlo visoke.

CveeJesenje cvee Tipian predstavnik jesenjeg cvea su hrizanteme, ije ime potie od grke rei chrzsos, u prevodu - zlato i anthemen, u prevodu cvet, jer je najvei broj vrsta hrizantema ute boje. Prve zapise o hrizantemama dao je kineski filozof Konfuije, jo od pre 2580 godina. U Evropu je doneta tek polovinom XVIII veka i to prvo u Englesku. Vrste hrizantema Prema zabelekama uzgajivaa cvea danas postoji oko 100 jednogodinjih i veegodinjih biljaka. Rasprostranjene su u Africi, Americi, Aziji i Evropi. Prema izgledu, hrizanteme se mogu podeliti u pet grupa i to: 1. Kineske hrizanteme ije su latice savijene nadole. 2. Japanske hrizanteme sa laticama povijenim nagore. 3. Krupnocvetne hrizanteme sa cvetovima prenika od 20 do 30 centimetara. 4. Sitnocvetne hrizanteme sa cvetovima od 5 do 16 centimetara. 5. Dekorativne hrizanteme, nastale kao kombinacija krupnocrvenih i sitnocrvenih.

16


oveiji ogranizamBroj dlaka na oveijem telu Verovali ili ne, na povrini oveijeg tela rasprostranjeno je oko 5 000 000 dlaka. Najgui raspored dlaka je na glavi. Na glavi ima oko 100 000 dlaka, a na bradi oko 25 000, pa ako se mukarci ne bi brijali, tokom ivota bi im dlake narasle do jednog metra. Broj otkucaja srca u stanju mirovanja Srce za vreme mirovanja napravi 72 otkucaja u jednom minutu ili 4320 otkucaja u jednom satu. Broj treptaja u minuti Prema rezultatima sprovedenih istraivanja, broj treptaja naeg oka u minuti kree se od 6 do 30, to omoguava potpunu vlanost povrine oka. Broj znojnih lezda U oveijem organizmu ima oko 2 000 000 znojnih lezda. Najvie ih ima u predelu prepona, pazuha, na prevojima ruku i nogu. Dnevno se izlui oko jedan litar znoja. Zanimljivo je da se dlanovi najmanje znoje iako je na kvadratnom centimetru dlanova rasporeeno oko 600 znojnih lezda. Duina krvnih sudova Kada bi se povezale jedna za drugu arterije, vene i kapilari tela odraslog oveka, dobila bi se duina sa kojom bi se mogla dva puta opasati zemlja.

17


Jajne elije ene Statistika je zabeleila da devojice pri roenju donose 1 000 000 jajnih elija, od ega oko tri etvrtine propadne pre punoletstva. Znai, da eni za reprodukciju ostane neto manje od 300 jajnih elija. Zanimljivo je da proces propadanja jajnih elija postaje znatno ubrzaniji posle 35. godine ivota. Koliina spermatozoida Jedan milimetar kubni semene tenosti zdravog mukarca sadri u proseku oko 120 000 000 spermatozoida. Nosna upljina elije koje razlikuju miris nalaze se u gornjem delu nosne upljine i mogu da razlikuju oko 10 000 mirisa. Povrina jezika Jezik je organ ljudskog organizma pomou kojeg razlikujemo ukus, jer na povrini jezika ima oko 3000 papila. Zanimljivo je da se na korenu jezika nalaze papile za gorko, sa strana za kiselo i slano, a na vrhu za slatko. Povrina ljudske koe Celokupna povrina koe odraslog oveka iznosi oko 18 kvadratnih metara i prosena teina od 2,5 do 4,0 kilograma. Protok tenosti kroz bubrege Prema evidencijama istraivaa, bubrezi u toku 24 asa profiltriraju oko 200 000 jedinica tenosti, od ega se samo dva litra izdvaja u mokrau.

18


Red pljuvanih lezda U usnoj duplji postoje tri para pljuvanih lezda koje dnevno izlue 1,5 litara pljuvake. Rad pljuvanih lezda u toku noi je dosta usporen. Poznato je da na rad pljuvanih lezda utie i emocionalno stanje, tako kod uplaenih osoba u toku noi nastupi potpuno suva usta. Najbolje je u tim sluajevima uzimati nekoliko kapi soka, sireta ili nekih slatkia da se pobolja rad pljuvanih lezda. Rast nokata Voenjem precizne evidencije istraivai su utvrdili da nokti oveka u toku jedne godine porastu u proseku etiri cntimetra. Starenje ljudske koe Sa povrine ljudske koe godinje otpadne oko 200 grama izumrle koe, s tim d aizumrle elije u vremenu od 28 dana budu zamenjene novi, mladim elijama. Zanimljivo je da zamena traje samo do 25 godina ivota, a od tada bivaju zamenjene samo neke elije, to ukazuje na injenicu da oveija koa poinje da stari. Telesno uivanje Gotovo od pamtiveka postoji verovanje da su sladak zalogaj i telesno uivanje u neraskidivoj vezi. Upravo zbog toga su afrodizijaka svojstva odreenih namirnica preivela sve do dananjih dana. Nai mitovi o udotvornoj moi ostriga, raia, koljki, ljutih paprika, oraha, meda, okolade i raznih zaina koji poveavaju seksualnu elju i snagu. Lekari naunici iz raznih naunih disciplina misle da su ta verovanja velika zabluda, osim malih doza alkoholnog pia, tartufa i verovali ili ne kaamaka, kojima dananja nauka priznaje odreena afrodizijaka svojstva

19


Vazduh u pluima oveija plua potroe u jednom minutu osam litara vazduha, a u stanju mirovanja duplo manje. Zanimljivo je da u vreme tranja potronja vazduha se poveava, pa koliina udisaja dostie i 60 litara vazduha u minuti.

D DrveeSadraj resa breze Malo je poznato da u resama breze koje nastaju svake druge ili tree godine ima oko 500 plodova, poznatih kao krilate oraice.

DraveDrava Nauru Drava Nauru je mala ostrvska zemlja sa 21,4 kvadratna kilometra na ostrvu Nauru u jugozapadnom delu Tihog okeana. Ostrvo Nauru je otkrio engleski moreplovac Don Firi, lovei kitove u ekvatorijalnim vodama Tihog okeana. U dravi Nauru ivi oko 9000 stanovnika, od ega su oko 5000 Nauruanci, a ostatak ine Kinezi, Evropljani i drugi narodi koji govore engleski i naurano jezicima. Glavni grad je Makva. Ostrvo Nauru je prostrani plato prirodnih fosfata, ija leita se eksploatiu od 1906. godine. Naslage fosfata na pojedinim delovima ostrva debeli su i do 15 metara, a rezerve se procenjuju 70 000 000 tona. Godinja proizvodnja iznosi oko 2 300 000 tona i sve se izvozi, najvie u Australiju, Novi Zeland i Veliku Britaniju.

20


G Geografske karteGeografske karte Egipta Prema verodostojnim podacima Egipani su izraivali geografske karte pre 1300. godina pre nove ere. Izrada geografskih karata u Evropi Prema sauvanim istorijskim izvorima izrada geografskih karata u Evropi zapoela je tokom srednjeg veka.

GljiveGljive - umsko meso Za gljive se vrlo esto kae da su umsko meso, to nije daleko od istine. Mnogi znaju da su gljive vrlo ukusna hrana bogata belanevinama, ali se plae od trovanja. Treba znati i to da je kod nas najei uzrok trovanja upravo od gljiva. To nije zbog vrste gljiva, koliko zbog pokvarenih primeraka. Vrsta tartufa Poznato je da tartufi kao i veina drugih vrsta gljiva, ivi u simbiozi sa korenjem mnogih vrsta drvea. Po boji, tartufi se dele u dve grupe: oni svetliji sa glatkom potkoicom, poznati pod imenom beli i oni sa kvrgavom potkoicom koji se nazhivaju crni. Beli tartuf moe da dostigne veliinu manje lubenice, a crni najee veliinu od dva centimetra. Pojedine vrste tartufa na svetskom tritu dostiu cenu i do nekoliko hiljada eura za kilogram.

21


GradoviBeograd u vreme turske vladavine Padom Beograda pod tursku vladavinu 1521. godine poinje njegov istonjaki ivot. U svim delovima se grade damije i obrazuju prave mahale. Grad je imao svojuariju u kojoj se nalazio centar trgovine i zanatstva. Imao je dvadeset mahala,veliki broj medresa, amama (kupatila) i bolnicu. Ulice su bile uske i krivudave zbog neplanskog razvoja grada. Jednom reju, Beograd se u vreme turske vladavine razvijao kao istonjaki grad. Grad severnog polarnog kruga Glavni grad Islanda Rejkjavik nalazi se u severnom polarnom krugu. I to nije nikakvo udo, ali je udnovato da u ovom gradu nema pei niti kotlarnica za zagrevanje. Umesto toga koriste se vrele vode koje izbijaju iz utrobe zemlje u obliku izvora i gejzera.

GroeSastojci suvog groa Dobro je poznato da je groe pravi eleksir za zdrav i dug ivot. Mnogi ne znaju da suvo groe sadri duplo vie minerala od sveeg groa, a naroito gvoa i kalijuma, kao i preko 70,0% vie eera.

GumeGume punjene vazduhom Svoju prvobitnu primenu gume punjene vazduhom imale su na biciklima, pa tek onda na automobilima. Dakle, razvojni put guma punjenih vazduhom iao je od bicikla do automobila.

22


Prva vakaa guma Prva vakaa guma pojavila se na tritu 1848. godine, a napravio je Kurtis. Za osnovu vakae gume korieni su listovi omorike i kao takva bila je u upotrebi sve do sredine XIX veka.

GuteriNajvei guter na svetu Najvei guter na svetu je kamado zmaj, ija duina se kree oko dva i po metra i teina od oko 90 kilograma. Najkrupniji primerci ove vrste gutera dostiu duinu i do itava tri metra. Iako je dug i teak veoma je pokretljiv, dobar pliva i penja po drveu. Na kraim rastojanjima tri bre nego pas. ivotni vek mu je izmeu 20 i 40 godina. Razmnoavanje najveeg gutera I komodo zmaj, kao i drugi reptili, razmnoava se jajima. enka komodo zmaja poloi oko 30 jaja iz kojih se izlegu razvijeni mladunci sa teinom od oko 100 grama i duinom od 40 centimetara.

H HigijenaPravi kozmetiki tretman Stari Rimljani su znojenjem i struganjem neistoa sa koe, jer nisu znali za sapun, u pravom smislu rei, sprovodili pravi kozmetiki tretman.

23


HlebBoini hleb U mnogim krajevima po srpskim domovima na dan Boia priprema se Boini hleb, poznat pod imenom esnica. esnica je obredni hleb koji se lomi na delove i svakom lanu domainstva se daje po jedan komad. Osveeni hleb Osveeni hleb koji se deli pravoslavnim vernicima prilikom priea, u narodu je poznat pod imenom nafora. Taj hleb simbolizuje telo Isusa Hrista. Slavski kola Slavski kola je hleb koji se priprema za slavu. Mesi se u obliku kruga i simbolizuje Sunce. Na gornjem delu kolaa su ukrasi koje se u narodu zovu slova. Prema srpskim obiajima, slavu ine: slavski kola, svea i osvetana penica. Tradicionalno jelo Grka Mnogima nije poznato da je tradicionalno jelo Grka hleb, ali ga oni manje pojedu nego mi. Grk dnevno pojede 180 grama gleba, a na ovek pojede 250 grama.

HranaSupa spreava gojaznost Brojna istraivanja su pokazala da osobe koje vie jedu supu imaju daleko manji rizik da postanu gojazne, jer unose manje druge hrane.

24


I ImenaIme Crno more Crno more je dobilo ime po gustim maglama, a naroito u zimskim mesecima kada je voda, gotovo nevidljiva, izgleda kao da je crna. Crno more ima povrinu od preko 400 000 kvadratnih kilometara i dubinu od preko 444 metra. Imena naselja po drveu Na prostorima Srbije ima dosta naselja koja su ime dobila po drveu, kao to su: Cerova, Jablanica, Javor, Jasenovo, Orahovica, Trnje i tako dalje. Imena naselja po narodnostima Evo nekoliko imena naselja koja su dobila po narodnostima: Arbanasi, Bonjaci, Bugarski Katun, Vlahinja, Kuzmani, Sasi, Srpci, Hrvati i druga. Imena naselja po svetiteljima Dolaskom Srba na Balkansko poluostrvo nekim naseljima su dali ime po svetiteljima, kao na primer: Arilje, Sveti Dimitrije, Ivanje, Sveti Katelan, Pavlica, Pavle, Petka i tako dalje. Imena naselja po vodama i zemljitu Neka naselja su dobili imena po vodama ili svojstvima zemljita, ako na primer: Banja, Bele Vodice, Belaevac, Bistrica, Brod, Kozarevo, Ptiari i Toplica.

25


Insektiulo sluha zrikavaca Verovali ili ne, zrikavci uju nogama. ulo ukusa muve Mnogi ne znaju, a zoologija je to davno zabeleila, da se ulo ukusa kod muva nalazi na nogama. Korisna bubamara Mnogi batovani znaju da je mala bubamara veliki prodrljivac lisnih vai. Samo jedna bubamara je u stanju da dnevno uniti oko 400 lisnih vai. Uholae prijatelji vrta Uholae bije glas da se uvlae u oveije uho, to je velika zabluda. Ova neobina stvorenja se preko dana kriju po mranim kastima da bi u toku noi krenule na unitavanje lisnih vai. Usamljenost drutvenih insekata Drutveni insekti, kao to su pele, mravi i termiti veoma teko podnose usamljenost. To su pokazali brojni primeri, kada ostanu sami ili u manjim grupama, prestaju da uzimaju hranu i veoma brzo uginu. Tek kada drutvo dostigne odreen broj jedinki, ivot se potpunu izmeni. Za pele i mrave minimum jedinki je 25.

J JeleniJelenovi skokovi Jelen kao veliki biljojed ima sposobnost da skoi udalj 11 metara, verovatno da ga je majka priroda obdarila ovom sposobnou kako bi umakao svojim brojnim neprijateljima.

26


Rika jelena Poznavaoci ivota jelena, riku jelena objanjavaju kao fenomen u ivotinjskom carstvu. Samo jo lavovi imaju tako jaku riku. Rika jelena se javlja samo u periodu parenja. Najglasniji su mujaci stari od 6 do 7 godina, kojim je to prvo parenje.

JezeraJezero Taj Jezero Taj nalazi se u Kini i poznato je po vodenim kestenima. Za berbu vodenog kestena koriste se specijalni amci, poznati pod imenom bave. Berbu obino obavljaju ene u ueem poloaju ubacujui ubrane plodove iza sebe u amackorpu. Kretanje amca se obavlja potezanjem za grane kestena. Najvie planinsko jezero na svetu Na granici Perua i Bolivije, na nadmorskoj visini od 3812 metara u Andima nalazi se jezero Titikaka. Jezero ima povrinu od 6900 kvadratnih kilometara i dubinu od 272 metra. Zanimljivo je da su do dananjeg vremena, na obalama i ostrvima jezera sauvani mnogi ostaci drevnih kultura junoamerikih Indijanaca.

JeziciJezici domorodaca Dolaskom Kolumba na ameriki kontinent, domorodaca je bilo, prema procenama, od 8 000 000 do 100 000 000. Plemena i domorodaki narodi su govorili oko 1500 jezika.

27


K KafaNajvee kavopije na svetu Prema statistikim pokazateljima najvee kavopije na svetu su Finci koji godinje potroe po 11,3 kilograma po stanovniku. Drugim reima, svaki Finac godinje popije 1737 oljica ili pet oljica dnevno. Najvea potronja kafe Najveu godinju potronju kafe imaju Sjedinjene Amerike Drave od 1 000 000 tona. Prema statistikim pokazateljima svaki Amerikanac dnevno popije 1,8 oljica kafe. Porez na kafu Dananja Nemaka ubira i poseban porez na kafu od kojeg se u dravnu kasu sliva milijardu evra godinje. Potronja kafe u Nemakoj U Nemakoj je kafa veoma popularan napitak i pije se vie od piva. Prema statistikim podacima svaki Nemac dnevno popije po etiri oljice kafe. Uzgoj kafe Uzgoj kafe u mnogim zemljama sveta predstavlja najznaajniju razvojnu granu jer zapoljava oko 25 000 000 ljudi.

KalendariKalendar starih Rimljana U starom Rimu ustanovljeni su nazivi meseca tako da se prva tri, zatim peti i esti po bogovima rimskog Panteona - JANUS (januar), FEBRUS (februar), MARS (mart), MAJA (maj) i JUNOSA

28


(juni). Ime etvrtog meseca u godini dolazi od glagola APERIRE (april) sa znaenjem raskrivati. Sedmom i osmom mesecu, u svoju ast, nametnuli su tadanji carevi: jul (Julije Cezar) i avgust (Oktavijan Avgust). Poslednja etiri meseca u godini imaju neodgovarajue numerike nazive: deveti mesec sa naziva sedmim (septembar), deseti - osmim (oktobar), jedanaesti devetim (novembar) i dvanaesti - desetim (decembar). Zanimljivo je da su ovakvi nazivi meseci prvo uli u slubenu upotrebu u Evropi, a kasnije i u celom svetu.

KitoviBiskajski kit Ova vrsta kitova se privi put pojavila u Jadranskom moru u XI veku. Iako je prepoznatljiv po glatkom trbuhu i po izvijenim ustima u obliku irilinog slova s. U ustima sa svake strane ima po 250 ronatih ploa koje mu slue pri uzimanju hrane. Iako moe da naraste do 15 metara, u stanju je da iskae celom duinom iz vode. Roni najee od 15 do 20 minuta. Kit narval Kit narval ima samo dva zuba, od kojih jedan kod mujaka raste unapred u obliku svrdla i slui mu kao burgija pri buenju rupa na ledu kroz koje die.

Knjigeuvanje srednjovekovnih knjiga Mnogim oboavaocima knjige malo je poznato da je srednjovekovna knjiga u manastirima i crkvama uvana od krae samo anelom.

29


Grofiina knjiga propovedi Prema sauvanim zapisima, jedna anujska grofica iz X veka za jednu rukopisnu knjigu propovedi dala je 200 ovaca, tri tone ita i nekoliko koa od kune zlatice. Orleanski princ i knjiga U stara vremena rukopisne knjige su para vredele, to potvruje sluaj jednog orleanskog princa koji je u XIV veku za dve knjige molitvenika platio 200 zlatnih franaka.

KrpeljiKrpelj prenosnik bolesti Krpelj je veoma opasna krvopija i prenosnik mnogih, pa i tekih bolesti, kao to su: leptospiroza, tularemija, lajmska bolest i druge. Razmnoavanje krpelja Krpelj se razmnoava tamo gde ima svee krvi, a to je na sisaru, ptici ili oveku. Odmah po sparivanju mujak ugine, a enka ostaje toliko dugo da se napije krvi koja e biti dovoljna da u njenom organizmu sazreju jajaca. im se taj preduslov ispuni, naputa telo rtve i odlazi pod korenje nekog grma gde ima suvog lia i polae od 1500 do 17000 jaja.

KupatiloFinsko kupatilo Sauna je naziv za finsko kupatilo. Ova vrsta kupatila je veoma popularna u svim zemljama severne Evrope. U osnovi, sauna se sastoji od svlaionice, tua i drvene kade.

30


Kupatila starih Rimljana Stari Rimljani su po svim gradovima prostranog Rimskog carstva gradili kupatila, koja su koriena u popodnevnim satima ili na kraju radnog dana. Rimske terme danas Terme kao naziv za kupatila u starom Rimu sauvan je do dananjeg vremena, to potvruju ovi primeri: Dioklecijanove, Agripinine, Karakaline terme.

L LekoviLek protiv starenja Istraivanja su pokazala da osobe koje konzumiraju breskve, gotovo potpuno odlau proces starenja. Breskve sa 50 kalorija i 90,0% vode predstavljaju idealno voe i pravi lek protiv starenja.

M Maratonac i maratonPrvi maratonac Prema sauvanim istorijskim zabelekama, prvi maratonac bio je vojni kurir Filipidis, koji je za nepuna dva dana pretrao razdaljinu od 190 kilometara da bi to pre obezbedio vojnu pomo Atinjanima u ratu sa persijskom vojskom.

31


Prvi Olimpijski maraton Iako je trkaka disciplina nastala jo pre vie od dva milenijuma, prvi maraton na Olimpijskim igrama odran je 1896. godine na stazi dugoj 40 kilometara.

MauzolejiMauzoleji Jugoslavije U vremenu od 1912. do 1974. godine na podruju bive Jugoslavije sagraeno je est mauzoleja, to je za XX vek u Evropi bila prava retkost. Mauzolejske graevine su podignute u Plencu - mauzolej dinastije Karaorevia, mauzolej porodice Rai u Cavtatu, mauzolej, porodice Petrovi u Supeteru na Brau, mauzolej porodice Metrovi u Ostovicama kod Drnia, Spomenik neznanom junaku na Avali i mauzolej Petra Petrovia Njegoa na Lovenu.

MraviZadruge mrava Zadruge domaih mrava ine: radnici, enke i mujaci. Mujaci i enke su krilati, s tim to mujci posle sparivanja sa enkama uginu, a enkama otpadnu krila. Radnici su nerazvijene enke koji nikada nemaju krila. Njihova uloga u mravijoj zajednici je da prave, odravaju i tite gnezda, uz posebnu brigu o potomstvu i skupljanju hrane.

N NamirniceBroj namirnica Na spisku zdrava ishrana nalazi se, verovali ili ne, ak 250 do 300 namirnica, a jo uvek se veoma visok procenat ljudi hrani nepravilno i nezdravo. Mnogi najee jedu slatke i masne 32


namirnice. Izborom i konzumiranjem bioloki vrednih namirnica moe se zadovoljiti svako. Potronja brana Prema zvaninim statistikim pokazateljima, u naoj zemlji potronja brana iznosi oko 350 grama po osobi na dan, to nas svrstava meu najvee potroae u Evropi.

NarodiNarodi biveg Sovjetskog Saveza Prema zvaninim statistikim pokazateljima u bivem Sovjetskom Savezu ivelo je oko 180 razliitih naroda. Najbrojniji su bili Rusi i inili su preko polovine ukupnog stanovnitva. Slede Ukrajinci sa jednom etvrtinom od ukupnog broja Rusa, a Belorusi svega 8 000 000. Pored ova tri slovenska naroda, najbrojniji su Uzbeci, Jermeni, Gruzijci, Tatari, Kazasi, Azerbejdanci, Jevreji, Moldavci, Kirgizi, Turkmenci i drugi.

NaziviNaziv laureat Naziv laureat potie od latinske rei laureatus, ije je znaenje ovenan lovorovim vencem dobitnik najvie nagrade ili priznanja.

NesreaSrean preivi i nesreu Italijanka Eliza Levi, stara 102 godine, pala je sa balkona na spratu starakog doma u Rimu i ostala nepovreena. Starica je imala sreu da padne na plastinu kuicu koju su samo nekoliko sati ranije postavili radnici za decu iz susednog obdanita.

33


O ObimObim zemlje Oko 250. godina pre nove ere grki matematiar Erastote izraunao je obim Zemlje sa iznenaujue velikom preciznou.

OdlikovanjaVisoko rusko odlikovanje Visoko rusko odlikovanje Zlatno oruje, kao prvi stranci za izuzetne vojne zasluge dobili su: Karaore Petrovi, Milenko Stojkovi, Milo Obrenovi, Petar Dobrnjac i hajduk Veljko Petrovi. Ovo izuzetno odlikovanje ruske carske kancelarije, petorici Srba uruena su: 1806, 1809. i 1811. godine.

OptubaPetlovo kukurikanje Jedan brani par iz malog grada Iceoe u Nemakoj optuen je zbog naprave koja je veoma buno u sred noi budila komije, oponaajui kukurikanje petla. Prema saoptenju komija naprava se ukljuivala izmeu dva i etri sata i kukurikanje je sa pauzama trajalo 20 minuta. Zbog naruavanja javnog reda i mira, policija je oduzela napravu, a vlasnike optuila.

OstrvaArhipelag Galapagos Arhipelag Galapagos se nalazi u Tihom okeanu na oko 1000 kilometara zapadno od kopna June Amerike, otkrio ga je 1535. godine pomorski biskup Tomas de Berlanga. Arhipelag ini grupa od 13 velikih, est malih i 42 minijaturna ostrva vulkanskog

34


porekla sa 7845 kvadratnih kilometara, na kojima ivi oko 20 000 stanovnika. Zanimljivo je da od postojeih deset vrsta reptila, devet ivi samo na Galapagosu. U ovoj jedinstvenoj oazi prirode mogu se izbliza videti gigantske kornjae teke preko 250 kilograma, morski lavovi, iguane, pingvini, aligatori, galebovi, kao i mnoge druge retke i zatiene vrste ptica.

P ParenjeIzbor ljubavnika Privilegija zavoenja ne pripada samo mukarcima iz ljudskog roda, ve i drugim ivim biima nae planete, to potvruju primeri pauna i fazana, ili rajske ptice. Odela mujaka slue da skrenu panju enki na sebe. Istraivanja su pokazala da se enke radije podaju onim mujacima koji imaju najlepe odelo. Parenje lavova U vreme parenja lavovi najvie vremena provedu u inu parenja, to potvruje praeni sluaj jednog mladog mujaka koji se u toku 55 sati pario sa dve enke 157 puta. Siledije pri parenju U ivotinjskom svetu ima mnogo siledija pri parenju. To pokazuju najsabiji lanovi zajednice, jer je to jedini nain da zadovolje svoje seksualne potrebe. Meu patkama je najvei broj seksualnih siledija.

35


PauciKoristi od pauka Od mnogih vrsta pauka ovek ima velike koristi, jer neumorno unitavaju mnoge ovekove napasnike, kao to su; komarci, muve, moljci i gusenice.

PeleOpstanak i razvoj pela Pele ne treba nikada ubijati, jer malo ive i veoma neujno umiru. Prema jednom verovanju, pele ne trpe psovke i zato napadaju osobe koje psuju u njihovom prisustvu. Prema istom verovanju, pele ne mogu da ive i da budu uspene kod porodica kod koji meu lanovima vlada nesloga, svae i mrnja.

PismaTajno pismo Godine 1371, pored glagoljilice i irilice u Srbije se pojavljuju i prvi tragovi tajnog pisma. Zna se i to da je tajno pismo nastalo vie radi zabave pisca, a manje s ciljem da se sakrije neka tajna. Do danas je sauvano nekoliko verzija tajnog pisma. Autor pie u obliku monograma (peatnih slova) ili veto sloenih slova komponovanih kao jedan potez.

PlivanjeNajbri pliva Na listi brzih plivaa ima dosta ivih bia, ali najbra je sabljarka koja vozi vodama okeana brzinom od 100 kilometara na as.

36


Prvo nacionalno takmienje u plivanju Poetkom XVII veka japanska vlada je zakonom naloila kolama obavezu da sva deca ue plivanje. Kao posledica te obaveze je i organizacija prvog nacionalnog takmienja u plivanju u Japanu 1603. godine. Stilovi plivanja Danas postoji vie stilova plivanja, a najstariji su prsno i kraul. Plivai starog kontinenta negovali su prsni stil, a Amerikanci kraul. Evropljani su poeli da plivaju kraul tek od trenutka kada su od Amerikanaca izgubili na takmienju u plivanju, jer su tada uvideli da je kraul kudikamo bri stil u plivanju. Umetniko plivanje delfina Delfin je pravi umetnik u savreno sinhronizovanom plivanju u grupi pri brzini od 60 kolometara na as, uz veoma elegantne skokove.

PorcelanGodinja proizvodnja porcelana u Sevru Prema sauvanim pokazateljima, u Nacionalnoj manufakturi Sevra godinje se proizvede izmeu 3000 do 7000 raznovrsnih predmeta od porcelana. Kraljevska manufaktura Privatna radionica za izradu mekog porcelana neverovatne lepote osnovana je 1738. godine u Vincenesu, Francuska, da bi 1756. godine radionica bila premetena u Sevr, a 1759. godine kupljena od francuskog kralja Luja XV i nazvana kraljevskom manufakturom.

37


Prvi porculan u Evropi Prvi porculan napravljen u Evropi bio je dosta meki i grublji. Prema saivanim zabelekama porculan je jedino pravljen u Veneciji i Firenci tokom XVI veka. Prvi tvrdi porcelan napravljen u Evropi Otvaranjem prve radionice 1710. godine u Majseku kod Drezdena, Nemaka, zapoela je izrada tvrdog i finog porcelana u Evropi. Po ugledu na pomenutu radionicu zapoela je izrada tvrdog i finog porcelana i u drugim mestima Evrope.

PovreLjuta paprika Danas se ljute paprike uzgajaju na svim kontinentima. Poznato je vie stotina vrsta ljutih paprika koje se razlikuju po obliku, boji, veliini i ljutini. Najljua papriica Najljua papriica vodi poreklo sa Jukatana, poznata pod imenom xnipek (psea glava), a koje su poznavali, gajili i jeli jo drevne Maje.

PticeDnevni obrok ptica Malo je poznato da ptice u vreme hladnih zimskih dana troe veliku energiju na zagrejavanje tela, pa zato i imaju vee potrebe za hranom. Pouzdano se zna da jedva jedna etvrtina mladih ptica preivi prvu zimu. Statistiari su zabeleili da pojedine vrste velikih ptica dnevno pojede od 10-12,0%, srednje od 20,0 do 25,0%, a najmanje do 30,0% svoje telesne teine.

38


Domovina fazana Sve vrste fazana potiu iz Azije. Danas je rasprostranjen po itavoj Evropi. Obian fazan potie sa obala Kaspijskog i Crnog mora. Fazani koji ive na jugu Kine i u istonim krajevima Mongolije poznati su kao zlatni. Duina preleta ptica selica Na osnovu posmatranja saznalo se neto vie o pticama selicama i duini njihova preleta. po duini preleta ptice selice se dele na one koje zimuju na severu Afrike i preleu od 1500 do 2000 kolometara, poznate u zoologiji kao kratkoprugai. Drugu grupu ine ptice koje preleu od 3000 do 5000 kilometara, poznate kao srednjeprugai. Treu grupu ine dugoprugai koji pri seobi preleu i do 10 000 kilometara i stiu do june Afrike, a to su nae laste i rode. Najrasprostranjenije ptiije vrste Zeba je najrasprostranjenija ptiija vrsta planete. Ima ih oko 20 vrsta i sve su sa prosenom duinom od desetak centimetara. U Evropu je stigla iz Australije oko 1850. godine. Ptice istai vonjaka Ptice su vane, a moda i najvanije u zatiti vonjaka. One su pravi istai voaka od tetnih insekata. Strunjaci iz oblasti voarstva su, na osnovu praenja, evidentirali da samo jedna ptica u toku dana od insekata oisti 40 stabala raznih voaka. Ptice koje vide magnetno polje Zemlje Zoolozi su pratei kretanje ptica zabeleili da pojedine vrste morskih ptica tokom selidbe vide magnetno polje Zemlje.

39


Seoba roda Sve rode Starog kontinenta svojim koridorima stignu do june Afrike. To potvruje sluaj prstenovane rode u Maarskoj 1909. godine, koja je po zavretku seobe u tople krajeve pronaena u junoj Africi. Zanimljivo je da mlade rode ostaju u Africi do tree godine, posle ega se nepogreivo vraaju u rodno mesto da svije gnezdo. Tokom seobe rode dnevno preleu oko 220 kilometara, kreui se brzinom od 30 do 90 kilometara na sat. Vrsta slavuja Slavuj je najpoznatija ptica pevaica iz porodice drozdova. Postoje dve vrste slavuja, i to: mali i veliki slavuj. Postojbina slavuja je zapadna, a velikog slavuja istona i severna Evropa.

PustinjaJunoafrika gazela Junoafrika gazela je jedna od retkih biljojeda koji ivi i preivljava u pustinji, jer jede samo u zoru kada su za 40,0% biljke bogatije vodom. Kamila pustinjska ivotinja Kamile su najpoznatije pustinjske ivotinje koje danima mogu da izdre bez vode, a kada su u prilici da piju mogu da popiju preko 100 litara vode, koju skladite u poseban rezervoar na leima. Pesak zatitnik od sunca Pojedine vrste zmija u pustinji se tite od vreline sunca tako to se zakopaju u pesak.

40


Pustinjski kameleon Jedan od najveih problema u pustinji je izbei opekotine. Zato pustinjski kameleon, da bi izbegao opekotine, veoma brzo tri po uarenom pesku. ivot u pustinji ivot u pustinji je veoma teak i vrlo surov. Uprkos visokim temperaturama i velikim nedostatkom biljaka i vode, samo odabrane ivotinjske vrste su se privikle pustinjskim uslovima i dokazale da se moe iveti i preiveti.

PuteviNajpoznatiji rimski put Jedan od najpoznatijih puteva u rimskom carstvu bio je Appia koji je spajao glavni grad Rimskog carstva sa Brindizijem u junoj Italiji, iji ostaci to najargumentovanije potvruju.

PueviPuevi pivopije esto puevi u vrtu prave velike probleme. Zato treba znati da ih kopriva svojim mirisom odgoni. Puevi ne vole crni i beli luk, alfiju i timijan. Malo je onih koji znaju da puevi vole pivo. Zato se uvee na raznorazne poklopce nalije malo piva i ujutro se lako pokupe pijani puevi. Treba znati i to da uginule pueve treba zakopati u zemlju jer su dobro ubrivo.

41


R ReiRe biblija Re biblija vodi poreklo iz grkog jezika i u prevodu znai knjige Re dijaspora Re dijaspora u najoptijem smislu znai ratrkavanje jedne nacije van zemlje matice. Re nafora Re nafora vodi poreklo iz grkog jezika i u prevodu ima znaenje uznosim se u Hristu.

RekeNajvea pritoka Skadarskog jezera Najvea pritoka Skadarskog jezera je reka Moraa koja je nastala od Rzakog i Javorskog potoka na 1650 metara nadmorske visine. Sliv reke Morae obuhvata povrinu od 3200 kvadratnih kilometara. Promenljiva duina reke Reka Moraa kao najvea pritoka Skadarskog jezera ima promenljivu duinu u zavisnosti od nivoa vode u jezeru. Tokom leta i poetkom jeseni duina Morae je 97 kilometara, a zimi i u prolee kada je visok nivo vode u jezeru, tada je kraa za najvie 7 kilometara, najee do 4 kilometra. Reka Nera Reka Nera izvire na Karpatima u selu Kusi u Ruminiji.

42


Tee 14 kilometara kao granina reka, prolazei kraj Bele Crkve i Vrae Vrgada. Uliva se u Dunav kao brdsko-planinska reka. Reke prekrivene ledom Mezenj je velika reka na severu evropskog dela Rusije sa duinom od 966 kilometara i irinom u donjem toku od 800 do 1500 metara. Izvire iz movara na Timanskom bilu, a uliva se u Mezenjski zaliv Belog mora. Reka je pokrivena ledom od oktobra do poetka maja. Vodotoci i jezera reke Mezenj U slivu reke Mezenj koji zahvata 78 000 kvadratnih kilometara nalazi se 15 187 vodotoka i 10 013 jezera. uta reka uta reka je dobila ime po velikoj koliini finog utog mulja, ije su koliine oko 2000 miliona tona. Reka protie severnim delom Kine u duini od 4845 kilometara. Sliv reke iznosi 980 000 kvadratnih kilometara.

Rekordi i rekorderiRekorder u dizanju tereta Mnogi ne znaju da je sveta egipatska buba, skarabaj, ili balegar kako se kod nas naziva, pravi ampion u dizanju tereta, jer moe da podigne teret 250 puta tei od vlastite teine. Rekordna teina i duina rogova Zvanini svetski rekord predstavljaju trofejni rogovi sibirskog srndaa odstreljenog 1978. godine u altajskom kraju sa teinom od 1090 grama i duinom levog roga od 42,4 centimetra i desnog od 41,8 centimetara.

43


Pomena radi, u leto 1998. godine odstreljen je sibirski srnda sa rogovima tekim 1494 grama, aili za njih jo uvek nema ocene kao rekorda.

RibarenjeUticaj meseca na ribarenje Ribarima je od davnina poznato, a i nauno je dokazano da Sunce i Mesec utiu na ponaanje riba i na njihov interes za hranom. Prema teoriji Berbeljona, najbolji rezultati u ribarenju postiu se u prvoj etvrtini Meseca, a najloiji za vreme punog Meseca.

RibeBeli amur Beli amur (postoji i crni) je rena riba Dalekog istoka. Njegova postojbina je sliv reke Amur i jo neke kineske reke. Beli amur dostie duinu do 120 centimetara i teinu do 32 kilograma. Polnu zrelost dostie kada naraste od 60 do 70 centimetara i teinu od 3 do 4 kilograma. Beli tostolobik Beli tostolobik (postoji i areni) je riba reke Dalekog istoka. Dostie duinu i do 100 centimetara i teinu do 16 kilograma. Polnu zrelost mujaci u naem podneblju dostiu posle 2 do 3 godine starosti, a enke sazrevaju sa 7 8 godina ivota. Morski poskok Morski poskok je riba murina koja je po svom otrovnom ugrizu ravna ugrizu zmije otrovnice. Od njenog ugriza stradaju mnogi ribari. Zanimljivo je da murina, kao i njeni srodnici jegulja i ugar, otrov izluuju i u svoju krv, pa je konzumiranje ovih vrsta riba u sveem stanju otrovno.

44


Najrunija riba Grdobinu ribari poznaju kao najruniju ribu, pa je pored njenog imena nazivaju jo i hudobina, morski avo, morska aba ili kratko abatina. Na ogromnoj spljotenoj glavi, koja zauzima tri etvrtine tela, istiu se ogromna usta, to ukazuje na njenu proddrljivost. Moe da naraste i do 60 centimetara, retko do jednog metra. Grdobina provodi ivot zagnjurena u mulju, odakle vreba svoj plen najee ribice ili raie. Ova morska avet prodire ribe ak i kad je ulovljena u ribarsku mreu. Riba bemek Riba bemek je stanovnik Jadranskog mora i svojom izraslinom pred jezikom kao crvom mami ribice i raie. Naraste u duinu od 15 do 25 centimetara. Blizak je srodnik otrovnog morskog pauka. ivi zakopana u pesak do oiju. Riba brodarka Riba brodarka ima ute oi sa crvenom pegom, pa je zbog toga esto zovu utooka ili crvenooka. Najee naraste od 20 do 30 centimetara i dostigne teinu od 200 do 300 grama. ivi gotovo u svim slatkovodnim vodama Evrope i Azije. Kod nas stanite ima u vodama dunavskog sliva. Riba papagaj Ova vrsta ribe je dobila ime po zubima koji izrastu u obliku kljuna. Ovakvi zubi ribi pomau da sa stene isupa algu ili da isitni koral i iz njega izvadi polip kao omiljenu poslasticu. Riba testera Riba testera je dobila ime po zubima koje nosi spolja i slue joj za kopanje peska kada trai hranu.

45


Riba ukljeva Riba ukljeva ivi skoro u svim slatkovodnim rekama, jezerima i potocima Evrope osim u planinskim slatkim vodama. Najee dostie duinu od 10 do 20 centimetara. Zanimljivo je da ukljeva za vreme mreenja u aprilu i maju pliva vrlo ivahno uz esto praakanje i pljuskanje.

S SkakaiBuva je skaka bez premca Buva kao mali insekt je skaka bez premca, jer skae uvis 25 centimetara, to je 120 puta due od duine njenog tela. Ako bi sa taj skok uporeivao sa skokom oveka, onda bi ovek mogao da skoi uvis 200 metara. Puma najbolji skaka uvis Puma sa svojim skokom uvis od sedam metara nadmauje i najbolje svetske skakae s motkom. Skok impale Impala kao od ale pravi skokove udalj od 12 metara, to je svrstava u red odlinih skakaa.

SlonoviHod slonova Slon je ubedljivo najvei kopneni sisar i u ivotinjskom carstvu po mnogo emu poseban. Hoda na vrhovima prstiju i ne moe da skae.

46


Polna zrelost slonova Slonovi, za razliku od drugih ivotinjskih vrsta, polnu zrelost dostiu neto kasnije. enke sa 11 godina, a mujaci posle navrenih 25 godina. enke posle parenja 22 meseca ekaju na prinovu. Svoje potomke majke-slonice jo etiri godine hrane iskljuivo mlekom. I posle toga mladi potomak uz majku ostaje do navrenih etrnaest godina. Surla slona Surla slona nastala je spajanjem gornje usne i nosa. Veoma je pokretljiva i osetljiva. U unutranjosti surle nalazi se vie od stotinu miia. Zanimljivo je da je surla slona, zbog neverovatne pokretljivosti, veliine, duine i teine od oko 150 kilograma, veoma dobro oruje u odbrani, jer njom moe da obori ili iupa veliko drvo. Ui slona Gotovo sve vrste slonova imaju velike ui. Ui slona, pored toga to su organ sluha, predstavljaju i neku vrstu klima ureaja preko kojeg ovaj gorostas isputa suvinu toplotu i tako rashlauje organizam.

SpomeniciSpomenici kulture u Sremskoj Kamenici Prema sauvanim spomenicima kulture Sremska Kamenica se ima ime pohvaliti. Tu je srpska pravoslavna crkva iz druge polovine XVIII veka i Spomen muzej Jovanu Jovanoviu Zmaju.

StakloStaklo u boji Prema nekim istorijskim izvorima staklo u boji pojavilo se dosta kasnije od nastanka prvih fabrika stakla.

47


Staklo je bojeno najee bakrom u crveno i oblikovano u obliku boica za razne mirise.

alePrvoaprilske ale U nekim zemljama Evrope, prvi dan aprila provodi se kao dan bezazlene ale. Tako na primer, prvi dan aprila u Francuskoj je dan aljivih varki, obmana i duhovitih prevara, a u Engleskoj se taj dan obeleava kao naroit dan propraen vedrim i bezazlenim poalicama. U Srbiji se prvi aprili doivljava kao dan vedre i nezaobilazne poalice, kao igra duha. Zanimljivo je da prvoaprilske ale u seoskim sredinama Srbije nisu uzimale maha sve do poetka XX veka.

T TigroviPomor tigrova u Indiji Prema vladinom saoptenju u poslednjih pet godina iz indijskih uma nestalo je 411 tigrova, od ega su lovci ubili 350 u dravi Utar Prade, a 59 tigrova je nestalo bez traga.

ToaletiJavni toaleti u Singapuru U planu grada Singapura, pored oznaka delova grada, njegovih ulica, hotela, restorana, zdravstvenih institucija, kola, bogomolja, naznaeno je i 500 javnih toaleta. Nedavno je u Singapuru poelo rangiranje javnih toaleta slino kriterijumima po kojima se rangiraju hoteli

48


TorbariCrveni kengur u kik boksu Crveni kenguri oslonjeni na velike i snane repove mogu da jedan drugom zadaju vrlo snane udarce i rukama i nogama, to u potpunosti odgovara kik boksu. Mesoder meu torbarima Tasmanijski avo nosi nezaslueno ime, a sve zbog engleskog zoologa Harisa koji je poetkom XIX veka otkrio ovu neobinu ivotinju u umama Tasmanije i tako je nazvao. Ova neobina ivotinja je veoma brza i na kopnu i u vodi. Danju spava, a nou izlazi i trai hranu, prelazei unaokolo i 20 kilometara. Hrani se, uglavnom, leevima drugih ivotinja kidajui otrim zubima velike komade koje guta bez vakanja. Najvei neprijatelj tasmanijskog avola je australijski pas poznat pod imenom dingo. Potomstvo tasmanijskog avola Potomstvo tasmanijskog avola dolazi 30 dana posle martovskog parenja. enka na svet donese od dva do etiri mladunca, ija je duina jedva 12 milimetara i teina manja od jednog grama, koji provedu puna tri meseca u majinoj toploj torbi. Zanimljivo je da potomci tasmanijskog avola uz majku provedu devet meseci, a onda se potpuno osamostaljuju.

TrgovinaTrgovinski promet manastira Prema sauvanim izvorima, krajem XVI i poetkom XVII veka hercegovaki manastiri su sa uspehom uestvovali u trgovinskom prometu sa inostranstvom. Tako na primer: manastir Mileeva u periodu od 1573. do 1586. godine izvezao je u Dubrovnik 4700 ovaca i jagnjadi, 89 jaria, 18 goveda i 12 sireva i za to primio 2000 dukata.

49


V VelikaniEdison kao menader Verovatno da mnogima nije poznato da je Tomas Edison jednom prilikom rekao: Ne elim nita da izmislim to ne mogu da prodam, to jasno ukazuje na injenicu da je u sebi nosio obeleje vrsnog menadera. Sokratova smrt Mnogi znaju da je Sokrat umro od posledica trovanja, ali ne znaju koji je otrov bio po sredi. Posle presude atinskog suda slavni grki filozof i naunik nije hteo da se ali na presudu kojom je bio osuen na smrt, ve je progutao kukutu, biljku iji otrov izaziva sigurnu smrt za pola dana.

VoeBrzorastue voe Brzorastue voe poznato pod imenom avokado, ija je pradomovina Srednja Amerika. Uspeva u tropskim i suptropskim krajevima od Meksika do Indije. Stabla su visoka od 10 do 20 metara, koja donose veoma ukusne krukaste plodove, teke od 100 do 400 grama. Kaktus svekrvin jezik Kaktus svekrvin jezik u stunoj literaturi poznat je pod imenom opuncija, vodi poreklo iz jugoistone Azije i ubraja se u voe. Plantano se gaji na Siciliji i Korzici. Raste u visinu do jedan i po metar, donosei plodove teine od 100 do 300 grama, slatkonakiselog ukusa, bogatih karotinima, saharozom, organskim kiselinama i drugim supstancama.

50


Voe udnog imena Mango je voe koje vodi poreklo iz June Amerike, ija stabla dostiu visinu od 5 do 6 metara, mada pojedina izikaju ak i do 30 metara. Gaji se u Indiji, Indoneziji, Havajima, Brazilu, Meksiku i svakako u postojbini Junoj Americi. U Evropu su ga doneli portugalski moreplovci u XVII veku i gaji se u tropskim krajevima. Plodovi su ovalno duguljasti sa teinom od 100 do 500 grama, mada ih ima u zavisnosti od vrste, od jedan, dva, pa ak i osam kilograma. Voe posebnog ukusa Voe koje ima poseban ukus poznato je pod imenom tamarilo. Postojbina tamarila su Peruanske Andi. Gaji se u Indiji, Indoneziji, Cejlonu i Novom Zelandu. Stabla su visoka do 3,5 metra, a plodovi su sono meke i aromatine bobice, teine od 50 do 100 grama sa izuzetnim bogatstvom vitamina.

VodeniceVodenice na Savi Davne 1620. godine Englez Piter Mendi, putujui iz Carigrada za London, proao je kroz Beograd i tom prilikom zabeleio da je na Savi kod Beograda video 35 vodenica.

Z ZabraneNema lova olovnom samom Vlasti u Sjedinjenim Amerikim Dravama su do 1992. godine zabranjivale upotrebu olovne same u lovu na patke. Olovnu samu je zamenila gvozdena. Osnovni razlog za zabranu bilo je padanje olovne same u vodu od ega se prema istraivanju 12,0% divljih pataka otruje.

51


ZubiDabrovi zubi Dabar ima izuzetno jake i veoma otre pljosnate zube kojima see drvee i brani se od brojnih neprijatelja. Jaki zubi ubojito oruje Tigar, kao i sve velike make, poznat je po opasnim eljustima u kojima su smeteni otri i veoma jaki zubi, pravo ubojito oruje. Otrovni zubi Tanki i otri zubi nekih zmija su otrovni i toliko dugi da ne mogu stati u usta, zato su povijeni i smeteni ispred usta. Prvak u duini i teini zuba Najdue i najtee zube od svih ivih bia na naoj planeti ima afriki slon. Odrasli primerci imaju kljove ija duina dostie vie od 350 centimetarai teinu preko 50 kilograma. Zubi jegulje Duga i uska usta jegulje naikana su igliastim zubima poreanim u vie redova da bi pouzdanije lovila manje ribe. Zubi krokodila Krokodil ima vie od 60 konino izotrenih zuba koji stalno ispadaju, a umesto njih izrastaju novi i jo otriji. Zanimljivo je da riba papagaj svoje zube neprekidno otri na granama korala, kako ne bi previe porasli i tako postali neupotrebljivi.

52


Zubi mora Mor ima dva ezdesetcentimetarska zuba koji mu slue za izvlaenje plena iz sklonita, za otvaranje koljki, za borbu sa drugim mujacima, te kao noga pri kretanju po ledu.

eleznicaNajdua eleznika pruga na svetu Prema sadanjim verodostojnim izvorima, najdua eleznika pruga na svetu je izmeu Moskve i Vladivostoka. Pruga je duga 9288 kilometara i graena je u vremenu od 1891. do 1904. godine, spojivi istok i zapad. Putovanje transsibirskom eleznicom Putovanje transsibirskom eleznicom od Moskve do Vladivostoka, vozom, traje est i po dana, umesto nekadanjih est meseci.

eneene gusari Zabeleeno je i od zaborava sauvano da je meu kineskim gusarima bilo dosta ena. Zapisano je da je meu njima bila ozloglaena Lai Cui San, koja je komandovala sa 12 gusarskih brodova (dunki), napadajui samo manje teretnjake u blizini svog utvrenog ostrva. Na ostrvu su bili postavljeni tvravski topovi iz doba Napoleona, kao i topovi sa kraja XIX veka.

53


ivotinjeCrnonosni medvedi U Australiji ivi jedna vrsta torbara obraslog dugom i gustom dlakom, koja po izgledu podsea na madune medveda, pa je zbog toga i dobio ime crnonosni medvedi ili koala. Odrastao cnonosni medvedi ima duinu od 60 do 85 centimetara i teinu do 15 kilograma. Na nogama ima otre i duge kande. Hrani se liem i mladom korom eukaliptusa, pa zbog toga crnonosni medvedii poprime miris eukaliptusa. Zanimljivo je da je na poetku XX veka bilo na milione ove ivotinjske vrste, a danas su u opasnosti od istrebljenja zbog nekontrolisanog lova i krenja uma eukaliptusa. I ivotinje tuguju Odavno je poznato da tugovanje nije svojstvo samo ljudima, ve i ivotinjama. To pokazuju naredni primeri: labud tuguje za izgubljenom labudicom, kuja tuguje za oduzetim tencima, ili, krava tuguje gledajui mrtvo tele. Samou najtee podnose one ivotinje koje ive u grupama ili jatima. I mnoge ptice teko podnose ropstvo i veoma brzo uginu ako su same u kavezu. Je kao terminator Je je vrlo korisna ivotinja i u vrtu je pravi terminator, jer unitava mieve, krtice, pueve i gliste. Sklupan podsea na bodljikavu loptu, a sklupavanje izvodi pomou jednog potkonog miia. Je naraste od 30 do 35 centimetara u duinu i 19 centimetara u visinu. Pomou rilice i nogu koje su naoruane kandama kopa zemlju da bi doao do hrane ili da u kakvom gustom grmu sagradi kuu za odmor. Zimu provodi u spavanju. Mo morskog psa Izvreni eksperimenti su pokazali da morski pas moe da oseti elektromagnetno polje.

54


Pas najslai zalogaj vuku Zanimljivo je da vuk ako moe da bira, najradije jede svog srodnika - psa, zatim jare, ovcu, jagnje i magare. Sve navedene ivotinje pojede kompletno, osim psa. Psa pojede do vrata, a glavu ostavi netaknutu.

55

DRUGI DEO Nauna dostignua

Samo terminoloko znaenje, nauna dostignua, u osnovi predstavlja odreenu retkost za koju odgovarajue naune oblasti nisu znale. Svako otkrie ili pronalazak bez obzira na veliinu predstavlja novi i po vrednosti neprocenjiv doprinos, kako za konkretnu naunu disciplinu, tako i za nauku uopte. Ili neto preciznije reeno, svako nauno otkrie ili pronalazak podvedeno pod nauno dostignue, po nepisanom pravilu, ima jasno omeena obeleja prolosti, jako prisutne vrednosti sadanjosti i viziju budunosti. Znano nam je da veina naunih dostignua pored svojih teorijskih postavki, ima i veoma aplikativna svojstva. Upravo zbog tih svojstava, zanimljivosti iz naunih dostignua potrebna su svakom ko eli da bude bar delimino u tokovima razvoja nauke i naune misli, kao i njihovo implementiranje u svim sferama ivota i rada. Jasno, da ne bi bilo dobro ako be se formulisala spoznaja o nekakvoj univerzalnosti ovog dela knjige kada je re o otkriima i pronalascima, jer se danas zna da postoje itava brda publikacija u kojima su zapisana mnoga znanja iz raznih naunih oblasti. U odeljku Nauna dostignua navedeno je 40 zanimljivosti po abecednom poretku. Svaka prikupljena i na adekvatan nain obraena informacija iz domena naunih dostignua imae svoga potroaa, bilo ranije ili kasnije. Zato oekujem da e vrlo brzo stasati novi i jo ambiciozniji sakupljai i obraivai zanimljivosti.


Drevni srpski kalendar Prema dugogodinjim i sveobuhvatnim naunim istraivanjima, naunici su otkrili pokazatelje o znanju starih Slovena, a meu njima i Srbi, su imali kalendarska znanja od pre 2000 godina. To pokazuju imena meseca u drevnom srpskom kalendaru. Imena meseci u drevnom kalendaru bila su: koloeg, soko, derikoa, laitrava, cvetanj, trenjar, etvar, gumnik, grozdober, umopad, studen i koleder. Edisonovi pronalasci Prema sauvanim istorijskim izvorima Tomas Edison je radio dvadeset sati dnevno i za vreme svog ivota patentirao je 1093 pronalaska. Izum mlene okolade Prema sauvanim istorijskim izvorima, do izuma mlene okolade doao je Danije Peter, a ne Herr Mestle. Dakle, do imena mlene okolade je dolo tako to je Danijel Peter prodao recept svom komiji. Kafa smanjuje rizik od raka jetre Japanski naunici su u desetogodinjem istraivanju na 90 000 ispitanika otkrili da osobe koje redovno piju kafu imaju manji rizik od raka jetre. Do ovog saznanja istraivai su doli na osnovu prouavanja uticaja kafe na velikoj populaciji, meu kojima je bilo osoba koje su ve bile obolele od raka jetre. Ispitivanje sprovedeno na populaciji od 100 000 osoba pokazalo je da je 547 lica obolelo od raka jetre koji nikada nisu pili

58

Drugi deo Nauna dostignua

kafu, a na istoj populaciji je bilo samo 214 osoba koje su obolele od raka jetre a dnevno su pili tri do etiri oljice kafe. Med je udo prirode Pele su oduvek smatrane svetim ivim biima i boijim darom oveku. Pela kao ovozemaljske svetice daruju nam med udo prirode. Istraivai su otkrili u rimskim amforama med star preko 2000 godina koji se i danas moe koristiti. Najbolji skaka u dalj Zoolozi su posle dugogodinjeg istraivanja otkrili da snani leopard ima najdui skok u dalj: od celih 15 metara. Izuavajui ove rekorde, naunici su doli do saznanja da ova najsitnija maka iz reda leoparda, zbog male teine i velike snage moe da postie rekordne skokove. Najstarija trkaka disciplina Najstarija trkaka disciplina, danas poznata kao maraton, prema otkriu istraivaa sa podruja sporta, nastala je oko 490. godine pre nove ere, a tek mnogo godina kasnije postala je Olimpijska disciplina. Nastanak nove vrste muice Naunici Lora Rid i Terez Markov, po struci biolozi sa Univerziteta u Arizoni, Sjedinjene Amerike Drave, prouavajui nastajanje vinskih muica koje ive na trulim kaktusima u pustinjama otkrili su nastanak nove vrste muice. Nastanak vetine plivanja Prema sauvanim izvorima otkrivenim u peinama na jugozapadu Egipta, jo preistorijski ovek je znao za vetinu plivanja.

59


Pronaeni crtei u peinama seu u prolost oko 4000 godna pre nove ere, uz naune pretpostavke da je vetinu plivanja ovek znao i pre nacrtanih crtea. Nastanak vakae gume Verovatno da nikada nee biti otkriveno tano vreme nastanka vakae gume. Jedino se zna jer su to potvrdila brojna istraivanja, da se pretea vakae gume javila pre vie hiljada godina. Drevne Maje su neto vakale, a najverovatnije neto napravljeno od plodova i listova biljaka iz okruenja. Slina je situacija bila i sa severoamerikim Indijancima, kao i starim Grcima i drugim starim narodima. Otkrie drevne pivare Nedavno je grupa naunika iz ikaga u Peruu otkrila pivaru stariju od 1000 godina. Po miljenju pronalazaa ovu drevnu fabriku koristili su pripadnici naroda Vari ije je, prema istorijskim izvorima, carstvo starije od carstva Inka, bar 400 godina. Zanimljivo je da je pivara bila prava mala fabrika koja je zadovoljavala potrebe stotina ljudi. Otkrie efekata sokova u organizmu Grupa amerikih naunika i lekara, posle dugogodinjeg istraivanja i detaljnog prouavanja dobijenih rezultata, otkrila je efekte nekih sokova na ljudski organizam. Otkrie je pokazalo da je na prvom mestu sok od groa sa 5216 bodova, zatim slede: sok od borovnice sa 3480 bodova, kupusa sa 2048 bodova, cvekle sa 1782 boda, pa tek onda mnogo hvaljeni sok od pomorande sa svega 1142 boda. Otkrie efekata vijagre Kompanija Pfizip testirala je vijagru kao lek protiv angine i hipertenzije. Posle obavljenih testiranja, strunjaci su otkrili da lek nije dao dobre rezultate, ali su istraivai uoili da ispitanici mukog pola nerado vraaju uzorke. Sagledavajui uzorke takvog ponaanja pacijenata, istraivai su otkrili da lek ima sasvim 60


suprotan efekat. Prosto neoekivano je nastao lek za poveanje potencije. Otkrie fabrike stakla u Egiptu Naunici sa Univerzitetskog koleda u Londonu i iz Muzeja Peliceus u Hildeshajmu, Nemaka otkrili su staklaru iz doba drevnog Egipta. Ovim otkriem opovrgnuta je ranija teza da je Mesopotamija bila jedina koja je imala fabriku stakla. Otkrie staklare na lokalitetu u Kantir Piramesesu, u istonom delu delte Nila ukazuje na postojanje velike fabrike stakla koja, prema procenama naunika datira iz 1250. godine pre nove ere. Pronaeni ostaci govore da je kao bazni materijal korien kvarcni prah pomean sa karbonatima i jo nekim supstancama i sve zajedno topljeno u upovima pravljenim za te namene. Otkrie inovacija u robotici Robotika kao nauna disciplina iz dana u dan belei sve vee i vee inovacije zahvaljujui otkriima novih tehnikih reenja u pogledu mogunosti pri izvravanju pojedinih poslova. Dananji roboti mogu da imaju oblik crva dok se kree kroz uske cevi, ili da postane pauk dok prelazi preko neravnog terena, ili da se pretvori u ma koji oblik, kao na primer: u loptu ili toak da bi se ubrzalo napredovanje po ravnoj povrini. Otkrie jaine pseeg ula mirisa Prema rezultatima istraivanja psi imaju 1 000 000 puta jae ulo mirisa od oveka, to je do sada vie puta dokazano pri otkrivanju droge. Britanski naunici su otkrili da psi pomou svog savrenog ula mirisa mogu da pronau rak mokrane beike kod znatnog broja pacijenata. Istraivai su registrovali da je est pasa njuei urin u 54 uzorka, detektovali rak mokrane beike kod 22 bolesnika.

61


Otkrie klepsidre Nosioci Antike uspeli su da stvore spravu za merenje vremena pomou vode ili ulja. tu spravu su nazvali klepsidra. Ovaj izum predstavlja veliko dostignue. Klepsidra se sastojala od dve posude s tim da u jednoj voda tee kapilarnom cevicom podiui u drugoj plovak koji pomera figuru koja na stubiu sa brojkama pokazuje vreme. Najkrae, klepsidra je vodeni asovnik. Istorija nauke je zabeleila da su drevni Egipani jo u II veku pre nove ere koristili klepsidru za merenje vremena. Otkrie komodo zmaja U Prvom svetskom ratu na ostrvu Komodo jedan pilot oborenog aviona spasavajui se na pomenutom ostrvu otkrio je neobinog gutera, poznatijeg kao komodo zmaj. Na ostrvu, prirodnom rezervatu, danas ivi oko 5000 gutera poznatih pod imenom komodo zmaj. Zanimljivo je za ovu vrstu gutera da pojede svaki plen koji moe da savlada, ukljuujui i pripadnike vlastite vrste. Guter ima oko 60 otrih zuba kao kod ajkule i veoma gipku lobanju to mu omoguava da jede velike komade mesa. Napada svinje, male jelene, a ponekada i odrasle bivole. Oevidci priaju da je guter teak 46 kilograma i da za 20 minuta moe da pojede svinju teku 40 kilograma. Komparirajui ga sa ovekom, znailo bi da bi ovek za 20 minuta mogao da pojede 320 hamburgera. Otkrie medveda bez zimskog sna Naunici Ruske akademije nauka izuavajui ivot mrkog i himalajskog medveda, otkrili su da sa prvim hladnim danima medvedi ne odlaze u viemeseni zimski san nego po tajgama sa temperaturom i od minus 30 stepeni Celzijusovih, vode potpuno aktivan ivot. Samo ih jaki mrazevi nateraju na nekoliko dana spavanja. Naunici su zapazili i to, da samo enke koje oekuju potomstvo, ne naruavaju tradiciju, mirno spavaju u svojim brlozima.

62


Otkrie nove tektonske ploe Japan kao zemlja izlazeeg sunca ima 20,0% svih svetskih zemljotresa, jer se nalazi na rubovima etiri tektonske ploe, u nauci poznate kao: evroazijska, severnoamerika, filipinska i pacifika. Dugogodinjim i vrlo sistematinim prouavanjem geolokog sistema tla pokrajine Kanto, kojoj pripada grad Tokio, geolog ini Toda otkrio je novu tektonsku plou nezavisnu od filipinske ploe. Ukoliko se ovo otkrie pokae tanim, nuno je da se menjaju mere za predostronost potresa. Otkrie porekla utih mrava Nauna istraivanja su otkrila da rii domai mravi potiu iz Etiopije. Njihova prvobitna stanita su bile ume Afrike, Egipta i juga Francuske, a danas su prisutni gotovo u itavom svetu zahvaljujui svetskoj trgovini. Otkrie prozirnosti vode Grupa holandskih naunika, radei za jedan nemaki institut, 13. oktobra 1986. godine otkrila je u Vedelovom moru kod Antarktika prozirnost vode do dubine od 80 metara, iako su naunici verovali da ovolika prozirnost moe biti samo kod destilovane vode. Otkrie razlika u visini Za precizno utvrivanje visine, a naroito deteta, nije dobro vriti jednom ujutru, a zatim uvee, jer se kao po pravilu dobija nerealna visina. Jutarnja merenja daju rezultate koji su za jedan centimetar, pa i vie, vea od veernjih. Osnovni razlog za to nalazi se u injenici da se visina tokom dana smanjuje pod uticajem teine tela. Ameriki naunici su otkrili da za precizno utvrivanje visine nije znaajno jutro ili uvee, ve da se merenja obavljaju u isto vreme.

63


Otkrie skenera Otkriem skenera medicina je dobila specijalni rendgen kojim se sasvim pouzdano mogu zapaziti zaepljenja ili krvarenja iz krvnih sudova, uz veoma precizno odreivanje lokacije arita. Otkrie starih potopljenih brodova Na udaljenosti oko 50 kilometara od obale Izraela ameriki istraiva morskih dubina Rasber Balard uz pomo podvodnog robota otkrio je dva fenianska broda natovarena vinom na dubini od 475 metara. Jedan brod je dugaak 18, a drugi 15 metara. Brodovi su potopljeni u oluji pre vie od 2500 godina, to predstavlja najstarije potapanje brodova. Otkrie svetlee ribe U naunim krugovima koje se bave okeanografijom, dugo se verovalo da u okeanskim dubinama nema ivota. Najvee iznenaenje za naunike bilo je otkrie da veina ivotinja veite tame nije slepa, ve da ima oi specijalno prilagoene za prijem i najmanje svetlosti. Posebno iznenaenje je izazvalo saznanje da u okeanskim dubinama ima ivotinja koje mogu proizvesti svetlost. Kod nekih riba svetlost nastaje zbog prisustva svetleih bakterija u tkivima ili kao posledica svetlee sluzi koja se izluuje iz koe ili sa proizvodi u posebnim organima za svetlost. Naunici su otkrili i to, da svetlee ribe ne ive stalno na dubinama ispod 600 metara, ve i u delovima vode gde vlada sumrak. Pored ribe i neki morski psi svetle, kao na primer pas kotelj ornac. Otkrie teta od peanih dina Istaivanja koja se sprovode od sedamdesetih godina XX veka otkrila su da peane dine gutaju svakog dana po 30 centimetara plodnog zemljita u Kuvajtu i Egiptu. Naunici su tokom svojih istraivanja na podruju Bliskog istoka zabeleili da peane dine, pored plodnog zemljita, za kratko vreme progutaju itave puteve, plantae, aerodrome i naselja.

64


Otkrie vrsta srna Sigurno da je svaki, pa i lovac poetnik, uo za srnu, ali se pouzdano zna i to da mnogima nisu poznate mnoge vrste srna, kao na primer: mandurijska, kavkaska, tibetska, sibirska i druge. Mnoge su otkrivene tek poetkom XX veka. Tien-anska srna otkrivena je 1906. godine, mandurijska 1908, sibirska 1910. i kavkaska 1911. godine. Poiljka slonovae Slonovi su velike ivotinje, koje samo u jednom danu pojedu i do 300 kilograma hrane. Nekada je ove ivotinjske vrste bilo na milione samo na Afrikom kontinentu, a danas su jako proreeni nesavesnim ponaanjem lovokradica koji ih nemilosrdno ubijaju, a sve zbog skupocenih kljova. Tokom 2000. godine, zahvaljujui naunim dostignuima, otkrivena poiljka slonovae iz Nigerije, Obale Slonovae i Senegala sa neverovatnom teinom od 4000 kilograma to prema realnim procenama strunjaka odgovara kljovama od 550 slonova. Pronalazak geografske karte Naunici su istraujui sadraj glinenih ploica, uspeli da otkriju najstariju geografsku kartu izraenu na glinenoj ploici u Vaviloniji oko 2500. godne pre nove ere. Iz ovog otkria naunici su uspeli da saznaju da su Vavilonci razvili postupak deljenja kruga na 360 stepeni. Pronalazak magnetne rezonance Pronalazak magnetne rezonance za medicinu predstavlja veoma veliko dostignue. Aparat omoguava lekarima da brzo i potpuno tano dobiju sliku unutranje strukture mozga sa svim eventualnim suenjima ili oteenjima modanih arterija.

65


Pronalazak novog elika Grupa naunika iz Nacionalne laboratorije Oukrid, Sjedinjene Amerike Drave, na elu sa ao Psing Lu pronala je recept za pravljenje nove vrste elika koji je vie staklen nego metalan. Do nove vrste elika naunici su doli meanjem gvoa, hroma, molibdena, ugljenika, bakra i, to je najvanije, retkom metala itrijuma. Novi elik je neobino jak i primenjivae se za vrsto presvlaenje industrijskih maina, sportskih rekvizita i medicinskih uloaka (implantanata), kao i izradi lakih letilica. Pronalazak piame Nono odelo - piama vekovima je u upotrebi i danas je, gotovo, neizostavan deo svaije garderobe. Prema miljenju mnogi istraivaa, piama je pronaena pre nekoliko vekova. Istraivai su otkrili da su piame nastale u Indiji i da su ih nou nosili i mukarci i ene. Predpostavlja se da su piame u Evropu stigle iz Indije krajem XIX veka, to potvruje i injenica da se prva piama pojavila u Londonu 1896. godine. Pronalazak tartufa Tartufi su udo meu gljivama, jer rastu pod zemljom i veoma ih je teko pronai. Za tartufe su prvi saznali italijanski lovci. Posle tog saznanja dolazili su sa obuenim psima, pronalazili, odnosili i prodavali po veoma visokim cenama. Pored obuenih pasa za pronalaenje tartufa, pojedini narodi koriste i druge dresirane ivotinje, kao na primer u Francuskoj svinje, a u Rusiji medvede. Zaimljivo je da se tartufi kao vrsta gljiva mogu uzgajati. Kao potvrda je Francuska gde se godinje proizvede oko 1500 tona tartufa. Pronalazak tehnike za posmatranje arterija Ljudski um je pronaao takvu tehniku kojom se mogu posmatrati arterije. Tehnika je napravljena tako da se pacijentu da 66


injekcija joda kako bi se dobila potpuno jasna rentgenska slika arterija. Pravljenjem arteriografije stie se jasna prdstava o tome da li treba praviti hiruke zahvate ili ne. Prvi potres zemlje u Srbriji Prema naunim evidencijama najstariji potres zemlje u Srbiji registrovan je 518. godine - juno od dananjeg Skoplja. Naunici su samo zabeleili podrhtavanje tla bez izmerene dubine arita. Bez obzira na evidentne manjkavosti, sama evidencija je veliko dostignue. Prvo takmienje u plivanju Istraivai iz oblasti sporta uspeli su da otkriju dokaze o prvom organizovanom takmienju u plivanju na planeti. Re je o takmienju iz 36. godine pre nove ere u Japanu. Na ovom takmienju samuraji su demonstrirali svoje umee u plivanju. Vreme razvoja krpelja Izuavajui razvoj krpelja, naunici su otkrili da proseno vreme razvoja jednog krpelja traje od 250 do 280 dana. Ukoliko su nepovoljni uslovi, kao to je nedostatak hrane, vreme razvoja se produava i do dve godine, pa ak i cele etiri godine, da preraste u odraslu jedinku. Zemljotresi u Srbiji Posle snanog zemljotresa u oblasti Gradita i Golupca, koji se desio 8. aprila 1893. godine, nauka je naunicima stavila u zadatak da redovno prikupljaju podatke i prouavaju seizmologiju kako bi na vreme predvideli pojavu zemljotresa na pojedinim lokalitetima. Zanimljivo je da je tek posle 60 godina, tanije 1958. godine, sainjena seizmoloka karta naih prostora. Prema naunim proraunima i prvim kartama seizmikih nezgoda u Srbiji, u kojima su predstavljena predvianja za sledeih 50, 100 i 200 do 500 godina. Navedene su i 44 arine zone, od kojih su neke i izvan Srbije, ali e se potresi osetiti.

67


Najjai zemljotresi mogui su u okolini Svilajnca, Lazarevca, Vranja i na Rudniku. ivot slonova Posle dugogodinjih praenja i izuavanja ivota slonova, otkriveno je da su slonovi vrlo socijlna bia i da ive u porodinim grupama, koje ine, uglavnom, enke i mladi. Mujaci ive usamljenikim ivotom. ak mladi mujaci kada napuste majku zapoinju samotnjaki ivot ili se udruuju u manje neporodine grupe.

68

TREI DEO Mudre misli


2

Mudrost je svojstvo koje pripada samo oveku, koje ga odvaja od svih drugih ivih bia na naoj planeti. Danas postoje brojni i veoma razliiti izvori u kojima su sadrane mnoge mudre misli, koje je ovek stvorio jue, ima za danas i uva za budunost. Ili kratko i precizno reeno, svaka nova mudra misao, bilo da je izgovorena, ili napisana, predstavlja nemerljivo bogatstvo ovozemaljske civilizacije. Svaka mudra misao predstavlja, ili pouzdanu potvrdu za sprovedenu ivotnu aktivnost ili poruku za nastupajue vreme. Znam da mnoge mudre misli veno traju, odluio sam, bez obzira na sve opasnosti u koje se moe upasti, da sakupljam, obraujem i po svojim ve primenjivanim kriterijima sortiram, kako bi riznica mudrih misli bila dostupna svakom sadanjem i buduem korisniku. To inim zbog uverenja da e i ovaj skromni doprinos biti od koristi za mnoge korisnike strune i naune literature. Poglavlje Mudre misli razvrstano je na Mudrosti znamenitih ljudi i Mudrosti aforizama, s tim da ima 51 mudrost znamenitih ljudi i 83 mudrosti aforizama. I na kraju, rekao bih da su mudre misli veliki portret autora velikih ljudi, najveih mislilaca, naunika, pesnika, filozofa, umetnika, dravnika i svetitelja od pamtiveka do danas.

Trei deo Mudre misli

Mudrosti znamenitih ljudi Ako ovek ne ide nasuprot razumu, on ne moe ni do ega da stigne. Ajntajn, A. Mladi ljudi volite i potujte ivot, on je dobar za svakoga ko ide pravo svojim putem i ko u dubini svoje zanesene due uva san o onome to je bilo jue i nadu u sutranji dan. Anatol Frana Kad bi svaki ovek bio ovek onda bi svaki kamen bio dragulj. Andri, I. Ljubav je laka psihika bolest koja se uspeno lei brakom. Art Bavold Svi smo mi rezultat ljubavi i zanosa. Bajron Postojim dokle plaam porez. Dekart Demokratija je lek za sve, ona i njeni plodovi, kao i plodovi svakog prirodnog razvoja, sazrevaju sporo. Don Stjuart Mil Znam da istorija u svim vremenima izvlai najudnije posledice iz najudaljenijih uzroka. Eliot, S.T. Teke su svae izmeu brae. Evripid Kad ena veruje da je zaljubljena, ona veruje da je verna. Ona u to veruje do te mere da na kraju to i postaje. Flober Ljubi li duboko samo jedno bie, inie ti se sva ostala dostojna ljubavi. Gete Besmrtni su smrtni, a smrtni besmrtni, jer je ivot ovih smrt onih, a smrt onih, ivot ovih. Heraklit Starija generacija moe tek svojim zastraujuim primenama delotvorno uticati na mlade. Hoel, S. Slatko je i asno umeti za domovinu. Jo je slae za nju iveti. Horacije Prijateljstvo je biti brat i sestra; dve due koje se dotiu ali se ne spoje. Ljubav je biti dvoje ali ipak samo jedno. 71


Viktor Igo Bez potovanja nema istinske ljubavi. Kant Tajno se obino gube znaajni ljudi, i to najvie iz prevare. Karadi, V. Nikada se ne moe izrei mudrosti, koliko se moe preutati gluposti. Kineska poslovica Bez poznavanja snage rei nemogue je poznavati ljude. Konfuije Dok se ljubi dotle se prata. La Rosfoko Pismen se istie samo nekada, a polupismen stalno. ivot je sportska staza preko koje ovek, bez obzira na duinu, pretri veoma brzo. ovek enu upozna tek kad se njome oeni. Ljubav je dvoboj u kojem oba partnera gube glavu. Ljubav je pozorite bez publike u kome glavnu ulogu ima onaj ko se bolje ulaguje. Ljubav je slepa, progleda posle braka. Lale Pepeo mrtvih stvorio je otadbinu. Lamartin Gde velika zvona zvone, tu se mala ne uju. Latinska izreka Prvi dan ljubavi je i poslednji dan razuma. Merime Ljubav je istorija kreveta. Napoleon, B. Blaga re zove prijatelje i miri neprijatelje. Narodna izreka Tranziciju izdrava nadovek. Nie Kad se neko zaljubi, poinje varati sam sebe, a zavri varajui druge. Oskar, V. Nikad nita ne izaziva pobunu vie od nepravde. Sva druga zla koja primamo nisu nita prema ovome. Demokratija je hrabrost. Perikle Pobeda je kolateralna teta. Pit Podnosimo pogreke svojih prijatelja, pa zato onda ne bismo podnosili i pogreke vlastite dece. Plutark Karakter nekog oveka upoznaje tek kad ti postane pretpostavljeni. Remark Ako hoe da bude voljen, onda i voli. Seneka Kad ljubav hoe da govori, razum mora da uti. Spinoza Prvi preduslov za besmrtnost je smrt. Stanislav Jei Lec Oni odlaze u boji stan. 72


I vena svetlost neka im sija. Sveto pismo I kad nam muke uzmete ivote, grobovi nai borie se s vama. anti, A. Ima 100 i jedan razlog u prirodi zato se raaju tako tvrda srca. ekspir Vlast je kao morska voda, to je vie pije sve si edniji. openhauer Najee mrnja nastaju meu roacima. Tacit Bitku dobija onaj koji je vrsto odluio da je dobije. Tolstoj O, nek se rodi osvetnik neki iz pepela moga. Vergilije Od svih strasti, ljubav je najjaa, jer ona istovremeno napada glavu, srce i telo. Volter Kada neko uini ono to voli, onda mora da voli ono to ima. Zola, E.

Mudrosti aforizama Otvorio je elitni restoran. Doterao je cara do kuvara. Oni koji propevaju pred islednikom su pratei vokali. Bogdanovi, Z. Dajte mi po(s)lugu, pokrenuu svet. Vie je ljudi stradalo od sudija nego od zakona. irkovi, M. Postoji niz politikih razloga koji me nagone da zazirem od politike. Teko je oveka drati iza brave, ali izdraemo. Drini, . Vano je uestvovati, ree predsedniki kandidat. Sva politika ubistva bie uskoro rasvezljena-ree ministar policije u zabavno-humoristikoj emisiji. ergovi, R. Vrlo blizu smo zapada. Ve smo njegov bliski istok. iki, M Uhvatili su poslednji voz. Bio je na slepom koloseku. Operacija uspela. Pacijenta voze u Hag. Srbi su najstariji narod u srpskim selima.

73


Mi nismo zlopamtila. Ko se jo sea obeanja da emo iveti bolje. U komunizmu e svi iveti u Hagu. Kada e biti otkrivena masovna grobnica u kojoj je sahranjena Jugoslavija. Erdeljan, A. Srbi na Kosovu imaju slobodu kretanja samo kada se iseljavaju. Dok su oni gore, onima dole je gore. Gole i bose vidimo golim okom. Dravni aparat ne ra. Stalno se podmazuje iz budeta. Jankovi, G. Moramo se suoiti sa prolou. Zato idemo natrake. Venanja su kolektivna, a razvodi pojedinani. Ja ima samo jednu elju da mi se ispune sve elje. Ne bi se reeklo da smo glup n arod, ali dela sve govore. Pre i posle jela, treba novac prati. Jovanovi, S. Stanje u dravi je momentalno normalno. Jozi, M. Nama fali neko drugo vreme da bismo iveli u ovom vremenu. Koci, D. Vlast mora da bude budna, a narod moe da sanja. Bogati pojedinci nam kvare imid siromanog drutva. Kad radnici trajkuju nma rste proizvodnja. Kusovac, V. Kod nas bi svaki drugi da bude prvi. Prstao sam da idem na posao. Da posao ne trpi. Lalii, E. Peko Savremeni renik Automobilizam: Servis za ienje peaka. Batina: Zakon jaeg koji je uvek na snazi. Glava: Kao padobran je. Pomae samo kad je otvorena. Goli ivot: ovekovo najvee bogatstvo. Diploma: Kraj muka, poetak jada. Protekcija: Strana re koja se kod nas odomaila. Smrt: Zadnja rata ivota. Marinovi, M. Grof Ovo nije izvrnuta istina, ve la postavljena na zdrave noge. Postao sam daltonista. Ne razlikujem sadanji od biveg reima. Istina je mrtva. Zato je iznosimo. Kod nas je siromatvvo postalo ustavna kategorija. Odkad smo sterali pravdu, gubi joj se svaki trag. 74


Izmetena stvarnost je postala srpska postojbina. Zbirke aforizama predstavljaju istoriju bolesti jednog naroda. Ovo nije najgore svetlo, ve idalan mrak. Gori od goreg, to je ve parlament. Mihajlovi, I. Teko je biti disident. Ima manijaka koji te stalno prate. U zemlji golih i bosih, najbolje ive modni kreatori. Balkan je groblje dravica, od kojih su bar polovina nae. Na groblju je kao i u ivotu, najbolja mesta su davno zauzeta. Sirotinja, to je kod nas srednji sloj. Sabrao sam dva i dva i dobio est. To je rezultat vredan panje. Mi i kad kleimo, radimo to bolje od drugih. im pomislim na unutranje organe, osetim smrad. Najvee patriote preive sve ratove. Glavni glumci nikad ne ginu. Meu piscima je veliki procenat pismenih. Neprijatelj je bolji od prijatelja, on stalno misli na tebe. Okrenuli smo putokaz u suprotnom smeru. Sad smo konano na pravom putu. to vie perem ruke, to mi je kraa linija ivota. Svaka vlast koja vara narod ima skrivene andare u rukavu. Nestorovi, N. Sve to smo posejali kao da je u zemlju propalo. Mito u prosveti je kolski primer korupcije. Obradovi, R. Okrivljeni je osloboen, jer rtva nije htela da ga se seti. Jedino neosporno ljudsko pravo je da se jednom oprui koliko si dug. Od afere do afere TV ekran sve opere. Ognjanovi, D. Vlast ima vrst oslonac u narodu. Pepela mu se na glavu. Dounici se vie ne kriju. I oni su postali transparentni. Popovi, T.Z. Ko nama doskoi, razbie se o dno. Stalno se kunem u vlast, ali ne redi jo su ivi. Rakievi, T. Imamo i mi keca u rukavu, samo to je u naem kaputu neko drugi. 75


Kad dravu nema ko da vodi, vode je politiari. Na Kosovu smo izgubili carstvo. Gde ta izgubi, tu ga i trai. Ropstvu koje stie, dok putuje ime je sloboda. Raskono vijore nae dobro spakovane zastave. Narod je dvorska luda demokratije. Ranki, Z. U Srbiji nema moje i tvoje, sve je to na prodaju. Bili smo kao rogovi u vrei, a zavrili smo kao lovaki trofeji. Srekovi Na bolestan je hibrid. Beremo ga cele godine. Stoi, M. Poslednji smo jer smo na malom kontinentu. Da smo u Aziji ili Africi, ne bi smo bili poslednji. Mi smo najgori u celosti, ali smo pojedinano najbolji. Teofilovi, V. Kukae Evropa za nama, ali mi emo ve biti Velika Albanija. Nisam ja za ulazak u Evropu po svaku cenu. Bolje je biti siromaan, ali poten. ta ste zapeli za Evropu ima li neto mlae. Od kako je ovek izumeo toak, sve je lake krenulo nizbrdo. Tilger, R. Uspeli su da naprave okvir. Sad moemo da se slikamo. Zakon je proao. kolstvo e morati na popravni. Vujovi, M. Pozdravljam sve u studiju izvodljivosti. Posebno reiju. Vukomanovi, B. Ne usuujem se da mislim. Nastaviu da govorim. ivojinovi, M.

76

ETVRTI DEO Korisni saveti

Nikada nije bili niti e ikada biti da ovek bude naoruan svim znanjima koja mu trebaju ili e zatrebati. Zbog te injenice kroz celu istoriju oveanstva neprekidno se provlai glad za znanjem, pa zato i nije udo kada se iskae misao da znanje ima neprocenjivu vrednost, bez obzira odakle dolazilo i ta tretiralo. Da nije neprekidnog priticanja novih i raznovrsnih znanja ovovremenski ovek bio bi vrlo brzo intelektualni siromah. Zbog prethodnih injenica uzeo sam sebi za pravo da i u ovom delu ove knjige navedem jo neke savete koji su potrebni svakom oveku. Poznato je da danas postoje brojni saveti zapisani u pisanim izvorima, ali mislim da ih nikada nije previe. U poglavlju Korisni saveti navedeno je 68 saveta popisanih u abecednom poretku. Uveren sam da e svaki savet u ovom delu knjige dobro doi i onima koji ga znaju, kao i onima koji ga prvi put uju. Prvi da se podseaju, a drugi da ue. Iskreno u se radovati ako se saveti i iz ovog dela knjige budu koristili u ivotnoj praksi.

etvrti deo Korisni saveti

aj od gloga U stresnim situacijama najbolje je piti aj od gloga, s obzirom da aj od ove biljke blagotvorno utie na regulaciju disanja i sranog ritma. aj za poboljavanje sna Za poboljavanje sna preporuuje se aj od lavande, koja umirujue deluje na organizam. ienje emajliranih posuda esto unutranjost emajliranih posuda potamni. Da bi posue ponovo bilo isto i glatko, povremno treba prokuvati svee ljuske od krompira. ienje ljutog rena Ljuti ren se lako i bez suza izrenda ako ga prethodno zamrznemo. ienje mrlja od re sa kuhinjskog pribora Mrlje od re sa kuhinjskog pribora najuspenije se iste krikom sirovog krompira. ienje mrlja od re sa pribora za jelo Na priboru za jelo ponekada se pojave veoma rune mrlje od re, koje se mogu lako oistiti plutanim epom namoenim u jestivo ulje.

79


ienje mrlja sa pamunih i lanenih tkanina Mrlje nastale na pamunim i lanenim tkaninama lako se uklanjaju ako ih prvo operemo sapunom i vodom, a onda deterdentom.

ienje oraha Da bi odvojili polutke jezgra od ljuske oraha, uinimo sledee: orahe sa ljuskom treba potopiti u zaslaenu vodu nekoliko sati, a potom ih ocediti i poeti sa krckanjem ljuski pazei da se izvade cele polutke jezgra. ienje re