Академик ВЛАДИМИР СТОЈАНЧЕВИЋ

КНЕЗ МИЛОШ и ИСТОЧНА СРБИЈА1833 - 1838.

(Фототипија)

НЕГОТИН2013.

Г л а в а п р в а

УВОД У ПРОШЛОСТ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ 1813—1833

I

Општа офанзива турсхе војске на Србију крајем лета 1813 r., којој је потом следовало потпуно покоравање целе устаничке територије, нанела је тешке последице и крајевима Источне Ср- бије. Кључ, Крајина, Црна Река, Гургусовац, Сврљиг, Бања, Алексинац, Параћин са својим становништвом имали су да под- несу све тегобе изгубљеног рата, као и остали крајеви Бео- градског пашалука и крајеви оних оближњих нахија које су улазиле у састав ослсбођене српске државе до средине 1813 г. Љ удске и материјалне жртве биле су ванредно високе; станов- ништво је делом изгинуло или било одвучено у ропство, а де- лом се склонило у збегове или отишло у емиграцију прсма средишњој Србији, Аустрији и Влашкој1. Овакво стање појачано напорима, глађу и болестима учинило је да се становништво у Источној Србији увелико смањило. С друге стране, напу- штена насеља су била опустошена и разорена, а материјална добра опљачкана2. Када је крајем 1813 г. цела Србија била пот- пуно смирена, и пошто је затим завршена евакуација преко- бројних ратничких одељења, Источна Србија нашла се у ситуа- цији знатно измењеној у односу на осталу Србију: поједини њени крајеви у управном погледу поново су враћени санцацима

1 Д+.ловоднии протоколт. К ара-Ђ орђа Петровића, Београд 1848. .N» 1559,1564, 1581, 1602, 1642, 1650, где се говори о склањ аљ у народа и стоке у збе- гове или „преко планине“ у крајеве Београдског Паш алука почетком 1813 г. Кзрађорђева нзређењ а дата М ладену Миловановићу, као главном коман- данту фронта од Дунава до Делиграда, Милосаву црноречком, Х ајдук-Вељку и Јовану Стефановићу, поречком. — Алекса Ивић, Избеглице изСрбије на аустрмском земљиш ту године 1813 и 1814. Историски часопис II, Београд 1951, 157. — Вукова преписка I, 60. — Гласник 70, 178.

5 Насеља IX, 78. — Гласпик 70, 178.

14 Владимир Стојанчевић

и пашалуцима којима су припадали пре српских освајаша 1806 —1810 г. Пореч, Кључ, Крајина, Црна Река, Гургусовац и Бан>а са Сврљигом враћени су Видинском санџаку, Алексинац ни- шком, а Параћин са Ражњом (и Крушевац) Лесковачком паша- луку3. Овако раздељени, поједини крајеви Источне Србије уклопили су се у управном и привредном погледу са матичним земљама својих пашалука, и са неким незнатним изменама остали су у таквом стању све до свог ослобођења 1832/33 г.4 Веза са Београдским пашалуком практично се била сасвим изгубила. Дотадашњи српски, устанички административни по- редак у крајевима Источне Србије и управно јединство са оста- лом Србијом били су прекинути све до 1832/33 г.

После 1813 г., целокупни народни живот Источне Србије скучио се у сваком погледу, а у јавним манифестацијама остао везан за турске нахиске центре и њихове претставнике власти: муселиме (војводе) по градовима и паланкама, а субаше по се- лима. Постојање установе домаћих нахиских кнезова (— обор- кнезова) у Раж њ у5, Бањи", Гургусовцу7 и Зајечару8 није било. све до пред ослобођење, од неког нарочитог значаја, пошто су ови кнезоои били постављени органи турске власти и, углавном, бавили се питањима прикупљања порезе и судства у парни- цама мање важности9. У овом погледу једино је Крајина са Кључем, као царска муката, задржала иако знатно измењени повлашћени положај10. Сва управна, пореска и надзорна власт била је уствари потпуно у турским рукама. Овакво стање на- стало је још при крају 1813 и на почетку 1814 г.

Други српеки устанак једва да је. затим, оставио нешто јачег трага у крајевима Источне Србије11: све до руско-турског рата 1828/29 r. она је остала по страни од текућих политичких

3 JI. Ранке, Србија и Турско у X IX веку. Београд 1892, 145. — Г. Б а- ласчев, Н еиздати турски документи, 32.

4 Архива САН. Бр. 622. Попис санџака око Београдског ггашалука („за Cepoiio лкто 1830). — М. Гаариловић, Милош Обреновић, III, 242.

*' Д рж авна архива у Београду. К неж ева канцеларија. Круш евачка нахија од 10. IV. 1819 „обркнез Милко Ш трбић Ражан>ски“. Уп. ДА, К К . Н ахија Алексиначка од 10. III. 1834. — Уп. бел. 11 на стр. 63.

0 Архива Историског института САН. Ф. бр. 70 „обркнез бањски из села Ш арбановца именом Стојан".

7 Гласник 70, 196, 197.* Зборник II, 42. — Гласник 54, 252.* По усменсм казивањ у очув-ане традиције Н иколе Николића, еко-

нома из Врбице, села зајечарског среза, „1807 године Б ели Тимок имао ie 17 села. 1813 г. договоре се сељаци 17 села: Равно, Зуниче, Јелашница, Радичевац, Јаковац, Ошљане, Селачка, Хан, Мали Извор, Заграђе, Врбица, М ариновац. Дреновац, Боровац, Трновац, К ож ељ и Дебелица са Турцима у К њ аж евцу — Гургусовцу, о харачу да га сами посе, а да се Турци не меш ају у њмховс послове. Ова села су претстављала засебпу оборкнежину са седиш тем у селу Врбици."

’• В. раснраву Д. Пантелића, Око кра.јинских повластица и Глише Елезовића, Прилози за историју манастира Букова (в. нап. 12, 13 на стр. 11). — Вука Караџића, Српски рјечник под: Крајина, стр. 307 и Скупљени историеки и етнографски списи, Београд 1898, 284—287.

11 Гласник 70, 178.

К нез Милош и Иеточна Србија 1833— 1838 15

догађаја; уколико је, пак, долазило до извесног социјалног кре- тања стаиовништва у овим крајевима (миграције, хајдучија). оно је било узроковано разлозима чисто економског карактера лли је потицало због неких мотива психолошке природе (насиља, одвођење женских, исламизирање). Источна Србија у периоду турске окупације 1813—1833 г. имала је уствари два оделита периода евоје историје: до 1828/29, и после тога до ^Зг/ЗЗ r.;12 први период протекао је у знаку потпуне турске власти, други је већ наговештавао промене и као такав може се означити за прелазан од турске ка српској власти.

Објављивање хатишерифа 1830 г. којим се Србији кнеза Милоша признаје национална аутономија и право на границе према ситуацији из 1812 r., нашло је свог одраза и у крајевима Источне Србије. Пролазак руско-турске комисије за разграни- чење крајем 1830 и почетком 1831 г.13 знатно је подигао народно самопоуздање, створио јачи интерес за организовање мера и подухвата на сопственом ослобођењу и довео до јачих и чвр- шћих веза са кнезом Милошем и Србима у Београдском паша- луку.1' Успели народни устанак у крушевачком, параћинском, ражањском и алексиначком крају, и очигледна помоћ и заштита коју је овом приликом пружио кнез Милош потпомажући осло- бођење овог дела Србије,15 повољно су утицали на даље буђење националне енергије и у неослобођеним крајевима под Видин- ским пашалуком. У пролеће 1833 г. услови општег и локалног карактера за ослобођење и ових крајева били су толико по- вољни да се обнова српске власти у њима очекивала сваког часа. Чекао се само најповољнији моменат који би послужио као по- вод да се турска управа што брже и што лакш е отстрани. Тај моменат дошао је у пролеће 1833 г. када су турске власти, на- рочито у Црној Реци и Бањској нахији, почеле ригорозно да натурају нову и повећану порезу. Народни отпор с једне стране, кнез Милошева агитација с друге стране, учинили су да је крајем априла огаите народно негодовање прерасло у отворени устанак који је довео до ослобођења Источне Србије. Милан Ђ. Милићевић био је први у нашој историографији који је уочио овакву карактеристику ослободилачке акције у 1833 r.. и истакао сарадњу народних старешина ових крајева са кнезом Милошем на коначном укидању турске власти у Источној Србији.10

IIДо 1813 г. Источна Србија улазила је у састав Карађорђеве

Србијс и чинила је њену истурену област на граници према Влашкој и турским пашалуцима у Видину, Ссфији, Нишу и

11 О периоду турске окупаније Истомне С-рбије 1813— 1833 r., в. нашурасправу у Историском часопису. св. VI, 109— 138.

13 М. Гавридовић, нав. д., III. 312—314.'« Исто, 422—424; 42o.1S Исто, 440, 443, 450, 452.,e Милан Ђ. М илићевић, К нсж евина Србија 1887.

16 Владимир Стојанчевић

Лесковцу, имајући усто, после 1814 r., према северу, на самот горњој дунавској заокуци, још и малени пашалук у Адакалеу,17 утврђеном острву које Срби током Првог устанка нису били никако успели да заузму. Другим речима, Источна Србија зау- зимала би сав онај простор који је лежао на истоку и iyro~ истоку од Београдског Пашалука и Јуж не Мораве, па, према осталој Турској, све до линије на којој су током Првог устанка Соби држали своје предстраже.18 Са незнатним изменама, то би била источна и југоисточна половина оне територије чо^у је кнез Милош, имајући за основу VIII чл. Букурешког уговора, током 1832'33 г. успео да ослободи и припоји осталој Србији.

Овакво ограничење Источне Србије, као историско-географ- ске области, сем горњег разлога, не би одговарало и своме ужем географско-топографском критерију — зашто би се као једино иеправно сматрала долина Тимока са његовим сливом — када за овакво њено одређивање не би постојао још један други ф акат који смо ми, у овом раду, поред оног горе споменутог, узели као његову основу. Тај факат, то је административно-политичко јединство ових крајева које је постајало од 1835 г. па до краја прве Милошеве владавине, када су, са незнатним периферним изменама, сви 1832;33 г. новоослобођени крајеви на простору Јуж на Морава-Тимок потпали под тзв. Дунавско-тимочку војну команду. имајући свој управни центар у Неготину. Oeai факат био је пресудан за нашу тезу о одређивању појма Источне Србгпе.

Источна Србија сачињавала је већи део шест спорних на- хија19 и кнез Милошевих захтева према Турској. Овако схва- ћена, садржала је мањи део насеља Koia су била ослобођена још током 1832/33 г., али ie бројала највећи део њиховог стансвни- штва. Од 24.440 км2, Србија ie после ослсбођења отргнутих кра- јева нарасла на 37.740 км2.20 а од 13.300 км2. колико је при- ближно износила територија ослобоћена 1832 33 г.,- на крајеве источно од Јуж не Мораве. дакле на Источну Србију, отпало би нешто изнад половиие. Од целокупне површинске територије Србије после 1833 г., на Источну Србију дошло би нешто око једне шестине. По Вуковим подацима, об1ављеним у његовој Да- нини,21 Београдски пашалук бројап ie 1425 села. без Пореча за KoiM је он сматрао да их има до 20. Крајеви који cv до 1833 г. били ван српске власти, по Вуку, имали су око хиљаду насеља.

1Т Б. Куниберт. Милош Обреновић, 334. — М. Гавриловић, нав, д., Т. 237—238.

19 ДА, К К ЗМ П Х /б (1833). К ао шаггчеви наведени су: Делиград, То- пољак, Драокевац, Б анл , Гургусовац, Зајечар, Вражогрнци, Неготин, Брза Палаик?, Острово, Кладово, Текија и Пореч.

19 В. наш у расправу Ш ест припојених нахија кнез Милошеве Србије.Гласник 31. 114. — Т. Ђорђевић, И з Србије кнеза Милоша, 218—219.

— Уп. Споменик САН XX IV, 19.г’ Вук Караџић, Даница за 1827, 58—73. — Мита Петровић, Ф инансије

и установе II, 447—570; Исто I. 172— 173; 1820 r. у Београдском Паш алуку било 1430 села са 53.673 куће, а 1831 г. 1461 село са 66.602 куће. — Уп. Т. Ђорђевић, И з Србије киеза Милоша, 247.

К нез Милош и Источна Србија 1833— 1838 17

од чега је тек близу једне трећине отпадало на Источну Србију — укупно 293 села. Међутим, од укупног броја људства шест повраћених нахија који је износио 187.000 љ уди," није могуће потпуно тачно установити колико их је било у крајевима Источне Србије. По једом прорачуну, дсста сигурном, званичног стати- стичара Кнежевине Србије Владимира Јакшића, Источна Ср- бија, без параћинског среза, али са'Поречом, бројала је 1833 г. преко 114.000 људи.гз Када се има на уму слаба насељенсст Поречке Реке и погодни животни услови параћинске котлине, број од 120.000 људи могао би се узети као близак за стварну насељеност Источне Србије одмах по њеном ослобођењу. Преко 64% или близу две трећине од укупног броја 1832/33 г. ослобо- ђеног српског живља, отпало је на крајеве Источне Србије; а од укупног броја живља Кнежевине Србије, на Источну Србију дошло би преко 17%, што би значило више него сваки њени шести становник. Интересантно је такође поменути да је 1833 г. на „старе“ нахије долазило 1807 становника, а на „нове“ 1338 становника по квадратној миљи, док је на хиљаду становника у „старим" нахијама, долазило 673 у „новим“. Међутим овај однос се мењао, а разлика међу њима је постајала мања током следећих година, где је један од узрока повећању популације био и моменат досељавања становништва из турских области у Србију, које је овде било нешто интензивније него у кра- јевима остале пограничне Србије.*4

III

Карактеристике привредне географије Источне Србије биле су у тесној повезаности са њеним рељефом, погодношћу ра- зличитих рејона за поједина занимања људске делатности, као и са радним ссобинама појединих социјалних и етничких група у њој. Рељ еф Источне Србије је изразито планинског обележја и са таквом конфигурацијом земљишта, који је комуникативност између њених појединих крајева омогућавао добрим делом је- дино речним долинама Тимока и река његовог слива, што је све чинило да .ie, у време о коме ми расправљамо, највећи део Источне Србије природно гравитирао Дунаву, одн. Видину, по- литичком, војном и привреднсм центру под којим је ова област у ранија времена највећим делом и потпадала. То је утолико уочљивије када се сагледа у светлости чињенице да су со а у неродним годинама и храна, као главни продукти народне исхране, добављани дунавском артеријом из Влашке (и Молда- вије), а делимично и из северозападне Бугарске. Уосталом. овде се територија слива Тимока са својом привредом по- казивала као допуна привреди уж ег дунавског прибрежја

гг Гласник 31, нав. м.** Исто, 98.г| Б. Куниберт, нав. д., 483 нап.

18 Владимир Стојанчевић

Плодне равнице Крајине и Кључа*® са својим аграрним произво- дима допуњавали су привреду Црне Реке и средњег и горњег Тимска као изразито сточарских области, омогуНавајући размену добара и стварајући тако од њих и једну привредну целину.21>

Насупрот томе, западни крајеви (наше) Источне Србије чинили су посебну и географску и привредну целину, разлику- јући се знатно од крајева тимочког слива. Простране и богате котлине Алексинца, Параћина (и Ћуприје) по својим привредним одликама уствари су чиниле и природни наставак северног По- моравља, везујући га с једне стране са плодним пољима К ру- шевца, а с друге стране са котлинама нишког, прокупачког и лесксвачксг краја. Уствари, то је био средњи део Поморавља схваћеног у ширем смислу речи, које је стицајем историских прилика било — иако јединствена географско-привредна целина — издељено на многе административне, па и политичке посебне делове.27

Долином алексиначко-параћинског Поморавља пролазила је главна комуникација — царски друм, који је везивао Цари- град са Београдом и централне делове Турске са Средњом Европом. Отуда је Псморавље, у овом погледу, гравитирало за- падним српским областима у Београдском пашалуку, допуњу- јући, у србијанским размерама, шумадиско-старовлашку сто- чарску привреду својим аргарним производима. С друге стрзне ова моравска долина била је исто тако, иако у мањој мери, у знатиој привредној и људској повезаности са крајевима тимочке долинел* Пре свега долином Црне Рекс водила је трансверсална комуникација која је, код Параћина, везивала Видин са Цари- градским — царским друмом, као и крајеве Источне Србије са великим Поморављем и Шумадијом. Сем тога, преко Соко Бање, долином Моравице избијала је (код Алексинца) још једна вари- јанта овога пута који је, у евојој главној сврси, везивао Видин са Новим Пазаром и североисточном Херцеговином, а онда и са Нишем, Косовом и садашњом северном Албанијом. Ниш је, ме- ђутим, био сигурније повезан са Видином једном другом кому- никацијом која је на Гургусовац ишла Кадибогаским превојем, преко Старе Планине на Белоградчик и даље. Једна варијанта овога правца, и то важнија, била је она која се од Гргусовца упућивала долином Тимока, па преко Вратарнице, поред Заје- чара прелазила Тимок код Великог Извора и преко Куле во- дила у Видин. Са Београдом Видин је био повезан пре свега дунавским путем, који је пролазио поред јаких турских твр- ђава у Кладсву и Акадакалеу и српског утврђеног упоришта у

ss М. Гавриловић, нав. д., III, 303—304.54 Гласник 54, 204.*5 У прво време иза 1813 г. Алексинац са Нишем потпадао је под

софиски санџак, Параћин са Крушевцем и Ражњ ом под Румелију, а кра- јеви на истоку од Соко Вањ е и Сврљига под Видински санџак. Архива САН, бр. 622.

** Насеља X V II, 30. У старој сокобањској нахији могле су се разли- ковати две зсие тамоштве привреде: сточарска и ратарска.

К к ез Милош и Источна Србија 1333— 1833 19

Поречу. Но, сем тога, постојала је сухопутна веза преко Hero- тина и Штубика, па преко Мироча на Пореч и даље ка Пожа- ревцу, где се код Љубичева састајала са Цариградским друмом.Од мање важности била је комуникација која се од црноречког пута одвајала код Кривог Вира и ишла псреко Хомоља Пожа- ревцу. Даље, од Зајечара водио је пут за Неготин и даље до Кладова, чинећи уствари наставак „тимочког" пута, који се код Великог Извора одвајао за Видин. Овим је Кљ уч са Крајином био повезан са Гургусовцем. Сем тога, постојало је и нешто путева више или мање локалног значаја између појединих места Источне Србије.*0

Оваква комуникациоиа мрежа, у којој је главну артерију иретстављала долина Мораве Цариградским друмом, а пери- ферне исходне тачке за Источну Србију Ниш и Видин, као главна места Пашалука у чију је административну надлежност улазила скоро сва Источна Србија до обнове српске власти у н>ој, утицала је са своје стране, упркос конфигурацији тла која је највећим делом Источиу Србију. готово цео тимочки крај одвајала од Србије Београдског пашалука. да су ови крајеви, у људском саобраћају и транзиту, мање осећали ову природну, географску изолованост са осталом Србијом. Развијенија тржи- шта у Београдском Пашалуку и њихове привредне везе са av- стриским сбластима, учинили су своје да један део привредне активности Источне Србије, пре свега у сточарству, потражи свој.у прођу на тржиштима Београдског Пашалука.80 То је на- рочито важило за бањске и црноречке сточарске крајеве, који од кра.ја XVIII века у овом погледу привредно гравитирају Ве- ликој Морави и аустриским тржиштима у Банату. Кнежинска h аутономија у Србији од 1793 г. само је олакшала ову оријента- цију, давши јој извесне преднооти које су овој врсти трговине врло добро погодовале. Но, у привредном погледу цео Кључ и део Крајине били су за све време турске власти у њима највише везани. сем за Адакале и Кладово, још и за тржишта у Влашкој: Крајову, Турн Северин, Чернец и аустриску Оршаву.3' Србдњи део Тимока и дшва Црна Река гравитирале су Видину, и до- I некле дунавским градским тржиштима северне Бугарске. Су- ј протно овоме, околина Сврљига и Алексинца биле су више ј упућене на Ниш.

Међутим, од 1833 r. са њиховим припајањем осталој Ср- бији и постављањем војно-стражарског а касније и санитарног кордона према осталој Турској, сви ови крајеви губе знатно од својих веза са ранијим тржиштима, и стога трпе извесне промене у своме привредно-трговинском активитету, а неки од ј в и х чак и у броју свога становништва. Нова граница и нови

"> Детаљиу слику о рељ еф у, хидрографским и орографским особи- нама, као и о комуникацијзма у једном делу Иеточне Србије у (каснијсм) кнежевачком округу дао је Ј. Мишковић у Гласнику 49. 81—89. -т

м Гласник 54, 233.” Исто.

20 Владимир Стојанчевић

политички оквири, кова административна организација унутар Источне Србије, а са тим и нова привредна организација, знатно другојачија у односу на раније турске прилике, и у приличној мери диригована привредном политиком кнеза Милоша и њего- вих органа власти, у новим историским условима присилно и нужно мењали су и облике и правце привредш* делатности у Источној Србији.

IV

Но, сем ових чинилаца објективне природе, за карактер привредне делатности у Источној Србији, за све време прве владе кнеза Милоша, био је од извесног значаја и један други фактор. То је била еоцијална структура и етничка припадност појединих насеља и крајева. Власи, који су се у знатном броју населили у периоду одмах после ослобођења, а са њима и нешто Цигана, у новим политичким, правно-социјалним и географским условима, имали су друкчији однос према раду и врстама при- вредне делатности него што је то био случај у њиховом рани- јем завичају.32 Долазећи махом из Влашке, у којој је крепосно право ригорозно спутавало њихов економеко-еоцијални развитак, оки се по своме доласку у Србију јављ ају углавном као паупе- ризована сељачка маса, којој њен дотадашњи правно-социјални и економски положај није омогућавао да реално развије моћ својих производних способности.83 Отуда су се они, и по личном оцењивању вредности рада и по своме схватању пробитачности појединих грана привредне делатности, знатно разликовали од Срба староседелаца, а ови опет, у извесној мери, од српских до- сељеника из разних турских прекограничних области. То је важило нарочито за сеоску привреду.

Сем тога, одлазак Турака из Србије чинио је известан пре- кид v неким гранама градске привреде.3,1 Ново градско станов- ништво, једним делом цинцарског, и старосрпског (из Старе Србије) порекла, предузимљиво и радно, уноси овде у извесном степену новин.у. Овоме треба додати и један део, мада углавном привремено, настањених Јевреја, а затим и Срба пречана и дру- гих народности средњеевропског порекла, што је било од великог значаја по даљу карактеристику градског привредног развоја. То је потребно изнети и ради саме ове чињенице, а и као илу- стративну ка.рактеоистику за етничку композицију сеоских и градских насеља Источне Србије кнез-Милошева времена.

32 О Власима в. Т. Ђорђеаић, нав. д., 90— 113.35 Исто, 95. — Б. Куниоерт, нав. д., 317. — Т. "Bopbeenh, Грађа за иа-

еел>а, 126. — Исто, у: Деловодном протоколу Пореча № 39 од 23. I. 1332.34 Вук Караџић, Даница за 1827. 86—7 као искључиво турски занати

с.матрала су се занимања: налбанти табака, сарача, казаса, берберина и папуџије; сем тога готово искљ учиво Турци су били заступљ ени и међу терзијама, туфекџијама, кујунџијаЈма и јекмекџијама.

К нез Милош и Источна Србмја 1833— 1838 21

Затечени 1833 г. етнички односи у Источној Србмји били су уствари нешто измењена слика етничког састава тих крајева из времена Првог устанка. Слом устаничке борбе 1813 r. повукао је собом и знатно исељавање српског становништва у прекомо- равске области, где потомци становника Заглавка, Сврљига, Тимочке долине, Неготинске Крајине, Бање, Црне Реке и јужног Поморавља и данас сачињавају велики проценат становништва Шумадије.35 Робљење турске војске 1813 г. довршило је оно што је сама борба започела. Устанак хетериста 1821 г. у Влашкој и руско-турски рат 1828/29 г. учинили су да се излије још један вал становништва Кључа, Крајине, Црне Реке, па чак и пидин- ске области, у Србију.30 Насиља и аргарна експлоатација тур- ских административнмх и привредних претставника власти и чешћи боравак војничких јединица појединих арбанашких паша, нагнали су знатан број сељака јужноморавске долине на еми- грацију у Србију. Сви ови догађаји имали су за последицу ра- сељавање Источне Србије и умањавање њеног становништва.У првом реду исељавало се српско становништво, пошто су се Власи, заштићени у хомољским шумама и поречко-кучајнским ј планинама, а мање компромитоваии у устаничкој борби са Тур- цима, слабо исељавали.

Упоредо са овим измицањем Срба према северозападу и западу. од чега је само један мањи део 1813 г. емигрирао у Влашку или Аустрију, вршило се у овој области и притицање влашког становништва, било из крајева преко Дунава, било из видинске области где су они, на десној обали Тимока при њего- вом ушћу, живели у компактним масама. Овакву ситуацију и са оваквом тенденцијом кретања становништва затекла је 1833 г. Ослобођењем ових крајева и враћањем великог дела избеглица из Београдског пашалука, ситуација у етничким односима ста- билизује се према стању из времена Првог устанка, затим у току 1813—1833 г. извршеним насељавањима северног и северо-источ- ног правца и, најзад, са новим, накнадним досељавањима изве- деним током првих година по ослобођењу Источне Србије. Пита- њима периода, правца, обима и узрока ових најновијих миграција било из Турске, Влашке и Аустрије у Србију, или обратно, по- забавићемо се на идућим страницама.

Уствари, дата v најопштијем прегледу, слика етничке ком- позиције Србије формирана задњих година владавине кнеза Милоша, са извесним изменама и незнатним каснијим досеља- вањима, уствари ће бити онаква какву нам је претставио Јован Цвијић, и какву су нам, у свотм испитивањима претставили испитиваоци тамошњих насеља.37 Редом. преовлађују три српска аутохтона етничка варијетета: тимочки, загорски и моравски.

*s О исељавањима из Источне Србије у периоду 1804— 1833 в. Збор- ник I, 116— 123.

*• т. Ђорђевић, И з Србије кнеза Милоша, 58.” Насељ а X X IX , 72, 84, 86—95, 109—113. — Исто, 429, 431; Исто V,

80—82, 83—86; Исто X V II, 66, 35—40. — Зборник III, 45—74.

22 Владимир Стојанчевић

Косовски варијет је углавном формиран током XVIII века. У исто време формиран је и варијетет ранијих влашких досеље- ника, углавном за време аустриске окупације Србије, када је Кључ са Крајином и околним крајевима потпадао под Админи- страцију Темишварског Баната. Скоро сви досељеници динар- ског варијетета досељени су знатно касније, па чак и у другој половини XIX века. Међу Власима, поменули смо, новија досе- љавања (иако мањих размера према оним првим) извршена су после 1815 r., 1821 и 1833 г. После ослобођеша, од досељених у Источну Србију најактивније су загорска, моравска и влашка; затим долази косовска, па тек онда динарска струја. Од инвер- сних после 1833 г. осећа се прилив ранијих тимочких исељеника, док су се Загорци — уколико се нису коначно задржали у Шу- мадији — били махом повратили непосредно по пацификацији Првог устанка. Моравци као да су се ретко враћали у свој ра- нији завичај.

V

У укупном пласману, српска насеља свих варијетета чинила су знатну већину, с изузетком Кључа, где су Власи били у апсолутној, и Крајине и северног дела Црне Реке, где су били у релативној већини.3* Цигана је било незнатно; Турака тек по који, и то накнадних досељеника, а исто тако и Јевреја. Власи су сачињавали махом сеоско становништво сточарског занимања. Турци пре 1833 г. и Јевреји после ове године приладали су град- ском сановништву, док су Срби живели и као варошко и сеоско становништво. Као сељаци, они су се бавили сем сточарства и земљорадње, још и виноградарством и трговином, а по обнови српске власти, из домаће средине регрутовани су махом и нижи органи локалне власти, највише за војно-пограничну и полици- ску службу. Сем тога, у крај-дунавским насељима и српско и влашко становништво бавило се и риболовом, док се један мањи део одавао лађарском занимању, и служио на дунавским тран- спортним пловилима, или радио на превлачењу лађа уз Дунав.3** За време турске управе после 1813 г., није познато да се радило на изналажењу и вађењу рудног богатства, што ће се отпочети тек после ослобођења. Шумско богатство Источне Србије до 1833 г. готово није налазило прођу као трговачки артикал. После 1833 г. оно ће се почети експлоатисати и као грађа, и кроз про- дају шишарке и руја. Са коришћењем златоносног песка Ти- мока, Јасикове, Црне Реке и Поречке Реке, чиме се занимао само један незнатан број породица, интензивније је настављено по ослобођењу Источне Србије.

Насеља у Источној Србији била су класификована као сео- ска и варошка. Сем тога било је и неколико турских утврђених

" В. Гласник V, 230, 235; 243—245. а* Вук Караџић, Даница за 1827, 38.

Кнеп Милош и Источна Србија 1833— 183« 23

градова и шанаца. Тако је, no Вуковим обавештешима, под Кла- дово потпадало 26 села, под Неготин 43 села, под Црну Реку (са седиштем у Зајечару) 42, под Гургусовац 62, Бању 47, Алекси- нац 22 и Параћин 51 село. До ослобођења укупно се рачунало да има 293 села. Није познато да је по селима било сталног -+турског становништва. Вароши и варошица било је свега 6; Параћин, Сврљиг и Ражањ; Гургусовац, Бања и Алексинац.10 Колико је у њима пре 1833 г. било настањених кућа и станов- ништва, тешко је сасвим поуздано рећи. Вук је забележио да је по варошима, уопште, могло бити 200—500 кућа. Да је добар део у њима био турског порекла, иако не можда и у већини, то је ван сумње. Сви они, међутим, иселили су се 1833 г. или не- посредно иза тога. Као паланке рачунале су се једино Текије ^и Брза Паланка. Варошима се могао прибројати Неготин, који је пре Првог устанка био незнатно насељен, али је за времс устанка као и после 1813 г. израстао у веће административно и војно средиште Крајине. Зајечар је 1833 г. још увек сматран за село. Паланке су могле бројати, по истој Вуковој забелешци,30—50 кућа, и у њима је сем Турака било, за разлику од горе именованих вароши и варошица, и нешто Влаха.41 По ослобо- ђењу Источне Србије 1833 r., на територији географске Србије, у султановој власти од свих дотадашњих турских насеља, остале су још тврђаве у Кладову и Адакалеу, затим у Смеде- реву, Београду, Шапцу, Ужицу и Соколу, док су њихова ва- рошка насеља (suburbium) имала мешовито српско-влашко-му- слиманско становништво (Кладово ће Срби задобити, као што је познато, тек 1867 r., а Адакале ће припасти Румунији 1878 r.). Турске посаде у шанчевима Сипа, Кладушнице, Брегова, Ве- ликог Извора напустиле су исте 1833 r. Од ове године варошка насеља изгубивши турско становништво, постају културно, со- цијално и национално хомогеније.

Међутим, од времена ослобођења нека од ових варошких насеља губе своју ранију важност, док се место њих јављају нови градски центри. Тако је, под сбновљеном српском упоавом, варош Сврљиг изгубила сваки свој дотадашњи значај.42 На- супрот томе, Зајечар који је 1813 r. био само утврђени српски погранични шанац, избио ie убрзо по 1833 г. у ред већих и ва- жнијих српских насеља. Параћин. Неготин, Алексинац, Гуогу- совац већ у прво време по ослобођењу расту доста брзо; Бања напредује спорије, док кладовско варошко насеље, Koie је било под српском управом, и Брза Паланка стагнирају. Текије опа- naiv, а Раж ањ губи сваки већи значај од времена свога паљења 1837 г., што је било последица његовог окужавања. Као правило, показало се да је био бржи и већи развој оних варошикх насеља која су била већи административни центри, или се налазили А на развођу важнијих комуникација. Дунавске вароши опадају

" Исто, 46—48.** Исто, 49.« Гласник 70. 162.

24 Владимир Стозанчевић

поглавито због нове политичке границе на Дунаву и огранича- вања пограничног саобраћаја у већем степену, него што је то био случај према осталој Турској на Балкану. Но, без обзира на њихову дотадању привредну егзистенцију, и социјални и етнички састав, после 1833 г. почиње њихов нови живот и не- што друкчији развој у новим историским приликама.

VI

Опште спољно-политичке и дипломатске услове у којима се обављао процес ослобођења Источне Србије током 1832 и 1833 r. лепо је претставио још М. Гавриловић у своме Милошу Обре- новићу. По њему, иако је Порта била везана одредбама руско- турских уговора из 1826 и 1829 г., затим и царским хатишери- фом из 1830 r., она је ипак одуговлачила да Србији преда те- риторије тзв. шест нахија, надајући се свакако да ће, стицањем погодних околности, моћи штогод да задржи од онога наигго је уговорима са Русијом била обавезна да уступи Србима. Поли- тиком одуговлачења, затезања, поновних преговора, чак и про- тивљењима, користећи притом неефикасност руске дипломатије у том раздобљу, Порта је тражене територије уступала Србији парцијално.43

Општа политичка ситуација у Европи, посебно разноврсна активност и опречност интереса великих европских сила у про- стору Блиског Истока, Египта и Балкана, супростављајући се једни другима, одржавали су постојећи интегритет турске ца- ревине самим тим што су се борили за њену наклоност и за њено политичко пријатељство. Русија, која је после рата 1828^ 29 г. имала главну реч на Порти, и од које су великим делом зависиле територијалне, финансиске и правне обавезе Турске у будућности, због јаког слабљења султанове моћи пре свега у Египту, Босни. Албанији и Грчкој. желећи да онемогући турску дипломатску оријентацију ка својој супарници Великој Брита- кији, током 1830 — 1833 r. покушава да олакша општу кризу турске државне организације41 смањивањем износа својих репа- рација,45 ублажавањем одредаба о економско-правним потражи- вањима Срба око исељавања Турака из београдске вароши и у погледу рока трајања власништва турске непокретне имовине у Србији, војничком помоћи Порти против Мехмед Алијине војске у Анадолији и дезинтересовањем за теж ак положај хри- шћана на Балкану. У погледу српскИх захтева, нарочито оних за територијалним проширењем, Русија очевидно не показује знаке журбе и нестрпљења,. иако настоји. да Порта, у подесном

М. Гавриловић, нав. д., 309.“ В. НиЛ П опов, {Јрбија и Русија од К бчине К рајине до Св. А ндре-

јевске ск утћ ти н е Т. Београд 1870, 214.4i р уси су смаж или овоја потраживањ а од ш ест милиона. на четири

милиона дуката са роком исплате од осам година. в. М. Гавриловић, нап. д., 417.

К н ез Милош и Источиа Србија 1833— 1838 25

моменту за њу, поступи према уговору из 1829 и хатишерифу из 1830 г. У оваквој ситуацији, имајући пуно посла око сређи- вања својих унутрашњих прилика, Порта задовољава српске захтеве полако и постепено. У томе ју је спречавао и један стварни разлог, тј. опираље пограничних муслимана да Србима уступе територије на којима су имали готово пуну администра- тивну управу и велике економске користи. Тек је велики везир Мехмед Решид-паша, ломећи покрет босанских муслимана Ху- сеина Градашчевића, средином 1832 г. предао Србима на управу Јадар и Рађевину и делове сјеничке и новопазарске нахије,4П до граница на које су Срби имали право, а што им је било одре- ђено руско-турском граничном комисијом из почетка 1831 r.

Но како је у исто време Мехмед Алијина војска потукла и заробила најпознатије султанове војсковође и нашла се, поеле тога, на прилазима Анадолије, уступање осталих територија Ср- бима било је одложено. Русија у жељи да очува целокупност Турске пред могућим поновним побунама многобројних незадо- вољних области и обласних управљача, настоји да бар не дође до устанка и покрета међу султановим балканско-словенским поданицима. • Но кнез Милош, радећи прилично на своју руку, користио се тешким изгредима и зулумима које су арбанашки бегови чинили на територији лесковачког пашалука, те je кра- јем 1832 г. подупро изазвани народни устанак и извршио запо- седање Крушевачке нахије и параћинског, ражањског и алекси- начког среза. Тако ]е један део Источне Србије још крајем те године био ослобођен. И о̂ вај моменат српско-турских односа лепо и темељито претставио је М. Гавриловић у овоме горе по- менутом делу.47

После овога успеха, упркос турским претњама и војним при- премама околних турских паша, кнез Милош је решио да и преостали део неослобођених нахија запоседне првом згодном лриликом. Користећи се порастом општег незадовољства и ре- волуционарном психозом не само у суседним турским нахијама већ и у онима које су се налазиле у дубљој унутрашњости Румелије и Бугарске, он је то и учинио током априла и маја 1833 г., на чему смо се горе већ мало били задржали. Акцијом оружаног ослобођења и преосталих делова територије шест на- хија, кнез Милош је учинио крај српско турским нагађањима и испунио један од главних народних и националних задатака своје владавине.

Исти, 372.*’ Исти, 420—424.

Г л а в а д р у г а

ОСЛОБОЂЕЊЕ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ 1833 г

I

Акција оружаног ослобођења југоисточног дела територије тзв. шест нахија била је покренута изненада1 и за неколико дана — готово једновремено — обухватила је све преостале крајеве на које је кнез Милош још полагао право према рани- јем руско-турском споразуму и тексту хатишерифа из 1830 г. Организовање устанка у свим крајевима, као и у Круше- вачкој нахији и Параћинском, Ражањском и Алексиначком срезу, било је започето по основнгој замисли и захтевању кнеза Милоша који је, штавише, предвидео и време његовог покре- тања и одредио и старешине и етаие у свргавању турске власти све до степена њеног практичног и пуноправног укидања. Зна се, на основу ранијих Гавриловићевих излагања, да су цело- купна политичка и дипломатска предрадња* у питању ослобо- ђења источних нахија Србије, као и све непосредне, претходне припреме око покретања устанка у овим крајевима биле скон-

• „Да су се Крајини спремали ово сам знао, но ја сам иј советовао да они само у преправности буду и братском согласију, но при том без ваш е Светлости заповести ништа да не почин>у. Ови ћеду данас бесумње на Неготин да ударе овако ми је кмет казао, и ја сам истога без забаве повратио к својима поздравивш и иј од страие моје и уверивши иј да he ваш а Светлост милостиво призреније у свим догађајима к њима имати само да они међусобсм у соглаоију и љубовном буду“ Стефан Стефановић Тенка 30. IV. 1833 г. из Милановца кнезу Милошу у Понсаревац. ДА. К К X X IV (присаједињ ењ е отргнутих округа). 37. Уп. XXIV, 45: Стеван Стоја- HOBiih, капетан млавски и Јокса Милосављевић, капетан моравски били су тога момента у Крагујевцу на договарању са кнезом Милошем. Збор- ник II, 46.

* М. Гавриловић, Милош Обреновић III, 449— 453.

28 Бладимир Стојаичевић

центрисане око Кнежева конака у Крагујевцу:! и да се отуда очекивао само сигнал, па да устанак против Турака отпочне свом својом снагом. У датом момснту он је збиља и отпочео и лостигао у почетку оне резултате који су се очекивали и на самом терену, и у Крагујевцу. Повољна ситуација: решеност кнеза Милоша, одважност народа Источне Србије, и малобројно лрисуство Турака у тим крајевима, само cv погодовали наглом

брзом развијању-устанка.Припреме за устанак у Источној Србији почеле су се вршити

увелико тек после успешно обављеног задатка ослобођења кра- / јева који су припадали Лесковачком пашалуку (Крушевац, Па-

раћин. Ражањ, Алексинац).4 Као и у овим крајвеисиа, на целој територији још неослобођеног дела Источне Србије који је при- падао Видинском пашалуку, за сваку нахију кнез Милош је нмао једног или више повереника. За Црноречку нахију Мило- шеви повереници били су: Милета Карабашевић, сеоски трговац из Кривог Вира5 и Станислав Јовановић, ћурчија из Планинице,0 затим црноречки оборкнез Сима Николић из Зајечара,7 кнез Станоје Марковић из Рготине и његов синовац Јеремија Здрав- ковић, такође сеоски трговац.8 У Сврљигу, другом главном упо- ришту ослободилачке антитурске акције главни Милошеви по- вереници били су: Радојко Тричковић, зв. Сајтар из Прегоногу9 и Јован Бошковић, из Рсовца.10 У Гург\'совцу то су били Иван

3 М ладеи Ж ујовић, Б елсш ке, Београд, 1902, 19; Ђ . М илићевић, К неж евина Србиј-а, 887.

4 М. Гавриловић, нав. д„ 422—424. „За овија н»ш народ како ћете ми рећи ви за Турке народ се дигао па тера мене да дижем. Ја немогу брез ваш е заповести, но да ми ви одк аж ете за овиј наш народ. Нама одвиш е досадиш е Турци. — Л епу девојку Турци изљ убиш е и потурчише. — А ко има човек лепу ж ен у Турци одведош е па потурчише; па Турци чине зу - луме. — Терају 'девојке и ж ен е те им играју, па коју бег(е)ниш у orot одведу те љ убе. — Турци опоганише вилајет. — Ми под ови зулум не м ож емо да трпимо, народ се дигао сав. — Наша наија Зајечарска и она оће да се дигие да изтера Турке докле је држ ао А јдук В ељ ко и докле је рекао цар и садрезам.и наија се узбунила, сви се дигли да изтерују Турке. — К ако круш евачку и пазарско брез пушке, тако ћемо да редимо и ми д а узнем о наију докле је казато да се узн е наија видииска". М ладен Андрејевић „из села Зајечара" кнезу Милошу 17. X II. 1832 г. ДА, К К . X X X V I, 5 (Н ахија цриоречка). Овај Младен Андрејевић биће вероватно оиај Андрејко из Великсг Извора који је, по народној традицији, заједно са Маринком из Вражогрнаца говорио на скупштини у Зајечару 1831 г. пред руским комееаром Коцебуом. Уп. нашу расправу у Историском часо- пису VI, 133.

5 Гласник Српскот ученсг друштва, 54„ 252. М. Ђ. М илићевић, По- меник, 913. Зборкик II, 36. ДА, К К XXIV, 38.

* Гласгогк 54, 252. М. Ђ. Милићевић, К неж евина Србија, 912—913. Спо- меница, 186— 187.

3 ДА, К К X X IV , 38. Гласник 54, 244, 252. М. Ђ. Милићевић, Поменик, 887—888, 913.

8 Гласник 54, 250—252. М. Ђ. Милићевић, К неж евина Србија, 913. Споменица, 182—183.

* Гласник 70, 188— 189.10 ДА, К К XX IV, 33. Исто, 101. Уп. М. Гавриловић, нав. д., 453, где

погрегоно каж е „Никола и з Рсовца".

К иез Милош и Источна Србија 1833— 1838 29

Стојковић,11 оборкнез, и његов син Станоје Стојковић,11' а у Соко Бан>и Голуб Томић из Јошанице128. У Крајини везе са кнезом Милошем одржавали су оборкнез Илија Марковић,13 заједно са неким тамошњим трговцима, 14 поп Марко Михајловић из Ко- привнице15 и Никола Ђорђевић из Рогљева.18 Литерарни извори и народна традиција помињу још један низ лич- ности које су активно допринеле ослобођењу Источне Србије. Као најважнији били би: поп Ж иван Свиленовић из Вражогр- наца,1Т Маринко Станковић из Планинице,18 Здравко Марко- вић1У брат кнеза Станоја Марковића из Рготине, Тоша Ђорђевић. Карађорђев бимбаша, из Заглавка,20 поп Ђорђе Георгијевић из Злота,21 кнез Милош Станковић из Колривнице,22 Марко Петро- вић, бивши оборкнез неготински.23 Није познато, међутим, да ли су и они били увучени у организационо агитациону мрежу посвећених лица са којима је кнез Милош пржтремао устанак, или су се истакли тек касније у току самог устанка.

Милошевом акционом политиком били су обухваћени сви слојеви српског становништва у Источно1 Србији. Тако су се поред оборкнезова Крајине, Црие Реке и Гургусовца, у служби Милошеве политике налазили још и сеоски кнезови (кметови). свештеници, грађани и сеоски трговци. Мрежа Милошевих по- вереника била је, дакле, прилично разграната и добро фунди- рана, и претстављала је неку врсту илегалне анексионистичке ј

и Гласник 70, 195— 197. Споменина, 185.14 Гласник 70. 197.,!а ДА, К К XX IV, 34. М. Ђ. Милићевић. Кнежовина Србија. 839, 843.«* ДА, К К X X IV , 35. ДА, К К X IX (Неготинска нахија) 30. IV. 1833.14 ДА, К К XX IV, 35. Почетком марта т. г. Неготинац Сава Стојади-

новић ш аљ е вино кнезу Милошу „от мојег трудолетног винограда", и пише „и радисмо под покровитељством Ваш им заш тиш чени да будем о“. ДА. К К X IX , 10.

15 ДА, К К X IX , 30. IV. 1833. М. Ђ. Милићевић, К неж евина Србија, 983. Споменица Тимочке епархије, 243.

14 Деловодник Пореча. № 248 од 16. VT. 1831. М. Гавриловић, нав. д., III, 313 н. 2.

17 Споменица, 183.18 Исто, 187.18 Гласник 54, 246.10 У моменту избијања народног устанка, Тош а Ђорђевић се налазио

у Србији на саветовањ у код кнеза Милоша. ДА, К К XX IV, 46. Гласник 70, 190— 191. Споменица, 185.

г| ДА, К К X X IV , 38. Зборник 11,48.г! ДА, К К X IX , 30. IV. 1833. КК, 2388. М. Ђ. Милићевић, К неж евина

Србија, 983.!S М. Ђ. Милићевић, Поменик, 524. — Споменица, 184. — Поред раније

поменутог М ладена Андрејевића из Зајечара (можда из Великог Извора?), народна традиција, крајем прошлог века, очувала је помен и на следећа лица која су одрж авала везе са претставницима кнеза Милоша и радила гктивно на ослобођењ у Источне Србије: Марка Петровиђа из Давидовца, пспа Величка, попа Ж ивка Нешиђа, попа Петра из Грбавча, Мишу П е- тровиђа из Белог Иња. Браство VII. Веоград 1896, 339. — Уп. наш у расправу: Источна Србија у периоду турске окупације 1813—1832 r., 132, 133.

антитурске организације.

30 Владимир Стојанчевић

Ови народни прваци стајали су у илегалној вези са кнезом Милошем преко Милете Радојковића, члана Народног суда, и по- граничних српских старешина који су лично отпремали и при- мали обострану коресподенцију и курире. Но, главни носилац акционе политике кнеза Милоша за Источну Србију био је Ми- лета Радојковић.2"1 Преко њега одвијале су се најважније пре- писке између кнеза и одређених поверљивих лица Источне Ср- бије. Он се такође, према кнежевим налозима, и лично састајао са појединцима, примао усмене извештаје од њих, претресао по- литичку ситуацију неослобођених крајева и, по пуној сагласно- сти са кнезом Милошем, издавао потребна упутства за даље припреме на устанку.

Но, упркос чињеним припремама за ослобођење Источне Ср- бије, које је по свој прилици требало да се изведе као и са на- хијама у сливу Јуж не Мораве, до устанка задуго није долазило. Турци, у очекивању да сваки час изгубе власт у овим крајевима, за које је било јаоно да их је Србија правно добила на основу султановог хатишерифа 1830 г., повећавали су порезе, у првом реду вергију,25 затим и чпбук,26 и силом изнуђујући намете, чи- нили су тешке зулуме.27 ТТосноцн оваквог режима насиља били су баш муселими, према којима су се затим управљале и сеоске субаше. Зајечарски муселим, управо звани Муселим-ara28 по- казао се као одвећ суров човек: дегенеције по табанима биле су главно средство којима је он утеривао послушност међу станов- ништвом. У Крајини забити адакалског паше такође су вршили изгреде.29 У низу насиља карактеристичан је био пример тур- ског опхођења са становништвом у случају неког „чорбаџије’' Цоке из села Бојнице, у Видинском пашалуку, кога су Турци одвели у Видин под оптужбом „да сн не да раји да даје царски арач, да је гсворио да ће истерати пашине порезџије из вилајета да не купе порезу, и да мисли да не да субашама да седе по с-елима“. Због ових оптужби он је био стављен на муке и уцењен са 100 кеса глобе „а да ништа од мала не продаје".30

Народно незадовољство са турском улравом због свега овога оштро се манифестовало свуда и претило устанком, али без одобрења из Крагујевца није се смело ништа одлучније урадити. Турски терор, који је иза 1832 r. нагло нарастао, био је најјачи v Сскобањској и Црноречкој нахији, те је народни покрет у овим крајевима био најпре на помолу. Средином априла бањски и црноречки кметови поводом таквог стања потајно су долазили V Алексинац на разговор са Милетом Радојковићем. Но, Милета

г< М. Гавриловић, нав. д., 453. М. Ђ. Милићевић, Поменик, 598.г5 ДА, К К X X IV , 38. Милета Кара&ашевић, Cmia Николајевић и riorr

Георгије Злотски из Зајечара кнезу Милошу.** Гласник 54, 251. Уп. ДА, КК , XX IV, 38. i7 Исто.28 Зборник II, 45.2* Из писма „кметова" и сиротиже све крајинске видинском везиру

1. V. 1833 у Неготину. ДА, К К , X X IV , 52.30 Милета Радојковић. 1. III. 1833 кнезу Милошу. ДА. К К X X IV , 24.

К нез Милош и Источна Србија 1833— 1838 31

им је, свакахо по кнез-Милошевом налогу, препоручивао ,,да се прођу 6yHe“,sl те су они — не смејући ништа на своју руку отишли ,,да сташкавају народ“. Очевидно је било да је кнез Милош, чекајући мирно решење проблема источних нахија, још за неко време одлагао примену једино практичних мера: уста- нак и војничку интервенцију. Турски терор у овим крајевима. међутим, није ни даље попуштао. Узбуђење је нарочито нарасло откако су Турци, у другој половини априла, били затворили у Зајечару угледног кривовирског трговца и кмета Милету Кара- башевића. По свој прилици, Милетино хапшење узимало се до- ста озбиљно и у самој Србији, будући да је Милета био нај- главнији и најближи кнез Милошев повереник иза граница. Но, Турци га нису дуго држали у затвору. Пошто је био ослобођен, но кнежевом наређењу Милета Радојковић је, путем једног писма, ступио у везу са Карабашом тражећи му обавештење и разлоге његовог хапшења. 21 априла Радојковић је већ изве- штавао кнеза Милоша о Карабашевом одговору: „да су га Турци из Зајечара пустили и дали му настављење да порезу разрежу и нарсду говоре да на миру буде, и да сваки чека што краљ и цар уреди“.:!‘ После Карабашевог пуштања, народна узруја- ност као да се мало утишала. Радојковић је у истом писму извештавао кнеза Милоша да су се Црноречани и Бањчани при- мирили „тако да тамо више никакве буне нема’“.35 Но, ово при- мирење није дуго трајало. Неколико дана иза овог Радојкови- ћевог писма устанак у Источној Србији букнуо је на свој ши- рини њеног пространства.

II

За центар устанка био је одређен Сврљиг. Јован Бошковић из Рсовца заједно са Радојком — Радосавом Тричковићем — Сајтаром из Прегоногу, после повратка из Србије и састанка са чланом Народног суда Милетом Радојковићем,34 а према прет- ходном одобрењу и сагласности кнеза Милоша, 26 априла по- бунили су цео „вилајет сврљишки".8’ Хајка на субаше била је спроведена са успехом, и оне субаше које су становале по срп- ским селима разбежали су се готово напречац.30 Протеривање претставника турске власти, турског становништва и полициских посада, а нарочито субаша по селима, извршавало се према ра- нијем плану и договору на терену: полсвина устаничких слага

sl М. Гавриловић, нав. д., 451 н.52 Милета Рг.дојковић 21. IV. 183.3 кнезу Милошу. ДА, К К XXIV. 27.35 Исто.34 М. Гавриловић, нав. д., 453.»з Ј4 СТ0, Параћински капетан Стојан Бељковић 27. IV. 1833 Милетн

Радојковићу. Милета Радојковић 28. IV. 1833 кнезу Милошу. ДА. КК XX IV, 33.

зс По народном предању чак је било убијено иеколико субаш а.

К нез Милош и Источна Србија 1833— 1838 33

Исту силину и замах показао је устанак и у Крајини, где је почео дан или два касније, иако су припреме започеле кад и у Црној Реци.44 Већ 29 априла (у суботу) у крајинском селу Сиколе био се окупио читав један логор устаника, око 4000 људи који се одатле, под предводништвом попа Марка Михајловића и „кнезића“ Милоша Станковића из Копривнице, кренуше право на Неготин.47' Крајински башкнез Илија Марковић заједно са целим „оштеством" Неготина придружио се устанку, и већ истога дана, 29 априла, после краћег устезања и незнатног пушкарања, тамошњи муселим Абдул-ага морао је да се повуче из вароши, отишавши за Адакале."5 Нетотин је био прво градско насеље ослобођено у Источној Србији.47 Одавде се устанак, иако не тако радикално, пренео и на Кључ, који је као и Крајина стајао под управом адакалског Осман-паше. Тако је цела Источна Србија, у року од три-четири дана, од 26 априла увече па до 30 априла, с изузетком утврђене Соко Бање и Гургусовца, Брзе Паланке, Сипа, Текије и Кладова и њихове непосредне околине, била ослобођена снагама домаћег становништва, без материјалне и људске помоћи из Србије. Устанак је, дакле, окупивши око себе више хиљада сељака, задобио карактер општег народног по- крета.

Колики је у самом почетку ове антитурске акције био тачан број устаника у свим срезовима и нахијама Источне Србије, немогуће је сасвим тачно одредити. Неколико бројева који се v тадашњим вестима наводе, исувише су сумарног карактера, а понекад и знатно модификују једни друге. У првим данима устанка, док још није била стигла помоћ од кнеза Милоша, по- етојала су четири главна стајалишта (логора) устаничке војске: на Грамади, око Гургусовца, код Зајечара, и у околини Hero- тина. Тако, по извештајима који су дошли до ушију нишком лаши, на Грамади је било шест хиљада Срба,48 чије се множине паша јако плашио, те је, сматрајући да и у самом Нишу није довољно безбедан, тражио помоћ са стране, највероватније из Лесковца и Прокупља. Приближно толики број налазио се и око Гургусовца. Код Зајечара је, само на Тимоку, на домаку турског шанца у Великсм Извору било приеутно до три хиљаде људи у моменту када су Турци 1 маја извршили чувену зајечарску „сечу“, о којој ћемо мало касније говорити.49 Осман паша, ада-

44 М. Гавриловић, нав. д., 454.45 С. Стефановић из Милановца, 30. IV. к н езу М илошу: „За Црну

Реку и К рајину да су устали иисам пре до ноћас разумео од кмета, који су ми из К рајине са писмом, којега сам Вашој светлости отпремио, и по- слали“. ДА, К К XX IV. 37. в. ДА, К К XX IV , 36.

*" Илија Марковић .,и прочи кметови и сиротиња од села крајинска“ из Неготина 29. IV. т. г. кнезу Милошу. ДА, К К XXIV, 35. Уп. и М. Гаври- ловић нав. место, где погрешно к аж е да је Неготин ослобођен 30. IV. т, г.

47 Вук Караџић, Даница за 1827. 46—48. Не наводи да је Зајечар после слома Првог устанка спадао у нгсељ а ваоошког титта.

4" ДА, К К XX IV, 50.4(1 М илутин Петровић Ера и Јован Поповић из Зајечара 1. V. киезу

Милошу. ДА, К К X X IV, 43. Гласнттк 54,254.

38 Владимир Стојанчеш 1ћ

активно и енергично заузео кнез Милош — могао бити сасвим неизвестан. Отуда се очекивало, са стрепњом једне неодређене психолошке ситуације, Милошево решење и Милошева интер- венција Она је тек имала да пружи, поред правне подршке још и материјалну, оружану помоћ ако она буде потребна. И кнез Милош збиља није оставио судбину устанка у неизвесности, већ је, дан или два пошто је устанак отпочео, испунио своју реч и евоје обећање. Он се решио на директну, пуну интервенцију у корист устаника.

Оружана и брза акција кнез Милошевих војних јединица, њихово улажењ е на већ ослобођену територију и предузимање војних и политичких мера, нужних за учвршћење већ пости- гнутих народних тековина, отворили су другу етапу у процесу ослобођења Источне Србије. Умарширање кнез Милошевих вој- них јединица дошло је у прави час да појача и замени бројно прилично јаку, али оружјем слабо опремљену устаничку војску, ксја се усто нашла и у прилично тешкој психолошкој ситуацији у вези са крвавим догађајима око Гургусовца и Зајечара.

Фактична интервенција кнеза Милоша за обезбеђење по- кренутог устанка у Источној Србији почела је 29 априла, када је кнез издао заповест капетану Поречке Реке, Стефану Сте- фановићу Тенки, да прискочи у помоћ Крајинцима у случају да они од њега затраже помоћи.88 Но, док је овај налог још путовао из Крагујевца у Милановац, рано ујутро 30 априла Тенка је примио (,,молбено“) писмо упућено са народног збора у Сиколе у коме га Крајинци моле за заштиту. Немајући још директних и изричитих заповести за ову прилику, Тенка је, свакако по неком ранијем саветовању са кнезом Милошем, на „своју руку" одмах наредио да се „под тајним видом“ 300 оружаних војника спреми за покрет.‘5! Но, примивши истога дана кнежев налог, он јс „без сваког затезања" са 450 војника кренуо на Неготин где је, уз „неограничену“ радост тамошње „сиротиње" приспео 2 маја ујутру.70 Он је на тло Крајине ступио готово у исто време кад су "се из Хомоља кренули у Црну Реку Милутин Петровић Ера и хомољски капетан Јован Псповић.

У лазак српских војних јединица у Црну Реку био је изве- ден форсираним маршем, са циљем да се „ухвати" зајечарски шанац пре него што би ra, евентуално, понова запосели Турци, било они избегли, било низами видинског везира. Но, у црно- речком селу Слатини — на три сата далеко од Зајечара — оба капетана добију вести о покољу Срба на Тимоку, који се десио

«* ДА, К К X X IV , 36.«* Стефан Стефановић 30. IV. из Милановца кнезу Милошу. ДА. К К

X X IV , 36.70 ДА, К К XX IV, 52. Исти 2. V. из Неготина.

40 Владимир Стојалчевић

ски и гургусовачки крај били су одређени Милета Радојковић и Милосав Здравковић, за Црну Реку Стеван Стојаловић ка- петан млавски, Милутин Петровић-Ера и Јован Поповић каиетан хомољски, а за Крајину и Кључ Стефан Стефановић Тенка и Павле Ботдановић капетан голубачки. Специјалним прогласом кнеза Милоша, у ослобођеним крајевима народу је препоручено да своје нове старешине слуша и у свему се повинује њиховим наредбама, и да се сложно бране за случај да их Турци напа- дну.75 Обећавајући нова „наставленија“, кнез Милош је наро- чито заповедао . да оне Турке који се између вас селити стану, заједно са чељадима и имањем сводим на миру оставите, да се ни најмање не дотакнете ни у живот, ни у имање њино. Све ове људски испратите, и при сељењу још им у помоћи бу- дите. Тако ћете се у одбрањенију овом од сваког отимања туђег имања, крађе и других бесчинија између самих себе уздрж а- вати. Који би се усудио што против овог учинити, биће нај- жешће каж њ ен“. Гавриловић -је лепо уочио и тачно формулисао да је кнез Милош и у случају Источне Србије поновио hctv тактику и иста средства, као и при побуни крушевачке нахије.те

За време док су се у унутрашњости Србије вршиле при- преме да се дочека храбро свака евентуалност турског политич- ког или војничког притиска, у новоослобођеним крајевима брзо се утврђивала српска одбрана и спремала брижљива заштита тековина народног устанка.

У Крајини, одмах по Тенкином долаеку, ситуација је била мирна али неизвесна. Видински везир, обавештен о устанку, тражио је преко нарочитих изасланика упућених крајинским кметовима изјашњења о узроку и карактеру побуне, и очекивао што скорији одговор. Један такав изасланик дошао је и Тенки, непосредно попгго је овај са својом војском ушао у Неготин. У оваквој ситуаци^и, и у овом моменту пред Тенком као прет- ставником кнеза Милоша леж ала су два проблема: обезбећење тековина устанка, и хитно умиривање видинских Турака. Сгога он одмах импровизује одбрану, и распоређује у две чете 200 вој- ника да патролирају дуж Тимока, поставивши над једном четом за буљубашу Николу Ђорђевића из Рогљева. Истовремено он по- ручује звиждском капетану Михаилу Ђорђевићу, голубачком Павлу Богдановићу и печком Степану Катићу да са по 300 мо- мака пређу у Крајину. Капетан Михаило је имао да у селу Копривници, на граници Крајине и Црне Реке, организује војни логор и као „резерва" да, у случају нужде, притекне у помоћ Ср- бима код Неготина или код Зајечара, где су већ били стигли Милутин Петровић-Ера и капетан Јован Поповић, већ према томе којима затреба помоћ у случају напада Турака из Видина. Капетан Павле је требао да крене у правцу Брзе Паланке да

п Исто.7* М. Гавриловић, нав. д., 455.

К нез М илош и Источна Србија 1833— 1838 41

лотпомаже устанак у Кључу који је тек требао да се покрене. a капетан Степа да приспе у Неготин као иојачање.77

С друге стране, утврђујући одбрану, Тенка се једним пи- смом обратио видинском везиру тежећи да отклони, бар за први мах. евентуалну турску агресију. У свом писму, Тенка је уми- ривао везира да се раја „немогући претешки зулум забита своји подносити", подигла против ових, отерала их и затражила за- штиту од кнеза Милоша.7* Тенка је своје присуство у Крајини мотивисао нуждом која је требала да обезбеди народ од евен- Т туалних напада избеглих зулумћара, и да је само у ту сврху постављена српска стража на Тимоку. А за даље, писао је Тенка, „што се политически дела касса, таковаће господар наш с великим султаном уредити. Ми с данашњим полажењем на- шим, нити смо намерни били, који нибуд зло каково узроковати, нити пак то сада чинимо, јер сви су нам путови отворени и сло- бодни и за сваког поштеног човека и трговца, који с исправом својом куд намерава полазити, несравњено слободни. . . " Тенка je „душом“ својом уверавао везира „да ми ниједну стопу даље, ј г од ове стране Тимока корачати нећемо, нити ће пак одовуд који нибуд од људи ваши глава заболети". На крају, он је, као узгред додавао: „а у случају ако ко противстане, и на нас оружје дигне, 1 то онда принуждени бићемо бранити се и слободу нашу зашти- штавати (хоћемо)".78

Ово Тенкино писмо имало је свог значаја. Иако није могло решити одједном и на пречац неповерење, чак и очито непри- јатељство између Срба и Турака, оно је деловало стишавајуће.То је уствари био први контакт на терену између претставиика нове, српеке власти и везира као дотадашњег господара ових храјева.

Иако мање охрабрујуће по фактичну безбедност Крајине, оно је својом дипломатском формулацијом и очевидним тактом указивало на разлоге и на право Срба да поседну те крајеве, што је везиру, свакако, већ од неколико година, после султа- новог хатишерифа 1830 г. и руско-турског обележавања српске границе 1831 r., било исувише јаспо, да би се олако упустио у моментално, непромишљено војничко разрачунавање. Иако није сасвим одустао од обимнијих војних припрема, Изет паша није изазивао стварна непријатељства, већ је знатном концентраци- јом своје оружане снаге на Тимоку више деловао у морално психолошком погледу. Без решења и сугестија из Цариграда, он није смео ништа озбиљније чинити: његова неизвесност, била је — напротив — Милошева сигурност, заснована не само на јавно проглашеном хатишерифу, већ и на конкретним мерама које је он предузимао код Руса и на Порти у циљу брзог озако-

” ДА, К К X X IV , 43. в. М. X . Милићевић, К неж евина Србија, 962» 7(1 С. Стефансивић 2. V. 1833 из Неготина видинском везиру (№ 196).

ДА, К К X X IV , 59.» Исто.

42 Владимир Стојанчевић

њаваља постојећег стања. За сваки случај, пошто је ситуација, справдано, још увек била неизвесна, кнез Милош је ужурбано слао на ослобођену територију стално нова појачања у војсци, џебани, провијанту, а усто — свакако — и потребна упутства и наредбе. Више него у случају Крајине, ово je било потребно због доста тешке ситуације око Зајечара, где је већ постојала јака концентрација турске војске. Ова појачања потом сук- цесивно су куљала у свим правцима са старих на новоослобођене територије, и тиме вршила њихово стварно, потпуно запоседање

Главни правци кретања српских појачања били су: из доњих кнежина пожаревачке нахије и Пореча, преко Мироча и Дели Јована пут Крајине и Кључа; из ћуприске и горњих кнежина Пожаревачке нахије, преко Хомоља на Црну Реку и Зајечар; из Параћинске нахије иа Соко Бању и Гургусовац. Преко ових нахија, и овим правцима, затим, кретала су се и појачања која су долазила из средишњих нахија Србије. Тако је за Милетом Радојковићем, који се у оној моментаној ситуацији 1 маја кре- нуо са 25 коњаника, из јагодкнске нахије пошао оборкнез Ди- митрије Георгијевић са 200 војника.80 За Ером и Поповићем кре- нуо се и рамски капетан Коца Марковић са 100 војника и нешто коњаника;*' за њиме су требали такође да пођу и млавски капе- тан Стеван Стојановић-Ћоса и моравски Јокса Милосављевић са комором и џебаном.$? До 5 маја у покрету су били још и сле- деће капетаније са својим људством: Темнићка, Левачка, Лепе- ничка и Јасеничка, Смедеревска и Рудничка нахија.83 Једнога момента када су у Србију почели да пристижу силно узнемира- вајући гласови о великим концентрацијама низама на Тимоку према Зајечару, и сам кнез Милош помишљао је „било на бој или без боја“ да са 2000 људи своје свите, са старим солдатима и 500 коњаника крене преко Параћина ка истоку. Нешто пре тога и Стефан Ерић добио је налог да најхитније пошаље v Кра- гујевац „списак состојанија војника и њиховог оруж јак. док је једиим посебним налогом било наређено да се веће количине џебане пошаљу и у Крушевац да би се, за сваки случај, обезбе- дило и са те стране.44

У међувремену, док су се нове ерпске трупе кретале ка истоку, око Соко Бање, првог најближег места у коме су још боравили опкољени Турци, ситуација је била оваква: 1 маја увече пред Соко Бању, ,, у бањевачком кованлуку" већ је био приспео параћински капетан Јова Вељковић85 Он је одмах оба-

*° Димитрије Ђ орђевић, кнезу Милошу 2. V. ДА, К К XXIV, 47.*’ К оца М арковић 2. V. у Кривел,у кнезу М и л о ш у . ДА, К К XXIV. 51.

Јокса М илосављевић 2. V. кнезу М илошу. ДА, К К X X IV , 54.*! К оца Марковић Јокси М илосављевићу. Јокса МилосављевиК 2. V.

и з Параћина кнезу Милошу. ДА, К К XXIV, 49.м К н ез Милош Милети Радојковићу и М илосаву Здравковићу 5. V.

из Крагујевца. К К К? 1358. ДА, К К XX IV, 60. s4 ДА, К К X X IV , 58.*5 Јован Вељ ковић „на 3 сата повечеру" из К ованлука бањског 1. V.

Пери Ђ орђевићу „гди буде". ДА, К К X X IV , 50.

К нез Милош и Источна Србија 1833— 1838 45

на Тимоку и главнијих Турака избеглог зајечарског војводе у Великом Извору, ипак су за неколико дана, у цил»у провокација Турци избацивали по два топа јутром и вечером.87 После првих разговора са Србима, Турци су ипак стали да попуштају, дозво- ливши да Срби покупе и покопају своје погинуле на Тимоку, пошто су претходно ослободили известан број заробљених сри- ских жена.‘Ј® Ова два турска геста одмах су допринела стиша- ваљу ситуације.

Такву ситуацију затекао је Милета Радојковић када је са Ресавцем стигао у Зајечар 7 маја. Ступивши одмах у контакт са хазнадаром видинског везира, који је управо био дошао из Видина, са војводом зајечарским, чокојом (спахијом) Асаном и Ћенч агом везирским, Милета, Ресавац, капетан Стева, Ера, на самој тимочкој ћуприји, повели су директне преговоре. После дужег разговора и међуообног објашн»аван>а око покоља уста- ника у Тимоку, српске старешине углавиле су са Турцима мир за Крајину и Црну Реку, по коме је, све до коначног мировног споразума између кнеза Милоша и видинског везира, демарка- циона линија имала да буде на Тимоку, с тим што ће Срби своју стражу држати на тимочкој ћуприји, а Турци нешто даље код неке воденице." Овим споразумом, најопасније жариште распламсаног српско-турског сукоба било је брзо уклоњено. Србк су практично ослободили и окупирали целу теритслрију на истоку на коју су рефлектирали и која им је била призната хатишерифом и руско-турским омеђивањем, с изузетком села Велики Извор, који је за једно краће време још увек био остао у турским рукама.

За то време, српска одбрана утврђивала се и у Крајини, где је такође био очевидан притисак видинских и адакалских Турака, нарочито ових последњих. Тако, до 5 маја српске војне снаге у Крајини износиле су до 1250 војника, и биле су расло- ређене на 18 стража дуж Тимока (од утока Тимока до Коприв- нице, на граници Црне Реке), затим на још две коњичке патро- лирајуће чете у јачини од 100 момака, и неколико војних логора: на Високом Брду, код Неготина (са 250 војника),100 код Коприв- нице, код Сикола,101 затим једна утврђена бусија на великом путу из Видина (100 момака).10г Ово је све било потребно и ради подизања устанка у Кључу, који је био изостао за осталим на- хијама и кнежинама Источне Србије.

Насупрот Крајини, устанак у Кључу развијао се спорије и теже. Поред Адакалеа. већи број турских прибрежних дунав- ских војних станица у Текијама, Сипу, Кладову и Брзој Па-

•7 ДА, К К X X IV , 67. Милутин Петровић, К оца Марковић и Јован По- повић 5 маја из Зајечатоа кнезу Милошу.

•» ДА, К К X X IV , 74.** ДА, К К X X IV , 84. Милета Радојковкћ, М илосав Здравковић и Сте-

ван Стејанопмћ из Зајечара 3. V. кнезу Милошу.1W> ДА, К К X X IV , 70.>"> ДА, К К X X IV , 88. Стефан Стефановић и М ихајло 'Борђевић 9. V-

из Б рзе Паланке кнезу Милочгу.1Л: ДА, К К X X IV , 59.

4b Владимир Стојанчевић

ланци, OTfcHtaBao jfe развој устанка, те jfe устанак овде уствари био насилно организован од стране Стефана Стефановића-Тенке, који је тек 2 или 3 маја,1и8 пошто се био утврдио у Крајини и пресекао везу између Видина и Адакалеа, „запалио фетислам- ску нахију“. У Кључу, сем села даље од Дунава, у којима није било Турака и где је турска власт скоро неосетно ишчезла, кад и у Крајини, прва се предала Брза Паланка. 3 маја у н>ој је већ вршио обезбеђеше један српски буљубаша са 50 војника.104 Са предајом Брзе Паланке, устанак се још јаче размахао. 5 маја цео Кључ „осим поред Дунава неколико села“ био је у пуном устанку, и Кључки кметови су, тражећи помоћи, долазили иа саветовање српским капетанима у Неготину. По извештају од 11 маја, сем Текије и Сипа, под турском влашћу била су још седам села у околини Кладова.105 13 маја од турске власти била су ослобођена још два кладовска села.100 Но, овде није долазило до борби пошто су се Турци сами повлачили, а Срби су, према наређењу кнеза Милоша, избегавали по сваку цену оружане сукобе.

У циљу што ефикаснијег изнуђивања да се Турци мирним путем сасвим иселе из Кључа, на заједничком састанку 13 маја, Милосав Здравковић, Јокса Милосављевић и Тенка били су ре- шили да се капетани Павле, Михаило и „ђулбаша“ Радосав по- шљу пред Текије и Сип како би без „крвапролитија" нагнали Турке да се евакуишу. Tora момента српска оружана снага у Кључу водила се на 1400 војника.107 Упоредо са том конден- трацијом војске, вршила се и жива преписка са адакалским Осман пашом, кога су Срби, позивајући се на царски хатишериф, на сваки начин убеђивали да склони своје посаде из Текије и Сипа и, нарочито, да спречи гусарске (четничке) испаде Узун Алије из Кладова, који је, из освете, на препад палио и жарио по околним српским селима.106

Но, српско-турско поравнање овде је тешко ишло, иако су Турци, нарочито у Адакалеу и Кладову, патили од велике оску- дице у људској и сточној храни. Текије су, штавише, биле поја- чане и са два топа и једним метеризом према Адакалеу.100 Ада- калски паша је чак поручивао како he се „огледати" са Србима за који дан, што је са српске стране било схваћено прилично

ки Исто. Стефан Стефановић кнезу М илошу из Неготина 3. V.■”* ДА, К К X X IV , 70. С. Стефаиовић, П. Богдановић, С. Катић и

М. Ђ орђевић кнезу М илошу из Неготина 5. V. „скорејше".,n" ДА, К К X X IV , 96. „Војна известија." Војни савет к иезу М илошу

из Зајечара 11. V.1(18 ДА, К К X X IV , 100.!<i7 и сто 1(у противноме случају, ако предлож еније наш е не приме,

онда ћемо очекивати реш еније од главнокомандујушчато гна-М илете, хо - ћемо ли се у битку упустити против речених ш анчева“. Капетан Павле имао је 300 војника, С. Стефановић 300, М. Ђ орђевић 400 и Радосав „под- ручник* 400. ДА, К К X X IV , 102. Војена известија, 13. V. из Зајечара.

“>» ДА, К К X X IV , 102. ioe исто.

К н ез Милош и Источна Србија 1833— 1838 47

озбиљно, те јб у Кључ као појачање био упућеМ и Милутин Пбтровић-Ера са 100 коњаника и једним товаром џабане.110 Ме- ђутим, по кнез Милошевом налогу, Срби нису смели да ору- жаним сукобом истерају Турке, што је отежавало брзи завр- шетак српско-турског спора у овом крају.111 Турке је требало дру-им средствима приморати на попуштање. Стога су се Срби решили на мирну опсаду ових гарнизона. И тек пошто су везе између ових турских посада, доласком српских регуларних јединица, биле покидане и на суву и по Дунаву, Турци су били озбиљније угрожени. Немајући велику посаду, 16 маја капи- тулирао је Сип.112 Но, у накнаду зато, Typn»t из Кладова и Ада- калеа вршили су изненадне испаде и харали и убијали по об- лижњим селима, као што је например био случај са селом Осојно.113 Чак су и неки Срби у писарској служби код адакал- ског паше и код кладовског и текијског војводе били на потајни и свирепи начин побијени од Турака.114

Ипак турски отпор је и овде малаксавао. Адакалски паша је најпре одустао од слања својих Турака у Кључ, иако само за једно краће време, свакако под сугестијом једног кнез Мило- шевог писма, а и по упутствима добијеним са Порте,113 а затим су и Текије ускоро биле препуштене Србима.118 16 маја цео Кљ уч био је у српским рукама. Пошто су Срби после тога одустали од блокаде Адакалеа и Кладова, на што уосталом нису ни имали права ни претензија, и пристали да их снабдевају на- мириицама, српско-турски спор у Кљ учу био је приведен крају. Тиме је био завршен и последњи чин оружаног ослобођења Источне Србије: после тога на ослобођеним територијама при- ступило се пуном изграђивању цивилне управе.

У време док је српска регуларна војска хватала граничне тачке према Турцима на Тимоку и Дунаву, у циљу ефикасније! вођења свих ових покоета и координације целокупне српске војске на територији Источне Србије, кнез Милош је, заводећи упоредо ц и в и л н у управу, на чело војне администрације поставио 6 маја Милету Радојковића за ..управитеља над свом у Крајини и T h m o k v дејствујућом војском српском“.11Т По кнежевом овла- шћењу, Милета је имао да руководи целокупном политиком обез- беђеЈва у новоослобођеним крајевима и да предузима све мере

,,л ДА. К К X X IV , 109. 18. V. у Зајечару.,J1 ДА. К К XX IV, 111.42 Исхо.1,3 ДА. К К X X IV , 120.1,1 Исто. Извегитај Стефана С тефапозића из К ладуш ниие 21. VI.•«* Д А , К К X X IV , 70. 5. V. из Неготина. М. Гавриловић, нав. д.,

III, 462.,16 ДА, К К X X IV , 107. С. Стефановић, П. Богдановић и М. Ђ орђевић

17. V. из К ладуш нице.1,7 ДА, К К X X IV , 72. Српски војни команданти v Тимоку, Крајини

и К љ учу били су С. Стефа«овић, С. Катић, М. Ђорђевић, П. Богдановић,Ј. Поповић, М. Здравковић, Д, Ђорђевић, С. Стојановић, М. Петровић Ераи Ж . Ш окорац.

48 Вдадимир Стојанчевић

безбедности и војно-полициског организовања које се као нужне или погодне буду показивале. Његов претходни рад пред осло- бођек>е ових крајева, шегово познавање локалних прилика и л>уди, као и умешност и енергичност у вођењу досадашњих др- жавних послова, препоручивали су га за ову високу и одговорну дужност. Он је сем тога, у сагласности са осталим старешинама српске војске, био надлежан да се посгара за избор чланова ма- гистрата (суда) и управно-полициских власти у ослобођеним сре- зовима. Примајући рапорте од командујућих калетана, он је, заједно још са Милосавом Здравковићем, Стеваном Стојановићем и Јоксом Милосавл>евићем, који су чинили тзв. Војени савет,118 слао свакодневно кнезу Милошу „Војена известија*', излажући у њима сем регистрованих чињеница дневног збивања још и csoja опажања или сугестије о стварима које је требало предузети или уклонити. Укратко, поред пуне војне власти у источним на- хијама, њему је било поверено да се стара о организовању ци- вилне управе, па чак и руковођење преговорима који су се ти- цали разних погранично-демаркационих проблема. За седиште Главног „војеног" стана био је изабран Зајечар.

„Дсјствујућа“ српска војска у источним нахијама била је концентрисана на четири главна места за све време српско-тур- ског сиора у овим крајевима: у Крајини, око Зајечара, у Гур- гусовцу, и ,.по странама Сврљичким*1; сем тога резерва је била стациопирана код манастира св. Петке. Ова војска је била овако распоређеиа:

У Крајини 1425 војника и 120 коњаникаОко Зајечара 2486 војника и 265 коњаникаУ Гургусовцу 650 војникаНа Грамади 300 војника. Укупно 4861 војника и 385 коња-

ника. Резерва код св. Петке износила је 1021 војника и 230 ко- њаника. Укупна војна снага српске војске износила је: 5882 војника и 615 коњаника, односно 6497 војника у укупној суми.

Крајинском војском командовао је Стефан Стефановић Тек- ка и под његовим згшоведништвом стајале су капетаније Звижд- ека под Михајлом Ђорђевићем. Голубачка под Павлом Богдано- вићем, Печка под Стефаном Катићем, и пола Рамске (од ове последње 225 војника и 20 коњаника). Зајечарска војска била је саставл>ена од војника ћупријске нахије са 500 војника и 30 коњаника, ({кггатаа) Пожаревачке са 1200 војника и 80 коњаника. и то од Моравске капетаније под Јоксом Милосављевићем са 600 војника и 40 коњаника, од Млавске капетаније под Стеваном Стојановићем са 500 војника и 30 коњаника, и од Хомољске ка- петаније под Јовом Поповићем са 100 војника и 10 коњаника, затиг.т од Јагодинске нахије у висини од 726 војника и 135 ко- ш ш ика, и то од Темнићке капетаније под Ж ивком Шокорцем са 241 всјника и 40 коњаника, ЈГевачке капетаније од 285 војника и 70 коњаиика. и од Беличке капетаније под Димитријем Геор- гијевићем са 200 војника и 25 коњаника, Затим од 60 војника и

ш ДА, К К XX IV, ш од 17. V. и X X IV , Ш од 18. V.

50 Владимир Стојанчевић

г Српску војску, која је била упућена у Источну Србију, предводили су нахијски кнезсви и срески капетани, и она је потицала из источних и средишњих нахија дотадашње Србије. У акцији наступања ка Тимоку и Дунаву, учествовала је цела пожаревачка нахија са својих седам срезова и нахијским кне- зом Јоксом Милосављевићем; затим Поречка Река са Стефаном Стефановићем Тенком; онда Ћупријска нахија' под „подручни- ком“ Миленом Јовановићем; Јагодинска са три своје кнежине и кахијским кнезом Димитријем Георгијевићем; затим Крагу- јевачка нахија такође са своје три кнежине и нахијским кнезом Пером Туцаковићем; и Рудничка нахија под Илијом Поповићем. Сем тога, учествовала је и „Делиградска нахија“ са своја три среза: Ражањским, Алексиначким и Параћински.м. У висини од 6500 људи, ова војска као и њене старешине, била је на висини свога задатка, иако се не може рећи да је била и сасвим добро опремљена. Извештаји које су Милета Радојковић, Војни савет, или друге српске старешине слали кнезу Милошу са терена. пуни су аутентичне хвале и претстављају стварни израз стања ствари. Управо, тек у Источној Србији, ова народна војска до- бија и формална обележја једне праве, организоване, регуларне војске: главнокомандујућег у лицу Милете Радојковића, главни оперативни штаб: „Војени савет", војну инспекцију, војну по- шту: ,,мез'улане“, ратна логоровања, заставе, добоше и слГ‘4

Новос)зормирана српска власт већ у самом почетку норма- лизације прилика у Источној Србији, непосредно иза одласка Турака, претстављала је фактичну замену турске власти, и по- четак нових страница историје становништва у овим крајевима. Ослобођење Источне Србије са пуним успехом, али и са при- личним жртвама, било је током маја 1833 г. практично приве-

f„ii дено крају. Но, чин народног устанка и Милошеве оружане ин- тервенције требало је потврдити и са правне стране. У принципу се није имало шта новог задобијати, пошто је правни основ у с т у п а њ а истсчних нахија био већ декларисан у султановом хатишерифу 1830 г. Али пошто је ово у с т у п а њ е било анти- ципирано, уствари у з у р п и р а н о, да се не би вређао ауторитет и интегритет Порте, требало му је прибавити једно посебно, на- рочито султаново одобрење, као допуну хатишерифу из 1830 r. Иначе је узурпација могла бити проглашена као бунт против султана, што је опет могло да доведе до даљих политичких компликација већег обима. Но, кнез Милош је вешто иско- ристис случај зајечарске сече у своју корист: он је и Русима и Порти овај крвави догађај интерпретирао као агресију осионих Турака који се нису држали султановог наређења, већ су упо- трсбили с и л ј ' као средство да би доказали своје владајуће право,

«« ДА, К К X X IV , 91.

К нез Милош и Источна Србија 1833— 1838 51

и тиме изазвали нереде. Шаљући своју војску у Источну Србију, кнез Милош је само „поштовао" вољу султановог хатишерифа, и као веран султанов с л у ж б е н и к устао да, у име султаново, заштити лојалну рају против изгреда непокорних локаних тур- ских власти. Ову његову сугестију, у основи тачну, иако нешто наметљиву, прихватила је и руска дипломатија у Цариграду и нодупрла је свом снагом на Порти. Резултат је био правно при- знан.е ослобођења Источне Србије, као једног свршеног чина. __/

Извештај српске депутације из Цариграда по коме је Порта свечано признала границе према српским жељама, следствено и ирема припајању новозапоседнутих крајева, донео је татарин Богдан Ђорђевић у Крагујевац 24 маја увече.,гг' Тај јасни факат признања, као и мисија Карибоглијева код Милоша (почев од 22 маја) учинили су да је кнез Милош брзо проценио ситуацију у новкм крајевима као врло подесну по Србе, па је у сврху што боље к скорије нормализације, психолошке у првом реду, наредио делимично распуштање српске војске у тим крајевима.Eeh 26 маја кнез Милош је издао наређење Милети Радојковићу по коме је сва српска регуларна војска, осим оне под Тенкином командом у Кључу и Крајини, требала да се отпусти кућама заједно са њиховим капетанима и „осталим предводитељима". Само 100 најодабранијих пешака и 25 коњаника од регуларне војске имали су да остану и даље уз Главни штаб. Од капетана, Милета је имао да задржи само Милутина Петровића-Еру,гп који је требао да се онде нађе „у надгледању погранични стража и осталим услугама". Погранична стража поверавала се домаћим Србима сељацима „тако да на смену сва«и 7 или 14 дана редом на пограничну стражу дужност војену изврш ују“.

У Крајини и Кључу Павле Богдановић, под непосредиим старешинством Милете Радојковића, имао је да са педесетак људи одржава граничну безбедност на Дунаву. Текка је био позван у Пожаревац да се лично састане са кнезом Милошем, који се управо био кренуо из Крагујевца. док су остали капетани за- једно са својом војском упућени кућама. Истовремено, кнез Ми- лош јс обећао своје најскорије инспекционо путовање по новим крајевима како би се и сам на лицу места обавестио о пробле- ми.ма и потребама новоослобођених крајева.,2т

111 М. Гавриловић, кав. д., Ш , 462. Уп. ДА, КК. Н ахија Црноречка. Извеш тај М илете Радојковића од 26. V. из Зајечара.

114 ДА, К К X X IV , 118 од 26. V. ДА, К К . Н ахија Црноречка од 1. V.«» ДА, К К X X IV , 118. К нез Милош извеш тава Војни совјет да he

кренути на пут у новоослобођене крајеве: „Моје је намереније, како се из П ожаревца вратим, да у Карановац одем, а одатле преко Круш евца све новодобивенс пределе обиђем, да Бањ у, Гургусовац, Неготин, Б рзу Па- ланку и Зајечар видим и нуж дна располож енија учиним; учините дакле наредбу да путови свуда за пролаз колски иокр*1ени буду и оправљени, а особито онај топовски пут, што преко Гургусовца Бањ и води“. Уп. ДА, КК . Н ахија Ц рноречка од % VI.

К нез Милош н Источна Србија 1833— 1838 59

Beh 6 или 7 јула кнез Милош се, на путу за Зајечар, задр- жао у Новом Хану, где је издао једну значајну уредбу иод на- словом „Расиоложеније страже пограничне од стране Нишке и Видинске", истовремено одредквши број етражарских места на граници, као и дужности граничарске службе чије је старање поверио локалиим капетанима, а врховну контролу Милети Ра- дојковићу. Организација, карактер и пословање ове граничарске службе, састојали су се у овоме: „Код — (наводи се има мсста) — биће стража, и ову ћу чувати људи из капетаније . . . Пре- поручујем дакле капетану . . . , да он на реченом месту свагда стражу држи, и онолико число стражара на њој има, колико види, да је када по спстојателствима нужно. Он ће за ову стражу бити под одговором. Зато нек добро и дсбро мотри. да се оним путем. који онуда из Туреке у Сербију иде, какви злочинци, ил вредоносни људи и непријатељи отечества не увуку. Стража ова нек од сваког. или у Сербију улазећег, ил из ње излазећег, па- соше или тескере иште, и оне, који такове не узимају, да не пропушћа нити у Сербију унутра. нит из ње напоље. И тако исто нек чини са свима људма подозрителнима. Реченог капе- тана биће нарочито дужност. сваке недеље јавллти главном управитељу у овим пределима Милети Радојковићу, Суда на- родног члену, шта се оне недеље на сној стражи догодило, игта је стража за движење какво Турака разабрала, или друго што важно чула, а овај главни управитељ достављаће сва имвестија о томе мени. Ако се ништа које недеље не би догодило. а оно опет нек и за ово јави rope наведеном управитељу са следују- ћим речима: ове недеље све је на миру било, и ништа сс ново није догодило на стражи, мени врученој". Гранични надзор на тереиу био је, дакле, поверен локалним капетанима: Голубу То- мићу за Бањски срез. Јовану Бошковићу за Сврљишки. Стевану Недслжовићу за Тимочки и Тоши Ђорђевићу за Заглавски, већ према томе колико је који срез имао граничне везе са Турском; стражарска места су се попуњавала људством из дотичних ка- петанија. Граничне страже биле су постављене: код Рсовца. на Грамади. на Пандиралу. Глогу. Коронатцу, Алдинцима, на Кли- сури, и на Вратарници. Прва два етражарска места припадала су територији Бањског среза, треће Сврљишком, четврто, пето и шегто Заглавском. а седмо и осмо Тимочком срезу.17

У следећој станици свог етапнсг путовања. у Зајечару, кнез Милош је 8 јула потврдио за чланове суда Црноречке нахије: Милету Милосављевића — Карабашевића из Кривог Вира и Станоја Марковића из Рготине. а за судског писара Станка По- повића. За капетане су били постављени: Милутин Петрсвић Ера у Зајечарском срезу и Јеремија Здравковић v Вражогпначксм, а као њихови . подручници" Милеико Давидовић за Зајечарски срез и Мика Михаиловић за Вражогрначки срез. Радоје Мар-

np«w<nby устанша на Турке, упркос томе да су Турци иза 1813 r„ за једно краће време. управо у том коају имали највиш е тешкоћа да угуш е нацио- нално-политичку хајдучију. О Станоју Јовановићу уп. Гласиик 70. 197.

” ДА. КК. ЗМП XX. 5. К К № 2368 од 6. VII.

60 Влалимир Сто]аичепиК

ковић био је писар у Вражогрнцима.1' У погледу граничне слу- жбе, биле су установлЈОне три граничарске страже у Зајечарекој капетанији: на Грљану. Зајечару и Грлишту, и две у Вражо- грначкој: на Вражогрнцима и на Трнавцу.и>

У Неготину се кнез није много задржавао. Но, његов бора- вак у свом месту значајан је био за oee крајеве по томе што је дотадашњег млавског капетана Пожаревачке нахије, и једног од команданата српске војске на Ти.моку и у Крајини, Стевана Стојановића произвео у чин сердара — титула и звање које су у Србији дотада имали само још чувени рујански капетан Јован Мићић и Тома Вучић Перишић."" У ласкавом акту који је био упућен новоме сердару 13 јула. стајало је. не без извесне тачно- сти и одавања признања једном способном војном старешини. следеће: ..ЈБубов, верност и приврженост ваша к прељубезном отечеству и личносги Нашој, при тсм одличне способности, то- чност и примерна ревност ваша, коју сте добродетељи не само при отлрсмању дужности дојакошњег званија вашег, као капе- тана млавског у Пожаревачкој нахији довољно показали. но и у различним приликама, а нарочно при врученој вам овог после- ди.ег времена дужности советника при главном управитеља нашег у пределима тимочким и крајинским јасно засведочили. придобиле су вам височашје Наше Књажеско благоволеније, и совершено к вама повереније, и случиле су на вас Моје праведно побуђеније, да вас од капетана горе речене капетаније наи.ме- нујемо и произведемо за сердара у Крајини и Кључу. — По- стављајући вас сердаром у реченим пределима, вручавамо вам главно у њима надзираније, и нарочито над свима путовима и сувим и воденим које назираније клонеће се на то, да се на овима као и у целом реченом пределу сваки поредак, тишина и опшче безбедије одржи. — К лакшем и скоријем постиженију намеренија овог почињавам вама оба капетана у Крајини и Кључу, шта више за неко време и сами магистрат нахије кра- јинске вашему руководству воверивамо, препоручујући вам. да свс заповести, које се од Нас и Суда народнсг издаду. не само сами точно извршујете. но и на то мотрите да се оне и од под-

ДА. К К XXIV, 122 под нахија црморечка. ДА. К К X IX , 29. Дави- доаићев Забавник под иахија зајечарека. Пада уочи да је из суда изостао као н.сгои члси иознати Сима Николић. оборкиез Црие Рске под Турцима. еличпо ИваиЈу Стојковићу. Међутим, нсшто касније, кнез Сима сс олет враћа судској струшг и то као „претседатељ" и „надзиратељ суда нахијс за - 'ечарске". Ноштнс Србске за 1834. N? 348 од 6. II, 22 — П о Мемоарима Сто- jnra Оимића, кнез Сима је баш у време бављења кнеза М илош а у Зајечару молио киеза да га пош теди судеке части, да се не би због тога, и због свога рада на ослобоћељу Ц рие Реке, исувиш е замерио Турцима који су у својим рукамз држ али у Видину као таоца његовог млађег сшга. задрж аног из времена устанха, а кога је тек касније услео кнез Милош да ослободи од Турака. Зборгшк II, 51.

19 Уп. гап . 17. „Доотисано" 8. VII. у Зајечару.20 Неш то касније помиње се и Koija Марковић. Новиие ербске за 1836

,V», 5 од 13. II.. 17.

К н сз Милош и Источна Србија 1833— 1838 61

чињених власти без и најмањег одлагања у дејствије приводе. — Уверени смо, да ћете се ревносним и совесним отправљањем, дужности ваши и у овом новом отличном званију отликовати. Отечеству и Нами на чест и ползу, вама самим на похвалу, и да ћете тако получено у вама повереније подпуно оправдати и јо ш те . више Наше Књажеске милости себе достојним учинити".21

Очита је била у овом постављању кнежева тенденција извесне централизације разних компетенција војне и цивилне, судске и управне, власти у једним рукама, може бити због спе- цијалног гголожаја у коме су се налазили Крајина и Кључ према Видинском пашалуку и према турским гарнизонима у Адакалеу и Кладову, а може бити и због специјалног економско-правног положаја који су ова два среза имали под Турцима, као царске мукате. Није искључено да је и ова задња компонента налагала. због још неугашених специјалних фискалних обавеза нрема Порти, концентрацију ових пуномоћја ради боље не само безбед- ности, већ и евиденције ових до 1833 г. привилегисаних кне- ж ина." После оваквог кнежевог устројства на челу државне управе Кључа и Крајине, дакле. стајао је сердар Стеван Сто- јановић, коме је лично био потчињен Глиша Павишевић. као „писар сердарски“. а кога је касније заменио Михаило Ђор- ђевић."1

18 јула у Брзој Паланци кнез Милош је издао и писмену уредбу о постављању судија и капетана са њиховим помоћним особљем у Кључу и Крајини. пошто их је свакако још у Не- готину стварно и био потврдио или увео у њихове дужности. Чланови магистрата крајинског били су: Илија Марковић.-4 Ђура Марковић и Тодор Владовић, а писари магистрата Благоје Атанасијевић. Ж ивко Динуловић, и касније Стефан Радмиловић. За капетана неготиског потврђен је Марко Петровић. а за ње- говог подручника Стојан Пауновић. У Кључу је за капетана по- стављен Ђорђе Атанасијевић.-5 Сви новопостављени или потвр- ђени чиновници судства и управе, као специјални знак кнежев- ског постзвљења. били су огрнути украшеним „бињишима" или капутима. У кнежево име, сердар Стојановић. нешто касније иза кнежевог одласка, свечано је ,.огрнуо“ „сударце" у Не- готину.2®

У Брзој Паланци кнез Милош је издао још два важна зако- нодавна акта која cv се односила на државну администрацију Кључа и Крајине. Први кнежев акт — ,.наставле«ије“ npe- цизирао је у девет тачака надлежности и дужности сердара

11 ДА, К К X IX . 28. К К К? 2423 од 13. VII.’г Економскн опстанак Адзкалеа сасвим је зависио од снабдевашп

нампрницама из Србијс, посебно од права на риболов v Дунаву, које је Милош узео у своје руке.

23 ДА. К К X IX , 72 и XIX. 70. s‘ М. Петровић, нав. д., тач. 3, 521." ДА, К К X X IV . 122 под магистрат крајински. ДА, КК XIX, 29. Д а-

в н д о в Ј г ћ е в Забавник под нахија неготинска," ДА. К К X IX . 35 од 16. VII.

62 Влалимир Стојанчевић

Крајине и Кључа Стевана Стојановића: прво, да му се поверава ..надзираније и управленије“ у Крајини и Кључу с изузетком Текије и Голубиња „која се другом окружју причисљава“ ; друго, да има свога писара; треће. да преда надзор над скелама у Кључу Сими Милутиновићу као новопостављеном ђумругџији; четврто, да држи потребан број оружане пратње; пето, да постави стра- жарска места на крајинском делу Тимока, а у Кључу на Кла- душници или Сипу; шесто, да му се потчињавају сви службе- ници у Крајини и Кључу; седмо, да му оба капетана подносе недељне рапорте о догађајима у њиховим капетанијама; осмо. да изводе ових рапората шаље кнезу на евиденцију; и девето, да се сељаци села М и х а ј л о в а ц који су се доселили са Ве- ликог острва — изузимају од сваке дације за три године, сем порезе и кулака.27 Други кнежев акт односио се на постављање Симе Милутиновића за ђумругџију у Кључу, који је међутим ускоро замењен са Мијатом Петровићем.2*

На одласку из Источне Србије, преко Мироча за Пожаревац, кнез Милош је у Милановцу донео још једну уредбу која се односила на постављање Мише Анастасијевића за капетана дунавског. Установљење овог звања кнез Милош је формулисао у посебном акту у коме се наглашава важност трговине на Ду- наву и потреба да се трговачка пловидба на њему регулише на извесним принципима јединственог административно-судског поретка. „Многостручно искуство и ссобита вештина у трговини воденој — стајало је у дипломи Миши Анастасијевићу — к томе познато иравдољубље ваше, која су Нам качества чиновници наши Стојан Симић и Вучић Перишић похваљивали, први да их је при вама приликом честнократног проласка свога кроз Пореч по државном делу чињечог приметио, а други за време иребивања свога у Поречу искусио, обратиле су Наше Књ аж ев- ско вниманије, и служиле су Нам побуђенију да вас по делу воденог пута сд Голубца до ушћа Тимока судијом наименујемо под названијем капетана дунавског. — Производећи вас на ово достојинство, вручавамо вам у дужност. да главно надзираније имате над одржанијем поретка у трговини воденој на горе ре- ченом путу и да све тербе које се по делу ове трговине између трговаца и реиза и тајфа породе, испитате и то све да чините v присуству два беспристрасна вешта трговца, који с вама за- једно на пресуду да се потпишу; гди сами решити не узмогнете, или терајући са стране на вашу пресуду не пристану. да се канцеларији Нашој односите. А свима надлежним властима српским налажсмо, да вама кога ће за чиновника у реченом ка- честву признати. сваку при делу званија вашег нуждну, руко- помоћ безпрекословно даду.“29

Са кнежевим одласком из Источне Србије, у њеним кра- јевима почела је нормално да функциснише дожавна власт

st М. Петгх>аић. нав. Д., I 645. К К 2445.** Исто. 897. К К 2446.M Гласник 71, 270—271. ДА, К К XX IV. 218. Дипломе и укази. К К

X XIV. 57 од 17. VII.

К нез Милош и Истонна Србија 1833— 1838 65

бима, дотадашљој раји, очитовало на више начина. Иетина, про- тив султанове воље сни нису смели отворено да иступају, али нзвеене акдије које су предузимали биле су директно уперене против имаља. живота тамошњег становништва и протав инте- реса новоустројене кнез Милошеве удраве. Алакалски паша је још од времена спремања кнежевог путовања по новоослобо- ђеиим крајевима потајно толерисао пљачкања својих пандура тш селима Кључа,41 а видински везир је v знак демонстрадије лрема кнезу Милопгу забранио свако кретање и прелажење границе на Тимоку.42 Нарочито је неспокојство завладало по кључким селима услед учесталих убистава тамошњих угледних људи. Тако је још 11 јупа 1833 г. био нестао голубинеки кнезић Адам,48 а 15 т. м. Тенка je извештавао кнеза Милоша о убиству кмета села Подвршке. и кнезића и друга два кмета еотта Реке. Док су кметови били убијени „безчеловечном смрти" ниже Те- кија v HCKoi Алијиној башти, кнезић ie био заклаи v атаоу Брзе Паламке.44 Видинци су пак увелико чинили „движенија војена“, иако је Тенка био уверен да је то било предузето више ради контролисања пограничних Бугара, но ради налада на Србе., '; Кратко затишје које је v Крајини и Кључу владало за време проласка кнеза Милоша кроз ове K paieoe. било i e опет преки- нуто турским препвама.4в Сам капицибаша и hexaia видинског везира Мемед ara је својегласно и јавно понавл.ао ове турске препне и повећавао већ створену забуну.47 Нови серлар Кра- iHifo и Кључа Стеван Сто1-ановић. 27 и 29 јула нзвештавао ie кнеза Милоша јча је „злоћуди везир“. опет затвооио границу. и да гомила во|ску у Видину iaBHO претећи и Спбима и Впа- сима.48 Ћоса је, под дејством vзнемиравaivћих гласова. већ био наумио 29 р/ла да напепи евакуацију пивилног етановништва v планинске збегове. O n eK v iv h n брзи турски напад из Видина v правцу Кладова, он i e и без кнез Милошевог налога већ био затражио неколико стотина војника од Стефана Стефановића-

41 ЛА. К К X IX . 14. Извеш тај Стефана Стефановића Тенке ол 8. V I’ „Како клааовски кметови моле да кнез пиш е адакалскои n m i m “ да би овај учннио запт пандтаима својим". ко}и ..аслуиким начипом пљачкаК' српск.з ceria поред Лтаава" и да им се пошл.е 300 пушака како бн се сами браннлн од ових турских иаппда.

** Исто, Тепка извеш тава како пидипски пезир ие допуш та кретање ни i-n ТУреке у Србију. ки т ОрбиЈе v Турску, и да |е „суви пут затворен".

** ДА. К К . X IX . 17.“ ДА. КК . XIX . 18. Уп. ДА. КК НахиЈа Црлоречка. И звеш тај од 5. VI.*’ Теика пзвештава како Видинци чине „движенија војена. но мислим

виш е од стра да им се подајници ш начин погтаничии нашн места ие по- буне". ДА, К К X IX . 22 Извеш тај т Неготина 19. V.

ДА. К К XIX , 32 од 20. VII.47 ДА, К К XIX , 35. Сердар С. Стојановић 26. V ir. 1833 нз Неготина.** ДА. К К XIX , 36, 38. Сердар Стојаиоаић кнезу М илошу 29. VII:

„Гласови учесташ е да је пун Видин војске по хановима, и по конацима свуд јаба«аца пуно, и придолазе још а све иш одмукла и хоће Турци заисга на нас ударити који д ан “.

К н ез М ллош и Источиа Србија 1833— 1В38 69

слато специјалио ,,наставленије“ које се састојало из 12 тачака, од којнх су се првих шест одноеиле на питање ограничавања, а осталих шест на питање исељавања иодринских Турака, о којсм се такође имао старати заједно са београдским везиром и Х.усеин паша видинеки.

Ilo овоме наставленију, прва тачка давала је Симићу општа упутства о разграничењу које се имало обављати према Коце- буовој карти чији је један егземллар на руском језику био упућен Симићу, а други на турском из Цариграда видинском везиру. Другом тачком за српске комесаре били су наименовани члан Суда народног Ћсрђе Протић и параћински капетан Јован Вељ- ковић. Њ има су ка терену били стављени на службу локални капетани. са којима cv они имали да од т\'рских чиновника приме примопредају нове границе. Трећа тачка говорила је о карти коју је кнез Милош нримио од руског посланика у Цариграду. Четврта је налагала српским комесарима да приме и село Ве- лики Извор које је онда joui било у турским рукама. али које је према карти припадало Србима.75 Пета тачка је говорила о значају и карактеру сдрећивања граница: ..Што год комесар Ху- сеин-пашии преда мојим комееарима. свуда да се или гора про- крчи пр нашироко, или да се дипгу умке, које ће на вјеки зна- цима бити. куд су шш прошли, и иста су први предали, а други примили. За ово дјело даће се нужно наставленије надлежшга српским калетанима, да журно число Срба тога ради v готовости држ е“.7- Шеста тачка је говорила о случајевима где је граница имала да пређе средином насеља или сеоских атара: сељаци су имали „да се сами изјасне куд оће да иду с кућама својим, пак онде да се умка тога мјеста удари“.

Допуну овом наставленију, које је више садржавало прин- ципе о разграничењу, пружало је једно друго наставленије које је, као акт радног карактера, било упућено комесарима Ђорђу Протићу и Јовану Вељковићу. На основу наставленија С. Ои- мићу. карте руског комесара Коцебуа и турског Лебип-ефен- дије из 1831 г., и копије Портиног фермана Хусеин паши о раз- граничењу, кнез Милош је v десет тачака одредио задатке н.иховог одласка на границу. Кнез изричито заповеда да коме- сари призивају ..потајним образом“ локалне капетане и два до три најпоузданија и најотреситија кмета из крајграничних села који ће се поучити да, ако би комисија требала њихова обаве-

, l М. Петровић. нав. д., 312; „4. Б удући да. по гласу карте, Сербпји и Велики Извор припада, а ја га љ етое загго ниеам заузео, што сам ее бо- јао да Турци, унугри налазећи се, не почну бити се, иак да пуш ха не иукне, које је сам Х усеии паша меии свјетовао да се тога само чувам; то нек и исто село комесарима мојим преда".

,3 Исто, 313: „5. Ш то год комесар Х усеин пашин преда мојим коме- сарима, свуда да се или гора прокрчи по нашироко, или да се дигну умко, које ће на вјеки знаци.ма бити, куд су они прошли, и иста су први пре- дали, а други примиди. За ово дјело даћ е се нуж но наставленије п здл е- жним србским капетанима да ж урно число Орба тога ради у готовости д р ж е“.

70 ВладиМир Стојанчевић

штеља, претставе стварн тако да оне апсолутно и максимално иду у корист српске стране. Кнез је такође препоручивао да се настоји да се urro више. уколико се зато пружи могућност, захвати од турског земљишта. Исто тако кнез Милсш је наре- ђивао да се умке, погранични знаци, подигну само по равницама и насељима, а преко шумовитог терена да се начине крчевине, које ће се, потом, сваке треће године „почишћавати да не би горн спет зарасла, и граница изгубила се“. Капетани су се мо- рали побринути да комисији буду на руци све угодности око смештаја, исхране. путовања и сбележавања границе, и да се у ту сврху увек мобилишу тамошњи сељаци са потребним бро- јем алата и теглеће стоке.73 Комесарима је био придружеи и „земљомерац“ Форнаро, који би „колико му краткост времена и опстојатељства допусте, спиеао ји (границе). а притом и пла- нирао ударање умки или крчење гсре“.71 Гранични капетани су већ раније били обавештени о почетку рада на ограничењу и истовремено упућени у све врсте послова који cv спадали у њи- хову надлежност.

11 децембра т. r. Ђорђе Протић и Јован Ве.љковић кренули су за Видин, где су Хусеин паши предали кнежево писмо и овла- шћење за његове комесаре. 16 децомбра турско-српска комисија кренула је из Видина ка Тимску и отпочела са радсм. почевши од правца њетовог ушћа па идући даље према узводном току.75 Све до атара села Великог Извора, где су их дочекали С. Симић, Ј. Милосављевић и М. Радојковић. није било никаквих тешкоћа у раду комисите. пошто је матицом Тимока ишла и ерпско-тур- ска граница. 19 децембра српски комесари примили су и Ведик*т Извор који .ie, иако дотада у рукама Турака. припао Србији на оснсву картографских података. Турски субаша кф и је дотада

Исто, 314-315. — в. Архив САН, бр. 8995. К К 4245 од 7. X II. кнез М илош наређује М илојку Ивковићу, капетаиу Алексинач.ког среза између осталог: „Ваш а дуж ност биће потгре научити љ уде, како ће у том говорити на паш у п олзу , и како he комисарима доказивати, да су у време, кад су Руси из Србије о т т н л и под српским правитељством били, и да су 1831 год. руски комисари преко н,их преш ли и рокли им да к нашој страни при- надлеж е".

7‘ М. Петровић, нав. д„ 316—317. К К 4245 од 7. XII. „Будући да се не зна, који ће дан исти комисари к којој граници присш ети, то за н"ж но судим, да ви, по пријатију овога писма још, изиђете у прво погранично ме- сто ваш е капетаније од стране Видина, и у њ ему да и чекате, докле год ие дођу, а међутим да ш иљ ете к њима љ уде ваш е, који би дознали, кад he у ваш у капетанију ступити. Они h e ићи с повећим числом љ уди и коња; зато вам и налаж ем , да се за времена још те састарате за све, ш то je к д о - чеку н.ином нуж но; ви да опредељ ујете и спремате за њ их конаке, који би најближ и били к граници, на којој he се умке ударити; ви да имате увјек и повеће число љ уди мз ваш е капетаније при ееби, с нуж ним алатом, еи - кирима и мотикама, који би умке ударалц, и л и гору проеецали, гди би комисари рекли, да се то чини; ви да и дете д у ж све ваш е капетаније и до гракице др уге с њима, и да иј првтите свуда; н ећ е с горе бити, да и по неко число коња за њи имате у првправности; најпосле ви и највјеш тији љ уди ваш е капетаније, дајте им нужна' извјестија о свему, заш то би вас они запитали у призренију пограничвније мјеста и граница."

” Исто, 317.

К п ез Мплош и Источна Србија 1833— 1838 105

Није познато, али је врло вероватно да је кнез Милош на- ређивао, преко локалних органа власти, и изградњу сеоских путева. везујући их са главним друмским артеријама Источне Србије. како у циљу бољег економског повезивања њених кра- јева, тако и у циљу лакшег комуницирања органа власти са сеоским општинама.

Пробле.м сабијања и ушоравања сеоских насеља кнез Ми- лош је изнео још на Спасовској народној скупштини 1834 г., а у том смислу је издао касније упутства и законске одредбе. Тако је већ у пролеће 1835 г. у Параћинској нахији девет „моравских села“ и пет „ с брда“ расељено и поново сасељено у свега гри села.38 На граници Параћинског и ЋуприсКог среза, у пролеће 1835 r. слично је било урађено са још два села: Врапчанима и Жировицом, тако да је прво било „намештено" у Параћин, з друго у Ћуприју.89 1837 г. кнез Милош издаје указ Управител- номг Совјету „да власти и старешине толкују народу штету, прокзлазећу отуда, што су села растркаиа, и ползу, која прои- злази из ушоренија села и збијања кућа уједно, па да свим си- лзма постарају се, како старешине, тако и кметови мало по мало села уједно сбијати, и ушоравати, да би се благостојаније на- родно, отуда произилазеће, умножило".40 Априла 1837 г. сва исправиичеетва Источне Србије добила су циркулар Совјета о ушоравању села и збијању кућа, да по њему поступе.41 Те године инжењер барон Гордон обилазио је неко време Ресаву, и пре- длагао села која су се требала ушорити; вероватно је да је ту исту службу вршио и у Поречкој Реци и у једном делу Крајине где се већ бавио изградњом друма преко Мироча.42, У Источној Србији ујесен 1838 г. кнез Милош је наредио да се „по сушче- ствујућој уредби о ушоренију села, на своја места поставе и v надлежни ред доведу" села Трновац, Брестовац и Кривељ.43 Иако нема очуваних података, вероватно је да је до сличних наредби дошло и за још нека села у Крајини и Црној Реци, где је богатство у грађи и новчаним средствима омогућавало лакше извођење уређивања села. По предању, у Заглавку су онда „скупљена“ села: Кандалица, Доња Каменица, Штрпци, Ж у- ковце. Штитавци, Дејановци,44 а у Тимоку села: Јаковац, Воро- вац, Зуииче.46 У исто време вршило се и „спуштање планинских села у речне долине или поред комуникација".

Много је већа пажња, међутим, била обраћена ушоравању, урбанизацији градова. Кнез Милош је у ту сврху предвидео два важна момента: погодност тла за будући нормални развој градских насеља и изградњу градских блокова кућа и улица

89 Т. Р. Ђ орђевић, нав. д., 219.s* Исто, 221.

Зборник закона X X X , 175.41 Д А , ДПС за 1837, бр. 1011.45 Исто, бр. 2542.*’ Т. Р. Ђорђевић, нав. д., 443. “ Н аеељ а IX , 26.49 Исто, X X IX , 413/4.

106 Владимир СтојанчевиН

прсма појединим архитектонским шемама. Пореч који је био на незгодном месту и отуда чеето плављен, 1832 г. пресељен је на обалу и прозван Милановац.4'1 Овде је пресељаваше станов- ништва трајало недељама и било је споро изведено, због оску- дице у новцу и грађи, нарочито код поречке сиротиње. Кнеже- вић Милан је са 10.000 гроша ..финансирао" пресељавање сиро- тиње, те је у његову част и ново насеље добило име по њему. На изградњи Милановца радили cv Цинцари-Гоге, који су ка- сније радили и по осталим градовима Источне Србије. Сличан је положај био и са кладовском вароши. Иако су варошани чекали још од 1835 г. на обећани план о урбанизацији града, кнез Ми- лош ra је дефинитивно одобрио тек априла 1837 r.:4S центар чар- шије био је регулисан рушењем неких кућа ,,до основанија“, а 20—25 кућа „удовичких и бедних сиромаха, обтерећених с де- чацима и страдајућих од воде“, бшго је државном помоћи пре- мештено и изнова саграђено на новим плацевима. Неготин, који је и као Кладово имао већ формирану и устаљену чаршију, остао је на свом старом месту, упркос томе што се кнез Милош једно време носио мишљу да ra извуче из блата и премести ближе Дунаву,49 Такође током 1838 г. алексиначки магистрат тражио је обавештења од Државног CoBiera у погледу доласка инжењера и будућег регулисања града.50 Но, свакако да је и огде, као и по другим варошима Источне Србије. регулација чаршије и новоизградња станбених делова претходно морала да добије сагласност инжењера које је кнез Милош неуморно слао у инспекцију слично сиоме као urro је то случај и са урбаниза- цијом Ћуприје, Крушевца, Београда и других/’1

На социјално — културном плану, кнез Милошева делат- ност у Источној Србији огледа се још у друга два постигнућа: уређењу бања и у уређењу санитетске и ветеринарске службе. На територији Источне Cp6nie и пре 1833 г. биле су познате две лековите воде и две бање: Соко Бања и Брестовачка Бања. По ослобођењу, увиђајући њихов значај, 1834 г. кнез Милош ie по- средством докотра Куниберта слао на хемиску ана.пизу Меди- иииеком факултету у Бечу „4 стакла“ брестовачке воде и „2 стакла бањске" воде. упоредо са водама из Паланке. Јошанице. Рибара и Вишњице, да би се тачно утврдило за које су све слу- чајеве болести оне лековите/2 Но. све до доласка барона Хер- дера 1835 г.. који је по Србији иепитивао рудно богатство земл,е, imie била v научном смислу темељито позната права лековитост ових бања. Хердер је, испитујући квалитет и хемиски састав воде Брестовачке Бање утврдио и препоручио . да ie врло ле- ковита и v многим болестима благстворна, једно због своје знатне

** Т Р. Ђорђевић, нав. д . 159— 162.•' Mi-ro. 170—172.

ДЛ. ЗМП XVI од 5. X. 1834.50 Т. Р. Ђорђевић. нав. д., 23651 Исто, 225; 191; 36, 39.55 Х ердерово Путовање, 19, 20. Новине Србске за 1834, од 11. VIII.

К нез Милош и Источна Србија 1833— 1838 127

коју се интересују трговци Босне, Видина и Румелије,80 ређе крајеви Београдског пашалука, који чак у неку руку, држе мо- нопол трговине стоком са Аустријом. Слаба циркулација новца у крајевима Источне Србије, нарочито оног аустриског, сведочи о ниском ступњу градске привреде, а посебно трговине. Ова оску- дица у новцу била је једна од главних брига српских државних власти приликом купљења порезе међу становницима Источне Србије.81'3

С т а н о в н и ш т в о и с о ц и ј а л н и о д н о с и

IСтановништво Источне Србије после 1833 г., поред нацио-

налног и економског ослобођења, почело је да се слободније развија и у социјалном и у популационом погледу. Популациони састав и демографске карактеристике становништва у Источној Србији могу се доста поуздано изнети на основу очуваних по- датака тога времена. Пре свега пораст становништва могао се видети из изнетих чињеница о пореској ситуацији појединих капетанија и нахија Источне Србије, с том примедбом што је стварна основа популационог пораста остала неприметна, с об- зиром да су се пореске главе пописивале према чиниоцу женид- беног статуса, односно после 1835 г. према порези коју су пла- ћали сви који су навршили двадесет година. Повећани наталитет, при оваквом критерију, није се могао открити и тачно упознати због тога што се генерације до 20 r. (односно до просечне ж е- нидбене године мушкарца), нису бележиле, исто као и све ста- росне rpvne женског пола. Сем тога, тзв. шупље старосне године, у пореским пописима снажно су умањиле укупан број, управо због тога што су генерације рођене током Првог устанка, између 1807 и 1813 г., дакле генерације између 20—26 r., биле по ната-

** К н ез Милош у свом налогу К К 4225 од 8 -Х 11-1833 забранио је ино- страним трговцима рад у Источној Србији. Сељаци су могли да изнесу у В идин до 100 ока браш на ради куповине соли; иначе извоз хр ане био je забрањ ен. Једино се од овога кзузимао неки Лесковчании, (Лесковац село v Црној Реци) коме је било дозвољ ено ,.да храни до 100 брава свињских". ДА, К К X X X V I, од 29-ХИ-1833. Неки Турчин Абдија купио је 1837 r. 700 овнова из Хомоља и околине које је намеравао да преко Карановца тера за Босну. ДА, К К X X X I (Ћ упријска нахија) од 26-VIII-1837. Такође је неки Јован Томић из Босне куповао навелико вуну у Црној Реци, коју је преко Чачка пренео за Босну. Исто од 17-1Х-1837. К нез Милош је наређивао л о- калним властима да воде строги надзор над страним трговцима, и да прате нарочито њ ихов контакт са домаћим људима. ДА, К К X I, (Гургусовачка нахија) од 7-VII-1837.

*"* Поводом превентивних мера затварањ а српске граннце 1836 г. Аврам Петронијевић и С. Стојановић, који су ради тога обилазили јуж н у границу, молили су кнеза да уместо К атунске парлаторије дозволи отва- раљ е парлаторије на Грамада, пошто „никако се не м ож е мимоићи, ибо Сврљичка и Гургуш евачка горња ни одкуд с др уге стране пару какву нем ож е узети за своје сено, масло, сир, овпу и т. п.. кромје од Ниш а, и Пирота, а вући овакве ствари чак у Алексинац, једно што h e бити сасвим трудно и далеко, а друго што морају с колима, овамо идући, преко турски села пролазити". ДА, К К , 1-126 од 21-Х1-1836.

т Владимир Стојанчевић

литету војничким догађајима устанка јако ослабљене, као што је уопште у то доба број мушког становништва у зрелим годи- нама, отприлике између 15 и 50 r., био јако десеткован. Отуда цифре пореског карактера о увећању становништва Источне Србије за 2902 пореске главе, за стицање увида у популациону и демографску карактеристику имају само мало одређену, или релативну вредност.

Пунију и далеко вернију слику бројности и распореда ста- новништва Источне Србије дају подаци Владимира Јакш ића,81 изведени на основу пописних података за целу Србију у лето 1833 r. По овим подацима Источна Србија, према појединим окружјима бројала је: у алексиначком 20.198 лица, књажевачком 23.943, крајинском 42.221 и црноречком 28.063. Укупно 114.425 становника од 678.133 колико је бројала цела Србија.82 По овим истим подацима, средња густина насељености крајева Источне Србије износила је око 729,5 према средњој граници насељености од 856 колико је била за целу Србију. На једну географску миљу, број становника у Алексиначкој нахији износио је 641, у Књажевачкој 787, у Крајини 736, у Црној Реци 754.83

Број кућа и пореских глава за поједина окруж ја и капета- није Источне Србије 1834 r. износио је: у Параћинском окру- ж ју, у 29 села Ражањ ске капетаније84 711 кућа и 724 пореске главе (поред 20 опроштених лица од лореза); у Бањском оокру- жју, у 23 села Алексиначке капетаније85 6 47 к. и 646 п. гл. (10 спроштених од пореза), у 26 села Бањске капетаније80 725 к. и 824,Р2 п. гл. (15 опроштених), у 30 села Тимочке калетаније87 1195 к. и 1250,3/4 п. гл. (55 опроштених), у 47 села Сврљишке калетаније88 1051 с. и 1404,3/4 п. гл. (25 опроштених), у 40 села Заглавске капетаније80 1375 к. и 1425 п. гл. (15 опроштених); у Црноречком окруж ју 1837 г. у 21 село Вражогрначке капета-; није80 било је 2348 к. и 2266,V 4 п. гл., у 23 села Зајечарске капе- таније91 било је 2444,V2 п. гл. 1834 г. рачунало се, по једном спи- ску црквених дугова владичанским епархи)ама, да је Црноречка нахија укупно имала 4196 кућа; Крајина 6780; Гургусовачка 2426; Бањско-сврљишка 1707, а Параћинска 2507 кућа82. Као и код броја пореских глава, тако је и овде незнатно варирао, у оба ова пописа, број кућа у појединим нахијама, чак и у појединим срезовима, што је ове могло.да буде последица мање прецизно-

“ Гласник ^31.97— 100.” Исто, 99— 100.“ Исто.** ДА. Поклони и откупи X X X V III 231.** Исто, 232.“ Исто, 233.,т Исто, 234.** Исто, 159.** Исто, 153.

Т. Ђорђевић, нав. д. 446.1,1 ДА, Поклони и откупи VIII, 33.** ДА, ЗМ П Х Х Ч Ц , 178/6 под: ..Списак дуга патријарш ији од предо-

бити предела", (авгусг) 1834. Уп. ДА ЗМП X X X V III. 190 (1833).

К н сз М илош и Источна Србија 1833— 1838 129

сти при једном од вршених пописа, било исељавањем (или изу- мирањем неких кућа), било досељавањима са које друге стране. Свакако је попис државних власти био тачнији и пунији пода- цима. Из овог пописа може се видети и бројност и јачина села према броју кућа за сваку од наведених капетанија, као и општи лреглед густине насел>а.'ЈЗ

капетаиијс: до кућа 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 преко 1С0Ражаи.ска: 6 11 3 4 3 — 2Алексиначка: 3 9 4 3 2 — 1 1Бан.ска: 3 10 4 4 1 1 1 2Спрљишка: 9 14 11 6 6 1Т имочка: — 11 3 6 2 1 3 1 — 1 2Заглавска: 4 9 13 3 3 2 3 2 — — 1

Укупно: 25 64 38 26 17 5 10 5 — 1 4

Као што се види, сеоска насел>а Источне Србије најчешће су била груписана између 10—40 кућа. Породица у Источној Ср- бији није била многол>удна: махом је давала једну пореску главу, ређе две. Породице 3-—4 пореске главе биле су реткост у Источ- ној Србији.94 Задруге су биле слабо заступљене, а бројност чла- нова породице код Срба била је већа него код Влаха, као што се и задруга више одржала код првих.

Каква је, у демографском погледу, била ситуација у Источ- ној Србији после отстрањивања турске власти, може се видети најбоље из неколико других података оскудне и ретке црквене статистике онога времена. Ти су подаци узети из очуваних про- токола рођених, венчаних и умрлих између 1837—1839—1841 г., дакле од времена када су се сни почели водити. У Крајини, по црквеним пописима трију парохијалних цркава: неготинске, табаковачке и брусничке,95 кретање броја рођених, умрлих и венчаних износио је за период 1837—1841 r., по појединим го- динама овако:

рођ. умр. венч. вишакНегот. пар. 1837 г. 143 38

1838 г. 154 351839 г. 156 421840 г. 150 461841 г. 160 34

До краја 1839 г. 453 115

До краја 1841 г. 763 195Табак. пар. 1837 г. 24 6 11 18

1838 r. 14 9 6 51839 г. 16 8 8 8

” И з појединачних пописа. према нап. 84—89.“ Мита Петровић, нав. д., II, 611—613.'5 Њ ихове наслове види у нап. 46, у одељ ку И сториографија.

130 Владимир Стојанчевић

1840 г. 21 11 7 101841 r. 25 II 5 14

Д о краја 1839 г. 54 23 25 31

До краја 1841 г. 100 45 37 55Брусн. пар. 1837 г. 18 19 2 _

1838 г. 26 19 16 71839 г. 42 9 14 331840 г. 48 22 21 261841 г. 60 25 8 35

Д о краја 1839 г. 86 47 32 40

Д о краја 1841 г. 194 94 61 101

Иако ови подаци заступају тек незнатнији део Крајине, ипак се из њих може донекле пратигги демографска линија ра- звитка становништва по наталитету, моралитету и броју склоп- л>ених бракова.

За сокобањску парохију, у 1837, 1838, 1839 г. број рођених износио је: 97, 107, 270, а број умрлих 29, 21, 27. У бањском селу Врмџи 1837 и 1838 r. број рођених износио је 35 и 49, а број умрлих 7 и 11.

У социјалном погледу становништво Источне Србије после 1833 г. било је ослобођено насиља и страха од испада и зулума ранијих претставника турске власти, и задобило је осећај си- гурности за личну и имовну слободу. Економски ман>е оптере- ћено и са тачно утврђеним облицима фискалних односа према новој српској власти, српско становништво Источне Србије по- стаје активније и заинтересованије, пре свега, за повећање про- изводње, за слободу кретања и трговања, затим, у правосудним стварима, за питање респектовања свога правног положаја у оквиру постојећих српских државних закона и прописа. Сем тога оно показује и пробуђени интерес, истина, још незнатан. за извесно културно уздизање, чак и за политички живот. Но, ово последње, више се изражавало у појединачним случајевима опозиције према злоупотребама и неправилностима појединих среских старешина, капетана. но против уредаба и установа цеи- тралне државне власти. У Милетиној буни 1835 -г. Источна Ср- бија држи се сасвим миpнo. ’̂'', Насупрот томе. погранично ста- новништво Источне Србије показује више интересовања, активне предузимљивости, чак и појединачног директног учествовања у локалним покретима у Турској: у нишко} буни 1835 г., у пи-

ДА, К К X IX , од 7-1-1835. К нез Милош извештава, под горн>им д а - тумом из П ожаревца Стевана Стојановића о Милетиној буни, у коју je умеш ан и капета« Милутин Петровић Ера. „Но вилајет га је ухватио. везао и мени предао, где се сад под стражом иаходи". К нез извештава такође >,да је у К рагујевцу најпржелателнији мир и тишина. А такова известија добијам и са други крајева дер ж аве наше". — „Међутим ја сам овде добро укрепљен, а и Крагујевац сгм добро укрепити дао. Н е брините дакле ништа, но ипак чувајте врло добро, да бунтовническа зараза у ,ваше п ре-

К нез Милош и Источна Србија 1833— 1838 131

ротској 1836 r., белоградчичкој 1836 r. и берковичкој 1837 r.9T Добрим делбм, иако незнатно, ова сарадња потиче и на личним везама коју су становници Источне Србије, међу којима су многи пореклом били из крајева јужно и источно од ондашње српско- турске границе, показивали према становништву јужне Србије и западне Бугарске. У догађајима око доношења устава 1838 r., и око свргавања кнеза Милоша са власти 1839 r., Источна Србија скоро и не узима никаквог учешћа.08

II

Прокламовање устава и успостава Државног совјета на Сре- тенској скупштини 1835 r. значила је један корак даље у opra- низовању и налредовању Орбије. Заједно са кнезом Милошем. Совјет је требао да има законодавну и „законоизвршну" власт и то тако „да руководи законодавством у свој опширности, и чува, да се ни једна струка народни дјела не води без закони уредба“,01' и „да мотри на предмете, о којима не има изданих закона и уредба“.Ш) Но, брзо суспендовање Сретењског устава омело је само унеколико законодавни развитак Србије: кнез Ми- лош задржао је и даље пуну стварну власт у земљи, нарочито у области спољне и унутрашње политике, финансиског посло- вања, у војсци и правосуђу, али није одбацио и форму пројек- тованог Совјета. Совјет, чија је законодавна иницијатива била

дел е каквим таквим начином не увуче се. Народ се овде стекава и зв&н и незван из окруж ја пожаревачког, смедеревског, београдског и ћупои- ског, тако, да човеку сузе радости тече“. На ово кнеж ево писмо, пуков- ник Стојаиовић је одговорио 9-1 т. г. и извештава га, изјављ ујући му ода- ност „о миру и тиш ини“ у сердарству. С., Стојановић је најављивао кнезу да he пропутовати својим сердарством „да видим шта и тамошњи народ чини. и колико могу да га по даном ми наставленију од Ваш е Светлости поучавам". ДА, К К XIX , од 9-1-1835 у Неготину. Поводом М илетине буне и тимочки епископ Доситеј Новаковић писао је С. Стојановићу 13-1 т. г. из Зајечара како је „писмо ваш е с великоју радостју примио, да се онај облак разведрио који је иаоблачен био“ и да „како сам разумео тако сам и јавио вам, будући да сам ја велику клетву положио, да hy Његовој Све- тлости свагдар бити веран и у свако доба а такођер исто и Вам, и д у - ж ност моју учинио сам, и ако још нешто чујем, ја свагдар на служ би оста- ј е м . . . “ Архива САН, бр. 7122. Личио Стевча М ихајловић, који је онда у служ би у алексииачком ђумруку, пише како је народ био позваи да се придружи Милетиној војсии, иако је био позиван тобож е у кнеж ево име за поход против босанских Турака. Белеш ке Стевче М ихајловића. Архива САН. бр. 7309, стр. 90.

О овоме в. у Глави шестој."ч Поводом бекства Милутина Петровића Ере у Влаш ку у ф ебр уару

1837 r., кнез Милош је писао С. Стојановићу како се „у К алаф ату налази читава компанија којекаквих битанага са Аврамом (Стојковић) и М илути- ном, и они раш иљ у овамо којекаква писма. Препоручујемо вама да добро мотрите на такова иисма, па мгкар она на кога адресирана била, завијте ји у ваш у куверту и ш иљајте ји нама“. ДА. К К XIX. К К № 1620 од 8-V - 1837. — Исто, од 25-11-1837.

” Збориик закона, 9— 10 § 48.,и Исто, 11 § 61.

Владимир Стојанчевић

под пуном контролом кнеза Милоша после укидања устава, по- стојао је као једно централио административно радно тело у чијој се компетенцији налазиле све гране унутрашње цивилне управе. Тако је Совјет ради лакшег обављања пословања био подељен у два одељења или „оделенија“ : уредбено и судбено, који су практично почели са радом крајем јуна исте 1835 го- дине. Слично Народној скупштини, која се по укинутом Сре- тењском уставу имала састајати бар једном годишње, да се по- забави питањем „располагања порезе“101 и која је претендовала да има законску моћ за њено одобравање, и у којој су имућнији народни претставници водили главну реч, тако је и Државни соовјет задржао право на доношење прописа о организовању земље, али без могућности њиховог обнародовања и њихове примене пре но што све то прегледа и одобри сам кнез Милош. Отуда су закључци, прописи и уредбе оба оделења Совјета, издати било за целу Србију, било за поједине њене крајеве, уствари били законски прописи који су издавани у име кнеза Милоша, имајући његово потпуно одобрење. Рад совјетских оде- лења од 1835 г. до краја 1838 г. обухватао је све економске, финансиске, техничке и социјалне проблеме који су се онда наметали пред Србију и њено становништво, те је отуда, скоро, и целокухши живот Србије, изузимајући област њене спољне политике, регристрован у његовим ахтима и његовој преписци са кнезом и Кнежевом канцеларијом, као и са управним и суд- ским установама у унутрашњости земље.

У својој преписци и својим службеним односима са управ- ним у судским установама у унутрашњости Србије Совјет је општио преко испрашшчестава, одн. од 1837 г. преко магистрата. У принципу Државни совјет је, као централна установа за целу земљу, имао право цивилне власти и над војним командантима, којих је било четири, за сваку војну команду по један. У пракси, међутим, показивало се да су војни команданти избегавали или покушавали избегавати сваки чешћи додир, сматрајући себе директно везаним за Кнежеву канцеларију и кнеза. У пракси, као icrro је кнез као врховна власт стајао над Совјетом, а овај — као управно тело — над установама цивилне власти у унутра- шњости земл>е, тако су и војни команданти, као надзорно тело, хтели избећи компетенције Совјета као ненадлежног за послове државне одбране и државне службе безбедности. Војни коман- данти1"- су имали непосредну старешинску власт над среским

Исто, 3 § 9.1,5 Исто, 147. К К № 4515 од 11-Х1-1836. — Bojm i комаидант имао је

врло велика овлаш ћењ а, и по Б. К униберту њему су „окруж не и среске стареш ине као и судови морали подносити недељ не извеш таје о свему што би се за то време десило у њиховом подручју и у њ иховоме кругу посла, нарочито с погледо.м на злочине и уопш те кривична дела, а тако су исто на њ егову одговорност морали одмах изврш ити све хитније наредбе које би он наш ао за корисне да им изда пре «ero што би о њима могао и зв е- стити владу. О круж не стареш ине су предавале н.ему скупљ ену порезу коју су примале од среских старешина; он је прегледао њ ихове рачуие пре него што би их послао Државном Савету, а новац је слао држ авној

К нсз Милош и Источна Србија 1833— 1838 133

каттетанима, који су no срезовима имали исту управну и над- зорну власт као и „полицаји<; по варошима. И војни коман- данти и срески капетани заседавали су по иеправничествима,103 извршавали законске прописе кнеза Милоша и Совјета. Исправ- ничество је имало непосредну управу само над вароши у којој је постојало, и вршило је власт помоћу полицаја — „варошког кнеза“ и варошких кметова.101 Од септембра 1837 r. исправни- чества су замењена магистратима. У дунавско — тимочкој војној команди 1835 г., кадс су исправничества установљена, над исправничествима неготинским, зајечарским и сокобањским, колико их свегр билс, вршио је надзор пуковник Стеван Сто- јановић, из разлога „што су по исправничествима. . . членови и писари људи још нови и са дужностима својима још добро непознати, и што се збот тога неки непоредци у истим исправ- ничеегвима догађају".7'*

Државна управа Србије тежила је да има увид у све стране к еве ппоблеме пародчсч' животг те се због такве своје делат- ности доста интимно уплетала у сре манифестације народног ЖЈивота и све односе свакодневних збивања. Поред питања по- реза и политичке безбедности, њу такође интересује радна снага становништса, капацитет народне економике и народног благостања, његово просветно и здравствено стање, ниво јавног морала, однос према устанххвама управе и правосуђа и према званичним органимг сзих установа. У Источној Србији државна управа Србије само је појачавала ову инцијативност. У новим крајевима државна управа се тек учвршћивала и упознавала

Слагајнпцн. На овај начин је он вршио извесну врсту надзора изм еђу М инистаретва Ф инаисија (!) и окруж них старешина. Он је водио надзор над владаш ем својих пптчињених, извеш тавао се о располож ењ у јавног м и- шл>ен>а, и извеш таје о токе слао је иепосредно кнезу. Он је најпосле био и главни заповедник народне и редовие војске, одређивао је љ уде које је ваљало слати као чуваре граница и здравствене надзорнике, а поставл.ао је и војничке стареш ине који he им заповедати. Он је једном речи врш ио врховни надзор над свим гранама грађанске и војничке управе и над свим властима своје облаСти, 1'.зузев једино судске чиновнике који су стајали искљ учиво под надзором Великог Суда (!) и министра правде (!)“. Б. Куниберт, нав. t . 465.

103 Зборник Закона, 139. — „Исправничества, по природи својих п о - слова, били су једна мешавина од судских и полициских власти“. — (Оиа су) еастављ ена из судија и срсских стареш ина, са задатком: да у градовима врш с месиу иолициску власт, а у окрузима да суде грађанске и к*швичне ствари. З а ово последљ е могло јс ислразиичество „у два ма по 25 ш тапа ударити, а виш е не; но на робију не м ож е исправничество осудити нгикога, макар била најмањ а. Робију осуђује Совјет“. — П оред овога, исправниче- ства су водила надзор над свим осталим властима у округу, изузев војних и полициских". Поред исправника, у исправничество долазили су још ,.одличне“ среске схареш ине, секретар који се иије смео меш ати у „судеј- екс послове“ и иеколико писара. 19-V-1835 г. за иохравнике у Источној Србији били су постављени: Илија М арковић за исправничество ок руж ја крајинског, Деспот Стевановић за црпоречко ок р уж је и Јоваи Вељ ковић за баш ско окруж је. Д Ђ. Алимпић, Историски развитак полициских власти у Србији, 85.

,0‘ Исто, 213.m ДА, Совјет. .V? 334 a 231 од 8-VI1I-1835.

134 Вла.аимир Стојанчевић

са приликима и погрсбасма љеног становништва. Сем тога, тек нестала турска власт, оставила је много нерешених питан>а имо- винских односа, потраживања и дугова, много старих схватања, старих поступака и старих установа. Српска власт у новоосло- бођеним крајевима Источне Србије почивала је углавном на до- маћим људима који су се истакли нарочито у догађајима око ослобођења и који, са политичког гледишта заслужни за обнову српске власти у овим крајевима, често нису имали довољно спо- собности или праксе да своје функције органа нове српске управе обављају како је требало. Строгост, често и једностра- ност, погледа централне државне управе у Крагујевцу, утицала је са своје стране да се ова недовољна способност и недостатак управне праксе локалних органа власти у много случајева прет- воре у злоупотребу и насиље. Отуда је било и случајева на- родних жалби кнезу Милошу, а у вези са тим и посебних из- виђаја и инепекција које су требале да реше све ове појаве незадовољства и неправилности рада локалних установа или појединих њених чланова. Све је то, заједно са питањима по- граничног збивања, питања миграција, двовласничких имања, граничних инцидената, давало доста живости за интерну исто- рију ових крајева у периоду пуне замене турске власти српском управом.

III

Народни друштвени живот био је усретсређен по селима, затим — посебно — по варошима и тек у једном ширем смислу и по капетанијама и нахијама.

На челу сеоске управе, као нека врста повереника државне власти, стајао је кмет."ш Он је руковао послом расподеле и куп- љења порезе заједно са сеоским домаћинима, а у грађанским парницама мањег значаја обављао је улогу добровољно изабра- ног, .,примириталноги судије.'07 Он се такође старао за безбед- ност општинских и државних интереса, и водио бригу за не- повредивост сеоских имања или сеоског атара. За државне потребе, он сазива сеоски скуп, скупштину, чита државне на- редбе, расподељује државне обавезе у питањима кулука и упо- требе радне снаге, и то ређе сам, а обично уз присуство среског капетана. Он се даље стара о провођењу прописа среског капе- тана, нахиског суда и војног команданта, преко којих долазе све законске одредбе Државног совјета или Кнежеве канцела- рије. На челу сеоске општине, стајао је кмет као претставник државне управе и као такав, у принципу, узимао учешће на Народним скупштинама као претставник свога села. У пракси

loa р Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша, 271. У Београдском па- ш алуку „главни кметови“, постоје од 1817 r. О различитим значењима тер - мина кмет, в. Вуков Рјечник под кмет.

m Споменик САН XXIV, 30.

К нез Милош и Источна Србија 1833— 1838 135

пак, у сазиве Народних скупигшна обично je ишло до десетак кметова из једне нахије,10* сем у случајевима сазива велике Нарсдне скупштине, и то махом кметови већих и ботатијих села. У имовинским и грађанским споровима већег значаја, при ка- петанском или нахиском суду, кмет је један од сведока. У све- чаним приликама, око прославе државних празника, пропуто- вањима кнеза, кнежеве породице, инепекционих личности из Крагујевца, он је репрезентант свога села, као што је у ства- рима које се тичу колективне одговоркости главни јемац пред државним властима.1'"' Иначе, кмет није управни срган државне власти; судску и извршну власт он стиче, као игго смо рекли. или по добровољном пристанку и добровољној потврди парнич- них странака, у грађанским парницама мањег обима, или по конкретно добијеној заповести нахиског суда или среског ка- петана. Кмет је нарочито сносио кривичну одговорност за при- кривање пореских глава,110 као и за неизвршавање државних прописа v вези са заштитом јавног поретка у селу, упућивањем на кулук, и заштитом државних земаља (шуме, алије) у гранич- ном појасу његовог сеоског атара. Око кмета постоји, приктачно, иако закснски није био предвиђен, скуп „угледнијих“ домаћина. као нека врста уобичајеног сеоског консултативног савета.111

У поређењу са ранијом ситуацијом под Турцима, са општом променом правног поретка у погледу законске заштите права личности и имовине, кмет губи и у положају своје функције, свога знања, и у погледу своје личности. Под Турцима он је могао бити, са сагласношћу турског војводе или субаше, пуни управни и судски господар овога села, чак и економски повла- шћен, било у погледу изузимања своје личности и круга своје лородице од ванредних и повећаних намета, било од кулука, па се чак могао и богатити на рачун свога положаја. После 1833 f., међутим, ово је све отпало, и кмет је у управном погледу под- легао пуној контроли свог надлежног капетана, као што је у судским стварима подлегао власти судова и исправничестава.11* Док је кмет у турско време могао бити, у извесном смислу по- влашћења личност, по ослобођењу он то није. У принципу под српском влашћу, он није повлашћена личност, већ орган са од- ређеним дужностима према орпској државној (не турској .лич- ној, према субаши и војводи) власти према којој има и тачно утврђена права. Та су се права огледала, пре свега, у матери- јалној накнади, одређеној пропиоима, за његово утрошено време у служби државних (и народних послова). Средином 1835 г. Др-

Исто, 30. — Попис народних претставника Источне Србије на свето- трифунској Народној скупштини l - I I - l 834, в.: Новине Србске за 1834. № 5 од 3-11.

Т. Р. Ђорђевић. Грађа за насеља, 34, 52. 120, 152. — Уп. ДА, ДПС за 1835, бр. 087 од 18-1Х. — Исто, бр. 1178 од 4-Х И .

"" Исто, бр. 555 од 3-1Х.М. Петровић, иав. д.. I, 349, наводи да је за распоред пореза на по-

једииа лица у Србији постојао „општински одбор"."= Уи. ДА ДПС за 1938, бр. 948.

136 Владимир Стојанчевић

жавии еовјет издаје наредбу свим исправничествима у Србији да преко среских старешина обнародује да је свака пореска глава дужна своме кмету или један дан кулучити или плаћати ГОДИШ1М) један цванцик.11*3 Такође, после 1833 г. губи се у Кра- јини назив кнезића и замењује потпуно називом кмета.113

Село као социјална и привредна целина једног одређеног краја било је, као и у турско време, битно заинтересовано за своје локалне проблеме: своје њиве, ливаде, винограде, испаше, шуме, појила, воденице. Питање неповредавости сеоског атара и сеоских међа, синора, било је главни друштвено општински проблем сваког села онога времена, па и у Источној Србији. До сукоба између појединих села долазило је највише управо због ових повреда сеоских граница. У Источној Србији било је више примера жестоких земљишних расправа, чак и сукоба, у чијим расправљањима учествују и највише обласне власти: судови, капетани и војни команданти.114 У некима од њих спор је нашао свој крај у пресудама Државног совјета и лично кнеза Милоша, пошто се парнично судски поступак, на жалбу једне од парнич- них странака, могао наставити и после пресуде капетана и на- хиског суда и ићи до највише власти у Крагујевцу.115 Како је ових спорова било много, и како су се често пута изрођавали у врло замршене сукобе између појединих села, 1835 г. кнез Милош је донео уредбу којом се сви спорови око синора обу- ставгБћју, а две парнице „тога ради сасвим укидају".110 Послови од комуналног интереса решавали су се на сеоским скупштинама.

Поред сукоба појединих општина, сеоски друштвени живот огледао се у сукобу са државним властима, најчешће око при- свајања празних државних земљишта, алија. Процес захватања и ограђивања земљишта, извршен за време турске управе,117 после 1833 г. послужио је за основу формирања ноових земљи- шњих односа, појединца према поједанцима, општине према општини,118 а једних и других према држави. Прираштај ста- новииштва, осипање задруга, све јаче развијена екстензивна привреда, тежња за увећавањем богатства, упућивали су поједи- на села на природну земљишну експанзију у правцу слободних

UBa Исто, за 1835, бр. 7 од 1-VII.ДА, К К X X IV , 36. — Уп. Т. Р. Ђорђевић, И з Србије киеза Милоша,

270: још 1827 „кметови и кпезови" из М илошевца обраћају се неком потре- бом кнезу Милошу.

Нарочито је ж есток и дуготрајан био сукоб између села Дубочапи, Бучје и Топле иротив сељ ака села Лука, на граиици црноречког и крајин- ског округа. У расправљ ан.у овога сукоба, поред нахиских капетана у ч е- ствовали су још и С. Стојановић и Аврам Петронијевић.

“ • ДА ДПС за 1835, бр. 37 од 3-VII. u,‘ Исто.1,7 Т. Р. Ђ орђевић, Грађа за насељ а, 164, 166. ДА ДПС за 1835 бр. 37. u * Зборник закона X X X , 150. К К 4524 од 12-ХН-1836, али је д ел е п о

пола оба суседна села.

К н ез М илош и Источна Србија 1833— 1838 137

и незаузетих територија,11” или територија које су се сматрале као државна добра, алије. Исхрана стоке у првом реду тражила је стално нове испаше, делом због њеног увећавања, делом због трошења комуналних сеоских земаља и претварања утрина у лични посед. Кнез Милош је морао под притиском већег броја оваквих случајева, да одобри да Совјет узима на себе бригу о алијама и другим државним земљама, да са њима „најпроби- тачније поступа“, а да се алије издају привремено под закуп.1И>

У вези са оваквим појавама, у оквиру појединих сеоских општина, сам се собом постављао проблем унутрашње колони- зације. Размештање локалног становништва, пред појачаним порастом производних снага, насталих услед регулисаних ф и- скалних и екдномских обавеза према држави, услед повећане могућности слободнијег кретања и слободнијег трошења вишка аграрних производа, затим услед стварања снажних српских административних центара, веће циркулације новца у народу, и продирања поједшшх грана градске привреде на терен сеоске аутархичне привреде, најзад и уелед повећаног наталитета, претстављало је посебан проблем за који је морала бити заин- терееована и сама државна власт. Отуда она преузима извосне мере административног и економског притиска којима тежи да спречи стихијно превирање у оквиру општинске друштвене заједнице. Кнез наређује, стога, најпре забрану деобе и осипања задруге,1"1 затим спроводи урбанизацију села путем ушора- вања,121' сасељавања,123 и сабијања станбених и помоћних зграда, прописује мере за очување комуналних земљишних облика (испаше, шуме. појила), и најзад ослобађа порезе кућне зајед- нице за висину једног порсског плаћања, где су поред оца више од два ожењена сина, или у задрузи једног сродника ако у њо.ј већ има четири пореске главе. Крупан социјални и екокомски проблем, питање трошења фондова сеоске заједнице, разбије- ност насеља, деоба задруга, био је посебно расправљани и на Спасовској народној скупнггини 1834 г. Очита је била тежња у aprapHo.i политици кнеза Милоша да се спречи пауперизација села које је, под евојим унутрашњим социјално економским ги-

1,5 Т. Р. Хорђевић. Из Србије кнеза Милоша, 251. „Деобама породица куће у сслима нису поетајале збијенима. Сточарска економија то није допуш тала. Деобама породица и стоке је бивало све више. а простори око куће постојали с у све мањи. К ад би пак постали толико мали да би били недоволши за одрж ањ е стоке, онда су појсдинци крчили себи нове просто- ре, на слободном земљ иш ту, ван села, и на њима градила трла (торове, салаш е, држ аве). Н а њима су у почетку држал.и само стоку, а доцкије су, постепено, прелазили у њик и са фамилијама, ту градили центар своје ег- зистенције и ж ивели као и њихови ст а р и . . . На тај начин се село и даљ е ширило и остајало растуреио“.

!г<| ДА ДПС за 1835, бр. 36 од 3-VII.111 ДА ДПС за 1836, бр. 716 од 22-1Х.” г Зборник закона X X X , 175. К К 811 од 8-III-1837. — Новине србске

за 1837. .Ns 11 од 20-111..53 н а сељ а X X IX , 412, 414. Села су се спуш тала са даљ ине од 10— 15

км. у долинске пределе. Уп. и Т. Р. Ђорђевић, Грађа за насељ а, 219.

138 Владммир СтојанчевиК Кне

L

бањем, трпело и снажан економски притисак града и градске привреде уопште.

Као и у другим крајевима Србије, и у Источној Србији, по- стојао је још један проблем села: то је била спољна имигра-ција.пм Велике масе емиграната, готово редовно сељака, сталносу подривале постојеће земљишне и имовинске односе у кра- јевима где су се заустављале и локализовале. Сукоби између старинаца и новодосељеника били су стално на дневном реду, и често се годинама повлачили. Како је пак кнез Милош, пола- зећи од фискалних и популационих потреба за новим грађанима, у принципу заступао гледиште јаче заштите досељеника и из- беглица, то се готово увек дешавало да су се спорови завршавали на штету старинаца, било да је у питању одузимање вишка земљишта као ириватно сељачког власништва, било да је ко- лонизација вршена на празним државним земљама, чиме се опет спутавала, моментана или перспективна, могућност за унутра- шњу колонизацију вишка старог становништва. Периодична глад, као што је у Источној Србији био случај 1834 и 1835 г. приморавали су поједине породице, чак и читава насеља, на расељавање или премештање.125 У релацији на друга села, и у односу на државну власт, село иступа као једна посебна целина, као сеоска општина.

Село као привредни фактор носило је економику и финан- сије српске кнежевине на својим леђима. Пореза је била главна ставка у буџету прихода државне благајне, а затим и попаша (чибук) до краја 1834 r., што је, прво готово искључиво, а друго у апсолутном износу, отпадало на село. Још 1844 г. у Србији се рачунало да има више од 95% сељака, тј. 783.652 од укупно 849.286 становника, „који земљоделијем, скотовотством, над- ницом и службом рану себи добивају".120 Поред еточарства (већ смо навели стање сточног фонда према еитуацији у 1834 г.) зе- мљорадња је претстављала главно занимање становништва Источне Србије. Пшеница, кукуруз, јечам, овас, просо претстав- љали су rpo сељачке аграрне производње и истовремено главну сељачку исхрану. Но, с обзиром на географске и природне

’** Т. Р. Ђорђевић, Грађа за насеља, 497. Још 1820 године кнсз Милош је издао заповест свим кнезовима, кметовима и „целом народу1': ..дошло је до знањ а мојего, да по неким селима новосеоци зло или никако примани бивају, из села у село прогоњеии, да им се земљ а за усеве и ливаде не даје, на последак ни у шуми љиховој окрчити не дозвољ авају. а при том порез сав и прочи данак и кулук, рапан са старинцима, од н>их изискују. Toro ради н алаж е се кнезовом и кметовом, да добро на ото смотреније имају, и који би радеи човек, био новосеоц или старинац, повиш е земљ е потребо- во, да отузму од онога који суЕише има и није у состојанију урадити и да предаду неимаш чему земљ ерадину. Запреш чава се, острејше. не само ново- сеоце из села не изтеривати, но и на оне који земљ е немају, а радни су, порез ударати, то село дуж но је љ ихов порез носити донде, докле му земл>е за уссв и за крчевине не даду. И сваки новосеоц који би ми се потуж ио најмаљ е (због) земл.е за усеве, одговарађе главни кмет сеоски".

,г:> Сномеиик САН XVII, 34.,se IoBanh Гавриловићт., Р+>чник географ1Нско-статистичнии Cp&ie.

Б еогр адц 1846, 253.

услове, распоред једнако спровед< с друге били су Србије, где је н: стабилизација у чем нарочито, ни непогода које су јаке географске ђале и њене усе/ рочито неповољ: поплаве које су цама,127 а затим о током јуна град ј и Рогљево, „такостало није* Ичито село Богда* целе једне недеЈ КУКУРУЗИ од ла) вишенедељног п свештенством н! сердара С. Стоја Милоша како је тим, 5 јула как збунио се тако" гледна.132

Учестали п широм целе Ис допринели пове) рело је седам доном;’*8 у Брзој ГРеци страдала ј< у Заглавској ка Кренте и Приче: село Зубетинци. Србија на измак кризи, која је г Због свега овога пшенично бранп мало било".147 Н

Прото13-IV-1834.

1SS Исто < ,г’ Архив ' м Исто < 131 Исто < ,:,г Исто. *” ДА, К

Архив Исто,

,5' Исто, *” Исто,

К нез Милош и Источна Србија 1833—1838 139

услове, распоред културе ових цереалија није био свуда под- једнако спроведен. Параћински крај с једне стране, Крајина с друге били су главни аграрни рејони на територији Источне Србије, где је нарочито предњачила Крајина. Но, привредна стабилизација у крајевима Источне Србије, у Крајини с Кљу- чем нарочито, није се могла трајно учврстити због елементарних непогода које су, због њене изложености поплавама Дунава и јаке географске отворености према Влашкој низији, често пога- ђале и њене усеве. 1834 г. метеоролошке прилике биле су на- рочито неповољне: у рано пролеће најпре су настале велике поплаве које су нанеле, поред осталог и велике штете водени- цама,1£Т а затим остале елементарне непогоде. У Кључу и Крајини током јуна град је потпуно побио неколико села, нарочито Вајугу и Рогљево, „тако да у њима од овогсдишњи плодова ништа зао- стало није“.1'->( Исти случај задесио је и сокобањска села, наро- чито село Богданци.,га У Сокобањском окружју, пре тога, током целе једне недел»е маја, била је тако велика зима „да су сви кукурузи од ладности пожутили".130 У пролеће 1834 г. после вишенедељног периода суша, државне власти су заједници са свештенством наредиле велика молепствија.131 Један рапорт сердара С. Стојановића од 29 јуна 1834 r. извештавао је кнеза Милоша како је у сердарству тимочком суша непрекидна, а за- тим, 5 јула како су „мале реке сасвим усануле“, а „кукуруз збунио се тако“ да је опасност од појаве глади већ била очи- гледна.182

Учестали пожари сеоских станбених зграда и амбарова ширсхм целе Источне Србије, у току те године, још више су допринели повећавању глади. У Кључком селу Корбови изго- рело је седам домаћинстава скупа са намештајем, храном, и ви- ном;1*8 у Брзој Паланци неколико трговачких дућана;131 у Црној Реци страдала је сточна храна, у селу Јабленици и Зајечару;183 у Заглавској капетанији изгорела је жетва на гувнима села Кренте и Причевца; а у Тимочкој капетанији пожар је оштетио село Зубетинци.136 Упркос националном ослобођењу, Источна Србија на измаку 1834 г. налазила се у врло тешкој привредној кризи, која је нарочито погађала село и сеоско становништво. Због свега овога у кладовској вароши настаје нагли скок цена: пшенично браншо продавало се по 70 гр. 100 ока, „и још ra је мало било“.13т Недељу дана касније, и у Неготину се продавало

,гг Протоколт> рапората команде тимочке. А рхива САН бр. 9737, под13-IV-1834.

158 Исто од 29-VI. Уп. К К X IX од 28-VI-1834.,s* Архива САН. нав. м.од 15-VI.,!,e Исто од 25-V '*■ Исто од 11-V.

Исто, под 15-VI. 29-VI и 5-VI. К К X IX од 5-VII-1834.■” ДА, К К X IX , од 27-1Х-1834.‘5| Архива САН, нав. м. ОД 28-VII.,г1 Исто, од 14-VII.,s' Исто, од 28-VK.

Исто, од 20-VII.

3 40 Влааимир Стојбнчевић

по овој цени, док је у Кладову била повећана на 80 гр. На по- раст цена је, поред оскудице у зрневљу, суша посредно утицала и на тај начин што су многе воденице морале обуставити ме- љаву „па, извештавао је сердар Стојановић кнеза Милоша, мо- жно је да је због тог узрока брашно овако поскупило11.138

Услед свега овога већ крајем те године осетила се јака глад не само по Крајини и Кључу, већ и по свим „долним крајевима Сербије1*.130 У ботатој Крајини маса становништва мешала је брашно са прахом истуцаних шкољака140 и прехраживала се ко- решем. У оваквој кризи по налогу кнеза Милоша становништво Источне Србије почело је да се снабдева храном из Пожаревачке нахије и осталих крајева Београдског П ашалука,141 и из Видина где је кнез Милош купио 60.000 ока кукуруза.142, На срећу, др- жавна интервенција дошла је у прави час: такође из вишка заостале десечарске хране народу је била дозвољена позајмица без камате или посебне накнаде. Да би се спречила слична си- туација у наредним годинама, кнез Милош наређује локалним органима целе Србије, па и крајевима Источне Србије, оснивање сеоских магацина — амбарова; свака пореска глава била је дужЉга да у ове амбаре преда по 50 ока пшенице.143 Извоз зрнасте хране у Турску за будуће био је забрашен. Кнез Милош је својом по- литиком економско-прехранбене помоћи, слично политичкој ситуацији 1833 г., извршио још једно ослобођен>е Источне Србије, ослобођење од глади, као што ће успети да је сачува 1836 г. и од опасности кужне заразе.

Теж ак и важан земљишно имовински проблем после 1833 г. претстављала је репатријација становништва Источне Србије из крајева Београдског Пашалука. Уствари појава реемиграције (инверсне сеобе), репатријација избеглих становника из Крајине, Црне Реке, Тимока и Соко Бање, за дуги низ година претстав- љала је једну доста учесталу појаву која је повлачила собом не само извесна социјална превирања, већ је привлачила и знатну пажњу и интервенцију државне администрације. Основа овога проблема била је у томе што је велики број људи и по-

*** Исто, од 29-VII.” ” Новине србске за 1834. 48 од 1-ХН .1,0 Гпасник, 3, 271.,4‘ ДА, К К X IX . 218 од 28-Ш -1835: браш на је долазило највиш е из

Смедеревског и Гургусовачког округа.” f Исто од 30-ХП -1834, 6-1-1835 и 25-1-1835: по налогу кнеза Милоша

С. Стојановић преговарао је са видинским пашом о куповини 60.000 ока кукуруза, ради чега је у Видин ишао Илија Марковић, неготински исправ- ник (6-1-1835 г.). Такође са кпеж евог добра у Влаш кој, из П ојане, крајем марта до-шло јс 59.546 ока кукуруза који је био смеш теи у папуш теној џа- мији у Брзој Паланци- К рајем марта и „турски" трговци из Видина нанели су у Неготин око 100.000 оха кукуруза који се тамо продавао по 100 гр. „од стотине".

“ * Зборник закона X X X , 99. — ДА. Совјет А 481 од 7-III-1836. — По циркулару Совјета од 6-1-1836 храну су морали да д а ју сви грађани Ср- бије, без обзира на занимаш е. — П о једном другом циркулару Совјега од14-VII-1837 „за обдрж аније војинства" свака пореска глава морала је да да десет ока пш енице и пет ока зоби.

К нез М илош и Источна Србија 1833— 1838 141

родица са терена Источне Србије у периоду од око тридесет година, од почетка Првог устанка па до коначног ослобођења 1833 г. био приморан да из разних разлога војно-политичке, еко- номске и социјално-психолошке природе, напусти свој завичај и своја имања и да потражи спаса бекством у крајеве Београд- ског Пашалука. По кончаном смирењу српских прилика, иза- званих Првим устанком, ови се људи враћају на своја ранија огњишта и јављ ају као законити наследници својих ранијих имања. Како су, међутим, у међувремену та имања била запо- седнута од стране нових обрађивача, појавио се спор о својини.144 Природан је био, отуда, сукоб који је проистицао из овакве ситуације, и који је, не могавши себи наћи мирно и правилно решење за обе стране, изазвао интервенцију државних власти. Најинтересантнији примери ове појаве свакако су потицали из крајева Црноречке нахије, где се у великом броју случајева су- кобљују стари и нови власници око: оранице,145 делова сувла- сништва на ваљавицу,140 вижмрада,147 браника,148 кућишта са шљивиком,140 око њиве, ливаде и винограда,150 њиве, ливаде, ви- нограда, ваљевице, баште, „једног места воденичног", воћњака.151 Сукоб између обе странке које траж е право својине на том зем- љишту компликовало се и тиме што су многа имања била у стању пуне запуштености, „запарложености",151' када су добила своје нове гооподаре; или су као обрадива153 настала након ис- крчавања браника; или су, посредством турских власти, била за- конито купљена, и тако у неку руку легализована.154 Понекад се дешавало, када је у питању био воћњак или виноград, да су вр- шена ,,подмлађивања“ односно попуњавања новим стаблима и чокотима.165 Покуш аји поравнања и пресуђивања од стране сео- ских кметова и капетана, махом су се показивали као непри- хватљиви за једну од спорећих се странака,150 па су спорове решавали окружни судови, Државни совјет или чак кнез Милош. Да би се бројне „безпутне" парнице око њива, ливада и крче- вина у њиховом расправљању извеле на један правни основ, кнез Милош је фебруара 1835 г. издао указ по коме ,,у пресу- ђивању истих парница, ваља да тако тежите, да свакога у имао-

’** Зборник I, 116— 123.J*s Т. Р. Ђ орђевић. Грађа за насељ а. 430, 433.‘** Исто, 429.

Исто, 433.’** Исто, 435.“ * Исто, 436.*“ Исто. 437.,м Исто, 434.*“ Зборник I, 131.153 Исто, „Ако је који спор око имања суђен под турском управом и

пресуђен, пресуда остаје у висини и после ослобођен»а“ Према зајечарској судској архиви од 20-1Х-1834 Уп. Т. Р, Ђорђевиђ, нав. д.. 434.

Исто, 427.Исто.Зборник I, 130— 131.

142 Владимир Стојалчевић

ству његовому утврдите, особито у смотрењу крчевине".157 Кнез је препоручивао критериј непристрасности и строгу судску од- говорност за неправилност у обављању званичних дужности.158

Село као економска и еоцијално културна средина садржа- вало је опште карактеристике србијанског села тога времена са разликом што су се овде трагови турског господства дуже и вид- није задржали. До 1833 г. по селима није било турског настање- ног становништва као што је уопште и било мало турских непо- кретних имања. Домаће становништво сачињавали су Срби и Власи. У Поречкој Реци, која је од 1835 г. припала дунавско- тимочкој војној команди, главна занимања становништва, које је у већини било влашко, било је „скотсвотство", затим обрађи- вање кукуруза, шљиварство и нега пчела.1Г,# У Кључу, или ка- снијем Кладовском срезу, где је преовлађивала равница, пољо- делство је имало превагу над сточарством.”10 У Брзопаланачком срезу, у агрикултури преовлађивала је лоза, а у сточарству коза;ии у Неготинском срезу житарице и лоза. Општа каракте- ристика и српског и влашког становништва, које се овде затекло до 1833 r„ била је кроткост и прилична прилежност у раду.18* У просветном погледу од свих села Крајине, једино је у Теки- јама постојала спштинска школа, коју је издржавало тамошње „општество“.И1:1 По селима је преовладавао тип куће чатмаре и бондрука, мада је било и бурдеља.1”1 У Крајини Срби су насе- љавали равнији и плоднији део.1 к:’ Од демографских карактери- стика важило је као правило да је влашка породица била сла- бија од српске, и да је деоба међу кућним члановима код Влаха била јаче заступљена но код Срба.иш У свим местима крај Ду- нава, становници су се бавили и риболовом и вучом лађа.,в7 За думенџије, спроводнике бродова, кроз Велики и Мали Ђердап узимали су се становници Добре и Текије. У Кусијаку налазили су се магапини соли,"!К а у Радујевцу контумацке зграде; у оба места била је и по једна механа подигнута за пролазнике пут- нике.иш Механа је било и по неким другим селима. Као највеће село Неготииске нахије, важила је Текија. која је 1837 r. ималд 84 куће, једну цркву и око 280 становника Влаха и Срба, који cv се бавили ратарством, вучом лађа и нешто мало занатством. У већем броју села постојале су цркве, а свештеници су важили

137 ..Саопштавајући овај височајши Налог препоручујемо вам, да чисто и совеспо судите, не пазећи никому атара, јсрбо ћете ииаче под одговор доћи, гди би очевидно би.чо да сте кому за атар пресудили". Исто.

'“s Гласник V, 230.,5" Исто.

Исто. 235.Исто, 239.

'** Исто, 235.Т. Р. Ђорђевић, иав. д., 520.Споменик САН LXX1V, 100— 101.Гласник V, 240.Исто, 252.Вук Караџић, Даница за 1827, 36.

*** Споменик LXXIV, 101,*"* Исто.

Кноз Милош и Источна Србија 1833—1838 143

као, уогшпге, најпиеменији људи у овим крајевима. 1835 г. барон Хердер уочио је у околини Неготина једну специјзлну врсту кречњака погодну за градњу цркава, те је предлагао његову експлоатацију, и подизање ветрењача за резање и обраду.’70

Црна Река у привредном погледу била је нарочито јака у сточарству, у „коњсводству" и овчарству. Кривовирска врста овце, за коју се сматрало да је овде запаћена још у Пазван-ог- луово време, остала је задуго најбоља у целој Србији.171 Богат- ство испаша и шума било је врло велико, нарочито у долини Црне Реке око Бољевца.171' У Црној Реци и кнез Милош је др- жао своју стоку на испаши, а страни трговци, нарочито из Босне, долазили су ради куповине црноречких овнова. Но. и пољопри- вредна култура била је у Црној Реци добро негована. Крајем 1833 г. капетан Миша Анастасијевић испоручује Русима у Вла- шкој око 1,600.000 ока пшенице из Неготинског и Зајечарског округа, што је, после неродице 1834 r. јако погодило цело ста- новништво Источне Србије.173 Од рудног богатства, у Црнореч- ком окружју користило се злато, које се добијало испиран.ем наноса Црне Рске у селу Слатини, Тимока око Вражогрнаца, к речице Рготине у селу истог имена.174 У селу Трновцу, слично као и у Јасикови и Пеку, испирање златоносног песка обављао се примитивним оруђем, али увек као узгредни посао.177’ Овде се испирањем злата бавио чак и локални свештеник; златоносни песак откупљивали су јеврејски трговци из Видина. У демо- графском погледу, карактеристично је за Црноречку нахију по- јава великог броја добро насељених села, од којих су многа имала преко стотину кућа. Становници, Срби и Власи, у попу- лационом погледу изостајали су по наталитету од осталих кра- јева Србије. У социјално културнсм погледу оно је стајало доста ниско. нарочито сточарско влашко становништво у изворном крају Црне Реке и подножју Ртња. Као особита врста сезонских насеља за Црну Реку у то време, биле су карактеристичне пивнице.170

Села Гургусевачке и Бањске нахије у привредном погледу заостајала су иза крајинских и црноречких, те су отуда и била слабије насељена. Сточарство је у њима било јаче развијено од пољопривреде. У Тимочком и Сврљишком срезу виноградарство је било прилично раширено, у алексиначкој котлини садња ко- нопље, а у Ражањском срезу нега псврћа. Општа карактери- стика ових крајева била је у томе што cv у производњи, аграрно трговачкој размени и трговачким комуникацијама стајали сла- бије од осталих, нарочито северних окружја Србије. Откако је киез Милош 1835 г. забранио извоз прехранбених продуката се-

1 " Хердерово путовање no Србији, 17.Гдасник 54, 204.Годишњица Николе Ћ упића X X . Београд 1900, 175.

,::i Гласник 71, 271—272.Хердерово путовање, 22.Исто, 22. 23.

з:,! Зборник II, 48. — Годишњица XX, 179.

144 Владимир Стојанчезић

лима Алексиначког округа на нишку пијаду, трговачки промет на тој страни је сасвим ослабио; 1836 г. по затварашу српско- турске границе, јако је смашен и малопогранични промет. Не- достатак јачег трговачког гравитационог средишта на овој страни утицао је и на пад цена аграрним производима.177 Услед нера- звијеног промета и слабе трговачке размене између села и града, јављала се и хронична оскудица у новцу, нарочито аустриском, скоро по свим југоисточним капетанијама, што је причињавало знатне тешкоће, нарочито приликом убирања пореза. У про- светном погледу, овде су постојале две сеоске основне школе: у Белоињу, и у Белом Потоку, оба у Сврљишком срезу.17*

IV

Градови Источне Србије били су знатно мањи својом вели- чином и обимом привредне производње но остали градови Ср- бије, нарочито оних у гравитационом подручју Саве и Дунава. Овде, Неготин је од свих градова највише отскакао и као при- вредно средиште целог краја горње Тимочке долине, и као ко- муникациони чвор, затим и каб средиште цивилних и војних, административних и црквених власти за цело Тимочко велико сердарство, односно од 1835 г. за целу. дунавско-тимочку војну команду. 1835 г. имао је око 350 кућа и 150 дућана, са прибли- жно 3000 становника, међу којима је било и двадесстак Јевреја. досељених махом из Видина, или из Влашке.179 Трговина је била ,у центру целе градске привреде, нарочито трговина намирни- цама, рибом и воћем. Занаство је такође било на висини: од 1833 — 1838 г. у Неготину су организована четири еснафа: 1833 г. ћурчиски са 41 чланом, 1835 бојаџиски са 6 чланова, 1836 г. терзиски са 30 чланова, од тога 10 терзија, 9 памуклијаша и 11 кројача, и 1837 г. абаџиски са 38 чланова.т Неготин је био центар виноградарске производње у Крајини. Крајинска вина имала су добру прођу у Видину и Адакалеу, аустриским варо- шицама па банатској страни Дунава и у Малој Влашкој.1*1 У урбанистичком погледу, Неготин је био под Турцима заостала варош, са кућама чатмарама и бондрукама;18* издвајале су се је- дино новосаграђена црква, стари војводски конак и зграда не- готинског магистрата. У климатском погледу важило је као врло нездраво место због познатих баруштина у околини и слабе питке воде. Са ових разлога кнез Милош се носио мишљу да варош премести на дунавску обалу, око Радујевца, али је ка-

Спомешик XVII 34.Т. Р. Ђорћевић. нав. д , 522.

” • Споменик L X X 1V, 101.’** Никола Вучо. Расладаш е еотаф а, 68.

Споменик X V II. 34. — Гроф Сечењи приликом свог обиласка Ђ ер- дапа. траж ио је од С. Стефановића 6 ф учкја крајинског вина да би га, као мустру, послао у Беч.

’** Споменик LXXIV, 101.

К нез Милош и Источна Србија 1833— 1838 145

сније одустао. У Неготину су 1836 r. постојале „старија и млађа лравитељствена школа".183

Брза Паланка је била далеко мања, са 40 кућа и 150 станов- ника, који су се већим делом занимали пољоделством и вино- градарством уз нешто мало постојећих трговачких радњи. У њој се налазила скела за превоз робе и путника у Влашку.

Далеко је значајније било Кладово, односно његова варош која је била у српској власти. У Кладову је било око 100 кућа и 300 становиика који су се бавили, поред трговине још и пољо- делством. риболовом и виноградарством.184 У њему је било се- диште кључког капетана, и главна ђумрукана на доњем Дунаву. У Кладсиву је постојала добро вођена општинска школа.185

Милановац је, непосредно по одласку кнеза Милоша из Ср- бије, око 1841 г., био знатна варошица са 224 дрвене куће и 947 становника који су се бавили трговином и занатима, као и бродарством.186 Нешто мало становништва, око 10% бавило се и земљорадњом. Међу трговцима преовладавали су кожари и бакали, а од занатлија кројачи.187 Постојала је и опнгтинска нЈкола.188

У Црној Реци иза 1833 г., Зајечар је нагло израстао у адми- нистративни, привредни и културни центар целог округа. У Пр- вом устанку био је незнатно село. Око 1830 г. имао је 120—150 кућа, ниских, покривених сламом и уоквирених пространим шл.иварима.180 Десетак година касније, 1839 г. његово станов- ништво се више него удвостручило. У Зајечару је тада било 315,1/2 пореских глава. Поред нове цркве, која је подигнута 1834 г., Зајечар је имао и старију и млађу правителствену школу са два учитеља.100 У 1838 г. број од 16 механа у граду говорио је о јаком привредном животу Зајечара и његове околине.101

Гургусовац је по свом ослсбођењу изгубио велики број свог становништва турског порекла. Турци ерлије оставили су иза себе знатан број дућана, кућа и других миљкова отселивши се у Ниш, Пирот или Белоградчик и Видин. Но, њиховим одласком гургусовачка чаршија није изумрла, но ое, напротив, проши- рила. Само на тзв. џамиском месту, поред затечених десет ду- ћана, Срби су подигли још нових 10,102 од којих су неки послу- жили као механе. У Гургусовцу је 1836 г. било 86 дућана.103 Др- жавне власти су, помажући урбанизацију града, пружале олак- шице гургусовчанима око изградње нових кућа и дућана, и у

ik» rp р Ђорђевић, нав. м.Споменик LXX1V, 100.Т. Р. Ђорђевић, нав. м.Споменик LX X IV , 109.

1,т Б. П ејиђ, Поречка крајина, 54, даје попис милановачких трговаца и занатлија из 1832 г.

iM т р Ђорђевић, нав. м.Зборник II. 34.Т. Р. Ђорђевић, нав. м.Исто, 444. — Исти, И з Србије кнеза Милоша, 290.ДА. Совјет за 1835. АГ» 593 од 19-Х, у прилогу.

” * Т. Р. Ђорђевиђ, пав. м.

К нез Милош и Источна Србија 1833— 1838 147

срезове Ражањски, Алексиначки и Бањски, сазидана нова црква и онда подигнут карантин са многобројним зградама. Са Hero- тином и Зајечаром, Алексинац је постао, нарочито по транзит- ној трговини, најважније место Источне Србије. У месту је по- стојала општинска школа.1"02 У Алексинцу је постојао мешовити трговачко-терзиско-кројачко-абаџиски еснаф.203

Раж ањ се у ово време више сматрао као село; но како јо у њему било седиште капетана Ражањског среза, то је имао извеспу већу важност. 1836 г. имао је 150 кућа са око 1200 становника, од којих су се 50 занимали трговином и занатима, а остали обрадом земље, виноградарством, воћарством, пчелар- ством и сточарством.204 Исте године имао је општинску школу која је слабо функционисала због малог броја деце. Ражањ је страдао од куге 1837 r., па је био спаљен и премештен. Од куге је у њему умрло 68 лица. Због оваквог удеса 1837 г. Ражањски срез је био укинут и прилојен Алексиначком, те је изгубио и у овом тк^гсду. 1844 r. бројао је само 67 кућа и 310 душа, и тек са Варошом и Мађарима сачињавао је једну општину.200 У до- лини Јуасне Мораве, на царифадском друму, а изван територије дунавско-тимочке војке команде, врло напредно место био је Параћин, са 200 кућа и 3000 становника, од којих се преко 100 породица издржавало од трговине и занатства.200

У непосредној близини и граничном суседству са Источном Србкјом налазио се и Крушевац као врло напредни привредни центар,207 и као средиште читаве јужне границе Србије према Леексвачком пашалуку, као наставку некада прстраног и моћног Крушевачког (Алаџа-Хисарског) санџака. У пофаничним српско- турским везама, Крзппевац је према Лесковачком пашалуку играо ону улогу коју је Алексинац имао према нишком.

V

По хатишерифу од 1833 г. у Србији нису могла постојати, нити се даље одржавати турска имања,20* било као државна добра, било у појединачном иоседу. Уствари, на територи.ји Источпе Србије турских имања inije ни било по селима, с изу- зетком нешто воденица, ливада, винограда и гарди.200 Једино су

•or Т. Р. Ђорђевић, нав. м.**' Н. Вучо, ипв. д., С9."" Спсменик, пав. м.

Ј. Гавриловић, нав. д., 219.s“ Споменик LXXIV, 98.

Ј. Гавриловић, нав. д., 134.104 М. Гавриловић, нав. д„ 615.s'"1 ДА, К К XI, К К 3551 од 25-Х-1834. К нез М илош наређује А. П ећа-

нину, надзиратељ у гургусовачке нахије, поводбм траж ељ а неких Турака из Видина да продају своја имања у атару гургусовачком: „У вилајету гди год је по селима далеко од вароши, од тога нема ништа, ибо оно су земљ е сеоске, па које сељ ак десетак свој и данак даје. У селу далеко од вароши никаква сопственост Турака није могла бити, кромје једне воденице и око љ е понешто липада или воћњака".

148 Владнмир Стојанчевић

постојале турске некреа'нине по насељима варошког типа и ата- рима варошких општина, као и у селима дунавске обале Кључа, у којима су Турци до 1833 г. држали своје војне посаде. Али и оне су се морале после тога уступити или продати српској кне- жевини, углавном до краја 1834 г. Уколико је у крајевима Алек- синачко-параћинске нахије било земаља које су биле у поседу неког Турчина, оне су се после 1833 морале продати, одн. отку- пити, и то уколико су биле кесим, а не читлук; иначе су ауто- матски биле присвојене без откупа.210

Турска имања у унутрашњости Србије имала су се, по пра- вима које је хатишериф дао Србима, откупити у року од пет година. Турски миљкови по градовима, у грађевинском и мате- ријалном погледу претстављали су објекте слабе новчане вре- дности, али они су тек по својој земљишној основи претстављали извесну већу вредност. Кнез Милош, у својој политици што већег и бржег истискивања турске моћи и турског приеуства у Србији, нарочито у новоослобођеним крајевима шест нахија, наређивао је iiit o брже откупљивање свих имовина и земљи- шних објеката, потпомажући поред приватне инцијативе, још и откупљивање за рачун „правитељства". Према локалним при- ликама и потребама, он спроводи различите видове ове политике: психолошку принуду211 у виду неплаћања Турцима ренте (ки- рије), нарочито земљишне, како би се они што пре иселили; добро плаћени откуп који је омогућавао моментано исељавање Турака;212 и оспоравање Турцима права на извесне поседе или права убирања ренте (земљишне или „бинске"). У крајевима Источне Србије, нарочито у капетанијама Параћинској, Раж ањ - ској и Алексиначкој било је неколико случајева већих и трај- нијих парница око откупа неких воденица које су раније биле у поседу Турака.

Турска имања у Источној Србији била су чешћа и бројнија у рсону дунавског прибрежја и у атарима дунавских прибре- жних места: Кладова, Текије, Брзе Паланке и Сипа. Поред зем- љишних облика својине, и непокретних добара —• „бина“, турско локално становништво имало је и друге своје миљкове, као и нека права закупа која су се сматрала такође као врста имовине. То су биле гарде (риболови) и „пецарење". Сем тога адакалски и кладовски Турци имали су своје њиве и ливаде које су остале у атару кладовске вароши која је припала Србима.213 И ова

ДА, ДПС бр. 44 од ll-V I-1835 , Уп. Вуков Рјечник под: кесим.111 Т. Р. Ђорђевић, Грађа за насељ а, 236.*** „Ви иштете да вам пошаљем 6390 rp., но ја вам ево шаљем 16.000

rp. да што виш е узм ож ете искусурите, н е само ових арнаутских 80 уџера, него и друге којекакве сиротињ ске зграде, макар и х и скупљ е мало плати- ли иего што вреде, еамо нек продају Турци и нек задовољ ни буду и за своје куће виш е ништа н е траж е, и нек се час пре с врата таршају. Тако ако кошта који уџер или која сиротињска зграда 50 rp., платите му 55 и60 гр па макар после утарак у њ и х метнуо“. К иез М илош М илисавуЗдравковићу у Ћ уприји. К К 520 од 18-11-1834. Т. Р. Ђорђевић, нав. д. 207.в.: исти, 209.

*’* ДА, К К X IX , 128.

К н ез Милош и Источна Србија 1833— 1838 149

турска имовина потпадала је, после 1833 г., под надлежност срлоке управе, те је морала бити предана Србима уз одговара- јући откуп. И појединци Срби и државне власти откупљивали су ова имаша уз услов да су пре тога била стварно у легалном личном поседу Турака, што се доказивало посредством примо- предаје тапија. Изузетно до 1834 г. кнез Милош је допуштао, као што је то био случај са кладовским Турцима, да Турци могу користити своја дотадашња земљишна имања и убирати летину уз обавезу предавања десетка српским властима. Српске власти, по налогу кнеза Милоша, одбијале су у принципу да на терито- рији Крајине и Кљ уча признају као законите2м оне земљишне и „бинске" својине које је адакалски паша — као што је то био случај са неким имањима Персиде, удове башкнеза Николче Карапанџића •— путем своје моћи легализовао као „мири-маал“, и путем продаје предао их другим лицима. Уопште узев, сви имовински и земљишни односи до 1833 г. у турском поседу, били су регулисани у току од две-три године, те су при крају владе кнеза Милоша у Источној Србији све некретнине постале сво- јина српског становништва или српске управе.

С т а њ е ш к о л а и ц р к в е I

Уочи ослобођења на територији Источне Србије затечено је неколико школа световног и црквенот карактера. Поред Пореча (Милановца) у коме се основна школа помиње још од 1820 г.,1 по неким подацима школе су постојале још у Зајечару и Гур- гусовцу, затим у селу Заграђу и у манастарима: Грљишту, Суво- долу и Букову.2 По Мемоарима Стојана Симића, током 1831 и 1832 г. у Зајечару је био учитељ Паја Ж ивковић, из Срема, иначе свршени богослов Карловачке богословије,8 који је затим неко време, изгледа, био учитељ и у Гургусовцу,4 пре него што је прешао у Видин. Неготински трговци свакако су, no угледу на Видинце, за своје трговачке послове добављали учитеље или из Војводине, или из манастира Букова, користећи у пуној мери аутономна права које је Крајина са Кључем имала под Турцима; но од неготинских учитеља није нам остало познато ниједно име,

” * Исто, 134. Спор око наслеђа П ерче и М иш е К арапавџића, синова Крајинског оборкнеза Станка Карапанџе, који се водио међу женским на- следницима ове знамените породице, протезао се годинама. И кнез Милош је у њему узимао као судија учеш ћа, али јс неколико пута мењао одлуке у погледу одређивањ а правог наследника. О овоме h e требати писати једну посебиу расправу, пошто доноси интересантан материјал за правна схва- тања и суђеш е у кнез Милошевој Србији. — О Карапанџиђима в. Вук Караџић, Скушвеии историски и етнографски списи, 286— 287.

1 Б. Пејић. Поречка Крајина 86.* Зборник, IV, 29.* Зборник II, 39, 45.* Исто, 45.

150 Владимир Стојанчевић

иако се сигурно зна да их је у Неготину било на неколико го- дина пре ослобођења.3

По ослобођењу вероватно да су још током 1833/34 г. биле отворене школе у нахиским и капетаниским центрима. По Да- видовићевом Забавнику, у попису пренумераната за 1835 r., по- мињу се као учитељи: у Бањи Атанацко Радосављевић,'* у Кла- дову Антоније Дамјановић, у Милановцу Илија Тодоровић, у Алексинцу Јован Јанковић, у Зајечару Матија Николић, у Не- готину Павле Марковић, и у Кладушници Ђура Димитријевић. До 1835 г. о школама се брину ђачки родитељи и тек ове године заведене су у целој Кнежевини, па и у Источној Србији, пра- витељствене школе. Све школе у Србији почев од 1835 r. делиле су се у три реда: правитељствене, оштинске и приватне.7 Попис школа, учитеља и карактеристике њиховог рада за целу СрбиЈу дао је јула 1836 г., после извршене опште визитације, Петар Радовановић као „директор свију школа у Србији“. Из његовог „Списка. свију у књажеству Сербије находећих се учитеља",8 у Источној Србији постојале су следеће школе и учитељи:

У Милановцу општествена школа, са учитељем Исаком 06- лучаревићем, у Неготину старија правителствена школа са учи- тељем Ж ивојином Керечким, и млађа правителствена школа са Томом Бабићем, у Кладову општествена школа са Павлом Ата- нацковићем, у Текијама сеоска школа са Стојаном Петровићем, у Зајечару старија правителствена школа са Захаријем Зави- шићем, и млађа правителствена школа са Павлом Марковићем, старија правителствена школа у Гургусовцу са Тодором Обрадовићем, у Соко Бањи млађа правителствена школа са Јо- сифом Димитријевићем, у Белоињу (Сврљишки срез) сеоска школа са Трифуном Барићем, у Белом Потоку (Сврљишки срез) сеоска школа са Миленком ЈГукићем, у Алексинцу општествена школа са Јованом Јанковићем, у Раж њ у општествена школа са Тодором Јовановићем.

Укупно школа и ђака по окружјима Источне Србије било је: у крајинском 5 школа и 216 ђака

у црноречком 2 школе и 67 ђакаи у бањском 5 школа са 190 ђака, од укупно 72 школе и 2.514

ђака у целој Србији.8 Од укупно 69 учитеља у целој Србији, средином 1836 г. Источна Србија имала је свега 13 учитеља. Крајем 1836 r., као учитељ у Гургусовцу помиње се и Матија

* Деловодник Пореча за 1831. .Ks 185 од 22-V.* Уп. ДА ДПС за 1835, бр. 709 од 13-1Х.7 Збориик IV, 32. — Уп. ДА ДПС за 1836 бр. 872 од 21-IV, где кнез

наређује да се из народне касе издаје на милановачку и кладовску по 50 уместо раиијих 100 на неготинску, а да Неготинци сами „сопственим. . . иждивенијем обдрж авају" своју млађу опш тествену школу. Неготинског учител.а млађе опш тииске ш коле да плаћа сама општина, а милановачка и кладовска да се ф инансирају из иародно касе.

* Т. Р. Ђ орђевић. Грађа за насеља, 520.* Гласник 9, 166. Нешто друкчији подаци у: ДА, К К X X X V III (Ш коло,

65, по извеш тају Петра Радовановића.

К нез Милош и Источна Србија 1833— 1838 151

Николић,10 а у Неготину Михајло Пантелић, пре тога учитељ у Градишту.11 Није нам познато даље кретање учитеља на тери- торији Источне Србије, сем што се 1838 г. у Зајечару помиње, као учитељ млађе правителствене школе Петар Миловановић,12, а у Гургусовцу Стојко Трифуновић, такође као учитељ млађе правителствене школе.13

Августа 1836 г. у Зајечару је отворена као „главна школа правителствена“ и гимназија, истовремено кад и у Шапцу и Чачку. Као први професор у зајечарској дворазредној гимна- зији, био је постављен Ђорђе (Стеван) Гашпаревић, кога ка- сније, око 1838 r. замењују Ж иван Керечки и Исак Облуча- ревић.14

По оштем плану о државним школама у кнез Милошевој Србији,13 од 22 „нормалне* школе, у Источној Србији устројене су школе у Алексинцу, Гургусовцу, Зајечару, Неготину, Кла- дову и Милагновцу. Остале школе где би их било, сматрале су се као општествене градске и сеоске. Средином 1838 г. учитељи нормалних школа у Источној Србији били су: у Зајечару Јоан Јовановић, учитељ старије класе са 100 талира годишње плате, у Алексинцу Јован Познановић, учитељ старије класе са 150 талира, у Гургусовцу Теодор Обрадовић учитељ старије класе са 150 талира, у Неготину Михаило Пантелић учитељ старије класе са 150 талира, у Кладову Павле Атанацковић учитељ млађе класе са 100 талира, и у Милановцу Глигорије Гашпа- ровић, учитељ млађе класе са 100 талира годишње.1*1

Учитељи правитељствених школа плаћали су се из државне касе од 100 или од 100—150 талира годишње, учитељи општин- ских школа плаћани су из општинских средстава, одсеком од 400—1500 гроша, а учитељи приватних школа (сеоских) плаћани су од ђачких родитеља од 60 пара до 4 гроша месечно.17 Укупно је у Србији у току једне године било издано на учитеље прави- тељствених школа 3.200 талира, на учитеље општинских школа 1496 талира, а на учитеље приватних школа 382 талира; одгова- рајући проценат, сразмерно од државне помоћи отпадао је и на школе у Источној Србији.18

У општественим и правитељственим млађим нормалним школама, по пројекту Устава народних школа у Књажеству

50 ДавидовиКев забавнпк за 1836, међу иренумерантима, учитељ а М а- тију заменио је Пироћанац — избеглица Петар Георгијевић. а овога због е.лабе спреме Теодор Обрадовић. Уп. Да, К К X X XV III — 53. Уп. Исто. Управ. Совјет 637 А од 20-IV-1836.

” Т. Ђ орђевић, нав. д., 518.” Зборник IV. 34.,s ДА ДПС за 1838, бр. 1091.‘‘ Зборник II. 22. — Исак Облучаревић био је учител, старије класе

•са 150 талира годиш њ е плате, а Ђ орђе Гашпаревић млађе класе са 100 та- лира годиш ње плате. Уп. ДА, К К X X X V III — 95.

Држ авиа градска архива у Ваљ еву. Циркулар У. Совјета ,У» 2055 А од 27-VIII-1836 •ислравничеству окруж ја ваљевског, у копији.

|в ДА, К К X X X V III — 95 Извеш тај Петра Радовановића од 14-VI-1838г. Уп. Исто од 11-1Х-1838.

” Гласник 9, 166.11 Исто.

152 Владимкр Стојакчевић

Србије1” од 1633 г. предавали су ее ови предмети: азбука, срлски буквар, читанка „на словенском и матер!вем наречју“, мали ка- тихизис, кратка „свјашчена историја", численица, ирасопис по Мразовићу и државни лрописи.

По општем упутству кије je кнез Милош дао директору Га- довановићу у погледу систематске организације школске наставе у целој земљи, свако окружје требало је да има по две прави- тељствене школе, што би зн н ч јг л о да је у Источној Србијк тре- бало да буде 6—8 ових школа, по две у Неготинском, Зајечарском v Башском окружју (одноено алексиначком и г;фгусовачком ислра-вничествЈ).” Општества су пак могла да подижу своје школе углавном само тамо где је већ постојала и црква. Док је учитеље правитељственкх школа плаћала држава, учитеље општестзенид школа плаћг.ла су исправничества из локалних иовчаних средстава прирезе, ипмајући каткада дотације из др- жавне благајне. У погледу наставе, нарочито се обраћала пажња „да се деца по школама закону христијанскому поучавају". Као карак-j еристично мох:с се псмссЕгутл и тс да се 1>ећи дес- у;_*:тсља није дуго задржавао у 'једном месту, већ се сељакао из места у место, лрема томе које би их општество боље и више пла- тилс;-1 кеки од учитеља, npe ступања на ову дужност били су у админнстпативној служби, махом као практиканти, или обр- нуто, да су из школа одлазили на адмшшстративну дужност, опет кзп практикантм углавчом.1'2 При крају владавине клеза Мчлоша све школс у Источној Србији обишао је Стефак Стс- фановић Тенка, каа попечитељ просвешченија и врховни над- зирател> карантина.23

У црквенр™ погледу територије Источне Србије до 1833 г. припадале су јурисдккцији Видинске и Нишке (владичанске) епархије, и територијално су се поклапале са административним гранццзма Видичског ii ЈГесковачког пашалујга. Нахије: К ра- јина са Кључем, Црна Река, Гургусовачка и Сврљишко-бањска имале cv владичанско срсдиште у Видину, t Параћинска (са

15 В. П ејић, Поречка Крајина, 87. — Уп. Гласник 24, 9. — Текст овог Устава објсвио је П. Сланкаменац. в. Мешовита грађа историског ииститута С/Л1. Београд 1958, 92— 102.

** Државна градска архива у Ваљеву, ::ав. м.11 Стојко Трифуновић, учипел. из Гургусовца прешао на практиканску

служСу. ДПС ла 1838, бр, 1091; Пстар Обрадовић, учитељ у Соко Еањи npeu.ae је у Неготин за писара код С. Стојаноовића, пошто се нахнло да су тамошњи писари били нсспосоСш,. ДА ДПС за 1836, бр. ЗЗС и 559. Уп. и ДА ДПС за 1835 бр 709. — И з једног рапорта вражогрначког Јсапетапа Неш е Т>орђевића. види се да учитељи у Зајечару „иемају никакав дућ ан ‘', а да је гургусовачки учитељ М атија Николић имао „дућан са два ћепенка". ДА К К X X X V I Шрноречкт, нахи;;а>, од 27-1Х-183С.

83 Гургусовачки учител. М аттја Николић 1836 године дош ао је из Зајечара.

33 Гласник 24, 10 — Тенка је истсзремено 5ио обишао (јула 1838) све- ш коле у Источној Србији и поднео Совјету т в е ш т а ј о њиховом раду.

II

К нез Милош и Источна Србија 1833—1838 153

Алексинцем) нахија у Нишу. Са прикључењем ових крајева Србији кнеза Милоша и престанком политичке власти видин- ског и лесковачког паше у њима, због новог положаја ових кра- јева у саставу аутономне Кнежевине Србије, била је доведена у питање и црквена надлежност видиског и нишког митро- полита.

Султанов хатишериф од 1830 г.,*1 предвиђајући политичку аутономију Србије, са слободом богослужења у њој подразумевао је и црквену аутономију Србије, која би била у аутокефалном односу према Цариградској патријаршији. Пошто је Русија била на страни Србије у овом погледу, а Порта истакла свој став то- лерације и слабу заинтересованост, Цариградска патријаршија је јануара 1832 г., са српском депутацијом у Цариграду регу- лисала конкордатом своја питања према православној цркви у Србији,25 препуштајући избор митрополита и епископа српском кнезу и народу. Конкордат је истовремено регулисао и сва адми- пистративпа и новчана потраживања цариградске Велике цркве, кахо за епархије београдску, шабачку и ужичку,20 тако и за отргнуте делове владичанских епархија Зворника, Босне, При- зрена, Ниша и Видина.27

За првог епископа Источне Србије 31 јануара 1834 г. био је изабран архимандрит манастира Горњака Доситеј Новако- вић.28 Његова црквена јурисдикција поклапала се најпре са те- риторијалном компетенцијом Тимочког великог сердарства,20 а затим, када су сердарства укинута почетком 1835 r., са терито- ријом дунавско-тимочке војне команде. Седиште епископске столице било je у Неготину, а нови егшскоп титулисао се као Тимочки.80

Параћинска нахија, до почетка 1835 r. била је у формалном саставу београдске епископије, а од тада је њен Ражањ ски и Алексиначки срез припојен Тимочкој епархији, а исто тако и Поречка Река.80а До 1833 г., на новоослобођеним територијама Источне Србије, у бившој Видинској епархији, била је убирана димница по три гр. 26 л., на укупно 15.109 кућа. Од овога, по нахијама, плаћали су: Неготинска на 6.780 кућа, Црна Река на 4.196 кућа, Гургусовачка на 2.426 кућа и Бањско-сврљишка на 1.707 кућа. Укупно су ове нахије до свога ослобођења плаћале 54.839 гроша димнице митрополиту у Видину. Параћинска на-

14 М. Гавриловић, нав. д.. III, 497.55 Исто, 498.** Исто, 500.” Исто, 499. Д. М атићг, Цавно право кпнжества Cp6ie, Београд 1851,

110—111.** ДА, К К ЗМП X X VII, 152. — М. Петровић, Ф инансије и установе I , .

796—798. Неш то података, сл уж бених докумената и црквеиих записа, из овога времена налази се у кшизи: Споменица Тимочке Е пархије 1834— 1934.

*» ДА, К К ЗМ П X, 54.*° М. Ђ. М илићсвић, Поменик, 446. Епископ Новаковић већ почетком

марта обиш ао је главна места своје епархије: Зајечар, Б ањ у и Гургусовац. Д А К К X IX . 106.

'°а ДА, К К X X XV (Црква и свештенство) 161 од 4-VII-1935.

154 Владимир Стојанчевић

хија, за то време плаћала је митрополиту у Нишу на својих 2507 кућа по три rp., 16 п. димнице.31

Црквени живот Источне Србије почео је нормално да фун- кционише већ одмах по ослобођењу, али се црквена организација стварно започела 1834 г. Ову организацију практично је изводио кнез Милош, али преко органа црквене власти: митрополита, епископа и Синода. Регулисање питања црквеног рада припа- дало је кнезу Милошу, као носиоцу султановог хатишерифа. Но кнез је у свим стварима које су се тицале цркве консултовао ондашњег митрополита Петра Јовановића, коме је, аналогно организацији световне хијерархије предао пуну унутрашњз' управу иад епископима и осталим своштенством, задржавши притом поред законодавне, још и врховну надзорну власт над делатношћу њених како виших, тако и нижих службеника.318

У Србији сви епископи били су државни чиновници и испла- ћивани од државне благајне. Епископ Источне Србије, Доситеј Новаковић, у рангу високог клера Србије заузимао је четврто место: иза митрополита П. Јовановића, и ужичког и шабачког епископа.3- 1835 г. његова плата износила је 8500 гр.33 годишње. Црква у Источној Србији у материјалном погледу била је у јакој зависности од световне власти. Турска окупација 1813—1833 г., а пре тога готово непрекидне борбе у Првом устанку 1807 — 1813 r., били су готово сасвим разорили црквене установе и оп- љачкали њена материјална добра. Ослобођење је затекло мало цркава и манастира на целој територији Источне Србије, иако међутим број свештеника, у поређењу са општим приликама, и са ситуацијом у Србији Београдског пашалука, није изгледао јако умањен. По службеном попису 1837 г. на територији Источне Србије радило је свега осам манастира: у Крајинском окружју: Буково, Вратна, св. Тројица (Манастирица); у Црној Реци Грљи- штански; у Гургусовачком: св. Арханђел, св. Богородица (Суво- дол) и св. Тројица; и у Алексиначком: св. Роман. Сви ови мана- стири, сем Грљиштанског, имали су и своје парохије. У Крајини Манастир Буково имао је под собом једну парохију са четири села, 326 кућа и 377 душа. Манастир Вратна имао је такође под собом једну парохију са једним селом, 74 кућа и 61 душом. Ма- настир св. Тројице једну парохију, једно село и 22 куће са 21 душом. У Црној Реци Грљиштански маиастир био је преобраћен у мирску цркву. У Гургусовачком окружју манастир св. Архан- ђела имао је четири парохије, 26 села, 527 кућа и 4610 душа. Ма- настир C8. Богородице 2 парохије, 4 села, 267 кућа и 1733 душе. Манастир св. Тројице две парохије, 2 села, 101 кућу и 728 душа. Манастир Крепичевац не помиње се у ово дсба. У Алексиначком

11 ДА, К К ЗМП X X VII, 178 Уп„ исто X XVIII, 102.ДА, К К XX XV , 24. К К 2691 од 21-VIII-1834 г. К нез Милош проте-

ствује, чак и лрети, преко митрополита П. Јовановића што епископ Д. Новаковић чини неке злоупотребе и неправилиости.

М. Гавриловић, нав. д., 500—503. ss М. Петровић, нав. д., II.

К иез Милош и Источна Србија 1833— 1838 155

окружју манастир св. Романа имао је једну парохију, 9 села, 177 кућа и 1114 душа. Укупно су седам наведеоних манастира имали 12 парохија, 47 села, 1494 куће и 8644 душе.84

1833 г. своје црквене парохије имала су и ова места у Црно- речкој нахији: Планиница, Злот, Луково, Илино, Рготина, Грљан, Звездан, Леновац, Сумраковац, Криви Вир и Лесковац; у Гургусовачкој: Каменица Горња, Бучје, Трновац, Де-белица, Заграђе, Бела Река, Штипина, Боровац, Каменица Дон.а, Балинци, Соколовица; у Бањској: Јошница, Тргови- ште, Мужинци, Бања, Дуго Поље, Церовица, манастир „Ра- шница (?)“, Давидовац, Пирковци, Бели Поток, Грбавче, Белоиње, Лукова и Извор; у Параћинској: Алексинац, Ражањ, Кошево,Појате, Глоговац;85 у Крајинској: Неготин, Сиколе, Глоговица, Јабуковац, Велика Јасикова, Брусник, Копривница, Тамнич, Ра- јац, Мокрање, Кобишница, Буковча, Радујевац, Прахово, Џа- ново, Видровац, Бурдељ, Слатина, Ровица (!), Каменица, Ш ту- бик, Малајница.3'1 До 1835 г. своје парохије добила су, поред горњих, и следећа села: у Црноречком окружју: Бела Река, Вражогрнци, Велики извор, Мали извор, Ласово, Подгорац, Тр- новац, Дубочане; у гургусовачком: Берчиновци, Видојевци, Ко- рита, Јаковац, Соколица, Трговиште, Васиљ, Вин, Волевци, Мучибаба: у Бањском: Козја, Лозан, Сврљиг; у Алексиначком срезу: Дреновац, Мозгово; у Ражањском срезу: Витошевац, По- слон, Радошевац, Скорица, Сталаћ, Ћићевац; у Неготинској на- хији: у Крајини: Брестовац, Лука, Метриш, Плавна, Србосвлаш; у К љ учу: Вајуга, Велесница, Кладово, Кладушница, Корбава, Речица, Михајловац.37

Сви свештеници издржавали су се од „поповског бира“, црк- вених такси и дарова које су добијали од својих парохијана. Црквене таксе биле су прописане тарифом од 15 марта 1833 г.38 Бир је износио 12 ока жита по глави. Свакако је тачно да је оппгге и стручно образовање свештеника у већини случајева било доста примитивно, и да су се многи од њих занимали и про- стим сељачким радовима. Понеки од њих, због својих заслуга на раду за ослобођење или личних заслуга према кнезу Ми- лошу, као што је био случај са јерејом Мирком Михаиловићем, из Копривнице, уживали су специјалну пажњу кнеза Милоша.39 Такође један добар део свенггеника актквно је допринео осло- бођењу Источне Србије. Уопште, свештеници су били ослобођени пореских плаћања и других државних обавеза,40 и у погледу одговорности сем за кривична дела били су одговорни по цркве- ним правним прописима. Међу свештенством отскакало је оно

** Т. Р. Ђорђевић, Граћа за насел.а, 581.S5 ДА, К К XX IV, 124. м М. Петровић, нав. д„ I, 769.3T Давидовићев Забавник из 1835.3* М. Петровић, нав. д., 207.а" ДА, К К ЗМП X X V III. 101 од 2-VIII-1834.*° ДА, ДПС за 1835. А 339 од 23-VIII-1835.

156 Владимир Стојанчевић

у богатој и културнијој Крајини са Кључем. Калуђери су, ме- ђутигд, били на већем гласу од мирског свештенства.

1835 r. позната су нам имена око 130 црквених лица*1 на територији Источне Србије, од чега на бивше Сердарство ти- мочко (без Алексинца и Ражша) отпада око 120 лица. Сва су ова имена остала позната из пописа пренумераната на Давидо- вићев Забавник. Иако је сигурно да су ова свештеничка лица, више службеиом обавезом но личним интересовашем, била прет- плаћена на овај Забавник, као и једним делом на Новине србске и осталу српску издавачку делатност, ипак је ова појава исто- времено сведочила и о ступњу њиховог културног образовања и гвихове улоге у културном подизању народних маса. Црква са својим установама и својим органима, уживајући потпору др- жавних власти, и у пуној финансиској и контролној зависности од ње, претстављала је духовну снагу и у служби Милошеве цивилне политике. Већ по своме сакралном обележју, поред не- сумњивог утицаја који је имала на народне масе, црква је уствари попуњавала рад лаичких установа на општој културноЈ еманципацији српског становништва Источне Србије. Поред ко- лективних обичајних и народних славља, којима је црква својим церемонијалом давала и обележје верског акта (преславе, ли- тије, молепствија), она је допринела, заједно са цивилним вла- стима, да се путем прослава разних државних, династичких и националних празника (напр. прослава св. Саве) у народу лакше и упечатљивије створи осећаље јаке националне повезаности са свим осталим деловима српског народа у Кнежевини.

Црквеним имањима управљали су месни парох и црквени тутори; исправничества су контролисала економско стање мир- ских цркава и извештавали Совјет; са своје стране, надлежни протопрезвитери достављали су исто конзисторији. Општи над- зор над црквом и свепггенством водио је у Источној Србији ве- лики сердар и, касније, дунавско-тимочки војни командант, ny- ковнкк Стеван Стојановић. У случају неисправиости, он је подносио ралорт кнезу Милошу. Иначе ниједном другом чинов- нику световне власти није било дозвољено мешање у дужности духовних власти.42' Под кнезом милошем црква је уживала пуно слобода у оквиру својих компентенција, понегде чак била и ф а- воризована, а уопште у свом организовању била помагана од стране државне адмизшстрације и финансиских средстава др- жавне благајне. Тимочка епархија на територији Источне Србије, јавља се први пут 1834 г. као посебна црквено — администра- тивна област, дакле, тек у време владавине кнеза Милоша, када задобија своју пуну организацију структуру, коју ће задржати углавном и идућих деценија XIX века.

41 Давидовићев Забавник за 1835.*’ Зборник закона X X X , 141; 147; 149.

К нез Милош и Источна Србија 1833— 1838 163

граничних знакова/3 Кнез Милош је, неколико дана касније одобрио рад српске комисије, и поводом одбијања Крављана, у своме упутству Управителном совјету истакао „да се у том не удовлетвори молби комисије турске и сељана Крављана, из узрока, што граниду у тачности чувати ваља, па нити од ње што уступати, нити ју прекорачивати, да би тако свагда основаније имали, на које се ослонити можемо".*1 После тога, изгледа да се и овде престало са нарушавањем границе: гранични спорови су се, међутим, протегли током друге половине 1837 г. и у 1838 г., са сељацима турских села Шестигабара, Мирановца, Јеловика и Изворског. На атару ових двају последњих села до 1836 г. била је граница више пута премештана, тако да је Турцима уступљено „до 15 дана ораће земље“/ 5 У принципу, и у пракси, кнез Милош је овде — из неких разлога — дозвољавао да турски сељаци чине сетву и купе летину.*'5 Аврам Петронијевић и С. Стојановић су, изгледа, долазили у два-три маха, да ускладе односе између наших и турских сељака.27 У септембру 1838 г. кнез Милош је тражио, у случају спора са горњим селима, де- таљнија обавештења о положају спорне земље, њихове вели- чине, износа спахиског десетка, положаја хумки — вероватно у намери да једном заувек да новчану отштету за спорне земље. Крајњ и исход овога спора, међутим, није нам познат.28

II

Досељавања на територију Источне Србије,1 уопште као и по свим крајевима српеке кнежевине, била су појединачна, групна или чак и масовна, а досељавали су се, поред сеоског становништва, у завидном броју, још и претставници разновр- сних градских професија. Сељаштво се досељавало махом из аграрних области суседних крајева (Мале) Влашке, западне Бу- гарске и јужне Србије, насупрот претежном броју сточарских породица које су колонизовале углавном делове југозападне Србије. Један мањи број пребеглица — као војници — долази и из аустриске Војне границе у Банату. Из Македоније, делом и из грчких области, у Источну Србију долази, најчешће се- зонски, мањи број механџија, занатлија и стручних радника нај- више зидарских, од којих тек покоји и стално остаје у тамошњим

** Исто. Вељковићев рапорт Кч 3 од 3 -IV -1837.** Исто. K i 1161 од 7-IV-1837.

ДА, К К X IX . од 4-Х-1838.Исто. К К № 2983 од 28-VII-1837.

” Исто, К К 3033 од 28-1Х-1838.г‘ Три пиротска села Ш естигабар. Кална и Гобраница пдаћали су ,.вин-

ски десетак" по 6 паре државној б.пагајни Србије, за своје винограде зао- стале у Србији. Н ије међутим познато до које године су они плаћали овај износ. М. Петровић, нав. д., II, 1015.

1 В. о томе наш чланак: К нез Мидош и колонизација Србије. П рво- класну грађу за студију ове врсте дао је Т. Р. Ђорђевиђ у својој књпзи:Грађа за насељ а у Србији у време прве владе кнеза Милоша.

164 Владимир Стојанчевић

градским насељима. Сем тога, незнатан је био број људства тзв. чиновничке емиграције, која се показивала врло курентном, а затим и нешто Цигана' и Јевреја.3 Врло су ретки случајеви доласка муслиманских претставника: уколико их има, они су занатлије* и трговци, и углавном су врсте пролазника и аргата.

За Источну Србију, с обзиром на имиграциони моменат., у периоду 1833—1838 г. карактеристична су групна и поједи- начна досељавања, насупрот једном врло јаком интервалу ма- совног пребежавања из времена руско-турског рата 1828/29 г. Масовну миграцију привременог карактера престављали су се- љаци Нишке нахије 1835 г. и сељаци и грађани Пиротске нахије 1836 г., за време тамошњих локалних буна.®

Мотиви досељавања у Србију, у основи економског и по- литичког (социјално-лсихолошког) обележја, били су, према по- јединим случајевима, разноструки. По Тихомиру Ђорђевићу било је десетак група разлога досељавања у Србију: због зу- лума, ратова и сиромаштва, због бољих изгледа за зараду, ради тражења државне службе, због ситиураних рођака — раније, пребеглих у Србију, због дезертирања из војске, због дугова, зло- чина и криминала, љубавних авантура, и по позиву од српских државних власти.6 Међутим, „већина је долазила у Србију као у обетовану земљу. Сељаци, занатлије и радници, трговци — јер су се надали да ће им у примитивној Србији бити боље, а чи- новници јер су плате у Србији превазилазиле оно чему би се могли надати у својој дотадашњој отаџбини“.'7

Од свих изведених миграција у крајеве Источне Србије, по класно професионалном саставу, најинтересантнија су сељачка пресељавања, а по правцима досељавања она из Влашке. У овом погледу, сељакања Влаха у оба правца —• из Влашке у Србију и из Србије у Влашку, а понекад и вишеструко из једне земље у другу, претстављала су врло интересантну социолошку и кул- турно историску појаву. И у једном и у другом случају ове влашке миграције биле су скоро свакодневна појава у друштве- ном животу крајева Источне Србије, у првом реду оних поред Дунава, и због њихове социјалне и колонизационе проблематике изазвале су и знатну административну и законодавну делатност државних органа Србије, укључујући ту и самог кнеза Милоша.

Карактер, обим и значај влашких миграција у Србију, чија је позорница углавном била Источна Србија, делом и њихова

1 Једна од групних циганских миграција била је она из 1836 г. када се12 ф амилија са 61 чланом доселило у Кљ уч. ДА, К К X IX од 24-VI т. г. Уп. Исто од 23-Х Н т. г.

3 О Јеврејима досељеницима у И. Србији види у одељ ку о градским занимањима.

4 У Гургусовцу помињу се, напр. Усеин Арапчић налбантин из Врања, Камбер Јусуф ов сарач из Ниша, и Бајрам М устафић туф екција из Ђ ако- вице. Т. Р. Ђ орђевић, нав. д. 441.

* В. Главу ш есту.* Т. Р. Ђ орђевић, И з Србије кнеза Милоша, 64—69.5 Исто, 69.

К п ез Милош и Источна Србија 1833— 1838 165

инверсна кретања лз Србије у Влашку, већ је нашој иеторио- графији претставио својом одличном студијом Т. Р. Ђорђевић. Готово као редовпи узрок пребегавања Влаха у Источну Ср- бију сматра се тешки економско — социјални моменат који cv по селима завели влашки бојари, „влашка господа", или ,.чо- који“, како се у документима често срета.8 Карактеристичан је у томе био случај са Великим Острвом,8® које је кнез Милош, на молбу тамошњих сељака, разним средствима покушавао да задобије од Порте за Србију, као територијални и саставни (острвски) део Крајине.® Када дипломатска радња кнеза Милоша током 1831—1833 г. није успела да се Велико Острво политички припоји Србији, било је предузето тајно пресељавање Вдаха у Србију. Ово пресељавање претстављало је читаву једну ек- спедицију нарочите врсте, којом је руководио лично С. Стоја- новић, онда сердар у Крајини и Кљупу. У марту 1834 r., поред већ раније пребеглих породица, у току једне ноћи било је пре- бачено у Србију и насељено на имању неког попа Јована из Јабуковца 57 породица са 130 мушких и 147 женских чланова, заједно са 186 грла говеди, 70 коња, 694 оваца и коза, 90 свиња, 70.000 ока кукуруза и 3.000 ока пасуља.10 Посредством помоћи српских власти, око збега Острвљана, зачас се формирало ве- лико насеље, које је прозвано Михајловац.11 „Сви Великоостр- вљани били су за три године ослобођени од свију тегоба земаљ- ских, осим харача и кулука, али им харач тшје иаплаћиван све до 1836 г.“ Апрмла 1834 г. тимочки епископ Доситеј Новаковић осветио је и поставио темеље за михајловачку цркву.12, Да се слично не би десило и са становницима далеко мањег острва ШишЈЈан,13 влаш ке власти су га силом преселиле дубље у уну- трашњост своје земље. Но, због случајева инверсног пресеља- вања, српске власти су, на ирепоруку месних кметова, завеле службу локалног патролирања на релацији михајловачког атара дулс дунавске обале.14 Влашки сељаци пребегавали су у Србију и из оближњих села на левој обали Дунава, делимичио и преко Турске.15 Сличних случајева било је и у обрнутом смеру. Но, сем сељака било је и нешто пребегавања влашких „со.чдата“,’г*

* „После Оргоиичког регуламеита од 1831 годиие хиљадама румун- ских сељ ака, немоћних да резистирају његовим тешким одредбама, потра- ж ило је уточиш та ван своје земл.е. Сељаци из Молдавије одлазили су у Буковину, Бесарабију и Добруџу, а из Влаш ке у Трапеилванију, Србију и Бугарску. Т. Р. Ђорђевић, н. д., 95.

*а Исти, Грађа за насеља, 134.6 Исто, 130.,e Исто, 135.11 Исти, И з Србије кнеза Милоша, 99.“ Архива САН, Протоколв рапората, № 7 од 26-IV-1834,15 Исто, № 4 од 13-IV т. г.” Исто, № 15 од ll-IV -1835.15 Исто, № 17 од 13-VII-1834.t,! С. Стојановић ш аље Јеврему Обреновићу „солдате влашке, Ивана

Бугарина и Јона Драгића, који су 2 августа т. r. из -Великог Острова са страже, на наш у страну пребегли" ДА, К К X IX , од 22-VBII-1835.

■166 Владимир Стојанчевић

који с-у махом бежали због дугого-дишњег рока сдужења и стро- гости војничког режима. Највећи део бегунаца из Влашке, после 1835 г. кнез Милош је насељавао даље од Крајине и Кључа, углавном по црноречкој и ћуприској иахији — окружју.17 Инте- ресанто је да су Власи пребегавали на више начина: пливашем, ораницом, на „тиквама",18 помоћу клада,10 преко ледаго како је кад било могуће и погодно. Распоређени по имућству, влашки емигранти били су слабог имовног стања, углавном са нешто лаког покретног имања и мањег броја средње стоке. Ређе су били случајеви неког виднијег пренетог богатства, као што је то био случај са Великим Острвом, Било их је међутим и таквих који од имања нису имали ништа, већ су и у Србији и у Вла- шкој живели по бурдељима.21 Ради боље контроле и евиденције над досељеницима, и ради имовинске и социјалне заштите ста- роседеоца српске власти су завеле меру колективног јемства сеоских општина за ове дошљаке, или пак јемства сеоских кме- това и оних породица код којих су се досељеници, као код слу- чајева рођачких или познаничких веза, досељавали и привре- мено иастањивали.22

Интересантно је да је из маленог Адакалеа било миграција у Србију. Априла 1834 г. из Адакалеа преселило се у Кладово (варош) десет породица; све оне биле су у оскудном матери- јалном стању.23

Међу досељеницима из Аустрије, на територији Источне Србије долазили су махом граничари, међу којима ie било, по- ред Срба и Влаха и иешто Мађара.24 За избеглице из Аустрије важила је уредба коју је 1836 г. прописао кнез Милош да се насељавају у унутрашњости Србије на даљини од најмање де- сет сати хода. Сем граничара, било је нешто мало емиграције других позива, најчешће из редова сељака, занатлија и чи- новника.

Досељавања из Турске су била просторно најјача, и досе- љеника је било нарочито доста из оближњих пограничних на™ хија: Видинске, Белоградчичке,25 Пиротске, Нишке,26 али и

} ' Т. Р. Ђорћевић, нав. д.. 104.—X © ДА, К К X IX од 23-ХИ-1836. Исто, од 12-VIII-1837.

’* А рхива САН, Протоколг, рапората, № 34 од 5-1Х-1835.” ДА, К К X IX од 21-1-1836.31 Влаш кн -мигранти су били махом тако сиромашпи да приликом

преласка на једну или другу страну ниеу собом носили ништа. Т. Р. Ђ ор- ђевиК нав. д. 109, 154.

” Исто, 152; 146.!* Т. Р. Ђорђевић, Грађа за насељ а, 170.’* ДА, К К X IX од 27-ХН-1836. Три аустриска ..солдата"; Јон А лбу,

Ђ орђе n y ia и М ојсеј Ф ерич, поебегли су из села Рударије.s“ В. ДА, К К X IX од 5-ХТ1-1835. Исто, од 11-111-1836. По протоколу

рапората (Архива САН, № 124, у прилогу: Извода означавајући лица која у Сербију насељ авају с е . . . ) само из села П ресуж де Белограничке нахи је доселили су се у 1836 г. следећа лица: Ж ивко П лужић, Илија Петковић, Крста Нсцин, Сава Нецин, Анта Цонин, Петко Рапић; затим (на истомместу, № 148): Крста Нешић. Ж ивко Првуловић, Стојан Николић, ЦветкоРанђеловић, Риста Марковић, М илија Ж ивић, Никола Тодоровић, Ж ивко Всл.ковић, Ж иван Јаиковић.

” В. стр. 178, 181, 182; 188— 190.

Кнез Милош и Источна Србија 1833— 1838 167

такође из берковачке и софиске,37 у Бугарској. Као емигранти појединци су долазили и из других крајева, или градова, наро- чито из бугарских и грчких (Тесалија са Епиром), али их је било и из Ниша, Пирота и Лесковца. Сви досељеници из Турске могли су изразити своју жељу да буду колокизовани где су хтели, иако су се најрадије заустављали у крајевима блиским гранич- ним прелазима откуда су долазили; само у случајевима поли- тичке емиграције, кнез Милош је, ради боље заштите емигра- ната, наређивао колонизовање дубоко у унутрашњост Србије. -f У овом смислу, најкарактеристичнији био је пример колони- зовања Манче Пуниног, вође берковачке буне 'из 1836 г. у Ћу- прији.-8 Као и уопште На целој Србији, кнез Милош у принципу није примао мигранте који су долазили кад злочинци или пре- ступници (убице,30 паликуће, дужници,30 варалице), или као екитнице и „бадаваџије".

Основни разлози којима се кнез Милош руководио прима- iјући бегунце из Турске, били су економске и војничке природе.Са сваком добеглом породицом у Србији се повећавала произ- 1водна способност земље и истовремено јачала њена одбранбена •снага. Свака одрасла мушка глава била је опорезована на основу пореске стопе која је важила за целу Србију, а која је изно- ■сила знатно мање него ма где иначе у Турској. На највећи део досељеника кнез Милош је могао да рачуна као на своје привр- -fженике и политичке присталице: он је у принципу фаворизовао досељенике над старинцима, и у бројним сукобима једних са другима око сеоских поседа, њива, винограда, испаша, шума и појила углавном је стајао на страну првих. То је правдао по- требом да се „страдајућим људима који су дошли са стране ф код нас сачувати жзивот свој голи“ изиђе у сусрет само макар и због хуманитарних разлога. Досељеницима је кнез — нарочито у граничним крајевима —- сем давања на коришћење бивших турских имања (после њиховог исељавања из Србије и почев са 1833 г.) уступао и алије, ненасељене спахиске земље; а у недо- статку ових, насељавао их је на атаре појединих села, ослобађао их према приликама за годину или две од плаћања пореза, и у случају потребе давао им грађу или храну на позајмицу. Кр- чењем шума, досељеници су, као и староседеоци накнадно до- лазили до обрадивих површина. У овим случајевнма, сав терет у храни, грађи, а врло често и у квотама пореза одређеним за досељенике, падао је на терет дотичних општина. Сукоби су отуда били неминовни, чести и врло жестоки, да су их Мило- шеви органи власти енергично и суровим средствима оконча- вали.31 ГГсихолошки утисак међу хришћанским становништвом

57 Архива САН, П р о т о к о .п Ђ р а п о р а т а , № 17 од 25-IV-1835.ДА, К К XI. К К 3137 од 4-VIII-1836 уп. и Исто, од 20-VIIT,

” ДА, К К X IX од И -Х -1834. Исто, XI, К К 2619 од 3-VII-1836.90 В. случај неког П еш е Нешића и Пеше Л азаревића из Белоград-

•чика, Архива САН, ПротоколЂ рапората, № 39 о д 25-Х-1835.91 В. наш чланак: К нез Милош и колонизација Србије, 34, 35.

168 Владимир Стојанчевић

турских области западне Бугарске и јужне Србије због овакве колонизационе политике, нарочито одмах иза 1833 г., само је ишао кнезу Милошу наруку да Србију што јаче привредно, порески и популационо ојача.

Са територије Источне Србије било је такође и исељавања и пребегавања. Већим делом се то односило на тек досељене мигранте из Аустрије, Влашке и турских крајева, а мањим делом на оне који су били из саме Источне Србије. Разлог пр- вима био је углавном или немогућност прилагођавања, оскудице у обрадивој земљи, или пак авантуристички и кривично-пре- ступни моменат; разлог другима био је скоро увек економске природе: из жеље да се користи онај (већи) део имовине који је по пресецању српско-турске границе крајем 1833 г. заостао у Турској.32 Но у питањима исељавања из Србије, кнез Милош се руководио извесним принципима; он није хтео да пошто-пото спречи све случајеве насилног емигрирања из Србије. На терену Дунавско-тимочке војне команде, што је углавном важило и за друге крајеве земље, кнез Милош је у неколико наврата пору- чивао тамошњим властима да становништву објаве, да државна власт неће спречавати никога ко буде хтео да се законитим путем пријави за исељавање. У овоме случају исправничества, односно магистрати били су дужни да исељеницима дају српске- пасоше, разуме се пошто претходно провере да такви одлазници нису остали дужни нити су учинили који други преступ. Имо- вину у некретнинама емигранти из Србије нису могли уновчити и продати; она је остајала у поседу српсхе кнежевине односно сеоске општине која ју је користила на сличан начин као и заостала или напуштена турска имања после 1833 г. У сваком случају, кнез Милош није радо гледао на исељавање из Србије али је као реалан политичар, инсистирао на томе да надлежне власти утичу лепим начином да одврате исељенике од њихових намера за исељавањем, предочавајући им тежину и опасности турске управе, честе немире у Турској и незгодне последице од тога, опасност од куге и слично. У неким случајевима кнез Милош је, слично примеру са досељеним и немирним Краји- шницима 1836 г., указивао на то, да досељеници — ранији тур- ски поданици, који се из Србије иеељавају, па по други ггут буду хтели да опет дођу у Србију, неће бити радо примљени,32® Насупрот овоме у великим народним покретима у Нишком и Пиротском крају 1835 и 1836 г., српске власти су радо примале избегло становништво из Турске и заштићивале га у сваком погледу. Иако је, овде, из политичко-тактичких разлога кнез Милош махом враћао, по извршеној пацификацији и амнестији, избегле турске поданике, свакако је извесно да се велики део

,г Поводом бекства неког Ђурђа Крстића из села Прекокоге у Турску, кнез Милош је наређивао локалиим властима да му чак допусте да пре- несе и своје покретно имање уколико га буде тражио. ДА, К К X IX , К К 1522 од 4-V-1837.

ових избеглица није више враћао натраг иа своја огњишта већ је остајао у Србији и ту стално насељавао. У композицији cra- новништва пограничних окружја према Турској, проценат ових избеглица из Турске био је приличан и временом стално пове- ћаван. У суседству Источне Србије, у Крушевачком окружју, он је чак претезао и сачињавао неку врсту живе војне границе према увек немирном и осионом арбанашком становништву у суседној Топлици.

Кнез Милош и Источна СрбиЈа 1833— 1838 169

III

У вези са подизањем Србије у комуникационом погледу, регулација Дунава у Ђердапу свакако спада у ред највећих подухвата техничке службе кнеза Милоша; сем тога ова регу- лација имала је и карактер једног „ггриватиог“ пограничног сукоба са Аустријом.

До 1830-их година трговачки и робни транзит Дунавом био је знатно успораван двема тешкоћама: брзацима и подводним стењем у Ђердапу, и политичким односима Турске према су- седним земљама — Аустрији, Влашкој и Србији. Руско-турски рат и Једренски уговор о миру 182S r., обезбедивши аутономију Србије, Влашке и Молдавије, омогућио је истовремено Србији да на основу хатишерифа 1830 г. на својој територији предузима све оне административне, социјално заштитне и техничке мере које су омогућавале њен доста слободан национални развитак и економски и технички просперитет. Слично ономе као што је „царски“ друм Београд — Цариград, на својој релацији до Алек- синца потпадао под старање аутономне Србије и кнеза Милоша лично, као вазалних према Порти, тако је и старање за безбед- ност промета и пловидбе Дунавом на релацији до Радујевца припадало надлежности Срлске кнежевине. Постављењем Мише Анастасијевића83 за подунавског капетана, 1833 г. био је један позитивни знак преузимања ових надлежкости у српске руке, исто тако као што је и пловидба српских лађа са српском за- ставом на Дунаву (и на Црном Мору), била још један доказ све веће улоге коју је Србија почела да игра као подунавска при- брежна земља. Дунавске „територијалне" воде у дужини српске границе од Београда до ушћа Тимока постале су, под високом заштитом Портиног ауторитета у односима према суседним по- дунавским земљама, у политичком и привредном погледу са- ставни део интереса српске кнежевине. Подухват регулације Дунава 1834 и 1835 г. и у овом погледу претстављао је један интересантан део српске историске прошлости, посебно везане за историјат једног дела саме Источне Србије.

,s в. стр. 62.

К н ез Милош и Источиа Србија 1833— 1838 219

у нашу страну, који нису у тевтер порески пописати били, а ка- петан је Јова на јњи порез узимао...“ Сем тога, капетан Ј. Бо- шковић бавио се и прекограничном трговином са воловима, ко- њима, овновима, козама, имавши за своје калаузе управо момке са граничне страже! По исказу његовог момка (пандура) Бранка Нешића из Рсовца, „волове и погдиког коња терали смо му ја и Миливоје у Ниш те продавали, а за овнове и козе долазили су му сами трговци код куће те су му куповали". Бошковић је на на овој трговини „лани“ добио четири кесе, и био је прока- зан од својих калауза управо стога хпто им није плаћао „калау- штину".74

Но упркос овим примерима тужбе на велике кулуке и слу- ј чајеве одузимања земљишта, исправност службеника у Источ- ниј Србији била је релативно добра.

У ову групу односа између претставника власти и народа можда треба убројати неспоразуме и народна незадовољства око прикупљања пореза.75 Један од узрока неправилностима у раду органа државних власти, капетана и кметова, огледао се, за гфве две године по ослобођењу Источне Србије, и у неутвр- ђеном платежном односу капетана и кметова према држави, од- носно у слободном тумачењу узимања квота кулука на име нак- наде кметовима и нарочито каиетанима, за време њиховог вршења јавне службе. Да би се ово питање рашчистило кнез Милош је почетком 1835 г. донео решење којим се све врсте кулука кметовима и капетанима укидају, сем у износу од јед- ног дана косидбе „колико је лотребно за домаћу стоку“,7в с тим што су капетани дужни „позване на рад људе раном и напој- ницом дочекати", иначе „да им људи неће обавезани бити на кошење ићи ако им рану и напојнице не узтеду дати“. Кмето- вима је пак свака пореска глава била дужна „или 1 дан кулу- чити или 1 цванцик на годину плаћати“.‘г Став кнеза Милоша према исправности функционисања државне управе у Источној Србији, а посебно према могућим неправилностима у раду др- жавних службеника у односу на државне интересе и поступке према тамошњим грађанима, огледа се и у слању једне специ-

74 в. Извеш тај В ула Глигоријевића од 6. V. 1836 начињен по иска- зима сел.ака: Тодора Стефановића из П луж ине, М ладена Ивановића изСврљ ик-Бањ е, М аринка Ж ивадиновића из Нишеваца, Станка Илића из Рсовца и Бранка Неш ића из Рсовца. — „О случају непоредка" алекси- пачко-раж ањ ског капетана П ере Поповића в. на истом месту — I, 425, 438.

76 С. Стојаиовић извештава киеза Милоша: „Порез овај није баш теготно од народа покупл.ен, но по неким срезовима као Бањском, Сврљич- ком, Алексиначком и Ражањ ском, имућнији љ уди слабо су сиромасима по- магали, и готово казати се м ож е да је у реченим срезовима с главс на главу по три талира норез од народа покупљен; а по прочим срезовима у врученој ми команди. доста прилично кметови порез на народ распо- лож или су били". ДА. К К X IX од 2. III. 1836. Уп. На истом месту, XIX , 265 од 2. X . 1836.

7* Зборник закона и уредаба X X X , 56. К К . .4» 1189 од 12. IV. 1835 из П ож аревца наређује Ђ. Аиастасијевићу „да кулук н е буде нипошто**. Н е- готински градски музеј. Сигн. 203.

57 ДА, ДПС за 1835 бр. 9 од 1. VII. 1835.

224 Владимкр Стојанчевић

јалне комисије која је у лето 1835 г. обишла сва исправничества у кнежевини, почевши најпре са онима у Источној Србији. Ја- нићије Ђурић, познати учесник у Првом устанку, као „предсе- датељ комиеије одређене за прегледање исправничестава", по обављеном раду поднео је оценски списак о раду и карактери- стикама свих државних службеника, из којих се, уз кратке re- нералије, виде личне и стручне особине државних службеника у Источној Србији.78

ДА. К К ЗМ П X X , 93 од 16-VIII-1835. — ДА. К К ЗМ П X X , 82 од 23-VIII-1835. .

ЗАКЉ УЧАК

Историја Источне Србије у четвртој деценији XIX века не- сумњиво је блиско и непосредно везана за владавину кнеза Милоша Обреновића и за његове потезе политичког и држав- ничког руковођења. Већ у периоду који је претходио самом ослобођењу, нарочито од руско-турског рата 1828—1829 г., а *по- себно иза обиласка мешовите руско-турске комисије, током 1830 и 1831 г., осећа се ова обострана тежња, с једне стране самога кнеза Милоша, а е друге најугледнијих претставника крајева Источне Србије, да се турска власт што пре отстрани и замени српском влашћу. Улога руске дипломатије, као што је већ иначе познато, у процесу припремања ослобођења Источне Србије била je фактор од другостепеног значаја. Савременици су то добро знали, а и српска историографија је касније, са М. Петровићем и М. Гавриловићем, то исто још јаче подвукла и реално објаснила: једино са енергијом и вољом кнеза Милоша, његовом вештином и његовим новцем, Источна Србија ушла је у свом пуном са- ставу у оквире оформљене и аутономне српске државе XIX века. Руска дипломатија је само руководила и патроновала ономс што је на основу правног тумачења VIII т. Букурешког уговора у датом погодном моменту кнез Милош искористио и поставио као основни циљ српске спољне политике свога вре- мена. Ослобођење 1833 r. претстављало је пуну победу и крајњи домет истрајности и величине једног несумњиво најостељивијег питања српске националне проблематике.

Ослобођење Источне Србије у моменту свога фактичког ре- шавања било је извршено у две фазе, у две етапе: народшш устанком и интервенцијом кнез Милошеве војске. Први део овог ослобођења, његов почетни ступањ и истовремено и нај- тежи део — као што смо изнели — узеле су на себе најшире народне масе тих крајева, руковођене оборкнезовима, сеоским кнезовима, кметовима, трговцима, лоповима и емигрантима из времена Првог устанка. А устанак ie избио готово једновремено на целој територији неослобођене Карађорђеве Србије. Оваква конценграција свих народних и друпггвених слојева и импо-

22G Владимир Стојанчевић

зантна масовност у устанку, с једне стране, говорила је о јакој и горућој националној повезаности народа и крајева Источне Србије, а с друге о тешком привредном и друштвено-психоло- шком притиску турског режима у овим крајевима. Устанак је стога претстављао спонтани израз тежње за националном и со- цијалном слободом и тежњу за политичким јединством са краје- вима Србије Београдског пашалука. Кнез Милош — који је стајао у позадини свега овога, као стварни, иако потајни ини- цијатор устанка, сигурно упориште и сигурна заштита — пошто је устанак ' у једном замаху отсгранио претставнике турске локалне власти, слично случају са устанком у крушевачком и параћинско-алексиначком крају у јесен 1832 г. (који је М. Га- вриловић мајсторски и пластично описао), ступио је на тле Источне Србије под изговором да заводи ред и законитост као њен стварни ослободилац. Интервенција његових старешина код Руса, на Порти и код локалних турских заловедника учинили су да је пацификација наредног устанка била брзо и сигурно приведена успешном крају. На крају овог устанка, са губитком знатних територија и великог броја поданика, Турци су изгу- били и знатне економске изворе и . пореске износе. Источна Србија, по своме фактичком положају и према формалним правима царскога хатишерифа од 1833 г., на крају те године сачињавала је саставни део аутономне српске кнежевине и де- лила са њом све добре и рђаве стране њеног каснијег историског развитка.

Организовање српске државне управе у Источној Србији и њен утицај на друштвени, привредни, културни и технички развој њених крајева, од првих дана изводио се на један си- стематски и опсежан начин. Успостава српског судства и администрације пре свега заводила је један одређени принцип политичког и правног режима као сасвим другојачији од оног под Турцима. Под влашћу кнеза Милоша, у оквиру општег ра- звоја српских прилика, успостава редовних судова у Источној Србији, при свој њиховој могућој и стварној непотпуности и упрошћености у третирању појединих правних радњи и посту- пака, значила је један велики корак ка друштвеној еманципа- цији народа Источне Србије: она је произвољност и подмитљи- вост турског суђења заменила једном заувек већом одређеношћу српских законских прописа. У пракси становник крајева Источне Србије пред српским судом не јавља се више као ра- јетин, као судски објект кога „кадија и тужи и суди“. Сем тога, бројност фактора турскога суда и суђења, почев од субаше и сејмена по селима, па до кадије по варошима, сведена је на једну или две одређене судске установе: судове (исправниче- ство, магистрат, Совјет) и кметовски и капетански суд као почетни, примирителни у тражењу судске и правне заштите. У администрацији, пак, јасно су се издвајале личности и уста- нове које су се јављале као заступници и браниоци ширих националних и државних интереса, насупрот свакоме Тур- чину који је већ у својој личности претстављао турску управу

Кнез Милош и Источна Србија 1833—1838 227

и имао право на постпуке према раји, који су се слабо могли или нимало нису могли контролисати од стране званичних турских сргана власти. Ово је, свакако, било упадљиво за српско село у ситуацији пре 1833 г., што ишчезава заједно са нестанком турске управе. Друштвени и психолошки значај ослобођења Источне Србије, у оваквој процени замене турске власти српском вла- шћу, био је несумњив и од далекосежних последица за уну- трашњи развој њених крајева. Упркос бројним полициским ограничењима, српски сељак ослобођених крајева после 1833 г. стиче право на далеко већу слободу кретања, слободу личности, имовине и слободу културног развоја. Под кнезом Милошем у Источној Србији повећани интензитет унутрашњег социјалног кретања (колонизације) и спољне имиграције несумњиво се за- снивао на условима веће правне слободе и јачег економског ра- звитка но под Турцима. У економском погледу, пак, бројни на- мети и издаци, сви облици радне и новчане ренте, упрошћују се и осетно смањују и, сем тога, регуларно прикупљају. Под кнезом Милошем у Источној Србији после 1833 г., исто као и у Београдском Пашалуку, после 1815 г., сељак постаје стварни господар земље и осталих имовинских објеката који су се под Турцима сматрали као спахиски, а понегде и као читлучки. Не само турска политичка управа, већ и феудални спахиски еко- номски систем укинут је са ослобођењем 1833 г. Тиме је омогу- ћено да Источна Србија током 19 в. у своме развоју крене бржим путем капиталистичке привреде и нових грађанских друштвених и политичко правних односа. Но, независно од ове промене коју је српска управа унела у друштвени и привредки живот Иогочне Србије, исто су биле важне установе државног карактера које су имале известан политички и национални значај. То су били организовање границе и односи са пограничним Турцима.

Организовање границе под кнезом Милошем у Источној Ср- бији није имало онај непосредни и војни значај као што је то био, нарочито, случај на Дрини и према Босни. После уклањања Изет-паше у јесен 1833 г., војничка опдсност од стране видин- ског везира, адакалског и нишког паше — као суседних грани- цама Источне Србије — није постојала. Ипак, српско-турска граница и у овим крајевима имала је сав значај одбранбеног ка- рактера, као и њен део на Дрини. Но. независно од овога, овај значај је нагло порастао од краја 1836 г., када је куга избила у европској Турској и за кратко време долрла до Србије. Уста- нова карантина и еастанака била је главно санитарно средство у одбијању „легалног" уношења болести у земљу; али њихов значај је нагло порастао од краја 1836 г., када је куга избила у европској Турској и за кратко време допрла*до Србије. Уста- нова карантина и састанаха била ie главно санитарно средство у одбијању „легалног" уношења болести у земљу; али њихов значај био би од малог ефекта, или чак и ослабљен, да њихову функцију ..дестилатора" болести није подупрла строго и добро организсзан? гоанична служба, као посебна државна установа српске кнежевине. Систем мера којим се она учврстила лично