382 Mcd,marod,ri l.:11/t1m1i od11osi

pokrenutih na nad nacionalnom nivou da b i ovaj projeka t zaziveo na konzistenta n nac in : sa cetiri stot ine evra izm edu 2007. i 2013. god i­ne za t r ideset zemalja, kulturn i progra m predstavljao je sam o 0,03% bud zeta Ev ropske komisije iii tr inaest centi po sta novniku godi snje.63

Kultura je i d alje oblast sa naj m anje zajednickih evropskih politika, u ko_je se ionako ulaze veoma m alo. To je krivica drfava, ljubom ornih na svoje ekskluziv no pravo u dom enu kulture, koje su kocile osnivanje institucija posvecenih kulturi .64 Glav na evropska kulturna ostvarenja bila su plod bilateralnih sporazuma, poput onog koji predstavlja osnov fra ncusko-nemackog kana\a Arte (cije su prve emisije prikazane 1992. godine).ro

No, program Kultura vec predstavlja izvestan progres u odnosu na prethodnu prazninu; on ne obuhvata celu kulturnu politiku vodenu na evropskom nivou , koja prolazi kroz druge programe i institucije (naro­cito program MEDIA i strukturni fondovi finansiranja), kroz pravne i regulativne mere (videti narocito direktivu Televizije bez granica, cija prva verzija d atira iz 1989. godine i koja organizuje zajednicki radiodi­fuzni okvir u Evropi), i kroz politike koje vodi svaka od drfava, poput Francuske. Te drfave su se pokazale veoma aktiv nim u promovisanju i odbrani sopstvenih kulturnih vrednosti . To je jedna od najocigled­nijih m anifestacija ove kulturne vitalnosti i umnofavanje najrazliciti­jih ,,m refa", bilo da su imale pomoc evropskih vlasti iii ne. Jedan od sto primera je evropska mrefa debatnih kulturnih centara (Asocija-

63 Videti sajt Odbora za k ulturu Ev ropske komisij e: http//ec.europa .eu /cultu re. 64 Katherine Sa rikakis, .,The Eu ropea n Union and C ulture: between economic

regulation and Europea n cu lt ura l policy", Cultural Trends, tom 18, br. 1, sir. 109- 110. Za ekonomski pristup kultur i u Evropi videti izvestaj koji je narucila Evropska komi­sija kabinetu za evropske poslove KEA (http://ec .eu rope.eu/culture/kez6documents/ doc:873-fr. htm). Laurent Ma rt in, ., La construction politique de !'Europe culturelle, 1945- 2005", u Anne Dulphy et a l. (di r.), Les Relations culturelles interna tionales au XXe siecle: de la dip lomatie cu lt urelle a /'a ccu ltura tion, Bru xelles, Peter La ng, 2011, Si r. 62 1- 634 .

_•' 0 ev ropskirn radiod ifuzn im tehnologija m a videti u: Andrea Esser, The tran ­sna tiona li zat ion of european te levisio n", Jou rn al of Contempora ry European Studies, tom 10, br. I ; str : 13- 29 i .. Aud iov isual Co nt ent in Eu rope: Tra nsnationali zatio n a nd Approximation", ]011 rna / of Contempora ry European Studies to m 15 b r. 2 2007 st r. 163- 184 . • ' • •

Novi svetsk· k r ulturni p

. oredak .. kulturnih centara za okupljani·e . 383

c1Ja d . . . . . umetn1ka _ A bl inU 1991. go me na m1c1iativu Fr CCR) osn oa . . . ancuske .. ' OVana u ntara za okuplJa nJe umetnika, koi· i dana . asoc1iacije kultu .h

ce . s 1mai· • rn1 etnaes t evropsk 1h zemalja.66 Ova Ev u cetrdeset tri ce t u p . ropa za ko· n ra

ko slab a na kulturnom I tako podeli·e JU se smatra da. ta na na po\iti "k Je . pokazala neverovatn u solidarnost u nizu d c om planu, ipak 1e . . · 1 . ;, . • me unarodn·h •.. .

1.e cilJ b1 o o tvaranJe trz1sta dobara i kult .h 1 pregovora

CIJl urn1 uslu k . videti u sled ece m poglavlju . ga, ao sto cemo

Neuravnotezenost sveta i multilateralne organizacije

Zahtev za novim svetskim informativnim poretkom

Seda mdesetih godina napredak komunikacionih tehnologijaodvi­

jao se paralelno sa sve vecim dovodenjem u pitanje prev\asti Zapada nad svetskim toko m info rmacija. Medunarodni pregovori o satelitima

za posmatra nj e Zemlje (1974) ili o raspodeli svetskog radiofrekvencij­

skog spektra iza zva li su diplomatske sukobe, otkrivajuci odnose_sn_a~

ga izmedu Istoka i Zapadu, Severa i Juga. Ulogu koju su imale c_etm . k (t\.FPiRojters) tdve

novmske agen c ije svet skog raspona, dve evrops e ' . . . . . • . . d ) meravanJU 1ntormac1-

amencke (A ssociated Press 1 Unite Press u us . 1 ·Ji . I . . I t" nesvrstanih zema ia i Ja narocito su kritikovali intelektua O I v as 1_ . . .h O iava u Jrr-

. . k . last SiedmJen1 r zemalJa sovjetskog bloka , 1sto ao I prev .. Uneska ukazale su na telsatu. Tokom 1973. i 1978. dve kon fe renoJe . . •· i zahtevale

. . ledu mtormac1p neJednakosti izmedu Seve ra I Juga u pog . k munikacionog po·

. c auvnog t o k. uspostavlJ. anJ· e novog svetskog 1111orm · 1 ekonoms im ,, . . . ela za nov1n retka" (NOMIC), koji je bio deo opst1Jeg ap .

ovnog kon· d . u domenu pon "" h

s,; • • . . v opske sara nJe . k tizacijon1 svo11 . . . C tlJ o ve mreze je uspostavlJa nJe ~. r . . 1reia se fin ansira O

, accr-europe. ~cenJ a nasled a u sluzbi umetni ka i istrazivac_a. ~ Videti u: http://w\vW-clanova i apelova n jem n a evropske fina ns1Jere .

org/ reseau .aspx

384

. kriltrinri od11osi Medrma rodnr

... 1. na ruceno je istrnziva nje o proble,n. tskoi ko111 is1J . . . . , 111a ko

Poretkon1-Sve .. ·. . kovodio Son MekbraJd, osntvac Am nest I -

. .. koJI I11 1e I u . .. . k . • . Y nter. n,unikacl)e, · grade za mir, CtJ<l Je onacna ve.rz1J· a obJ·a 1. . . N belove na . v Jen nat1onala _1 ° d nazivom Vise glasova, ;edan svet (Many voices a 980

ood1ne. Po . • . d k t k . . . . ' one 1 • ::- .. , • . ·e bio prvi zvamcn1 o ' umen OJl Je Jasno post .

Id) taJ 1z, estaJ J . . . dl • . av10 wor , • protoka infonnaoJa I pre 0210 mere za resa . pitanje neravnoteze vanJe

situacije. . ·1 .. d f'k T · · . . . es··taJ· niJe prat1 a mJe na e l asna mera. o Je isto tol 'k No oYaJ 1zv . . 1 o . ' d •h i severnih drzava koJe su se bonle da zadrze sopst

greska zapa n1 . . . .. ve-

k . t koliko i Istoka i Juga, Jer Je mnogun od nJih novi informativ-

nu ons, . . k ni poredak predstavljao alibi za pravdanJe 1zo~~an a unutrasnjih refor-

. Debate O novom svetskom poretku suocile su se sa dvostrukom m1. ,, tvrdoglavoscu: odbijanje poje~inih zem~_lja Juga ~a se bave starim pro-blemom politicke cenzure koJU vode nJihove drzave na unutrasnjem planu pratilo je odbijanje velikih industrijskih sila da se osvrnu na nova pitanja ekonomske cenzure podstaknute koncentracijom u ko-

munikacionim industrijama."67

Osamdesetih godina ovaj zahtev otisao je u drugi plan, potisnut usled medijske deregulacije koja je zahvatila vecinu zapadnih zemalja, poput Sjedinjenih Drfava i Velike Britanije. Njih dve su, pod uticajem celnika sa ultraliberalnim idejama, istakle neophodnost uklanjanja barijera svih vrsta ka ,,slobodnom protoku informacija", no istovre­meno su se povukle iz Uneska, smatrajuci ga suvise ,,politizovanim". Paradoks je da se, zahvaljujuci ovom povlacenju iii uprkos njemu, or­ganizacija okrenula ka takode ,,liberalnom" konceptu, napustajuci NOMIC 1989. godine, kada se raspao Sovjetski Savez, ne postavljajuci v'.se jednakost razmene informacija kao preduslov za slobodu informa­CIJa. Godine 1988. Unesko je proglasio ,,Svetsku dekadu kulturnog raz­voja" (akciju koja je preporucena jos 1982. tokom svetske konferencije 0 _kultu~~im politikama u Meksiku) otkrivajuci da je neuspeh razv~!­mh P0,1_1t1ka pokrenutih pedesetih godina posledica cinjenice da se m~e P?sve~ivalo dovoljno paznje sociokulturnim faktorima. Cilj Dekade Je bt!o UJedin1·en1·e m d I d' 'h 'h · dnica . . e uv a 1111 organizacija i intelektualm zaJe svih zema!Ja da bi poslednjih deset godina XX veka bile sprovedene

67 A rmand Mattelart , 11 . d., str. 223.

Novi svetski kulturni poredak

znacajne promen~ koliko u domenu samog kulturnog zivota, toliko i u davanju kultun ~,entralno~ me~ta u procesu razvoja. Deset godina

kon ove ,,dekade treba pnznatI da je zaista ustanovljen novi svetski ~aformacioni poredak, koji ukljufoje globalnu komunikaciju i zabavu,

::ko je dosta dru_gaci!i ?d ~no~a ~ c~mu su ,neki_ sanjali sedamdesetih odina: prevlast 1 dalJe 1maJU SJedmJene Drzave 1 Evropa, ali se ipak, u

~anjoj meri, pojavlj_uju n?ve sile k?i.: d~ facto m_enj_aju ravnotezu u od­· ma moci u konst az1Jsko-pac1f1ck1h zemalJa, 1 na drugom mestu,

nos1 ' zemalja Golfskog zaliva i J~zne Amerike. N~, suk~bi nis~ nestali; oni

dobili vise tehnicki obhk u medunarodmm telima koJa ugovaraJU SU . ke tarife i regulativne prepreke prilikom razmene (kupovine) canns kulturnih dobara i usluga.

Borba za kulturno izuzece i kulturnu raznolikost

Od kraJ· a cetrdesetih godina sve veci broj ze~alj~ ucestvkuje u prke-. k' h b j restnkc1Ja na e onoms e

govorima o smanjenju canns J o aveza o car1·nama i troovini · o · t sporazuma · 0

oblike razmene u okvir~ _ps eg . UruPVa•ski) poceo je 1986. i (GATT). Poslednji od ovih Cikl~sa (~vam di O Jana kasnije, Svetske

d. mvanJem, go nu okoncao se 1994. go me, sa os . . nil GATT On je predsta-

. .. (STO) koJa Je zame a . ,. trgovinske orgamzac1Je ' ... h rocesa jer se narocito

.d , . h · J·kontroverzmJt P , k vlJ. ao 1· edan od naJ uzi 1 na . . 1 gama te J·e prosao roz . l . dobnma I us u ' , . . odnosio na trgovmu ku turnim t tavlJ·enih nacma razIDI-

. d" etralno supro 5 , · -sukoblJ·avanJ·e dve struJe 11am . b 1·ie SJ·edinJ·ene Drzave I ne ... k u SU ran r . sljanja. S jedne strane, poz1c1Ja OJ ~I disk iii knjiga predstav P!u

, , 'h" l'aJ·estedahm, • bilokoJU koliko ,,potrosack1 zema J , , -rma koja vaze za . • d kl odlezu pravll r ·· f nac1-

predmet trgovine; om, a e, ~ . olitika pristupa raz_ 1~1 101 . .

d b . bilo kakva restnktivna p . Ovi princ1p1 zasnivaJU

rugu ro u, 1 . tekcion1zma. . "e ali onalnim trzistima proistice iz ~ro , . rh tokom a1nericke istonJ

. l 'h doktnna nasta I . , na svetskom tr­se na korpusu hbera n1 . re Sjedinjen1h 0r2a"'.1.. d· film disk i na odbrani dominantne pozic Jstrane je evropska v1~1Ja :. su t~kode iistu kulturnih dobara. S dr~~:tavljati pn~dmet t~gov'.ned:/inisu poli­ili knjiga zasigurno mogu P: .. nJ·a i predstava koJe

d ost1 znace i, narocito, odraz vre 11 '

385

388 Medunarodni kulturni odnosi

. 'h filmova na korejskim televizijama. Sjedi . ·a emitovanp stram • . . .. OJene

OJ d d . prednost tehnolosk1m movac11ama koje po .. Drfave tako e aJU . . I 'h • . • ' OJI-

,. bnim mere zast1te nac1ona ni trz1sta; u eri digit 1 ma Cine nepotre . . l a ne ' .. . k nvergencije izmedu aud10-v1zue nog sektora i telek

kompres1Je 1 o • . , . . o-.k .. niJ·e vise legitimno, pa cak 111 moguce, postav1ti granice 2 mum aCIJa . 71 a

ulazak kulturnih dobara 1 usluga. . . • To su prava pitanja koja treba_ post~v1,t1. Mozem? im dodati jos

neka da bismo zavrsili ovo poglavlJe, koJa ce se sada ttcati samog po·_

kulturne raznolikosti", njegovih protivrecnosti i nedostataka Old ma ,, . njenog stvaranja, i jos preciznije, od sedamdesetih godina, Unesko je promovisao ideologiju razlika medu kulturama koju vredi preispitati. Diferencijalisticka univerzalnost koja se nalazi u osnovi ove doktrine mogla je da opravda ocuvanje tradicija ugrozenih u ime postovanja ra­znolikosti a da se ne proveri saglasnost ovih kulturnih praksa sa oba­vezom da se postuju prava coveka, i sa humanistickim vrednostima. Da Ii su ove vrednosti, u biti zapadnjacke, stoga i striktno ogranicene na odredeno vreme i mesto? Kako odrediti tacku ravnoteze izmedu relativizma i univerzalnosti?

Uostalom, ako se pogledaju lokaliteti koje je Unesko svrstao u svet­sku bastinu, vide se velike nejednakosti izmedu Severa i Juga, buduci da su kulturni lokaliteti zapadne Evrope procentualno najvise zastu­pljeni na listi. Pojam ,,svetske bastine covecanstva" zasniva se na ideji o svetskoj zajednici univerzalnih vrednosti; no, kako suditi o ,,izuzetnoj univerzalnoj vrednosti" koju ovi lokaliteti treba da imaju van okvira ~?~icajene procene koji ostaje velikim delom poseban, svojstven razli­citim kulturama i identitetima? . Ova pitanja nisu ogranicena na okvire medunarodnih organizaci­Ja. Uslov ,,kulturne raznolikosti" cini deo identiteta nekih novih mu­zeja, P_~p~t muzeja Kej Branli u Parizu (otvorenog 2006) ili muzeja lmp~_nJ~ _1 Komonvelta u Bristolu (2002), isto kao sto se provlaci i kroz sekc1Je 1 1zlozbe n d 'h . , ... ezapa m umetnosti velikih zapadnih muzep, ClJl

71 Guy Lacha elle ( · . , • la ratification a 1

p ur.), Diversite culturelle, identites et mondialisatwn. De · a mrse en reuvre d I C . , II Q ebec, Presse de I' • . e a onvent1on sur la diversite culture e, u

univers1te Laval 2008 v ·d . , · cul-turel/e, Paris, PUF,

2002_ ' · 1 ett takode u: Serge Regourd, L Exception

Nov,· svetsk' k ' ulturni Po

broJ· naglo povecao osamdesetih d' redak 389

se . . k go 1na 12 p • Utenticnost1 1 post olonijalna gr·, · 0stovani·e

1. o a iza save r raz ik b .

l•tike koje su takode bile suocene s 1 obelezili a, nga

po 1 . . . sa zahtevi su rnuze'sk c kata i prava na pre1sp1tivanje sadrfa . rna za restitu .. J e 1a l d Ja I repr c1iu art izrazenih u v a ~ma zemalja, koliko i zajednic:zentacija, isto tol;~

bj·ekti. V komphkovanom napredovanJ· _odakle poticu d l . o .. D u zapadnih ea 1

od reprezentaCIJe rugog ka uspostavljanJ·u d" I etnoloskih muze· d

. . . . IJa oga o od . Ja arodima o 1grava se 1 uvezuJe Jedan deo k I nos1rna med n u ture sveta_;i u

--- . . . mabal tine 72 • • • I uzeja i prolmvanie poJ_ ,k ta

d U tsto vreme, nor me zapadniackog mode a rn . . . •e estetizac 11e ob/, 3

obl • IJ. 3JUCI pitanJ · te· . 1 1 Su tradicionalne for me izraiavanp, po5laV rn ·islu tc reti. O ovrm 1 p k d · ckorn s

ra sa nastalih van umetnickih okvira u zapa np d rnama • . d'a/isa tiOII, 11 . · . . . /oniale

naroc,to videti u: Patrimoine et moll I d /'£xpo;1 11onto .. 7J y · . , . . Gout des autres, e vine, E.ri11b1·

ideti o tome u: Benoit de I Estoile, Le K et Steven D. La . h nian aul: A t 07' Ivan arp Smit so tin r 5 premiers, Paris, Flammarion, 20 • dis lay, Washi ngton,

I g_cuitures. The poetics and politics of mu5eurtt p nst1t t • u ton Press, 1991.

V

)

•I

·i

C

z

J