Download pdf - Word Exel 2003_pdf

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

78

1100

POJAM I ELEMENTI SOFTVERA

10.1. Hardver i softver Šta je, u stvari, hardver, a šta softver? Jednostavno rečeno, hardver (engl. hardware) čine fizičke komponente od kojih se vaš računar sastoji - zavrtnji, čipovi i štampane ploče. Ovaj termin obuhvata i komponente kao što su monitor, miš, tastatura, kao i dodatke poput štampača, modema i skenera. Ono o čemu smo do sada pričali, uglavnom je bio hardver. Softver (engl. software) se sastoji od instrukcija koje pokreću računar. Ove instrukcije mogu da se čuvaju u magnetnom ili optičkom obliku, ali na kraju postaju elektroni koji lete unutar vašeg mikroprocesora. Bez softvera vaš računar bi bio gomila metala, plastike i silicijuma (od koga se prave čipovi) koja samo zauzima prostor na vašem radnom stolu. Bio bi isto onoliko beskoristan kao i stereo ureñaj bez CD-a ili video bez trake.

10.2. Operativni sistem Operativni sistem (skraćeno OS) predstavlja apsolutno najvažniji softver svakog računara. Nakon što BIOS (Basic Input/Output System, osnovni ulazno-izlazni sistem) pokrene vaš računar, operativni sistem ga preuzima i stavlja u pogon. BIOS je ugrañen u hardver (nalazi se u BIOS čipu), tako da se često naziva i firmver mikroprogram (engl. firmware). BIOS nije ni hardver ni softver već nešto izmeñu.

Kada BIOS pokrene (engl. boots up) vaš računar, operativni sistem obezbeñuje okruženje u kome funkcionišu svi ostali programi. Primera radi, kada želite da odštampate neki dokument, operativni sistem stoji iza toga. Kada upisujete pomoću tastature, operativni sistem ove pritiske na tastere interpretira i prikazuje kao znake koji se pojavljuju na ekranu. Kada otvarate ili snimate neku datoteku, operativni sistem rukuje ovim poslovima.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

79

Zatim, sve ikone na ekranu, pokazivač, meniji i prozori - sve je to delo operativnog sistema. Na 99 procenata PC računara koji se danas koriste kao operativni sistem se koristi neka verzija platforme Microsoft Windows. Kada kupite nov računar, sve su šanse da je na njemu već instaliran Microsoft Windows.

10.3. Aplikativni softver Aplikativni softver, aplikativni programi, programi ili aplikacije - svi ovi termini odnose se na isti pojam (meni se najviše sviña termin program zato što stvara utisak da sedim u koncertnoj dvorani, a ne ispred računara). Jednostavno rečeno, aplikacija je softver koji možete da kupite u nekoj specijalizovanoj prodavnici računarske opreme ili preuzmete sa Weba i koji vam omogućava da izvedete neki konkretan posao. Aplikacije koje se kupuju u radnjama danas su najčešće u formi CD-ROM-a. Sve što treba da učinite sa ovim diskovima je da ih ubacite u CD-ROM jedinicu i pokrenete instalacioni program koji će ovu aplikaciju da instalira na disk vašeg računara (u većini slučajeva instalacioni programi se automatski pokreću čim ubacite CD-ROM). Nakon toga, svoj novi program možete da pokrenete pomoću ikonice koja se nalazi na ekranu. U trenutno najpopularnije aplikacije spadaju Microsoft Word, TurboTax, PhotoShop, Netscape Navigator itd. U okviru operativnog sistema Windows vi, u stvari, besplatno dobijate čitav niz aplikacija kao što su Outlook Express, WordPad, Notepad, Calculator ili Media Player. Prema tome, čak i ako imate potpuno nov računar i niste kupili niti preuzeli sa Weba ni jedan program, vi u njemu već imate nekoliko spremnih aplikacija koje mogu da se koriste. Veoma često ćete naići na programe koji su tako osmišljeni da najbolje funkcionišu u kombinaciji sa nekim drugim programima, čineći tako jednu celinu koja se naziva programski paket (engl. suite). Najpopularniji primer ove vrste sasvim sigurno je Microsoft Office, mada postoje i drugi paketi kao što su Microsoft Works, Corel WordPerfect Office 2000 ili Lotus SmartSuite.


80

10.4. Pomoćni softver Pomoćni programi mogu da se posmatraju i kao podskup aplikativnog softvera, ali najčešće predstavljaju zasebnu kategoriju. Nasuprot aplikativnim programima koji vam omogućavaju da izvršite neki konkretan zadatak (ma primer, da napravite tabelu ili račun vaše čekovne knjižice), pomoćni programi se koriste za održavanje vašeg računara u nekom smislu. Primera radi, postoje pomoćni programi za sažimanje podataka na disku, pronalaženje virusa, ulepšavanje radne površine, zaštitu ekrana, upravljanje fontovima, pravljenje particija na disku i mnogi drugi. Sastavljanje računara od samog početka se jednostavno ne isplati. Svaki iole bolji proizvoñač računara danas ima čitav tim inženjera i ljudi koji isprobavaju različite konfiguracije i čiji je posao da usaglase softver i hardver, tako da jednostavno nema potrebe da vi zbog toga provodite besane noći. Prilikom kupovine računara obavezno se obratite renomiranim distributerima računarske opreme - najbolje nekome ko taj računar može da servisira i da garantuje da će hardver i operativni sistem biti usaglašeni. Najbolje je ako te garancije dobijete napismeno. Uzmite koliko god možete osnovnih i opcionih komponenti. Bilo bi idealno kada biste mogli da imate video karticu, modem, muzičku i mrežnu karticu, zatim, CD-ROM, disk, disketnu jedinicu Zip i klasičnu disketnu jedinicu, kao i USB, serijski i paralelni port (komponente možete da dodajete i naknadno). Osnovna konfiguracija sa tastaturom, monitorom, mišem i disk jedinicom morala bi da se pokrene bez problema i da proradi već kod prvog uključivanja vašeg novog računara. Ako se, meñutim, to ne dogodi, slobodno vratite računar.

Slika 10-1 Hardver i napajanje


81

10.5. MS Office 2003 Office ima neke nove funkcije i mogućnosti koje se odmah prepoznaju: novi programi kao što su InfoPath i OneNote, zatim, znatne izmene izgleda Outlooka i utiska u radu sa njim, kao i uvoñenje novog prikaza Reading - nov prikaz koji se koristi u Wordu i Outlooku. Podrška za XML format obezbeñuje neometanu interoperabilnost meñu programima, pruža vam mogućnost da izdvajate informacije iz datoteka, i doprinosi povećanoj produktivnosti korišćenjem ugrañenih namenskih pametnih oznaka i dugmadi Actions. Saradnja sa kolegama je umnogome poboljšana zahvaljujući bliskoj integrisanosti programa Officea i Microsoft Windows SharePoint Servisa - veb servisa i veb lokacije iz kojih vaš tim može da koordinira svoje aktivnosti, da skladišti svoje deljene datoteke i da radi istovremeno na datotekama u zajedničkom radnom prostoru. Bezbednost je pojačana - s jedne strane, možete zaštititi delove datoteke kako biste osujetili nameru vaših saradnika da u njoj išta menjaju, dok, s druge strane, pojedine odlomke datoteke mogu da modifikuju samo oni saradnici koje ste vi ovlastili. Information Rights Management je drugi moćni alat koji štiti da vaše datoteke menjaju, pa čak i gledaju oni kojima vi ili vaš administrator niste dali dozvolu. Ima još novih funkcija i mogućnosti, doduše, manje očiglednih, koje će vam znatno olakšati rad. Novi okvir sa zadacima Research je prikladno sredstvo za pronalaženje informacija: sinonima, prevoda, definicija i slično. Ukoliko koristite ureñaj za unošenje podataka rukom uz pomoć specijalne olovke, kao što je Tablet PC, konstatovaćete znatno poboljšanu podršku u Officeu, uključujući mogućnost zapisivanja beležaka i komentara direktno u program, kao i mogućnost da sve ono što imate u svom rukopisu sačuvate zajedno sa datotekom. Ustanovićete da u svim programima Officea ima lepih malih noviteta: mogućnost uporeñivanja revidiranih datoteka paralelno u Wordu i Excelu; nov alat Package For CD u PowerPointu, koji obezbeñuje da sve ono što vam je potrebno za prezentaciju bude iskopirano na CD; napredni komercijalni štamparski alati u Publisheru koji pojednostavljuju kolor separaciju (razlaganje slika u boji na četiri osnovne boje tokom pripreme za štampu); mogućnost izvoženja tabele rañene u Accessu u spisak na lokaciji SharePointa u kojoj će je vaša radna grupa pregledati; paralelni prikaz većeg broja kalendara u Outlooku; i još mnogo toga. Prelistajte ovu knjigu i proanalizirajte programe Officea na ekranu - pronaći ćete razne nove funkcije i


82

mogućnosti koje će pomoći da vaš rad bude lakši i efikasniji nego ikada ranije.

10.5.1. Microsoft OneNote Novi program u Office 2003, Microsoft OneNote, vam pomaže da doku-mentujete, organizujete i koristite informacije prikupljene tokom sastanaka, pretresanja novih ideja, razgovora i slično. Beleške koje pravite mogu da sadrže tekst, crteže, prikaze i zvučne snimke. OneNote ima slobodnu formu rasporeda stranice, tako da informacije možete da postavljate i premeštate gde god želite.

10.5.2. Microsoft InfoPath Microsfoft InfoPath, takoñe novi program u Officeu 2003, vam pomaže da prikupite podatke sa kojima ćete raditi koristeći dinamičke elektronske obrasce koji imaju poznati Office interfejs. Zasnovan na XML-u, InfoPath znatno olakšava pravljenje i korišćenje stabilnih obrazaca za efikasnije prikupljanje informacije iz cele organizacije i zajedničko korišćenje istih.

10.5.3. Saradnja i MS Office System 2003 Uz radni prostor dokumenta, možete da skladištite i ureñujete dokumenta na zajedničkom, centralnom mestu, na kome se nalaze i odgovarajuća zaduženja, dokumenti, veze i spisak članova tima. Kada sarañujete u radnom prostoru za sastanke, možete zajednički da koristite agende, referentni materijal, spiskove učesnika i beleške. Takoñe možete da pratite radnje, odgovarajuća doku-menta, i slično.


83

1111

APLIKACIJA MS WORD 2003

Microsoft Word je najpoznatiji i najpopularniji program za obradu teksta. Danas je najviše u upotrebi verzija Microsoft Word XP i verzija Microsoft Word 2003.

Slika 11-1 Logotip Word

Pod obradom teksta smatra se unos, ispravljanje, oblikovanje i štampanje teksta na štampaču. Dakle, to ne znači da Microsoft Word može matematički ili statistički obarditi podatke, što je česta zabluda vezana uz pojam obrade teksta - za takvu obradu potrebni su drugi programi.

11.1. POKRETANJE PROGRAMA Odaberite Start, Programs i Microsoft Word. Program još možete pokrenuti biranjem prečice do programa Word koja se može nalaziti na desktop-u, traci sa zadacima (Quick Launch) ili pri vrhu menija Start. Izgled prozora programa Word je prikazan na slici 1:

Slika 11-2 Logotip Word 2003


84

Slika 11-3 MS Word Radno okruženje programa Microsoft Worda sastoji se iz sledećih elemenata:

1. Linija naslova u kojoj se nalazi naziv dokumenta (Document2 )

2. Meni linija (File, Edit, View, Insert, Format, …) 3. Trake s alatima 4. Horizontalni i vertikalni lenjir 5. Radni prozor 6. Klizači (horizontalni i vertikalni) 7. Statusna linija 8. Taskbar

11.2. NASLOVNA LINIJA Naslovna linija sadrži ime programa Microsoft Word zajedno s imenom trenutno otvorenog, odnosno aktivnog dokumenta, koji je startno postavljen na Document1. U slučaju da dvostruko kliknemo površinu ove linije, prozor u kome se nalazi dokument se smanjuje na veličinu jednog prozora na ekranu. Ako sada ponovo dvostruko kliknemo datu liniju, veličina prozora se ponovo proširuje na celokupnu oblast ekrana.

Slika 11-4 Naslovna linija


85

11.3. MENI LINIJA Meni linija omogućava izbor različitih opcija tokom procesa obrañivanja dokumenta. Microsoft Word sadrži sledeće menije: File, Edit, View, Insert, Format, Tools, Table, Window i Help

Slika 11-5 Meni linija

File meni se upotrebljava za rad s datotekama dokumenata. On sadrži sledeće opcije: � New - otvaranje novog dokumenta � Open - otvaranje dokumenta (koga imamo sačuvano na nekoj

lokaciji) � Close - zatvaranje dokumenta � Save - čuvanje - pohranjivanje dokumenta � Save As - čuvanje dokumenta pod drugim nazivom � Save As HTML - čuvanje u HTML formatu (za Internet) � Versions - čuvanje više verzija istog dokumenta � Page Setup - nameštanje parametara stranice (margina, veličine

papira...) � Print Preview - prikazuje trenutno aktivni dokument u

predpregled načinu prikazivanja, ona se koristi za pregled oblika dokumenta pre nego što startujemo proces štampanja dokumenta

� Print - štampanje podataka � Send To - slanje dokumenta � Properties - informacije o dokumentu (autor, broj stranica, reči

itd.) � Spisak naziva dokumenata - 4 poslednje otvorena dokumenta

u Microsoft Wordu � Exit - izlaz iz programa Word Meni Edit ima sledeće opcije: � Undo - poništi � Redo - ponovi upis � Cut - izreži � Copy - kopiranje dokumenta � Paste - zalepi � Paste Special - specijalno zalepi � Paste as Hyperlink - zalepi kao hipervezu � Clear - očisti � Find - traži � Replace - zameni


86

� Go To idi na željenu stranu � Links veza � Object - objekta Meni View ima sledeće mogućnosti: Normal - običan pogled Web Layout - web izgled Page Layout - izgled ispisa Outline - kontura Toolbars - alatne trake Ruler - lenjir Document Map - karta dokumenta Header and Footer - zaglavlje i podnožje Footnotes - fusnote Comments - komentari Full Screen - ceo ekran Zoom - zumiraj

Meni Insert (umetanje, postavljanje u tekst): � Break - prekid (završetak stranice, sekcije) � Page Numbers - brojevi stranica � Date and Time - datum i vreme � AutoText - tekst � Field - polje � Comment - komentar � Footnote - fusnota � Caption - naziv objekta � Cross-reference - unakrsna referenca � Index and tables - indeks pojmova i sadržaj � Picture - slika � Text Box - okvir za unos teksta � File - datoteka � Object - objekt (slika itd.) � Bookmark - tačka u dokumentu � Hyperlink - veza prema web stranici Meni FORMAT - Omogućuje promenu oblika slova i veličine, oblikovanje pasusa, prilagñavanje popisa, dodavanje okvira i senki, pisanje teksta u kolonama itd. Mogućnosti: � Font – nameštanje oblika, veličine slova i još neki efekti � Paragraph – oblikovanje pasusa � Bullets and Numbering – oblikovanje popisa � Borders and Shading – okviri i senke � Columns – pisanje teksta u kolonama


87

� Tabs – postavljanje tabulatora � Drop Cap – postavljanje prvog velikog slova � Text Direction – promena smera teksta � Change Case – promena slova (mala u velika i obrnuto) � AutoFormat – automatsko oblikovanje teksta � Style Gallery – pregled stilova � Style – stilovi teksta � Background – pozadina teksta � Object – oblikovanje – promena objekata (gotovih slika, crteža

itd.)

Mogućnosti menija Tools: � Spelling and Gramar - provera pravopisa - ne radi za sprski

jezik � Language - biranje jezika na kojem je naopisan tekst � WordCount - statistika dokumenta (broj reči, slova, pasusa) � AutoSumarize - izrada sažetka (neupotrebljivo za naš jezik) � AutoCorrect - ispravljanje reči - pisanje skraćenicama � Track Changes - grupni rad na dokumentu � Merge Document - spajanje dokumenata � Protect Document - zaštita dokumenta od promena � Mail Merge - cirkularna pisma � Envelopes and labels - štampanje adresa na koverte � Letter Wizard - vodič za stavaranje dokumenta u obliku pisma

(za engleski jezik) � Macro - makronaredbe � Customize - podešavanje traka s alatima � Options - podešavanje worda prema vlastitim potrebama

Slika 11-6 Meni Tools


88

Meni Table sadrži sledeće podopcije: Draw Table - crtanje tabele Insert Table - umetni (tabelu, retke, kolone, ćelije i td.) Delete - izbriši (tabelu, retke, kolone, ćelije i td.) Select - označi (tabelu, retke, kolone, ćelije i td.) Merge - spoji ćelije Split Cells - podeli ćelije Split Table - podeli tabelu Table AutoFormat - samooblikovanje tabele samo prilagodi (sadrñaju, prozoru, utvrñena širina kolone, postavi retke jednako, postavi kolone jednako) ponavljanje redaka naslova Convert - pretvori (tekst u tabelu i tabelu u tekst) Sort - sortiranje Formula - formule Hide Gridlines - sakrij crte rešetke Table Properties- osobine tabele Meni Window ima sledeće mogućnosti: New Window - novi prozor Arrange All - rasporedi sve Split - podeli Meni Help predstavlja pomoć pri radu u Word okruženju. Obuhvata sledeće mogućnosti: Microsoft Word Help - Microsoft Word pomoć Show Office Assistant - pokaži Officovog pomoćnika What's This? - šta je ovo? Microsoft on the Web - office na Web-u ustanovi i popravi About Microsoft Word - o MS Word-u

11.4. TRAKE SA ALATIMA Omogućavaju brz pristup do pojedinih mogućnosti Worda. Word ima ukupno trinaest traka s alatima. Korisnik prema potrebi uključuje prikaz pojedine trake s alatima. Pojedine alate možete postavljati na bilo koji deo ekrana (klikom miša na dve crte na levom kraju trake s alatima te povlačenjem i ispuštanjem na bilo kojem delu ekrana). Isto tako može se menjati redosled prikaza traka i ikona. Tako, npr. možete postaviti ikonu Worda ispod svih traka s alatima.


89

UKLJUČIVANJE I ISKLJUČIVANJE PRIKAZA TRAKE S ALATIMA:

1. Odaberite meni View pa Toolbars 2. Jednom kliknite na naziv trake s alatima

Ako je traka bila uključena nestaće sa ekrana, a ako je nije bilo na ekranu, pojaviće se. Trake s alatima mogu se dodatno prilagoditi tako da se na njih smeste alati koje želimo (View, Toolbars, Customize).

PREMEŠTANJE MENIJA

1. Dovedite strelicu miša na levi kraj menija worda - levo od reči File, na dve vertikalne crte. Pritisnite levu tipku miša, držite je pritisnutom i povucite traku prema dole, otpustite tipku miša.

STANDARD TOOLBAR

Linija s alatkama (Toolbar) sadrži red tastera s ikonama, čije aktiviranje omogućava startovanje odreñenih komandi. Postoji više vrsta linija s alatkama. Meñutim, najčešće se pod linijom s alatkama podrazumeva linija sa standardnim alatkama (Standard Toolbar). Neophodno je napomenuti da u slučaju da na bilo koju od navedenih ikona postavimo kursor miša, pokazaće se kratak naziv tog tastera. Ovaj naziv olakšava prepoznavanje funkcije koju vrši navedeni taster. Njen izgled je dat na slici 5.

Slika 11-7 Izgled Standard toolbar-a

Ona se sastoji od 8 grupa tastera. U prvoj grupi tastera (gledajući najlevlji deo linije) nalaze se tri ikone, koje su prikazane na sledećoj slici.

Slika 11-8 Tasteri za rad s datotekama dokumenata


90

Tasteri sa sl.6. imaju sledeće nazive: New, Open i Save. Ovi tasteri zapravo aktiviraju komande meni opcija File/New, File/Open i File/Save. Sledeća tri tastera imaju nazive: Print, Preview i Spelling. Ova tri tastera se aktiviraju pred ili za vreme procesa štampanja dokumenta.

Slika 11-9 Tasteri povezani s komandama za štampanje dokumenta Kada uradimo naš dokument, zgodno je proveriti da li smo sve reči napisali na pravilan način (odnosi se samo na tekstove napisane na engleskom jeziku). U tom slučaju pritisnemo taster Spelling. Istovetnu akciju možemo pokrenuti izborom meni opcije Tools/Spelling. Posle pregledavanja "gramatičkih" grešaka, zgodno je proveriti kakav izgled će imati dokument kada se ištampa na papiru. Ovu akciju je zgodno pokrenuti pre nego što započnemo proces štampanja dokumenta. U tu svrhu izaberemo taster Preview. On, naime, pokreće identičnu akciju kao i meni opcija File/Preview. I na kraju izborom tastera Print započinjemo proces štampanja dokumenta. Prilikom izbora datog tastera na ekranu se pojavljuje dijalog okvir koji traži od nas da specificiramo informacije o stranicama koje treba ištampati. Te podatke je potrebno uneti u odreñenom tekst okviru datog dijalog okvira. Isti proces se može ostvariti aktiviranjem opcije File/Print.

Slika 11-10 Tasteri za aktivnosti editovanja U ovoj grupi imamo 4 tastera s nazivima: Cut, Copy, Paste i Format Painter. Sva 4 tastera se koriste za funkcije editovanja i obrade teksta. Taster Cut akdvira istu komandu kao i meni opcija Edit/Cut. Ovaj taster omogućava da se izabrani tekst u dokumentu odseca (briše) s jedne lokacije i prebacuje u Clipboard. Posle toga se pomoću funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju, dati sadržaj Clipboarda prebacuje na ovu lokaciju. Opcija Edit/Paste se može aktivirati i izborom tastera Paste. Taster Copy prebacuje izabrani sadržaj teksta u Clipboard, ali ga pri tom ostavlja na njegovom izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut). Na istovetan način se dati tekst kopira na novu lokaciju s Paste funkcijom. Funkciju Copy ostvarujemo izborom tastera Copy ili pomoću opcije Edit/Copy.


91

Poslednji taster iz ove grupe Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog paragrafa na drugi paragraf. Znači, prvo izaberemo jedan paragraf teksta koji ima oblik koji želimo preslikati na drugi paragraf teksta. Iza toga izaberemo pomenuti taster. Kurzor miša se pretvara u oblik ikone dat u tasteru. Sada dati kurzor pomerimo na lokaciju paragrafa kojem želimo dati oblik prethodno izabranog paragrafa i kliknemo ga mišem (levim tasterom). Paragraf je sada promenio oblik prema obliku koji ima prvo izabrani paragraf.

Slika 11-11 Tasteri za Undo i Redo funkcije Sledeću grupu tastera čine dva tastera Undo i Redo. Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije, a drugi povratak na stanje za jednu akciju posle Undo akcije. Undo i Redo tasteri poseduju i strelicu koja se nalazi na njihovoj desnoj strani. Izabiranjem date strelice može se dobiti spisak poslednjih 100 akcija. Na ovaj način se može povratiti stanje dokumenta u neko prethodno stanje. Sledeću grupu tastera čine opet dva tastera, Insert Hyperlink i Web Toolbars. Prvi taster predstavlja vezu prema web stranici, dok drugi postavlja web traku sa alatima.

Slika 11-12 Tasteri za Insert Hyperlink i Web Toolbars Sledeća grupa tastera broji 7 tastera. Ovi tasteri se koriste za rad i obradu tabela i dijagrama. Njihova imena su: Tables and Borders, Insert Table, Insert Microsoft Excel Worksheet, Columns, Drawing, Dokument map i Show/Hide Pi. Izgled ove grupe tastera je dat na sledećoj slici.

Slika 11-13 Tasteri za rad s tabelama, kolonama i crtežima

Prvi taster iz ove grupe omogućava specificiranje veličine tabele koja se želi uključiti u dokument. Drugi taster ima sličnu ulogu. On isto tako uključuje novu tabelu u dokument, ali ipak razlika postoji.


92

Naime, u ovom slučaju se u dokument uključuje tabela formirana u Excelu. To znači da se ona obrañuje u njemu i pohranjuje u njegovom formatu. Sledeći taster omogućava formatiranje izabranog teksta u obliku više kolona. Izbor broja kolona se vrši preko prikazane slike koja odreñuje broj kolona. U slučaju da želimo nacrtati odreñeni crtež i uključiti ga u Word, zgodno je koristiti sledeći taster. Naime, njegovim aktiviranjem startuje se program Draw koji omogućava da nacrtamo odreñeni crtež. Ovaj crtež se preko OLE veze uključuje u naš dokument. Da se nalazimo u programu Draw potvrñuje pojava nove linije s alatkama za crtanje. Često nismo u mogućnosti da ocenimo gde se nalazi kraj reda i/ili kraj paragrafa. Meñutim, neophodno je poznavati gde se nalazi koji paragraf, jer se sve akcije formatiranja uglavnom odnose na cele paragrafe. Upravo akcija koju ostvaruje poslednji taster u ovoj grupi omogućava da se prepozna gde se nalazi paragraf. Ukoliko je ovaj taster aktiviran, u celom tekstu se na kraju svakog paragrafa uspostavlja oznaka ¶. Potrebno je napomenuti da ova oznaka podleže formatiranju. Zbog toga, oznaka ¶ može imati različit oblik, u zavisnosti od formata fonta koji je primenjen na dati paragraf. Zatim sledi još jedan specifičan taster. Zapravo, može se reći da jedino on ne predstavlja taster nego padajući okvir za izlistavanje. Njegov naziv je Zoom Control. On je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-14 Taster (padajući okvir) za definisanje procenta zumiranja (Zoom)

U datom okviru se može procentualno specificirati veličina prikazanog sadržaja informacija, koje se nalaze u našem radnom prozoru. Moguće je izabrati jednu od ponuñenih procentualnih ili opisnih opcija, ili specificirati svoj procenat koji je različit od datih u prikazanoj listi. Ova kontrola nam može značajno olakšati rad prilikom pregledavanja odreñenim detalja u Wordu. Znači pomoću ove kontrole definišemo (povećavamo ili smanjujemo) "vidljivost" detalja i informacija prisutnih u radnom prozoru. I na kraju slede tasteri Help. Njegov izgled je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-15 Taster za aktiviranje Helpa


93

Taster Help ima funkciju da pokrene Help datoteku. On, naime, omogućava pokretanje Helpa na dva načina. Ukoliko ne poznajemo funkciju odreñenog elementa korisničkog interfejsa, najjednostavnije je prvo izabrati dati taster. Sada se kurzor miša pretvara u oblik ikone, koja je prisutna na Help tasteru. Da bismo prikazali Help vezan za odreñenu temu, neophodno je dati taster pozicionirati iznad nekog elementa na korisničkom interfejsu, i mišem kliknuti dati element. Sada se otvara odreñeni deo Helpa koji se odnosi na objašnjenje vezano za datu spedfičnu temu. Drugi način pozivanja Helpa ostvaruje se pozivanjem celokupnog Helpa. Na taj način prvo dolazimo na vrh hijerarhije Helpa. To se ostvaruje dvostrukim uzastopnim klikom na taster Help. Isti proces možemo ostvariti izborom različitih opcija iz menija Help.

LINIJA ZA FORMATIRANJE Ispod linije sa standardnim alatkama sledi linija za formatiranje. Ona sadrži više sastavnih elemenata. Njen oblik je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-16 Prikaz linije za formatiranje s pripadajućim tasterima Ako s levog kraja posmatramo navedenu liniju, prvo imamo tri okvira za izlistavanje. Oblik ta tri okvira je dat na sledećoj slici.

Slika 11-17 Tri okvira u kojima je specificirano formatiranje teksta Okvir Font Style sadrži spisak svih pisutnih stilova za formatiranje paragrafa. On pokazuje i stil trenutno aktivnog paragrafa. Menjanjem stila izabranog paragrafa ostvarujemo promenu formatiranja paragrafa (promena tipa, veličine, oblika slova, različito poravnanje, i sl.) Okvir Font pokazuje font trenutno aktivnog teksta. Da bismo promenili font, prvo je potrebno izabrati tekst kojim želimo promeniti font (činimo dati tekst aktivnim). Zatim promenom izbora fonta u okviru Font menjamo vrstu fonta aktivnog teksta (izabranog teksta). U trećem okviru (potpuno desni s nazivom Font Size) nalazi se


94

specificirana veličina fonta trenutno aktivnog teksta. Izborom druge veličine može se promeniti veličina fonta trenutno aktivnog teksta. Sledeću grupu tastera na liniji za formatiranje čine 3 tastera. Oni su prikazani na sledećoj slici.

Slika 11-18 Tasteri za postavljanje tipova i efekata fontova (slova) Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fontova. Prvi taster ima naziv Bold. On omogućava naglašavanje - podebljavanje fonta izabranog teksta. Drugi taster ima naziv Italic. On se koristi za nakrivljavanje fonta izabranog teksta, odnosno kreira kursive. Treći taster je Underline. On se upotrebljava za podvlačenje izabranog teksta. Sledeću grupu čine 4 tastera koji postavljaju odreñeno poravnanje teksta. Njihov izgled je dat na sledećoj slici.

Slika 11-19 Tasteri za poravnavanje teksta Navedena 4 tastera su: Align Left, Center, Align Right i Justify. Oni postavljaju poravnavanje teksta na levo, u sredinu (centar), na desno i na levo i desno u odnosu na horizontalni raspored teksta. Sve navedene opcije primenjuju se na izabrani tekst, odnosno na izabrani paragraf. Pošto se navedene funkcije formatiranja odnose na izabrani paragraf, onda ih možemo ostvariti izborom opcije Format/Paragraph. Zatim se u prikazanom dijalog okviru Paragraph, u okviru za izlistavanje Alignment može izabrati željeni vid poravnavanja teksta (dati okvir se nalazi u donjem desnom uglu prikazanog dijalog okvira, u fascikli Indents and Spacing). Sledeću grupu tastera čine 4 tastera. Oni postavljaju različite nivoe uvlačenja teksta (Indent). Njihov izgled je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-20 Tasteri za postavljanje različitih tipova uvlačenja teksta Data 4 tastera su: Numbering, Bullets, Decrease Indent i Increase Indent. Prvi taster omogućava da se izabrani paragraf postavi sa specificiranim nivoom uvlačenja teksta. Po izvršavanju te radnje se


95

na svaki paragraf postavljaju brojevi koji se sukcesivno povećavaju. Na ovaj način se ostvaruje proces nabrajanja. Znači ovaj taster se koristi prilikom nabrajanja u tekstu. Istu funkciju ostvarujemo izborom opcije Format/Bullets and Numbering u fascikli Numbered. Drugi taster ima sličnu funkciju. Meñutim, on omogućava da umesto brojeva koji se nalaze pred svakim nabrojanim paragrafom, postavimo jedan specificiran karakter - oznaku. Ta oznaka može biti kvadrat, krug ili neki drugi oblik. Istu funkciju možemo postići izborom opcije Format/Bullets and Numbered iz fascikle Bulleted. Sledeća dva tastera ostvaruju smanjenje, odnosno povećanje uvlačenja izabranog (paragrafa) teksta u koracima od 0.5 cm, respektivno. Zatim sledi taster za formatiranje. On predstavlja taster za postavljanje okvira oko izabranog objekta u tekstu. Izgled ovog tastera je dat na sledećoj slici.

Slika 11-21 Taster za postavljanje okvira oko objekata Po izabiranju datog tastera, na ekranu se pojavljuje nova linija - linija s alatkama za postavljanje okvira koristeći sve moguće linije (na gore, na dole, levo i desno, koso i td. Poslednju grupu tastera na liniji za formatiranje čine 2 tastera. Oni su prikazani na sledećoj slici.

Slika 11-22 Tasteri Highlight i Font Color Prvi taster je Highlight. On se koristi za označavanje teksta odreñenom (specificiranom bojom). Ovaj taster svojom funkcijom ostvaruje efekat sličan označavanju teksta s fluorescentnim markerima. Drugi taster font color - boja fonta, kao što mu ime kaže omogućava bojenje slova različitim bojama.


96

11.5. RADNI PROZOR

Sledeću oblast radnog okruženja čini radni prozor. To je oblast u kojoj se unosi sadržaj (tekstualni, slikovni, grafički, zvučni i dr.) dokumenta.

Slika 11-23 Radni prozo MS Word-a U gornjem delu datog prozora nalazi se horizontalni lenjir, dok se na levoj strani nalazi vertikalni lenjir. Ova dva lenjira olakšavaju rad s dokumentom. To je naročito naglašeno prilikom procesa obrade dokumenta, odnosno prilikom njegovog oblikovanja. Na sledećoj slici je prikazan izgled horizontalnog lenjira.

Slika 11-24 Horizontalni lenjir Horizontalni lenjir ima par elemenata. Lenjir se deli na sivu i belu oblast. Bela oblast predstavlja graničnike teksta, dok siva oblast su margine. Ipak, najznačajniji elementi su voñice. One omogućavaju direktno uvlačenje teksta. Voñice se dele na levu i desnu. Leva voñica je prikazana na sledećoj slici.

Slika 11-25 Leva voñica


97

Sa slike se vidi da se leva vodica sastoji iz tri elementa. To su: gornji trougao, donji trougao i kvadrat. Gornji trougao vrši uvlačenje prve linije teksta izabranog, odnosno aktivnog paragrafa. Donji trougao vrši uvlačenje ostalih linija teksta aktivnog paragrafa. Kvadrat vrši istovremeno uvlačenje i prve i ostalih linija teksta izabranog paragrafa. Desna voñica vrši poravnavanje desne ivice teksta izabranog paragrafa. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-26 Desna voñica U radnom prozoru se nalaze i skrolbari. Oni se koriste za kontinuirano ili skokovito premeštanje na odreñeni deo dokumenta. Naime, pomoću njih se skače na odreñeni deo dokumenta, koji se zatim prikazuje u radnom prozoru. Postoje vertikalni i horizontalni skrolbar.

Slika 11-27 Horizontalni i vertikalni Scroll Bar Uz vertikalni skrolbar dolaze još tri oznake. Te oznake su date na sledećoj slici.


98

Slika 11-28 Dodatni deo vertikalnog skrolbara Ovaj deo vertikalnog skrolbara omogućava pomeranje po dokumentu u koracima od jedne strane teksta. Ukoliko pritisnemo prvi taster, on pomera tekst za jednu stranu unazad (prema početku dokumenta). Meñutim, ako izaberemo treći taster, on pomera tekst za jednu stranu napred (prema kraju dokumenta). Srednji taster označava objekt za pregled sa nizom podopcija (pregled po polju, pregled po krajnjoj belešci, pregled po fusnoti i td). Na vertikalnom skrolbaru se osim strelica za kretanje gore i dole po dokumentu, nalazi i skrolbar kvadrat. Pomoću njega možemo tačno odrediti na koju stranicu dokumenta želimo da postavimo fokus. Naime, ako ga izaberemo i pomeramo ga po skrolbaru, trenutno se prikazuje na kojoj se stranici dokumenta nalazimo. Prikaz vertikalnog skrolbara je dat na sledećoj slici.

Slika 11-29 Prikaz vertikalnog skrolbara

Treba napomenuti da skrolbar ima i neke dodatne elemente. Naime, horizontalni skrolbar ima još na levoj strani četiri tastera. Ti tasteri imaju ulogu da omogućavaju prebacivanje u različite načine prikazivanja dokumenata. Njihov izgled je dat na sledećoj slici.

Slika 11-30 Tasteri za različito prikazivanje aktivnog dokumenta Prvi taster Normal View (s leve strane) daje prikaz dokumenta u normalnom pregledu (Normal View). Isti efekat se može postići izabiranjem opcije View/Normal. U ovom načinu prikaza ne vidi se realni izgled strane dokumenta, ali se zato vide oznake za postavljanje novih strana i dr. Ovaj način prikazivanja dokumenta je naročito pogodan za unošenje podataka u dokument, odnosno


99

upisivanje teksta. Drugi taster ima naziv Web design. Sledeći taster ima naziv Page Layout View. Prikaz u tom modu se može ostvariti izborom opcije View/Page Layout. On daje prikaz dokumenta u realnom obliku. Ovaj način prikazivanja dokumenta je pogodan za oblikovanje dokumenta, po završetku procesa unošenja "sirovog" teksta. Isto tako, on je pogodan za unošenje slika i drugih grafičkih oblika. Zadnji taster ima naziv. On se koristi u slučajevima kada su formirani tzv. Master dokumenti. Master dokument predstavlja dokument koji povezuje više drugih dokumenata u celinu. Ovakav pristup se koristi prilikom pisanja većih dokumenata i knjiga. U tom slučaju svako poglavlje predstavlja posebni dokument. Po formiranju svih dokumenata formira se Master dokument koji čine svi posebni dokumenti. Na ovaj način se vrši unifikacija oblikovanja konačnog dokumenta, odnosno knjige. Prebacivanje u Master način prikaza dokumenta omogućava prikaz različitih nivoa prilikom oblikovanja dokumenta. Znači, u ovom načinu prikazu je najvažnije dati informacije koji redosledom i gde su sve zastupljeni naslovi, podnaslovi i sl. U slučaju da je potrebno obrañivati takve informacije, neophodno je prebaciti se u ovaj način rada. On se koristi posle procesa unošenja tekstualnog i slikovnog sadržaja dokumenta, i to za formiranje konačnog oblika dokumenta.

11.5.1. STATUSNA LINIJA

I na kraju sledi statusna linija koja se nalazi na dnu radnog ekrana. Izgled ove linije je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-31 Prikaz linije za poruke Statusna linija permanentno daje informacije o načinu rada programa. Idući s leva na desno prvo se daje informacija o trenutnoj aktivnoj strani (na slici je 1 strana), o trenutnoj sekciji - paragrafu na datoj strani (na slici sekcija 1), o tome koja je strana trenutna aktivna od ukupnog broja strana sadržanih u dokumentu (na slici je strana 1 od ukupno 1 strane koje čine celokupni dokument). Isto tako se daju informacije o trenutnoj poziciji kurzora kao npr. na kojoj se razdaljini od vrha stamice trenutno nalazimo, koja je trenutna linija u tekstu (na 1 linija), koja je trenutna kolona u tekstu (na 1 koloni). Nadalje u statusnoj liniji imamo 5 natpisa: REC, MRK, EXT, OVR i WPH. Svaki od ovih natpisa predstavlja jednu akciju koju aktiviramo


100

dvostrukim uzastopnim klikom na poziciju datog natpisa. REC pokreće akciju snimanja makroa. MRK omogućava označavanje, odnosno markiranje korekcija u toku editovanja dokumenta. EXT omogućava izabiranje više objekata u tekstu, slično kao da je stalno pritisnut taster Shift. OVR omogućava prelazak iz Insert načina rada tastature u Overlay način rada.

Slika 11-32 Akcije Macroa

Za ovaj način rada (Overlay) je karakteristično da se prilikom unošenja novog teksta briše prisutni tekst, odnosno onaj koji se nalazi desno od trenutne pozicije kurzora. WPH aktivira WordPerfect Help namenjen korisnicima koji su prethodno upotrebljavali procesor teksta WordPerfect. Bilo koji od navedenih akcija se deaktivira ponavljanjem akcije dvostrukog klika mišem na poziciju datog natpisa.

11.5.2. TASKBAR Na dnu radnog ekrana Worda se nalazi Taskbar linija. Ona se zapravo vidi iz svakog Windows programa. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-33 Prikaz Taskbar linije


101

Na datoj liniju su u obliku tastera prikazane aplikacije koje su trenutno aktivne (startovane, odnosno upunjene u radnu memoriju). Naravno, uvek se s leve strane nalazi taster Start čije aktiviranje omogućava prikazivanje plivajućeg menija s opcijama. Izgled datog plivajućeg menija je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-34 Aktiviranje tastera Start

11.6. OSNOVNI POSTUPCI SA TEKSTOM

POMERANJE TEKSTA PREMA DOLE

1. Postaviti pokazivač - kursor na početak teksta koji se želi pomeriti

2. Pritisnuti nekoliko puta tipku Enter

POMERANJE TEKSTA PREMA GORE

1. Postaviti pokazivač na mesto gde želimo da bude tekst 2. Pritiskati tipku Delete dok se tekst ne pomeri prema gore.

POMERANJE TEKSTA PREMA DESNO

1. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati 2. Pritiskati razmaknicu


102

POMERANJE TEKSTA PREMA LEVO

1. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati 2. Pritiskati tipku Delete

KREIRANJE DOKUMENTA - OTVARANJE NOVOG DOKUMENTA

Pretpostavimo da treba da formiramo novi dokument u koji ćemo upisati odreñeni tekst. Prvi korak koji je potrebno uraditi je otvoriti dokument. To se ostvaruje izborom opcije File/New.

Slika 11-35 Prikaz otvaranja novog dokumenta Na ekranu se prvo javlja prozor za dijalog s korisnikom s imenom New. Dati dijalog okvir se prikazan na sledećoj slici.


103

Slika 11-36 Dijalog okvir New U njemu je potrebno izabrati masku (template) po kojem će se formirati oblik novog dokumenta. Uobičajeno je, ukoliko nismo formirali našu masku, izabrati list General i masku Blank Document. Po izabiranju datog predloška otvara se novi dokument npr. Documentl ili Document2. Zgodno je napomenuti da postoji više listova koj se mogu izabrati u dijalog okviru New. Izbor odreñenog lista zavisi od vrste dokumenta koji se želi kreirati.

POHRANJIVANJE DOKUMENTA Proces pohranjivanja može imati dva oblika. U prvom slučaju pohranjuje se dokument pod novim imenom, a u drugom pohranjuje se dokument pod postojećim imenom. Prvi slučaj se odnosi najčesće na novi, tek formirani, dokument. Procedura je sledeća: Unese se tekst u dokument. Izabere se opcija File/Save As. Na ekranu se javlja novi dijalog okvir.


104

Slika 11-37 Prozor za pohranjivanje dokumenata U datom dijalog okviru Save As može se uočiti par celina. Prva celina je naslovna linija dijalog okvira Save As. Pod njom se nalazi s okvirom za izlistavanje i više tastera. Ispod toga se nalazi radna oblast dijalog okvira gde su prikazane trenutno vidljive fascikle (tj. Direktorijumi) i datoteke. Ispod toga se nalaze dva okvira za izlistavanje. I na kraju se na desnoj strani dijalog okvira nalaze četiri tastera. Meñutim, najvažniji deo predstavlja linija s tasterima. Ona je i prikazana na sledećoj slici.

Slika 11-38 Linija s tasterima u dijalog okviru Save As U datoj liniji se s leve strane nalazi okvir za izlistavanje Save in koji pokazuje koji je trenutno izabran disk ili fascikla u direktorijumskoj hijerarhiji. Ukoliko se želi za jedan nivo na više pomeriti u toj hijerarhiji, potrebno je izabrati sledeći taster.

Slika 11-39 Taster Up One Level. Sledeći taster u datom redu se naziva Look in Favorites. On je prikazan na sledećoj slici.


105

Slika 11-40 Taster Look in Favorites

Izborom ovog tastera se pregledava sledeća fascikla: C: \WINDOWS\FAVORITES\MY DOCUMENT Sledeći taster je Create New Folder. On ima sledeći izgled.

Slika 11-41 Taster Create New Folder

Izborom datog tastera omogućava se kreiranje nove fascikle. U ovoj fascikli se zatim može pohraniti, odnosno smestiti dokument. U datom dijalog okviru potrebno je specificirati ime fascikle koja se želi kreirati. Sledeća tri tastera samo na različit način prikazuju informacije iz glavnog okvira dijalog okvira Save As (List, Details - način prikazivanja dokumenata, Properties - osobine dokumenta). U donjem delu dijalog okvira Save As nalaze se dva okvira: File Name i Save As Type. U prvom se upisuje ime pod kojim se želi pohraniti trenutno aktivni dokument. Dato ime može da sadrži do 255 karaktera. Word omogućava pohranjivanje dokumenata u različitim oblicima (datoteka). To znači da pohranjeni dokument ne mora biti u Wordovom obliku, nego može biti dat u nekom opštem obliku, kao RTF forma i sl. Taster Save - pokreće postupak pohrane (prije biranja ovog tastera treba odrediti direktorijum, naziv i eventualno tip podataka). Taster Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez snimanja. Ovaj taster biraćemo ako ne želimo pohraniti dokument ili ako smo zabunom otvorili dijaloški okvir za snimanje. Taster Options - dodatno odreñivanje nekih mogućnosti vezanih uz pohranjivanje podataka kao što su npr. šifra kod otvaranja (Password to open) i šifra za promenu podataka (Password to modify). Šiframa štitimo dokument, pa će ga moći otvoriti odnosno menjati samo onaj korisnik koji zna šifre. Taster Save Version - pohranjivanje različitih verzija istog dokumenta. Ako smo pohranili više verzija dokumenta tada će se u liniji statusa skroz desno pojaviti ikonica čijojm dvostrukim klikom otvaramo neku od verzija.


106

Postupak pohranjivanja (snimanja):

1. Odabrati meni File i mogućnost Save as 2. Odrediti mapu u listi Save in 3. Upisati naziv u listu File name 4. Eventualno odabrati format u listi Save as type 5. Odabrati taster Save

Pohranjivanje dokumenata pod drugim nazivom, znači, vrši se biranjem menija File i mogućnosti Save As. Možemo imati više istih dokumenata pod različitim imenom.

11.7. OPCIJE ZA SNIMANJE DOKUMENATA Verovatno niste znali da MS Word nudi ogroman broj opcija, pri snimanju vaših dokumenata na disk, od kojih neke opcije mogu da vam umnogome olakšaju i obezbede sigurniji rad. Snimanje dokumenata vršimo putem menija "File > Save" ili "File > Save As", ili prečicom "Ctrl+S", a za ove komande su vezana podešavanja iz dijaloga "Tools > Options". Putem padajućeg menija "Tools > Options" otvorite dijalog i preñite na karticu "Save". Opisaćemo svaku od dostupnih opcija:

• Opcije "Always create backup copy" i "Allow fast saves" se isključuju meñusobno, prva od njih omogućava snimanje kopije celokupnog prethodnog stanja u datotekama koje imaju ekstenziju ".wbk". Na ovaj način sigurno obezbeñujemo dokument, od slučaja narušavanja integriteta dokumenta (nestanci struje, greške operativnog sistema i sl.). Suprotna opcija prvoj je "Allow fast saves" koja u tekući dokument snima samo promene, i to od prethodnog snimanja. Iako je ovo brži način snimanja (posebno kod dugačkih dokumenata), preporučljiviji je prvi. Razlog za to je da iz ".wbk" fajla, uvek možemo rekonstruisati prethodno stanje dokumenta, što nije slučaj sa drugom metodom, gde može da doñe do neuspeha u rekonstrukciji.

• Opcija "Prompt for document properties" omogućava vam da, kod prvog snimanja dokumenta, bude ponuñena opcija upisivanja osobina vezanih (dijalog prozor - Properties) za tekući dokument.

• Opcija "Prompt to save Normal template" omogućava da odredite da li ćete promene u osnovnom šablonu prihvatiti (i


107

snimiti) ili ne, naravno pri snimanju dokumenta na disk. • Opcijom "Embed TrueType fonts" snimate u dokument i sve

pripadajuće fontove, tako da ako dokument prenesete na kompjuter koji nema ugrañene date fontove, nećete imati problema. Sledećom opcijom "Embed characters in use only", umesto cele tabele karaktera odreñenog fonta, snimaju se samo oni karakteri koji su korišćeni u tekstu. Na ovaj način smanjujemo veličinu dokumenta.

• Opcija "Save Data Only for Forms" se odnosi na korišćenje formulara - šablona, a odnosi se na snimanje samo unetih podataka, ali ne i celog šablona.

• Opcija "Allow background saves" se odnosi na opciju "AutoRecover", gde se potvrdom ovog polja omogućava snimanje u pozadini, dok vi nesmetano radite.

• Opcijom "Save AutoRecover info every" odreñujemo vreme automatskog snimanja promena u dokumentu. Potrebno je postaviti što manje vreme (najčešće nekoliko minuta).

ZATVARANJE DOKUMENTA

Sada je završen prvi proces tokom obrade dokumenta. Naime, unesen je tekst i pohranjen na hard disk. Na kraju datog procesa zgodno je opisati radnje oko zatvaranja dokumenta. To se ostvaruje izborom opcijom File,Close. Po aktiviranju ove opcije nalazimo se i dalje u Wordovom radnom okruženju, ali je zatvoren dokument koji je obrañivan. U slučaju da se želi, ne samo zatvoriti akdvni dokument, nego i potpuno napustiti okruženje Worda i vratiti se u Windows radno okruženje, potrebno je izabrad opciju File/Exit. Ponovno startovanje Worda se vrši izabiranjem opcije Start, Programs, Microsoft Word.

OTVARANJE DOKUMENTA Pošto je zatvoren dokument, to znači da on nije više prisutan u radnom okruženju Worda. Zato, da bi se on ponovo otvorio izabere se opcija File/Open. Prilikom izbora date opcije na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Open. On je pnkazan na sledećoj slici.


108

Slika 11-42 Dijalog okvir Open Ovaj dijalog okvir je sličan prethodno objašnjenom dijalog okviru Save As. Treba napomenuti, da su za razliku od prethodne verzije Worda, dati dijalog okviri su "aktivni". To znači da se izborom odreñene datoteke iz radne oblasti ovog dijalog okvira može pomoću tastera Del izbrisati ta datoteka, ili izvršiti promena njenog imena pritiskom na funkcijski taster F2. Da bi se upunio prethodno pohranjeni dokument, u dijalog okviru Open, ispod naslova File Name potrebno je uneti ime dokumenta. Dati izbor se potvrñuje pritiskom na taster Open. Sada se pokreće procedura otvaranja dokumenta. Pošto je on sada aktivan, može se nastaviti s njegovim obrañivanjem (promenom sadržine, dodatnim oblikovanjem, štampanjem i sl.) Otvaranje pohranjenog dokumenta može se ostvariti i izborom, ispod menija File, jednog od 4 poslednje otvorena dokumenta u Wordu.


109

Slika 11-43 Poslednji otvoreni dokumenti

11.8. ISPRAVLJANJE SADRŽAJA DOKUMENTA

Pretpostavimo da je sadržaj dokumenta koji se uneo delimično netačan. To znači da je potrebno izvršiti odreñene "daktilografske" izmene. Po završetku ispravljanja sadržaja teksta dokument je potrebno pohraniti pod istim imenom. To se vrši izborom opcije File/Save ili pritiskom na taster Save s linije sa standardnim alatkama.

OZNAČAVANJE, BRISANJE I KOPIRANJE TEKSTA U slučaju da je potrebno odreñeni tekst brisati, kopirati ili premeštati (u okviru dokumenta), neophodno je prvo izvršiti njegovo izabiranje. Izabiranje se vrši mišem ili preko tastature. Ukoliko se želi izabrati odreñena reč preko tastature, postavi se kurzor na početak reči i drži se pritisnut taster Shift. Zatim pomoću strelice za pomeranje na desno, "izabere" cela reč. Izabiranje se manifestuje pocrnjivanjem odreñenog teksta u dokumentu. Kada smo izabrali željeni deo teksta, otpustimo taster Shift. Posle procedure izabiranja teksta, potrebno je izvršiti dodatnu akciju brisanja, pomeranja ili kopiranja datog teksta.


110

Procedura brisanja je najjednostavnija. Posle izabiranja odreñenog teksta, izaberemo opciju Edit/Clear. Označeni deo teksta je sada izbrisan. Ako je pogrešno izabran tekst koji je obrisan, postoji mogućnost da se povrati sadržaj datog teksta pomoću komande Undo. To se ostvaruje aktiviranjem opcije Edit/Undo, ili izborom tastera Undo. Prilikom izbora tastera Undo postoji mogućnost "povraćaja" sadržaja do poslednjih 100 promena u dokumentu. U tom slučaju je potrebno pritisnuti strelicu koja se nalazi na desnoj strani tastera Undo. Sada se otvara roletna, koja sadrži spisak poslednjih 100 akcija. Premeštanje teksta s jedne na drugu lokaciju može se izvršiti na dva načina. Prvi je izborom odreñenog teksta, pa zatim aktiviranjem opcije Edit/Cut ili tastera Cut. Na ovaj način nestaje izabrani deo teksta s prvobitne pozicije u dokumentu. Meñutim, dati tekst nije permanentno nestao. Naime, on je "prekopiran" u deo memorije koja se naziva Clipboard. Da bi se sada postavio dati tekst na novu lokaciju, neophodno je prvo postaviti kurzor na tu lokaciju (lokacija na kojoj se želi premestiti tekst). Po postavljanju kurzora vrši se kopiranje teksta iz Clipboarda na datu lokaciju izborom opcije Edit/Paste ili izborom tastera Paste. Znači, na ovaj način je izvršena procedura premeštanja teksta s jedne, na drugu lokaciju u dokumentu. Kopiranje teče na istovetan način, osim što se umesto opcije Edit/Cut ili izbora tastera Cut upotrebljava opcija Edit/Copy ili taster Copy. Dalji deo toka procedure je istovetan prethodno objašnjenom. I na kraju objasnićemo drugi način premeštanja teksta. On se vrši upotrebom karakteristike povuci-i-ispusti (Drag-And-Drop). Proces je veoma jednostavan. Prvo se mišem izabere odreñena reč ili deo teksta. Dati deo teksta je sada označen crnom bojom (pocrnjen). Sada se ponovo postavi kurzor miša (strelica) na poziciju izabranog teksta. Levi taster miša se pritisne i konstantno se drži pritisnut. Uz strelicu (na ekranu) dobijamo i jedan kavadrat. On označava da možemo pomerati dati sadržaj na drugu lokaciju. Na statusnoj liniji se ispisuje pitanje: Move to Where? Dalje se pomoću miša vuče izabrani tekst. Kada se postavimo na željenu poziciju u dokumentu, otpusti se levi taster miša.

OBLIKOVANJE DOKUMENTA Da bi se prikazao i video realni izgled dokumenta (u stvarnoj veličini i obliku), neophodno je promeniti prikaz samog dokumenta. Zbog toga


111

je potrebno izabrati opciju File/Print Preview. U ovom prikazu se vide svi nedostaci u oblikovanju dokumenta.

POSTAVLJANJE DIMENZIJA DOKUMENTA Osnovni element prilikom oblikovanja dokumenta predstavlja izbor oblika strane i postavljanje margina u dokumentu. U većini slučajeva to znači da treba postaviti veličinu strane dokumenta na A4 format. Isto tako, potrebno je postaviti i margine. Postavljanje ovih opcija se ostvaruje izaborom opcije File/Page Setup. Na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Page Setup. U okviru ovog okvira nalaze se 4 lista s naslovima: Margins,Paper Size, Paper Source, Layout. Najznačajniji su izbori opcija koje su date na prva dva lista. Svaki list se izabira postavljanjem miša na poziciju s njegovim naslovom, i pritiskom na levi taster miša.

POSTAVLJANJE VELIČINE STRANE Za postavljanje veličine strane treba provesti sledeću proceduru: Prvo je potrebno izabrati list Paper Size. Na ekranu se dobiva sledeći izgled dijalog okvira Page Setup.

Slika 11-44 Dijalog okvir za specificiranje oblika strane dokumenta U okviru ovog lista potrebno je postaviti veličinu papira, pored naslova Paper Size, na A4 ili na A3, ili neki drugu. U delu Orientation odreрujemo da li ćemo ispsivati tako da se tekst ispisuje na uspravni papir (Portrait) ili položeni (Landscape).


112

FORMIRANJE MARGINA

Izborom prvog lista (Margins) dobija se izgled dijalog okvira Page Setup kao na sledećoj slici.

Slika 11-45 List za postavljanje margina dokumenta Margina je razmak od ruba papira do teksta. Postoji gornja (Top), donja (Bottom), lijeva (Left) i desna (Right). Isto tako treba postaviti Gutter, odnosno razmak margine od unutrašnje ivice. Gutter se uglavnom postavlja na 0. Meñutim, njegovu vrednost je potrebno drukčije postaviti samo kada se kreiraju knjige ili izveštaji, koji se koriče. U grupi From edge odreñuje se koliko će mesta Word ostaviti na vrhu pojedine stranice za ispis zaglavlja (Header) ili pri dnu pojedine stranice za ispis podnožja (Footer). Treba napomenuti da njihova vrednost treba da bude manja od gornje i donje margine, respektivno. Zato je na slici njihova vrednost postavljena na 0.5. U listi Apply to odreрuje se na koji se dio dokumenta odnose odabrane vrednosti. Može se odabrati mogućnost Whole Document - šro znači da će se odabrane vrednosti odnositi na cijeli dokument ili mogućnost This point forward - što znači da će se odabrane vrednosti odnositi na dio dokumenta od tačke na kojoj se nalazi pokazivač do kraja dokumenta.


113

Mogućnost Mirror margins izravnava unutrašnje i spoljne margine ako tekst ispisujemo na obje strane papira (kako bi zapravo i trebalo). Tasterom Default proglašavamo te vrednosti važećima za sve buduće dokumente koje ćemo pisati. Ukoliko vrednosti nisu date u centimetrima nego u inčima, onda je potrebno promeniti veličine prikazivanja. To se vrši izborom opcije Tools/Options. U novo prikazanom dijalog okviru izabere se list General i kraj naziva Measurement Units izabere se opcija Centimeters. Sada se sve relevantne veličine prikazuju u centimetrima.

PAPER SOURCE Na ovoj kartici odreñujemo iz kojeg će dela štampač uzimati papir. Ovo zavisi od štampača kojeg imamo.

LAYOUT U listi Section start odreñujemo početak sekcije. Naime, dokument u wordu možemo podeliti na sekcije, koje mogu imati svoja zaglavlja i podnožja. U listi Vertical Alignment odreñujemo način vrtikalnog centriranja teksta. Tako se tekst može postaviti na centar stranice (Center), uz gornji rub papira (Top) ili pak se cela stranica teksta može centrirati (Justified). U delu Headers and Footers odreñujemo različita zaglavlja na parnim (Even) ili neparnim (Odd) stranicama ili različito zaglavlje na prvoj stranici dokumenta Different first page). Inače, Word je tako namešten da su zaglavlja i podnožja ista za sve stranice dokumenta. Zbog toga je ponekad potrebno dokument podeliti na sekcije koje onda mogu imati svoje zaglavlje i podnožje. Biranjeom tastera Line Numbers postavljamo redni broj ispred svake linije u dokumentu. Više o pasusima Da bi bolje formatirali svoje dokumente, morate razumeti na koji način vaš kompjuter "vidi" dokument. Jedan od načina za ovo je da uključite opciju "Hide and Show Carriage Returns", tj. kliknete dugme koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P, na Standard paleti alata.


114

Sada možete videti šta za Word predstavlja jedan pasus (Paragraph). Jedan pasus predstavlja tekst koji se nalazi izmeñu dva znaka "Enter" (obrnuto latinično slovo P). Zapazite ovde da i razmak (engl. gap) izmeñu leve margine i prvog reda, te izmeñu dva pasusa - sve ovo možete podesiti. Da biste promenili formatiranje pasusa, uradite sledeće:

• Kliknite bilo gde u pasus, pa sa menija "Format" izaberite "Paragraph".

• Pojaviće vam se dijalog prozor, u kome možete podesiti uvlačanje teksta, poravnavanje i druge opcije. Pasus može biti poravnat: levo (left), desno (right), centralno (center) ili jednako u odnosu na levu i desnu marginu (justify). Ovo biramo preko padajućeg menija (drop down menu) "Alignment".

• Uvlačenjem prve linije, stilizovano naglašavamo početak svakog novog pasusa. Sekcija "Indentation - Special > First Line" i u brojaču "By" navedemo veličinu.

• Drugi način da odvojimo pasuse je "viseće uvlačenje", tj. način uvlačenja kada izvlačimo prvi red teksta ispred linije ostalog teksta pasusa. Sekcija "Indentation - Special > Hanging" i u brojaču "By" navedemo veličinu.

Slika 11-46 List za postavljanje paragrafa u dokumentu Da bi ceo dokument izgledao lepše, izmeñu pasusa treba dodati prazan prostor. Ali ovaj prazan prostor ne treba načiniti višestrukim pritiskanjem tastera "Enter", jer na ovaj način pravimo višestruke


115

"prazne pasuse". Da bi ovo izbegli preko prethodnog dijalog prozora odredićemo prazan prostor, iza pasusa i ispred pasusa.

• Idite u sekciju "Spacing". • Preko brojača "Before" i "After" odredite prostor u tačkama

(points).

U slučaju da je izabran list Indents and Spacing, na ekranu se dobija sledeći prikaz.

Slika 11-47 Dijalog okvir za formatiranje paragrafa Prilikom rada s paragrafima može se postaviti postavljanje paragrafa u celini na istoj strani, kao i druge karakteristike. To se može postaviti izborom opcija u dijalog okviru Line and Page Breaks. Izborom odgovarajućih opcija iz datog dijalog okvira, može se postići željeni oblik paragrafa, odnosno dokumenta.


116

IZBOR FONTOVA Za svaki ukucani tekst je potrebno postaviti i oblik slova odnosno odreñeni font. Fontovi se dele u dve grupe: serif i sans serif. Predstavnik serif fontova je Dutch ili Times, a sans serif fontova Swiss. Tipično je da se naslovi formiraju korišćenjem Swiss ili sličnih fontova, a tekst korišćenjem Dutch ili sličnih fontova. Procedura za promenu fonta je sledeća: Izbor fonta odreñenog paragrafa se vrši prvo izborom samog paragrafa. Zatim se aktivira opcija Format/Font. Na ekranu se dobija sledeći prozor.

Slika 11-48 List Font u okviru opcije Format/Font U okviru prikazanog lista može se izabrati više mogućnosti. Prvo je potrebno izabrati tip fonta. To se vrši u okviru Font. Zatim se u okviru Font Style izabire stil fonta. I na kraju se u okviru Size bira veličina fonta. Osim navedenih karakteristika fonta moguće je izabrati i odreñene dodatne efekte. U te efekte spadaju biranje boje slova, mogućnost podvlačenja slova i specijalni efekti. Ove opcije se izabiraju u okviru Color, Underline i Effects, respektivno. Pod opcijom Effects nalaze se i opcije za čekiranje kao što su: Strikethrough - precrtani tekst, Double Strikethrough - dvostruko


117

precrtani tekst, Superscript – potencija (abcd), Subscript – indeks (abcd) i td. Pisanje indeksa (indeks - subscript) vrši se na sledeći način:

1. Označite tekst koji želite imati u indeksu 2. Odaberite Format, Font 3. Jednom kliknite na Subscript 4. Odaberite OK

Pod opcijom font, listić Animation – animacija služi za postizanje efekata ka što su razne vrste titranja teksta.

MENJANJE DEFAULTNOG FONTA Ako smatrate večni Times New Roman pomalo izlizanim fontom, mogla bi vas razveseliti mogućnost trajnog uklanjanja istog fonta s trona najkorištenijeg fonta u vašem Officeu, a zatim i Windowsima. Uobičajeni fontovi podešeni su već prema osobinama stila u kojem kreirate svoj dokument. Otvorite li tako novi dokument u Wordu, osnovni stilski ˝nameštaj˝ zadan je formom Normal. Stil Normal onaj kojeg koristite u čistom tekstu bez specijalnih formatiranja, pa stoga ako menjate – zamenite Times New Roman npr. Tahomom ili Verdanom upravo ovde, i to na sljedeći način: odaberite Format (Font, selektujte željeni font, njegov stil i veličinu koju želite, pa na kraju kliknite na taster Default. Odgovorite potvrdno na Wordovo pitanje – da želite stvarno izmeniti osnovni font vašeg Normal predloška. Kliknite <OK>.

POSTAVLJANJE GUSTOĆE SLOVA Prilikom formatiranja odreñenog teksta postoji mogućnost prilagoñenja gustoće slova. To znači da postoji mogućnost postavljanja različitih razmaka izmeñu slova svake reči, grupe reči i paragrafa. Procedura za to je sledeća: Prvo je potrebno označiti tekst (tekst kojem se želi postaviti odreñena gustoća slova). Zatim se izabere opcija Format/Font i list Character Spacing. Na ekranu se dobija sledeći dijalog okvir.


118

Slika 11-49 List Character Spacing dijalog okvira Font Gustoća slova se postavlja u okviru opcije Spacing. U okviru nje, potrebno je postaviti razmak izmeñu slova u tačkama (points). U okviru istog lista moguće je još postaviti različitu visinu teksta, u odnosu na "osnovnu liniju". To znači da formiranje indeksa (subscript) i kvadrata (superscript) možemo direktno menjati, u okviru opcije Position (Raised – podignuti tekst, Lowered- spušten tekst). Unutar ove opcije postoji mogućnost postavljanja "visine" teksta, u listiću By, u odnosu na osnovnu liniju u tačkama.

RAD S TABULATORIMA Ako ste ranije kucali na običnoj pisaćoj mašini sigurno ste se susretali sa tabulatorima, tj. tasterom-papučicom koja služi za uvlačenje teksta u odnosu na tekuću poziciju. U Word-u ovu, ali i mnoge druge funkcije vrši taster "Tab", koji se nalazi u levom gornjem uglu tastature. Njegova prvenstvena uloga je uvlačenje prvog reda pasusa ili pomeranje celog pasusa. Ponekad postoji potreba da vertikalno poravnamo neki tekst, i to po odreñenoj šemi koja će nam omogućiti vizuelnu uravnoteženost. Ova operacija se inače naziva tabulacija, a izvršava se pomoću tastera "Tab" i markera tabulacije na horizontalnom lenjiru. Dugme markera tabulacije se nalazi levo u odnosu na horizontalni lenjir, sa ikonicom ugla (podrazumevan je levi ugao - levo poravnavanje). Naizmeničnim kliktanjem na dati dugmić menjamo vrstu tabulatora (menja se i ikonica). Jednostavnim klikom miša na horizontalni lenjir postavljamo indikator markera tabulacije. Kada ga postavimo dovoljno je da


119

prilikom kucanja teksta pritisnemo taster "Tab" i Word će nas prebaciti na poziciju sa markerom, a odatle možete da dalje unosite tekst. Možete da postavite i više tabulatora odjednom, a tada kada unosite tekst i naizmenično pritiskate "Tab", dobijate tekst poravnat kao u nekoj tabeli. Da bi videli kako Word poravnava tabulatore, uključite vidljivost specijalnih znakova za formatiranje, tj. kliknite na taster koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P na Standard paleti alata. Oznaka upotrebe tabulacije je strelica udesno. Imamo sledeće vrste tabulatora:

� Left – levi tabulator – tekst poravnava s leve strane � Right – desni tabulator – tekst poravnava po desnom rubu (koristi se ako želimo napraviti sadržaj dokumenta) � Center – centrira tekst � Decimal – poravnava brojeve s obzirom na decimalnu tačku � Bar - postavlja vertikalnu crtu na mesto tabulatora, koristi se za ručno kreiranje tabela.

Kada jednom postavite tabulator, možete ga premeštati pokazivačem miša, ulevo ili udesno. Uklanjanje tabulatora vršimo tako što kliknemo na odreñeni indikator i prevučemo ulevo, van lenjira. Treba još da znate da se tabulatori prenose i na sledeći pasus, sve dok ne "poskidate" sve markere tabulacije. Definisanje Tab karaktera se ostvaruje aktiviranjem opcije Format/Tabs. Na ekranu se prikazuje sledeći dijalog okvir. Ukoliko se želi da se Tab karakter ne predstavlja slobodnim prostorom "Space taster (Leader - None), potrebno je postaviti tip oznaka kojima će biti predstavljen (u sekciji Leader). Postavljanje tabulatora se vrši na sledeći način:

1. Format/Tabs 2. U listi Tab Stop Position upišite gde želite tabulator (npr. 10

cm). Koji broj možete upisati zavisi od veličine papira koju koristite i od veličine margina.

3. U delu Alignment odaberite vrstu tabulatora 4. U delu Leader odaberite znakove ispred tabulatora 5. Odaberite taster Set. 6. Odaberite taster OK

Brisanje tabulatora se vrši na sledeći način:


120

1. Format/Tabs 2. Kliknite mišem na tabulator koji želite ukloniti 3. Odaberite taster Clear 4. Odaberite OK.

Napomena: Kod decimalnih tabulatora koristite zarez za odvajanje cijelog od decimalnog dela broja.

RAD SA STILOVIMA Stil teksta predstavlja skup atributa oblikovanja teksta. Naime, ponekad u dokumentu treba nekoliko pasusa oblikovati na isti način (podebljati, nakositi, poravnati itd.). Kako ne bismo svaki pasus oblikovali iz početka može se izraditi stil oblikovanja te ga koristiti kod oblikovanjan svih pasusa. Stilove je moguće menjati, kopirati ili brisati. Stil koji smo napravili može se koristiti u svim dokumentima (za razliku od Format Painter alata) što može u znatnoj meri olakšati obradu sličnih dokumenata. Izrada stila:

1. Odaberite Format, Style 2. Odaberite taster New 3. U listu Name upišite naziv stila 4. Odaberite taster Format i odgovarajuću mogućnost.

Namestite parametre po želji. 5. Odaberite OK

Odaberite Close

POZADINA TEKSTA Pozadina teksta može biti u nekoj od boja ili ispunjena nekom već gotovom pozadinom (Texture). Pozadinu možete menjati ako idete na Format/Background More Colors – otvara se dijaloški okvir u kojem možete odabrati neku od boja za pozadinu. Fill Effects – otvara se dijaloški okvir za biranje već gotove pozadine (Textures) ili nameštanje postojeće pozadine. Budite pažljivi s pozadinama jer će pisač za ispis dokumenta s pozadinom potrošiti puno tinte ili tonera.


121

PROMENA OBLIKA SLOVA Ukoliko želimo da promenimo oblik slova idemo na Format/Change case. Dobijamo dijaloški okvir gde možemo odabrati sledeće opcije: Sentence case – prvo slovo svake označene rečenice biti će veliko, a ostala slova mala (kao u rečenici (sentence)). Lowercase – označeni tekst pretvara u mala slova UPPERCASE- označeni tekst pretvara u velika slova Title case – prvo slovo svake reči u označenom tekstupostaje veliko toGLE cASE – mala slova pretvara u velika i obrnuto Promena oblika slova:

1. Označite dio teksta koji želite mijenjati 2. Odaberite Format, Change case 3. Odaberite željeni oblik promene

Odaberite OK

NOVA SEKCIJA Dokument se može podeliti na sekcije tako da svaka ima različito zaglavlje i podnožje ili da se posebno označavaju fusnote na pojedinim sekcijama. Nova sekcija se pravi na sledeći način:

1. Dovedite kursor - pokazivač na mesto gde želite stvoriti novu sekciju

2. Izaberite Insert, Break i Continuos 3. Odaberite OK

Nakon ovog postupka u liniji statusa mora se povećati broj sekcije (ako ste stvorili drugu sekciju pisaće Sec 2) Brisanje sekcije:

1. Odaberite alat za prikaz nevidljivih znakova (obrnuto PI) 2. Dovedite pokazivač ispred mesta na kojem ste postavili

sekciju 3. Pritisnite tipku Delete

Ukoliko ste neke parametre oblikovanja postavili smo za tu sekciju (npr. vlastito zaglavlje, brisanjem sekcije brišu se i sva oblikovanja koja se odnose na tu sekciju).


122

STRANIČENJE (PAGINACIJA) DOKUMENATA U većini dokumenata, kao što su knjige, prospekti i slično, neophodno je postaviti brojeve stranica na svaku stranu teksta. Straničenje se vrši tako što se najpre odabere opcija Insert/Page Numbers. Otvara se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima: Position - gde će biti smešteni brojevi stranica:

• Top of Page - pri vrhu stranice • Bottom of Page - pri dnu stranice

Alignment - horizontalna pozicija brojeva stranica

• Left - uz levi rub • Right - uz desni rub • Center - na sredini • Inside - s unutarnje strane (na unutrašnjim rubovima) • Outside - s vanjske strane (na spoljnjim rubovima)

Show Number on first page - prikaz broja stranica na prvoj stranici Preview - pokazu kako će izgledati brojevi stranica. Tasteri:

• OK - postavlja brojeve stranica u dokument • Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez postavljanja brojeva

stranica

Format - dodatno nameštanje brojeva stranica

• Number Format - biranje oblika brojeva stranica • Start At - upis broja od kojeg će početi označavanje stranica .

ZAGLAVLJE I PODNOŽJE (HEADER AND FOOTER) Ukoliko želite da vaši dokumenti izgledaju profesionalnije i da budu sa više stila, upotrebite "Header and Footer" (zaglavlje i podnožje). Header-i se pojavljuju na vrhu svake stranice, na istoj poziciji i istog su formata, a podnožja (Footer) na dnu svake stranice unutar dokumenta.


123

Slika 11-50 Header i footer

Kreiraćemo zaglavlje koje se pojavljuje na svakoj stranici dokumenta koji štampamo. Otvorite MS Word i neki vaš, prethodno napisan dokument. Idite na "View" meni i izaberite opciju "Header and Footer", i otvoriće vam se Header gde možete da unosite tekst, grafiku, straničenje i dr. Kada je prozor header/footer otvoren ostali tekst na stranici je zasivljen i nedostupan za korigovanje, i obrnuto kada zatvorite ovaj prozor elementi zaglavlja postaju sivi i nedostupni za obradu, tako da je jasno odvojen šta pripada stranici a šta zaglavlju/podnožju. Zapazite da se istovremeno sa pojavom zaglavlja/podnožja pojavljuje i "Header and Footer" paleta sa alatkama. Sada možete recimo uneti naslov dokumenta u zaglavlje i odgovarajuće ga formatirajte, i taj naziv će se pojavljivati na svakoj stranici. Ovde možete izvesti i straničenje dokumenta i to tako što postavite kursor na mesto gde želite da se pojavljuju brojevi strana i jednostavno pritisnite taster "Insert page number" koji se nalazi na "Header and Footer" paleti alata. U telo zaglavlja/podnožja moguće je dodati i tako još više obogatiti vaš rad. Ukoliko imate gotov crtež ili sliku otvorite "Header and Footer", postavite pokazivač na mesto gde želite da ubacite grafiku i izaberite sa padajućeg menija "Insert" opciju "Picture->From file", pronañite vašu sliku na disku i jednostavan dvoklik će je ubaciti u zaglavlje/podnožje. Ukoliko se plašite da će vaša grafika preći preko linije margina, podesite veličinu margina na manju veličinu, izborom menija "File->Page setup". Sve ovo gore navedeno se odnosi i na footer/podnožje, znači i zaglavlje i podnožje mogu da se postave istovremeno i da budu isti na svakoj stranici.

11.9. RAD SA TABELAMA Tokom procesa obrañivanja teksta pojavljuje se potreba da se u tekstu kreiraju i odreñene tabele. Da bi se to ostvarilo prvo je potrebno znati koja se veličina tabele želi kreirati (u redovima i kolonama). Ostali deo procesa je veoma jednostavan. Na mestu gde se želi ubaciti tabela potrebno je postaviti kurzor. Zatim se izabere opcija Table/Insert Table. U okviru ovog dijalog prozora kraj naslova


124

Number of Columns unesemo broj kolona tabele, kraj naslova Number of Rows unesemo broj redova tabele, a kraj naslova Column Width unesemo širinu kolone ili ostavimo na Auto pa će Word sam odrediti širinu kolone. Brži način kreiranja tabele je kada na Standard Toolbar-u izaberemo izaberemo ikonu Insert Table.

Slika 11-51 Kreiranje tabele

Broj kolona i redova odreñujemo jednostavno povlačenjem miša preko polja tabele.

Slika 11-52 Kreiranje tabele Kada to odradimo dobija se tabela kao na sledećoj slici:

Slika 11-53 Prikaz tabele U okviru menija Table prisutne su opcije za dodavanje nove kolone (Insert Columns), brisanje kolone (Delete Columns), izabiranje reda


125

(Select Table). Treba napomenuti da se dodavanje reda ostvaruje ispred reda u kojem je trenutno postavljen kurzor. Promena širine kolone vrši se na taj način što sa strelicom miša stanemo na liniju koju želimo da pomerimo i kada se strelica pretvori u indikator kao na narednoj slici onda pomeramo liniju levo ili desno do željene širine. Na isti način se radi i sa redovima.

Slika 11-54 Promena širine kolone kod tabele

Ako želimo da su nam dve ili više kolona budu istih širina, moramo ih najpre označiti (pocrniti), a zatim kliknemo na Table/Distribute Columns Evenly. A ako želimo da su nam dva ili više redova istih širina, moramo ih najpre označiti, a zatim kliknemo na Table/Distribute Rows Evenly. Text Direction – tekst može biti ispisan od levog ruba prema desnom, ili od dole prema gore i obratno, a može se promijeniti način pisanja teksta na sledeći način:

1. Označite ćeliju u tabeli 2. Odaberite Format, Text Direction 3. Odaberite način pisanja 4. Odaberite OK

Automatsko formatiranje tabela Kada u Word-u želite da napravite tabelu i pozovete komandu za kreiranje, nova tabela preuzima formatiranje karaktera i celog pasusa od prethodnog pasusa. Ovo znači da, ako ste u prethodnom pasusu


126

pisali u fontu Arial, veličine 9pt, sa npr. jednostrukim proredom, ovo formatiranje će se primeniti i na tabelu. MS Word vam pruža mogućnost da automatski formatirate vaše tabele na osnovu 42 šablona koji dolaze uz Word. Za ovu opciju, na raspolaganju vam je funkcija AutoFormat. Da bi ste aktivirali ovu opciju u već postojećoj tabeli, postavite kurzor (tačku umetanja) na bilo koje mesto u tabeli i izaberite padajući meni "Table -> Table AutoFormat".

Slika 11-55 Auto Format Ukoliko želite da formatirate novu tabelu, izaberite opciju za kreiranje "Table -> Insert -> Table", te u dijalogu "Insert Table" izaberite standardne opcije o broju redova i kolona, a zatim kliknite na dugme "AutoFormat...". Pojaviće se dijalog kao na slici. Da bi odabrali neki od ponuñenih formata kliknite u okvir liste "Formats", prema već unapred definisanim podešavanjima Word će primeniti elemente: Borders, Shading i Font iz datog formata. Da napomenemo samo da kada izaberete ovakav način formatiranja uključuje se i opcija "AutoFit to Content" koja čini da se svaka ćelija "skupi" ili "raširi" tako da bi mogla da se smesti i najšira ćelija u tabeli. Svaku od opcija u dijalogu možete da uključite tj. da isključite. Osim toga potvrñivanjem opcije "Color" moćićete da primenite druge boje u gotov šablon, ali ne u svaki. Word i njegova ugrañena formatiranja često u sebi obuhvataju i formatiranja prve kolone (First Column) i prvog naslovnog reda (Heading Row). Na ovaj način Word pretpostavlja da ćete sigurno želeti da imate posebne, prvu kolonu i prvi red tj. da će u njima biti neki naslovni sadržaj. Takoñe slična opcija važi i za poslednji red tj. kolonu, gde možete postaviti neke sume, zbirove itd. Da bi ovo uključili potvrdite opcije "Last Row" ili "Last Column". Desno u malom prozoru "Preview" možete pogledati šta da očekujete od primenjenog formatiranja. Kada izvršite sva podešavanja, pritisnite "OK". Sortiranje tabela Verovatno ste se do sada susreli sa problemom kako sortirati podatke u Word-ovoj tabeli po nekom osnovu. Šta znači sortirati? To znači da


127

ćemo sve podatke u tabeli prearanžirati (promenićemo im položaj po redovima) i to po različitim osnovama (po abecednom, datumskom, ili numeričkom redosledu). Korist od ove funkcije je velika, jer ako npr. unosite podatke o zaposlenima u vašoj firmi, ne morate da brinete o redosledu unosa, jednostavno ih upišete i potom pozovete funkciju sortiranja po abecednom redosledu. Sve tabele se mogu sortirati na dva načina:

• Po rastućem redosledu (Ascending) - reña tekstualne podatke po abecednom redu, datumske po datumima, a numeričke od najmanjeg ka najvećem • Po opadajućem redosledu (Descenting) - reña tekstualne podatke unazad po abecednom redu (od Z ka A), numeričke od najvećeg ka najmanjem, i datumske od najbližeg ka najdaljima.

Slika 11-56 Sortiranje podataka Najjednostavniji i najbrži način za sortiranje je:

1. Kliknite u kolonu po kojoj želite da sortirate tabelu 2. Zatim kliknite na dugme "Sort Ascending" ili "Sort Descending"

u zavisnosti od željenog redosleda 3. Ova dugmad se nalaze na paleti "Tables and Borders", koju

ako ne vidite možete dobiti izborom menija "View -> Toolbars -> Tables and Borders"

Na slici imate primer koji plastičnije pokazuje šta dobijamo kao izlaz kada primenimo sortirajuću funkciju. Primetite da sadržaj svakog reda-linije ostaje nepromenjen kada se izvrši prearanžiranje u tabeli, tj. podaci o npr. Antiću ostaju isti, ma gde da se premeste sortiranjem. Još jedna od naprednih opcija Word-a je da softver automatski prepozna da je prva linija-naslovna linija, i nju ne uvrštava u sortiranje. Sortiranje na ovaj način se vrši kada imate jednostavnije podatke, složenije sortiranje dobijate pozivom opcije "Table -> Sort...". Izborom ove opcije otvara vam se novi dijalog prozor:


128

• U prvom polju "Sort by" pojavljuje se polje iz koga ste pozvali dijalog, u listi "Type" birate tip podataka za sortiranje (Text, Date, Number) radi preciznijeg sortiranja.

• Potom preko radio-dugmadi birate opcije: uzlazni ili silazni redosled.

• U sledećim poljima "Then by", birate sledeća polja za sortiranje. Ona se koriste u slučajevima kada u prethodnom polju postoje dva ista podatka (npr. u našem slučaju dva ista prezimena).

Na kraju kliknite na "OK" i tabela će biti u željenom redosledu. Korišćenje formula u tabelama Verovatno niste znali da je i u MS Word-u moguće u običnim tabelama koristiti formule i vršiti razne proračune, kao u Excel-u. Naravno, broj funkcija koje Word podržava je mnogo manji od Excel-a, ali vam se često i sam rad u Excel-u svodi na korišćenje nekoliko osnovnih funkcija. Zato kada pišete neki izveštaj u Word-u koji sadrži tabele, ne morate uvoziti Excel radne listove, već možete upotrebiti ugrañene funkcije u samom Word-u. Najčešća funkcija u tabelama je nekakvo sabiranje spiska brojeva, a ovo je uz pomoć Word-ove funkcije "AutoSum" vrlo lako. Kada napravite spisak brojeva, postavite kurzor ispod liste, i zatim na paleti alatki "Tables and Borders" kliknite dugme "AutoSum". Word će po zadavanju komande u ćeliju uneti funkciju "Sum", koja će sabrati sve vrednosti iznad (ili levo) date ćelije. Kada budete menjali brojeve u tabelama, automatski će se ažururati i rezultujuće polje, tako što selektujemo rezultujuće polje i pritisnemo taster "F9". Ovo je bio primer jednostavnog izračunavanja, a šta ukoliko nam trebaju složenije funkcije. Tada ćemo za unos koristiti dijalog prozor "Formula", koji dobijamo izborom menija "Table > Formula". Pojaviće se novi dijalog prozor, a ako ste ovaj prozor pozvali kada se kurzor nalazio u rezultujućem polju, videćete i samu formulu "SUM (Above)". Ako je to ono što ste želeli samo pritisnite "OK", ako nije možete uneti veoma složene formule koje rade sa podacima u tabeli. Onu vrednost koju dobijete kao rezultat možete formatirati pritiskom na padajuću listu "Number format". Formule unete na ovaj način u dokument su u stvari automatska polja i ažuriraju se kao i ostala polja, pritiskom na "F9". Takoñe, ako vam je potrebno, u tabelama možete koristiti i reference (adrese polja) kao u Excel-u. Prva leva ćelija ima oznaku "A1", desno pored nje je "B1" itd. Redovi su


129

predstavljeni brojkama, a kolone slovima abecede. Tako na primer, ako želite da saberete vrednosti u prvoj levoj ćeliji (A1) i vrednost ćelije desno od nje, pisaćete: =A1+B1. Poravnavanje sadržaja u ćelijama tabele Kada unesete podatke u neku tabelu preostaje vam samo da izvršite kompletno formatiranje sadržaja u ćelijama, što znači podešavanje poravnanja sadržaja u ćelijama i postavljanje sadržaja pod odreñenim uglom. Što se tiče poravnavanja u tabelama, moguće je izvršiti poravnavanje na devet načina. Ona osnovna podešavanja verovatno već poznajete, a to su podešavanja preko dugmadi na Formatting paleti (Align: Left, Right i Center). Izborom ovih dugmića vrši se željeno poravnavanje sadržaja ćelija.

Slika 11-57 Poravnanje sadržaja U Word-u postoji još tri poravnavanja koja se odnose na poravnavanje po vertikali, a to su pozicioniranja na: vrhu, u dnu ćelije i u samoj sredini ćelije. Da bi izvršili detaljno poravnavanje, prvo selektujte ćeliju, željeni blok ćelija ili celu tabelu, i potom pritisnite dugme "Align", tačnije mali truglić desno od dugmeta, na paleti alatki "Tables and Borders". Pojaviće vam se lista od devet dugmića, od kojih svaki odgovara za odreñeno poravnanje, što se može i naslutiti na osnovu crteža na dugmićima. Kliknite na jedno od devet dugmadi i izvršićete željeno poravnavanje sadržaja ćelija. Sa ovom opcijom možete slobodno da eksperimentišete sve dok ne dobijete da sadržaj u vašim ćelijama ne bude sasvim jasan i čitljiv. U slučaju da vam nekad zatreba da u jednu tabelu postavite više kolona i da njihov naslovni red bude potpuno čitljiv, moraćete da postavite sadržaj ćelija prvog reda, na bok (tj. pod uglom od 90 stepeni u odnosu na ostali tekst). Da bi ovo uradili selektujte željene ćelije (obično prvi, naslovni red), i kliknite dugme "Change Text Direction" na paleti alatki "Tables and Borders". Možete da pritiskate


130

dugme sve dok ne dobijete željenu poziciju teksta. Ovo isto možete dobiti, ako selektujete ćelije i pritisnete desni taster miša, i iz priručnog menija izaberete opciju "Text Direction". Otvoriće vam se dijalog prozor u kome jednostavnim klikom na željeni smer teksta vršite podešavanje smera sadržaja ćelija (ne mora samo tekst da bude u pitanju). Poravnavanje po decimalnoj tački Kada kreirate tabelu koja u sebi treba da sadrži i brojčane podatke sa odreñenim brojem decimala, postavlja se problem poravnavanja datih cifara. Ako koristite standardne mogućnosti za poravnavanje: Left, Right, Center i Justify, nećete dobiti željeni rezultat. Rešenje se nalazi u upotrebi tabulatora, i to "decimalnog tabulatora" (tabulator sa decimalnom tačkom). Evo kako da poravnate cifre u jednoj koloni tabele po decimalnoj tački:

1. U već pripremljenoj tabeli sa ciframa, selektujte ćelije u kojima se nalaze cifre (ne i naslovnu ćeliju). Ukoliko izaberete i naslovnu ćeliju, tekst (u datoj ćeliji) će se poravnati levo od tabulatora.

2. Levo od horizontalnog lenjira, nalazi se dugme za promenu tabulatora. Kliknite na njega onoliko puta dok ne dobijete decimalni tabulator. Ako ne vidite lenjir, izaberite padajući meni "View > Ruler".

3. Kliknite na lenjir, tamo gde želite da postavite tabulator, tj. tačku gde će se poravnavati cifre po decimalnom zarezu. Na lenjiru će se pojaviti oznaka - indikator, stop tabulatora sa decimalnom tačkom.


131

Da bi bolje podesili poziciju cifara u ćelijama koje ste selektovali, kliknite na oznaku tabulatora i vucite levo, ili desno. Dok budete prevlačili tabulator, na ekranu će se pojaviti isprekidana vertikalna linija, kao reper za bolje pozicioniranje.

ALATKA AUTOCORRECT Verovatno ste već, koristeći Word primetili da se ukucavanjem teksta dogañaju i ispravke vaših grešaka.

Slika 11-58 Autocorrect Najverovatnije ste se susreli sa ispravkom veznika "i" u srpskom jeziku, koji je Word ispravio i veliko "I" jer "pretpostavlja" da se radi o engleskoj zamenici "I" (engl. "ja"), koja se piše velikim slovom. Ova ispravka i mnoge druge ispravke pravopisnih grešaka su deo Word-ove alatke AutoCorrect. Da bi videli koje se greške u kucanju ispravljaju pozovite meni "Tools -> AutoCorrect" i dobićete dijalog prozor "AutoCorrect" (kao na slici). Preñite na karticu "Replace" i u samoj sredini dijalog prozora videćete sa jedne strane listu reči i izraza napisanih pogrešno, i sa druge strane, te iste reči i fraze kakve će biti nakon ispravke.


132

Jedna od dobrih karakteristika ovog alata je ta, da i vi možete dodati svoje greške koje najčešće pravite, tj. njihove ispravke. Da bi ova alatka uopšte proveravala tekst koji pišete proverite da li je potvrñen okvir za potvrdu "Replace as you type". Najbolji način da dodate listi nove greške je kada kontrolišete sopstveni dokument, kada možete da uočite najfrekventnije greške. Kada uočite neku, pozovite prethodni dijalog prozor i u polje "Replace" unesite pogrešno napisanu reč, a u polje "With" pravilno napisanu tu istu reč. Na kraju vam ostaje samo da potvrdite unos pritiskom na dugme "Add".

Slika 11-59 AutoCorrect

"AutoCorrect" dijalog prozor i kartica "Replace" ima još tri bitne opcije, polja za potvrdu:

� Correct two initial capitals - ispravlja dva velika slova na početku rečenice na jedno (ako smo predugo držali tipku Shift) � Capitalize first letters of sentences - prvo slovo rečenice pretvara u veliko � Capitalize names of days - piše velikim slovima prva slova dana � Correct accidental usage of caps lock key - ispravlja tekst ako smo slučajno imali uključena velika slova (Caps lock tipku). Riječ iVAN zamijeniti će rječju Ivan. � Replace text as you type - zamjenjuje kratice tekstom (naravno, ako se nalaze u AutoCorrectu). isključivanjem ove mogućnosti neće se zamjenjivati kratice tekstom bez obzira na to da ih imamo u AutoCorrectu. Ukoliko imate neke kratice u AutoCorrectu ova mogućnost mora biti uključena.


133

Mail Merge Omogućava stvaranje tzv. cirkularnih pisama. Cirkularno pismo je standardizovano pismo koje želimo poslati na više adresa. U tom obrascu menja se samo npr. Ime i prezime, adresa primaoca itd. Word nam omogućava da ta polja koja se menjaju upišemo u jedan dokument, a obrazac u drugi te ih spojimo po potrebi. Word će tada umesto polja ubaciti njihove vrednosti i napraviti više dokumenata (već prema tome koliko smo podataka upisali). Izrada cirkularnih pisama Napravite standardizovan obrazac u koji ćete ubacivati polja. Pohranite ga pod nekim nazivom.

1. Tools, Mail Merge 2. Odaberite Create, Form Letters,Active Window 3. Odaberite Get Data, Create Data Source 4. Sa Remove Field Name uklonite sva Wordova polja 5. U listu Fileld Name upišite naziv polja (bez razmaka) i

odaberite Add Filed Name. Ponovite taj korak za više polja i kada ste upisali sva polja odaberite OK.

6. Upišite naziv dokumenta pod kojim želite pohraniti te podatke 7. Odaberite Edit, Data Source 8. Upišite vrednosti u polja i odaberite Add New. Ponovite

postupak za više vrednosti i odaberite OK 9. U izvornom dokumentu iz trake koja se pojavila odaberite

Insert Merge Field i odaberite polje. Ponovite postupak za sva polja. Sredite po potrebi izvorni dokument (takko da nema nepotrebnih razmaka itd.)

10. Odaberite Tools, Mail Merge pa taster Merge 11. Odaberite taster Merge u dijaloškom okviru koji se pojavio

Word je sada napravio cirkularno pismo koje možete pregledati ako odaberete PrintPreview. Taj dokumenet možete pohraniti i ispisivati prema želji. Za promenu podataka (polja) koja se mijenjaju odaberite na traci s alatima (u izvornom dokumentu) alat Edit Data Source. Polja koja se mijenjaju moguće je upisati u programu Excel samo što će se tada u koraku 2 odabrati Get Data, Open data Source i dokument iz Excela. Envelopes and Labels


134

Omogućava ispis adresa na omotnice za pisma. Pri tome, omotnice na koje će se ispisivati stavljaju se u drugi ulaz za papir na štampaču (obično ima malu sličicu kuverte). Delivery Address - upišite adresu primatelja Return Address - upišite adresu pošiljaoca (vašu adresu) Options Envelope options - odreñuje se veličina omotnice U listi Envelope Size biraćemo veličinu omotnice, ako nismo pronašli veličinu naše omotnice biranjeemo Custom size, te upisujemo veličinu omotnice. U listama Delivery Address i Return Address odreрujemo položaj pojedine adrese na omotnici (From Top - udaljenost od gornjeg ruba, From Left - udaljenost od levog ruba) Printing Options - odreрuju se parametri važni za ispis na pisaču - kako ćemo stavljati omotnicu i iz koje ladice će pisač uzimati omotnice. Za ispis adrese na omotnici biraćemo taster Print. Kada počinjete ispisivati adrese dobro je prvo probati na jednom papiru pa prema tome namestiti potrebne parametre.

KORIŠĆENJE AUTOTEXTA Omogućava pohranjivanje teksta koji se kasnije može pozvati skraćenicom i pritiskom na tipku F3. Tako si npr. možemo u Autotext staviti nazive dana u nedelji, mesece, latinske nazive pojedinih biljaka npr. ili nečeg drugog, a po potrebi ih pozivati ispisom skraćenice (npr. za ponedjeljak pon) i pritiskom na tipku F3. Unos u Autotext

1. Upišite reč 2. Odaberite Insert, Autotext i New (ALT+F3) 3. Upišite skraćenicu 4. Odaberite OK ili pritisnite tipku Enter

Korišćenje:

1. Upišite kraticu 2. Pritisnite tipku F3 (sada se na mestu kratice mora ipisati

tekst)


135

11.10. UNOS SIMBOLA U TEKST U tekstu ponekad treba da unesemo simbole koje nemamo na tastaturi. Tada se služimo ovom mogućnošću. Moguće je umetnuti simbole iz pojedinih fontova (kojih nema na tastaturi) ili neke druge znakove

1. Insert, Symbol

Delovi dijaloškog okvira: Font - biranje fonta iz kojeg će se prebacivati Subset - biranje podskupa znakova fonta Tasteri: AutoCorrect - omogućavanje unosa simbola preko utocorrecta Shortcut Key - dodeljivanje prečice za unos simbola Insert - unos simbola u tekst Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez unosa simbola Umetanje simbola:

1. Insert, Symbol 2. Na kartici Symbol odaberite simbol koji želite umetnuti 3. Odaberite taster Insert

KOMENTARI

U dokument se može dodati komentar za lakše razumevanje delova teksta. Komentar se neće ispisati na štampaču, on služi samo kod pregledavanja teksta na ekranu. Dodavanje komentara:

1. Insert, Comment 2. Upišite komentar 3. Odaberite Close

Na mestu gde je postavljen komentar pojavljuje se žuta boja. Pregled komentara

1. View, Comments Brisanje komentara

1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Delete Comment


136

Promena komentara 1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Edit Comment 3. Promijenite komentar 4. Izaberite Close.

Pisanje napomena po marginama Često ste bili u prilici, da u novim izdanjima knjiga vidite napomene koje su izvučene vam linije ostalog teksta i nalaze se u marginama (uglavnom levoj margini). Osim ovih knjiga i vi sami možete uz pomoć Word-a dodati ovakve elemente stranici, radi recimo privlačenja pažnje čitaoca na neki sadržaj ili za davanje detaljnijeg kontekstnog objašnjenja.

Slika 11-60 Pisanje napomena Odmah da kažemo, da bi uopšte pisali po marginama to je jedino moguće uz pomoć okvira (frame) ili tekst polja (textbox). Evo i kako da dodamo tekst marginama:

1. Otvorite novi dokument, pa izaberite meni "File > Page Setup...". Preñite na karticu "Margins", i povećajte vrednosti veličina margina. Mi ćemo na primer, povećati levu marginu (polje Left) na 45 mm. Ovde treba voditi računa o tehničkim mogućnostima vašeg štampača, tj. da li štampač može da štampa na marginama i od koje veličine. Kada ste podesili kliknite na "OK".

2. Izaberite meni "Insert > Text box", pokazivač će promeniti oblik u krstić, i "iscrtajte" novo tekst-polje na površini leve margine.

3. Uz pomoć ručica (mali beli kvadratići) podesite veličinu tekst-polja na odgovarajuću.

4. Kliknite u tekst-polje i unesite napomenu, te formatirajte tekst. Formatiranje treba da bude drugačije od okolnog teksta, radi odvraćanja pažnje čitaoca (kao na slici).

5. Ako vam smeta linija okvira oko teksta, kliknite na liniju


137

okvira, te ponovo kliknite desnim tasterom, pa izaberite opciju "Format Text Box...". Preñite na karticu "Colors and Lines", i u listi "Color" izaberite "No Line", te kliknite na "OK".

Po prethodno opisanoj proceduri možete dodati neodreñen broj napomena. Kada postavite tekst-polja i upišete komentar, možete ih kasnije vrlo lako premeštati (u zavisnosti od potrebe).

FUSNOTE

Koriste se za dokumentiranje citata. Mogu se smestiti na kraj svake stranice ili na kraj dokumenta.

1. Postavite pokazivač na mesto gde želite dodati fusnotu 2. Odaberite Insert, Footnote 3. Upišite tekst fusnote 4. Kliknite mišem u tekst dokumenta

Delovi dijaloškog okvira: Insert Footnote - fusnota na kraju stranice Endnote - fusnota na kraju dokumenta Numbering AutoNumber - automatsko brojanje - word sam broji fusnote Custom mark - fusnotu možete označiti nekim znakom Symbol taster - otvara se dijaloški okvir iz kojeg možete odabrati neki simbol za označavanje fusnota

Taster Options - otvara dodatne mogućnosti za postavljanje fusnota i brojanje fusnota Brisanje fusnote

1. Označite broj fusnote u dokumentu 2. Pritisnite tipku Delete

KREIRANJE SADRŽAJA

Ako vaš dokument ima više stranica korisno bi bilo dodati sadržaj. Word može automatski dodati sadržaj ako ste za naslove koristili njegove stilove (Heading 1 do Heading 9). U suprotnom morate sdržaj raditi "ručno".

1. Naslove u dokumentu pišite stilovima Heading


138

2. Postavite pokazivač na mesto na kojem želite sadržaj 3. Odaberite Insert, Index and Tables 4. Odaberite karticu Table of Contents 5. Odaberite oblik sadržaja 6. Odaberite taster OK

AŽURIRANJE SADRŽAJA

Kada pozovete opciju za automatsko kreiranje sadržaja nakon svih promena, Word će korektno napraviti celokupnu tabelu sadržaja. Ali, šta se dešava ako dodate dokumentu još neki tekst u nekoliko celina, sa novim naslovima? Desiće se to, da se sadržaj neće promeniti, tj. neće se "osvežiti" novim podacima (naslovima i podnaslovima). Ovo je zbog toga što Word sadržaj dokumenata kreira pomoću automatskih polja (engl. fields), koja se ne ažuriraju automatski, već uz vašu pomoć. Kada želimo da osvežimo sadržaj dokumenta, uradićemo sledeće:

• Dovedite pokazivač miša iznad sadržaja i pritisnite desni taster miša, te izaberite opciju "Update Field" iz kontekstnog menija.

• Pojaviće se novi dijalog prozor (kao na slici), u kome možete da birate izmeñu dve opcije:

Slika 11-61 Ažuriranje sadržaja

� Update page numbers only - izborom ove opcije osvežićete, tj. ažurirati samo brojeve stranica u sadržaju. Ovu opciju ćete koristiti kada niste dodavali nove naslove dokumentu, već ste samo izvršili reorganizaciju tekućeg dokumenta. � Update entire table - ovom opcijom ažurira se celokupni sadržaj. Ako izaberete ovu opciju sva formatiranja na sadržaju koja ste napravili će biti izgubljena. Jedan savet, ukoliko ste dodavali i reorganizovali naslove, a vršili ste dodatna formatiranja sadržaja, da ne bi izgubili utrošeni trud i rad osvežavanjem celog sadržaja - nove naslove dodajte ručno na mestu gde bi trebali da budu.


139

INDEKS ODREDNICA Verovatno ste do sada već videli na kraju neke knjige - indeks pojmova. Ovaj indeks beleži svako pojavljivanje odreñenog teksta (odrednice), unutar knjige. Ako vam je ovako nešto potrebno, moguće je da to dobijete i u MS Word-u:

1. Selektujte tekst koji želite da indeksirate. 2. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog

prozor "Mark Index Entry". 3. Možete prepraviti tekst koji se nalazi u polju "Main Entry", na

ovaj način će Word da sve pojave selektovanog teksta pronaći u tekstu i obeležiti.

4. Potom, u zavisnosti od toga da li želite da indeksirate pojedinačno pojavljivanje ili višestruko, kliknite dugme "Mark" (markiranje jedne odrednice) ili "Mark All" (višestruko markiranje odrednice u celom tekstu).

5. Na kraju izaberite "Close". Da bi videli koje je sve izraze Word obeležio, kliknite na dugme "Show/Hide" na Standard paleti alatki. Nekada će vam biti potrebne višestruke odrednice u indeksu, da bi čitaocima još više pomogli u navigaciji kroz tekst. Pododrednice možete koristiti kada imate višestruko pojavljivanje odreñene odrednice, i kada se odrednica pojavljuje u različitim značenjima. Na slici imamo primer indeksa koji se nalazi na kraju knjige, gde možete videti odrednicu "Operatori" i odreñeni broj pododrednica. Evo kako da dobijete ovakvu hijerarhiju:

Slika 11-62 Index pojmova

1. Selektujte tekst koji želite da indeksirate. 2. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog

prozor "Mark Index Entry".


140

3. U polje "Main Entry", unesite naziv odrednice koja je glavna, hijerarhijski viša, a u polje ispod unesite kontekstnu poodrednicu.

4. Možete potom takoñe da indeksirate jednu pododrednicu ili sva pojavljivanja te odrednice u tekstu. Kliknite dugme "Mark" za markiranje jedne pododrednice ili "Mark All" za višestruko markiranje date pododrednice.

5. Na kraju izaberite "Close". Kada smo na ovaj način kreirali indeks, biće potrebno i da ga navedemo na kraju teksta. Postavite kurzor na kraj teksta i pozovite meni "Insert > Index and Tables". Otvoriće vam se novi dijalog prozor u kome preñite na karticu "Index" i jednostavno bez dodatnih podešavanja kliknite na "OK". Dobićete indeks pojavljivanja odreñenih odrednica u tekstu, kao na slici.

11.11. SLIKE U dokument se mogu staviti slike i na taj način ulepšati dokument. Word ima kolekciju sličica koje možete upotrebljavati u vašim tekstovima (tzv. ClipArt sličice), a mogu se dodati i druge slike (sa Interneta, skenirane slike itd.). Dokument koji sadrži slike je po veličini puno veći od odnog koji ih nema pa ćete kod prenosa takvog dokumneta sažeti podatke (pomoću WinZip). Umetanje ClipArt sličice

1. Postavite pokazivač na mesto gde želite sličicu 2. Odaberite Insert, Picture, ClipArt 3. Kliknite na sličicu koju želite 4. Odaberite Insert

Osim ClipArtova u dokument se mogu ubaciti tzv AutoShapes objekti - strelice, razni likovi itd. Umetanje takvih oblika:

1. Odaberite Insert, Picture, AutoShapes 2. Na traci s alatima odaberite jednu grupu i nakon toga oblik

koji želite 3. Nacrtajte objekt u dokumentu (mišem odredite veličinu)

Promena slike:

1. Odaberite sliku (jednom kliknite mišem na nju) - slika mora


141

oko sebe dobiti kvadratiće 2. Odaberite Format Picture iz letećeg menia 3. Napravite izmjene koje želite i odaberite OK

Isto tako promene na slici mogu se raditi ako se uključi Picture traka s alatima. Alati na Picture traci s alatima: Insert Image - umetanje slike Image Control - izrada vodenog žiga (Water Mark), pretvaranje slike u crno bijelu (Black and White), sivu (GrayScale) ili vraćanje na početni oblik (Automatic) More Contrast - povećanje kontrasta Less Contrast - smanjenje kontrasta More Brightness - osvjetljavanje slike Less Brightness - zatamnjenje slike Crop - rezanje dela slike Line Style - oblik crta Text Wrapping - pozicija teksta oko slike Format Object - promena slike Set Transparent Color - biranje boje koja će biti u boji podloge Reset Picture - brisanje promena sačinjenih na slici Promena WordArt objekta

1. Označite WordArt objekt koji želite mijenjati 2. Kliknite jednom desnom tipkom miša 3. Iz letećeg menia odaberite Format WordArt 4. Izvršite željene promene unutar dijaloškog okvira 5. Odaberite OK

Pojavljuje se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima:Kartice: Colors and Lines - odreрivanje boje kojom je objekt ispunjen (Fill) ili oblika linije (Line). Size - veličina objekta Position - pozicija objekta s obzirom na stranicu ili pasus Wrapping - pozicija objekta s obzirom na tekst

PREKLAPANJE OBJEKATA U slučaju da je vaš Word dokument pretrpan slikama, grafikonima, tekst okvirima i drugim oblicima (sve ih zajedno nazivamo - objekti), mora da dolazi i do njihovog preklapanja na stranicama. Ali ovo


142

preklapanje ne mora da bude stihijsko, tj. na njega možemo direktno da utičemo. Ova opcija je u Word-u ureñena preko koncepta slojeva, slično slojevima u Photoshop-u. Preko ovog koncepta odreñujemo da li će se neka slika nalaziti ispred teksta, ili iza nekog drugog objekta, sve ovo u zavisnosti na kom sloju se nalazi. Slojeve možemo reñati u sledećem redu:

1. prvi gornji sloj - objekat koji se nalazi na ovom sloju prekriva sve ostale slojeve-objekte.

2. sloj pozadine - objekti na ovom sloju se nalaze iza objekata koju su na gornjem prednjem sloju.

3. tekst sloj - je sloj na kome se nalazi samo tekst. Objekti sa gornjeg sloja prekrivaju tekst, a objekti na donjem su preklopljeni tekstom.

4. i imamo kao poseban sloj - sloj za vodene žigove, ovaj sloj je poslednji u hijerarhiji slojeva. Objekti i tekst na njemu se nalaze ispod svih drugih slojeva.

Na slici možete videti, jedan ispod drugog primere za - objekat (crtež-srce) u prvom gornjem sloju, pa u pozadinskom sloju i na kraju u sloju vodenog žiga.

Postoji slučaj kada se više objekata nalazi na istom sloju, npr. naše "srce" može se iscrtati više puta u recimo pozadinskom sloju i oni se mogu meñusobno preklapati. Kako u ovom slučaju odrediti meñusobna preklapanja? Selektujete jedan objekat iz grupe kojem želite da podesite sloj:

a. Kliknite desnim tasterom miša iznad datog objekta, iz

priručnog menija izaberite opciju "Order" b. Pojaviće vam se lista sa podopcijama, sledećim redom: c. Bring to Front - ako su objekti u istom sloju, vrši se

pomeranje selektovanog objekta na vrh. d. Send to Back - ako su objekti u istom sloju, vrši se

pomeranje selektovanog objekta na dno. e. Bring Forward - ako su objekti u istom sloju, vrši se

pomeranje za jedno mesto-poziciju iznad u grupi. f. Send Backward - ako su objekti u istom sloju, vrši se

pomeranje za jedno mesto-poziciju ispod u grupi. g. Bring in Front of Text - premeštanje objekta sa pozadinskog

sloja u prednji-gornji sloj. h. Send Behind Text - premeštanje objekta sa prednjeg-gornjeg

sloja u pozadinski sloj.


143

11.12. GRAFIKONI Neke podatke unutar dokumenta možemo prikazati i u obliku grafikona. Za izradu grafikona specijalizira je program Excel, no za jednostavnije grafikone može poslužiti i Word. Izrada grafikona

1. Insert, Picture, Chart 2. U tablicu koja se pojavila upišite svoje podatke 3. Zatvorite tablicu i po potrebi pomerite grafikon

Promena Grafikona:

1. Desnim klikom kliknite na dio grafikona koji želite mijenjati 2. U dijaloškom okviru načinite promene 3. Odaberite OK

Biranje vrste grafikona:

1. Desnom tipkom miša kliknite na praznom delu unutar grafikona

2. Iz menia odaberite Chart Type 3. Odaberite tip i podtip grafikona 4. Odaberite OK

Napomena: Pri promeni grafikona grafikon mora biti označen. Grafikon označavate tako da dvaput kliknete unutar grafikona. Promena naslova, ose:

1. Desnom tipkom miša kliknite na praznom delu unutar grafikona

2. Iz menia odaberite Chart Options 3. Odaberite tip i podtip grafikona 4. Odaberite OK

OKVIR S TEKSTOM

Okvir s tekstom (TextBox) omogućava postavljanje teksta na bilo koje mesto na stranici. Okviru se može menjati položaj, veličina, boje pozadine, boje linija, linije se mogu ukloniti itd.

1. Insert, Text Box 2. Odredite veličinu okvira 3. Upišite tekst 4. Kliknite negde izvan okvira


144

Okvir s tekstom možete po želji pomerati tako da dovedete pokazivač miša na okvir i kada miš promijeni oblik vučete miša u željenom smeru. Promena okvira s tekstom:

1. Označite okvir s tekstom (jednom kliknite na njega) 2. Dovedite pokazivač miša na rub okvira i pritisnite desnu tipku

miša 3. Iz letećeg menia odaberite Format Text Box 4. Načinite željene promene 5. Odaberite OK

UMETANJE MATEMATIČKIH IZRAZA

Microsoft Equatation objektom ćemo se poslužiti ako treba da u dokument upišemo matematički izraz odnosno izraz koji sadrži matematičke simbole (razlomke, korjene, sume, integrale, grčka slova ili druge znakove). Izraz upisan na ovakav način predstavlja objekt unutar dokumenta i ne tretira se kao tekst. Pisanje izraza:

1. Insert, Object, Microsoft Equatation 3.0 2. Odaberite na traci s alatima odgovarajući simbol 3. Upišite podatke, znakove za operacije, ponovno odaberite na

traci simbol itd. 4. Kliknite jednom izvan izraza

Promena izraza

1. Dvaput kliknite mišem unutar izraza 2. Promenite izraz. Kliknite jednom izvan izraza

11.13. OBLIKOVANJE TEKSTA

PODEBLJANI TEKST (BOLD)

1. Označite tekst 2. Na traci s alatima odaberite alat (B) ili pritisnite tipke CTRL+B

NAKOŠENI TEKST

1. Označite tekst


145

2. Na traci s alatima odaberite alat (I) ili pritisnite tipke CTRL+I

PODVUČEN TEKST

1. Označite tekst 2. Na traci s alatima odaberite alat (U) ili pritisnite tipke

CTRL+U

MARKIRANJE TEKSTA Markiranje teksta povećava čitljivost teksta. Na papiru se markiranje vrši fluorescentnim flomasterima. Pre samog markiranja potrebno je izabrati boju kojom se želi markirati tekst. Biranje boje za markiranje:

a. Kliknite na strelicu pored alata za markiranje b. Jednim klikom miša odaberite boju kojom ćete markirati

tekst. Markiranje:

1. Odaberite alat za markiranje (kliknite na njega) 2. Označite tekst koji želite markirati. 3. Kliknite na alat za markiranje (završetak)

Poništavanje markiranja:

1. Odaberite strelicu pored alata za markiranje 2. Jednim kliknite na riječ none 3. Označite tekst koji je markiran 4. Kliknite na alat za markiranje

Napomena: Markiran tekst biti će tako i ispisan na pisaču. Ako ne želite imati markirani tekst na pisaču treba prije ispisa ukloniti markiranje. Možda je bolje napraviti kopiju teksta pa nju markirati, a za ispis koristiti drugi tekst.

UVLAČENJE PASUSA Pasus je moguće pomeriti u levo (Decrease Indent) ili u desno (Increase Indent). Uvlačenje odlomka u desno

1. Označite pasus


146

2. Odaberite alat za uvlačenje u desno. Alat se može odabrati više puta pa će se tekst pomerati u desno.

Uvlačenje odlomka u levo Pasus koji je uvučen u desno može se uvući ulevo.

1. Označite pasus 2. Odaberite alat za uvlačenje u levo. Alat se može odabrati više

puta pa će se tekst pomerati u levo. Odlomke možete uvlačiti u levo ili u desno biranjeom alata za uvlačenje koji se nalazi na horizontalnom ravnalu (iznad vašeg teksta). Postupak:

1. Označite pasus koji želite uvući 2. Odaberite alat za uvlačenje na ravnalu i pomerite ga na

željeno mesto. Na taj način može se uvući prva rečenica odlomka na jedno mesto, a sve ostale rečenice odlomka na drugo mesto. Isto tako, odlomke možete uvlačiti u desno tipkom TAB, a u levo vraćati tipkom BACKSPACE. Liste nabrajanja su od velikog značaja, i često nezaobilazne kod udžbenika, brošura, raznih prezentacija, i svuda gde je nešto potrebno objasniti, korak po korak. U Word-u za ove potrebe imamo odličnu alatku "Bullets and Numbering". Liste nabrajanja možemo podeliti u dve kategorije:

• brojevne liste (ordered list) - su liste kod kojih su stavke ureñene po strogom hijerarhijskom rasporedu, i predstavljene su brojčanim oznakama

Slika 11-63 Liste nabrajanja


147

• znakovne liste (unordered list) - su liste nabrajanja kod kojih nije bitan redosled stavki, a označene su specijalnim karakterima (simbolima ili grafičkim elementima).

Obe vrste lista nabrajanja podržavaju hijerarhiju više nivoa nabrajanja, od kojih će svaki nivo biti posebno označen. Da biste najjednostavnije dobili brojevnu listu nabrajanja uradite sledeće:

• Na paleti "Formatting" kliknite dugme "Numbering". Pojaviće se broj jedan praćen tačkom.

• Unesite sadržaj prve stavke i na kraju pritisnite "Enter". Kada ste pritisnuli "Enter" u narednom redu pojavljuje se oznaka druge stavke (2.).

• Na prethodni način dodajte i ostatak liste. • Kada želite da završite listu nabrajanja, možete da nakon

unosa poslednje stavke da pritisnete dva puta taster "Enter" ili da nakon prvog pritiska na "Enter", potom pritisnete taster "Backspace" i obrišete brojačanu oznaku stavke.

Prethodna priča važi i za znakovne liste, s tim što ćete na početku umesto dugmeta "Numbering", kliknuti "Bullets". U slučaju da želimo da uklonimo oznake nabrajanja (uopšte liste), označićemo (selektovati) celu listu i kliknućemo dugme "Bullets" ili "Numbering", u zavisnosti od toga koja vrsta liste je upotrebljena. Kada uklonimo liste, potrebno je da znamo da je svaka stavka sada poseban pasus - paragraf, što možete videti ako na "Standard" paleti kliknete "Show/Hide". Podešavanje lista nabrajanja U prethodnom članku smo videli kako možemo da dobijemo liste nabrajanja (numbered list) na jednostavan način. Osim navedenog načina, liste možemo dobiti i preko menija "Format > Bullets and Numbering", gde je moguće izvršiti i dodatna podešavanja. Brojevnu listu nabrajanja ćemo dobiti tako što izaberemo prethodni meni ("Format > Bullets and Numbering"), pa u novom prozoru preñemo na karticu "Numbered". Na kartici se nalaze uzorci predefinisanih stilova lista nabrajanja, za izbor odreñene, samo kliknite na neki uzorak i kliknite na "OK". Isto važi i za znakovne liste nabrajanja, s tim što ćete preći na karticu "Bulleted". U slučaju da vam ne odgovara ni


148

jedna od ponuñenih lista, možete kreirati vlastitu listu. U dijalogu "Bullets and Numbering" klikom izaberite listu koja vam se najmanje sviña, i potom kliknite dugme "Customize". Pojaviće vam se novi dijalog i to "Customize Numbered List" (ako ste se nalazili na brojevnim listama) ili "Customize Bulleted List" (ako ste se nalazili na znakovnim listama).

Slika 11-64 Dijalog za podešavanje brojevne liste nabrajanja

Kod znakovnih lista, sekcija "Bullet Character" odreñuje izgled znaka - karaktera, koji će biti upotrebljen za nabrajanje. Ako nismo zadovoljni ni jednim ponuñenim, kliknite na dugme "Bullet..." i iz tabele izaberite neki drugi znak. Ukoliko ni ovim niste zadovoljni, odgovarajući karakter možete pronaći u setu nekog drugog fonta, kliknite na dugme "Font..." i izaberite neki drugi font. Na ovaj način se menja prethodno opisana tabela karaktera. Sledeće podešavanje je "Bullet Position", kojim odreñujemo udaljenost znaka za nabrajanje od leve margine. Poslednja opcija (Text Position) odreñuje udaljenost teksta stavke od leve magine (uvlačenje teksta). Kada ste sve podesili kliknite na "OK". Podešavanje brojevnih lista nabrajanja počinjemo u sekciji "Number format", gde odreñujemo:

• Font - odnosno izgled samih cifara za nabrajanje. • Number Style - ovde odreñujemo stil nabrajanja. Stil može biti

definisan: arapskim brojevima (default), rimskim brojevima, malim rimskim brojevima i, velikim i malim slovima abecede, sve u zavisnosti od potreba.

• Start at - naše liste ne moramo otpočeti od jedinice, jednostavnom promenom lista može da startuje od neke druge cifre.

U sekciji "Number Position" odreñujemo u odnosu na koju stranu će biti poravnat znak nabrajanja i na kojoj će udaljenosti biti od ivice. Poslednje podešavanje u dijalogu je "Text Position", kojim odreñujemo udaljenost ostalih linija stavke (ne, i prve linije) od leve margine.


149

Numerisanje pasusa Često će vam biti potrebno da izvršite numerisanje pasusa nekih dokumenata, znači, ne numerisanje pojedinačnih linija teksta, već celih pasusa. Ovo se često radi kod odreñenih pravnih akata i tehničke dokumentacije (uputstava), kada je potrebno da se pozivate na odreñene stavke - pasuse. Numerisanje možete da vršite sami, ručno pri pisanju samog dokumenta, ili da to prepustite Word-u, da se to automatski odradi. Ako radite ručno, najverovatnije ćete napraviti greške, za razliku od ovog drugog načina.

Slika 11-65 Numerisanje pasusa Numerisanje ćemo obaviti uz pomoć Word-ove opcije "Bullets and Numbering", u kojoj treba samo da izaberemo jednu od ponuñenih šema za numerisanje (a, i te šeme su izmenljive). Za numerisanje pasusa u nekom tekstu treba uraditi sledeće:

• Selektujte sve pasuse koje želite da numerišete, pri tome ne moraju svi pasusi u tekstu da budu numerisani. Pri selekciji izostavite naslove, i to putem selekcije uz pomoć tastera Shift i Ctrl. Uzastopne pasuse birajte mišem, držeći pritisnut taster Shift, a pasuse koji su fizički odvojeni naslovima - držeći taster Ctrl i mišem.

• Potom izaberite meni "Format > Bullets and Numbering", pa preñite na karticu "Outline Numbered".

• Ostaje vam da izaberete jednu od tri gornje šeme za numerisanje (ona treća je "bullet" orijentisana), jer su one donje rezervisane za numerisanje samih naslova (ukupno četiri šeme).

• Ako niste baš zadovoljni formatom šeme za numerisanje, kliknite dugme "Customize" i izvršite dodatna podešavanja.

• Kada ste zadovoljni šemom, kliknite na "OK" i pasusi će biti numerisani brojevima 1, 2, 3 itd.


150

U slučaju da želite da uvedete hijerarhiju u numerisanju pasusa, selektujte pasuse za koje želite da budu podreñeni u odnosu na prvi prethodni i pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+M" (Indent). Dobićete rezultat kao na slici, gde imamo dva pasusa (2.1 i 2.2) koji su hijerarhijski podreñena drugom pasusu. Ovim pasusima će se u numerisanju pored pasusa kome pripadaju dodeliti i njihov redni broj u okviru datog hijerarhijskog nivoa.

INICIJALNA SLOVA NA POČETKU PASUSA Verovatno ste čitajući magazine susretali sa velikim, stilizovanim slovima, kojima započinju pasusi ili članci. Ovakva slova koja su veća od ostalog teksta, i zauzimaju tri do pet linija teksta zovu se Inicijali ili inicijalna slova. Inicijali ne moraju obavezno da budu samo jedno slovo, moguće je da inicijalna bude i cela reč. Evo kako da dobijamo inicijale u MS Word-u:

• Ako već imate neki dokument, postavite kurzor u pasus u koji želite da dodate inicijal. Slovo koje će predstavljati inicijal je sastavni deo pasusa.

• Sa padajućeg menija izaberite "Format -> Drop Cap". Dobićete dijalog prozor "Drop Cap"(kao na slici).

• U sekciji "Position" selektujte opciju "Dropped" ili "In margin", jednostavnim klikom na okno. Ako izaberete "In margin" inicijal će biti uvučen u margine pored datog pasusa, a opcijom "Dropped" dobijamo redovan inicijal uvučen u pasus, koji prekriva tri, četiri reda. U koliko želimo da uklonimo inicijal izabraćemo opciju "None".

• U sekciji "Options" vršimo podešavanja samo inicijala. Preko padajuće liste "Font" biramo odgovarjući font za inicijal, preporučljivo je da on bude različit od fonta pasusa. Obično se koristi serifni font ako je pasus u bezserifnom fontu, i obrnuto.

• U polju-brojaču "Lines to drop" unosimo koliko će linija teksta da prekriva inicijal.

• I poslednje polje, "Distance from text", služi za odreñivanje koliko će rastojanje biti izmeñu našeg inicijala i teksta pasusa. Preporučljivo je da, ako vam je inicijal tanjeg i višeg fonta izaberete veće rastojanje.

• Šta se u stvari dešava kada ubacimo inicijal? Pa, inicijal nije ništa drugo do jednog slova koje je umetnuto u okvir za tekst. Kao i svi okviri, možemo ga pomerati po radnoj površini i menjati mu veličinu. I još jedna napomena, ako želite da vam


151

cela reč bude inicijalna, postavite kurzor u tekst okvir i otkucajte željenu reč.

Word - Numerisanje linija teksta Kada radite na dokumentu koji će sadržati recimo programski kod (instrukcije u nekom programskom jeziku), vrlo je preporučljivo da koristite numerisanje svake linija teksta (instrukcije), radi kasnijeg pozivanja na odreñenu liniju (recimo, u objašnjenju koda). Pri ovome možete numerisati sve linije dokumenta, linije u nekoj sekciji, početi brojanje na svakoj strani itd. Brojke linija se mogu videti samo u pogledu (modu) "Print preview". Da bi numerisali linije u vašem dokumentu uradite sledeće:

• Kliknite u dokument gde želite da otpočnete numeraciju, tj. u odreñenu sekciju dokumenta.

• Izaberite padajući meni "File > Page Setup". Otvoriće vam se novi dijalog prozor "Page Setup", u kome treba da preñete na karticu "Layout".

• Na datoj kartici kliknite na dugme "Line numbers...". Otvoriće vam se novi dijalog (kao na slici) "Line numbers".

• U novom dijalogu potvrdite polje "Add line numbering", pa će potom i sva ostala polja biti dostupna. Svako od tih polja predstavlja sledeće podešavanje:

o Start at - Podrazumevano je da se linije numerišu od jedinice, ali ako vi želite, možete da promenite početnu vrednost, preko brojača.

o From text - Ovde ćete izvršiti podešavanje udaljenosti broja linija od samog teksta.

o Count by - Odreñivanje koraka u numerisanju. Ako ovde podesite vrednost 2, biće prikazana svaka druga linija, ali će se naravno brojati i ostale (samo neće biti prikazane).

o Numbering - Sekcija u kojoj imate tri mogućnosti da kažete Word-u kako da numeriše stranice:

� Restart each page - Numeracija se restartuje na svakoj novoj stranici. � Restart each section - Numeracija se restartuje na početku svake nove sekcije. � Continous - Kontinuirano numerisanje kroz ceo dokument.


152

11.14. ŠTAMPANJE

Opcije prilikom štampanja dokumenta Po završetku rada na dokumentu, odnosno po završetku procesa kreiranja, editovanja, obrañivanja i oblikovanja sledi poslednji korak prilikom izrade dokumenta. To je proces štampanja. Meñutim, pre nego što se započne proces štampanja dokumenta, potrebno je proveriti kakav izgled on ima. Zato se izabere opcija File,Print Preview. Ukoliko je prikazani izgled dokumenta zadovoljavajući, može se pokrenuti proces štampanja dokumenta. Prilikom štampanja je potrebno provesti sledeću proceduru: Prvo se izabere opcija File/Print.

Slika 11-66 Na ekranu se pojavljuje sledeći dijalog okvir za štampanje


153

Slika 11-67 Dijalog okvir za specificiranje karakteristika štampanja

U prikazanom dijalog okviru treba odabrati opcije za štampanje. Prvo se u okviru Printer izabere ime štampača na koji se želi ištampati dokument.

Slika 11-68 Izbor štampača Zatim se u sekciji Page Range specificiraju koje se sve strane dokumenta (aktivnog dokumenta) žele ištampati. Postoje opcije All (celi dokument), Current Page (trenutno aktivna strana dokumenta) ili opseg strana (specificira se kao npr. 1,5,8 i sl.).


154

Slika 11-69 Broj kopija koji se štampa U okviru Print What potrebno je postaviti izbor na Document. Zatim u okviru Copies treba postaviti koliko se kopija dokumenta koji se štampa treba ištampati.

Slika 11-70 Izbor stranica za štampu

Na kraju treba u okviru Print izabrati koje se sve strane dokumenta žele štampati. Moguće opcije su:

• All Pages in Range (sve strane u specificiranom opsegu datom u sekciji Page Range)


155

• Odd Pages (neparne strane iz specificiranog opsega datog u sekciji Page Range)

• Even Pages (parne strane iz specificiranog opsega datog u sekdji Page Range)

Meñutim ako se želi štampati na papir obostrano, onda treba izabrati prvo opciju Odd, pa onda ponoviti isto to štampanje s opcijom Even. Naravno, pri tom treba ištampane papire prevrnuti i s prazne strane postaviti u štampač. U slučaju da se ima štampač na poslu, a želi se ubrzati rad tokom štampanja kod kuće, moguće je aktivirati opciju Print to File kako bi celi dokument bio ištampan u datoteku. Na ekranu se pojavljuje novi dijalog okvir u kojem treba upisati ime datoteke. Naime, u ovu datoteku će biti izvršeno "štampanje".

PODEŠAVANJE OPCIJA ZA ŠTAMPANJE Ako ste dosada koristili Word, sigurno ste i štampali neki od svojih dokumenata. Pored redovnih opcija koje ste dobijali prilikom poziva standardnog "Print" dijalog prozora, Word nudi i naprednija podešavanja. Ova podešavanja se skrivaju iza dugmeta "Options" u dijalogu "Print" (druga prečica "Tools -> Options -> Print"). Kada kliknete na ovo dugme dobićete prozor kao na slici. U sledećim redovima objasnićemo šta svaka od opcija u odeljku "Printing options" znači. Slika 11-71 Podešavanje opcija za

štampanje � Draft output - (nizak kvalitet štampanja) potvrdom ove opcije birate niži nivo kvaliteta štampe, ali postižete veću brzinu štampanja. Grafika se neće štampati, a formatiranja štampe će biti minimalna. � Update fields - (ažururaj polja) ukoliko u dokumentu imate polja (koja su deo automatizacije rada u Word-u), i potvrdite ovu opciju sva polja u dokumentu će se ažurirati pre štampanja. � Update links - (ažuriraj veze) ova opcija znači da se pre štampanja ažuriraju sve veze prema drugim dokumentima, ako ih ima.


156

� Allow A4/Letter paper resizing - (podesi format) potvrdom opcije automatski se prelazi sa jednog formata (Letter/A4) papira na drugi (A4/Letter) uz kompenzaciju margina i elemenata na stranici. � Background printing - (štampanje u pozadini) potvrdom opcije (podrazumevano) možete da se vratite brže u dokument kada ga pošaljete na štampu, štampa ide sporije. U suprotnom Word vam ne dopušta rad u dokumentu sve dok sve stranice ne pošalje na štampu. � Print PostScript over text - (štampanje preko teksta) opcijom se omogućava da PostScript kod koji se možda nalazi u dokumentu, štampa preko samog teksta. � Reverese print order - (obrnuti red štampanja) ova opcija se koristi kada imate štampač (uglavnom ink-jet) koji nakon štampe daje stranice sa licem na gore i redosled im je obrnut.

Prilagodite kontekstne menije svojim potrebama Kontekstni ili priručni meniji umnogome skraćuju i pojednostavljuju odreñene poslove, jer se u njima nalaze sve komande koje su preko potrebne i koje se najčešće koriste. Promenama koje napravite, možete prilagoditi svaki od ovih kontekstnih menija, tako da u njih ubacite komande koje vi najčešće upotrebljavate, i istovremeno izbacite one koje ne koristite. Recimo kada radite na pripremi neke knjige i imate mnogobrojne fusnote, kada ih dodajte moraćete uvek da idete na meni "Insert > Footnote...". Slika 11-72 Opcija za Footnote

Da bi ovo prevazišli i ubrzali dodavanje, pridružićemo kontekstnom meniju za tekst, komandu "Footnote". Da bi dodali komandu u kontekstni meni uradite sledeće:

1. Izaberite padajući meni "Tools > Customize", preñite na karticu "Toolbars" i u oknu "Toolbars" kliknite polje "Shortcut Menus".

2. Na ekranu će se pojaviti paleta "Shortcut Menus" sa spiskom


157

dostupnih menija u tri grupe: Text, Table i Draw. Nas će interesovati grupa menija Text i u njoj priručni meni Text.

3. Da bi dodali komandu "Footnote", kliknite na nju preko menija "Insert > Footnote", i držeći pritisnut levi taster miša prevucite je na paletu kontekstnih menija, i to tako što pokazivač dovedete iznad "Text", a zatim kada se otvori lista dovedete pokazivač opet iznad podmenija "Text".

4. Kada ste uradili prethodno, i doveli pokazivač iznad priručnog menija, pojaviće se horizontalna linija, koja predstavlja mesto postavljanja komande. Otpustite levi taster miša.

Kada smo dodali komandu u odreñeni meni, poništite opciju "Shortcut Menus" u dijalog prozoru "Customize" i kliknite na "Close". Sada kliknite desnim tasterom, bilo gde u dokumentu, i u priručnom meniju pored ostalih biće i opcija Footnote.

Slika 11-73 Brzi pristup mopciji footnote Podešavanje Word poseduje ogroman broj opcija i alata koje često znaju i da zbune usled tolikog broja. Ali, ne mora tako da bude. Ovaj Tutorial će vam pokazati kako da preuzmete kontrolu, i postanete "šef" vašem računaru i kažete mu koje alate i palete sa alatkama želite, i gde. Razumevanje Toolbar-ova Kada otvorite Word, program se otvara sa dva toolbar-a (palete sa alatkama), gornja paleta je Format toolbar. Druga paleta je Standard toolbar o čemu smo već govorili. Da bi premestili toolbar sa jednog mesta na drugo, kliknite na sivu uspravnu liniju u levom uglu toolbar-a, i kada se izgled pokazivača promeni u ukrštene duple strelice, prevucite paletu tamo gde želite. Paleta može da bude "plutajuća", tj. nevezana za ivice prozora, ili da bude vezana (dock) za neku od ivica prozora. Da bi izvršili podešavanja paleti, kliknite na ikonu strelice koja se nalazi na desnom kraju svake palete. Pojaviće se dugme "Add or


158

Remove Toolbars", kliknite na njega, pa se pojavljuje lista sa svim mogućim alatkama za tu paletu. Izbor alata vršite jednostavnim izborom ili poništavanjem izbora. U slučaju da koristite Office 97 kliknite desnim tasterom na paletu, izaberite paletu koju želite. Da bi vršili detaljna podešavanja paleti izaberite "Customise" na dnu padajuće liste. Kada izaberete "Customise" opciju pojavljuje se dijalog prozor u kom možete da izvršite ogroman broj podešavanja u vezi paleti. Sada, kliknite na neko od dugmadi na paletama i prevucite ga van palete, dugme će nestati. Takoñe, možete premeštati dugmad sa palete na paletu. Postavljanje dugmadi na paletu vrši se na isti način, iz prozora "Customise", sa kartice "Command" izaberete odgovarajuću grupu komandi i traženi alat, te prevučete ga iznad palete gde želite da ga postavite, pokazivač menja oblik u "I", i sada možete da otpustite taster miša. Da biste grupisali odreñene alate, prevucite dugmad tako da ona budu sa odreñene strane sivih linija. Kada jednom izvršite podešavanja, kasnije opet možete vršiti promene, npr. želite da dodate dugme koje će sumirati broj reči u dokumentu ("Word Count" dugme). Kliknite desnim tasterom na paletu i izaberite "Customise". U dijalog prozoru izaberite "Tool" grupu alata i iz liste Commands izaberite dugme "Word Count". Prevucite dugme na željenu paletu. Ovo dugme nema ikonu, već ispisan tekst. Da bi to promenili kliknite desnim tasterom na dugme "Word Count", ali dok je otvoren dijalog prozor, i izaberite opciju "Default Style". Sa dugmeta nestaje tekst, i sada možemo dodati bitmapu na dugme po želji. Ponovo kliknite desnim tasterom na dugme, i izaberite "Change Button Image" da biste dodali ili promenili crtež na dugmetu. Ako vam se ne sviña ni jedna ikona od ponuñenih možete napraviti sopstvenu. Kliknite desnim tasterom na dugme i izaberite "Edit Button Image", dobićete dijalog "Button editor" gde možete da crtate sopstvenu ikonu piksel po piksel. Na ovaj način možete potpuno promeniti izgled vašeg Word-a, tj. možete sve prilagoditi sebi. Kreirajte sopstvenu paletu alatki Primetili ste sigurno da svaka složenija funkcija u MS Word-u donosi sa sobom i sopstvenu paletu alatki. Ukoliko često radite sa odreñenim skupom alata, a ti alati nisu direktno pristupačni sa postojećih paleta (potrebno je da ih pozivate sa meni linije - Menu line), trebalo bi da kreirate sopstvenu paletu alatki, gde će se nalaziti najčešće korišćene nestandardne alatke. Sva podešavanja paleta alatki se vrše u dijalog


159

prozoru "Customize", koji dobijamo pozivom menija "Tools -> Customize". Da bi kreirali novu paletu, preñite na karticu "Toolbars" i pritisnite dugme "New". U sledećem dijalog prozoru definišite naziv nove palete i u donjem polju imate mogućnost da celu paletu uvrstite u "Normal.dot" šablon ili drugu mogućnost, da paletu vežete samo za tekući dokument (ova opcija uglavnom nema smisla). Na kartici i u listi "Toolbars" pojaviće se vaša nova paleta i takoñe, pored samog dijalog prozora možete videti novu paletu, ali bez ijedne ikonice. Sada preñite na karticu "Commands", na levoj strani imate listu kategorija tj. naslova sa glavne linije menija, a na desnoj strani imate podopcije za svaki meni. Izaberite prvo stavku menija npr. "Borders" i u desnom oknu pojaviće se sve komande vezane za definisanje ivica, a koje nisu direktno dostupne sa bilo koje palete. Zatim izaberite komande-ikonice, jednu po jednu, i jednostavno prevucite na novu paletu alatki (funkcijom Drag-and-Drop). Ako vam nije sasvim jasno kakva je funkcija odreñene komande, pritisnite dugme "Description" i dobićete potanko objašnjenje date komande. Kada ste završili dodavanje poslednje komande pritisnite dugme "Close". Sada možete vašu paletu postaviti bilo gde na radnu površinu, npr. u vrhu pored paleta "Standard" i "Formatting", ili je ostaviti da bude "plutajuća" (nevezana za bilo koju ivicu). I još nešto što je bitno, ukoliko ne ugradite paletu alatki u Normal šablon, već u tekući dokument, paletu možete razmenjivati sa drugim dokumentima preko dijaloga "Organizer".

Slika 11-74 Postavljanje palete

11.15. ZAŠTITA VAŠIH DOKUMENATA Microsoft Word vam omogućava da sve svoje radove zaštitite od neovlašćenog pristupa na više načina. Postoje u osnovi dva načina za zaštitu dokumenata:


160

Zaštita lozinkom za otvaranje dokumenta - Ovim načinom niko neće moći da uopšte otvori dokument u Word-u, tj. otvaranje je moguće samo povlašćenima koji imaju lozinku. Ovde imamo dva tipa lozinke:

Slika 11-75 Unos passworda

� Lozinka za samo otvaranje dokumenta (Password to Open) - ovde korisnik pre otvaranja dokumenta dobija dijalog prozor u kome mora da unese lozinku. � Lozinka za izmene u dokumentu (Password to Modify) - ovde postavljate lozinku da bi obezbedili dokument kako bi samo odabrani mogli da prave izmene u zaštićenom dokumentu.

Postavljanje lozinke ide tako što izaberete "Tools -> Options", preñete na karticu "Save" u okviru dijalog prozora "Options". U sekciji "File sharing options for" unesite lozinke dužine do 15 karaktera. Pri unosu pazite na mala i velika slova, pošto je ovo polje Case-sensitive. Kliknite na kraju na "OK", dobićete dijalog prozor "Confirm Password" u kome ćete ponoviti prethodno unetu lozinku (dobićete poruku o grešci ako pogrešite unos drugi put). Kada konačno kliknete na "OK", snimite dokument da bi ste aktivirali lozinku za dati dokument. Zaštita dokumenta davanjem atributa-statusa "Read-Only" - Ovim načinom dati dokument se može učitati u Word, ali samo za čitanje. Bilo kakve izmene nisu dozvoljene. Da bi aktivirali ovu opciju pozovite meni "Tools -> Options" i potvrdite poslednje polje za potvrdu "Read Only Recommended". Na ovaj način će svako ko otvara dotični dokument videti dijalog prozor koji predlaže da se dokument otvori u "Read Only" režimu. Ako kliknete na "Yes", dokument se otvara kao Read Only. Ako izaberete "No" dokument će se otvoriti kao i svaki dokument. Znači, ova opcija zaštite se svodi na volju korisnika dokumenta kako će ga učitati. Da bi dokument prebacili u potpuni "Read Only" status, preñite u Windows Explorer, klinite na ime dokumenta desnim tasterom i izaberite opciju "Properties". U novom dijalog prozoru potvrdite (check-irajte) polje za potvrdu "Read-Only". Na ovaj način neće biti dozvoljene nikakve izmene na dokumentu.


161

Word - Izrada banner-a Iako je MS Word paket za procesiranje teksta, to ne znači da sa njim ne možete da uradite ništa interesantno, i u ovom prilogu ćemo baš to obraditi, kako kreativnije iskoristiti Word i dobiti tekst koji lepo izgleda (kao reklamni banner).

Slika 11-76 Izrada banera

• Kliknite na dugme "New Blank Document". • Da bi dobili paletu alatki "Drawing", kliknite desnim tasterom

miša iznad prostora paleta, i iz kontekstnog menija izaberite "Drawing".

• Sada ćemo biti u mogućnosti da koristimo alatku WordArt. • Kliknite na dugme "WordArt" na novoj paleti. • Izaberite neki od ponuñenih stilova, klikom na sličicu primera

stila, i potom kliknite na "OK". • U sledećem dijalog prozoru, ubacite željeni tekst, podesite

vrstu fonta i veličinu fonta. Te pritisnite "OK". • Željeni stilizovani tekst će se pojaviti u dokumentu. Tekst

možete pomerati tako što kliknete na njega levim tasterom miša i držeći taster prevučete na drugo mesto.

• Da bi izvršili korekciju teksta (vrsta, veličina fonta, sam tekst), dovoljno je dvostruko kliknuti na objekat WordArt-a.

Da bi dobili na boljem izgledu teksta, postavićemo u pozadinu neki rafički element, koji je takoñe dostupan sa palete "Drawing".

• Na paleti "Drawing" kliknite dugme "AutoShapes". • Sa menija izaberite, recimo "Stars and Banners", pa sa

podmenija izaberite neki od elemenata (na slici je upotrebljen element "Up Ribbon").

• Kada se element pojavio na dokumentu, kliknite desni taster i izaberite "Order > Send to Back". Na ovaj način stilizovanu traku postavljamo iz WordArt-a.

• Ponovo pritisnite desni taster i izaberite opciju "Format AutoShape", i u novom dijalog prozoru, u sekciji "Fill" kliknite na listu "Color" i izaberite neku od boja za popunjavanje stilizovane trake.


162

Radi boljeg izgleda dodaćemo i malo senke tekstu, na paleti "Drawing" kliknite na dugme "Shadow" i u grafičkom meniju sa primerima senki izaberite odgovarajuću. Na ovaj način smo kreirali lep, stilizovani banner, ostalo sve zavisi od vaše maštovitosti. Izrada brošura Koristeći ugrañene Word-ove šablone možemo znatno uštedeti vreme i dobiti mnogo profesionalnije dokumente. Tako je i sa brošurama. Word poseduje šablon za izradu brošure na tri lista koje se štampaju na prednjoj strani i na poleñini drugog dela papira u formatu A4. Ovaj šablon sadrži većinu vama potrebnih elemenata i formatiranja (kolumne, grafiku, odgovarajuće naslove i dr). U slučaju da vam se ne sviña ovo gotovo rešenje, izmenama možete ga prilagoditi sebi. Da bi počeli sa šablonom, idite na padajući meni "File -> New", a zatim izaberite karticu "Publications" i dvaput kliknite na ikonu "Brochure". Dobićete gotovo rešenje, tj. kompletnu brošuru sa odreñenim grafičkim elementima, nekim tekstom i raznim savetima u vezi formatiranja. Svi tekstualni elementi, tipa raznih naslova, lista nabrajanja i dr. su definisani pomoću odreñenih stilova, tako da vrlo lako možete izvršiti potrebna podešavanja jednostavnom promenom odreñenog stila. Ukoliko želite da promenite ponuñenu grafiku, a verovatno hoćete, prvo je selektujte i pomoću menija "Insert -> Picture" izaberite drugu sliku koju ste pripremili. Na primer, ako budete mogli da iskoristite gotove sličice iz Clipart galerije za vašu brošuru, izaberite sa padajućeg menija "Insert -> Picture -> Clip Art". Od ponuñenih sličica izaberite najpogodniju, tako što ćete kliknuti na nju da bi je selektovali i potom kliknete na dugme-ikonu "Insert Clip". U slučaju da dimenzije nisu odgovarajuće kliknite na sliku i razvucite po potrebi, tako što kliknete na bele kvadratiće u uglovima i držeći mišem razvučete na odgovarajuće dimenzije. Vodite računa o tome da kada pravite odreñenu brošuru, koju će da vidi veći auditorijum, ne smete previše da natrpate brošuru elementima, jer će delovati jako složeno i prosto odbojno za čitanje. To znači da treba da nañete odgovarajuću meru u kompoziciji teksta, grafike i belina oko teksta i slika. Kada završite sa ispravkama i doradom šablona brošure, snimite tu verziju brošure, jer na taj način sledeći put nećete morati da počinjete rad sa Word-ovim rešenjem, već sa svojim.


163

Izrada biografije (CV) U slučaju da ste preko Interneta tražili posao sigurno ste zapazili da svi traže vašu biografiju tj. Curriculum Vitae (CV). Sadržaj CV se često veoma razlikuje u zavisnosti od posla. U ovom tekstu ilustovaćemo vam kako da u Word-u napišete svoj CV, koji će biti opšteg karaktera. U našem CV-ju postoje tri osnovna dizajn elementa, i njih ćemo kreirati u "Headers and Footers" delu Word-a. Otvorite novi dokument i izaberite meni "File->Page Setup" radi podešavanja margina. U dijalog prozoru unesite sledeće vrednosti: gornja margina 5 cm, donja 3 cm, i leva i desna po 3 cm. Sada idite na meni "View->Header and Footer", da biste otvorili kontrolu zaglavlja i podnožja. Na ekranu vam se pojavljuje i paleta sa odgovarajućim alatima za formatiranje "Header-a and Footer-a".

Slika 11-76 Izrada CV

Ovi elementi će nam poslužiti da u njih postavimo osnovni šablon gde će biti ime, prezime i drugi detalji. Prednost ovog načina je u tome što će se ti podaci pojavljivati na svakoj strani. Ovde ćemo se poslužiti "Text box" elementima, ali pre toga ćemo pozvati paletu sa odgovarajućim alatima,"View->Toolbars->Drawing". Izaberite "Text Box" alat i pozicionirajte ga unutar Header-a, kliknite desnim tasterom na ivičnu liniju i izaberite "Format Text Box" opciju. Izaberite "Fill" karticu i izaberite crnu boju, te ukucajte tekst a boju fonta promenite u belu. Unutar Text box-a centrirajte tekst. Selektujte tekst i pomoću prečice "Ctrl+]" povećavajte tekst do željene vrednosti. Potom :

• Izaberite "Text box" i postavite ga preko crnog "Text box-a" • U njega dodajte svoje kontakt podatke i centrirajte ih • Ponovo izaberite "Text box" • Na levoj margini nacrtajte mali "Text box", ali iste visine kao

Header • Kliknite unutar prvog "Text box-a" i kliknite alat "Format

Painter" na osnovnoj paleti, radi preslikavanja formatiranja


164

• Kliknite unutar novog "Text box-a" i on će postati crn • Upišite "CV", selektujte tekst i izaberite belu boju fonta.

Sada ste postavili dobar šablon (koji se naravno može doterivati) za vaš CV, tako da sada možete unositi podatke. Bitno je održite čistu formu i konciznost. Ne zaboravite da prvo počnete sa radnim iskustvom i da vaše poslednje radno mesto postavite na početak. Takoñe, podnožje (Footer) sa Text box-om možete iskoristiti da postavite recimo svoje kontakt podatke, tako da se pojavljuju na svakoj stranici. Ukoliko ste instalirali kompletan MS Word, sa programom u paketu dolaze i gotovi šabloni za izradu CV-ja.

Roñendanska čestitka Kada se kasno setite nečijeg roñendana, a niste mu kupili i poslali čestitku, možete je sami izraditi uz pomoć Word-a. U ovom prilogu ćemo videti kako da kreirate jednostavnu, ali efektnu roñendansku čestitku, korišćenjem mogućnosti ugrañenih u Word. Pre nego što započnete rad u Word-u, najbolje bi bilo da čestitku skicirate na papiru, kako bi čestitka trebala da izgleda. Obično su čestitke presavijene na dva dela, od kojih prednji deo ima neku grafiku, a unutrašnji tekst. Možda vam izgleda malo komplikovano da ovo izvedete, ali postoji način da se to odradi. Pokrenite Word, otvorite novi dokument i promenite orijentaciju papira u "landscape".

Slika 11-77 Roñendanske čestitke

• Izaberite meni "File > Page Setup" i u novom dijalogu preñite na karticu "Paper Size".

• Kliknite na radio-dugmić "Landscape". • Preñite na karticu "Margins" i veličinu svih margina postavite

na nulu. Kliknite na "OK", pojaviće vam se poruka o grešci gde ćete kliknuti na dugme "Ignore".


165

Da bi smo se bolje snalazili na papiru, dodaćemo dokumentu mrežu vodećih linija (gridlines), koje se inače neće odštampati. Da bi hi dobili potrebna nam je paleta "Drawing". Kliknite desnim tasterom iznad postojećih paleta i i na meniju kliknite opciju "Drawing". Na novoj paleti kliknite "Draw > Grid", pa u dijalogu potvrdite "Display gridlines on screen", i na kraju "OK". Dobićemo mrežu vodećih linija koje idu od ivice do ivice papira, ovo je zbog toga što su marige veličine nula. Pošto je mreža sačinjena od velikog broja linija, koje nam nisu potrebne, podesićemo da mreža u stvari deli papir na dva dela. Ponovo kliknite "Draw > Grid", u ovom dijalogu ćemo izvršiti podešavanje meñuprostora izmeñu dve linije. U okviru sekcije "Grid Settings" podesite:

• Horizontal spacing: 149mm • Vertical spacing: 0,1mm

Kada kliknete na "OK", videćete da se radna površina podelila na dve polovine, linijom koja se neće odštampati. Sada, koristeći alate za crtanje, možemo početi crtanje. Takoñe možete uvesti i gotove grafičke elemente na stranicu, ili da kreirate sopstvene uz pomoć dostupnih alatki. Ako na disku imate prigodnu sliku, ubacite je preko menija "Insert > Picture". Iskoristite vašu skicu na papiru kao vodič u kreiranju. Za ubacivanje stilizovanog teksta, iskoristite "Wordart" alatku sa palete "Drawing". Kliknite na dugme "Wordart", izaberite stil slova, te potom unesite odgovarajući tekst. Ukoliko je potrebno da povećate ili smanjite veličinu slika ili teksta, upotrebite "ručice" (mali beli kvadratići oko elemenata). Da bi održali proporcije grafike, držite taster "Shift" dok ih razvlačite. Kada ste završili sa čestitkom, odštampajte je i predajte slavljeniku. Primer jedne čestitke možete videti na slici. Kako kreirati pozorišni program (afišu) Za kreiranje pozorišnog programa (afiše) ne morate koristiti specijalni softver koji se koristi u pripremi za štampu, ceo program možemo kreirati u Word-u. Softverski paket kao što je Word poseduje veliki broj mogućnosti i stalno ćete se iznenañivati šta sve on može da uradi. Pa, da preñemo odmah na izradu jednog pozorišnog programa. Slika 11-78 Kreiranje programa


166

Pokrenite Word, te sa menija izaberite "View > Toolbars > Drawing", na ekranu će se pojaviti paleta sa alatkama za crtanje.

• Na istoj paleti kliknite dugme "Draw", pa iz menija izaberite opciju "Grid".

• Pojaviće vam se novi dijalog, u kome treba da potvrdite polje "Display gredlines on screen".

• Kliknite na "OK". Na papiru će se pojaviti mreža, koja će nam umnogome olakšati pozicioniranje objekata na ekranu, odnosno papiru. Sada ćemo izvršiti podešavanje stranice, tako da od jedne A4 stranice napravimo dve.

• Iz menija "File"izaberite opciju "Page Setup...". • U dijalogu ćemo podesiti margine, veličinu gornje margine

postavite na 1.5cm, veličina za "gutter" će biti 0.5cm. • Preñite na karticu "Paper Size" i kliknite radio-dugmić

"Landscape" (promena orijentacije papira). Naposletku kliknite na "OK".

Da bi imali odgovarajući pogled na dokument smanjićemo prikaz (Zoom), kliknite na mali trouglasti dugmić u okviru Zoom polja na Standard paleti alatki, te izaberite uvećanje od 50%. Ukoliko će vaš program sadržati više stranica, pritisnite odgovarajući broj puta kombinaciju "Ctrl+Enter". Morate imati na umu da polovljenjem A4 stranice na dve polovine, prva manja stranica predstavlja spoljni omot vašeg programa. Sledeće što ćemo uraditi je da dodamo odgovarajuću grafiku na omot.

• Sa donje palete izaberite "Rectangle" alatku za crtanje, poravnajte kursor sa linijama u mreži i nacrtajte pravougaonik.

• Kliknite desnim tasterom na pravougaonik i izaberite opciju "Format AutoShape".

• U sekciji "Fill" kliknite na polje "Color", pa izaberite "Fill Effects". Preñite na karticu "Picture" i u dnu kliknite na dugme "Select Picture". Preko standardnog dijaloga pronañite odgovarajuću sliku na disku, kliknite na "Insert" i na kraju na "OK".

• Dodaćemo i naslov programu uz pomoć alatke "WordArt". • Kliknite "Insert WordArt" alatu na paleti "Drawing".


167

• Izaberite odgovarajući stil, pa unesite naslov predstave u edit polje. Na kraju kliknite na "OK".

Preostaje nam samo da u program dodamo i tekstualni deo. Ovo ćemo uraditi pomoću tekst-okvira (text-box), pošto je sa njima mnogo lakša manipulacija, nego kada se tekst redovno unese. Kliknite na dugme "Text box" na paleti "Drawing" i uz pomoć linija mreže, postavite tekst polje na odgovarajuće mesto. Radi boljeg izgleda celog programa tekst možete podeliti na više sekcija, od koji će svaka biti postavljena u jedno tekst polje. Prednost ovakvog načina rada je u tome što tekst polja možete premeštati gde hoćete, i na taj način brzo menjati izgled programa. Pozicioniranje će vam biti olakšano zbog mreže linija. Kalendar Da li imate potrebu da pratite neke dogañaje tokom vremena? Ili recimo, trebate da saradnicima podelite plan rada za odreñeno vreme? U ovom slučaju ne treba da brinete oko toga kako da fomulišete takve planove - kalendare, pošto MS Word poseduje odličnu alatku za to. U sledećim redovima ćemo vam prikazati kako da kreirate kalendar koristeći Word. Koristićemo Word verzije 2000, a data alatka (čarobnjak) je dostupna od verzije 6.

Slika 11-79 Kalendar

Pokrenite MS Word i izaberite padajući meni "File > New", te u dijalogu "New" preñite ma karticu "Other Documents" i dvostruko kliknite na ikonicu "Calendar Wizard". Pokrenuće se čarobnjak (wizard) koji će vas voditi kroz proces kreiranja, korak po korak. Kliknite na "Next" i u sledećem koraku, od tri ponuñene opcije, izaberite stil izgleda koji vam se najviše sviña. Izbor se vrši klikom na odgovarajuće radio-dugme, po izboru, kliknite na "Next". U sledećem koraku ćemo izabrati orijentaciju papira za kalendar, i imamo dve opcije: Portrait i Landscape. U donjoj sekciji možete podesiti da se ostavi mesto za prigodnu sliku pored kalendara. Ako izaberete "Yes", levo, sa strane će se ubaciti clipart, koji ćete kasnije zameniti svojom slikom. Kliknite na "Next" i stupate u korak, gde vršite izbor datuma


168

početka i završetka intervala za koji će se kreirati kalendar. Kada izaberete vremenski interval kliknite na "Next", a zatim u poslednjem koraku na dugme "Finish". Novi dokument će biti ispunjen kalendarom. Kalendar je u osnovi sačinjen iz dva okvira (text-box). U ovako kreirani šablon kalendara, preostaje vam samo da unesete podatke u svaku ćeliju koja predstavlja jedan dan u mesecu. Još jedna dobra stvar je što su za kreiranje kalendara korišćeni stilovi, tako da izmenom stila menjate celokupni izgled kalendara. Evo kako to da uradite:

• Kliknite u polje, pored cifre koja označava datum, pa izaberite meni "Format > Style".

• U dijalogu "Style" kliknite na dugme "Modify", te u novom prozoru kliknite na "Format".

• Izaberite iz liste "Font" i izvršite sva moguća podešavanja za dati stil.

• Kada ste završili, dva puta kliknite na "OK". Na prethodni način možete kompletno promeniti izgled kalendara i u potpunosti ga prilagoditi svojim potrebama.

11.16. CRTANJE U WORD-U U Wordov dokument moguce je uneti gotove slike izrañene nekim od odgovarajućih programa.No, ovde nas više zanima kako Wordovim alatima proizvesti grafiku u Wordovom dokumentu.Doista jednostavno, i za malo vremena.Ako oblikujete dokumente u Wordu tako da oni ne moraju biti strogo zadanoga izgleda, zasto ih ne oplemeniti ponekim crtanim detaljem? Poneka crta, malo boje, drugaciji razmestaj stranice-i Vas ce se dokument sasvim sigurno razlikovati u gomili sličnih. A rad s Wordovim alatima za crtanje zaista je jednostavan i ne zahteva mnogo vremena ni za učenje njihove upotrebe, ni za primenu. Traka s alatima za crtanje pojavit ce se na ekranu ako je ukljucimo klikom na taster Drawing na standardnoj traci s alatima ili ako je izaberemo iz menia View.Traka s alatima za crtanje skup je alata kojima se mogu crtati graficki elementi od najednostavnijih crta, jednostavnih geometrijskih oblika, slobodni oblici, elementi dijagrama toka, ukrasni oblici, oblici s s pridjijeljenim tekstom nekom objektu i drugo.Osim toga, na traci s alatima za crtanje moze se odabrati unos


169

teksta u dokument pomocu tekstualnih okvira (Text Box), obrada jedne ili vise rijeci WordArtom, bojenje crteza, sjencenje, pozicioniranje, rotiranje, izrada trodimenzionalnih oblika. Crtanje se moze zapoceti na dva nacina:ili na jos praznoj stranici dokumenta ili na stranici popunjenoj sadrzajem.Crtez ce se na stranici pojaviti ondje gde je bila tacka ubacivanja (kursor) prije pocetka crtanja.No to mesto i nije toliko vazno jer se crtez kasnije lahko moze prenijeti na bilo koji dio dokumenta.Naknadno se, takodje, podesava i odnos crteza s ostalim sadrzajima na stranici.Raspolozivi oblici za crtanje mogu se pregledati i odabrati ako se na traci s alatima za crtanje klikne na taster AutoShapes.Taster AutoShapes otvara sustav menia s kategorijama oblika za crtanje, a pokazemo li bilo koju od kategorija, otvrara se njezin podmeni u kojem je moguce odabrati tacno odredjenu vrstu objekata.Meni Lines nudi crtanje: obicne ravne crte (Line), jednosmerne strelice (Arrow), dvosmerne strelice (Double Arrows), krivulje (Curve), slobodnih oblika (Freeform) i slobodnih oblika koji nalikuju crtezu olovkom (Scribble).Neovisno o tome koji se oblik odabere, crta ga se jednostavnim povlacenjem misa.Dvostruki klik misem zatvara crtez koji se onda moze uredjivati.Da bi se s crtezom bilo sta cinilo moramo ga odabrati, a to se cini klikom misa na bilo koji njegov dio.Odabrani crtez omedjen je hvataljkama pomocu kojih mu se moze mijenjati velicina.Uz vecinu crtanih oblika pojavljuje se jedan ili vise simbola koji nalikuju zutom trokuticu.Hvatanjem i povlacenjem ovog simbola, odabranom se objektu moze mijenjati oblik:na primjer, dubina trodimenzionalnog objekta, duljina i ostrina strijelice i slicno.Crtezu se moze naknadno mijenjati boja crte (Line Color), boja crtane plohe (Fill Color), debljina crte (Line Style) i vrsta crte (Dash Style).Ako je odabrani objekat strelica, taster Arrow Style omogucuje mijenjanje izgleda strelice.Svakom nacrtanom objektu moze se dodati sjena na neki od ponudjenih nacina ako se klikne na taster Shadow.Sjena se uklanja klikom na No Shadow.Meni Shadow Settings omogucuje pomicanje senke dok njezin objekt miruje (Nudge Shadow), kao i mijenjanje boje senke (Shadow Color). Trodimenzionalni oblici jednostavno se brzo oblikuju i mijenjaju.3D efekt moze se dodati najjednostavnijoj crti, korisnikovom slobodnom crtanom obliku ili nekom od ponudjenih oblika.Efekt se dodaje odabranom objektu tako da se iz menia 3D odabere odgovarajuci izgled.Trodimenzionalnom se objektu mogu podesavati mnoga svojstva, a dostupna su ako se iz menia 3D odabere naredba 3D Settings.Tada se dobije traka s alatima za uredjivanje 3D objekta (koji, naravno, mora biti odabran).Taster 3D On/Off omogucuje uklanjanje ili dodavanje efekta.Tasterima Tilt Down, Tilt Up, Tilt Left i Tilt Right objekat se moze rotirati u odgovarajucim smerovima.Taster


170

Depth otvara mogucnosti biranjea dubine 3D objekta ili biranjem neke od ponudjenih brojcanih vrednosti ili upisivanjem odgovarajuceg broja koji oznacava dubinu objekta u tackicama.Tasterom Direction moze se biranjeati smer promatranja 3D objekta, a taster Lighting dopusta korisniku odabrati iz kojeg ce kuta dolaziti svijetlo na objekat.Moze se odabrati i intezitet osvijetljenosti objekta: svijetao objekat (Bright), prosjecno svijetao (Normal), i zamagljen (Dim).Pomou tastera Surface objektu se mogu oblikovati plohe kao da su: prozirne (Wire Frame), mat (Matte), plasticne (Plastic) ili metalne (Metal). Taster 3D Color otvara paletu boja kojima se objekat moze uredjivati. 3D Settings alati bit ce nedostupni (sivi) ako odabrani objekat nije pogodan za primjenu nekog ekfekta i ako je odabran gotov 3D objekat, pa mu u tom slucaju nije moguce jos jednom primjeniti trodimenzionalnost.Bilo koji crtani objekat brise se tako da se odabere, a zatim se obrise tipkom Del na tastaturi ili komandom Clear iz menia Edit.Ako je potrebno brisati vise objekata istovremeno, brisu se tako da se strelicom Select Objects oznaci podrucje brisanja.Svi objekti koji se nadju unutar iscrtanog podrucja, bit ce obrisani klikom na naredbe Delete ili Clear. Tekst polje sa animiranim tekstom Tekst koji se pomera u jednom tekst box-u (engl. scrolling text), je mogućnost da definišete odreñeni tekst koji će se kretati sa jedne strane tekst polja na drugu. Ova funkcija je prvenstveno vezana za kreiranje web stranica, jer je to u stvari <MARQUEE> tag HTML jezika za definisanje stranica. Pošto ovde nećemo govoriti o funkciji u vezi kreiranja web stranica, ovu funkciju ćemo objasniti iz ugla naglašavanja nekog teksta ili dela teksta, pomoću ove male animacije. Slika 11-80 Crtanje

Alatka za postavljanje scroll teksta se nalazi na paleti "Web tools", koju ćemo dobiti izborom menija "View > Toolbars > Web Tools". Dugme za pozivanje funkcije nalazi se na krajnjoj desnoj strani, a ako


171

zadržite pokazivač miša iznad dugmeta, pojaviće se tooltip "Scrolling Text". Kliknite na dugme, i pojaviće se novi dijalog prozor "Scrolling Text" u kome možemo da podesimo odreñene parametre:

• Prvo podešavanje vezano je za ponašanje (engl. behavior) teksta koji se pomera, odnosno na način koji će se pomerati. Kada kliknete na padajuću listu dobićete tri mogućnosti: Scroll (obično pomeranje), Slide (pomeranje teksta nalik slajdu, premesti se sa jedne na drugu stranu, i stane) i Alternate (tekst se naizmenično kreće sa jedne strane na drugu).

• Opcija "Direction" odreñuje smer kretanja teksta: Left (ulevo) i Right (udesno), ali samo kod "ponašanja" Scroll i Slide.

• Opcijom "Loop" odreñujemo broj kretanja, koji može biti od 1 do 5, ili beskonačan (Infinite), a vezan je za "ponašanja" Scroll i Alternate.

• Iz liste "Background Color" izaberite boju pozadine za dato tekst polje. Ova boja neka bude u suprotnosti sa stranicom, radi naglašavanja. Rekli smo već da upotrebom ove funkcije naglašavamo nešto ili vršimo napomene.

• Klizačem "Speed" postavljamo brzinu "klizanja" teksta u polju. Kada ste podesili sve prethodne parametre, ostaje vam samo da upišete neki tekst u polje "Type the Scrolling Text here:" i zatim kliknete na "OK". Trebalo bi da ste dobili situaciju kao na slici.

Slanje e-mail poruka iz Word-a Ako niste znali, iz vašeg MS Word-a možete slati e-mail poruke. Upravo je Microsoft tako i projektovao Word da bude vaš primarni ureñivač e-mail poruka. Iz Word-a možete poslati dve vrste poruka:

• poruke koje će biti poslate u HTML formatu • poruke koje će biti poslate u običnom tekstualnom ili RTF (rich

text format) formatu.


172

Pisanjem HTML poruka u Word-u, ne moramo znati jezik za opis stranica - HTML, već je dovoljno da formatiramo dokument kako to inače i radimo za običnu štampu na papiru. Na ovaj način lako možemo kreirati e-mail poruke odličnog izgleda, a ne samo uobičajene, tekstualne poruke.

Slika 11-81 Slanje e-maila iz Worda Otvorite novi dokument u Word-u i kreirajte novu e-mail poruku, formatirajte dokument kao i bilo koji drugi Word dokument. Potom, izaberite meni "File > Send To > Mail Recipient" ili pritisnite dugme "E-mail" na Standard paleti alata. Na ekranu će se pojaviti dodatne alatke za elektronsku poštu (kao na slici). Prvo što ćemo uneti je e-mail adresa primaoca, i to u polje "To". Ako već imamo unetu adresu u adresaru Microsoft Outlook-a, dovoljno je pritisnuti dugme "To" da bi dobili dijalog prozor "Select Recepients", u kome ćemo izabrati jednog ili više primaoca tekuće poruke. Na isti način šaljemo kopiju poruke na druge adrese upisom primaoca u polje "Cc", ili pritiskom na isto dugme i izborom iz Outlook-ove liste. Ostalo je još da upišete naslov samo poruke u polje "Subject". Od dodatnih opcija, moguće je prikačiti neku datoteku sa diska, uz samu e-mail poruku. Dovoljno je da kliknemo na dugme "Attach File" na novoj paleti i u novom dijalog prozoru na disku pronañemo željeni fajl, te pritisnemo "Attach". Kada ste kompletirali e-mail poruku, dovoljno je da pritisnete dugme "Send a Copy". Kopija dokumenta (sa dodatnim fajlovima, ako ih ima) će biti smeštena u Outlook-ov folder "Outbox", a tekući dokument u Word-u će ostati otvoren za dalju obradu. Kada se prvi put budete "prikačili" na Internet, e-mail kreiran u Word-u će biti odaslat.


173

Povezivanje dokumenata linkovima Da li ste nekada poželeli da u vaš Word dokument postavite link (hipervezu) ka nekom drugom dokumentu, web prezentaciji ili nekoj drugoj vrsti sadržaja? Ako je odgovor "Da", pročitajte sledeće redove. Word je, kao i drugi programi Office paketa, dosta okrenut Internetu, pa zato osim što možete da dodate linkove svim dokumentima Office-a istovremeno ih možete i snimiti u formatu za web.

Slika 11-82 Povezivanje Dodavanjem linkova u Word dokumentu možete da hipervezama ispletete čitavu mrežu izmeñu dva ili više dokumenata, gde će jedan da se referencira na drugi. Referenciranjem postižete povezivanje sa informacijama koje nisu sastavni deo datog dokumenta. Ali, da preñemo na samo dodavanje hiverveza. Pokrenite Word i otvorite postojeći dokument:

1. Mišem selektujte deo dokumenta koji treba da posluži kao veza ka drugom sadržaju. Znači to ne mora da bude jedna reč, može da bude čitava rečenica ili pasus (ili grafika).

2. Izaberite meni "Insert > Hyperlink" ili pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+K".

3. Pojaviće vam se dijalog prozor "Insert Hyperlink", gde ćete u liniju "Type the File or Web page name" uneti sam link ili ćete ga izabrati iz donje liste. Na kraju kliknite na "OK".

Kada se vratite u dokument, deo teksta koji predstvalja link će promeniti boju (podrazumevana je plava boja) i biće podvučen. Ukoliko pokazivačem miša doñete iznad linka, pokazivač će promeniti oblik u "ručicu sa ispruženim kažiprstom", pa "probajte" link. Na isti način možete linkovati i neki dokument sa vašeg diska (znači, u pitanju nije veza prema .html dokumentu). Na primer, imate isto Word-ov dokument koji je vezan za tekući, recimo da povezujte račun


174

(trenutni dokument) sa dokumentom koji predstavlja povezani "ugovor o kupoprodaji":

• Uradite sve kao i u prethodnom postupku, samo što ćete u dijalog prozoru "Insert Hyperlink" kliknuti na naslov "Recent files", pa će vam se u listi pojaviti dokumenti sa diska na kojima ste radili u poslednje vreme. Jednostavnim klikom ćete izabrati željeni fajl.

• Ukoliko dokument nije u listi (npr. kreirali ste ga davno), kliknite dugme "File..." pa željeni fajl pronañite na disku pomoću klasičnog "Browse" dijalog prozora.

Na kraju potvrdite povezivanje, klikom na "OK".

11.17. WORD I MAKRO VIRUSI Makro virusi su se ne tako davno pojavili u računarskom svetu, tj. od onda kada je Microsoft u paket Office ubacio i Visual Basic (prvo je to bio WordBasic). Ako često razmenjujete Office fajlove sa kolegama morate biti oprezni i svesni postojanja ovakvih virusa. Virusi se sada pišu u najnovijoj verziji Basic-a za aplikacije - Visual Basic for Applications ili VBA. Makro virusi mogu da budu isto tako destruktivni kao i ostali virusi, jer imaju mogućnost samoreprodukcije (umnožavanja) i preko novog-starog programskog jezika, dostupni su im svi resursi zaraženog kompjutera (što znači i mogućnost brisanje podataka). Jezik VBA je dodat paketu radi povećanja fleksibilnosti i mogućnosti paketa MS Office, tako da njegovi korisnici prvenstveno mogu da pisanjem rutina povećaju produktivnost u radu. Jedan od najpoznatijih makro-virusa bio je "Concept" (u verzijama Word-a 6.0 i 95), čiju su "koncepciju" preuzeli i kasnije nastali virusi. Ovaj virus se ubacivao u osnovni šablon Word-a - "Normal.dot" i odatle se kopirao u svaki novi dokument. Od tada su nastale mnoge nove generacije naprednijih i destruktivnijh makro-virusa.


175

Kako da se zaštitite od makro-virusa? Postoje dve solucije: da preuzimate samo proverene dokumente, a ako su i iz proverenih izvora opet ih proverite nekim od antivirusnih softvera. Druga solucija je ona koja je ugrañena u sam Word, a to su funkcije bezbednosti. Da bi zadali Word-u odreñeni stepen zaštite pozovite padajući meni "Tools -> Macro -> Security". Otvoriće vam se dijalog prozor "Security" na kome imate dve kartice: Security Level i Trusted Sources. Na prvoj kartici podešavate nivoe sigurnosti: Slika 11-83 Zaštita u Wordu

� High - ovo je Word-ov standardni nivo, gde će se ukoliko neki dokumenti imaju makroe, otvoriti samo oni koji imaju sertifikate iz izvora koje korisnik odredi. � Medium - Word će otvoriti fajlove koji sadrže makroe, ali će pre svakog otvaranja postaviti upit, da li želite da se dokument otvori sa makroom ili bez makroa. � Low - u ovom slučaju Word će otvoriti sve dokumente bez obzira da li sadrže makroe ili ne.

Na drugoj kartici se nalazi lista pouzdanih izvora, tj. spisak šablona i dodataka koje ste ručno instalirali na sistem. Stavke iz liste možete ukloniti, ako izaberete stavku i pritisnete dugme "Remove".

WORD TRIKOVI Označavanje rečenice: Pritisnite tipku CTRL i kliknite na rečenicu Masna slova, nakošena, podcrtana: CRTL+B, CTRL+I, CTRL+U Uklanjanje parametara oblikovanja: Označite tekst i pritisnite CTRL+razmaknicu i tekst gubi ranije oblikovanje Promena teksta u Print Preview modu:


176

Isključite lupu i kliknite u tekst Korištenje alata za crtanje više puta: Jednostavno dvaput kliknite na alat na traci za crtanje - Drawing traka Pisanje teksta za potrebe vježbi: upišite: = rand(p,s) i pritisnite tipku Enter p - broj pasusa, s - broj rečenica, npr. =rand(3,5) stalno se ponavlja ovaj tekst: The quick brown fox jumps over the lazy dog Promena (ažuriranje) Wordovih polja: F9 Dodavanje nekih znakova u tekst: ALT+CTRL+nekoslovo npr. ALT+CTRL+C = © ALT+CTRL+B = { Brisanje alata sa traka s alatima: Pritisnite tipku ALT i povucite mišem alat u područje za upis teksta Premještanje alata: Pritisnite ALT i povucite alat na željeno mesto na traci s alatima (Toolbaru) Dodavanje skrivenog teksta: CTRL+SHIFT+H i pišite tekst. Kada završite odaberite alat Show/Hide

PREČICE MIŠEM

Poznavanje svih prečica mišem u MS Word-u može da poveća vašu efikasnost i produktivnost. Gotovo svi poznaju osnovnu tehniku sa mišem, tehniku "Drag and Drop" koja omogućava da kopirate i premeštate tekst bez korišćenja Clipboard-a. Ako želite da premestite odreñeni tekst uradite sledeće:


177

1. Selektujete tekst koji želite da premestite.

2. Postavite pokazivač miša nad selekciju, i pritisnite levi taster miša.

3. Držeći pritisnut levi taster, prevucite sadržaj na željeno mesto.

4. Otpustite levi taster, radi ubacivanja prebačenog teksta.

Slika 11-84 Podešavanje miša

Za kopiranje teksta, uradićete isto kao i premeštanje, samo što ćete držati pritisnut taster "Ctrl" dok prevlačite tekst (tokom tački 2, 3 i 4). Za selekciju teksta postoji mnogo kombinacija, pa ćemo navesti najčešće korišćene:

• Za selekciju jedne reči - dvostruko kliknite levim tasterom na reč

• Za selekciju jedne linije - kliknite jednom levo od linije (strelica kurzora će promeniti položaj)

• Za selekciju više linija - kliknite jednom levo od početne linije i držeći pritisnut taster vucite gore ili dole

• Za selekciju rečenice - držeći pritisnut taster "Ctrl", kliknite levim tasterom miša na željenu rečenicu

• Za selekciju pasusa - kliknite dvostruko levo od pasusa • Za selekciju celog dokumenta - držeći taster "Ctrl" kliknite levo

od teksta (bilo gde u tekstu). Evo ješ nekih prečica kojima pokrećete odreñene dogañaje ukoliko negde na radnoj površini Word-a dvostruko kliknete levim tasterom miša:

• Dvostruki klik na naslovnu liniju (Title bar) - minimiziranje/maksimiziranje prozora

• Dvostruki klik na "Tab" oznaku na lenjiru - poziv dijalog prozora "Tabs"

• Dvostruki klik na oznaku fusnote (Footnote) ili endnote - prikaz teksta fusnote/endnote

• Dvostruki klik na belu površinu lenjira - poziv dijalog prozora


178

"Page Setup" • Dvostruki klik na levu stranu status linije - poziv dijalog

prozora "Go To" • Dvostruki klik na "REC" indikator - poziv dijalog prozora

"Record Macro" • Dvostruki klik na "MRK" indikator - poziv dijalog prozora

"Revisions" • Dvostruki klik na "EXT" indikator - prebacivanje u mod

proširene selekcije, simulacija pritisnutog tastera "Shift" • Dvostruki klik na "OVR" indikator - prebacivanje u mod

prepisivanja, simulacija pritisnutog tastera "Insert" Dvostruki klik na "WPH" indikator - poziv pomoći za WordPerfect korisnike. Napravite prečice sa tastature MS Word ali i drugi programi dolaze sa već ugrañenim velikim brojem "prečica" (engl. shortcut) sa tastature. "Prečica" je kao što već sigurno znate, kombinacija tastera koje treba pritisnuti radi pokretanja neke komande u nekoj aplikaciji. Osim ovih "predefinisanih" prečica, a zahvaljujući prilagodljivosti Office aplikacija, vi uvek možete definisati sopstvene prečice, onako kako vam najviše odgovaraju.

Slika 11-85 Prećice na tastaturi

Gotovo svakoj komandi Word-a možete dodeliti neku prečicu, pa da vidimo kako se to radi:

1. Otvorite Word i izaberite meni "Tools > Customize" i u novom dijalogu, kliknite na dugme "Keyboard".

2. U novom dijalogu prvo kliknite na neku kategoriju komandi iz spiska "Categories", pa potom u listi "Commands" izaberite neku od komandi iz date kategorije. Zapazite kada izaberete neku komandu, u dnu prozora, u polju "Description" se pojavljuje opis date komande.

3. Izaberite komandu kojoj ćete dodeliti prečicu i kliknite u polje "Press new shortcut key", da bi ga aktivirali.


179

4. Kada ste uradili prethodno, pritisnite neku kombinaciju tastera koju želite da dodelite datoj komandi. U slučaju da je data kombinacija već zauzeta, odmah ispod ovog polja pojaviće se obaveštenje, da li je prečica već zauzeta i od koje komande. Ukoliko nije zauzeta pojaviće se obaveštenje "unassigned".

5. Kad smo dodali nezauzetu prečicu, moramo još potvrditi dodeljivanje, klikom na dugme "Assign".

6. Kliknite dva puta na "Close" kada završite sva dodeljivanja. Prilikom dodeljivanja prečica možete koristiti kombinacije "Alt+Ctrl", "Alt+Shift", "Ctrl+Alt+Shift"... Ako napravite veliku zbrku, ne brinite, jer i za to ima leka. Word je obezbedio dugme "Reset All" u okviru dijaloga "Customize Keyboard", kojim vraćamo sve prečice na Word-ove podrazumevane (default). Potraga za izgubljenim dokumentom U svakodnevnom kancelarijskom radu sa Word-om stvara se gomila raznih dokumenata. U slučaju da ih baš najbolje ne kategorišete i organizujete, napravićete veliku zbrku. Šta raditi u jednom takvom haosu, kada vam zatreba neki važan dokument, a ne znate gde je? Rešenje se nalazi u samom Word-u, pozovite meni "File > Open", te u klasičnom Windows "Open" prozoru kliknite dugme "Tools", pa izaberite "Find".

Slika 11-86 Pretraga za izgubljenim dokumentima

Otvoriće vam se neobičan prozor za pretraživanje, kao na slici. Prvo što treba da odredimo je lokacija na kojoj je moguće da se nalazi dokument, putanju unosite u polje "Look in". Ukoliko niste sigurni da znate gde je, unesite samo naziv drajva koji ćete da pretražujete, recimo "C:\". Da se vršilo pretraživanje i podfoldera potvrdite polje "Search subfolders". Sledi ono najzanimljivije, unos kriterijuma za pretragu drajva sa dokumentom. Unos kriterijuma je sličan unosu na velikim Internet pretraživačima, što više kriterijuma definišete, veća je verovatnoća pronalaženja dokumenta. Kriterijumi se definišu u sekciji "Define more criteria" na sledeći način:

1. Počinjete sa izborom ključne reči "And" (i) ili "Or" (ili) za novi


180

kriterijum. Ako želite da dokument koji tražite zadovolji sve kriterijume, koje ćete opisati, kliknite dugme "And". A ukoliko data potraga ne mora da zadovolji sve od navedenih kriterijuma, kliknite "Or".

2. Potom imamo polje "Property" gde biramo željenu osobinu dokumenta, a zatim iz polja "Properties" biramo operator (uslov) za uporeñivanje sa sadržajem koje ćemo uneti u polje "Value" (vrednost). Pa tako npr. ako znamo da naš traženi dokument ima 23 stranice izabraćemo: "And", Property - "Number of pages", Condition - "equals" i Value - "23". Videćete da različite osobine dokumenata poseduju različite vrste uslova.

3. Kada definišete pojedinačne kriterijume, dodaćete ih u zbirnu listu klikom na dugme "Add to list".

4. Vaš novi kriterijum će se pojaviti u listi, koja se nalazi u vrhu prozora "Find".

5. Kada smo definisali sve potrebne kriterijume, kliknućemo na dugme "Find Now".

Ukoliko Word nakon ove procedure pronañe dokument, njegov naziv će se pojaviti u dijalog prozoru "Open", i vi treba da samo kliknete na dugme "Open". Ako je potraga bila bezuspešna, a želite da ponovo potražite dokument, kliknite opet "Tools > Find", te dodajte ili oduzmite neki od kriterijuma.

Slika 11-87 Zvuk Word - Zvučni komentari Već smo u ranijim prilozima govorili o tome kako kreirati komentare (u Excel-u i Word-u). Ali pri tome nismo spomenuli zvučne (govorne) komentare. Radi se o komentarima koje recimo izgovori onaj koji vrši kontrolu dokumenta, a taj komentar se smesti u zvučni fajl (WAV fajl). Naravno, za govorne komentare potrebno je da su vam na kompjuteru instalirane zvučna kartica i mikrofon. Za ubacivanje govornog komentara treba uraditi sledeći postupak:


181

• Otvorite dokument kojem treba da date komentare i kliknite na poziciju, u tekstu, gde želite da ubacite komentar.

• Izaberite meni "Insert > Comment" i otvoriće vam se (u donjem delu radne površine) okno "Comments", gde inače možete videti sve komentare.

• Kliknite ikonicu "CasseteTape" u vrhu okna Comments, pa će vam se otvoriti Windows-ov program "Sound Recorder".

• Kada budete spremni za izgovor komentara, kliknite na dugme "Record" (kružna, bordo oznaka) i počeće snimanje.

• Kad završite sa komentarom, kliknite na dugme "Stop", te izaberite meni "File > Exit & Return".

• Ovakva vrsta komentara će u vašem dokumentu biti predstavljena putem ikonice zvučnika.

Kada ste dodali nekoliko komentara, za njihovo preslušavanje biće dovoljno da dvostruko kliknete na ikonicu zvučnika. Pored ovoga, svaki taj komentar koji ste dodali možete menjati. Da bi promenili komentar kliknite desnim tasterom na ikonicu zvučnika i izaberite "Wave Sound Object > Edit", i otvoriće vam se ponovo programčić "Sound Recorder", uz pomoć koga ćete izvršiti korekciju komentara. Uz govorni komentar uvek možete dodati i tekstualni koji ćete uneti pored ikonice zvučnika u oknu "Comments". I da vam na kraju napomenemo da govorni komentari treba da budu sažeti i kratki, jer veliki komentari tj. zvučni fajlovi ovog tipa, zauzimaju puno prostora na hard disku. Word - Poravnavanje zaglavlja službenih dokumenata Ukoliko u firmi redovno sastavljate dopise, ponude, obaveštenja, ugovore, i druge službene dokumente, onda ste se sigurno susreli sa problemom poravnavanja teksta u zaglavlju dokumenta. Kao što znate, u zaglavlje službenih akata, na levoj strani idu generalije sastavljača (pošiljaoca, ponuñača) dokumenta, a na desnoj strani osnovni podaci o onome kome je upućen dati dokument.

Slika 11-88 Poravnanje zaglavlja


182

Problem se sastoji u tome, što u jednom redu ovakvog zaglavlja, tekst treba istovremeno da se poravna i u odnosu na levu, i u odnosu na desnu marginu. Levo se poravnavaju podaci o onome ko sastavlja dokument, a desno podaci o primaocu dokumenta. Rešenje je vrlo jednostavno, uz upotrebu tabulatora za poravnavanje. Sledite sledeći postupak, da biste uredili zaglavlje na ovaj način:

1. Otvorite novi dokument u Word-u i pokazivač miša postavite u prvi red zaglavlja.

2. Sada ćemo postaviti tabulator desnog poravnavanja. Kliknite više puta dugme za izbor vrste tabulatora, koje se nalazi sa leve strane horizontalnog lenjira. Klikćite dok ne dobijete tabulator desnog poravnavanja (obrnuto latinično slovo L).

3. Kliknite na horizontalni lenjir, u blizini desne margine (početak sive površine lenjira) radi postavljanja tabulatora. Ukoliko niste zadovoljni udaljenošću od desne margine, slobodno prevucite postavljeni tabulator (Drag'n'Drop).

4. Ukucajte podatke o sastavljaču dokumenta u prvi red, pa pritisnite taster "Tab" na tastaturi. Pokazivač miša će "skočiti" do postavljenog tabulatora.

5. Unesite podatke primaoca u prvom redu. Uneti tekst će biti poravnat udesno.

Ako sada pritisnete "Enter" prebacićete se u sledeći red-pasus sa istim podešavanjima (levo i desno poravnavanje). Da ovu proceduru ne bi svaki put izvodili, trebalo bi da definišete stil (Style) koji će automatski primenjivati ovo formatiranje. Definisanje stila je vrlo lako, samo kliknite u ovaj prvi red-pasus koji smo definisali, pa kliknite u listu "Style". Markiraće se naziv trenutnog stila, te preko njega unesite novi, recimo "SluzbZaglavlje" i potom OBAVEZNO pritisnite "Enter" na tastaturi radi snimanja novog stila.


183

1122 APLIKACIJA MS EXCEL 2003

Postoji više programa za rad sa radnim tabelama, koji se zasnivaju na gotovo istim principima. Pošto se radne tabele prvenstveno koriste za računanje brojevima, programi za radne tabele se uglavnom oslanjaju na matematička znanja.

Slika 12-1 Logo Excel 2003 Meñutim, osnovna osobina programa za radne tabele je da oni obavljaju obimna izračunavanja, a ne korisnik. Radnu tabelu čini mnoštvo brojnih i tekstualnih podataka sreñenih po redovima ili kolonama. Izmeñu brojnih podataka u nekim kolonama i redovima često postoji neka matematička zavisnost. Nazivi nekih programa za radne tabele su:

• Lotus 1-2-3, • Microsoft Excel, • Quattro • Symphony • Framework • Supercalc • Multyplan • Lucid 3-D • Microsoft Works

Slika 12-2 Logo Excel 2003


184

12.1. IZGLED EKRANA

Slika 12-3 Radno okruženje Excel 2003

Na ekranu se mogu uočiti sledeći delovi:

1) kontrolni panel (tzv. kontrolni redovi)

• naziv programa • glavni meni > sadrži devet osnovnih komandi, koje su

karakteristicne za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help.

• pomoćne sličice - ikone • adresa isadrzaj celije • naziv knjige tabela

2) radna površina

3) oznake kolona tabele (A,B,C...) i redova tabele (1,2,3...)


185

4) statusni red je zadnji red na ekranu, koji na levoj strani ima prostor za poruke o stanju programa, a na desnoj je prostor za prikazivanje stanja nekih dirki.

Glavni izbor sadrži devet osnovnih komandi, koje su karakteristične za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help.

11.2. RADNA TABELA Prikaz radne tabele na ekranu ima dve glavne celine, odnosno površine - radnu površinu, koja se nalazi u centralnom delu ekrana, i kontrolnu površinu, koja se obično nalazi na vrhu, ili dnu ekrana.

Radna površina je deo u okviru kojeg možete da kreirate svoje modele. Da biste kreirali modele, treba da u odgovarajuce celije unesete podatke. Radna površina sadrži pokazivač celije (cell pointer). Čelija u kojoj se nalazi pokazivać predstavlja aktivnu ili tekuću ćeliju.

Kontrolna površina uglavnom sadrži sledeće celine:

Slika 12-4 Radna površina

Statusnu liniju (status line), koja daje informaciju o ćeliji u kojoj je pokazivač.

Promtnu liniju (promt line), deo u kojem se nalaze poruke koje vam program šalje.


186

Liniju za unos (entry ili edit line) u kojoj se pokazuje sadržaj koji unosite ili prikazujete kada koristite Edit komandu. Kada pritisnete dirku Enter, sadržaj prikazan na toj liniji bice unet u celiju u kojoj je pokazivač. Izbor komandi ili listu komandi za rad programa.

12.3. KRETANJE U RADNOJ TABELI Prikaz na ekranu je samo mali deo radne tabele. Zato je potrebno pomeranje pokazivača u radnoj tabeli. Prva mogućnost da prebacujete pokazivač iz ćelije u ćeliju je pomoću dirki sa strelicama (cursor - tasteri). Druga mogućnost je korišcenje miša. Meñutim, postoje odredene kombinacije dirki koje vam omoguñavaju kretanje u većim skokovima. Takav način kretanja naročito je važan pri radu sa većim modelima radnih tabela.

Slika 12-5 Kretanje u radnoj površini

U programu Excel, pritiskom na dirku Home pokazivač ce se poveriti u kolonu A, u redu u kome se već nalazio. Pritiskom na dirke Ctrl Home pokazivač se dovodi u celiju A1.

Pritiskom na dirke Ctrl i End pokazivač ćelije dovodi se u krajnju donju desnu ćeliju od svih ćelija koje imaju bilo kakav sadržaj.

Program Excel takode ima mogučnost direktnog usmeravanja pokazivača na odreñenu ćeliju, korišcenjem komande Go To iz glavnog izbora Edit. U komunikacionom bloku, pored komande


187

Reference (upućivanje) upišite adresu ćelije u koju želite da se premesti pokazivač, i pritisnite dirku Enter. Isti komunikacioni prozor pojaviće se i ako pritisnete dirku F5.

12.4. UNOS PODATAKA

Postoje četiri vrste podataka koji se upisuju u ćelije tabele:

1. natpisi 2. brojevi (veličine) 3. formule i funkcije 4. datumi.

Podatke u radne tabele možete da unosite pomeranjem pokazivača do ćelije i potom ukucavanjem znakova. U većini programa za radne tabele ono što ste otkucali prikazuje se na liniji za unos (Edit line).

Slika 12-6 Unos podataka u radnu površinu

Otkucavanjem podatak još nije upisan u tabelu. Tek kada pritisnete dirku Enter, biće upisan u celiju. Posle toga ta dva kvadrata, koji označavaju da je u toku upis podataka, nestaju sa ekrana. Na osnovu sadržaja podatka koji se upisuje, program odreñuje kojoj vrsti podataka on pripada.

Odreñivanje načina na koji ce podatak biti predstavljen naziva se formatiranje podatkaka. U programu Excel primenjuje se 36 različitih formata. Pored toga postoji i mogućnost stvaranja novih formata. Za biranje formata koristi se Format i opcija Cells (formatiranje celija).

Prilikom unošenja natpisa koji imaju više znakova nego što može da stane u ćeliju, iako su na ekranu skraćeni, u računaru oni su zapamćeni u ćeliji, jer svaka ćelija tabele može da primi do 255 znakova.


188

Ako broj ima više znakova nego što je dozvoljeno za datu kolonu, onda će on biti prikazan u tabeli u takozvanom naučnom formatu i sačuvan u memoriji računara. Kada širinu odgovarajuće kolone povećate tako da može da primitaj broj, on će se pojaviti u tabeli onako kako ste ga upisali.

12.5. FORMIRANJE I ČUVANJE TABELA

Uobicajeno je da se slicna dokumenta, crtezi, slike ili tabele sakupljaju i odlazu u istu fasciklu ili knjigu. Da bi korisnik programa za radne tabele imao isti utisak i kada radi sa elektronskim tabelama slicne tabele grupišu se u radne knjige (Workbook). Svaka tabela predstavljace jedan list knjige. Kada pocnete da radite sa programom Excel 5.0 na ekranu ce se pojaviti knjiga sa nazivom Book1.

Kada ste završili sa radom na tabeli, u glavnom izboru File dovedite strelicu miša na komandu Save As, i pritisnite levi taster na mišu. Na ekranu ce se pojaviti komunikacioni blok. Datoteke u kojima se cuvaju radne tabele stvorene programom Excel imaju nastavak xls. Tabele se mogu sacuvati i ako u glavnom izboru File odaberete komandu Save. U tom slucaju program ce sacuvati tabelu u datoteci koja je vec od ranije postojala.

12.6. KORIŠĆENJE UGRAðENIH FUNKCIJA

U radnim tabelama postoje odreñene veze izmeñu podataka smeštenih u različitim celijama. Programi za radne tabele omogućavaju unošenje formula u ćelije, koje ili direktno izračunavaju vrednosti, ili se odnose na celije koje mogu da se nalaze bilo gde u tabeli.

Formule su nizovi instrukcija koje odreñuju sadržaj ćelije kombinacijom brojeva, adresa ćelija, operatora i funkcija.

U tabelama se prikazuju samo rezultati formula. U programu Excel koriste se sledeće vrste formula:

• matematičke • tekstualne • logičke.


189

Funkcijama se uglavnom obavljaju složene računske operacije. U programu Excel postoji preko 319 funkcija. Funkcije se mogu razvrstati u 11 vrsta:

• matematičke • statističke • finansijske • logičke • za znakovne nizove • za datum i vreme

• tabelarne • za baze podataka • za povezivanje • informacione • inžinjerske.

Matematičke funkcije obuhvataju opšte matematičke i trigonometrijske funkcije kao što su:

• ABS(x) - apsolutna vrednost broja ili sadržaja jedne celije • ROUND(x,n) - zaokružuje broj ili sadržaj ćelije x, sa

preciznošcu na n decimalnih mesta • MOD(x,y) - prikazuje ostatak pri deljenju x sa y • PI() - daje na 14 decimala vrednost broja pi • FACT(x) - daje faktorijel broja x • SQRT(x) - daje kvadratni koren broja ili sadržaja celije • SIN (x) - daje sinus ugla x ili sadržaja ćelije x • COS(x) - daje kosinus ugla x ili sadržaja ćelije x.

Statističke funkcije koriste se za izračunavanje različitih statističkih pokazatelja, kao što su:

• SUM (opseg) - daje zbir sadržaja opsega ćelija • SUM(x,y,z) - daje zbir sadržaja nekoliko ćelija koje ne moraju

da su jedna pored druge • MEDIAN (opseg) - daje vrednost srednjeg člana opsega. Ako

opseg ima paran broj članova daje srednju vrednost dva srednja člana opsega; MIN(opseg) - prikazuje najmanju vrednost sadržanu u opsegu ćelija, ne uzimajući u obzir prazne ćelije

• MAX(opseg) - prikazuje najveću vrednost sadržanu u opsegu ćelija.


190

12.7. ŠTAMPANJE TABELE

U programu Excel možete da štampate samo tabelu koja se nalazi na ekranu u aktivnom prozoru. Ukoliko tabela koju želite da štampate nije u aktivnom prozoru, prvo treba da je učitate iz datoteke u kojoj je zapamćena.

Za štampanje tabele treba iz glavnog izbora - File, da odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni prozor za štampanje Print (na slici desno).

Pitisnite dirku Enter. Na ekranu će se pojaviti okvir sa tekstom Printing, čime vas program obaveštava da je u toku priprema za štampanje.

Slika 12-7 Štampanje radne tabele

Štampanje može još uvek da je zaustavi ako se pritisne dirka Enter ili Esc. Od trenutka kada se ukloni to obaveštenje sa ekrana, nema više mogućnosti da se zaustavi štampanje.

Postoji mogućnost da štampate samo deo tabele. Najpre obeležite opseg ćelija koje treba da se štampaju. Zatim iz glavnog izbora - File, odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni blok za štampanje Print. Dovedite pokazivač do komande Selection i pritisnite levi taster na mišu, tako da se ispred komande pojave crni kružic. Pritisnite dirku Enter i štampač će odštampati opseg ćelija koji ste obeležili u tabeli.

12.8. GRAFIKONI

U skoro svim programima za radne tabele postoje mogućnosti za grafičko predstavljanje sadržaja tabele, odnosno, izradu grafikona. Za izradu grafikona sa samo jednom promenljivom velicinom treba da, u programu Excel, obavite sledeće:


191

1. prikažite na ekranu tabelu cije ce te brojne vrednosti da koristite za izradu grafikona

2. obeležite opseg ćelija koje želite da prikažete grafikonom 3. izaberite glavni izbor za umetanje (Insert) 4. odaberite opciju Chart (grafikon) 5. izaberite podopciju As New Sheet (kao novi list) 6. u komunikacionom bloku Chart Wizard postavite pokazivač na

sličicu Finish i pritisnite levi taster na mišu.

Skup podataka koji se odnosi na jedan predmet, jedno lice, jednu pojavu i slično naziva se serija. Skup podataka koji se odnose na istorodna stanja iz raznih serija naziva se kategorija.

Program Excel automatski odreñuje šta su serije a šta kategorije, polazeći od pretpostavke da treba da bude više kategorija nego serija. U zavisnosti od toga kako ste raspodelili podatke u tabeli, serije mogu da budu u kolonama, a kategorije u redovima. Uz grafikone kojima se prikazuje više serija podataka, neophodno je da postoje legende.

Za stvaranje grafikona koristi se program Chart Wizard, koji ima nekoliko komunikacionih blokova. U svakom od njih odreñuje se po nekoliko parametara koji se odnose na grafikon koji treba da se stvori.

Slika 12-8 Modul Chart Wizard

U svakom komunikacionom bloku postoji sledećih pet sličica: Help - pozivanje programa za pomoć i dodatna objašnjenja, Cancel - prekid rada sa programom Chart Wizard, Back - povratak u prethodni komunikacioni blok, Next - prelazak u sledeći komunikacioni blok, Finish - preskače se odreñivanje parametara grafikona i prepušta programu da ih sam odredi.


192

A B C D E F G H I1234567

12.9. MONTE CARLO SIMULACIONI MODELI U EXCEL-u

Da biste izvukli najviše koristi od ovog teksta, trebalo bi da otvorite Excel tabelu (Slika 12-9) i radite uz čitanje uputstava.

Slika 12-9 Tabela u Excelu

Uvod u funkciju Random • Funkcija RAND() generiše uniformnu slučajnu promenljivu

izmedju 0 i 1. • Uniformna znači da je generisanje vrednosti izmedju 0.10 i 0.20

isto toliko verovatno kao i one izmedju 0.60 i 0.70. Hajde da probamo! • Otvorite Excel…u bilo kojoj praznoj ćeliji, recimo B2, otkucajte:

=RAND() • Pojaviće se broj manji od 1 i veći od 0 =RAND() 0.6642 • Možete da kopirate ovu ćeliju kao što biste i svaku drugu, ali će

svaka od njih pokazati različitu vrednost. • Kad god promenite tabelu, funkcija Rand() će ponovo proračunati

vrednost u svakoj ćeliji. • Da biste sačuvali jedan skup vrednosti slučajnih promenljivih,

kopirajte kao što je uobičajeno, a zatim upotrebite paste special i izaberite “Values”. Zapazite da se ovi brojevi više neće pojavljivati u vašim originalnim ćelijama kada se ponovo proračunava.


193

Simulacija jednostavnog sistema čekanja u redu • Da bismo ovu analizu učinili jasnijom, uradićemo jedan mali

simulacioni model. • Zamislimo skladište sa jednom platformom za istovar/utovar

teretnih vozila koja pristižu tokom noći. • Kapacitet rampe je toliki da može da istovari samo dva vozila

tokom noći. • Preduzeće koje upravlja ovim sistemom je procenilo distribuciju

verovatnoće pristizanja vozila koja je data u tabeli na Slici 12-10: • Preduzeće je zabrinuto zbog broja vozila koji kasne sa istovarom,

jer je skupo da ona čekaju (oko 100 USD po vozilu koje kasni jednu noć)

Broj vozila koja dolaze (X)

Relativna frekvencija (verovatnoća X dolazaka)

Kumulativna verovat-noća (da je manje od X dolazaka)

0 0.23 0.00 1 0.30 0.23 2 0.30 0.53 3 0.10 0.83 4 0.05 0.93 5 0.02 0.98 6 ili više 0.00 1.0

Slika 12-10 Distribucija verovatnoće

Kao što brojevi u tabeli na sl.2 pokazuju, u proseku, platforma za istovar/utovar će obaviti posao. Ipak, u periodu koji zahvata 17% od ukupnog vremena, očekuje se da će stići više od 2 vozila, što će stvoriti privremeno preopterećenje. Uzorkovanjem brojeva na slučaj iz tabele, možemo da simuliramo dolaske vozila i da predvidjamo prosečno preopterećenje sistema za istovar. Stvaranje VLOOKUP tabele • Prepišite tabelu sa procentima sa Tabele 12-11 u Excel tabelu,

koristeći podatke za dolaske i kumulativne procente (u ovom primeru stavite ih u kolone I u J).


194

Kumulativna verovatnoća

Broj dolazaka

0.00 0 0.23 1 0.53 2 0.83 3 0.93 4 0.98 5 1.0 6

Tabela 12-11 Prikaz procenata

• Sada ćemo upotrebiti kumulativnu raspodelu koju ste upisali,

zajedno sa Excel funkcijom VLOOKUP da bi izvršili naš zadatak. • Osvetlite samo ćelije sa podacima (ignorišite zaglavlja) i nazovite

ceo opseg imenom CUMUL. Prepišite sledeće (Slika 12-12) u vašu Excel tabelu:

Slika 12-12 Kumulativna raspodela • Kapacitet platforme (2) je u ćeliji C2, i nema vozila koja čekaju u

danu 0. • U ćeliju A5, unesite: =A4+1. To povećava brojač dana za 1 (Slika

12-13). • U ćeliju B5, unesite: =RAND(). To generiše slučajan broj kao što

je ranije opisano.

A B C D E F12 KAPACITET: 23 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI4 0 056

SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU


195

Slika 12-13 Unos formula

• U ćeliju C5, unesite: VLOOKUP(B5,CUMUL,2) • Ova funkcija uzima vrednost u B5, traži tu vrednost u prvoj koloni

opsega “CUMUL” i izvlači vrednost u označenoj koloni, u ovom slučaju koloni 2.

• Ovaj korak unosi slučajni broj dolazaka svakog dana (Slika 12-14).

Slika 12-14 Slučaj dolazaka • U ćeliju D5, unesite: =F4+C5. To dodaje broj vozila koja čekaju u

redu onima koja su stigla te noći. • U ćeliju E5, unesite: =MIN($C$2,D5). Ovo uzima minimalni broj

izmedju kapaciteta (2) i vozila koja čekaju na istovar (ne možete istovariti vozila koja ne čekaju).

• U ćeliju F5, unesite: =D5-E5 Broj vozila koja kasne (zadržana su) za sledeći dan jednak je broju onih koja treba da budu istovarena umanjenom za broj onih koja su stvarno istovarena.

• Najzad, označite niz ćelija A5:F5, i kopirajte ga na sledećih 500 redova (Slika 12-15).

• Vi ste sada napravili simulacioni model.

A B C D E F12 KAPACITET: 23 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # CEKA4 0 05 1 0.2683 16


A B C D E F12 KAPACITET: 23 DAN RAND# #DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI4 0 05 1 0.26836



196

Slika 12-15 Niz ćelija

• Prostudirajte model da biste se uverili da radi ono što se od njega

očekuje. • Dolasci vozila u koloni C bi trebaslo da se pojavljuju na slučaj i u

saglasnosti sa pridruženim verovatnoćama. • Kolona F sadrži broj vozila koja su zadržana (kasne). Zapazite da

u velikom broju dana ni jedno vozilo ne kasni. Ali, ako pažljivo prolazite niz kolonu, pronaćićete periode u kojima broj vozila koja kasne naraste možda do 10 ili više. Takav period može da traje nekoliko dana, a onda broj vozila koja kasne opet opadne na nulu. Sistem čekanja u redu se tačno tako i ponaša.

Sumiranje rezultata

• Da bi bilo neke koristi od cele ove priče, treba da sumiramo

rezultate. • Prvo, izračunaćemo prosečan broj vozila koja kasne i odredićemo

cenu tog kašnjenja. • Zatim ćemo upotrebiti Excel funkciju “Histogram” da bi dobili

raspodelu koja pokazuje koliko često će zadati broj vozila zakasniti.

• U ćelije H11 i H12, unesite: “Sr.kaš.” and “God.trošk.” • U ćeliju J11, unesite: =AVERAGE(F5:F504), pod pretpostavkom

da ste kopirali simulaciju za 500 iteracija (ovo proračunava srednji broj vozila koja kasne po danu).

• U ćeliju J12, unesite: =100*365*J11 (Ovo množi noćnu cenu od 100 USD sa prosečnim brojem vozila i brojem dana u godini - slika 12-16).

A B C D E F12 KAPACITET: 23 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI4 0 05 1 0.2683 1 1 1 06 2 0.8853 3 3 2 1



197

H I J K17 018 119 220 321 422 523 624 725 826 927 10

Slika 12-16 Množenje

• Zatim, treba da napravimo“police” za podatke. • U ćelije H17 do H27, unesite vrednosti 0,1 …10. • Sad smo spremni za funkciju Histogram. • Proverite da li se pod menijem Tools i Add-ins, nalazi instaliran

Analysis ToolPak. • Sada, izaberite opet mišem na Tools i Data Analysis….otvoriće se

boks na vašem ekranu, izaberite Histogram i OK. • Kada se otvori sledeći boks, izaberite Input Range i unesite

$F$5:$F$504 (To su rezultati Vaše simulacije).

Slika 12-17 Pravljenje polica

• Zatim, izaberite mišem Bin Range i unesite: $H$17:$H$27 Ovo

odredjuje opseg vrednosti vozila koja aksne. • Izaberite posle toga Output Range i unestite: $J$14 To odredjuje

gornji levi ugao izlaznih podataka. Možete, u stavri, da ga postavite gde god imate slobodnog mesta.

• Najzad, izaberite Cumulative Percentage da se pojave u izlaznim podacima.

• Sada smo spremni da prikažemo raspodelu frekvencija noćnih zakašnjenja u vidu dijagrama

H I J K L M N11 Sr.kaš. =AVERAGE(F5:F504)12 God.trošk. =100*365*J1113


198

G H I J K L11 Sr.kaš. 0.84 12 God.troš. 30,660 1314 Bin Freq. Cum.15 0 3114 62.27%16 BINS 1 725 76.76%17 0 2 472 86.20%18 1 3 329 92.78%19 2 4 195 96.68%20 3 5 115 98.98%21 4 6 25 99.48%22 5 7 16 99.80%23 6 8 8 99.96%24 7 9 1 99.98%25 8 10 1 100.00%26 9 More 0 100.00%27 10

• Evo kako je izgledao izlaz, posle propuštenih 500 simulacija (Slika 12-18).

• Vaš izlaz bi trebalo da bude sličan, ali ne identičan, zbog slučajnosti u modelu.

Slika 12-18 Izgled izlaza

• Zapamtite, kad god promenite nešto u Excel tabeli, Vaša

VLOOKUP simulacija se ponovo računa. • Da to sprečite, pre nego što upotrebite Histogram, copirajte

kolone A do F u drugi radni list koristeći “Paste Special” i prenoseći ih kao “Values”.

• Možete i da kopirate direktno po ostatku Vašeg radnog lista (kolone H do J).

Promena kapaciteta • Pretpostavimo da preduzeće želi da uvede dodatnu opremu koja

bi povećala kapacitet istovara na tri vozila dnevno. • Koliko bi to donelo uštede? • Prvo, zapišite vaše godišnje troškove zbog zakašnjenja u J12. • Zatim, promenite vrednost u C2 od 2 na 3, i pritisnite taster

ENTER. • Broj kašnjenja (pogledajte J11) bi trebalo dramatično da opadne,

isto kao i godišnji troškovi zbog kašnjenja. • Ako želite, možete isto tako da ponovi uradite Histogram

rezultate sa novim kapacitetom rampe od 3 istovarena vozila u toku dana.


199

• Oduzimanjem nove procenjene vrednosti od prethodne, dobićete goišnju uštedu koja bi bila posledica uvodjenja nove opreme.

• Ovo boi moglo da se upotrebi kao smernica za buduće uštede. Poredjenjem sa cenom opreme, odlučuje se da treba ili ne treba da se investira u novu opremu.

• Napomena: Ako smanjimo kapacitet na 1, broj kašnjenja će se povećavati ka beskonačno velikom, jer bi očekivan broj dolazaka, 1,5 vozila, prevazišao kapacitet rampe.

12.10. BAZA PODATAKA U EXCEL-u

Baza podataka u Excel-u se može sortirati pomoću alatki za sortiranje podataka po obeležjima rastuće ili opadajuće. Druga mogućnost za sortiranje je izbor opcije glavnog menija Data, a potom iz padajućeg menija treba birati opciju Sort. U dijalog prozoru za sortiranje podataka Excel nudi mogućnost za definisanje sortiranja za tri obeležja u bazi podataka. Sortiranja će se, nakon aktiviranja, obaviti respektivno, u odnosu na prvo definisano obeležje, zatim u odnosu na drugo, i na kraju, u odnosu na treće.

Slika 12-19 Sortiranje podataka

Sledeća opcija u Data padajućem meniju je opcija koja omogućava filtriranje podataka u bazi. To je opcija Filter.

Slika 12-20 Filtriranje podataka


200

Prilikom izbora opcije AutoFilter dobija se sledeće:

Slika 12-21 Opcija AutoFilter

Slika 12-22 Efekat opcije AutoFilter

Svako obležje predstavlja kontrolu koja omogućava filtriranje podataka. Filtriranje se može obaviti izborom jedne od mogućnosti koje se nude kao opcije, a predstavljaju konkretne vrednosti za odabrano obeležje, zatim izborom Top 10, kojom se izdvaja prvih 10 vrednosti, i na kraju opcijom Custom kojom se definiše kriterijum na osnovu kog će se izvršiti filtriranje.

Slika 12-23 Opcija Top10 Druga mogućnost za filtriranje je opcija Advanced Filter.

Slika 12-24 Opcija Advanced Filter


201

Ovom opcijom se otvara dijalog prozor, uz pomoću koga se definiše opseg podataka koji će se filtrirati, zona kriterijuma gde je zadat kriterijum i pozicija gde će rezultati filtriranja biti prikazani. Sledeća opcija Data menija je opcija Form, koja omogućava upravljanje bazom podataka.

Slika 12-25 Opcija Data

New Dodavanje novog sloga u bazu

Delete Brisanje sloga iz baze podataka

Restore Omogućava vraćanje podataka u preñašnje stanje

Previous Pozicioniranje na prethodni slog

Next Pozicioniranje na naredni slog

Criteria Omogućava definisanje kriterijuma za pretragu

Close Zatvara fomu za rad sa bazom podataka Funkcije za rad sa bazom podataka Excel nudi skup funkcija namenjenih za upotrebu pri radu sa podacima iz definisane baze podataka.


202

Slika 12-26 Opcija Insert Function Pivot tabela Iz Data menija, odabirom opcije Pivot Table Report se, na osnovu baze podataka, generiše pivot tabela. Excel u dijalog prozoru Wizard-a traži informacije o tome gde je lociran izvor podataka koji će se koristiti za kreiranje Pivot tabele nude sledeće opcije, od kojih treba izabrati odgovarajuću:

Slika 12-27 Opcija Pivot Table Report Microsoft Excel list or database – podaci se nalaze u Excel-ovoj bazi podataka na radnom listu u Excel-ovom fajlu. External data source – podaci dolaze iz nekog drugog programa kao što su: Access, dBASE, FoxPro. Multiple consolidation ranges – podaci dolaze iz bloka ćelija koje su imenovane u Excel-u.


203

Slika 12-28 Komunikacioni prozor opcije PivotTable i PivotChart

Another Pivot Table report or Pivot Chart report – omogućava dalju analizu podataka iz već postojeće Pivot tabele.

Excel, potom, traži izbor tipa izveštaja koji želi da se dobije: Pivot tabela ili Pivot dijagram sa pivot tabelom. Excel traži informaciju o lokaciji gde će pivot tabela biti smeštena, da li na novom radnom listu ili nekom postojećem. Kreiranje pivot tabele u sledećem koraku može da se završi klikom na dugme Finish.

Slika 12-29 Opcija Finish

Ukoliko je izabrana opcija Finish, Excel kreira novi radni list sa praznom »školjkom« pivot tabele. Četiri sekcije se ovde mogu uočiti: page, row, column i data. U njih se smeštaju odgovarajuća obeležja iz baze podataka.


204

Slika 12-30 Layout Drugu mogućnost daje Layout dugme - rasporeñivanje obeležja iz baze podataka na šemi koju nam nudi Excel-ov Wizard.

Slika 12-31 PivotChart Wizard Data – oblast prikazuje rezultate koje želimo da vidimo kao polje. Inicijalno tabela prikazuje sumu vrednosti selektovanog (izabranog) obeležja, ako se sastoji iz numeričkih vrednosti. Ako je sadržaj tekstualnog tipa, tabela će prikazati onoliko slogova koliko ih odgovara zadatom kriterijumu. Ovde su i druge funkcije na raspolaganju, kao što su prosek, standardna devijacija i druge. Column – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) koloni. Row – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) vrsti.


205

Page – omogućava filtriranje vrednosti u tabeli, u zavisnosti od vrednosti koje selektujemo za obeležje. Ovo omogućava samo da vidimo slogove koji odgovaraju odreñenim kriterijumima i filtriraju ostatak.

Klikom na OK dugme i biranjem Finish dugmeta, nakon definisanja rasporeda obeležja u pivot tabeli, moguće je pogledati izgled pivot tabele kako je definisana. Takoñe, postoji i toolbar (linija sa alatkama) za pivot tabelu koja bi trebalo da se pojavi pored pivot tabele na površini radnog lista.

Slika 12-32 Pivot Toolbar Opcije na liniji sa alatima Linija sa alatkama za pivot tabelu nudi alatke kojima se menja izgled pivot tabele. Sledeći deo opisuje ove opcije i kako one funkcionišu. U daljem tekstu se nalaze kombinovani prikazi sa svim opcijama za pivot tabelu. 1. Alatka za formatiranje

izveštaja (prikaza tabele) Kreirana je Pivot tabele sa svim potrebnim obeležjima i kriterijumima. Ova alatka omogućava poboljšanje izgleda tabele. Moguće je menjati izgled tabele odabiranjem jednog od predefinasanih (unapred definisanih) formata. Možemo se predomisliti u bilo kom trenutku analize podataka i izabrati drugi format koji više odgovara našim potrebama.

Slika 12-33 Pivot AutoFormat


206

2. Alatka za kreiranje pivot dijagram Postoje situacije kada je bolje masu podataka predstaviti u formi dijagrama. Korisno je koristiti dijagram za pojednostavljivanje analize velikih količina podataka, brzo uporeñivanje trendova u serijama podataka, za omogućavanje poreñenja podataka i uporeñivanje veličina. Izborom ove alatke aktivira se Wizard za kreiranje dijagrama koji generiše dijagram. Prolazi se kroz sve faze kreiranja dijagrama, kao i sa podacima na radnom listu koji su predstavljni u obliku obične tabele.

3. Wizard za kreiranje pivot tabele Ova alatka omogućava promenu pozicije i ureñenja obeležja u tabeli.

4. Alatka za ažuriranje podataka Ova alatka omogućava ažuriranje podataka u pivot tabeli pošto je izvršeno ažuriranje podataka u izvornoj bazi podataka.

5. Alatka za maskiranje i prikaz detalja Ove dve alatke omogućavaju prikaz ili maskiranje vrednosti obeležja koje su desno od selektovanog obeležja. 6. Alatka kojom se definišu različiti parametri za odreñeno obeležje u

Pivot tabeli Dodavanje obeležja u Data deo i operacije nad njim. Dodavanje obeležja koje već postoji u Data deo se vrši prevlačenjem obeležja na površinu koja označava Data zonu na šemi Pivot Tabele.

Slika 12-34 PivotChart Wizard Layout

Pošto dva ista obeležja daju iste rezultale, lako se može ovo drugo obeležje pretvoriti u sasvim novo obeležje u Pivot tabeli. U primeru na slici duplirano je obeležje Zarada, jedno od ova dva obeležja će se promenti u novo obeležje koje će imati odreñene nove parametre.


207

Nakon pozicioniranja na ćeliju sa nazivom obeležja, izabrati

alatku iz linije sa alatkama koje služe za rad sa Pivot tabelom.

Slika 12-35 PivoTable Field – Source field

Tabelarni prikaz funkcija koje ova opcija nudi: Sum Suma svih vrednosti u ovom obeležju

Count Broj slogova u ovoj kategoriji

Average Prosek svih vrednosti u ovoj kategoriji

Max Najveća vrednost u kategoriji

Min Najmanja vrednost ovog obeležja

Product Proizvod svih vrednosti u ovom obeležju

Count Nums Broj slogova u ovoj kategoriji

StdDev Standardna devijacija obeležja

StdDev p Standardna devijacija populacije

Var Varijanta obeležja

Varp Varijanta populacije.

Klikom na ovu alatku se otvara PivotTable Field prozor u kom se može izvršiti preimenovanje obeležja i izabrati željena funkcija, koja će na osnovu vrednosti obeležja koje je prikazano kao Source field u ovom prozoru generišati rezultujuće podatke. Za slučaj koji smo pomenuli za naziv novog obeležja se zadaje naziv Broj_zaposlenih, a za funkciju se bira Count, jer je namera bila kreiranje obeležja koje će prikazivati brojno stanje zaposlenih na odreñenom radnom mestu. Sledeće što se može, takoñe, na ovom primeru primeniti, upotreba je dugmadi kao što su Number i Options.


208

Nakon dodavanja obeležja u Data deo (u primeru je ponovo obeležje Zarada dodato), preimenuje se obeležje, u skladu sa podacima koje će prikazivati u Pivot tabeli, zatim se može odrediti funkcija za proračun.

Slika 12-36 PivoTable – Funkcija Count Klikom na dugme Number se obeležje, odnosno ćelije koje će prikazivati vrednosti ovog obeležja, mogu formatirati (u ovom primeru se bira Percentage kao Category za format ćelija).

Zatim se sa dugmetom Options može izabrati za prikaz podataka neka od opcija koje nude načine prikaza izračunatih podataka, u odnosu na inicijalne vrednosti obeležja koje je preimenovano (u primeru bira se % of total, da bi se dobili procentualni podaci, u odnosu na celinu zarada).

Slika 12-37 PivoTable - Category OPCIJE Name i Scenarios Ćelijama na radnom listu se mogu dodeljivati odreñena imena na sledeći način: - pozicionirati se na ćeliju

kojoj će se dodeliti naziv, - izabrati iz padajućeg

menija Insert opciju Name kod koje treba izabrati podopciju Define,

Slika 12-38 PivoTable - Insert


209

- u dijalog prozoru se definiše naziv koji se ćeliji dodeljuje klikom na dugme OK,

Nakon zadavanja imena, ova imena mogu da se koristite prilikom kreiranja formula za odreñene kalkulacije, kao i kod kreiranja scenarija za kalkulacije. Scenariji se definišu u Scenario Manager dijalog prozoru, koji se otvara izborom iz Tools menija, opcija Scenarios.

Slika 12-39 Scenario Manager

Klikom na dugme Add otvara se prozor koji omogućava definiciju scenarija, a definicija podrazumeva zadavanje naziva scenariju i označavanje ćelija koje će prikazivati rezultate njegove primene.

Slika 12-40 Add Scenario Zatim se klikom na dugme OK prelazi na definisanje numeričkih vrednosti scenarija koje će se koristiti u njegovoj primeni.

Slika 12-41 Numeričke vrednosti


210

Definisani scenario se primenjuje klikom na dugme Show, pri čemu se vrednosti u scenariju prikazuju oblasti ćelija koje smo označili pri definisanju samog scenarija.

Slika 12-42 Scenario Manager opcija Show Opcija koja omogućava sistematizovani prikaz kalkulacija, koje se dobijaju primenom različitih scenarija, je opcija Summary koja se omogućava dugmetom Summary.

Slika 12-43 Scenario Summary

Ovom opcijom se otvara dijalog prozor Scenario Summary koji nudi dve mogućnosti za sistematizovani prikaz: - Scenario Summary

- tabelarni prikaz i - Scenario

PivotTable report – prikaz podataka u pivot tabeli

Slika 12-44 Scenario Summary report

Pri tome treba označiti za Result cells lokaciju, gde se nalaze kalkulacije izvedene na osnovu vrednosti koje se nalaze u definisanim scenarijima.


211

1133 APLIKACIJA POWER POINT 2003

Jedan od programa koji bez razloga četo ostaje zanemaren od strane korisnika jeste i Microsoft Power Point, deo softverskog paketa Microsoft Office. To je odličan alat, kako za pravljenje klasičnih folija ili slajdova, tako i za vrlo atraktivne multimedijalne prezentacije.

Slika 13-1 Logo Power Point 2003

Svaka prezentacija se sastoji od slajdova koji se po potrebi mogu štampati na folije, snimiti na dijapozitiv ili se prikazivati direktno na ekranu ili projektoru koji je povezan sa računarom. Upravo tu dolaze do izražaja sve multimedijalne mogućnosti programa.

Slika 13-2 Logotip Power Point Power Point je specifično namenjen za izradu prezentacija jer ima već ugradjene gotove forme i modele. Korišćenje ovih modela znatno pojednostavljuje kreiranje prezentacije. Naime potrebno je samo uneti sadržinu prezentacije, a zatim nam program sam nudi mogućnosti za obradu i prezentovanje tih podataka. Ovakav način izrade prezentacije može trajati oko deset minuta, a kvalitet koji dobijamo za tako kratak vremenski period je krajnje zadovoljavajući. Ovakva minutaža može biti samo razlog više da se prezentacija koju smo zamislili uradi u Power Point-u. Ipak, i pored svih svojih mogućnosti Power Point predstavlja program koji se ne koristi u većoj meri na našim prostorima, pretežno zbog toga što je namenjen poslovnoj prezentaciji, a naša poslovna shvatanja su još uvek vrlo inertna. Sigurno je da će vremenom


212

multimedijalne prezentacije i kod nas postati popularne, a onog momenta kad se nekome ukaže potreba da se njima bavi imaće na raspolaganju moćan alat u vidu Microsoft Power Pointa. Iako po koncepciji sličan prethodnicima Power Point 2003 donosi nekoliko zgodnih novina:

• Prvo što ćemo primetiti je trodelni radni prozor koji integriše pregled prezentacije, slajd i beleške za predavača, što u znatnoj meri povećava funkcionalnost i olakšava rad.

• Druga novina je lakši način za pristup dokumentima koji su

otvoreni u istom trenutku. Do sada je trebalo otvoriti meni Window, pa izabrati neki od dokumenata sa liste, a sada se svaki otvoreni dokument pojavljuje u Windows taskbar-u kao nova instanca programa.

Tu su zatim i "pametni" meniji: Program prati koje se opcije u meniju najčešće koriste i njih ispisuje prve, dok one manje aktuelne sakriva tako da meni izgleda znatno manji, što čini snalaženje lakšim. U dnu svakog menija nalazi se dvostruka strelica nadole , koja razmotava kompletan meni. Ova ideja nije primenjena samo na tekstualne menije; svi tasterski meniji sa mnogo opcija ponašaju se na isti način. Još jedna važna novina jeste "Collect & Paste" mehanizam odnosno višestruki Clipboard. U njega se sada može odvojeno smestiti do dvanaest objekata (slika,tekstova ...) koji se mogu u dokument ubacivati pojedinačno ili svi zajedno. Takoñe je izvršena i mnogo čvršća integracija sa Internetom. Prebacivanje bilo kog dokumenta u HTML format vrlo je jednostavno i ovo je glavna crta novog Power Point-a kao i Office paketa u celini.

13.1. KORISNIČKI INTERFEJS MS POWER POINT-a

Po ulasku u Power Point vreme je za upoznavanje korisničkog interfejsa. Od standardnih opcija na korisničkom interfejsu se mogu uočiti:


213

• Naslovna linija (Title bar) • Meni linija (Menu bar) • Linija sa standardnim alatkama (Standard toolbar) • Linija s alatkama za formatiranje (Formatting toolbar) • Radni prozor • Linija sa alatkama za crtanje (Drawing toolbar). • Statusna linija (Status Line) • Office Assistant

Pored ovih opcija mogu se po potrebi iz View menija uključiti i dodatni toolbarovi i meniji. Pomoću strelice u desnom uglu svakog toolbara možemo menjati njegovu sadržinu kao i raspored ikonica. Radni prozor podeljen je na tri dela: Slide, Outline i Speakers Notes. Slide zauzima najveći deo radnog prozora i u njemu se prikazuje izgled tekućeg slajda. U Outline prikazu prezentacije daje se prikaz slajdova u vidu plana. Iza imena svakog slajda, odnosno njegovog naslova, nalazi se njegova sadržina u hijerarhijskoj organizaciji. U ovom delu se njlakše menja organizacija i sadržina slajda. Speakers Notes se koristi kao plan za izlaganje prilikom prezentovanja.U njemu se prikazuje propratni tekst za tekući slajd. Ovaj tekst služi kao podsetnik korisniku koji izlaže temu koja je pivezana sa datim slajdom.

13.1.1. MENI LINIJA (Menu bar) Komande su u Power Point-u, kao i u većini Windows aplikacija, grupisane prema nameni u padajuće menije, locirane na meni liniji.

Slika 13-3 Meni linija Pored ovih osnovnih, statičnih, menija na raspolaganju nam je i desni taster miša, pomoću koga dobijmo meni sa opcijama specifičnim za objekat na koji smo kliknuli.


214

U padajućem meniju su komande koje su aktivne, tj. mogu da se izvrše u datoj situaciji, ispisane crno dok su one neaktivne zasenčene. Komande koje nisu konačne već otvaraju dodatni dialog box završavaju se sa tri tačke (...). File U File meniju nalaze se osnovne komande za rad sa prezentacijom: New, Open, Save, Save As HTML, kao i opcija Page Setup za podešavanje izgleda stranice. Tu je i lista prezentacija koje su otvarane u skorije vreme.

Slika 13-4 Meni File

Edit

U meniju Edit nalaze se alatke za i obradu teksta i objekata u prezentaciji: Cut, Copy i Paste i komande Undo i Redo za poništavanje odnosno ponavljanje prethodne akcije.

Slika 13-5 Meni Edit

Insert

Prva opcija u Insert meniju (New Slide) služi za dodavanje novog slajda u prezentaciju. Pomoću ostalih opcija mogu se ubaciti svi raspoloživi objekti: slike, tekst, video sekvence, zvuk, grafikoni, tabele i linkovi. Sve ovo moguće je uraditi i sa Standard toolbar-a.

Slika 13-6 Meni Insert


215

Format Uz pomoć opcija iz Format menija moguće je oblikovati font, pozadinu i kao i dizajn i formu slajda.

Slika 13-7 Meni Format

Tools U meniju Tools na raspolaganju su nam opcije za podešavanje samog Power Point-a (sastav toolbar-ova, menija...), kao i alatka Spelling koja služi za ispravljanje sintaksnih grešaka, što funkcioniše samo u slučaju da pišemo na engleskom.

Slika 13-8 Meni Tools

Slide Show

Kao što mu i samo ime kaže Slide Show meni sadrži opcije koje su potrebne za pokretanje odnosno animaciju prezentacije. Komanda View Show služi ja pokretanje slajd šoua, a tu su i opcije za ubacivanje i podešavanje animacije Custom Animation i Slide Transition

Slika 13-9 Meni Slide Show

Window

U ovom meniju nalazi se lista trenutno otvorenih dokumenata, s tim da je onaj označeni trenutno vidljiv na ekranu, dok su ostali u pozadini. Klikom na neki od dokumenta on se izbacuje u prvi plan tako da možemo nastaviti rad na jemu.

Slika 13-10 Meni Window


216

Help Help meni sadrži nekoliko opcija koje pozivamo u slučaju da nam zatreba pompć pri radu. Tu je klasična Help baza Power Point-a koju pretražujemo tako što ukucavamo reč za koju nam je potrebno objašnjenje ili Office Assistant kome možemo postavljati pitanja gavornim jezilkom; naravno, na engleskom.

Slika 13-11 Meni Help

New Slide Klikom na taster New (slide) otvara se dialog box "New Slide". U ovom prozoru potrebno je izabrati izgled i kompoziciju slajda (Layout).

Slika 13-12 Meni New Slide

Open Aktiviranjem opcije File/Open ili klikom na taster Open sa Standard toolbar-a otvaramo već postojeću prezentaciju. Na ekranu se pojavljuje prozor u kojem je potrebno izabrati prezentaciju koju želimo da otvorimo.

Slika 13-13 Opcijai Open Office Assistant Nema šanse da ne primetite animiranu spajalicu koja lebdi pri dnu radnog prozora. Ona će vam postavljti pitanja i davati savete (Tips) u toku rada. Mehanizam pretraživanja Help baze svodi se na pitanja zadata običnim, govornim jezikom. Pored spajalice tu su i ostali asistenti (crvena lopta, Ajnštajn, pas, mačka itd.) Vidljiva je tendencija da se Assistant prebaci u Windows, odnosno da prati korisnikatokom korišćenja svih programa.


217

13.1.2. LINIJA SA STANDARDNIM ALATIMA (Standard toolbar)

Na liniji sa standardnim alatkama nalazi se više tastera koji omogućavaju skraćeni način pokretanja odreñenih komandi iz Menu bar-a.

Slika 13-14 Linija standardnih alata Ovi tasteri podeljeni su u nekoliko grupa na osnovu funkcija koje obavljaju. U prvoj grupi nalaze se četiri tastera:

New - za kreiranje nove prezentacije ili kreiranje novog slajda, Open - za otvaranje već postojeće prezentacije, Save - za pohranjivanje trenutno aktivne prezentacije i E-mail - za slanje prezentacije E-mailom. Drugu grupu čine tasteri Print i Spelling.

Taster Print pokreće proces štampanja slajda (prezentacije). Spelling proverava da li postoje greške u tekstualnom sadržaju prezentacije. Naravno, ovo je uspečno samo kod tekstova pisanih na engleskom. U trećoj grupi imamo četiri tastera: Cut, Copy, Paste i Format Painter.

Ovi tasteri koiste se za funkcije editovanja i obrade sadržine prezentacije, (uglavnom teksta). Cut odseca (briše) selektovani tekst sa jedne lokacije i prebacuje ga u Clipboard. Zatim se uz pomoć funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju, sadržaj Clipboard-a prebacuje na tu lokaciju.


218

Copy prebacuje izabrani objekat u Clipboard, ali ga pri tom ostavlja na njegovoj izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut ). Dati objekat se zatim kopira na novu lokaciju uz pomoć funkcije Paste. Paste kopira sadržaj Clipboard-a na izabrano mesto u prezentaciji. Koristi se u sadejstvu sa komandama Cut i Copy Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog dela prezentacije na drugi. Ovu grupu čine dva tastera Undo i Redo:

Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije, a drugi povratak na stanje za jednu akciju unazad posle Undo akcije. U ovoj grup imamo četiri tastera:

koji služe za ubacivanje: linkova, tabela, grafikona kao i novih slajdova u prezentaciju U okviru ovog menuja imamo mogućnost da procentualno menjamo veličinu prikaza sadržaja radnog prozora.

Moguće je izabrati jednu od ponuñenih opcija ili upisati svoj procenat.

13.1.3. FORMATING TOOLBAR U ovom toolbar-u imamo dva padajuća menija i pet grupa tastera

Slika 13-15 Formating Toolbar


219

Prvi meni, sa nazivom Font pokazuje font trenutno selektovanog teksta na slajdu. Izborom nekog drugog fonta menjamo izgled odabranog teksta.

U drugom meniju ( Font Size) odreñujemo veličinu izabranog fonta. Sledeću grupu čini četiri tastera:

Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fonta izabranog teksta: Bold služi za podebljavanje fonta,Italic za formiranje efekta iskošenosti, Underline za podvlačenje teksta i Text Shadow za dodavanje senke. Narednu grupu čine tri tastera za poravnanje izabranog teksta:

Oni uspostavljaju poravnanje na levo, sredinu (centar), ili desno. Slede još dva tastera za uspostavljanje nabrajanja:

Zatim su tu tasteri Increase Font Size i Decrncrease Font Size:

Prvi omogućava postepeno povećanje, dok drugi na isti način vrši smanjivanje veličine fonta. I na kraju je još grupa od dva tastera Promote i Demote kojima se tekst na slajdu pomera više ulevo ili udesno.


220

13.1.4. DRAWING TOOLBAR Bilo koji od objekata se može editovati pomoću alata raspoloživih u Drawing Toolbar-u.

Slika 13-16 Drawing Toolbar Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. To su: Opcije za grupisanje: group, ungroup, regroup. Svaki vektorski objekat sastoji se od grupa manjih objekata koji se po portebi mogu grupisati, razdvajati na sastavne delove. Selekciju vršimo klikom miša, a kada treba selektovati više objekata držimo pritisnut Shift i klikćemo dokle je potrebno. Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju, animaciji,promeni boje itd. Drugi skup opcija, Order, odnosi se na redosled viñenja objekata, to jest regulaciju meñusobnog preklapanja objekata. Uobičajeni redosled preklapanja je isti onakav kakav je bio redosled ugrañivanja objekata na slajd.Često se dogaña da je potrebno promeniti ovakav redosled iz nekih razloga, zato koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh), Send to back (sklanjanje objekata ispod svih ostalih), Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ispod drugih objekata). Nudge znači gurkati, odnosno pomerati za malo odstojanje i na raspolaganju su logično svi smerovi: gore, dole, levo i desno (up, down, left i right). Snap znači poravnjavanje prema nekoj ivici, u ovom slučaju: To grid (prema zamišljenoj mreži u osnovi slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta). Align or distribute znači poravnjavanje više objekata meñusobno, u nekom pravcu. Da bi opcija funkcionisala, moramo prvo selektovati objekte koje želimo da poravnamo, pa tek onda izabrati ovu opciju sa izabranim smerom poravnjavanja. Edit points kriva linija je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi. Ovom opcijom se upravlja ovim vodećim tačkama.


221

Strelica služi za selektovanje objekata.

Rotacija okreće selektovani objekat oko svoje ose.

Auto Shapes je impresivna kolekcija osnovnih oblika. Kada treba sami da sastavimo sliku, a Clip Art je prekomlikovan, koriste se osnovni oblici poput pravougaonika, kruga,zvezdica, oblačića, tasterA.

Slika 13-17 Opcija Auto Shapes

Linija strelica Krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje.Izaberemo oblik koji crtamo i mišem obeležimo njegove granice na slajdu. TextBox je način za dodavanje teksta na slajd izvan unapred

predviñenih polja; kliknemo na ovaj taster mišem, obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst, potom u polje unesemo tekst

Insert WordArt Ovde se nalazi tekst sa već ponuñenim oblicima i bojama uz pomoć kojih možemo ukrasiti slajd. Fill Color – je kantica sa bojom.Pomoću nje menjamo boju objekta.

Slika 13-18 Opcija Insert WowrArt


222

Line Color – četkica sa bojom, menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat.Osim standarnih linija, mogu se koristiti i mustre (Patterns).

Font Color je taster uz pomoć koga menjamo boju slova.

Line Style Dash Style Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina, isprekidana linija i strelica.

Shadow je senka koju može da ima bilo koji objekat; dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na ovaj taster.Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja.Opcija Shadow settings omogućava uključivanje i isključivanje senke, pomeranje senke gore,dole, levo i desne kao i promenu boje senke.Senka može biti i poluprovidna. 3D omogućava pravljenje efekata trodimenzijonalnostia objektu dodavanjem senke koja se produžava iza njega. Opcija 3D Settings omogućava veliku slobodu rotacije u tri dimenzije, izbora usmerenja 3D efekata, položaja izvora svetla, vrstu površine objekata i boju bočnih strana.

13.1.5. STATUSNA LINIJA (Status line)

Slika 13-19 Statusna linija

Na statusnoj liniji se prikazuju korisne informacije o načinu rada, kao na primer: koji slajd se trenutno obrañuje (od ukupnog broja slajdova prisutnih u prezentaciji), koja vrsta maske se koristi i slično Custom Animation Još jedan oblik animacije u Power Point-u je dinamičko pojavljivanje objekata koji su deo slajda.


223

Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni, iz koga biramo opciju Custom Animation. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni, iz koga biramo opciju Custom Animation. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni, iz koga biramo opciju Custom Animation. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. Custom Animation je dialog box za podešavanje efekata, redosleda i tajminga, zvuka i ostalih multimedijalnih opcija. Effects Svakom objektu u prezentaciji može se dodeliti neki od manogobrojnih animiranih efekata. Izgled ovih efekata je teško opisati, stoga je najbolje videti ih uživo. Kada se završi animiranje objekta, na redu je aktiviranje zvučnog efekta. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak efekata a, po potrebi, možemo dodati i svoje sopstvene. Treba imati u vidu da svi efekti ne traju podjednako dugo i da se ne uklapaju sa svakom animacijom. Zato je tu opcija Prewiev, pomiću koje možemo, na umanjenom slajdu, izvršiti pregled sklopljenih efekata. Loša strana ovih efekata je to što zbog svog kapaciteta i trajanja znato usporavaju prezentovanje. Dim predstavlja zatamljenje, gubljenje. Ovaj efekat omogućava da se objekat posle pojavljivanja malo zaseni (potamni). Osim promene boje može se izabrati i opcija Hide after animation, pomoću koje se objekat priikaže pa potom izgubi. Tu je i Hide on next mouse click, uz pomoć koga onaj ko prezentira može da klikne na objekat i time ga ukloni i prikaže sledeći.


224

Order & Timing Objekti koji su animirani pomeraju se jedan za drugim, što znači da nije moguće pararelelno pomeranje.

Slika 13-20 Order i Timing

Redosled ponavljanja se menja izborom objekta i klikom na strelice gore ili dole. U polju Start anmation nalaze se opcije za pokretanje animacije: On mouse click (na klik mišem) i Automaticly (automatski posle odreñenog broja sekundi po završetku prethodne animacije). Chart Efects Grafikoni (Charts) su posebno pogodni za animacije. Iz menija Chart Efects se može podesiti da se elementi grafikona po serijama, po kategorijama ili pojedinačno po serijama ili kategorijama. Pri tome možemo birati efekat koji se koristi, kao i to da li se sinhrono sa elementima grafikona pojavljuju i potpisi (Animate grid and legend). Ako pogledamo primetićemo da se ovaj meni aktivan samo kada se podešava animacija za grafikone. Multimedia Settings Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog za podešavanje u meniju Custom Animation, pod nazivom Multimedia Settings.

Slika 13-21 Multimedia Settings


225

Ova opcija je neaktivna (zasenčena) ako objekat nije video ili zvuk. Ako jeste možemo podešavati opcije. Prva opcija je While Playing, gde možemo izabrati Pause slide show, za zaustavljanje animacije dok se muzika (ili video klip) ne završi, ili Continue slide show, za paralelnu muziku i animaciju. Drugo pitanje, Stop playing, odnosi se na situaciju posle završetka tekućeg slajda. Opcija After current slide zaustavlja zvuk pri promeni slajda, dok After n slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz narednih n slajdova. Iza tastera More Options krije se opcija Loop until stoped. Naime, kao zvučna podloga prezentacije, često se koristi neki kraći muzički zapis koji se ponavlja, a ovo je mesto gde se to podešava. Kako ikona sa obeležjem zvuka nije posebno reprezentativna, poželjno je da se umesto nje (ili preko nje) stavi neka druga slika. Stoga je na raspolaganju opcija Hide while not playing, kojom se ikona koja označava zvuk sakriva. Dakle zvuk postoji, ne vidi se ali se čuje. Slide Transition Prvi nivo animacije u Power Point-u je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi, takozvana tranzicija (Transition); ovi efekti se podešavaju iz menija SlideShow/Slide Transition. Na raspolaganju nam se nalaze mnogobroni efekti, koji se odmah posle izbora, mogu videti na delu u malom preview prozoru. Odabrani efekat je moguće izvršiti malom, srednjom ili velikom brzinom. Prelazak na sledeći slajd se definiše u polju Advance i na raspolaganju je On mouse click (na klik mišem) ili automatski prelazak posle odreñenog broja sekundi (Automaticly after).

Slika 13-22 Opcija Slide Transition


226

Za ovu animaciju se može vezati i zvuk (Sound), koji čujemo prelaskom na sledeći slajd. Ako kliknemo na taster Apply, izabrana tranzicija će se odnositi na tekući slajd, a ako kliknemo na Aplly to all, izabrana tranzicija će se odnositi na sve slajdove. Jedan od specijalnih efekata je i Random Transition, koji sam pokreće slučajno izabrani efekat u toku samog prezentovanja. Tako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava.

13.2. MULTIMEDIJA Glavna odlika modernih prezenacija danas jeste multimedija. Jedinstvom teksta, slike, zvuka i videa, na publiku se osavlja mnogo jači utisak nego suvoparnim izlaganjem činjenica. Multimedijalni sadržaji se u okviru slajda mogu pojavljivati kao umetnuti, dakle unutar same prezentacije, ili kao link ka odreñenom fajlu. Kako se obično radi o vrlo velikim fajlovima preporučljivo je ubacivati ih kao linkove. Važno je imati u vidu da se pri prenosu prezentacije sa njom moraju poneti svi fajlovi sa kojima je ona linkovana. Treba napomenuti da računar treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo na slajd.

13.2.1. SLIKE U Microsoft PowerPoint-u standarni format slika predstavljaju Clip Art slike (vektorske slike). Svaka vektorska slika se sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. Alternativu predstavljaju takozvane bitmapirane slike, gde je svaka tačka predstavljena bojom, i one, kao takve, više podsećaju na prave fotografije. Za kreiranje i obradu vektorskih slika možemo koristiti na primer Corel Draw, dok sa bitmapiranim slikama možemo raditi u Adobe Photoshop-u. Suština prednosti vektorskog formata je mogućnost lake promene veličine i oblika bez gubitaka kvaliteta slike i vrlo malo zauzeće prostora na hard disku. Ovo uopšte nije zanemarljivo s obzirom na to


227

da se pri prikazivanju prezentacija prvo učitava u memoriju, pa iz toga logično proizilazi da je brzina rada znatno veća ukoliko učitavanje slika iziskuje manje prostora u memoriji. U Microsoft Power Point-u se kao standardni format javljaju vektorske slike (Clip Art). To znači da se svaka slika sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. Ovakve slike se veoma lako mogu grupisati i razdvajati, bojiti, skrivati itd. Kao moguća zamena za vektorske slike javljaju se takozvane bitmapirane slike, gde je svaka tačka predstavljena odreñenom bojom tako da one više podsećaju na prave fotografije.

Prednosti vektorskog formata su mogućnost lake promene veličine i oblika, bez gubitka kvaliteta slike. Dodavanje slika u Microsoft Power Point je krajnje jednostavno. Izaberemo slajd u koji želimo da ubacimo Clip Art sličicu, zatim dva puta kliknemo na polje Double click to add clip art. Nakon toga se otvara biblioteka Art Galery. Tada odaberemo jednu od sličica iz galerije i kliknemo na Insert.

Izgled Clip Art galerije u novom Power Point-u je nešto drugačiji nego u prethodnoj verziji. Nova Clip Art galerija sada sadrži pored vektorskih slika i bitmapirane slike kao i zvučne sekvence i video klipove. Ona je sada organizovana po temama, a slike se takoñe mogu pretraživati po svome imenu. U prvu kategoriju spadaju sve slike (All), a preostale slike su logično rasporeñene. Ako nam sličica izgleda mala i nejasna možemo izabrati opciju Magnify u desnom kraju prozora pomoću koje se može uvećati selektovana sličica. Kada smo odredili koju sličicu želimo ubaciti u naš slajd kliknemo na Insert, pri čemu će se slika sama ugraditi u slajd. Ovako ugrañena sličica ima svoju originalnu veličinu, što može biti premalo ili preveliko za naš slajd. Ovaj problem se jednostavno rešava. Potrebno je postaviti pointer miša iznad jedne od osam tačaka, pritisnuti levi taster miša i pomerati ivice slike. Ako želimo da promenimo sliku jednostavno dva puta kliknemo na nju i tada se pojavljuje katalog iz koga ponovo biramo, a ako želimo da odustanemo od izmene slika kliknemo na Close.

Clip Art galerija je proširiva, to jest u nju se po volji mogu dodavati slike. Za to se koristi taster Import Clips, koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma sa slikama, postoji mogućnost da se odjednom može selektovati više datoteka.

Kao što sam već napomenuo veoma lako možemo izmeniti boju sličica. Za izmenu boje odabrane sličice koristimo opciju Recolor. Ovu opciju možemo pozvati sa više mesta: meni format / picture / recolor, sa Picture Toolbar–a, kantica sa desne strane (toolbar se


228

uključuje i isključuje iz menija View / Toolbars / Picture) ili klikom na desni taster miša nad sličicom i izborom stavke Format Picture / Picture / Recolor. Princip rada je vrlo jednostavan: prethodnu boju menjamo novom. Pri tome postoje dva pojma: boja (colors) i boja unutrašnjosti (Fills). Kada koristimo prvu opciju menjamo boju celoj površini i okviru, dok se u drugom slučaju menja samo unutrašnjost, a linija koja je oivičava ne menja boju. Pri izmeni boje biramo izmeñu zadnjih nekoliko korišćenih boja ili tražimo More Colors. Tada se pojavljuje paleta sa šestougaonikom koji sadrži stotinak standardnih Windows boja ili Custom paleta, gde možemo birati bilo koju od 16 miliona boja doziranjem RGB komponenti boje ili osvetljenja.

Osim opcije za promenu boje bilo kog elementa Clip Art slike, postoji i opcija za crtanje i obradu objekata. Bilo koji od objekata raspoloživih u Drawing Toolbar–u. Drawing Toolbar se uključuje iz menija View / Toolbars / Drawing.

• Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. U ovom meniju se javljaju opcije za grupisanje: group, ungroup, regroup. Svaki vektorski objekat se sastoji od grupa manjih objekata koji se po potrebi mogu grupisati ili razdvajati na sastavne delove. Kada želimo da selektujemo jedan objekat jednostavno kliknemo na njega, a kada želimo selektovati više objekata držimo pritisnuto Shift i klikćemo dokle god je to potrebno. Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju, animaciji, promeni boje i tako dalje.

• Drugi skup opcija se odnosi na redosled prikazivanja objekata, to jest regulacija meñusobnog preklapanja objekata. Redosled poklapanja je obično isti onakav kao i redosled postavljanja objekata na slajd. Ako želimo da promenimo ovaj redosled koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh), Send to back (sklanjanje objekta ispod svih ostalih), Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ka unutrašnjosti).

• Snap predstavlja poravnanje prema nekoj ivici, u ovom slučaju To grid (prema zamišljenoj mreži unutar slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta).

• Nudge predstavlja pomeranje za malo odstojanje. Smerovi su gore, dole, levo i desno (up, down, left, right).

• Align or distribute predstavlja poravnjavanje više objekata meñusobno, u nekom pravcu. Da bi ova opcija funkcionisala moramo selektovati više objekata koje želimo poravnati, pa tek onda izabrati ovu opciju.

• Reroute connectors predstavlja vezu izmeñu objekata. Ova veza može biti ostvarena pravom, izlomljenom ili zakrivljenom


229

linijom. Ako se jedan od objekata pomeri menja se i linija koja ih spaja. Ovom opcijom se podešava taj oblik linije.

• Edit points predstavlja krivu liniju koja je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi.

• Change auto shape – osim Clip Art sličica, na raspolaganju su i mnogobrojni osnovni oblici na osnovu kojih može da se kreira pozadina objekta, oblik slova u WordArt –u.

• Set auto shape defaults predstavlja opciju koja vraća na polazni oblik objekta, ako smo menjali njegov oblik. Strelica služi za selektovanje objekata.

• Rotacija služi za okretanje selektovanog objekta oko svoje ose. • Auto shapes predstavlja kolekciju osnovnih oblika. Kada treba

sami da sastavimo sliku, a Clip Art je prekomplikovan, koriste se ovi osnovni oblici, poput pravougaonika, zvezde, oblaka, …

• Linija, strelica, krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje.

• TextBox je način dodavanja teksta van unapred odreñenih polja. Koristi se tako što kliknemo na ovaj taster i mišem obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst, a potom u polje unesemo tekst.

• Insert WordArt je taster nagnutog slova A sa senkom. Ovaj taster nam koristi da bi smo nekom tekstu dodali treću dimenziju i neki od ponuñenih oblika.

• Fill color je kantica sa bojom. Pomoću nje menjamo boju objekta.

• Line Color je četkica sa bojom koja menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat. Osim standardnih linija mogu se koristiti i mustre (Patterns).

• Font Color predstavlja slovo A sa bojom i menja boju selektovanog teksta.

• Line Style, Dash Style i Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina, isprekidana linija i strelica. Da bi promenili stil, najpre moramo nacrtati liniju koristeći alate sa početka ovog toolbar–a.

• Shadow predstavlja senku koju može da ima bilo koji objekat, dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na taster. Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja. Opcija Shadow Settings omogućuje uključenje ili isključenje senke, njeno pomeranje na gore ili dole, levo ili desno kao i promenu boje senke. Senka može biti i polu providna.

• 3D omogućava pravljenje efekata trodimenzionalnosti pravljenjem senke koja se u osenčenoj boji produžava iza njega. Opcija 3D Settings omogućuje veliku slobodu rotacije u


230

tri dimenzije, izbora usmerenja 3D efekata, položaja izvora svetla, vrstu površine objekata i boju bočnih strana.

Bitmapirane slike Što se bitmapiranih slika tiče (Insert/Picture/From File), na raspolaganju nam je više formata, od kojih su najpogodniji i najčešće upotrebljavani GIF i JPG. Gif format obezbeñuje 256 boja i nešto je gabaritniji, ali poseduje mogućnost da se odreñene boje dodeli vide kao provide. Takoñe tu je i mogućnost pravljenja animirasnih GIF-ova. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta, ali se, pri promeni veličine slike, tanke ivice i sitna slova vide razmrljano, jer se zbog kompresije gubi deo informacija. Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata. Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama. Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi, slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) - Custom Animation. Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke, uletanje sa strane, odozgo, odozdo... Kao još jedan, poseban, vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove. To su, ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti, na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program, kao Gif Animator, na primer.


231

13.2.2. ZVUK Jedna od glavnih odlika modernih prezentacija je mogućnost korišćenja zvuka u prezentacijama što im daje posebnu zanimljivost. Korišćenjem zvuka ostavljamo mnogo jači utisak na publiku, ali u isto vreme možemo postići i kontra efekat ako pogrešno rasporedimo zvučne efekte i potisnemo pravu informaciju koju želimo da saopštimo. Razlikujemo dve osnovne vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge.

Uz pomoć Power Point-a možemo veoma lako iskoristiti zvučne efekte ili video sekvence koje smo pripremili u nekom drugom programu. Naravno treba imati u vidu da se za ove stvari koriste neki drugi programi. Za muzičku podlogu ponekad je bolje pustiti muzički CD, nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci.

U prezentacijama razlikujemo dve vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge. U Power Point-u su veoma dobro uklopljeni zvuk i animacija objekata na slajdu. Svakom efektu animacije možemo pridružiti neki zvuk. Sve ovo spada pod opciju Custom Animation. Postoji izvestan broj zvučnih efekata koji dolaze uz sam Power Point, ali oni obično nisu zadovoljavajućeg kvaliteta tako da može biti potrebno da preko audio ulaza ili mikrofona snimimo svoje sopstvene zvučne sekvence. Semplovani zvuci se pod Windows-om najčešće čuvaju u WAV formatu. Pri snimanju zvuka definiše se kvalitet: širina frekventivnog opsega, mono/stereo, broj bita po uzorku. Naravno što je kvalitet veći, veći je i kapacitet zvučnog fajla, što može veoma često predstavljati problem, kako zbog mesta na disku, tako i zbog brzine prezentovanja. Kao rešenje ovog problema u zadnje vreme koristi se nešto noviji format: Mp3. U ovom formatu se posebnom metodom kompresije kapacitet zvučnog fajla smanjuje i do 10 puta uz minimalne gubitke na kvalitetu. I pored ovoga je, neki put, kao podlogu bolje pustiti muzički CD nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci. Osim WAV formata za zvuk se često koriste i kompaktne datoteke MID-ovi. Umesto semplovanog zvuka, tu je za svaki instrument definisano šta svira. Kvalitet reprodukcije ne zavisi od veličine fajla već od zvučne kartice. Tako da se, na primer na Sound Blaster-u


232

Live dobija neuporedivo bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu. Treći oblik zvuka u prezentaciji je glas naratora koji prati prezentaciju. Svodi se na to da snimimo svoj glas uz slajdove, pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. Ovo se obavlja iz menija Insert/Movies And Sound/Record Sound. (Ova opcija nije aktivna ukoliko nemamo odgovarajući hardver). Pojavljuje se prozor sa minimalnim kontrolama za snimanje zvuka. Pre snimanja možemo da podesimo kvalitet praveći kompromis izmeñu rezultujućeg zvuka i zauzeća prostora na disku. Krajnji rezultat je zvuk koji je sastavni deo prezentacije i vidi se kao odgovarajuća ikonica. U Windows–u postoji veliki broj semplovanih zvuka koji se najčešće čuvaju u WAV formatu. Pri snimanju zvuka u WAV formatu definiše se kvalitet: širina frekventnog opsega, mono/stereo, broj bita po uzorku. Kod najkvalitetnijeg semplovanja 1 sekund u WAV formatu troši 160 KB, ali je ovom prilikom zvuk CD kvaliteta. Osim WAV formata u čestoj upotrebi su i MID–ovi, kompaktne datoteke sa programskim sekvencama. Umesto semplovanog zvuka u ovom formatu se uz pomoć sintisajzera definiše šta koji instrument svira. Kvalitet reprodukcije zavisi od programa, ali i zvučne kartice, pa se na AWE 32 dobija bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu.

U novom Power Point–u su veoma dobro uklopljeni animacija i zvuk. Svakom efektu animacije se može dodati i zvuk. Sve ovo se može aktivirati uz pomoć opcije Custom Animation. Ovu opciju pokrećemo Slide Show / Custom Animation, ili pritiskom na desni taster miša. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak pažljivo izabranih efekata. Treba voditi računa da nisu svi efekti podjednakog trajanja i da treba voditi računa prilikom odabiranja.

Objekti sa zvukom ili videom koji se pojavljuju kao deo samog slajda, spadaju u drugu grupu multimedijalnih efekata u Power Point–u. Za ovo se može koristiti dodavaje novog slajda ćiji Layout sadrži mesto gde se bira datoteka sa zvukom ili videom u AVI, MPG ili nekom drugom video formatu koji računar može da prikaže. Važno je napomenuti da računar koji prikazuje prezentaciju treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo u slajd.

Multimedijalni sadržaji se mogu pojavljivati kao umetnuti, dakle unutar iste datoteke sa prezentaciom, ili kao linkovi ka prezentaciji. Kako se radi o veoma velikim sadržajima poželjno je čuvati ovakve sadržaje kao linkove markiranjem odgovarajuće kućice. Treba imati u


233

vidu da se pri prenosu prezentacije moraju poneti sve datoteke sa kojima je prezentacija linkovana.

Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog u meniju Custom Animation, pod nazivom Play Settings. Ova opcija je zatamljena, ako objekat nije video ili zvuk. Jedna od opcija koja se javlja je opcija While Playing, gde se može odabrati opcija Pause slide show, da se sačeka sa nastavkom animacije dok muzika ne odsvira, ili Continue slide show za paralelnu muziku i animaciju.

Drugo pitanje se odnosi na situaciju posle završetka tekućeg slajda (Stop playing). After current slide pri promeni slajda zaustavlja zvuk, After N slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz N slajdova. Ikona sa obeležjem zvuka ili videa nije posebno reprezentativna, poželjno je da se umesto nje (preko nje) stavi neka druga slika. Na raspolaganju je opcija Hide while not playing, kojom se sakrije ikona koja označava zvuk.

U ovom meniju se još nalazi i opcija Loop until stoped. Ukoliko izaberemo kraći muzički zapis ova opcija nam omogućuje da se ovaj zapis ponavlja. Kao osnova za muzičke pozadine može se koristiti i muzički CD.

Treća vrsta multimedijalnog sadržaja prezentacije je glas naratora koji prati prezentaciju. Svodi se na to da snimimo naš glas uz slajdove, pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. Za ovo je potrebno imati Sound Blaster karticu i dobar mikrofon.

13.2.3. ANIMACIJA Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata. Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama. Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi, slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) - Custom Animation. Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke, uletanje sa strane, odozgo, odozdo...


234

Kao još jedan, poseban, vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove. To su, ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti, na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program, kao Gif Animator, na primer. Jedna od glavnih razlika izmeñu folija i slajda koji se odvija na računaru je i mogućnost animiranja objekata, čime se dobija na dinamičnosti slajda i njegovoj zanimljivosti. Animacija koju koristi Microsoft Power Point svodi se na način pojavljivanja objekata koji sačinjavaju slajd. Postoji veliki broj raspoloživih animacija, a neke od njih su: pojavljivanje iz tačke, uletanje sa leve strane itd.

Prvi nivo animacije je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi, takozvana tranzacija (transition). Efekti tranzacije se podešavaju iz menija Slide Show / Slide Transition.

Moguće je primeniti veliki broj efekata kao i podesiti njihovu brzinu. Prelazak na sledeći slajd može se izvršiti na klik miša (On mouse Click) ili automatski na osnovu broja sekundi (Automaticly after). Za ovaj dogañaj se može vezati i zvuk, koji čujemo prilikom prelaska na sledeći slajd.

U ekranu na kojem biramo animaciju koju želimo koristiti prilikom prelaska na sledeći slajd nalazi se prozor koji nam omogućuje da vidimo efekat koji smo izabrali. Jedan od specijalnih efekata je Random Transition, koji ima funkciju da pokrene slučajno izabrani efekat u toku same prezentacije. Pored ovoga na ovom ekranu se nalaze i tasteri Apply i Apply to all. Prvi taster se koristi da izabrani efekat dodelimo selektovanom slajdu, dok drugi celoj prezentaciji dodeljuje isti efekat. Još jedan od efekata da se animira cela prezentacija je i već pomenuti Random efekat koji se primeni na sve slajdove. Ovako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava.

Sledeći nivo animacije predstavlja animirano pojavljivanje teksta koji predstavlja deo slajda. Da bi animirali tekst potrebno je kliknuti na bilo koji deo teksta desnim tasterom i odabrati Custom Animation. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide Show meniju.

Opcija Dim predstavlja zatamljenje, gubljenje. Istoimeni efekat pruža mogućnost da se selektovani objekat posle pojavljivanja zatamni, to jest promeni svoju boju u tamniju. Osim promene boje može se odabrati i opcija Hide after animation, pomoću koje se objekat


235

prikaže i potom izgubi. Osim pomenutih, tu je i opcija Hide on next mouse click. Ova opcija se koristi kada onaj koji prezentira klikne i time uklanja objekat i prikazuje sledeći. Takoñe se javlja i opcija Timing, koja pokazuje preostale efekte na slajdu i nudi da ih aktiviramo ili na klik miša, ili posle zadatog vremenskog intervala posle pojave prethodnog objekta. Još jedna od opcija je i Chart efect koja služi da animiramo grafikone koje koristimo u prezentaciji. Tu se javlja mogućnost da se sinhrono pojavljuju elementi grafikona koristeći opciju Animate grid and legend.

13.2.4. VIDEO Pored animacija u Power Point prezentaciju se mogu dodati i gotove video sekvence.One mogu biti u AVI, MPG ili nekom trećem video formatu koji računar ume da prikaže. Možemo ih ubaciti iz Clip Art galerije (Insert/Movies and Sounds/From Gallery...) ili direktno sa hard diska (Insert/Movies and Sounds/From File...). Pomoću Power Point-a mogu se veoma lepo primeniti zvučni i video efekti pripremljeni na drugim programskim alatima. Ipak treba imati u vidu da se za miksovanje multimedijalnih efekata i za pravljenje video spotova koriste neki drugi alati. Clip Art Ako želimo da dodamo Clip Art sličice u PowerPoint slajdove to ostvarujemo izborom opcije Insert/Picture/Clip Art. Na ekranu se pojavljuje biblioteka slika to jest Clip Art Gallery. Ona je u ranijim verzijama sadržala samo slike, a sada se tu nalaze i zvučne sekvence (Sounds) i video klipovi (Motion Clips).

Slika 13-23 Clip Art


236

Clip Art gallery je organizovana po temama. Slke su relativno logično rasporeñene prema tematici a takoñe ih možemo pretraživati i po imenu. Kada izaberemo odreñenu sliku, ona se kao poseban grafički objekat uključuje u slajd. U zavisnosti od potrebe ovakve se slike mogu grupisati i razdvajati, bojiti, skrivati, prikazivati i tako dalje. Pri ugrañivanju na slajd sličica se prenosi u originalnom obliku, što ponekad rezultira time da je ona ili premala ili prevelika. Ako nam veličina ne odgovara možemo je lako promeniti uz pomoć osam tačaka koje uokviruju sliku. Sve što treba uraditi je postaviti pointer miša na jednu njih i onda, uz pritisnut levi taster, pomerati ivice slike. Ako hoćemo da promenimo sliku to možemo uraditi tako što dva puta kliknamo na nju čime ponovo ulazimo u galeriju i biramo drugu. Clip Art galerija je proširiva, tj. mogu se po volji dodavati objekti. Za to se koristi taster Import Clips, koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma i izbor datoteka (može se odjednom selektovati veći broj datoteka). Iza toga sledi pitanje u koju kategoriju spadaju sličice, s tim da po potrebi možemo kreirati i novu kategoriju (New Category). Uz svaku sličicu se mogu pridružiti i ključne reči (Keywords), koje pomažu pri pretraživanju. Takoñe, slike možemo skidati i sa Interneta za šta se koristi taster Clips Online.

13.3. KREIRANJE PREZENTACIJE Kada pokrenemo Power Point pojavljuje se prozor u kome možemo izabrati način na koji ćemo kreirati željenu prezentaciju. Postoje tri načina kreiranja prezentacija: AutoContent Wizard, Design Template i Blank Presentation.

Slika 13-24 Logo

AutoContent Wizard je savetnik koji olakšava kreiranje slajdova. Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim zamišljenjim tekstom.


237

Design Template predstavlja skup već ponuñenih slajdova koji obuhvataju pozadinu, veličinu, tip, boju i raspored slova, na osnovu kojih sami kreiramo slajdove. Blank presentation je opcija u kojoj moramo da formiramo svaki slajd pojedinačno koristeći tzv. prazne slajdove – Blank Presentations.

Slika 13-25 Početni komunikacioni prozor Pored ovih opcija u dnu prozora se nalazi opcija Open an existing presentation koja otvara novi okvir za izbor već postojeće prezentacije. U slučaju da izbor nismo izvršili na samom ulasku u Power Point, možemo ga aktivirati opcijom New iz File menija. Otvara nam se prozor u kome bramo jedan od tri načina za kreiranje prezentacije.

Slika 13-26 Opcija File-New

13.3.1. AutoContent Wizard AutoContent Wizard postavlja gomilu mogućnosti, a u zavisnosti od izbora kreira kompletnu prezentaciju. Ovo najbolje funkcioniše na engleskom govornom i poslovnom području, ali je takoñe primamljivo


238

za korisnike sa naših prostora, jer predstavlja brz i siguran način da se napravi prezentacija koja je sigurno dobra. Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim tekstom. Naravno potrebno je dobro znaje engleskog jezika. Odabirom opcije AutoContent Wizard otvara nam se dialog box u kome odreñujemo karakteristike prezentacije. U prvom meniju su prezentacije grupisane u tipove, a u kategoriji All su sve na jednom mestu. Potrebno je izabrati neku koja po tematici odgovara prezentaciji koju želimo da napravimo.

Slika 13-27 Opcija AutoContent Wizard- a U sledećem meniju postavlja se pitanje kako će prezentacija biti korišćena: kao prezentacija na ekranu, kao zasebni slajdovi, Internet prezentacija itd.

Slika 13-28 Opcija AutoContent Wizard - b


239

Konačno ispisujemo naslov prezentacije, svoje ime ili firmu, kao i tekst koji je zajednički za sve slajdove. Klikom na taster Finish završavamo kreiranje prezentacije.

Slika 13-29 Opcija AutoContent Wizard - c Power Point je kreirao kompletnu prezentaciju, sve što nam preostaje je da pitanja zamenimo realnim tekstom što je krajnje jednostano; kliknemo na deo koji treba izmeniti i preko datog primera otkucamo željeni tekst.

13.3.2. Design Template

Template predstavlja uzorak, osnova koja obuhvata pozadinu, veličinu, tip, boju i raspored slova, na osnovu koje sami kreiramo slajdove. Na ovaj način se prilično lako i brzo dobija lepa prezentacija. Pri tome, kao uzorak, možemo koristiti neku postojeću prezentaciju koja nam se dopada. Izborom opcije Design Template otvaramo prozor u kome biramo izgled prezentacije koji nam najviše odgovara.

Slika 13-30 Opcija Design Templete Tu je i Prewiev prozor u kome možemo videti slektovanu prezentaciju u umanjenom obliku.


240

13.3.3. Blank presentatioin

Blank presentation je opcija za prave profesionalce, ljude koji su 100% sigurni u ono što rade i žele da to sami urade. Postoji poprilična razlika u odnosu na prethodne dve opcije, jer ovde moramo sami odraditi dobar deo posla vezanog za samu formu prezentacije, sa kojom nismo imali problema u prethodne dve opcije. Prvo što moramo da uradimo je da osmislimo opšti dizajn prezentacije. Veoma je važno da prezentacija ima uniforman izgled tj. da slajdovi budu stilski ujednačeni. To znači da je boja pozadine i teksta na svim slajdovima ista, da se koristi isti font i veličina slova za istu namenu i da je raspored elemenata na slajdovima sličan. Sledeći korak je sprovoñenje te svoje zamisli u delo. Procedura za to je sledeća:

1. Prvo iz prozora New Slide biramo odgovarajući tip prezentacije koji će nam poslužiti kao osnova za pravljenje početnog slajda.

2. Drugi korak je unošenje teksta u, za to, unapred predviñena polja, ukoliko ona postoje (ovo zavisi od izbora izvršenog u prethodnom koraku). Ukoliko ih nema ubacujemo ih komandom Insert/Text Box. Kod unosa teksta bitno je izdvojiti ključne informacije u prvi plan kako bi ih oni kojima je prezentacija namenjena što bolje uočili i prihvatili.

3. Na redu je ubcivanje pozadine, slika, zvučnih efekata, video klipova i ostalih elemenata prezentacije (iz menija Insert ili direktno sa Standard toolbar-a), kao i njihovo animiranje (Custom Animation). Pri izboru i rasporedu objekata i efekata treba biti vrlo pažljiv jer oni vrlo lako mogu pstati opasnost po celu prezentaciju. Prevelikim brojem i šarenilom objekata kao i pogrešno rasporeñenim efektima možemo da skrenemo pažnju sa glavne informacije koju želimo da saopštimo i tako je potisnemo u drugi plan.

4. Sledi meñusobno povezivanje slajdova i podešavanje njihovog prelaska sa jednog na drugi, što sve spada pod opciju Slide Transition. Slajdove takoñe možemo povezivati i ubacivanjem hiperlinkova (Insert/Hyperlink).


241

Inače dodavanje novih slajdova omogućeno je komandom New Slide (Insert/New Slide) Zadavanjem ove komande opet nam se otvara prozor New Slide za izbor odgovarajućeg tipa slajda.

5. Na ovaj način napravili smo prezentaciju. Da bismo videli kako ona funkcioniše potrebno je da iz Slide Show menija izaberemo opciju Wiev Show. Tokom slajd šoua sa slajda na slajd prebacujemo se pomoću tastera Enter ili klikom na levi taster miša. Za vraćanje unazad služi taster PageUp, a za unapred taster PageDown. Kada želimo da prekinamo slajd šou to ćemo uraditi pritiskom na taster ESC.

6. Ostaje nam samo još da snimimo prezentaciju. Ovo radimo komandom Save iz File menija ili sa Standard toolbar-a,

13.4. INTERNET Internet, moćna globalna mreža koja povezuje enorman broj računarskih korisnika širom sveta, nije zapostavljena ni od strane Microsoft Power Point-a. Udarna novost je HTML kao standardni format u Power Point-u. Svaki dokument se može vrlo lako snimiti u HTML formatu preko opcije Save As HTML koja je postala nezaobilazan deo u kreiranju Web prezentacija. Druga pogodnost je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u prezentacije, pa samim tim i u same Power Point slajdove. Veza izmeñu Power Point-a Interneta postoji i u toolbar-u Web (Wiev/Toolbars/Web) koji ustvari predstavlja toolbar Internet Explorera, tako da možete, ne izlazeći iz Power Point-a surfovati Internetom. Polazna tačka je, naravno, na adresi www.microsoft.com

13.4.1. Hiperlinkovi

U novom Power Point-u nije zapostavljen ni Internet, veoma moćna globalna mreža na kojoj se svake sekunde nalazi na 1000 korisnika. Jedna od pogodnosti je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u same dokumente. U Power Point je ugrañen novi pojam hiperlinka. Iz menija Insert / Hyperlink se može napraviti


242

skok na neki Internet URL (naziv za adresu na Internetu, Uniform Resource Locator). Da bi ova opcija bila aktivna potrebno je selektovati objekat odnosno tekst za koji je link vezan. Tokom prezentovanja ovaj tekst je podvučen i kada se nad njega postavi pointer miša on menja oblik i prelazi u oblik strelice. Klikom na ovakav objekat ili tekst prelazimo na odredišnu adresu. Ako želimo da dodamo hyperlink ka drugom slajdu u prezentaciji, dobijamo spisak slajdova koji sačinjavaju prezentaciju.

Veoma sličan efekat se postiže i iz menija Slide Show / Action Settings u kome se nalaze opcije Mouse Click (klik mišem na objekat koji želimo da vidimo) i Mouse Over (Prelaz pointera iznad objekta- aktivira objekat). Za ove opcije moguće je vezati i zvuk ili automatski prelaz na zadatu adresu. Link može biti vezan i za odreñenu datoteku , ovom prilikom se klikom ili prelaskom miša aktivira zadata datoteka.

Power Point je takoñe opremljen i čarobnjacima koji olakšavaju pravljenje prezentacija koje bi mogle da posluže i na Internetu. Da bi smo kreirali prezentaciju koju bi kasnije koristili na Internetu, koristimo File / New / Presentations.

Na ekranu koji se pojavio odabiremo Company Home Page ili Personal Home Page. U ovakve polu- gotove prezentacije već su ugrañeni hiperlinkovi iz sadržaja na pojedinačne slajdove. Potrebno je zameniti predložene naslove i dobijamo hiperlinkovanu prezentaciju. Primer prave upotrebe hiperlinkova je opcija Power Point central iz Tools menija. Ovo predstavlja direktan put do on-line obaveštenja i dodataka za Power Point, mesto gde možete naći slike, zvuke, teksture, pregledati razne efekte animacije, trikove koji vam mogu olakšati posao pravljenja prezentacija.

Veza izmeñu Power Point-a i Interneta postoji čak i u standardnom toolbar–u. Taster sa naslikanom zemljinom kuglom dodaje Internet toolbar Internet Explorera u Power Point, tako da možemo i bez izlaženja iz Power Point-a surfovati Internetom.


243

U Power Point 2003 ugrañen je novi pojam hiperlinka. Iz menija Insert/Hiperlink može se napraviti skok bilo na neki Internet URL ili na neki od slajdova u samoj prezentaciji.

Slika 13-31 Opcija Hiperlink Takoñe je moguće pokrenuti neki zadati program ili poslati E-mail. Link može biti i na neki fajl koji, po kliku na ovaj link, otvara program koji se koristi za pokretanje takvog tipa fajla. Potrebno je samo sa spiska odabrati naziv željenog slajda, programa, E-mail ili Internet adrese. Da bi ova opcija uvek bila aktivna, potrebno je najpre selektovati objekat odnosno tekst za koji se link vezuje. U toku prikazivanja prezentacije, prilikom prevlačenja mišem preko hiperlinka pointer menja oblik iz strelice u ruku. Ukoliko je u pitanju tekst on je podvučen i obično se po boji rajlikuje od ostatka teksta. Klikom na link "skče" se na odredišnu adresu - sve izgleda i funkcioniše kao na pravom Web-u Sličan efekat može da se postigne iz menija Slide Show/Action Settings gde se zadaju opcije vezane za klik mišem na objekat (Mouse click) ili prolaz pointera iznad objekta (Mouse over). Za ovakvu situaciju može se vezati i zvuk ili automatski prelaz na neku zadatu adresu, recimo prethodni ili sledći slajd ili neku Internet adresu.

13.4.2. Web prezentacije Sledeća mogućnost primene Power Point-a u vezi sa Internetom je generisanje Web prezentacija. Kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point-a znatno bolje od mogućnosti HTML-a lakše nam je da kompletnu prezentaciju


244

prvo kreiramo u Power Point-u, pa da je tek naknadno prebacimo HTML format. Pretvaranje Power Point prezentacije u Web prezentaciju vršimo kroz opciju Publish as Web Page (File/Save As Web Page...) Ovde zadajemo podatke o naslovima i adresama, verziji browsera i broju slajbova koji se koji se konvertuju u HTML, da bismo konačno odredili da li se u prezentaciju ugrañuju komentari uz slajdove kao i direktorijum u koji se Web prezentacija snima.

Slika 13-32 Opcija Publish as Web Page

U podmeniju Web Options postavljaju nam se pitanja vazana za osnovnu boju i format u kome će biti snimljene slike, animaciju slajdova, organizaciju fajlova itd. Na kraju moglo bi se pomisliti da da je Power Point idealan editor HTML strana. Istina je ipak nešto drugačija. Script.

Slika 13-33 Opcija Web Optioons Iako može biti veoma koristan, Power Point ipak nije konačno rešenje za one koji hoće ozbiljnije bave Web prezentacijama. Za tako nešto bolje je koristiti, za to specijalizovane programe, kao što su Front Page ili Java


245

Još jedna od brojnih mogućnosti Power Point–a vezanih za Internet predstavlja i mogućnost generisanja Web prezentacija. Naime, kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point–a mnogo bolje od mogućosti HTML–a, pre svega zbog vektorskih slika i objekata, moglo bi se pomisliti da je Power Point idealan editor HTML strana. Baš to je Microsoft i želeo da postigne kod ljudi, naravno kao i obično, istina je malo drugačija.

Power Point prezentacije se veoma lako mogu prevesti u HTML oblik, ali se prilikom ovog prevoñenja celogupni slajdovi prevode u GIF ili JPG slike odgovarajuće veličine, sve se to spakuje u frejmove i JavaScript programe koji omogućuju pretraživanje. Takoñe možemo kreirati prenosive Power Point prezentacije, koje prepoznaje odgovarajući dodatak za prikazivanje prilagoñen browser–ima kao što su Netscape ili Internet Explorer.

Da bi nam pretvaranje jedne prezentacije bilo olakšano Microsoft je obezbedio Internet Assistant. Da bi započeli pretvaranje jedne prezentacije u Internet prezentaciju treba pokrenuti opciju File / Save As HTML i zatim odgovarati na pitanja. Assistant nam prvo postavlja pitanje izgleda ekrana na Web–u: standardni je izgled sa izdvojenim spiskom sa linkovima ka pojedinačnim stranama, kao druga mogućnost javlja se upotreba frejmova gde se na istom ekranu nalazi spisak slajdova kao i sami slajdovi, sa tasterima za kretanje napred nazad.

Sledeće postavljeno pitanje je izbor grafičkog formata u kome se smeštaju slike napravljene od slajdova. GIF format zauzima nešto više mesta na hard disku, ali su ivice površina nešto oštrije. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta, ali su ivice tanke a sitnija slova razmrljana, pošto se pri kompresiji slike u ovom formatu gubi deo informacja. Power Point Animation pretpostavlja da onaj koji pristupa prezentaciji ima ugrañen plug-in za Web browser kojim se mogu prikazivati originalne Power Point prezentacije.

Kao krajnji rezultat dobijamo Web stranu koja je prilično gruba, ali završava posao veoma brzo. Dobijene slike su veoma atraktivne, a izvesni problem zbog veličine slika je cena kojom se plaća ova jednostavnost. Jedan od pravih programa za kreiranje Web prezentacija je Microsoft Front Page.