VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ARANĐELOVAC
dr PRVOSLAV M. JOVANOVIĆ
EKOLOGIJA I ŽIVOTNA SREDINA PRIRUČNIK
ZA PRIPREMU PRIJEMNOG ISPITA NA VISOKOŠKOLSKIM
USTANOVAMA
ARANĐELOVAC, mart 2015.
Autor
dr Prvoslav M. Jovanović, profesor strukovnih studija u Visokoj tehnološkoj školi
strukovnih studija-Aranđelovac u Aranđelovcu
Naslovna strana
PRIRUČNIK IZ ŽIVOTNE SREDINE
za pripremu prijemnog ispita na visokoškolskim ustanovama
Recenzent
Prof. dr Anka Luković, profesor strukovnih studija
dr Đorđe Mihailović, profesor strukovnih studija u Visokoj tehnološkoj školi strukovnih
studija-Aranđelovac u Aranđelovcu
Za izdavača
dr Đorđe Mihailović direktor Visoke tehnološke škole strukovnih studija-Aranđelovac u
Aranđelovcu
Štampa
Visoka tehnološka škola strukovnih studija - Aranđelovac
Tiraž
100 primeraka
Štampanje i kopiranje Priručnika je zabranjeno.
Recenzije
Priručnik iz životne sredine za pripremu prijemnog ispita na visokoškolskim ustanovama
je sačinjen u cilju dobijanja teorijskog znanja iz oblasti očuvanja, zaštite i unapređenja
životne sredine.
Priručnik je napisan tako da ga mogu koristiti i učenici i studenti, kao i nastavnici koji
predaju ovu materiju, a prvenstveno je namenjen kandidatima za pripremu prijemnog
ispita iz oblasti zaštite životne sredine.
Korišćen je širok spektar literature kao baza za izradu Priručnika, što pruža mogućnost
korisnicima, da kroz dodatnu literaturu, pokušaju još dublje da uđu u problematiku
proučavanja životne sredine.
Programske celine: Ekologija i životna sredina; Zagađivanje osnovnih medija – vazduh,
voda i zemljište, životne sredine i sistem praćenja njihovog zagađivanja i zaštite; Čovek i
ugrožavanje životne sredine; Radioaktivno zračenje i zaštita; Buka i vibracije;
Zagađivanje i zaštita hrane; Otpadne materije; Zaštita prirode, pružaju značajnu naučnu
osnovu za dobro poznavanje i proučavanje problema životne sredine.
Priručnik za pripremu prijemnog ispita iz životne sredine daje svoj doprinos i postavlja
temelje u proučavanju oblasti životne sredine. Kvalitet ovog Priručnika se ogleda i u
davanju brojnih praktičnih primera na osnovu kojih se može sagledati neophodnost
ekološkog pristupa i ekološkog mišljenja u savladavanju znanja iz očuvanja, zaštite i
unapređenja životne sredine.
Priručnik je urađen na visokom profesionalnom nivou i predstavlja izuzetan doprinos u
edukaciji novih stručnih kadrova i posebno je dragocen za kandidate koji polažu prijemni
ispit iz oblasti životne sredine na visokim školama. Koristeći poglavlje Pitanja iz
programskih celina, kandidatima se omogućava da kvalitetnije i brže provere svoja
znanja, a samim tim i da im se približi, odnosno olakša polaganje prijemnog ispita.
Imajući u vidu istaknuto, iskreno preporučujem “Priručnik iz životne sredine” za
edukaciju i proveru znanja učenika, studenata, i uopšte, za širok krug ljudi, koji su
zainteresovani za oblast životne sredine.
dr Anka Luković
Aranđelovac, 2008. Profesor Visoke tehnološke škole
strukovnih studija-Aranđlovac
Mart, 2015. dr Đorđe Mihailović
Aranđelovac Profesor Visoke tehnološke škole
strukovnih studija-Aranđlovac
SADRŽAJ
Predgovor....................................................................................................................
I UVODNE NAPOMENE IZ PROGRAMSKIH CELINA................................
1. Ekologija ..............................................................................................................
1.1. Ekologija – pojam i sadržaj...............................................................................
1.2. Ekološki faktori.................................................................................................
1.3. Biotop, životno stanište, biohore i životne oblasti.............................................
1.4. Populacija i njene osnovne odlike......................................................................
1.5. Biocenoza...........................................................................................................
1.6. Ekosistem............................................................................................................
1.7. Biom...................................................................................................................
1.8. Biosfera...............................................................................................................
2.Životna sredina
2.1. Pojam i sadržaj
2.2. Sistem životne sredine
3. Zagađivanje osnovnih medija – vazduh, voda i zemljište, životne sredine i
sistem praćenja njihovog zagađivanja i zaštite......................................................
3.1. Zagađivanje životne sredine................................................................................
3.2. Zagađivanje i zaštita osnovnih medija – vazduh, voda i zemljište, životne
sredine.........................................................................................................................
3.2.1. Vazduh..............................................................................................................
3.2.2. Voda..................................................................................................................
3.2.3. Zemljište..........................................................................................................
3.3. Sistem praćenja zagađivanja životne sredine (monitoring sistem)......................
4. Čovek i ugrožavanje životne sredine..................................................................
5. Radioaktivno zračenje i zaštita...........................................................................
6. Buka i vibracije.....................................................................................................
7
9
9
9
10
12
17
17
19
21
22
24
24
24
27
27
28
28
37
45
54
56
59
61
7. Zagađivanje i zaštita hrane..................................................................................
8. Otpadne materije..................................................................................................
9. Zaštita prirode......................................................................................................
II PITANJA IZ PROGRAMSKIH CELINA.......................................................
1. Ekologija i životna sredina..................................................................................
2. Zagađivanje osnovnih medija – vazduh, voda i zemljište, životne sredine i
sistem praćenja njihovog zagađivanja i zaštite......................................................
Vazduh........................................................................................................................
Voda............................................................................................................................
Zemljište.....................................................................................................................
Sistem praćenja zagađivanja životne sredine (monitoring sistem).............................
3. Čovek i ugrožavanje životne sredine..................................................................
4. Radioaktivno zračenje i zaštita...........................................................................
5. Buka i vibracije.....................................................................................................
6. Zagađivanje i zaštita hrane..................................................................................
7. Otpadne materije..................................................................................................
8. Zaštita prirode......................................................................................................
9. Dodatak ................................................................................................................
III ODGOVORI NA PITANJA IZ PROGRAMSKIH CELINA........................
1. Ekologija i životna sredina..................................................................................
2. Zagađivanje osnovnih medija – vazduh, voda i zemljište, životne sredine i sistem
praćenja njihovog zagađivanja i zaštite..............................................................................
Vazduh.........................................................................................................................
Voda.............................................................................................................................
Zemljište.......................................................................................................................
Sistem praćenja zagađivanja životne sredine (monitoring sistem)..............................
3. Čovek i ugrožavanje životne sredine....................................................................
4. Radioaktivno zračenje i zaštita.............................................................................
67
75
82
85
85
88
88
92
97
100
101
102
105
106
111
113
114
116
116
116
116
117
113
119
119
120
5. Buka i vibracije......................................................................................................
6. Zagađivanje i zaštita hrane...................................................................................
7. Otpadne materije...................................................................................................
8. Zaštita prirode........................................................................................................
9. Dodatak .................................................................................................................
IV TEST I ODGOVORI...........................................................................................
LITERATURA...........................................................................................................
121
121
122
123
123
125
136
PREDGOVOR
Priručnik iz ekologije i životne sredine za pripremu prijemnog ispita na visokoškolskim
ustanovama (u daljem tekstu: Priručnik) je napisan prema nastavnim programima za
srednje obrazovanje - gimnazija i stručna škola, u kojima se izučavaju sadržaji iz oblasti
životne sredine (Biologija, Ekologija i zaštita životne sredine, Biologija - ekologija). On
je namenjen kandidatima koji polažu prijemni ispit iz oblasti životna sredina na
visokoškolskim ustanovama (visoka škola i fakultet).
Koristeći Priručnik, kandidat brže i kvalitetnije sastavlja različite varijante testova i
proverava teorijska znanja iz očuvanja, zaštite i unaređivanja životne sredine. Na taj
način se pripremaju za polaganje prijemnog ispita iz ove oblasti na visokim školama ili
fakultetioma koji imaju odgovarajući smer/odsek/studijski program. Priručnik je
namenjen i učenicima gimnazija i srednjih škola koji izučavaju navedene predmete iz
oblasti životna sredina, kao i njihovim profesorima. Oni ga mogu koristiti prilikom
samostalnog učenja, ponavljanja i utvrđivanja naučenog gradiva iz ove oblasti.
Konkretnija praktična pomoć nudi se učenicima prilikom odgovora za ocenu, a
studentima u pripremanju ispita iz nastavnih predmeta iz ove oblasti. Osim učenika i
studenata, i nastavnici koji predaju ovu materiju koriste Priručnik za sastavljanje testova i
proveru znanja svojih učenika i studenata iz oblasti životna sredina. Konačno, on je
upućen i širem krugu stručnjaka, koje ovaj problem interesuje ili su upućeni da se njime
bave.
Osnovni cilj izdavanja Priručnika je priprema kandidata za polaganje prijemnog ispita iz
životne sredine na visokim školama i fakultetima koji imaju studijske programe iz stručne
oblasti Nauka o životnoj sredini u okviru prirodno-matematičkog polja.
Osim navedenog, cilj izdavanja Priručnika je da pokrene i ojača motivaciju i aktivan
odnos učenika i studenata za aktivnim poznavanjem osnovnih ekoloških pojmova,
zakonitosti i principa, a samim tim i učušćem u očuvanju, zaštiti i unapređivanju životne
sredine. S obzirom na to da efikasnost zaštite životne sredine zavisi od nivoa osnovnih
ekoloških naučnih saznanja, jasno je da će ovaj materijal pokušati da korisnike uvede u
svet ove problematike davanjem odgovora na raznovrsnija pitanja.
7
Priručnik ima sledeće programske celine:
EKOLOGIJA - ekologija, ekološki faktori, podela ekoloških faktora, biotop, životno
stanište, biohore i životne oblasti, populacija i njene osnovne odlike, biocenoza, ekološki
sistemi, biom i biosfera;
ŽIVOTNA SREDINA – pojam, sadržaj, sistem;
ZAGAĐIVANJE OSNOVNIH MEDIJA - VAZDUH, VODA I ZEMLJIŠTE, ŽIVOTNE
SREDINE I SISTEM PRAĆENJA NJIHOVOG ZAGAĐIVANJA I ZAŠTITE -
zagađivanje životne sredine, zagađivanje i zaštita osnovnih medija – vazduh, voda i
zemljište, životne sredine, osnovne odlike i karakteristike vazduha, voda i zemljišta i
njihovo zagađivanje i zaštita, sistem praćenja zagađivanja životne sredine (monitoring
sistem);
ČOVEK I UGROŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE;
RADIOAKTIVNO ZRAČENJE I ZAŠTITA;
BUKA I VIBRACIJE; ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA HRANE;
OTPADNE MATERIJE; ZAŠTITA PRIRODE.
Ispred svake programske celine date su uvodne napomene, pa zatim veći broj
kombinovanih pitanja za teorijsko proveravanje znanja i uverenja.
Sva pitanja i zadaci dati su celovito, bez nekog posebnog grupisanja i diferenciranja
prema težini. Odgovori se nalaze posle postavljenih pitanja. Priručnik sadrži 357 pitanje
i 488 odgovora.
Primeri testova sa odgovorima nalazi se na kraju Priručnika. Oni imaju po 40 pitanja i po
60 odgovora, jer se svakom odgovoru pridružuje jedan bod. Broj tačnih odgovora jednak
je maksimalnom broju bodova koje kandidat može da postigne na prijemnom ispitu iz
oblasti zaštita životne sredine na visokim školama ili fakultetima. Naravno, reč je o
visokim školama i fakultetima koji imaju studijski program zaštita životne sredine ili neki
srodni.
Poglavlje Dodatak sadrži pitanja čiji tekst odgovora se ne sadrži u tekstualnom delu
Priručnika.
I pored težnje da se obuhvati i obradi sva materija iz ove oblasti, moguće je da je nešto
ostalo neobuhvaćeno ili da neki delovi nisu dovoljno obrađeni ili objašnjeni. Od svih
korisnika ovog Priručnika očekuju se primedbe, predlozi, sugestije i saradnja radi
otklanjanja nedostataka i daljeg usavršavanja pitanja i odgovora koji su ovde ponuđeni.
mart 2014
Aranđelovac Autor
I. UVODNE NAPOMENE IZ PROGRAMSKIH CELINA
1. EKOLOGIJA
”Put čovekov ka stvarnom gosodarenju nad živom prirodom, naporan i do sada delom
pogrešan, biće u budućnosti olakšan i utrven u prvom redu uz pomoć ekologije.”
Siniša Stanković
1.1. EKOLOGIJA - pojam i sadržaj
Ekološki pristup i ekološko mišljenje sreće se još u delima antičkih mislilaca (Hipokrat,
Aristotel). Naučni pristup se odnosio na proučavanje odnosa živih bića prema neživoj i
živoj prirodi, koji je i predmet izučavanja naučne discipline Ekologija.
Iako je etimološko značenje termina ekologija grčkog porekla, stari Grci ga nisu koristili.
Nemački biolog/zoolog Ernst Hekel prvi je uveo naziv ekologija (1866.) u delu “Opšta
morfologija organizama“, pa je ekologija mlada nauka. On je ovaj termin vezao samo za
živi svet. Po njemu, ekologija je nauka o odnosima životinja prema okolnoj (spoljnoj)
organskoj i neorganskoj sredini; biologija i fiziologija u užem smislu; nauka o odnosima
životinja i biljki prema svojoj živoj i mrtvoj okolini, kao i jednih prema drugima. Može
se definisati i kao nauka koja proučava odnose između živih bića.
Engleski biolog Čarls Darvin se može smatrati utemeljivačem ekologije kao biološke
discipline. Kao tvorac poznatog dela ”Poreklo vrsta” (objavljeno 1859. godine), Darvin
ukazuje na splet uzajamnih odnosa izmeću živih bića i uticaja nežive prirode na živa bića
(adaptacija, prirodno odabiranje, borba za opstanak i dr.).
Budući da je životna sredina predmet izučavanja ekologije, to se ekologija može shvatiti
i kao naučna disciplina o oblicima borbe živih bića za opstanak u najširem smislu (1).
Ekologija (gr.oikos - kuća, dom, stanište; logija - nauka, učenje, znanje) je nauka o
međuzavisnosti organizama (biljke, životinje, mikroorganizmi) i biocenoza. Ona, takođe,
izučava odnose koji postoje između samih živih bića u životnoj zajednici (biocenozi), kao
i odnose organizama i biocenoza prema uslovima spoljne (fizičke) sredine. Ekologija
proučava uzajamne odnose između organizama i sredine od kojih zavisi održavanje
jedinki i populacija organskih vrsta i njihovih zajednica u prirodi. To je nauka koja
proučava raspored i gustinu populacija organskih vrsta, način života i ponašanje u datim
uslovima sredine. Prema tome, ona se može definisati i kao nauka o manifestacijama
borbe za opstanak, shvaćene u širokom, darvinovskom smislu. Nadalje, ona je
istovremeno i ekonomija žive prirode, nauka o proizvodnji i raspodeli organske materije
u prirodi i o održavanju živog sveta uopšte (2).
9
1.2. EKOLOŠKI FAKTORI
U ekološkom sistemu skladno i kompleksno, kao celina, deluju ekološki faktori -
činioci životne sredine. Uostalom, životna sredina je kompleks činilaca (faktora) koji
deluju na organizme na onom mestu, na kome ti organizmi žive. Ovi činioci se još
nazivaju spoljnim faktorima. Oni nastaju kao rezultat fizičkih i hemijskih procesa, u
živoj i neživoj prirodi.
Predstavljajući kompleks elemenata životne sredine, neophodnih za opstanak živog sveta
(organizama), ekološki faktori su neophodni organizmu, sa kojima oni čine neraskidivo
jedinstvo i bez kojih nije moguć opstanak živog sveta. Ekološki faktori su uslov za
opstanak organizama, jer bez njih organizam svake vrste ne može da opstane.
Ekološki faktori su mnogobrojna dejstva različite prirode: fizičke, hemijske i biotičke,
kojima su izložena živa bića. Deluju kompleksno i skupa čine životnu sredinu. Oni se
uzajamo uslovljavaju i menjaju i ne deluju nezavisno i izolovano jedan od drugog.
Sva živa bića su se tokom evolucije adaptirali na određeni opseg dejstva pojedinih
ekoloških faktora. Intezitet optimalnog dejstva ekoloških faktora je tačno određen za
svaku vrstu organizama. Svaka promena inteziteta dejstva ekoloških faktora, u odnosu na
optimalni opseg njihovog dejstva, smanjuje životnu aktivnost organizma. To ima za
posledicu mogućnost daljeg egzistiranja organizma. Neophodni uslovi opstanka
organizma nestaju kada dejstvo ekofaktora dostigne maksimalne ili minimalne vrednosti.
U tim uslovima organizam ne opstaje, a granice izvan kojih nije moguć opstanak živog
sveta nazivaju se gornja i donja granica izdržljivosti.
Iz navedenog sledi da postoji najpovoljnije – optimum, i najnepovoljnije – pesimum,
dejstvo ekološkog faktora na životnu aktivnost organizama.
Ekološka valenca (ekološka plastičnost, tolerancija vrste) je sposobnost prilagođavanja
organizma na određeni opseg dejstva ekološkog faktora. Ona je amplituda kolebanja
jednog ekološkog faktora u čijim je granicama moguć opstanak određene organske vrste
(temperatura podnošljivosti za čoveka je od - 500 C do 500 C). Donja i gornja granica
ekološke valence su: minimum i maksimum, a izvan njih život ne postoji.
Imajući u vidu navedeno, organizmi se dele na stenovalentne (gr. stenos – uzan) i
eurivalentne (gr. eyros – širok). Stenovavalentni organizmi imaju uzanu ekološku valencu
na dejstvo ekoloških faktora, a eurivalentni široku.
Osobine ekoloških faktora su celovitost, uslovljenost i promenljivost.
Činioci životne sredine mogu se podeliti na dve grupe: abiotičke i biotičke.
Antropogeni faktori su, po značaju, posebna grupa biotičkih faktora.
10
To je učinjeno u cilju lakšeg sagledavanja delovanja pojedinih ekoloških činilaca na
živa bića i njihove adaptacije prema pojedinim uslovima koje čine kompleks faktora.
1.2.1. Abiotički
Abiotički činioci (gr. a - ne, bios - život) su uticaji nežive prirode na živa bića. Pod
abiotičkim činiocima podrazumevaju se geomorfološki i fizičko- hemijski uslovi
sredine. Oni nastaju kao rezultat fizičkih i hemijskih procesa u neživoj prorodi.
Osnovne karakteristike abiotičkih činilaca životne sredine određuju klimatski uslovi
neke oblasti, mada se ne mogu zapostaviti i edafski i orografski.
1.2.1.1. Klimatski
Uticaj klime na živa bića i životne zajednice vrlo je veliki. Iz tih razloga njene osobenosti
određuju i opšti karakter živog sveta u datoj oblasti.
Klimatski činioci obuhvataju: svetlost, temperaturu, vlažnost i kretanje vazdušnih
masa.
Svetlost
Sunce je izvor prirodne svetlosti. Intezitet svetlosti se menja: (1) idući od polova ka
ekvatoru, (2) geografskim položajem biotopa, (3) dužinom svetlog dela dana, (4)
nadmorskom visinom.
Biljke su se adaptirale svetlosnim uslovima, te se razlikuju:
- heliofitne, prilagođene punoj dnevnoj svetlosti,
- skiofitne, prilagođene uslovima zamračenosti,
- poluskiofitne, prilagođene dnevnoj svetlosti i zamračenosti.
Iako je važnija visina temperature, svetlost kod životinja deluje stimulativno. To se
ogleda preko povećanog prometa materije, razvoja i rastenja, nastajanja D vitamina.
Temperatura
Temperatura predstavlja jedan od najznačajnijih abiotičkih (klimatskih) činilaca.
Ukoliko biljke i životinje ne prime određenu minimalnu količinu toplote, usporava se
razvoj, prekidaju se fiziološki procesi i nastupa smrt.
11
Neke biljke su prilagođene niskim temperaturama (pa i ispod 273 K). Međutim, najveći
deo je prilagođen višim temperaturama. Za većinu životinjskog sveta najpovoljnija
spoljna temperatura je između 293 do 303 K.
Prema prilagođenosti na temperaturne uslove, razlikuju se dve grupe životinja:
- poikilotermne, hladnokrvne životinje;
- homeotermne, toplokrvne životinje.
Vlažnost
Vlažnost vazduha ima ogroman značaj za živa bića.
Biljke sadrže od 50 - 98 % vode, a životinje od 50 - 87 % vode.
Za normalan razvoj nadzemnih biljaka potrebno je da voda cirkuliše kroz biljku.
Celokupan proces prometa vode u biljci naziva se vodni režim. On je uslovljen:
- primanjem vode iz podloge,
- provođenjem vode u tkivima korena, stabla i listova,
- odavanjem vode preko nadzemnih organa, uglavnom listova (transpiracijom).
Vodni bilans je odnos između primljene i otpuštene vode. Od suštinskog je značaja,
za biljke, da vodni bilans bude u određenim granicama, jer poremećaj dovodi do
sušenja biljke.
Vodni režim raznovrsnih biotopa i karakter adaptacije flore određuju ekološke forme, a
razlikuju se sledeće:
- kserofite, biljke suvih biotopa,
- mezofite, biljke umereno vlažnih biotopa,
- higrofite, biljke veoma vlažnih biotopa,
- hidrofite, vodene biljke.
Kretanje vazdušnih masa (vetrovi)
Od fizičkih osobina vazduha značajna je vlažnost i intenzitet strujanja.
12
Suvi vetrovi naglo isušuju biljke, jer se povećava transpiracija.
Jaki vetrovi deluju i mehanički, te nežnija tkiva (listovi, pupoljci, grančice) lome. Sa
tokom u istom pravcu, trajni vetrovi ogoljevaju drveće, koje dobija specifičan oblik.
1.2.1.2. Edafski
Edafski činioci obuhvataju: fizičke, hemijske i biološke osobine tla, kao i osobine
stena, sa pedološkim pokrivačem ili bez njega.
Zahvaljujući plodnosti zemljišta zelene biljke dolaze do rastvorenih hemijskih
komponenti (P, K, N, Ca, Mg) i vode. Za biljke je od posebnog značaja prisutnost
ugljenika, sumpora, gvožđa, mangana, bora, bakra, cinka, natrijuma, kalijuma,
molibdena, humusa, rastvorljivih soli, kao i vrednost pH zemljišta. Hranljivi sastojci su
neophodni za sintezu organskih materija, koje izgrađuju biljku.
Plodnost zemljišta je poseban ekološki činilac od životnog značaja, jer tanak površinski
sloj zemljišta predstavlja kompleks karakterističnih osobina tla. To su: vodni kapacitet
(primanje i zadržavanje vode); korisne mineralne materije - mogućnost obnavljanja
organskih i mineralnih materija; mogućnost razmene materija zemljište - ćelija i dr.
Životne vrste su se, takođe, prilagođavale uslovima zemljišta (rastresitog ili nerastresitog
tla). Tako je dolazilo do adaptacije ekstremiteta životinja. Broj prstiju je povećan ili
smanjen, a organ vida je nestao ili zakržljao.
Rasprostranjenost flore i faune zavisi od fizičkih i hemijskih osobina tla.
1.2.1.3. Orografski
Orografski činioci obuhvataju osobine (geomorfološka građa) i stepen razuđenosti reljefa
sa nadmorskom visinom, ekspozicijom (strane sveta ili izloženost Sunčevim
zracima), stepenom razuđenosti reljefa i dr.
Reljef
Reljef terena menja klimatske uslove, a time i floru i faunu.
Mikroreljef ima veliki uticaj, te se mogu ispoljiti značajne ekološke razlike u odnosu na
bližu ili dalju okolinu.
13
Nadmorska visina
Promenom nadmorske visine menja se klima, a to znači i flora i fauna.
Pojasevi vegetacije se menjaju od podnožja ka vrhu planine, brda i slično.
Nagib terena
Stepen nagnutosti podloge je veoma značajan orografski činilac, jerupadni ugao
Sunčevih zraka, na podlogu, utiče na intenzitet zračenja. Ako je nagib terena veliki, može
doći do erozije zemljišta i značajnog smanjenja humusnog sloja. Na takvim podlogama,
biljke su izložene ogoljenju korena i slaboj ishranjenosti (vide se kod useka puteva ili
železničke pruge).
Ekspozicija
Padine okrenute jugu, više se zagrevaju Sunčevim zracima, nego padine sa severne
strane. To ukazuje na razlike između južne i severne ekspozicije. S tim u vezi, na južnim
stranama uspevaju termofilne biljke, a na severnim mezofilne.
1.2.2. Biotički
Biotički činioci (gr. bios - život, biotikos - koji je u vezi sa životom) su ekološki uticaji
koje, na živa bića, vrše druga živa bića. To su uticaji koji, na određeni organizam, imaju
druga živa bića (biljke, životinje, čovek).
Opravdano je da se uticaj čoveka, koji u mnogo čemu biva poseban, tretira kao
izvanredno značajan antropogeni činilac.
1.2.2.1. Biološki
Biološki činioci opredeljuju uzajamni uticaj i međuzavisnost živih bića. Mogu se
razlikovati uticaji između pojedinih biljnih i životinjskih vrsta i međusobno uzajamno
delovanje biljaka i životinja. To znači, uticaj biljaka na biljke, uticaj životinja na
životinje i uticaj biljaka na životinje, i obratno.
1.2.2.1.1. Uzajamni odnosi biljaka
Biljke mogu vršiti uticaj jedna na drugu i neposredno. U prvom slučaju je reč o simbiozi,
a u drugom o parasimbiozi.
Pojava mikorize je najrasprostranjeniji oblik simbioze. Pri tome više biljke i gljive
stupaju u specifične odnose. Specifičan slučaj simbioze su lišajevi koji su samostalni
organizmi, za razliku od algi i gljiva.
14
Primer parazitizma je parazitska biljka vodnjača. Ona se učvršćuje na korenu i hrani se
hranom koju oduzima od domaćina. To dovodi do poremećaja u ishranjenosti i sušenja
domaćina.
Poluparazitske biljke koriste samo deo hrane od domaćina. Na primer, poznate vrste bele
i žute imele i sitna imela se nastanjuju na granama listopadnog drveća.
1.2.2.1.2. Uzajamni odnosi životinja
Uzajamni odnosi životinja mogu se sagledati kroz lanac ishrane, odnos grabljivice i
plena, parazitizam i odnos između uljeza i domaćina.
Lanac ishrane odražava pravi odnos (povezanost i uslovljenost) životinja i njihov
opstanak. Mesojedi (meso im je osnovna hrana) zavisni su od populacije biljojednih
životinja (biljna masa im je osnovna hrana). Brojnost drugih neposredno je određena
aktivnošću njihovih neprijatelja.
Osnovni oblik uzajamne veze između životinja, u životnoj zajednici, je odnos
grabljivice i plena. Grabljivice su prilagođene hvatanju plena, a životinje koje služe
grabljivicama, kao hrana, prilagođavale su se boljoj zaštiti.
Pojava parazitizma je karakteristična i za životinjski svet. Na primer, neke ose polažu
jaja u telo larve drugih insekata. Izvor hrane larvi ose je domaćinovo telo. Kada
domaćin ugine, odrasla larva izlazi iz uginulog tela domaćina.
Da su odnosi između uljeza i domaćina tako čvrsti i uzajamni, da jedan bez drugog ne
mogu da žive, pokazuje odnos između mrava termita i bičara, koji živi u crevima
mrava. Bičar luči ferment koji može da razloži celulozu drveta do šećera. Dobijeni
šećer koriste obe životinje.
1.2.2.1.3. Uzajamni odnosi biljaka i životinja
Najveći deo faune hrani se biljnom hranom. Biljojedi su hrana mesojeda. Dakle,
opstanak biljojeda i mesojeda je indirektno vezan za produkciju zelenih biljaka. Kao što
se vidi, opstanak životinja nije moguć bez biljaka. Osim toga, zelene biljke predstavljaju
i mesto nastanjivanja, mesto skrivanja ili odmora životinja.
Uticaj određenih životinjskih populacija, na biljni svet, može da bude pozitivan i
negativan.
Mnoge biljke su, u svojoj ishrani upućene, više ili manje, na životinje. Vrlo upečatljiv
primer su saprofitne gljive, koje se hrane leševima životinja. Tu, svakako, treba svrstati
15
cvetnice, koje se hrane insektima, sitnim životinjama ili ribicama, i na taj način
nadoknađuju nedostatak azota u podlozi.
Životinje ulaze u ciklus razvoja biljaka na sledeće načine: raznošenjem semena, plodova
ili delova biljaka, menjanjem kvaliteta tla i vode, odnosno staništa.
Postoji i negativan uticaj određenih životinjskih populacija na floru. Tipičan primer je
preterano namnožavanje pojedinih insekata (skakavac, gubareva gusenica) koji mogu
naneti ogromne štete, a posebno na poljoprivrednim kulturama.
1.2.2.2. Antropogeni
Antropogeni činilac je uticaj čoveka na živi svet. Uticaj može biti dvostruk: (1) posredno
- menjanje fizičko-hemijskih i bioloških uslova sredine i (2) neposredno - delovanje na
životne organizme i njihove zajednice (uključujući i ekosisteme). Delovanje čoveka na
životnu sredinu je svakodnevno, snažno, svestrano i često negativno.
1.3. BIOTOP, ŽIVOTNO STANIŠTE, BIOHORE I ŽIVOTNE OBLASTI
Biotop (grč. bios - život, topos - mesto) je prostorno ograničena jedinica, koja se odlikuje
specifičnim kompleksom abiotičkih faktora. To je i prostorni okvir (mesto), koji zauzima
jedna životna zajednica (biocenoza), ali i abiotička komponenta ekološkog sistema.
Prostorni okvir (oblast života, životni prostor) je i: uže područje na kome postoje uslovi
za život određenog broja životinjskih i biljnih vrsta; deo naseljenog prostora na Zemlji i
životna staništa ( na primer, potok, jezero, šuma, planina, pustinja, morska obala, i dr.).
Pojedina životna staništa imaju jasne granice (npr., potok, jezero, bara). Životno stanište
se odlikuje specifičnim kompleksom ekoloških faktora.
Životno stanište je mesto gde jedna vrsta obično živi i gde se najlakše može naći. Ovaj
pojam podrazumeva kompleks abiotičkih i biotičkih faktora životne sredine.
Kao više klasifikacione kategorije, biohore su slični tipovi životnih staništa. Različite
biohore grupišu se u okviru tri osnovne životne oblasti na planeti Zemlji: životne oblasti
kopna (suvozemna oblast života), životne oblasti kopnenih voda i životne oblasti mora i
okeana (oblast mora i okeana). Oblast kopnenih voda deli se u dve grupe: stajaće vode
(jezera i bare) i tekuće vode (reke i potoci). Suvozemna oblast života predstavljena je
osnovnim tipovima bioma, koji su raspoređeni prema klimatskim zonama. Osnovne
tipove bioma predstavljaju: biom tropskih vlažnih šuma; biom listopadnih šuma umerenih
oblasti; biom severnih četinarskih šuma; biom tundre; biom stepa; biom pustinja i biom
zimzelenih šuma i šikara (1).
16
1.4. POPULACIJA I NJENE OSNOVNE ODLIKE
Populacija je skup jedne vrste živih bića. To je grupa jedinki iste vrste koja naseljava
određen prostor i pripada određenoj biocenozi. Ona je neprestano promenljiv i dinamičan
biološki sistem, koji se nalazi u stalnom procesu kretanja kako u prostoru, tako i u
vremenu.
Populacije su skupovi jedinki iste vrste koji se međusobno razmnožavaju i naseljavaju
neki ekološki ili topografski ograničen prostor.
Svojstva populacija su: da predstavlja zajednicu pripadnika jedne vrste; da je prostorno
ograničena; pripadnost članova reprodukcionoj zajednici.
Osnovne odlike svake populacije jesu: gustina ili veličina; prostorni raspored; natalitet
(rađanje); mortalitet (smrtnost); uzrasna struktura; polna struktura i rastenje i promena
brojnosti.
Specifična obeležja brojnosti populacije su natalitet i mortalitet.
1.5. BIOCENOZA
Biocenoze (gr. bios - život, koinos - zajednički) ili životne zajednice su organizovane
grupe populacija biljaka, životinja i mikroorganizama, koje žive zajedno u istim uslovima
životne sredine. Biocenoza je zajednica živih bića u datom životnom staništu (biotope),
tj. određenom delu životnog prostora. To je visoko integrisani i zakonomerno nastali skup
populacija biljaka i životinja na određenom staništu. Njihov zajednički život počiva na
vrlo složenim uzajamnim odnosima, koji su nastali kao rezultat dugotrajnog istorijskog
procesa uzajamnog prilagođavanja i međusobne konkurencije, kao i prilagođavanja
spoljašnjoj sredini.
Struktura zajednice je osnovno svojstvo biocenoze. Elementi strukture životne zajednice
su: bogatstvo i raznovrsnost u pogledu raspoloživih ekoloških niša, sastav vrsta,
prostorna struktura i ekološka struktura.
Autotrofni organizmi (zelene biljke i neke vrste bakterija) sposobni su samostalno da
izgrađuju organsku materiju iz neorganskih jedinjenja. Oni predstavljaju osnovni izvor
ishrane za čitavu životnu zajednicu.
Heterotrofni organizmi (životinje, biljke bez hlorofila, gljive i većina bakterija) životno
su vezani za autotrofne organizme, jer za svoju ishranu koriste isključivo organsku
materiju koju su sintetisali autotrofni organizmi.
17
Prema tipu ishrane, svi heterotrofni organizmi dele se na: biljojede (fitofage); mesojede
(zoofage) i saporofage (hrane se uginulom i raspadnutom organskom materijom).
Biljojedi su potrošači prvog reda i hrane se biljkama. Mesojedi su potrošači drugog reda i
hrane se biljojedima. Svaštojedi su potrošači trećeg reda i hrane se biljojedima i drugim
mesojedima. Detritojedi (insekti i drugi beskičmenjaci) se hrane raspadnutim delovima
biljaka i životinja. Saprofiti su organizmi koji se hrane trulim, uginulim delovima živih
bića. Paraziti su organizmi koji se hrane živim delovima i žive na račun drugog. Oni
potpuno zavise od svog domaćina, bez kojih ne mogu da opstanu. Poluparazit je onaj
organizam koji deo hrane ostvaruje na račun nekog drugog, a deo ostvaruje sam (4 ).
Prema načinima ishrane, svi članovi životne zajednice grupisani su u proizvođače
(autotrofi), potrošače (heterotrofi) i razlagače (dekompozitori).
Autotrofi su organizmi koji samostalno proizvode hranu. Heterotrofi su organizmi koji su
upućeni na hranu koju su drugi proizveli. Razlagači su organizmi koji za svoju hranu
koriste uginule organizme ili njihove odbačene delove.
Lanac ishrane je niz organizama u ekološkom sistemu koji se hrane jedni drugima i u
kome svaki član ima tačno odrećeno mesto poput karike u lancu. Početni članovi su
proizvoćači (producenti), a završni grabljivice (konzumenti i reducenti).
Osnovni tipovi lanaca ishrane jesu: lanci grabljivica (predatora) - biljni organizmi, sitne i
krupne životinje; parazitski lanci ishrane - od krupnijih ka sitijim predstavnicima u lancu
ishrane; saprofitski lanci - od mrtve materije ka mikroorganizmima.
Ekološke piramide su količinski odnosi pojedinih članova lanca ishrane u ekološkom
sistemu, prikazani grafički, u vidu piramide. Ovi odnosi se mogu posebno prikazati u
vidu piramida energije, piramida biomase i piramida brojeva.
U bazi ekološke piramide su zelene biljke, a u slojevima iznad njih su biljojedi, mesojedi
prvog reda i mesojedi drugog reda. Mesojedi trećeg reda su u vrhu ekološke piramide.
Fotosinteza je proces izgradnje organskih supstanci iz vode, mineralnih soli i ugljen-
dioksida uz pomoć Sunčeve energije, pri kome se oslobađa molekulski kiseonik. To je
fiziološki proces kojim zelene biljke stvaraju organske materije iz neorganskih (ugljen-
dioksid iz atmosfere i voda iz lista biljke) iskorišćujući svetlosnu energiju i hlorofil iz
biljaka. Treba naglasiti, polazeći od navedenih činjenica, da je fotosinteza jedinstven i
najznačajniji proces za održavanje života na Zemlji.
18
1.6. EKOSISTEM
Životne zajednice se ne mogu posmatrati izdvojeno od svoje životne sredine, pa zbog
toga postoji još veća ekološka organizaciona jedinica-ekosistem.
U celini uzev, ekosistem je veoma složena celina koja označava različite tipove biotopa
(mesta staništa) različitih životnih uslova i živog naselja organizama (biocenoza). Stoga
je biogeocenoza sinonim za ekološki sistem, jer je složena reč od sledećih grčkih reč:
bios - život; geo - zemlja; koinos - zajednički.
Komponente ekosistema su biocenoza i biotop (tabela 1).
Tabela 1 - Komponente ekosistema
Komponente ekosistema
biocenoza-životna zajednica biotop-mesto staništa
Među komponentama postoje tri vrste odnosa: akcije, reakcije i koakcije.
Akcije su odnosi u okviru jednog ekološkog sistema i obuhvataju sve uticaje koje biotop
vrši na biocenoze, tj. sva dejstva koja stanište, kao kompleks ekoloških faktora, vrši na
žive organizme. Reakcije su uticaji živih bića na biotop. Akcije i reakcije izazivaju
promene u obema komponentama ekosistema. Promene u biocenozi izazvane dejstvom
biotopa, menjaju način njenog delovanja na biotop i obrnuto. Kao odnosi između
pojedinih biotopa i životne zajednice, akcije i reakcije predstavljaju motor razvitka
čitavog ekološkog sistema. Koakcije su uzajamni odnosi između samih organizama jedne
životne zajednice. One obuhvataju sve uzajamne odnose što postoje između organizama
članova životne zajednice u okviru ekološkog sistema.
Kao osnovna jedinica proučavanja u ekologiji, ekosistem je prostorna i organizacijska
jedinica živih bića i nežive prirode. Tu se stvara, kruži i razmenjuje materija i energija.
Ekološki sistem je zona prirode, koja uključuje žive i nežive supstance. One su u
interakciji u procesu razmene materije.
Ekološki sistemi (ekosistem) su biološki sistemi na višim nivoima organizacije kojima se
bavi ekologija (jedinka, biocenoza, ekosistem, biosfera). Ekosistem je funkcionalno
jedinstvo životne zajednice i njenog staništa, odnosno žive i nežive prirode u određenom
prostoru. On je deo prostora sa živim bićima i sredinom u kojoj je ostvareno kruženje
materije i proticanje energije. Ekosistem je otvoren sistem živih bića i sredine u kome
vladaju ekološki odnosi (Tenesi, engleski biolog, 1935.).
Ekosistem (ekološki sistem) predstavlja kompleksno strukturno-funkcionalno jedinstvo
nežive i žive prirode.
19
To je prirodna celina koju sačinjava jedna životna zajednica i životno stanište, koje ona
naseljava i u kojoj su sva unutrašnja zbivanja povezana u jedinstven proces. Dakle, svaki
ekološki sistem je izgrađen od dva osnovna dela: biotopa (stanište) i biocenoze (životna
zajednica) (9).
Biogeocenoza je celina koja obuhvata biocenozu (životnu zajednicu) i biotop (njom
naseljeni prostor).
Između životne zajednice (biotički kompleks) i njenog staništa (kao dela abiotičkog
kompleksa) ostvaruju se stalne materijalne i energetske razmene. Upravo biogeni procesi
kruženja materije, odnosno biogeohemijski ciklusi, predstavljaju značajnu funkciju
svakog ekološkog sistema.
Osnovne odlike svakog ekološkog sistema su: struktura i dinamika; ekološki odnosi;
organska produktivnost.
Osnovni procesi koji se odvijaju u ekološkom sistemu jesu: odnosi ishrane; proticanje i
pretvaranje energije; kruženje materije; razvoj i evolucija ekološkog sistema.
Neprekidni biogeni procesi kruženja – kruženje materije i proticanje energije između
nežive i žive komponente ekološkog sistema, predstavljaju značajnu funkciju i osnovno
svojstvo svakog ekosistema. Biogeohemijski ciklusi (neorgansko-organski, biogeni) su
procesi kruženja hemijskih elemenata koji ulaze u sastav protoplazme, odnosno žive
materije. Oni omogućavaju opstanak živih bića na našoj planeti.
Biogeohemijski ciklusi sastoje se od postepenog preobražaja neorganskih materija u
organske i obrnuto. Oni predstavljaju promet određenih supstanci, elemenata ili
jedinjenja, koji neprestano kruže između žive i nežive komponente biosfere na Zemlji, a
na osnovu različitih hemijskih reakcija koje se odvijaju uz utrošak energije.
Treba naglasiti da biogeohemijski ciklusi kiseonika (za disanje i druge procese),
ugljenika (vezan u fosilnim gorivima) u okviru kruženja ugljen-dioksida (fotosinteza),
azota (u sastavu belančevinastih jedinjenja), fosfora (neophodan sastojak protoplazme) i
sumpora (stvaranje belančevina) imaju poseban značaj za živa bića na Zemlji.
Materija se, kroz brojne lance i spletove lanaca ishrane, neprekidno transformiše (od
prostih neorganskih materija nastaju složena organska jedinjenja) i potom se ponovo
vraća u neorganski oblik.
Energija protiće kroz ekološki sistem. Autotrofni organizmi vezuju sunčevu energiju,
koja dospeva u ekološki sistem, kroz proces fotosinteze, u vidu primarne organske
materije. Organizmi potrošači koriste ovu energiju i ona napušta ekosistem u vidu
toplote.
20
Svi ekosistemi - prirodni, organizacioni i kvaziprirodni, se uključuju u biosferu, kao
celoviti planetarni sistem. Biosfera predstavlja nepregledni mozaik pojedinačnih
međusobno povezanih ekoloških sistema.
Prirodni ekosistemi su nastali i razvijali se prirodnim putem. Tako nastali, oni su stvarali
svoja glavna obeležja u pogledu biotičkih i abiotičkih osobina.
Oni u svojim funkcijama prvenstveno zavise od stalnog priliva sunčeve energije. To su
ekološki sistemi u kojima se uticaj čoveka -specifičnog i značajnog faktora životne
sredine, nije bitno razlikovao od uticaja drugih živih bića. Naša planeta i celokupna
okolina sastoji se od velikog broja i vrsta prirodnih ekosistema: mora, okeana, jezera,
bara, šuma, livada, polarnih pustinja, pustinja, ravnica, i dr.
Organizacioni ekosistemi su nastali konstruktivnim delovanjem čoveka (na primer urbani
sistem). On ih vidljivo oblikuje i njihovo kretanje stalno kontroliše i reguliše. To su
sistemi koji se prvenstveno baziraju na prilivu, osim sunčeve energije, i dodatnih
energetskih medijuma, pre svega fosilnih nosilaca energije (drvo, nafta i prirodni gas) i
električne energije raznog porekla (goriva, hidroelektrana, nuklearna elektrana).
Organizacioni ekološki sistemi obuhvataju svaku kombinaciju prirodnog i tehnološkog
sistema. Kvaziprirodni ekološki sistemi su industrijski sistemi.
Prirodni i kvaziprirodni sistemi su kompletni ekosistemi koji raspolažu dovoljnim
populacijama autotrofnih organizama (organizmi koji su sposobni da sami stvaraju
organsku materiju iz neorganske) koji proizvode pretežni deo materije i energije potrebne
za funkcionisanje sistema. Međutim, organizacioni sistemi su nekompletni sistemi, koji
svoj deficit u primarnoj organskoj materiji i u energiji moraju da nadoknade iz drugih
ekoloških sistema.
Kompletni ekološki sistemi sa dominacijom autotrofnih organizama još uvek pokrivaju
daleko najveće površine biosfere. Međutim, postojeće rezerve i mogući prinosi u
kompletnim ekološkim sistemima nisu neograničene. To upućuje na preduzimanje
neophodnih mera zaštite ekosistema od degradacije.
1.7. BIOM
Biomi su složeni ekološki sistemi, tj. ekosistemi sa sličnim sastavom i osobinama.
Biosfera je najsloženiji sistem u kojoj su udruženi svi biomi.
Postoje dva tipa bioma: vodeni i kopneni. Prema osobinama vode, vodeni biomi se dele
na biom mora i slatkovodni biom.
Polazeći od činjenice da je priroda slatkovodne sredine veoma različita, u okviru
slatkovodnog bioma razlikuju se ekološki sistemi stajaćih voda i ekološki sistemi tekućih
voda.
21
Ekosistemi stajaćih voda se dele na ekosisteme jezera, ekosisteme bara i ekosisteme
močvara. Ekološki sistemi tekućih voda se dele na ekosisteme rečnog toka i ekosisteme
rečnog ušća.
Osnovni tipovi bioma na Zemlji prikazani su u tabeli 2.
Tabela 2 - Osnovni tipovi bioma na Zemlji
Biomi
Vodeni Kopneni
Morski
Slatkovodni -tundra
-tajga
-listopadna šuma
-mediteranske šume
-savana
-tropske kišne šume
-stepa
-pustinja
stajaćih
voda
tekućih
voda
-jezera
-bara
-močvara
-rečni
tok
-rečno ušće
-potoci
1.8. BIOSFERA
Biosfera (bios - život, sfera - prostor, sredina) je prostor na Zemlji (s delom atmosfere) na
kojem postoje uslovi za život. To je celokupan prostor na Zemlji naseljen živim svetom,
odnosno globalni ekološki sistem koji predstavlja vrhunsko jedinstvo žive i nežive
prirode. Ona obuhvata donje slojeve atmosfere, sferu voda (hidrosferu) i gornje slojeve
litosfere (Zemljine kore), tj. ona se neprestano sjedinjuje i prožima s atmosferom,
hidrosferom i litosferom. Delovi biosfere su bitno izmenjeni aktivnostima živih bića.
Biosfera je životni prostor, jer živih bića ima i u vazduhu, i u vodi i u zemljištu.
Ekosistem i biocenoze predstavljaju osnovnu strukturnu jedincu biosfere.
Gornja granica biosfere (u atmosferi) dirigovana je dejstvom kosmičkog zračenja i ona je
na 10-12 km od površine zemlje. Međutim, najveća koncentracija živih bića je do visine
200 m.
Visoke temperature, u centru Zemlje, diriguju donju granicu na kopnu i u okeanima.
Donja granica na površini zemlje (kopnu) je na 2-3 km nadmorske visine. Pri
eksploataciji nafte evidentirano je prisustvo anaerobnih bakterija na većim dubinama
(čak 22 km). Najveća koncentracija živih bića u litosferi je do 100 m.
22
Najveća koncentracija živih bića, u vodi, je do 200 m. Donja granica biosfere u okeanima
je oko 11 kilometara.
Kretanje supstance, kroz sferu života, ostvaruje se u biogeohemijskom, odnosno
hemijskom ciklusu materije.
Aktivnosti živih organizama i procesi razmene materije i energije između biocenoza i
okolne nežive sredine su uslovili nastanak biosfere.
Kao biotička komponenta biosfere, živi svet ima višestruku ulogu u procesu nastajanja i
održavanja biosfere: energetska uloga; uloga u stvaranju gasova; uloga u koncentraciji
biogenih elemenata; uloga u oksidaciji; uloga u razlaganju živih organizama.
Kretanje supstance, kroz sferu života, ostvaruje se u biogeohemijskom, odnosno
hemijskom ciklusu materije.
Migracija supstance, u granicama jedne sfere, zavisi samo od osobina procesa prenosa
u datoj sredini: u zemljištu od difuzije, u vodi i vazduhu od hidroloških (meteoroloških)
parametara. Sorpcija je vezivanje materije iz tečne ili gasovite faze na površinu čvrstog
tela. Adsorpcija je vezivanje kada su u pitanju fizičke sile vezivanja. Apsorpcija je
vezivanje kada se uspostavlja određen tip hemijske veze.
Za premeštanje supstance, kroz granicu između sfera, od posebnog značaja, su sledeći
činioci: hemijske osobine supstance; termodinamički parametri; kinetički parametri.
Prenos supstance iz zemljišta u vazduh je najsloženiji. Prenos supstance u biološkim
sistemima ostvaruje se kroz biološku membranu. Tu se prvenstveno misli na difuziju.
Putevi raspodele supstance u biosferi - navedeni ciklusi, manifestuju se preko niza
fizičko-hemijskih, biohemijskih promena, praćenih toplotnim promenama. Oni su, ipak,
jedinstvena celina, koja povezuje sfere biosfere i živa bića.
23
2. ŽIVOTNA SREDINA
2.1. Pojam i sadržaj životne sredine
Nauka o životnoj sredini - Environmental science, je generalistička i multidisciplinarna
nauka. Termin životna sredina (u našoj terminologiji reč “environmental”, u prevodu,
znači životna sredina) koristi se od polovine šezdesetih godina (3).
U celini uzevši, nauka o životnoj sredini je kompleksna naučna oblast. Ona objedinjava
prirodne i društvene nauke. Od prirodnih izdvajaju se biologija, medicina, fizika, hemija,
geografija, geologija, matematika, šumarstvo, meteorologija, statistika, i dr., a od
društvenih ekonomija, pravo, sociologija, etika, demografija, istorija, političke nauke i dr.
Bilo je pokušaja i težnji da nauke, koje imaju neposredni uticaj na zaštitu i unapređenje
životne sredine, budu sjedinjene u jednu zajedničku. Ekologija je jedno vreme nosila taj
teret.
Stoga, životna sredina zaokuplja pažnju naučnih disciplina i potencijala u nameri da
utvrde njen pojam i sadržaj, objasne njenu suštinu i da ukažu na činioce životne sredine i
njihove karakteristike. S tim u vezi, razne nauke i naučnici bave se životnom sredinom u
nameri da proniknu u njenu fenomenologiju, suštinu i značaj.
Shodno rečenom, od početka teorijskih razmatranja životne sredine do druge polovine 19.
veka, uočavaju se napori u definisanju pojma i određivanja sadržaja životne sredine.
Teško je sistematizovati sva gledišta i izvršiti njihovo grupisanje, kojima ne bi moglo da
se spori prigovor. Uslovno, uzimajući grupisanje, u određivanju pojma i sadržaja životne
sredine, prisutna su tri gledišta. Razume se, ovo grupisanje je, kao, uostalom, i svako
drugo, samo uslovno shvatljivo.
To znači da ni sve definicije pojma i određivanja sadržaja životne sredine nisu jednom za
svagda data kao bezprizivne istine, niti neistinito stanovište. Štaviše, one su, kao i
celokupno ljudsko saznanje, podložne kritičkom preispitivanju i pod uticajem novih
saznanja i utvrđenih naučnih činjenica bivaju opovrgnute.
Prva grupa gledišta koristi naučna saznanja i naučne metode za određivanje pojma i
utvrđivanje sadržaja životne sredine. Reč je, naravno, o naučnicima i poznavaocima ove
materije, koji iznose mišljenja i gledišta o navedenoj problematici. Tako je životna
sredina, za našeg naučnika Sinišu Stankovića (biolog, akademik), prirodni okvir u kome
sva živa bića žive i deluju, mnogostruko povezana uzajamnim uticajima (4). S druge
strane, životna sredina u ekološkom smislu, znači istovremeno sredinu i sistem odnosa.
Jedan od mogućih primera navedenog shvatanja životne sredine može se videti u
definiciji, koju je dao Pjer Žorž, a prema kojoj je životna sredina skup uslovljenih
poznatih činilaca i ravnoteže konkretnih snaga, koje uslovljavaju život jedne biološke
24
grupe, koja i sama podrazumeva simbioze i parasimbioze, kao sastavni deo te ravnoteže
(5). Životna sredina je sve ono što okružuje živo biće sa uzajamnim dejstvom (6).
Životna sredina grupe ljudi ili ljudskog društva, samo je jedan slučaj poseban, istina,
izuzetno kompleksan.
Drugu grupu predvodi ono gledište koje polazi od formalno-pravnog regulisanja ove
materije. To znači da suštinu pojma i sadržaja životne sredine vidi u ustavno-pravnim
zakonskim odredbama. Tako životnu sredinu, prema prethodno važećim propisima iz ove
oblasti, čine prirodne i radom stvorene vrednosti i ukupan prostor u kome čovek živi i u
kome su smeštena naselja, dobra u opštoj upotrebi, industrijski i drugi objekti (7). Dakle,
sadržaj životne sredine čine vrednosti i prostor. Nadalje, životne vrednosti su dvojake
prirode: prirodne i radom stvorene (tabela 3).
Prostor treba posmatrati dvojako; 1) kao ukupan, u kome su smeštena naselja, dobra u
opštoj upotrebi, industrijski i drugi objekti, i 2) ambijent na kojem se odvija život.
Prema važećem zakonu, životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji
kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život (8).
Imajući u vidu rečeno, životna sredina je nedeljiva celina, koja je neprekidno pod
uticajem različitih činilaca prirodnog i radom stečenog karaktera. Prirodne vrednosti
životne sredine su prirodna bogastva, zemljište, voda, šume, vazduh, biljni i životinski
svet. Radom stvorene vredosti životne sredine su dobra koja je čovek stvorio (graditeljska
dela namenjena stanovanju, kulturnim, obrazovnim, socijalnim, religijskim i drugim
potrebama čoveka i potrebama zaštite i unapređenja prirodnih bogatstava i kulturnih
dobara). Naravno, prioritet imaju prirodne vrednosti. One su, svojim delovanjem,
omogućile život na planeti Zemlji. S druge strane, život bez životne sredine je neodrživ.
Prirodni faktori su omogućili da čovek, svojim radom, stvori drugu grupu faktora životne
sredine - radom stvorene vrednosti (graditeljska dela). Čovek treba da stvara vrednosti,
ali taj proces ne treba da ide na štetu ugrožavanja životne sredine. U procesu stvaranja
graditeljskih dela namenjenih stanovanju, kulturi, obrazovanju, socijalnim, religioznim i
Tabela 3 - Vrednosti životne sredine
Vrednosti životne sredine
Prirodne Radom stvorene
Vazduh Graditeljska dela namenjena:
stanovanju;
kulturnim, obrazovnim i drugim
potrebama čoveka;
potrebama zaštite i uređenja prirodnih
bogatstava i kulturnih dobara.
Vode
Zemljište
Šume
Biljke
Životinje
Prirodna bogatstva
25
drugim potrebama, čovek treba maksimalno da koristi prirodne vrednosti, ali u tom
procesu treba da štiti, čuva i unapređuje životnu sredinu.
Treća grupa gledišta zasniva se na sistematskoj definiciji čovekove okoline, koju je dala
Stokholmska konferencija (5 - 16. jun 1972.). Polazeći od opšte prihvaćene definicije
čovekove okoline, na primeru one koju je dala pomenuta konferencija, vidi se da je
čovekova okolina, u svom najširem smislu, multinacionalan pojam pod kojim se
razmatraju brojni elementi, osobito prirodni, poput vazduha, vode, tla itd., zatim okolina,
koju je stvorio čovek, kao industrijske zone, urbane i seoske sredine itd., te mnogi aspekti
ljudskih stanja: biološki, kulturni, etički, moralni, ekonomski i drugi. Stoga je životna
sredina nedeljiva celina, koja pruža uslove za kvalitetan život i rad, ali u koju treba
ulagati. Čovek od životne sredine ne može samo da uzima, on treba da u nju ulaže.
Pojam životne sredine ne treba poistovetiti sa spoljašnjom sredinom ili prirodnom
sredinom. Pod terminom životna sredina podrazumeva se prirodni okvir -”okvir života”,
u kome sva živa bića (čovek, biljke i životinje) žive i deluju. U tom “okviru života,” živi
svet je mnogostruko povezan uzajamnim uticajima. To znači da se pod pojmom životna
sredina podrazumeva prostor (okolina) u kome živa bića, u stalnim međusobnim
odnosima i uticajima, provode svoj život, i sama sredina, koja utiče na život živih bića,
kao što i oni utiču na nju. Svako živo biće je zavisno od svoje sredine i okoline i
neraskidivo je povezano sa celokupnom neživom i živom prirodom, koja ga okružuje. Na
osnovu izloženog, životna sredina podrazumeva: prostor u kojem organizmi provode svoj
život u stalnim međusobnim odnosima; živa bića, koja nastanjuju taj biotop (životni
prostor), i odnos sredine prema tim organizmima.
Životna sredina je istovremeno i celina i jedinstvo biocenoza različitih organizama i
njima naseljeni životni prostor. Iz tih razloga, životna sredina nije statička, već
dinamička.
26
3. ZAGAĐIVANJE OSNOVNIH MEDIJA - VAZDUH, VODA I ZEMLJIŠTE,
ŽIVOTNE SREDINE I SISTEM PRAĆENJA NJIHOVOG ZAGAĐIVANJA I
ZAŠTITE
“Značajni problemi sa kojima se suočavamo ne mogu se rešavati na istom nivou
razmišljanja na kojem smo bili kada smo ih napravili.”
Albert Ajnštajn
3.1. ZAGAĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE
Zagađivanje (zagađenje) životne sredine je unošenje zagađujućih materija ili energije u
životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može
imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi.
Podela zagađivanja životne sredine prikazana je u tabeli 4.
Tabela 4 - Podela zagađivanja životne sredine
Podela zagađivanja životne sredine
Prema
tipovima(komponentama)
životne sredine koje se
zagađuju
Prema prirodi zagađujućih materija
- zagađivanje vazduha
- zagađivanje vode
- zagađivanje zemljišta
Prema hemijskoj prirodi Prema fizičkom stanju
- neorganske
- organske
- gasovite
- tečne
- čvrste
Zagađivač je pravno ili fizičko lice koje svojom aktivnošću ili neaktivnošću zagađuje
životnu sredinu. On je izvor zagađivanja životne sredine. Osim toga, on vrši ugrožavanje,
zagađivanje, degradaciju i uništavanje životne sredine.
Zagađivači životne sredine su opasne i štetne materije, koji mogu biti fizički, hemijski i
biološki. Prema hemijskoj strukturi, zagađivači mogu biti neorganskog i organskog
porekla, a prema fizičkom stanju gasni, tečni i čvrsti. U odnosu na sredinu koju zagađuju,
mogu biti zagađivači vazduha, vode, zemljišta, hrane i objekata. Zagađivači deluju na
čoveka, biljni (biljke i šume) i životinjski svet.
Zagađenja su neželjene promene fizičkih, hemijskih i bioloških svojstava sastavnih
delova (odnosno osnovnih medija) životne sredine - (vazduh, voda, zemljište), koje mogu
nepovoljno delovati na živa bića i narušiti njihove ekološke sisteme.
Zagađujuće materije (supstance, polutanti) su ostaci onoga što se proizvodi, koristi ili
odbacuje.
27
Sa ekološke (ekosistemske) tačke gledišta, odnosno s obzirom na mogućnosti smanjenja
zagađenja, zagađujuće materije dele se na: nerazgrađujuće i biorazgrađujuće.
Prema prirodi zagađivanja, zagađivanje se deli na sledeća tri oblika: zagađivanje
materijama; zagađivanje energijom; zagađivanje poljima sila.
3.2. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA OSNOVNIH MEDIJA – VAZDUH, VODA I
ZEMLJIŠTE, ŽIVOTNE SREDINE
Ugrožavanje, zagađivanje degradacija i uništavanje životne sredine je svaka neželjena
izmena sastava fizičkih, hemijskih i biološkoh komponenata (medija) životne sredine –
vazduh, voda I zemljište, koje nastaje kada se zagađujuće materije, zagađujuća energija
ili polja sila pojave u vazduhu, vodi i zemljištu na nepoželjnom mestu, u nepoželjno
vreme i u nepoželjnim količinama i koja vodi ka narušavanju zakonitosti ekoloških
sistema.
Zaštita i unapređivanje životne sredine obuhvata skup mera, postupaka i uslova za
očuvanje i zaštitu prirodnih i radom stvorenih vrednosti životne sredine i zaštitu ljudi od
uticaja štetnih i opasnih materija, zagađujućih energija i štetnih polja sila, kao i mera i
uslova za unapređenje kvaliteta životne sredine i zdravlja ljudi.
U tekstu koji sledi, ukratko, daju se osnovni pojmovi i karakteristike tri medija životne
sredine - vazduh, voda i zemljište, i elaborira njihovo zagađivanje i zaštita.
3.2.1. VAZDUH
Atmosfera je Zemljin vazdušni omotač. Predstavlja tanak sloj vazduha, koji omotava
planetu Zemlju do nekoliko stotina kilometara visine. Atmosfera je najgušća pri zemlji. S
porastom visine, vazduha ima sve manje, pa je i atmosfera sve ređa. Zato se i gornja
granica atmosfere ne može povući. Ukupna masa vazduha iznosi 56x1012 kg, a zapremina
vazduha, koji obavija našu planetu, 5x1015 m3. Atmosfera ima pet slojeva - sfera:
troposferu, stratosferu, mezosferu, jonosferu i egzosferu. Osnovna masa vazduha
koncentrisana je u prizemnim slojevima. Prvi sloj atmosfere, od 5,5 km visine, ima više
od polovine, a do visine od 36 km nalazi se 99% ukupne mase vazduha. Gornja granica
atmosfere gubi se u kosmosu. Kiseonik nestaje na visini oko 100 km, dok azot isčezava
na visinama oko 140 km. Gasovi, koji čine sastavne komponente vazduha, dobro su
izmešani, posebno u troposferi (od 8 do 18 km). U njoj je koncentrisana glavna masa
vazduha (80%) i najvažniji gasovi: azot (78%), kiseonik (21%), argon (0,93%), ugljen-
dioksid (0,003%). Vazduh takvog sastava je suv i čist. Pod pojmom čist vazduh
podrazumeva se smeša gasova (azot, kiseonik, argon, ugljen-dioksid) i vodene pare (10).
Azot je inertan gas, koji sprečava preveliku aktivnost kiseonika i ujedno je reguliše. To je
bezbojan gas, bez mirisa i ukusa. Pri povećanoj koncentraciji azota u vazduhu javlja se
anoksemija, a pri sadržaju od 93% nastupa smrt.
28
Kiseonik je oksidacioni gas, koji je neophodan za sagorevanje hrane u ćelijama živih
bića. Biljke, uglavnom, održavaju ravnotežu kiseonika u vazduhu. One, uz učešće vode i
Sunčevog zračenja, oslobađaju kiseonik iz ugljen-dioksida. Pri tome se stvaraju razna
ugljenikova jedinjenja.
Ugljen-dioksid nije direktno otrovan gas, ali posle dužeg udisanja izaziva vrtoglavicu,
pritisak u grudima, šum u ušima i sanjivost. Smrt može da nastupi kada ugljen-dioksid
istisne vazduh. Teži je od vazduha, pa se skuplja u nižim slojevima prostorija.
Vodena para je izuzetno značajna za život na Zemlji i za padavine. Ona je neravnomerno
raspoređena i zavisi od pritiska i temperature. Prisutna je u promenljivim količinama, od
0,2 do 2,6% u prizemnom sloju atmosfere. U troposferi se obrazuju oblaci, tj. kruži voda
u prirodi. Na visini od 700 metara vazduh je praktično suv. Apsolutna vlažnost je
maksimalna leti, a minimalma zimi. S druge strane, za relativnu vlažnost važi obrnuto.
Optimalna vlažnost za čovekov organizam iznosi 60% (11).
Sve ostale materije i čestice u vazduhu tretiraju se kao zagađivači.
Čistog vazduha u prirodi nema, jer on sadrži i različite primese, koje su sadržane u
vodenoj pari, i raznolike aerosole. Vodena para je najvažnija primesa, a od aerosola
sadrži: čestice prašine, vulkanski pepeo, čađ, čestice soli, bakterije i spore, i dr.
Vazduh je bezbojan gas, zauzima prostor i ima masu. Litar vazduha ima masu oko jednog
grama. Kada se zagreje, ravnomerno se širi, postaje lakši i penje se naviše. S druge
strane, hladan vazduh je teži i pada naniže.
Zbog razlika u temperaturi vazdušnih slojeva, nastaju vazdušna strujanja. Vazduh je
pokretan i odlikuje se sposobnošću brzih kretanja u talasima (vetar). Kretanje vetra ima
veliki neposredni značaj, a još veći u menjanju drugih ekoloških činilaca.
Vazduh ima izuzetan značaj za Zemlju: omogućava život na njoj; snabdeva živi svet
kiseonikom za disanje, ugljen-dioksidom za fotosintezu u zelenim biljkama; služi kao
toplotni izolator između Zemlje i hladnog vasionskog prostora, odnosno štiti Zemlju od
brzog gubitka toplote u prostore svemira i prevelikog zagrevanja; apsorbuje, ozonskim
slojem, kao zaklonom od zračenja, kosmičke i ultraljubičaste zrake; snabdeva Zemlju
atmosferskim talogom (padavinama), koje natapaju tlo. Bez atmosfere, Zemlja bi bila
“mrtva” planeta i ličila bi na Mesec. Na njoj bi bila večita tišina.
Na gornjoj granici stratosfere (45 km), slobodni kiseonik, koji su produkovale zelene
biljke, pretvara se, pod dejstvom dugotalasnog Sunčevog zračenja, u ozon (O3). Tako se
stvara ozonski omotač.
29
Ozon nastaje električnim pražnjenjem (kombinacijom atomskih i molekularnog
kiseonika) u količini od oko 5x104 tona godišnje. On je, naime, jedina komponenta
atmosfere koja, u dovoljnim količinama, pruža zaštitu životu na Zemlji. S tim u vezi,
treba napomenuti da ozon obrazuje ozonski omotač (sloj), koji je sastavni deo stratosfere.
Ozonski sloj upija Sunčeve zrake ultraljubičastog zračenja (B dela spektra) i štiti živa
bića na našoj planeti od pogubnog uticaja kratkotalasne Sunčeve radijacije. Naime,
ultraljubičasto zračenje je štetno. Ono, upijeno u materiju, dovodi do povećanja njegove
toplotne energije. Posledice tog procesa po žive organizme vrlo su teške. Na primer,
dolazi do slabljenja imunološkog stanja organizma, katarakte očnih sočiva u ljudi i
životinja, pojave nekih kancera kože, i dr. Upravo u toj činjenici treba sagledati značaj
ozonskog omotača (11).
Vazduh je, svakako, najdragocenija materija koju čovek koristi iz životne sredine. Bez
vazduha netrenirani čovek može da izdrži od 1 do 3 minuta, a trenirani do 5 minuta.
Količina vazduha, koja je potrebna čoveku, zavisi od njegove aktivnosti. Ukoliko je
fizička aktivnost veća, utoliko su potrebne i veće količne vazduha, odnosno kiseonika.
U normalne osobe, koja miruje, udisanje (inspiracija) obično traje oko 2 sekunde.
Izdisanje (ekspiracija) traje oko 3 sekunde, što znači oko 12 respiracija u minuti. Kod
odraslog čoveka, količina vazduha, koja se udahne i izdahne (respiracijski volumen),
prilikom svake normalne respiracje, iznosi 500 ml. Kod žena je on za 20-25% manji.
Plućna ventilacija je zapremina vazduha koji prolazi kroz pluća za jedan minut.
Plućni volumeni čoveka dati su u tabeli 5.
Tabela 5 - Plućni volumeni čoveka1
Plućni volumen Ml
Respiratorni volumen 500
Inspiratorni rezervni volumen 3.000
Ekspiratorni rezervni volumen 1.100
Rezidualni volumen 1.200
U tabeli 6 dati su plućni kapaciteti čoveka.
__________ 1 Feliks R.: UNAPREĐENJE I ZAŠTITA RADNE I ŽIVOTNE SREDINE I SANITARNO
ZAKONODAVSTVO, Sanitarne metode i normativi, Niš, 1980. str. 175.
30
Kiseonik (O2) je najvažniji sastojak vazduha. On učestvuje u oksidativnim procesima
metabolizma (razmene materije) u svakoj živoj ćeliji organizma. Oko 97% kiseonika iz
pluća prenosi se u tkiva, vezano za hemoglobin. Ostalih 3% prenosi se rastvoren u vodi
plazme ćelija (12).
Tabela 6 - Plućni kapaciteti čoveka2
Plućni kapaciteti Ml
Inspiratorni (1+2) cca 3.500
Funkcionalni rezidualni kapacitet (3+4)
cca 2.300
Vitalni kapacitet (1+2+3) cca 4.600
Totalni kapacitet (1+2+3+4) cca 5.800
Čovek godišnje potroši oko 350 kg kiseonika, a toliko potroši i jedan automobil samo za
1.000 km vožnje, Feliks (12).
Jedan mlazni avion, samo za let od Ciriha do Njujorka, potroši 35x103 l kiseonika. Istu
količinu potroši 100 ljudi za godinu dana, ili 6.850 malih automobila za 1.000 km vožnje.
U svetu danas leti već oko 5.000 mlaznjaka.3
Pri sagorevanju 1 l benzina oslobodi se 11x103 l otpadnog gasa. Na 100 l benzina stvori
se 11x105 l štetnih gasova, što odgovara vožnji od 1.000 km (12).
Zagađivanje vazduha je emisija zagađujućih materija u vazduh, koje mogu ugroziti
dobrobit i zdravlje ljudi, naneti štetu životinjama, biljkama i drugim prirodnim i radom
stvorenim vrednostima. Zagađeni vazduh sadrži gasove, pare, aerosole i druge
zagađujuće materije iznad propisanih graničnih vrednosti.
Osim pesticida, sva ostala zagađenja mogu biti prirodna ili antropogena.
Čist vazduh može se zagađivati od procesa i promena koje se dešavaju u prirodi i od
zagađivača koje je čovek stvorio.
Prirodni izvori zagađivanja vazduha su: deflacija; požari; mineralni i termalni izvori;
vulkani; okeani i kosmička prašina.
Veštački izvori zagađivanja vazduha su: termoenergetska, industrijska, zanatska,
komunalna postrojenja i drugi objekti; deponije; prevozna sredstva sa motorima sa
unutrašnjim sagorevanjem; sve delatnosti kojima se stvaraju gasovi i aerosoli
(zaprašivanje, prskanje, čišćenje, dimljenje naseljenih mesta, poljoprivrednih površina i
šuma, i dr.).
_________ 2 Literatura navedena u fusnoti 1, str. 175. 3 Literatura navedena u fusnoti 1, str. 16.
31
Nekoliko osnovnih izvora dovodi do zagađivanja vazduha, i to: priraštaj stanovništva,
snažna industrijska aktivnost; saobraćaj; poljoprivreda; urbanizacija i neviđeni
antropogeni pritisak na životnu sredinu i ostali zagađivači. Važniji izvori zagađenja
vazduha su: ložišta, industrija i motorna vozila.
Kao glavni zagađivač vazduha u gradu, automobil je, može se reći, hemijska fabrika na
točkovima.4
Vazduh se može zagađivati gasovitim i čvrstim sastojcima. Od ukupne mase zagađivača,
na gasove otpada 90%, a na čvrste čestice 10%.
U praksi je registrovan širok spektar materija koje mogu da zagade vazduh. Materije koje
zagađuju vazduh sreću se u obliku: gasova i aerosola (dimovi, pare, prašina).
U gasovite zagađivače ubrajaju se: ugljen-dioksid (CO2), ugljen-monoksid (CO),
jedinjenja sumpora, ugljovodonici, jedinjenja azota, form-aldehid (HCHO), metanol
(CH3OH), cianovodonična kiselina (HCN) i drugi gasoviti proizvodi, koji se javljaju u
neposrednoj blizini fabričkih postrojenja.5
Čvrste čestice potiču od vulkana (ove čestice raznosi vetar), procesa sagorevanja (pri
ovom procesu stvaraju se: leteći pepeo, leteći koks i čađ), industrijskih procesa (stvaranja
industrijske, prašine različitog hemijskog sastava) i dr.
Zagađenje vazduha može biti hemijsko i fizičko.
U Zemljinu atmosferu godišnje se izbace sledeće količine štetnih materija: 200 miliona
tona ugljen-monoksida; 50 miliona tona raznih ugljen-vodonika; 146 miliona tona
sumpor-dioksida; 53 miliona tona oksida azota, Todorović(13)
Tu su i velike količine olova i azotnih jedinjenja. Za poslednjih 50 godina, koncentracija
ugljene kiseline porasla je od 10 do 12%. Krajem 20. veka, sadržina čestica povećana je
za 12%. U atmosferu godišnje dospe oko 20 miliona tona čvrstih čestica.6
Ingredijenti iz atmosfere, koji štetno deluju na zdravlje i život ljudi, izazivaju tri vrste
posledica po ljudsko zdravlje (tabela 7).
Aerogene infekcije. Vazduh prenosi infekcije, a zagađeni vazduh je uzrok aerogenim
infekcijama. Virusi gripa, morbila, variole i drugi respiratorni virusi, prenose se
vazdušnim putem. Vazdušni put nije isključen ni za neke parazitarne gljivice i jaja
parazita. ________ 4 Grupa autora: ODBRANA I ZAŠTITA, Nauka, Beograd, 1992., str. 119. 5 Pantelić, dr M.: EKOLOGIJA, Beograd, 1988., str. 21. 6Todorović M.: UPRAVLJANJE TEHNOLOŠKIM RAZVOJEM, “Savez inženjera i tehničara”,
1988., str. 134.
32
Mnogobrojni alergeni, čija uloga u nastajanju alergijskih bolesti nije mala, prenose se
vazduhom.
Tabela 7 - Uticaj ingredijenata iz atmosfere na ljudsko zdravlje
Uticaj ingredijenata iz atmosfere na ljudsko zdravlje
Aerogene infekcije
Aerogene intoksikacije i
oštećenja:
- oštećenja prašinom i
dimovima
- intoksikacije parama i
gasovima
Oštećenja radioaktivnim
zračenjem i česticama
Mikroorganizmi se nalaze u vazduhu, u kapljicama sluzi ili vode. Kapljice su
apsorbovane u čestice raznog porekla ili u obliku bakterijalne prašine. Ako se javljaju
kao mikrobni aerosoli, razlikuju se tri faze: krupozne faze; sitnozne faze; druge
bakterijske prašine.
Krupozne faze sastoje se iz Fluggeovih kapljica. Njihov prečnik je veći od 0,1 mm, a
brzina kretanja u vazduhu veća od 0,3 m/s.7 Sitnozne faze su kapljice sa prečnikom ispod
0,1 mm, a brzina kretanja u vazduhu ispod 0,3 m/s. Druge bakterijske prašine su sušene i
u prah pretvoreni mikroorganizmi i čestice, kao nosači.
Aerogene intoksikacije i oštećenja. Nastaju dejstvom gasova i svih vrsta aerosola i
aerosuspenzija, (12).
Manifestacije hroničnog delovanja aerozagađenja su: hronični bronhitis, hronični
konjuktivitis, poremećaji metabolizma, anemija, povećanje smrtnosti od raka i druga
oboljenja.
Katastrofalna trovanja zagađenim vazduhom dogodila su se u sledećim mestima: dolini
reke Meze u Donori (Francuska); Los Anđelesu i Nju Orleansu u SAD; Posa Rici
(Meksiko); Jokahami, Tokiju; na ostrvima Hondo i Kiu-Šiju (Japan); Valsumi
(Nemačka); nekoliko puta u Londonu (Engleska) i u drugim krajevima sveta. Trovanja
zagađenim vazduhom u Londonu i još nekim mestima u svetu, kao i o zagađenom
vazduhu u nekim krajevima na našoj planeti, opisana su u literaturi (12).
U Tokiju i Jokohami, epidemija astme povezuje se sa zagađenošću vazduha. To se odnosi
i na mnoge metropole sveta: London, Pariz, Tokio, Madrid, Peking i dr., ali i brojne
industrijske gradove: Duizburg, Dortmund, Esen, Pitsburg, Čikago, Los Anđeles, i dr.
(12).
_________
7Literatura navedena u fusnoti 1, str. 234.
33
Godišnje, u proseku, na svaki grad Rurske oblasti padne 25.000 tona industrijske
prašine. Iako je između njih oko 60 km razdaljine, na Dortmund padne 31.000 tona, a na
Duizburg 28.000 tona prašine. Međutim, između njih padne 210.000 tona prašine, čime
se može natovariti 7.000 železničkih vagona (12).
Svaki veći grad u SAD ima zagađen vazduh. Tokom godine, verovatno nijedan grad, sa
više od 50.000 stanovnika, nema čist vazduh (12).
Još od 1950., nadležne institucije Velike Britanije intezivno prate posledice zagađenog
vazduha na zdravlje ljudi. Setimo se 1952. godine, kada je od 5. do 9. decembra vladala u
Londonu vrlo gusta magla. U toku te nedelje u Londonu je umrlo 2.484 osobe. U toku
četiri nedelje, umrlo je oko 4.000 ljudi (više nego za vreme velike epidemije kolere 1866.
godine). U isto vreme, koncentracija smoga je bila visoka i epidemiološkim analizama i
drugim istraživanjima je dokazano da je visoka stopa oboljevanja i smrtnost bila
prouzrokovana zagađenom atmosferom.8
U toplim i jako industrijalizovanim zonama Japana, SAD i Australije, jako agresivni
azotni oksidi i fotohemijski oksidanti utiču na zdravlje ljudi, životinja, rastinje i materijal.
Isti efekti dokazani su i u Roterdamu (Holandija). Azotni oksidi i oksidansi prenose se na
velike daljine (npr. južne Švedske) (12).
Vazdušne mase prenose aerozagađenje na velike udaljenosti: 100-200 km ili na
udaljenosti preko 1.000 km. Na Severnoj polulopti Zemlje, vazdušne mase kreću se od
zapada ka istoku. Stoga aerozagađenje iz Velike Britanije i Severne Nemačke dospeva u
Skandinavske zemlje. Slične pojave registrovane su i u Kanadi i SAD. Fenska strujanja
odnose zagađeni vazduh iz Severne Italije u Švajcarsku. Severni vetrovi nose
aerozagađenje iz Nemačke ka Italiji i Jadranskom moru (12).
Indirektno delovanje aerozagađenja manifestuje se: smanjenjem neophodne Sunčeve
ultraradijacije, sniženjem inteziteta direktne Sunčeve radijacije za 30 - 40% i menjanjem
njenog spektra. Na primer, aerozagađenja smanjuju direktnu Sunčevu radijaciju u Parizu
za 25-30%, a u Berlinu za 17-23%, u poređenju sa vangradskim rejonima.9
Iz atmosfere, u mora Severne polulopte, padne, 50.000 tona olova. Izvor olova su
izduvni gasovi motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Veći nivo sadržaja sumpor-dioksida i čađi (dima) u vazduhu prouzrokuje povećanu
smrtnost stanovništva. Registrovani su i slučajevi infarkta, jer postoji veza između
povišenog sadržaja sumpor-dioksida i oboljenja krvnih sudova i srca.
Čvrste čestice reda veličine od 0,1 do 5 m (mikrometara) prodiru u alveole, gde se
odvija proces apsorpcije. Veće čestice zadržavaju se u gornjim delovima disajnih puteva. _________ 8 Literatura navedena u fusnoti 1, str. 20. 9 Literatura navedena u fusnoti 1, str. 185.
34
Rendgenskim ispitivanjima, koja su izvršena kod dece, konstatovano je usporeno
okoštavanje. Pregled krvi pokazao je da su crvena krvna zrnca bila znatno bleđa, usled
poremećene ugradnje hemoglobina. Deca su živela u neposrednoj blizini jedne
energetske baze, koja je koristila ugalj sa velikim procentom pepela i prašine.
Pored štetnog delovanja sastojaka iz vazduha na zdravlje ljudi, utvrđeno je i njihovo
štetno dejstvo na biljke, životinje i materijalna dobra.
Aerozagađenja se talože i zagađuju vodu i zemljište, uništavaju rastinja, a naročito šume.
Na velikim teritorijama uništavaju materijalna dobra.
Na mestu taloženja, aerozagađenja povećavaju kiselost zemljišta i vode. U
severoistočnim delovima SAD, u jugoistočnim delovima Kanade i rejonima južne
Švedske, povećana kiselost vode dovela je do uginuća riba. Prilikom topljenja snega,
nagomilani polutanti u snegu nordijskih zemalja povećavaju kiselost i agresivnost
otopljene vode. Ona napada vegetaciju, građevinski materijal i okove, a povećava kiselost
zemljišta, površinskih i podzemnih voda. Ovo kiselo taloženje smanjuje aktivnost
mikroorganizmima i mineralizaciju nitrogena. Ono spira mineralne komponente, čime se
remete procesi nitrifikacije i kruženja azota u prirodi (12).
Biljni svet je veoma osetljiv na aerozagađenja. Neke biljke su osetljivije od čoveka.
Zagađeni vazduh nanosi veoma teška oštećenja leguminoznim biljkama, vinovoj lozi,
kruškama, šljivama i povrću. U okolini nekih velikih industrijskih centara, vinogradi i
voćnaci su potpuno uništeni. Aerozagađenje izaziva masovnu sterilnost poljoprivrednih
kultura.
Pesticidi i drugi slični zagađivači kratkotrajno zagade vazduh. Iako kratkotrajna, ova
vrsta zagađenja prouzrokuje drastične posledice na gajenim i šumskim biljkama i drugim
korisnim organizmima.
Osim ugrožavanja biljaka, aerozagađenje uništava šume, livade i smanjuje drvnu masu i
vegetacioni pokrivač. Svake godine veliki kompleksi šuma iščezavaju zbog štetnog
delovanja zagađenog vazduha. Smatra se da sa Zemlje godišnje nestane do 100.000
hektara šume. Za poslednjih 50 godina, šume Amazonije su posečene za 1/5. Na primer, u dolini Loare, u toku 10 godina, uništeno je oko 50% šumske mase. U
Nemačkoj oštećeno je oko 400.000 hektara šuma. U Ruru i Tiringiji, trećini šumskog
kompleksa preti iščezavanje. Oštećenja šuma zabeležena su u Poljskoj, Kanadi, Švedskoj,
Norveškoj i drugim krajevima sveta.10
Četinarske šume su naročito osetljive na fluor i njegova jedinjenja.
_______ 10 Literatura navedena u fusnoti 1, str. 213.
35
Ako se unose u organizam preko pluća, putem kože, preko vode i hrane, aerozagađenja
smanjuju produktivnost i plodnost domaćih i divljih životinja i ptica. Ono izaziva njihovo
obolevanje i smrt. Napasajući se na terenima bližim topionicama olova i cinka, stoka
povećava svoj sterilitet. Zbog štetnog efekta aerozagađenja, poboljevanje i uginuće
životinja, a naročito ptica, je sve veće.
U Kanadi je zabeleženo da uginule ptice masovno padaju na ulice.
Zagađeni vazduh nanosi ogromnu štetu industrijskim proizvodima. U poređenju sa
seoskim rejonima, u industrijskim rejonima brzina korozije gvožđa je 20 puta, a
aluminijuma 100 puta brža.
Aerozagađenja štetno deluju na razna materijalna dobra. Ona izazivaju koroziju
građevinskog materijala i građevinskih konstrukcija. Oštećenja su vidljiva na fasadama
zgrada, salonitnim krovovima, mostovima, kranovima, stubovima, dalekovodima,
gromobranima, i dr. Zagađeni vazduh pojačava habanje mašina i motornih vozila i
ubrzava truljenje životnih namirnica. On prlja rublje, odelo, zavese, nameštaj, stanove,
itd. Sve to zahteva češće i intezivnije pranje i povećava potrošnju sredstava za pranje.
Spomenici kulture i civilizacije neprocenjive vrednosti izloženi su permanentnom
delovanju zagađenog vazduha (Grčka, Italija, Egipat, Venecuela, Meksiko, Peru, Indija i
druge države).
Opisani i slični uticaji aerozagađenja nanose značajne štete privredi. U SAD oni se
procenjuju na 2 milijarde dolara godišnje. U Velikoj Britaniji na 500.000 dolara, a u
Francuskoj na 2,5 milijardi francuskih franaka (12).
Na ispitivanje i zaštitu od aerozagađenja troši se godišnje u SAD 100.000.000 dolara.
Samo u jednoj ustanovi, u Engleskoj, 2 miliona funti (12).
Zaštita vazduha podrazumeva primenu skupa mera, postupaka i uslova kojima se
sprečava emisija zagađujućih materija u vazduh iznad propisanih graničnih vrednosti, a
koje mogu ugroziti zdravlje ljudi i naneti štetu flori i fauni i drugim prirodnim i radom
stvorenim vrednostima životne sredine.
Da bi se smanjilo zagađivanje vazduha, koje potiče od rada ložišta za grejanje, industrije,
energetike i motornih vozila, potrebno je preduzeti sledeće:
a) upotrebiti sirovine i goriva koje sadrže što manje štetnih sastojaka (zemni gas);
b) koristiti procese koji daju što manje štetnih otpadaka i razblaživanje koncentracija
zagađujućih materija (visoki dimnjaci);
c) gasiti manje kotlarnice, uvoditi centralne kotlarnice;
36
d) prečistiti zagađene otpadne medijume, katalitički postupak zaštite (katalizatori) i
postupci apsorpcije i adsorpcije (aktivni ugalj, silikagel);
e) uvesti nove tehnološke postupke – tehnologije ne proizvode štetne otpadne
materije, jer se pomoću ove tehnologije sagledavaju zagađenja i u njenom okviru
se nalaze i najbolja rešenja;
f) biološke mere (parkovi).
Osnovne mere zaštite vazduha od zagađenja su: praćenje stanja; eliminacija uzroka;
redukcija zagađujućih materija i prečišćavanje (9).
3.2.2. VODA
Od davnina, ljudi su poštovali vodu i ukazivali joj najveće poštovanje.
Prema starim Grcima, voda je osnov sveta i početak stvari. Tales je govorio: “Voda je
prapočetak sveta” i “Voda je sve, a u vodu se vraća sve”. Aristotel je ubraja u svoja četiri
elementa (voda, vatra, vazduh i zemlja). Rimnjani su je poštovali i davali joj razne
nazive: APIA, ANIO, VETUS, MARCIJA, TEPULA, JULIJA, KLAUDIJA. Rimski
filozof Seneka kaže: “Da čitav svet izgori ostala bi jedino voda, a u njoj bi ležala klica
života.” Platon je govorio: “Ono što je retko, skupo je, voda kao najvažnija stvar na
svetu, nema naprotiv cenu.” A Herodot: “U reke niti mokre, niti pljuju, ne peru u njima
čak ni ruke, niti drugom to dozvoljavaju, nego ukazuju najveće poštovanje rekama.”
Aleksandar Karađorđević, Knjaz Srbskij, napisao je 1850. godine sledeće:”Kon u bunar,
kladenac, reku, potok, … što nečisto baci, čim bi se voda opoganila, da se kazni
zatvorom, … i da se natera da bunar, kladenac, reku očisti.” Vuk St. Karađžić zapisao je
sledeće: “Vodu koju ćeš piti nemoj mutiti.”
Francuski pisac i avijatičarski as iz svetskog rata Antoan de Sent -–Egziperi, napisao
je, u ekstazi, veličanstvenu himnu vodi. Tekst himne glasi:
“Vodo! Ti nemaš ni ukusa, ni boje, ni mirisa, ti se ne možeš opisati. Tobom se naslađuje
čovek, ne znajući šta si u stvari. Ti nisi samo neophodna za život, ti si sama život. S
tobom se u svakom biću razliva blaženstvo koje se ne može pojmiti sa naših pet čula. Ti
nam vraćaš snagu i svojstva na koje smo već bili stavili krst. Tvojim milosrđem ponovo
se otkrivaju presahli izvori srca.
Ti si najveličanstvenije bogatstvo na svetu. Ti si devičanski čista u nedrima zemlje. Ali
može se umreti pored izvora ako u njemu postoje smese magnezijuma. Može se umreti na
dva koraka od slanog jezera. Čovek može umreti i kad su kraj njega dva litra rose, ako su
u nju dospele opake soli. Ti ne trpiš primese, ne podnosiš ništa što je tuđe, ti si božanstvo
koje se lako može zaplašiti... Ali ti nam daješ tako jednostavnu i beskrajnu sreću.” (14).
37
Samo kvalitetna i higijenski ispravna voda bila je izvor života. Neispravna je izvor
bolesti.
Kao najčuveniji lekar Starog veka, Hipokrat (460 - 377. pre n. e. ) izneo je stanovište da
se bolesti piju, zajedno sa nekvalitetnom i higijenski neispravnom vodom za piće.
Preciznije: one se oralno unose u organizam.
I lekari novog doba delili su mišljenja svojih davnih prethodnika. Luj Paster (1822 -
1895.) bio je još kategoričniji od svojih prethodnika. On je izneo sud o vodi, veoma
smelo za vreme u kojem je živeo, a koji glasi: “Čovek popije 90% svojih bolesti.” (15).
Od 12 indikatora stanja zdravlja ljudi u jednoj državi, Svetska zdravstvena organizacija
svrstala je vodu na ključnu poziciju.
Na celoj Zemlji danas ima 1,5 milijarda kubnih kilometara vode. Od toga je 97,3% slano.
Ostatak od oko 2,7% je sveža voda, a od toga je 77,2% (ili četiri petine) zamrznuto u
večitom ledu na polovima i planinskim glečerima. Podzemna voda predstavlja 22,4%, a
površinska 0,36% slatke vode. Tako za korišćenje ostaje svega 1%. A od toga je već više
od pola zagađeno (6).
Deo vode na Zemlji u vidu podzemne vode, reka i jezera je oko 22,76 % slatke vode.
Ukupna masa slobodne vode odgovara vodenom stubu visokom oko 2730 metara. To
znači, da bi na svakom cm2 Zemljine kugle bilo prosečno po 273 litra. Nažalost, od ove
količine se samo veoma mali deo nalazi u obliku pogodnom za upotrebu. Te vode
nazivaju se tzv. "slatke" površinske i podzemne vode, koje se nalaze u prirodi na
mestima dostupnim za eksploataciju.
U tabeli 8 su navedene količine vode po kvadratnom centimetru Zemljine površine.
38
sveža voda
2.7%
slana voda
97.3%
Voda na
Zemlji
Kao što je poznato, voda se počela stvarati od elemenata vodonika i kiseonika, u samom
početku nastajanja Zemljine kore. Jezgro užarene planete ostalo je u zažarenom stanju,
dok se spoljna kora nabirala i savijala. U tom cepanju stvarale su se ogromne provalije i
stenovita uzvišenja. Počele su da padaju kiše - godinama, vekovima i milenijumima, u
neprekidnom pljusku globalnih razmera. To je geneza planetarne vode (16).
Tabela 8 - Količina vode po cm2 Zemljine površine11
Oblik (mesto nalaženja)
Količina
Litara
%
Mora, okeani 268,45 98,33
Led (polarne kape, lednici,
večiti sneg) 4,5 1,64
Slatke vode (reke, jezera,
podzemne vode)
0,1 0,036
Atmosfera (vodena para) 0,03 0,0011
UKUPNO 273 100
U fizičko-hemijskom pogledu, voda je jedinjenje vodonika i kiseonika. Osnovna
hemijska formula vode je H2O. Voda se nalazi, u prirodi, u sva tri agregatna stanja -
tečnost, led, vodena para. Ona je najzastupljeniji - sastavni deo žive materije. Polazeći od
te činjenice, voda je zastupljena kod čoveka od 90% - kod embriona, do 45% - u starosti.
Život je nastao u vodi i od nje zavisi. Bez nje ne bi bilo života na Zemlji.
U vodi se začeo život, tj. ona je izvor života na našoj planeti (Darvin). Naime, stvorena
toplotna masa (pri hlađenju tečne rastopljene mase Zemljine kore) poslužila je kao
sredina za začetak života. I baš izgleda u njema, u toku dugih geoloških epoha, stvoreni
su prvi začeci žive materije. Kasnije je život delimično prešao na kopno, ali je voda i
dalje ostala glavna i za njegovo održavanje neophodni ekološki faktor (17).
Voda je bila obavezan uslov da se na Zemlji pojavi i razvije raznovrsan život i na kraju
čovek. Ona predstavlja opštu osnovu svih živih bića i svih bioloških procesa. U njoj se
začeo život na našoj planeti, sazrevajući milijardama godina u organskom biljonu
svetskog okeana. I danas se glavna masa žive materije, izražena i u težinskim odnosima i
po broju vrsta, nalazi u prirodnim vodama biosfere.
__________ 11 Jovanović, dr M. P: EKOLOGIJA VODE, Viša tehnološka škola za nemetale, Aranđelovac,
2002., str. 25.
39
Količine vode, koje su na raspolaganju za eksploataciju, su veoma velike. Međutim, one
bi se vrlo brzo iscrpile, ukoliko se ne bi neprekidno, prirodnim putem, obnavljale. Voda u prirodi neprekidno kruži, pri čemu zatvara tzv. hidrološki ciklus. Naime, voda u
ogromnim količinama isparava - oko 470x103 km3 godišnje, od toga oko 38x104 km3 sa
morskih površina - pod uticajem sunčeve energije. Ona se, zatim, ponovo kondezuje i
vraća na površinu Zemlje kao atmosferski talog. Istina, najvećim delom na vodene
površine. U atmosferi se, stalno, u obliku vodene pare, nalazi 13-15x103 km3 vode.
Bez obzira što se u prirodi odigravaju hemijske reakcije u kojima se voda trajno vezuje,
količina vode, u toku nama poznatih geoloških perioda ostala je, praktično ista, jer,
istovremeno, u prirodi teku i obratne reakcije, koje ovaj gubitak nadoknađuju.
Kružni tok vode u prirodi (hidrološki ciklus) može se sagledati na sledeći način: voda
koja ispari sa površine mora (okeana) kondezuje se u oblacima, i zatim nošena
vazdušnim strujanjima, dospeva ispod površine kopna ili površine mora (okeana).
Čovek, za svoje potrebe, može uzeti vodu sa bilo kog mesta iz hidrološkog ciklusa.
Naravno, u pitanju je voda koja mu, na datom mestu, po svojim karakteristikama
odgovara. Preciznije rečeno: ukoliko se tehnički ostvarljivim i istovremeno ekonomski
prihvatljivim postupcima može privesti upotrebi.
Imajući to u vidu, može se reći da, u najvećem broju slučajeva za snabdevanje, dolaze u
obzir samo površinske i podzemne "slatke" vode.
Kruženje vode je planetarni proces, u kojem voda kruži od mora ka kopnu, i obrnuto, od
kopna ka moru. U njemu voda prelazi iz tečnog stanja u gasovito (vodena para) ili čvrsto
(sneg, led, inje, slana itd.). Nadalje, ona jednim delom ulazi i u sastav živih bića (posebno
biljaka). No, ona ih, zatim, napušta u procesu transpiracije biljaka. U kruženju učestvuju i
sva živa bića uzimajući vodu iz spoljašnje sredine, a zatim je opet vraćaju u nju, i
to: izlučivanjem, isparavanjem, transpiracijom, ili na neki drugi način.
U svom neprekidnom kružnom toku u prirodi, voda menja samo svoja agregatna stanja
(čvrsto, tečno, gasovito), dok njena ukupna količina ostaje konstantna. Voda isparava sa
površine okeana i mora, kondezuje se u Zemljinom vazdušnom omotaču (atmosferi), i u
obliku atmosferskih padavina vraća se na tlo, sliva se u reke, jezera ili mora, ili prodire
dublje u zemlju, odakle se putem izvora, ponovo, vraća u more.
Negde vode ima previše, negde premalo, ali teško je naći mesto na Zemlji gde je nema
uopšte. Voda je često bila uzrok ratova, razdvajanja, ali i spajanja ljudi.
U nauci je davno prihvaćeno saznanje da voda odlučujuće (snažno) utiče na zdravstveno
stanje naroda, ali i na floru i faunu.
40
Svima je poznato da voda predstavlja jedan od osnovnih uslova života organskog sveta,
pa samim tim i za čoveka. Na kopnu, gde nema vode, nema ni organskog sveta. Voda je,
između ostalog, izvor ishrane, energije, minerala, i dr.
Voda ima ogroman značaj u životu čoveka, pre svega kao prvorazredna i neophodna
životna namirnica. Ona čini značajan deo tkiva živih bića.
Ljudi piju vodu. Tako ona služi čoveku kao “hrana”, a odrasli čovek upotrebi dnevno oko
dva litra vode. Vodom se unose u organizam neophodne mineralne materije (kalcijum,
jod, i dr.). S tim u vezi, utvrđeno je da čovek bez vode može oko sedam dana. Dnevna
fiziološka potreba za kvalitetnom i higijenski ispravnom vodom iznosi, po osobi, 2,5
litra.12 Nadalje, voda služi čoveku za tehničke potrebe. Nema nijednog produkta za čiju
proizvodnju nije korišćena voda. Životinje piju vodu ili im je vodena sredina stanište. Za mnoge životinje (školjke, ribe, i
dr.) voda predstavlja životnu sredinu. Biljke svojim korenom upijaju vodu, a sa vodom i
druge materije, koje se nalaze u tlu. Na primer, biljke, za proizvodnju tone pšenice, upiju,
čak, 103 tona vode (2).
Na osnovu iznetog nije teško zaključiti da je voda, u nastanku, evoluciji i trajanju života
neodvojivi deo životne sredine i neophodan uslov za život evoluirao u njoj (slatkoj,
slanoj).
S druge strane, vodom se mogu preneti mnoge zarazne bolesti. Mnoge vrste virusa,
bakterija i dugih mikroorganizama, žive u vodi kraće ili duže vreme, a pojedine vrste
mogu se, pod povoljnim uslovima, u njoj i razmnožavati i preko nje preneti na čoveka i
izazvati hidrične epidemije.
Vodom se mogu preneti: trbušni tifus; paratifus; bacilarna dizenterija; amebna
dizenterija; kolera; infektivni hepatitis i crevni paraziti. Nadalje, vodom se mogu preneti i
stočne zarazne bolesti domaćih životinja na ljude kao crni prišt, slinavka, sakagija i šap.
Konačno, vodom se prenose i jaja parazita, naročito pantljičare i njene larve, od kojih,
pored životinja, oboljevaju i ljudi (18).
Jedna od najvećih epidemija infektivnog hepatitisa izbila je u decembru 1955. godine i u
januaru 1956. godine u Indiji, u kojoj je obolelo, po nekim autorima, oko 100.000
stanovnika. Najveća, do sada opisana epidemija trbušnog tifusa, javila se 1972. godine u
Meksiku, sa preko 100.000 obolelih ljudi (19).
Ipak, još uvek su epidemije u svetu glavni problem. Tako prema podacima Svetske
zdravstvene organizacije, svake godine, oko pola milijarde ljudi, oboli od bolesti
povezane sa zagađenjenom vodom za piće. Oko 10 miliona ljudi godišnje umire zbog
zagađene vode, a polovina pripada dečjem uzrastu. _________ 12 Vučić, dr D.: SANITARNI USLOVI SNABDEVANJA VODOM I UKLANJANJA
OTPADNIH MATERIJA, Udruženje za tehnologiju vode, Beorad, 1975., str.11.
41
Procenjuje se da je 25% od raspoloživih bolesničkih kreveta angažovano za lečenje
obolelih od hidričnih bolesti, koje nastaju kao posledica upotrebe neadekvatne vode za
piće (20).
Određivanje kvaliteta prirodnih voda kontroliše se postupcima za fizičku, hemijsku,
bakteriološku, virusološku, radiološku i biološku analizu. Pokazatelji ili indikatori vode
su fizički, hemijski i biološki (tabela 9).
Iako se generalno može reći da je na Zemlji vodni potencijal veliki, njegova
rasprostranjenost i kvalitet predstavlja veliki problem. Mnoge zemlje i regioni su žedni.
Procenjuje se da dnevno u svetu umre 30.000 ljudi zbog nedostatka pitke vode, ili zbog
njene higijenske neispravnosti. Od početka 20. veka, potrebe za vodom porasle su oko
15 puta. Početkom osamdesetih godina prošlog veka svetsko stanovništvo koristilo je 190
km3 vode godišnje, ili oko 120 l po stanovnku na dan. Ukupna godišnja svetska potreba u
vodi 2000. godine iznosila je oko 6.000 km3.
Tabela 9 - Fizički, hemijski i biološki pokazatelji kvaliteta vode
Pokazatelji kvaliteta vode
Fizički Hemijski Biološki
temperatura vode
boja
miris
ukus
mutnoća
pH
stabilnost i agresivnost
redoks-potencijal
bakteriološka i sapro-
biološka određivanja
kvaliteta vode
Više od milijardu ljudi nema vode za piće, a oko 3 milijarde (skoro polovina
čovečanstva) pije vodu lošeg kvaliteta.
Pod zagađivanjem voda podrazumeva se svaka izmena osobina - fizičkih, hemijskih i
mikrobioloških osobina, koja nastaju kao posledica prisustva opasnih i štetnih materija.
To su neželjene promene osobina i kvaliteta prirodnih voda i karakteristika vode za piće.
Te promene nepovoljno utiču na kvalitet i higijensku ispravnost vode za piće i kvalitet
vode za ostale potrebe (u domaćinstvu, privredi i poljoprivredi, odbrani, sportu, rekreaciji
i drugim oblastima života i rada).
Ugrožavanje hidrosfere i zagađivanje vode javlja se u celom svetu kao prateća pojava
savremenog ekonomskog i demografskog razvoja, porasta industrijske proizvodnje i
razvoja tehnologije, modernizacije u oblasti poljoprivrede, koncentracije stanovništva,
kroz porast gradova i gradskih aglomeracija.
Savremeni čovek, urbanizovanog i industrijalizovanog društva, gotovo da nema direktan
kontakt sa iskonskom (netaknutom, neizmenjenom) hidrosferom i čistom vodom. Naime,
42
hidrosfera je pretrpela ogromne, i, kako izgleda, nepovratne promene, a vodeni resursi se
smanjuju ili enormno zagađuju.
Nekada bistre reke, postale su kolektori najraznovrsnijeg otpada. Čovek je zagadio reke,
jezera i čitavo svetsko more sa njegovim okeanima i unutrašnjim morima i izazvao
pomor mnogih životinja i izumiranje velikog broja biljnih zajednica, koje su bile
naseljene u vodi. Čiste-kvalitetne i higijenski ispravne vode za piće sve je manje, a
zagađene i otpadne vode se svakodnevno povećavaju i opterećuju već ugrožene
recipijente.
Opasnosti koje prete prirodnim vodama su: zagađenje radioaktivnim materijama;
nepredviđeni broj hemijskih zagađenja; veći broj biološkog zagađenja (2).
Prema rasporedu, izvori zagađenja (zagađivači) se dele na koncentrisane (ljudska naselja,
industrijski centri, poljoprivredni objekti) i rasuti (preko atmosferskih padavina,
spiranjem, deponija, puteva).
Izvori zagađivanja prirodnih voda su mnogobrojni, a osnovni su: otpadne vode; organske
materije, neorganske materije i minerali; pesticidi i mineralna đubriva; sedimentne
materije; otpadna toplota i radioaktivne materije (1).
Velika jezera, iz kojih se mnogi vodovodi snabdevaju vodom, su zagađena otpadnim
vodama. Samo u jezero Iri, koje je postalo mrtvo, reka Detroit, svakodnevno, unosi do 20
miliona kg otpada iz 12 gradova SAD i Kanade. Ginu milioni riba, a u nekim državama i
do 80%.
U evropske reke i jezera se godišnje upušta 75 - 85 km3 otpadnih voda, koje zagađuju
najmanje 60 km3 rečne vode. To je tri puta više od količine vode koju Dunav daje
godišnje Crnom moru. Pre ispuštanja, deo vode se prečišćava (6,6 km3 otpadnih voda
godišnje), što smanjuje zagađenost za 85 - 90 %. Međutim, 10 - 15 % najpostojanijih i
teško odstranjivih materija, što zagađju vodu, ostaju u otpadnoj vodi i zagađuju reke i
jezera. Razblaženje je 1:8.13
U Evropi, mnoge reke su manje ili više zagađene: Rajna, Temza, Sena, Mozel, Odra,
Visla, Elba i mnoge druge (12).
Samo u Rusiji zagađeno je 200 reka i rečica. One su zagađene u toj meri da su pretvorene
u kanale za otpadne vode. U Volgu se godišnje pusti preko 400.000 tona kiseline,
200.000 tona raznih ulja i maziva, 7.000 tona cijanida, 6.000 tona fenola, itd. (12).
Zagađenje mora i okeana uzelo je velike razmere. Svake godine se u okeane izbacuje 3 -
10 miliona tona nafte, ne račujnajući onu koja se izlije pri havarijama. To zagađuje vodu,
truje ribe i ptice, floru i faunu mora, dno i obalu. _________ 13 Literatura navedena u fusnoti 1, str. 291.
43
Nečistoća, nošena morskom strujom, ličila je na prljavu reku i zaudarala. Ona je viđena
na Atlanskom okeanu 1970. godine, a protezala se 1.400 milja. Reka Kijahoga (SAD) se
sama zapalila, jer je bila puna nafte, a požar je srušio dva mosta.
Živa je nađena u ribama, tunama, kokošjim jajima, kod ptica, itd. Ribe i druge
vodene životinje, ulovljene u gradovima SAD i Japanu, sadrže veće količine žive. Sto
Japanaca je umrlo otrovano ribom, koja je ulovljena u zalivu Minimata. U zaliv su
ispuštane otpadne vode iz fabrike polivinilhlorida. Jetre tihookeanskih tuna sadrže živu u
značajnim količinama. Uvezena iz Švedske, kokošja jaja sadržavala su živu. U 8 država
Kanade, živa je nađena kod ptica. Postoji preporuka da gravidne žene ne jedu ribu,
ulovljenu u određenim regionima SAD.
Glavni hemijski zagađivači voda su: nitrati; amonijak; fosfati; cijanidi; polifosfati; metali;
polihlorovani ugljovodonici; deterđženti; pesticidi; radionuklidi i dr. Ovi zagađivači ulaze
u sastav otpadnih voda, koje se razvrstavaju u: otpadne vode ljudskih naselja; industrije i
poljoprivrede, a koje jednim delom dospevaju u vodotoke i vodne objekte iz kojih se
stanovništvo snabdeva vodom.
Od 5.000 milja Azurne obale, 4.320 milja je zagađeno otpadom.
Zaštita voda od zagađivanja sprovodi se radi omogućavanja neškodljivog i nesmetanog
korišćenja voda, zaštite zdravlja ljudi, flore i faune i zaštite životne sredine.
Ostvaruje se zabranom, ograničavanjem i sprečavanjem unošenja u vode opasnih i štetnih
materija, propisivanjem i preduzimanjem drugih mera za očuvanje i poboljšanje kvaliteta
voda (2).
Pod zaštitom voda podrazumeva se permanentno preduzimanje potrebnih mera i
racionalno upravljanje na osnovu zakonskih propisa i u svetlu savremenih saznanja.
Mere zaštite voda od zagađivanja su: praćenje stanja; eliminacija uzroka; redukcija
zagađujućih materija; prečišćavanje; štednja; normativno-pravno regulisanje zaštite voda
(9).
Zaštita voda od zagađivanja i unapređenje postojećeg kvaliteta postiže se sprečavanjem
unošenja zagađujućih materija u količinama koje mogu uzrokovati nepovoljne promene
kvaliteta i higijenske ispravnosti vode.
Postupci otklanjanja ili smanjivanja količine zagađujućih materija u vodi su: sistemi
zatvorenih ciklusa vode (u industriji postupkom recirkulacije); postupci prečišćavanja
otpadnih voda (primarno - mehaničko, sekundarno - fizičko-hemijsko ili biološko i
tercijalno).
Zagađivanje vode može da bude prirodno i veštačko.
44
Veštačko zagađivanje voda deli se na fizičko, hemijsko i biološko.
Prirodno prečišćavanje otpadnih voda naziva se samoprečišćavanje.
Proces biološke razgradnje otpadnih voda, zasnovan na korišćenju metabolizma
mikroorganizama, može biti aeroban i anaeroban.
U procesu zaštite voda treba koristiti tekovine savremene nauke, posebno ekologije
vode. Zaštitu voda treba svesti na sledeće postupke: a) ekološka istraživanja, b) primenu
ekoloških saznanja i v) ekološku kontrolu onoga što se zbiva u njoj.
Mora se imati u vidu da je zaštita voda veoma široko područje delatnosti i da je
regulisanje te zaštite dinamički proces. Teži se da se, u skladu sa stanjem voda,
razvojem nauke i tehnologije i na osnovu sve novijih iskustava i saznanja, donose sve
novije i novije mere i propisi, da se stalno usavršavaju pravne i druge regulative zaštite
voda od zagađivanja.
Zaštita voda je nužna i još uvek moguća. Nužnost se ogleda kroz činjenicu da je,
ugrožavanjem hidrosfere i zagađivanjem vode, čovek najdirektnije ugrozio sopstveni
opstanak. Mogućnosti su u činjenici da je čovek uzročnik, što znači i mogući sanator.
Naime, on je, kao misaono biće, odgovoran pred ostalim članovima živog sveta i pred
sopstvenim potomstvom.
3.2.3. ZEMLJIŠTE
Zemlja je jedno od bezbroj nebeskih tela. Ona je tamno nebesko telo po obliku geoid.
Zemljište ( tlo) je površinski rastresiti sloj Zemljine kore i važan ekološki faktor i
prirodni resurs.
Plodnost zemljišta je trenutno stanje zemljišta s obzirom na njegovu sposobnost da
obezbedi rast biljci.
Zemljišna kora-litosfera predstavlja čvrst stenovit omotač naše planete. Ona obavija
čitavu Zemlju, ali njoj je debljina različita (prosečna debljina iznosi oko 60 km).14
Litosfera je izgrađena od različitih stena u čijem sastavu pretežno učestvuju određeni
hemijski elementi. U zastupljenosti hemijskim elementima u litosferi, kiseonik je sadržan
50% (u svim oksidima i oko 2.000 raznih jedinjenja). Sledeći je silicijum sa 30% (u
pesku, mineralima i preko 800 jedinjenja). Aluminijuma ima 7%, a kalcijuma i gvožđa po
4%. Količine natrijuma, kalijuma, magnezijuma i titanijuma su relativno male.
Zemljište je površinski sloj kore planete Zemlje, koji nije pod morem. Ono predstavlja
kontinentalni deo litosfere i zahvata oko 15x107 km2 (1/3 površine Zemlje).
_________ 14 Grupa autora: POPULARNA ENCIKLOPEDIJA, BIGZ, Beograd, 1976., str. 645.
45
Zemljište (tlo, produktivno tlo) je površinski, rastresiti, često vrlo tanak, sloj. Produktivno
tlo stvara se udruženim dejstvom stratosfere, hidrosfere i biosfere. Ono je nastalo
postepeno, delovanjem Sunčeve toplote, vode i vetra. Na stvaranje tla uticale su životinje,
biljke i sitni, golim okom nevidljivi, organizmi, koji izazivaju njihovo truljenje i
raspadanje. Zemljište se obrazuje raspadanjem stena pod uticajem klime i dejstva sitnih
organizama, koji ga čine rastresitim. Preciznije rečeno: tlo je nastalo kao rezultat dejstva
dve vrste faktora na geološku podlogu Zemlje (stene): klimatskih - naročito temperature,
vode, vazdušnih pokreta i Zemljine teže, i živih organizama; biljni organizmi i životinje.
Tako tlo istovremeno predstavlja i produkte aktivnosti živih bića i životnu sredinu.
Stoga prestavlja specifičan kompleks ekoloških faktora (edafskih), a obuhvata sve tri
faze: tečnu, čvrstu i gasovitu. Iz tih razloga zemljište je disperzivni sistem čestica
različitih veličina i oblika. Taj sistem sastoji se od čvrste, tečne i gasovite komponente,
koje su isprepletane i povezane međusobno u jednu celinu (21).
Imajući to u vidu, u tlu se razlikuju mineralni i organski deo. Prvi deo sastoji se od
mineralnih čestica, a drugi od ostataka i organskih jedinjenja biljnog i životinjskog
sveta. Osim navedenih delova, sadrži: zemljišnu vodu, zemljišne gasove rastvorene u
vodi i slobodan vazduh; mikroorganizme, beskičmenjake i druge životinjske organizme,
gljive i ogromnu masu korenovih sistema i njihovih otpadnih delova.
Produktivno tlo predstavlja posebnu prirodnu tvorevinu. Nastalo je u dugoj geološkoj
istoriji Zemljine kore, a u zavisnosti od klime, geološkog sastava i reljefa. Ono obuhvata
čvrsti površinski sloj Zemlje, karakterističan za biosferu. Tlo nije svugde istog
mehaničkog sastava, jer sadrži čestice različite krupnoće. Prema krupnoći, čestice, koje
čine pedološki sloj zemljišta, mogu biti: crnica (černozem), pepeljuša i podzol, crvenica i
gajnjača, aluvijalna zemljišta i lateritna zemljišta.
Površinski sloj produktivnog tla je najbogatiji humusom, tj. organskim materijama
nastalim raspadanjem zelenih biljaka. Humus je mrka organska materija u površinskom
sloju zemljišta.
Nastao je raspadanjem biljnih i životinjskih ostataka. Bogat je ugljenikom, često kisele
reakcije, jer sadrži huminske kiseline. On zadržava vodu u zemljištu i stvara rastvorljive
ugljene kiseline.
Od količine humusa zavisi i plodnost zemljišta. Iz njega biljke crpe hranu, pa ima veliku
vrednost za poljoprivredu.15 Dakle, relativno vrlo tanak sloj, koji pokriva površinu kopna
Zemlje, poseduje veoma značajno svojstvo plodnosti. Ona je omogućila da nadzemne
zeljaste biljke crpu vodu i mineralne materije iz Zemlje, koje su neophodne za život, za
simbiozu organskih materija i druge fiziološke procese. Naravno, za svaki tip
produktivnog zemljišta vezana je posebna vrsta biljnog sveta.
_________ 15 Literatura navedena u fusnoti 14, str. 434.
46
U zemljištu se nalaze gotovo svi elementi Mendeljejevog periodnog sistema i mnogi
mikroorganizmi. Mnoge od tih materija prelaze u vodu ili hranu. Stoga nije svejedno da li
je zemljište zdravo i čisto ili nezdravo (zagađeno) (12).
Zdravo zemljište je tlo kroz koje lako prodire vazduh i voda. To je zemljište krupnozrne
strukture, sa dubokim podzemnim vodama.
Nezdravo zemljište je: tlo zagađeno nečistoćama; vlažno, barovito i močvarno; u blizini
niskih i plovnih obala reka, a naročito kraj njihovih ušća; ono koje se koristilo za
ukopavanje leševa, smeća i drugih organskih materija, pre isteka roka potpune
mineralizacije; suvo zemljište sa visokim podzemnim vodama (1,5 m od površine tla)
(12).
U odnosu na čoveka, značaj zemljišta ogleda se kroz obrađivanje i gajenje
poljoprivrednih kultura, stanovanje, građevinarstvo i građevinsku infrastrukturu,
industrijsku eksploataciju sirovina iz zemljišta i lociranje industrijskih objekata.
Nedostatak oligoelemenata je važan oblik uticaja kvaliteta zemljišta na zdravlje ljudi. On
je u direktnoj zavisnosti od odnosa u prirodnom lancu ishrane. Malo oligoelemenata u
zemljištu znači malo u biljkama i organizmima životinja. Posledica je manjak u
organizmu čoveka, koja dovodi do poremećaja zdravlja.
Prema fiziološkoj ulozi i količini u organizmu čoveka, materije koje potiču iz zemljišta
dele se na: mikroelemente, esencijalne elemente i nedovoljno ispitane.
Mikroelementi – O, H, C, N, K, P, S, Ca, Na, Mg, Cl, čine do 80% mineralnih materija
čovekovog tela i 99% minerala zemljišta. Esencijalni elementi ili elementi u tragovima
su: F, J, Fe, Cu, Se, Zn, Co, Mn, Cr.
Nepotpuno ispitani, ali verovatno esencijalni, elementi Ni, Li, V, zastupljeni su u
zemljištu sa svega 0,1% ili do 100 mg/kg pojedinačno.
Opasne materije u zemljištu su: kadmijum; olovo; živa; arsen; hrom; nikl i fluor. Štetne
materije su bakar, cink i bor.16
_________ 16 Stevanović R.: ZBIRKA PROPISA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE, “Jugozaštita”, Beograd,
1997., str. 249.
47
Nedostatak ili višak oligoelemenata (tabela 10) ispoljava se poremećajima zdravlja u vidu
enzootskih ili endemskih bolesti životinja i ljudi, koji koriste hranu sa tog terena.
Tabela 10 - Značaj i dnevne potrebe oligoelemenata
Oligoelement Uloga u organizmu Patološki znaci i
bolesti nedostataka
Dnevna
potreba
odraslih ljudi
F Stvaranje zubne
gleđi, okoštavanje
Karijes,
deformacija kostiju 1,5-4,0 mg
J Stvaranje hormona
štitaste žlezde
Gušavost, miksedem,
gluvonemost,
kretenizam 150 m
Fe
Stvaranje
hemoglobina i
mioglobina
Hipohromna anemija 10-20 mg
Cu Hematopoeza, tkivno
disanje
Anemija i degeneracija
nervnog sistema 1,5-3,0 mg
Se Oksidoreduktivni
ćelijski enzimi
Degeneracija miokarda
osteomuskulatura
distrofija , trovanje
50-70 m
Zn
Stvaranje fermenata u
metabolizmu DNK i
RNK
Neplodnost ili
oštećenja ploda 15 mg
Co Stvaranje vitamina
B12 Perniciozna anemija 8-10 mg
Mn
Održavanje
oksidacionog stanja u
ćelijama
Usporen rast i
okoštavanje 0,3 mg
Cr Metabolizam ugljenih
hidrata
Metabolitički
poremećaji, dijabetes 50-200 m
Globalni problem nedostatka pojedinih oligoelemenata u zemljištu širi se polako na više
regiona u svetu. Na to utiču kisele kiše (istaloženi sulfati i nitrati), koje menjaju hemizam
zemljišta. One sprečavaju iskoristljivost oligoelemenata od strane biljaka. Stoga
većina od njih nema sposobnost većeg usvajanja i akumulacije oligoelemenata iz
zemljišta.
Deformacije kostiju i trovanje su stanja koja se javljaju kod preteranog unosa fluora,
odnosno selena, a najčešće zbog preterane količine u zemljištu, vodi i hrani.
U higijenskom aspektu, osnovne prirodne karakteristike zemljišta obuhvataju sledeće
elemente: fizičke osobine (kao temperatura), mehaničku strukturu, hemijski sastav i
količina vode i vazduha, sastav biocenoza u tlu, vrsta i količina zagađujućih materija.
48
Idealne osobine zemljišta su: krupnozrnasta struktura, kroz koju se voda brzo cedi do
velike dubine - duboke podzemne vode; nizak sadržaj vlage; velika količina vazduha. U
odnosu na stanovanje i urbanizam, bitne karakteristike zemljišta su: nosivost terena;
velika debljina podzemnih voda (dublje od 2 m); dobra osunčenost; slaba izloženost
vetru. Zemljište suprotnih karakteristika - slaba propusna moć atmosferskog taloga,
velika vlažnost, ima lošu karakteristiku konduktivnosti. Takvo tlo leti zagreva, a zimi
dodatno rashlađuje objekte, koji se na njemu nalaze. Nadalje, ima mali kapacitet
razgradnje otpadnih materija, koje u njega dospevaju. Imajući sve to u vidu, smatraju
se nepodesnim u sanitarno-higijenskom smislu.
Sanitarni značaj zemljišta objašnjava se na sledeći način: put vazduha kroz porozno, suvo
i propustljivo zemljište je lak i uspešan, pa uz pomoć i mikroba i kiseonika obezbeđuje
likvidaciju organskih materija, koje dospevaju u tle (12).
Zagađenje (kontaminacija, degradacija) zemljišta je promena njegovih prirodnih osobina
u hemijskom, radiološkom i biološkom smislu, a koje dovode do smanjenja njegove
plodnosti i sposobnosti za normalno odvijanje procesa razlaganja i imaju velike posledice
na ukupne osobine ekosistema. U zagađenom zemljištu nagomilane su veće količine
zagađujućih materija, koje remete prirodne odnose u biocenozama i prevazilaze
mogućnosti samoprečišćavanja zemljišta.
Zagađeno zemljište je zemljište kod kojeg su nastale promene usled pojave novih ili
promene u koncentracijama postojećih hemijskih i bioloških komponenti.
Degradacija zemljišta je posledica delovanja prirodnih i antropogenih činilaca. Prirodni
činioci su: vulkani; zemljotresi; klizišta; lavine; poplave; ekstremne suše. Uzroci
antropogene degradacije zemljišta su: biološki; hemijski i mehanički. Imajući u vidu
efekat i obim, hemijski uzročnici su najznačajniji.
Kontaminacija zemljišta nastaje deponovanjem čvrstog otpada, preplavljivanjem
otpadnim vodama ili taloženjem materijala iz zagađenog vazduha. Zagađenost zemljišta
zavisi od emisije i dispozicije štetnih materija (količine i dinamike deponovanja),
njegovog sastava, strukture i fizičko - hemijskih osobina. Sastav, struktura i fizičko-
hemijske osobine zemljišta utiču na propusnost, akumulaciju i sposobnost
samoprečišćavanja. Zemljište se često zagađuje otpadnim materijama, koje sadrže i
patogene mikroorganizme. Dužina života mikroba u tim organskim materijama je
različita. Ona zavisi od vrste i karaktera mikroorganizama i osobenosti i porekla same
organske materije.
Više vrsta zagađujućih materija, u raznim kombinacijama i iz raznih izvora, prisutne su u
zagađenom zemljištu. Zemljište je zagađeno i iz udaljenih izvora i posredstvom
aerozagađenja (na primer kiselim kišama). Šireći se na daljinu transkontinentalno, emisija
gasova oksida sumpora i azota talože se padavinama do veoma udaljenih regiona.
49
Otrovne, zapaljive i eksplozivne materije predstavljaju opasan otpad. Osim što nose
veliki rizik od akcidenata, one štetno utiču na zemljište.
Industrijski otpad sadrži: arsen, benzen, benzo(a)piren, vinilhlorid, di-2-etil
heksahlorftalat, živu, kadmijum, olovo, polihlorovane bifenile (PCBs), reihloretilen,
tetrahloretilen, toluen, heksahlorftalat, hloroform, hrom i drugi opasan otpad. Oni
zahtevaju veliki oprez pri manipulaciji, skladištenju, transportu i deponovanju. U
suprotnom, akcidenti dovode do degradacije zemljišta.
Zagađen površinski sloj zemljišta predstavlja izvor hemijskog trovanja čoveka, infekcije i
šireg zagađivanja vazduha i vodotoka. Izvor hemijskog trovanja čoveka su voda i hrana,
koje potiču sa kontaminiranog tla. U zagađenom zemljištu su pesticidi, herbicidi,
fertilizeri, teški metali i različit industrijski otpad. Infekciju izazivaju mikroorganizmi i
paraziti, koji se nalaze u kontaminiranom tlu. Širenje zagađene prašine vetrovima,
spiranje zagađenih površinskih slojeva zemljišta, atmosferskim talogom, u prirodne
rezervoare i vodne izdane, dovodi do šireg zagađivanja vazduha i vodotoka.
Prema izvoru emisije, zagađenje zemljišta deli se na komunalno i industrijsko. S obzirom
na prirodu zagađujuće materije, deli se na zagađenje neorganskim, organskim i
radioaktivnim materijama, zagađenje infektivnim otpadom i teškim metalima. Oblici
zagađivanjanja zemljišta prikazani su u tabeli 11.
Tabela 11 - Oblici zagađivanja zmljišta
Zagađeno zemljište
prema izvoru emisije
Komunalno Industrijsko
prema prirodi zagađujuće materije
neorganskim materijama
organskim materijama
radioaktivnim materijama
infektivnim otpadom
teškim metalima
Zagađivanje neorganskim materijama. Prisutna u višku, neorganska materija menja
sastav zemljišta. Ona utiče na prirodne hemijske reakcije i ravnotežu ekosistema.
Posledice zavise od vrste, količine i prodora materije u zemljište i vodu, kojim se putem
zagađenje širi. Ako neorganske materije prodru u podzemne vode, zagađenje se širi kroz
zemljište. Ipak, najčešće su zagađeni površinski slojevi zemljišta. Ono potiče od nekog
lokalnog izvora sa komunalnim ili industrijskim otpadom.
Zagađivanje organskim materijama. Ako nema komunalne infrastrukture za dispoziciju
otpadnih materija, zemljište je prezasićeno otpacima hrane.
50
Ono je zagađeno i otpadom pojedinih industrijskih grana; petrohemija, tekstilna,
prehrambena, drvnoprerađivačka, industrija kože, i dr. Budući da ga teško razgrađuje,
zemljište je veoma opasno zagađeno naftom, derivatima ulja i maziva. Naročito postoji
velika opasnost od zagađenja podzemnih voda i vodotoka, koje se nalaze u okolini.
Zagađivanje radioaktivnim otpadom. Zemljište je zagađeno prirodnim fonom zračenja
(prirodna radioaktivnost) i veštačkom radioaktivnošću. Po poreklu od dubokih geoloških
slojeva, prirodna radioaktivnost dospeva, putem podzemnih voda ili pukotina (gas
radon), do površine zemlje. Veštačka radioaktivnost zemljišta nastaje odlaganjem
industrijskog, vojnog i radioaktivnog otpada. Ono potiče iz naučnoistraživačkih
institucija i zdravstvenih ustanova. Ekscesino radioaktivno zagađenje nastaje usled
havarija nuklearnih energetskih postrojenja ili nerazumnog korišćenja nuklearnog oružja
u ratnim sukobima. Autopurifikacija zemljišta od radiološkog zagađenja je veoma mala i
direktno zavisi od vremena poluraspada radionuklida. Zadržavanje radioaktivnog otpada
u nepropusnom sloju zemljišta (kompaktne gline) daleko je prihvatljivije od njegovog
rastvaranja i uključivanja u lanac ishrane.
Zagađivanje fekalnim otpadom. U naseljenim mestima, gde nema kanalizacije, smetlišta i
deponije, zemljište je zagađeno fekalnim masama. Infektivni materijal i izlučevine
izazivaju mikrobiološko zagađenje tla. On dospeva u zemlju putem nehigijenski
sahranjenih ljudskih i životinjskih leševa. Kafilerijski i poljoprivredni otpad, koji sadrži
delove životinjskog tkiva, je izvor zoono-zaraza. One se prenose od bolesnih životinja na
ljude. U zemljištu se mogu naći mikrobiološki agensi koji su uzročnici tifusa, paratifusa,
dizenterije, kolere, tularemije, leptospiroze, tetanusa, antraksa i gasne gangrene. Tu su i
larve askarisa, trihocefalusa i ankilostome. Na vlažnim terenima razvijaju se komarci,
koji su prenosioci plazmodijuma, i drugi insekti, vektori transmisivnih oboljenja. U
zavisnosti od uslova, koji vladaju u zemljištu, vreme prisustva patogenih mikroorganizma
u zemljištu je različito. Zemljište kisele reakcije, sa velikom količinom vlage i niskom
temperaturom, predstavlja pogodnu sredinu. Najduže se zadržavaju patogene, sporulentne
bakterije. One izazivaju tetanus i botulizam, a porekom su iz crevnog trakta životinja. U
sredini sa puno organskog otpada i malo kiseonika, ostaju virulentne i preko 15 godina.
Kao izazivači crevnih infekcija, sa velikim epidemiološkim značajem. Salmonela i Šigela
ostaju u zemljištu nekoliko meseci. Bakterije ne opstaju na samim površinskim slojevima
zemljišta, jer ne vladaju povoljni uslovi. Dejstvo ultravioletnog zračenja i brzina
isparavanja utiču na bakterije. Već na dubini 10 - 50 cm broj bakterija može biti od
100.000 po gramu nezagađene zemlje do nekoliko milijardi u gramu zagađene zemlje.
Bakterije potpuno iščezavaju na dubini od 5 - 10 m.
Zagađivanje teškim metalima. Zemljište urbanih i industrijskih regiona ima povećane
količine teških metala. Glavni izvor su matične stene, koje se nalaze u dubini. Čovek ne
može da utiče na taj izvor zagađenja tla. Rudarstvo i industrija prerade crnih i obojenih
metala (sa tečnim i čvrstim otpadom i aerozagađenjem) vrše ogroman pritisak na sastav
zemljišta. Saobraćaj i komunalni otpad sadrže teške metale. Emisija olova, ambalaža
(koja sadrži aluminijum, gvožđe i cink), baterije i akumulatori (olovo, nikl, kadmijum)
51
daju veliki udeo zagađenju zemljišta. Pesticidi i mineralna đubriva (čak i prirodno stajsko
đubrivo može da sadrži puno bakra i arsena) predstavljaju izvore zagađenja
poljoprivrednog zemljišta teškim metalima. Zagađeni vazduh i zagađenost voda za
navodnjavanje teškim metalima dodatno komtaminiraju tle. Kod nas se 75% agrarnih
površina nalazi pod rizikom od kontaminacije. Sve to daje veliki rizik za trovanje ljudi i
domaćih životinja putem hrane.
Ako je zaraženo patogenim mikroorganizmima ili njihovim sporama, zemljište je opasno
po zdravlje. Kada dospeju u rane, spore iz zemljišta izazivaju tetanus, gasnu gangrenu i
antraks. U prašini zaraženog zemljišta mogu se naći i prouzrokovači plućne tuberkuloze i
botulizma. Uzročnici trbušnog tifusa mogu se naći u vlažnom zemljištu (koji mogu da
žive i do 5,5 meseci) i kolere. Zemljište često sadrži i brojne saprofite.
Tlo je ugroženo i zagađeno procesom erozije (seča šuma, građevinski i hidrotehnički
zahvati), otpadnim vodama, radionuklidima (posledica intezivnog aerozagađenja) i
kiselim kišama.
Imajući u vidu vrste oštećenja, ugrožena zemljišta dele se na: jalovine; flotacioni
materijal; urbano i industrijsko zemljište; aerosedimenti.
Čovek svojim raznovrsnim i svakodnevnim aktivnostima degradira zemljište, a naročito
poljoprivredno. S tim u vezi, osnovne čovekove aktivnosti su: podizanje gradova;
izgradnja industrijskih kompleksa i saobraćajnica; deponovanje otpadnog materijala;
rudničke i industrijske jalovine; intezivna, neracionalna i nestručna upotreba hemijskih
sredstava u poljoprivredi (pesticidi, veštačko đubrivo).
Zagađenje zemljišta ispituje se pojedinačno pomoću hemijskih, bakterioloških,
helminotoloških i radioloških metoda. Finalna procena i zaključak donose se na osnovu
analize podataka svih navedenih ispitivanja. U odnosu na moguće zdravstvene posledice
ljudi, zakonski normativi o granicama dozvoljenog i prekomernog zagađenja zemljišta
nisu doneti u našoj zemlji.
Hemijske metode ispituju količinu materija koje pripadaju normalnom sastavu zemlje, a
javljaju se u višku prilikom razlaganja otpada. Sintetičke materije ispituju se kvalitativno,
kojih u zemlji uobičajeno nema (kao teški metali, pesticidi, i dr.).
Za procenu čistoće zemljišta koriste se razni kriterijumi. Navedeni su hemijski i biološki
kriterijumi.
Hemijski kriterijumi za ocenu čistoće zemljišta - stepena zagađenja zemljišta, zasnivaju
se na određivanju azota, organskih materija, fosforne kiseline i humusa (tabela 12).
Biološka ocena čistoće zemljišta bazira se na utvrđivanju broja larvi, jaja crevnih
parazita, bakterija, itd. (tabela 13).
52
Zagađenje zemljišta utiče i na senzornu i na estetsku sferu ljudi. Stoga su naša vizuelna i
olfaktivna zapažanja korisna u prepoznavanju fenomena. Promene nastaju u pejzažu,
vegetaciji, izgledu i boji zemljišta, mirisu (koji je neprijatan a potiče od ugljendisulfida,
hlorfenola, etil i metilmerkaptana, nitrobenzena), i sl. One ukazuju na zagađenje
zemljišta, a registruju se bez pomoćnih sredstava i laboratorije.
Tabela 12 - Stepen zagađenja zemljišta
Kate-
gorija
zaga-
đenja
Ukupno
mg/100 g
N
humusa
mg/100 g
Sanit-
arni broj
(N humus/
N ukupno)
C orga-
nski mg/100 g
Fosforna
kiselina
mg/100 g
Veoma
zaga-
đeno
> 200 > 50 < 0,70 > 500 > 60
Umere-
no za-
gađeno
> 100 > 25 0,70 - 0,89 > 300 > 50
Rela-
tivno
zaga-
đeno
< 100 < 25 > 0,90 < 300 < 50
Ukoliko se ekološka ravnoteža zamljišta poremeti - ugasi osnovna struktura i procesi, to
dovodi u pitanje način proizvodnje hrane, ali i zdravlje i egzistenciju ljudi. Zdravstveno
bezbedna hrana može se proizvoditi u ekološki ispravnom - “zdravom”, zemljištu.
Zaštita zemljišta obuhvata skup mera i postupaka kojima se zabranjuje nepropisna
upotreba mineralnih i organskih đubriva i sredstava za zaštitu bilja, kao i bacanje,
ispuštanje i odlaganje čvrstih i tečnih opasnih i štetnih materija na zemljište (njihovo
zakopavanje izvan uređenih deponija ili objekata). To je skup mera koje se preduzimaju
radi očuvanja ili vraćanja funkcija zemljišta u prvobitno (prethodno) stanje kvaliteta.
Tabela 13 - Biološka ocena čistoće zemljišta
Kategorija
Zagađenja
Bakterije
uku./1 g
Jaja glista
u 1 kg
Broj larvi
i pupa 25 m2 Koli titar
Veoma
zagađeno 106 1.000 100 0,001
Umereno
Zagađeno 105 10-1.000 11-100 0,01 -0,001
Čisto 104 do 10 0 1,0
53
Zaštita zemljišta podrazumeva smanjenje upotrebe zagađujućih materija u poljoprivredi i
opšte smanjenje zagađivanja vazduha i vode.
Osnovne mere zaštite zemljišta jesu: sistem praćenja zagađivanja tla (monitoring sistem);
eliminacija izvora i uzroka zagađivanja; redukcija opasnih i štetnih materija koje
dospevaju u tlo ili na zemljište; dobro pripremljena sanitarna polja za deponije (sanitarne
deponije); korišćenje različitih hemijskih jedinjenja za neutralizaciju zagađujućih
materija u zemljištu (hemijske mere); gajenje biljaka koje opstaju na zagađenom
zemljištu i upijaju veliku količinu štetnih i otrovnih materija (biološke mere) (9).
3.3. SISTEM PRAĆENJA ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE (MONITORING
SISTEM)
Monitoring je kontinuirano praćenje zagađenosti određene sredine na određenim tačkama
pod istim uslovima i sa istim metodama.
Monitoring sredine je praćenje zagađujućih materija po ispuštanju u okolnu sredinu
(životnu, radnu, čovekovu).
Monitoring životne sredine je kontinualna kontrola i praćenje stanja životne sredine koje
se vrši sistematskim merenjem parametara na određenim tačkama pod istim uslovima i sa
istim metodama, u prostoru i vremenu, u faktorima životne sredine.
Pod monitoringom antropogenih promena životne sredine podrazumeva se organizacija
posebnog sistema za praćenje i analizu stanja životne sredine. Monitoring sistem se
organizuje u cilju blagovremenog i efikasnog praćenja, informisanja i kontrole stanja i
promena (zagađenja i efekata zagađenja) životne sredine.
Monitoring akumulacije je monitoring životne sredine na osnovu merenja nagomilavanja
(akumulacije) pojedinih zagađujućih materija (toksični metali, pesticidi i sl.) u
organizmu.
Monitoring ekspozicije je monitoring izlaganja.
Monitoring emisije je monitoring životne sredine na mestima na kojima se vrši ispuštanje
štetnih ili zagađujućih materija.
Monitoring izlaganja (ekspozicije) je monitoring životne sredine kojim se meri
kvalitativno ili kvantitativno delovanje, odnosno izlaganje živih organizama i sistema
dejstvu zagađivanja.
Monitoring osmatranja je kontrola ili monitoring životne sredine u cilju osmatranja i
upozoravanja od mogućih, odnosno očekivanih opasnosti po životnu sredinu.
54
Monitoring sistem je organizacija posebnog informacionog sistema za praćenje i analizu
stanja životne sredine, pre svega u pogledu zagađivanja i efekata zagađivanja.
Monitoring tehnološkog procesa je monitoring životne sredine na samom izvoru
zagađivanja.
Budući da postoje različiti sistemi i podsistemi monitoringa, jedinstven sistem praćenja
stanja i promena životne sredine ima poseban značaj i perspektivu.
Kontrola i monitoring životne sredine vrši se monitoringom osmatranja (osmatranje i
upozoravanje od mogućih, očekivanih opasnosti po životnu sredinu) i monitoringom
praćenja (praćenje nastalih ili utvrđenih zagađenja).
Sistemi, odnosno podsistemi monitoringa životne sredine su sistem kontrole različitih
komponenata životne sredine - monitoring atmosfere, hidrosfere, zemljišta, biosfere,
sistem kontrole faktora i uzroka delovanja - monitoring izvora zagađenja, sistem kontrole
na osnovu praćenja - monitoring fizičkih, hemijskih i bioloških pokazatelja.
Biološki monitoring (biomonitoring) sastoji se u praćenju akumulacije zagađujućih
materija ili njihovih nusprodukata u tkivima i organizmima. To je i istovremeno praćenje
odgovarajućih biohemijskih, morfoloških, fizioloških i patoloških promena kod jedinki,
odnosno populaciono-ekoloških promena kod biljaka i životinja.
Biohemijska indikacija zagađenosti je praćenje biohemijskih poremećaja u organizmu
(ćelijama, tkivima i organima) na dejstvo zagađujućih materija.
Morfološke promene organizma javljaju se posle prvih biohemijskih i fizioloških
poremećaja. Kod biljaka su opadanje lišća, a kod životinja usporeni rast, smanjena
reproduktivna moć ili smanjena dužina života.
55
4. ČOVEK I UGROŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE
Ono što je čovek, tokom minulih vremena na majci Zemlji sejao, sada žanje.
Čovek (lat. homo, gr. antropos) je najrazvijenije živo biće na Zemlji. Od ostalih
organizama razlikuje se sposobnošću apstraktnog mišljenja, visoko razvijenim organom
svesti (mozak), sporazuma sa komplikovanim govorom, sposobnošću kulturnog
delovanja, hoda uspravno, ima visoko razvijenu sposobnost korišćenja ruku, itd.
Treba naglasiti da je čovek nerazdvojni deo biosfere, prirodno, biološko biće. Postanak
čoveka vezan je za dugi proces evolucije, koja i dalje traje. Filofenetsko stablo primata, iz
kojeg je postao čovek, obrazovalo se pre oko 20 - 25 miliona godina. Homo sapiens (l.
homo sapiens) - razumni i današnji čovek17 , nastao je pre oko 100 - 120 hiljada godina,
čija je osnovna odlika da je raspolagao potpunom sposobnošću artikulisanog govora (18).
Kao deo prirode, čovek je ekološko biće, proizvod prirode, njen deo, ali i bitan činilac,
koji utiče na promene u njoj.
U toku svoje evolucije, čovek je bio primoran da se prilagođava promenama uslova
života u biosferi, tražeći nove izvore hrane i staništa. Biosfera je pružala i pruža povoljne
uslove za njegov opstanak i razvoj. Samo čovek radi i proizvodi sredstva (oruđa) za rad i
menja prirodu i prilagođava je svojim potrebama i željama. Pri tome, on stvara nove
proizvode, menjajući funkcije dosadašnjeg prirodnog prostora.
Nekada direktno zavisan od prirode, sakupljač hrane i lovac, tokom kratkog geološkog
vremena, postao je neumorni istraživač prirodnih pojava i društvenih odnosa.
Zahvaljujući moćnim oružjima i sredstvima, nastalim kao rezultat nauke, tehnologije i
tehnike, čovek je postigao uspehe u nauci, tehnologiji i stvaralaštvu uopšte.
Tehnosfera je sredina stvorena ljudskim radom, uticajem i snagom volje i uma. Ta
sredina je oduzeta od priode i veštački uređena. U pitanju je sredina u kojoj čovek stalno
proizvodi, deluje - stvara ili ruši, prerađujući osnovne prirodne sirovine. Pri tome, čovek
stvara nove proizvode, menjajući funkcije dosadašnjeg prirodnog prostora.
Da bi stvarao bolje uslove za život, čovek menja stare i stvara nove ekološke sisteme. On
u njima živi ili iz njih dobija sredstva potrebna za zdraviji i kvalitetniji život. Tako je
tehnosfera, kao deo životne sredine, stvorena čovekovim radom, uticajem i snagom volje
i uma. Njenom izgradnjom čovek aktivno menja životnu sredinu i humanizuje svoj
životni prostor.
__________ 17 Vujaklija M.: LEKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA, Prosveta, Beograd, 1975., str.1066.
56
Od samih početaka svoje istorije do današnjih dana, čovek je, prolazeći kroz niz
razvojnih etapa - sakupljanje prirodnih proizvoda, lov i ribolov, gajenje domaćih
životinja i nomadsko stočarstvo, obrada zemlje, industrijalizacija, urbanizacija, uticao i
menjao životnu sredinu. One su, u prvim etapama razvoja čovečanstva, bile male i
beznačajne (uglavnom lokalnog značaja). Kasnije, one postaju sve dublje i trajnije.
Danas, destruktivno delovanje čoveka obuhvata čitav globalni ekosistem - biosferu
(globalni uticaj). Uticaja misaonog bića i najmoćnijeg ekološkog (biološkog) faktora na
planeti Zemlji, na životnu sredinu, ima mnogo, a ovde se navode sledeći: promene
fizičkih uslova i izgleda sredine; promene u pogledu sastava živog sveta; unošenje
organizama u krajeve u kojima ih ranije nije bilo; promene ekoloških sistema, kao
posledica unošenja novih vrsta biljnog i životinjskog sveta; proces industrijalizacije i
urbanizacije; zagađivanje životne sredine; zdravstvene i genetičke posledice zagađivanja
životne sredine i druge. S druge strane, raznovrsne promene koje čovek izaziva u
životnoj sredini, posredno ili neposredno, deluju i na samog čoveka. Pri tome, one
izazivaju odgovarajuće promene i kod čoveka (1).
Odnos čoveka prema životnoj sredini (živoj i neživoj prirodi) je izuzetan i specifičan.
Čovek ima dvostruku ulogu u okviru svakog ekološkog sistema na Zemlji i to je ta
specifičnost. Prvo, čovek je sastavni deo prirode, odnosno član odgovarajućeg ekološkog
sistema jedne životne oblasti. Drugo, on je postao i aktivan činilac - kontrolni mehanizam
u funkcionisanju svakog ekološkog sistema.
Uticaj čoveka na životnu sredinu je konstruktivan ili destruktivan. Utičući konstruktivno
na životni ambijent, čovek stalno proizvodi, deluje i stvara, prerađujući osnovne prirodne
sirovine. Destruktivnim delovanjem, čovek uništava i degradira životnu sredinu (2).
Čovek ugrožava životnu sredinu na mnogo načina, a najznačajniji su: globalne promene
klime (efekat staklene bašte); globalno podizanje nivoa svetskog mora; oštećivanje
ozonskog omotača; zagađivanje atmosfere; zagađivanje vode; zagađivanje zemljišta;
uništavanje prirodnih ekoloških sistema; uništavanje pojedinih biljnih i životinjskih vrsta
(9).
Pri korišćenju prirodnih resursa, minerala i energetskih izvora vazduha, vode, zemljišta,
biljaka i životinja, i njihovoj preradi, kao i u toku drugih proizvodnih procesa, često
dolazi do ugrožavanja i narušavanja životne sredine. Tako se čovek, upotrebom umnih,
fizičkih i tehnoloških mogućnosti, pretvorio u prividnog gospodara životne sredine.
Moćna tehnička sredstva, kao što su nuklearne centrale ili svemirski brodovi, oružja i
oruđa, doprinela su da čovek treba stalno da ima na umu sledeće: pravila upotrebe
prirodnih resursa, čuvanje, negovanje, zaštita i unapređenje životne sredine koji
predstavljaju preduslov njegovog opstanka na planeti Zemlji.
Delovanje čoveka na prirodu se može, zbog specifičnosti, izdvojiti kao antropogeni
element biosfere. To je uticaj čoveka na živi svet. Takav uticaj može biti dvojak:
menjanje fizičko-hemijskih i bioloških uslova sredine i delovanje na organizme i njihove
57
biocenoze, uključujući i ekosisteme. Sada je uticaj homo sapiensa na životnu sredinu
veoma snažan, svestran i često degradivan. Svojim destruktivnim delovanjem, čovek
premašuje prag koji označava biološku ravnotežu u ekosferi. Pri tome, čovek nije svestan
svih posledica koje iz toga proizilaze. S druge strane biljke i životinje nikada ozbiljno ne
narušavaju tu ravnotežu (17).
Destruktivno delovanje homo sapiensa može se zaštitnim aktivnostima i merama
pozitivno usmeravati.
58
5. RADIOAKTIVNO ZRAČENJE I ZAŠTITA
Kontrola i zaštita od radijacije je otežana, ali neophodna i moguća..
Radijacija-zračenje (lat. radijus - zrak) je emisija zračenja ili čestica iz nekog izvora.
Radioaktivnost je osobina radioaktivnih hemijskih elemenata da se bez dovođenja
energije spolja raspadaju, emitujući alfa i beta čestice ili gama zrake, na nove elemente,
koji takođe mogu da budu radioaktivni.
Radioizotopi (radionuklidi) su prirodni odnosno veštački stvoreni nestabilni radioaktivni
izotopi sa istim rednim brojem u periodnom sistemu elemenata ali sa različitim brojem
neutrona u atomskom jezgru i svojstvom emitovanja jonizujućeg zračenja.
Radionuklidi su nuklidi, koji imaju sklonost ka spontanoj promeni u druge vrste nuklida
(reakcije dezintegracije). Dezintegracija je radioaktivno raspadanje jezgra atoma. Broj
radioaktivnih jezgara, koji se dezintegriše u jednoj sekundi, predstavlja aktivnost tog
uzorka. Bekerel (Bq) je jedinica za aktivnost danog uzorka. Vreme poluraspada
radioaktivnih elemenata (vreme poluraspada) je vreme za koje se izvrši radioaktivni
raspad polovine od početnog broja radioaktivnih atoma, tj. vreme za koje se broj
radioaktivnih raspada smanji za polovinu. Kod prirodnih radioaktivnih elemenata, vreme
poluraspada varira od 10-6 s do 1010 godina, a kod veštačkih može da bude i mnogo
kraće. Na primer, vreme poluraspada joda (J-131) iznosi 8 časova, stroncijuma (Sr-90) 28
godina, a radijuma (Ra-226) 1600 godine, (10).
Prirodni radionuklidi su dugoživeći radionuklidi i produkti raspada tri radioaktivna niza:
urana (U), torijuma (Th) i aktinijuma (Ac), a najrasprostranjeniji su U-238, Th-232, Rb-
87 i K-40. Sva tri niza završavaju se stabilnim izotopima olova, (2).
Veštački radionuklidi stvaraju se u nuklearnim reakcijama atomskih eksplozija ili pri
dobijanju nuklearne energije. Tada se stvara niz novih radionuklida, kao što je cezijum
(Cs-137) i stroncijum (Sr-90), (2).
Radioaktivnost je pojava spontanog pretvaranja nestabilnih izotopa jednog hemijskog
elementa u izotope drugog elementa, uz emisiju -čestica,-čestica i -zračenja. To su
jonizujuća zračenja, (10).
Zračenja, prema poreklu i izvoru, mogu biti prirodna (osnovna) i veštačka. Stanovništvo
prima neuporedivo više osnovnog zračenja.
Izvori prirodnog zračenja su: kosmička radijacija; zemaljska (radijacija iz Zemljine kore);
zračenje iz radioaktivnih izvora živih bića.
Radioaktivnost, koja se javlja u izotopima, koji postoje u prirodnim uslovima, predstavlja
59
prirodnu radioaktivnost. Otkrio ju je A. Bekerel 1897. godine. Marija i Pjer Kiri
pronalaze radioaktivne elemente radijum i polonijum (1898.). Da bi se dobio 1 gram
radijuma, potrebno je preraditi 700 kg rude (uranit).
Veštačka (indukovana) radioaktivnost je pojava spontanog radioaktivnog raspada
izotopa, koji su stvoreni veštačkim putem (nuklearnim reakcijama). Pojavu su otkrili
Irena i Žolio Kiri 1934. godine, (10).
Marija Kiri uvela je u nauku pojam radioaktivnosti 1903. godine.
Radijum ima primenu u medicini, a upotrebljava se kod lečenja tumora i raka.
Glavni izvori radioaktivnosti su probe nuklearnim oružjem, kao i radioaktivni otpaci od
nuklearnih reaktora, zdravstvenih ustanova, poljoprivrede, industrije, i dr.
Radioaktivni materijal je materijal koji sadrži jedan radionuklid ili više radionuklida čija
je ukupna i specifična aktivnost iznad propisanih granica.
Radioaktivne materije su materije čija specifična aktivnost prelazi 74 bekerela po gramu.
Radioaktivni oblak je oblak koji se stvara posle nuklearne eksplozije usled hlađenja
vatrene lopte. On ima, obično, izgled pečurke.
Radioaktivni otpadni materijal je materijal kontaminiran radioizotopima koji se koriste u
istraživačke svrhe, industriji i medicini. U pitanju je materijal kontaminiran radioaktivni
materijal koji se ne planira za dalju upotrebu.
Radioaktivni otpaci je isto što i nuklearni otpaci.
Radiološka kontaminacija je kontaminacija vazduha, vode, zemljišta, ljudi, živih bića,
raznih objekata i drugih predmeta radioaktivnim materijama koje nastaju pri nuklearnoj
eksploziji ili upotrebom borbenih radioaktivnih materija.
Radiološka dekontaminacija je otklanjanje radioaktivnih čestica sa kontaminiranih
površina.
Kontrola i zaštita od prirodne radioaktivnosti je otežana, jer se čovek ne može osloboditi
uticaja osnovne radijacije. Lica koja su profesionalno izložena manjim ili većim dozama
treba da preduzimaju sve mere da bi se smanjio rizik i štetne posledice. To su:
određivanje maksimalno dozvoljene doze; načini apsorpcije (udisanjem, prenošenje ili
preko sistema za varenje); redovna kontrola životne sredine (monitoring sistema);
korišćenje lične opreme i uređaja zaštite; izbegavanje izlaganja dejstvu zračenja i dr.
60
6. BUKA I VIBRACIJE
Borba protiv buke i vibracija je borba i za mirno i tiho životno okruženje.
Kao fizički pojam, zvuk je mehaničko talasanje vazduha koje naše uši primaju kao zvuk.
Zvuk predstavlja energiju, koja se stvara pravilnom vibracijom tela. To je niz promena -
pritiska, pomeranja čestica mehaničkog napona ili kakvog drugog naprezanja, koje se
javljaju u elastičnoj ili viskoznoj sredini. Nastaje pravilnim vibratornim kretanjem
molekula materije u čvrstim telima i tečnim i gasovitim fluidima.Ovo znači da se zvuk ne
može prostirati po bezvazdušnom prostoru. Ova promena nastaje kretanjem nekog
predmeta u elastičnoj sredini, koji se naziva zvučni izvor. Zvuk nastaje na mestu gde
vazdušni sloj dodirne telo koje vibrira, pa na tom mestu dolazi do zgušnjavanja vazdušnih
slojeva koji se šire u vidu zvučnih talasa.
Zvučni talasi predstavljaju mehaničke (elastične) talase koji se prostiru u obliku
longitudinalnih talasa kroz čvrsta, gasovita i tečna tela. To su treperenja tela kojim se
proizvodi zvuk. Kao oblik talasnog kretanja, zvuk je osećaj koji registruje čovečje uho.
Opseg spektra zvučnih talasa obuhvaćen je učestanostima od 16 do 20.000 Hz. Talasi
nižih učestanosti predstavljaju infrazvuk, a viših ultrazvuk.
Karakteristike zvuka su visina (određena učestanošću osnovnog tona), tembr (raznolikost
učestanosti i amplituda viših tonova) i jačina (količina energije zvučnih talasa). Zvučni
talas samo jedne određene frekvencije je čisti ton. Skala subjektivne jačine zvuka je
definisana odnosom i = 10 log I/I0. Brzina prostiranja zvuka zavisi od elastičnih osobina
sredine i gustine sredine. Ona je u vazduhu oko 340 m/s (na temperaturi 15 0 C), a u vodi
1.500 m/s.
Pored čistog zvuka postoje i šumovi koji su superpozicija zvučnih talasa u određenom
opsegu frekvencija. Šum je smeša, kompleks tonova različitih po intezitetu (jačini),
frekvenciji (učestanosti) i boji (tembru). To je, u akustici, neharmonijski zvuk.
Buka je svaki neprijatan i nepoželjan zvuk koji se svojom jačinom izdvaja od ostalih u
sredini u kojoj boravi čovek (naročito u gradskoj sredini, ali sve više i u uslovima seoske
sredine). Ona je jedna od najrasprostranjenijih i najneprijatnijih štetnih noksi, koja se
sreće u naselju i industriji. To je zvučna pojava iznad propisanog nivoa u sredini u kojoj
čovek boravi.
Zvuk predstavlja energiju, koja se stvara pravilnom vibracijom tela. To je promena stanja
neke elastične sredine (fluida). Ova promena nastaje kretanjem nekog predmeta u
elastičnoj sredini, koji se naziva zvučni izvor.
Kao što je poznato, buka je jedna od najrasprostranjenijih i najneprijatnijih štetnih noksi,
koja se sreće u naselju i industriji.
62
Ona osvaja gradove, širi se duž kopnenih i rečnih puteva, osvaja nebo.
U starom Rimu bilo je zabranjeno stvaranje buke u određeno doba dana, a pre svega
noću. Tada nisu radili kovači, kolari, bačvari, i dr.
Još 1812. godine, Tulije piše da buka izaziva gluvoću.
Izvori buke su saobraćajna sredstva, razni razglasni uređaji, muzički instrumenti,
električni uređaji i aparati u zgradama (liftovi, radionice) i stanovima, industrijski objekti,
razne građevinske mašine, vika, razni poslovi, oprema, i dr. Buka je naročito intezivna i
trajna oko aerodroma i na velikim magistralama gradova. Naročito je intezivna oko rampi
za lansiranje raketa.
S obzirom na trajanje buke u vremenu, razlikuju se tri vrste buke: kontinuirana, trajna
buka; diskontinuirana, zavijajuća buka; pojedinačni zvuci i šumovi.
Kontinuirana buka (uvek iste jačine) lakše se podnosi, nego diskontinuirana.
Kombinacijom pojedinih elemenata zvuka dobijaju se različiti subjektivni osećaji:
promena jačine stvara utisak trajanja, pa jaka buka izgleda kao da duže traje od
objektivno istovremeno duge slabije buke; buka u impulsima povećava subjektivno
jačinu i povećanje frekvencije deluje kao pojačanje buke, tako da visoke učestanosti,
subjektivno primamo kao jaču buku od nižih učestanosti iste jačine.
Za merenje inteziteta buke koriste se: decibel (dB) i fon. Decibel izražava fizičku
vrednost zvuka, a fon je jedinica gromoglasnosti, koja, pored inteziteta, uzima u obzir i
frekvenciju i bliža je subjektivnom osećaju zvuka.
Buka se meri objektivnim šumomerom. On se sastoji iz osetljivog mikrofona, koji prima
zvučne impulse, električnog amplifikatora i osetljivog galvanometra sa sklalom na kojoj
se direktno očitava jačina buke. Integracioni fonometar koristi se za snimanje buke.
Opšta higijenska norma za buku je: u stambenim zgradama 35 - 40 dB danju, a noću 30
dB, u industrijskim preduzećima 80 dB. Ako nivo buke poraste do 50 dB, on može da
dovede do nesanice. Buka od 130 dB izaziva već jak bol u ušima i razne neprijatne
senzacije. A buka od 174 dB u stanju je da ubije čoveka (stvara se oko rampi za
lansiranje raketa). Takva buka se čuje i na udaljenosti od 200 km.
Buka štetno deluje na čulo sluha i neurovegetativni sistem. Ona izaziva promene u tonusu
krvnih sudova, neuromišićnom tonusu, reakcije slične strahu, poremećaje metabolizma,
nesanicu, smanjuje moć koncentracije, pažnju, a snižava i produktivnost rada (i do 25%).
Uvo - specifični receptor za zvuk, najosetljiviji je na buku. Najjače se oštećuje prijem
zvuka za visoke učestanosti. Klinički, to se manifestuje smanjenjem čujnosti za šapat,
koji se, pretežno, sastoji iz zvukova visoke učestanosti.
62
Zvuci sa visokom učestanošću izazivaju gluvoću. Niski zvukovi ili zvukovi sa malom
učestanošću relativno su bezopasni.
Različiti izvori buke utiču na ljudski organizam tako što izazivaju psihičke reakcije - prvi
stepen (40-50 dB), rastrojstvo vegetativnog nervnog sistema - drugi stepen(60-80 dB),
umanjenost sluha - treći stepen (90-110 dB), povredu sluha i slušnog aparata - četvrti
stepen (više od 120 dB), mehaničke povrede slušnog aparata (150 dB) i smrt (170 dB).
Usisivač (70 dB), gust saobraćaj (80 dB), kosačica (90 dB), motocikl (95 dB), jaka rok
muzika (110 dB), poletanje mlaznjaka (120 dB) i vazdušna sirena (120 dB) su neki izvori
buke koji štetno deluju na sluh, (1).
Osobe sa oštećenim sluhom teško komuniciraju sa svojom okolinom, a često se razvija i
tzv. rentna psihoza. Mnogi ljudi teško podnose buku. Ako bi čuo i najmanju buku, pesnik
Henrih Heine nije mogao da radi. Dok su stvarali, Tolstoj i Čajkovski zahtevali su
savršenu tišinu. Za vreme igre, Fišer (bivši svetski prvak u šahu) nije podnosio ni najtiše
zujanje tv kamere.
Intezivna buka u stanju je da ubije mnoge sitne životinje.
Vibracije predstavljaju mehanička kolebanja u oblasti infrazvuka, a delimično i u oblasti
zvučne frekvencije. One su oblik periodičnog kretanja. Za čoveka su najznačajnije
učestanosti infrazvučnog i niskozvučnog frekventnog područja.
Izvor vibracija je vibraciona tehnika, koja se široko primenjuje u savremenoj privredi.
Ona je posebno izražena u industriji, šumarstvu, rudarstvu, i sl. Dolazi od vibracionih
alata, koji se upotrebljavaju u navedenim privrednim granama. Tu su, uglavnom, izražene
lokalne vibracije, koje deluju na gornje ekstremitete radnika. Međutim, značajne su i
opšte vibracije, koje čovek prima preko poda ili sedišta. Ovim vibracijama su izloženi
radnici u saobraćaju, traktoristi u poljoprivredi, i dr.
Osnovne fizičke veličine, koje karakterišu vibracije, su: amplituda, frekvencija, brzina i
ubrzanje.
Vibracije imaju hemijsko i biološko dejstvo na organizam.
Čovek prima (oseća) vibracije kroz bilo koju receptivnu zonu kože. Koža ekstremiteta je
najosetljivija, a naročito krajnje falange prstiju.
Osetljivost na vibracije zavisi od: topografskih osobina pojedinih zona čovekovog tela;
dnevnih kolebanja praga nadražaja, koji su različii u pojedinim delovima dana (preko
dana su niži, a ujutro i uveče viši); frekvencionog stanja kore velikog mozga;
temperature; i dr.
63
Vibraciona bolest ima četiri stadijuma (tabela 14). Najizraženiji sindrom vibracione
bolesti je promena tonusa krvnih sudova: proširenje, spazam (pri frekvencijama od 35 -
250 Hz), spastično-atonično stanje krvnih sudova. Promene zavise od vrednosti
učestanosti.
Tabela 14 - Stadijumi vibracionih bolesti i simptomi
Stadijumi Simptomi
Prvi
- slabo izražena bol u rukama,
parestezije, sniženje praga
osetljivosti na vibracije, sklonost
spazmima kapilara, manje trofične
promene u ramenom pojasu
- pojave su reverzibilne
Drugi
- navedene pojave prvog stadijuma
su jače izražene
- opada temperatura kože šake,
katkad cijanoze i povećano
znojenje, spazam kapilara, opšta
astenija
- restitucija je moguća prestankom
rada sa aparatom koji vibrira I
lečenjem
Treći
- intezivni bolovi, jako izražen
spazam kapilara, pareze, pad
temperature kože, osetno
smanjenje osetljivosti
- endokrini sistem
- hiperfunkcija tireoide
- poremećaji kardiovaskularnog
sistema i izmene materije
- promene postojane, a lečenje
otežano
Četvrti
- javlja se voma retko
- značajne promene, zbog
generalizovanih promena
vaskularnog sistema
- angiospazmi zahvataju sve delove
tela
- vrtoglavica, glavobolje,
retrosternalni bolovi
- poremećaji osećaja kao kod
siringomirlije
- promene postojane,
ireverzibilne
Čovek je sposoban da uočava različite frekvencije vibracija. Pri malim amplitudama,
frekvencije 50 - 250 Hz bolje se razlikuju od nižih. Pri učestanosti višoj od 200 Hz i pri
većim amplitudama, prag nadražaja se povećava. Promene osećaja za bol variraju od
neznatnog smanjenja osetljiosti do potpunog gubitka. Često stradaju nekoliko vidova
kožne osetljivosti: taktilni osećaji, osećaj za temperaturu, itd.
Već pri frekvenciji od 40 Hz, vibracije utiču na nadražljivost neuro-mišićnog aparata.
Tada se hronaksija mišića, na vrhovima prstiju usporava (koči). Ako se frekvencija
poveća do 60 Hz, kočenje hronaksije raste. Trzaji i statičko naprezanje mišića ima veliki
značaj za patološki razvoj. Pri radu sa pneumatskim alatom, sila naprezanja dostigne i 30
kg. Dugo naprezanje elastičnih tkiva izaziva destruktivne promene. Proces se završava
koštanohrskavičnom nekrozom. Ona nastaje usled promena fizičko-hemijskog stanja u
kostima. Kosti šake češće se oštećuju od ostalih kostiju. Promene su različite: anostose;
artritis deformans, skleroze, nekroza semilunarnih kostiju, i dr. Stepen i vid promena,
koje nastaju usled vibracija, zavisi od konkretnih uslova rada, dužine radnog staža,
funkcionalnog stanja organizma, starosti radnika, itd.
Pregled karaktera biološkog dejstva vibracija na organizam u zavisnosti od frekvencija
prikazan je u tabeli 15.
Tabela 15 - Biološko dejstvo vibracija na organizam
Frekvencija Karakter dejstva
Infrazvuci
- do 15 Hz
-do 25 Hz
- do 35 Hz
-dejstvuje ubrzanjem, a izaziva
poremećaje celog tela i organa, reakciju
vestibularnog aparata
-prima se još kao pojedinačni udari, a
izaziva promene koštanog sistema
-razlikovanje tonalnosti; javljaju se
pojedini simptomi vibracione bolesti,
spazam krvnih sudova je redak
Zvuci
- 50 Hz
- 250 Hz
- vibraciona bolest sa
angiospazmom, zona obrazovanja
angiospazma
-mogućnost vibracione bolesti se
isključuje
Ultra zvuci
16.000 Hz i više
-prelaz mehaničke energije u toplotu, a
javnja se baktericidni efekat, kavitacioni
efekat i uticaj na centralni nervni sistem.
Mere zaštite od buke dele se na opšte, individualne i ekološke. Opšte mere služe za
sprečavanje ili ublažavanje buke, a obuhvataju izolacione, apsorpcione i tehnološke mere.
65
To su i odgovarajuće mere vremenskog i prostornog ograničavanja buke. Individualne
mere zaštite od buke podrazumevaju primenu sredstava lične zaštite (tamponi, poklopci
za uši). Ekološke mere obuhvataju primenu najpovoljnijeg prostornog rasporeda objekata
u naseljima, izmeštanjem saobraćajnica izvan stambenih zona, korišćenje podzemnih
saobraćajnica, gajenjem visokog rastinja i podizanjem zaštitnih barijera.
66
7. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA HRANE
Zdrav prosjak je srećniji od bolesnog kralja.
Pod pojmom hrane podrazumevaju se određene grupe hranljivih materija neophodnih za
život čoveka i životinja. To su materije koje se koriste kao energetski i gradivni materijal.
Osnovni hranljivi sastojci hrane su: belančevine, ugljeni hidrati, masti, mineralne
materije (oligoelementi i makroelementi) i vitamini. Oni učestvuju u izgradnji svih tkiva i
organa.
Hranljive materije (nutrienti) su supstance organskog ili neorganskog porekla koje živi
organizmi koriste. Pod životnim namirnicama podrazumeva se sve što se upotrebljava za
hranu ili piće u prerađenom ili neprerađenom stanju (23).
Pod zdravstvenom ispravnošću namirnica podrazumeva se higijenska ispravnost
namirnica i ispravnost njihovog sastava u pogledu energetskih, gradivnih i zaštitnih
materija, koja ima uticaja na biološku vrednost namirnica (23).
Životne namirnice obuhvataju: organske materije (hranu); neorganske materije (vodu) u
slobodnom i vezanom stanju; kao i druge materije, koje se dodaju radi konzerviranja,
popravke izgleda, mirisa i ukusa. Vitamini i mineralne materije imaju veliki značaj za
održavanje života i rastenja. Osim navedenog, mineralne materije imaju značajnu ulogu u
životnim procesima.
Da bi se došlo do dovoljnih količina hrane, danas se vrši hemizacija poljoprivrede. Ona
dovodi do ogromnog zagađivanja životne sredine, a ispoljava opasnost po opstanak
života na planeti Zemlji. S druge strane, zbog nedostatka dovoljne količine hrane, od
gladi, u svetu, umire godišnje oko 20.000.000 stanovnika.18
Zagađivanje hrane i životnih namirnica je nagomilavanje hemijskih supstanci (pesticidi,
aditivi, veštačka đubriva, teški metali) i drugih štetnih agenasa (patogenih
mikroorganizama, radioaktivnih supstanci i dr.) u hranu i namirnice koje dovodi do
njihovog zagađivanja sa višestrukim štetnim posledicama po čoveka i životinje.
Aditivi su velika grupa hemijskih supstanci koje čovek, obično u malim količinama,
dodaje namirnicama da bi im produžio trajanje ili poboljšao miris, ukus, boju ili črstoću.
Nutrienti su hranljive materije.
Nutritivi su dodaci hrane iz grupe vitamina, minerala i aminokiselina.
_________ 18 Literatura navedena u fusnoti 5, str. 25.
67
Ukoliko na životne namirnice dospe neka kontaminirana materija, one mogu postati
opasne i štetne za ljudsko zdravlje. Materije, koje se javljaju kao zagađivači namirnica,
mogu biti hemijskog i biološkog porekla. One mogu izazvati oboljenja organizma, a u
težim slučajevima smrt.
Hemijski zagađivači namirnica su mnogobrojni, a ovde se ističu sledeći: konzervanski,
aditivi, boje za bojenje, antioksidanti, emulgatori, stabilizatori, veštačke arome, sinergisti,
hormoni, antibiotici, pesticidi, mineralna đubriva, radionuklidi, i dr.
Poznato je da se oko 60.000 raznih hemikalija koriste u raznim fazama proizvodnje
hrane, od njive do trpeze. Ljudski organizam, kroz namirnice, deponuje oko 2,5
kilograma aditiva, veštačkih boja i konzervanasa. Oni se ne rastvaraju, već se talože u
masnom tkivu, bubrezima i jetri. Tako postaju dugoročna opasnost po zdravlje, (20).
Biološki zagađivači namirnica su: patogeni mikroorganizmi ili njihovi toksini; paraziti i
njihovi larvni oblici, mikozni organizmi, i dr.
Zaštita hrane i namirnica je sprovođenje odgovarajućih preventivnih mera zaštite i
sanitarne kontrole prehrambenih proizvoda, tj. sprovođenje odgovarajućih zakonskih
propisa u cilju sprečavanja i suzbijanja pojedinih zaraznih bolesti ljudi i domaćih
životinja. Ona se ostvaruje u toku primarne proizvodnje, transporta i posebnim
zakonskim propisima.
U fazi primarne proizvodnje hrane i namirnica neophodno je sprovoditi sledeće mere i
postupke: sprečavanje i suzbijanje pojedinih zaraznih bolesti domaćih životinja;
kontrolisanu i racionalnu primenu pesticida i mineralnih đubriva; korišćenje prirodnih,
umesto sintetičkih dodataka hrani (aditiva); redovnu laboratorijsku analizu uzoraka
hrane na zagađujuće i toksične sastojke. U toku transporta i skladištenja hrane i
namirnica neophodna je stručna kontrola primene higijenskih mera, upotreba adekvatne
ambalaže za pakovanje i transport i primena propisa o skladištenju hrane i životnih
namirnica.
Primena odgovarajućih zakonskih propisa o higijenskoj ispravnosti namirnica
podrazumeva kontrolu ispravnosti namirnica (hemijska, bakteriološka), a sprovode je
organi sanitarne, veterinarske, poljoprivredne i tržišne inspekcije i ovlašćene laboratorije.
Oni sprovode zakonske propise u pogledu tolerantnih nivoa toksičnog sadržaja, prisustva
patogenih mikroorganizama, parazita i drugih štetnih i opasnih sastojaka u hrani i
životnim namirnicama.
Zaštita životnih namirnica od kontaminacije obuhvata čitav niz preventivnih mera. Hranu
treba zaštititi u toku proizvodnje, pre upotrebe, prerade, transporta i lagerovanja.
Ovde se ističu neke preporuke, a koje se odnose na izbor zdrave i kvalitetne hrane.
68
Upotreba organski gajenih namirnica, kad god je to moguće, je najviše što danas možemo
da učinimo da bi smo se približili konzumiranju nekontaminiranih namirnica.
Ako u svojim programima zdrave hrane ima tehnologiju koja obuhvata celokupan proces
- od naučno kontrolisane primarne proizvodnje, setve, uzgoja i berbe, preko mlevenja i
prerade, do dobijanja finalnih proizvoda, onda proizvođač proizvodi zdravu hranu.
Filoziofija proizvodnje zdrave hrane je veoma jasna: proizvodi od najkvalitetnijih
(vlastitih) sirovina, po jedinstvenoj, savremenoj i ekološkoj tehnologiji, kvalitetno
prerađeni i upakovani u ekološku amblažu. Konkretnije: kvalitetna i ekološka
proizvodnja, od sirovine do distribucije.
Svetska zdravstvena organizacija predočava da je više od 70% bolesti uzrokovano
pogrešnom ishranom. Jedan od osnovnih preduslova zdrave ishrane je pažljivo
upoznavanje sa svim sastojcima i dodacima hrani. Zdrava hrana nema konzervanse.
Fabrike zdrave hrane su lako prepoznatljive. One imaju vrhunske tehnološke procese,
koji nisu zasnovani na konzervansima. U proizvodnji ih uopšte ne koriste. Za njihove
proizvode rokovi trajanja od godinu dana nisu potrebni. Sasvim je dovoljan rok od četiri
meseca. Toliko, bez konzervansa, može da izdrži, na primer, pšenična klica, koja ulazi u
sastav većine konditorskih proizvoda.
Kvalitetne i zdrave namirnice treba što pre pojesti. To preporučuju dijetetičari, jer među
njima postoji stara krilatica: “Zdrave namirnice se brže kvare”.
Prirodna ishrana podrazumeva integralne namirnice, čija je slast nedodirnuta. Poznato je
da su konditorski proizvodi, u znatnom pocentu, zastupljeni u svakodnevnoj ishrani. Zato
birajte konditorske proizvode sa integralnim namirnicama. Zdravi konditorski proizvodi,
koji u principu imaju veoma malu nutritivnu vrednost, sadrže integralno brašno u
procentu do 60%, a neki čak i do 100%.
Kvalitetna ishrana znači da treba jesti: raznovrsno; presno i bareno; puno povrća, voća i
žitarica.
Prema prirodi izvora zagađenja i zagađujućih materija, zagađivanje hrane je hemijsko,
biološko i radiološko. Hemijski zagađivači su razne hemikalije koje se koriste u
poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji hrane, i to: pesticidi; dodaci hrane (aditivi);
veštačka mineralna đubriva i teški metali. Biološki zagađivači hrane su bakterije, virusi,
gljivice i paraziti.
U tekstu koji sledi ukazuje se na opasno i štetno dejstvo pesticida, radionuklida i tenzida,
koji, preko vode i hrane, dospevaju u naš organizam.
Pesticidi. Pesticidi (lat.) su hemijska sredstva za suzbijanje štetočina, parazita i korova.
Industrijska proizvodnja pesticida raste iz dana u dan, kako u svetu, tako i u našoj zemlji.
69
Sve je počelo posle pompeznog proglašenja "Zelene revolucije". Tek osnovana,
Organizacija Ujedinjenih nacija je bitku za iskorenjivanje gladi, u svetu, simbolično
nazvala "Zelena revolucija". Započinje privredni uzlet, do tada sasvim nepoznate
industrijske grane - agrohemije. Kreće totalna hemizacija poljoprivredne proizvodnje.
Odjednom, do tada rodna polja postala su besplodno zemljište, koje je neophodno
zasipati enormnim količinama veštačkih đubriva. Sunce više nije bilo osnovni izvor
energije, a hiljadugodišnje iskustvo sa plodoredom odbačeno je kao zastareli način
gajenja poljoprivrednih kultura. Hemijski otrovi - insekticidi, herbicidi i fungicidi,
rodenticidi, trebali su definitivno uništiti poljoprivredne štetočine (veliki broj malih
insekata i drugih organizama). Tako se, na primer, jedinjenja elemenata arsena
(PbHAsO4), žive (HgCl2) i talijuma (Tl2SO4) upotrebljavaju kao insekticidi (2).
Postupak upotrebe hemijskih sredstava, od zaštitnih do veštačkih đubriva, pokazao je,
kratkoročno, brzu efikasnost. Međutim, na malo duži rok, hemijske metode povećanja
plodnosti zemljišta i zaštite useva, pokazale su svoje negativno delovanje na vodu,
vazduh i živi svet. Došlo je do hemijskog ugrožavanja celokupnog biološkog lanca (2).
Poljoprivreda zagađuje činioce životne sredine - vodu i zemljište, putem rasturanja
stajnjaka, primene mineralnih đubriva, korišćenja različitih sredstava za zaštitu bilja. Kao
takve, ili nakon delimične transformacije, razlaganjem (npr. pod uticajem
mikroorganizama), ove supstance dospevaju u podzemne vode, a zatim u sve vodne
resurse. Dospeli u površinske vode, fosfati su potencijalno opasni, jer potpomažu rast algi
i drugih fotosintetičkih organizama. Najzad, njihovim daljim odumiranjem i raspadanjem
dolazi do eutrofikacije vode.
Prema nameni, pesticidi se dele na herbicide, insekticide, fungicide i rodenticide.
Herbicidi se koriste za uništavanje korovskih biljaka, insekticidi za uništavanje insekata,
fungicidi za uništavanje gljivica, a rodenticidi za uništavanje glodara. Algecidi se koriste
za suzbijanje algi. Nematocidi su sredstva za uništavanje glista, a korvicidi za uništavanje
štetnih ptica (1).
Pesticidi se, prema vrsti jedinjenja, dele na: prirodna organska jedinjenja; neorganska
jedinjenja; organo fosfate; hlorovane ugljovodonike; karbamide, i dr.
Imajući u vidu način delovanja, pesticidi se dele na: stomačne otrove; kontaktne otrove;
fumigantne otrove; itd.
Primenjeni u zatvorenim prostorijama, fumigantni pesticidni otrovi deluju preko organa
za disanje.
Primena pesticida u poljoprivredi je preko 90%. Najmanje 10% pesticida spira se sa
poljoprivrednih površina u rečne tokove, i preko vode za piće dospeva u čovekov
organizam.
70
Istraživanja su pokazala da su, od 48 uzoraka vode u 24, bili prisutni pesticidi. Prisustvo
pesticida je utvrđeno u Savi i Dunavu. Takođe su pokazala da su, u nas, tekuće vode
ugrožene i organofosfornim pesticidima. Oni su prisutni duž celog sliva, od izvora ili
ulaska u našu zemlju do nizvodnih međudržavnih granica.
Veći deo pesticida dospeva, preko hrane, u naš organizam. Prosečan gurman godišnje, sa
hranom, u organizam unese i oko 5 litara raznih pesticida, herbicida i drugih hemijskih
preparata, koji su neizbežan pratilac savremene poljoprivredne proizvodnje. Oko 200
pesticida može, na bilo koji način, dospeti u životne namirnice.
Posebnu opasnost predstavljaju perzistentni pesticidi, kao što su hlorirani ugljovodonici
(DDT, Endrin, Hlordan, Aldrin, Dieldrin, Lindan, HCH, Heptahlor, i dr.), zatim živini
preparati, neki herbicidi, i dr. Navedeni pesticidi se sporo razgrađuju, tako da dugo ostaju
u zemljištu (tabela 16), a mogu da prodru oko 40 cm u tlo.
Tabela 16 - Period razgradnje nekih perzistentnih pesticida u zemljištu
Perzistentni pesticidi Vreme za potpunu razgradnju
(godina)
DDT 4 – 40
Dieldrin 5 – 25
Lindan 3 – 10
Zbog spore razgradnje i kumuliranja u masnom tkivu i organizmima ljudi i životinja,
DDT, tehnološki HCH, Dieldrin, Heptahlor i Hlordan su zabranjeni, a sredstvima na bazi
Lindana, Aldrina, Endrina i Hlordana ograničena primena 1973. godine. Uprkos
zabranama i ograničenjima, danas se pronalaze ostaci ovih pesticida u namirnicama i još
dugo će se otkrivati. Otkrivaju se u čajevima, koji potiču od biljaka, koje nikada nisu
tretirane pesticidima. Ostaci pesticida otkrivaju se u masti pingvina, koji žive na
Antarktiku. Pesticid DDT (1,1,1 trihlor i 2,2 bis-etan) primenjivan je na udaljenosti više
hiljada kilometara od Arktika, a njegovo prisustvo je dokazano u vodama i ribama
Arktika. I majčino mleko može da sadrži ostatke pesticida.19
Dalje treba napomenuti da pesticidi: paration i malation, pri oksidaciji, grade još
toksičnija jedinjenja.
Budući da su pesticidi po svojim svojstvima otrovi, konzumiranje namirnica, koje sadrže
njihove rezidue, predstavlja potencijalnu opasnost.
Danas je već utvrđeno da se neki pesticidi nagomilavaju u masnom tkivu, mozgu,
bubrežnoj žljezdi, jetri (povećavaju njenu zapreminu) i majčinom mleku. Oni dejstvuju
na: nervni, respiratorni i gastrointestinalni sistem; bubrege; kožu; oči; a hronično
oštećuju krv, disajne organe i koštanu srž. _________ 19 Literatura navedena u fusnoti 1, str. 629.
71
Pojedini pesticidi su kancerogene supstance, sporo se razgrađuju i izlučuju iz organizma.
Kada organizam primi veće količine pesticida dolazi do pojave akutnog trovanja. Duže
akumuliranje manjih doza pojedinih pesticida može da izazove: mutagene; kancerogene;
embriogene i teratogene promene u organizmu.
Napred navedeni podaci nalažu nam da treba smanjiti upotrebu ovih hemijskih jedinjenja.
Pri gajenju biljnih kultura, ukoliko se koriste pesticidi, treba smanjiti upotrebu ovih
hemijskih jedinjenja. Pri gajenju biljnih kultura, ukoliko se koriste pesticidi, treba
primenjivati one koji imaju kraće vreme raspadanja, koji daju najmanje rezidue, a imaju
najveću efikasnost. Takođe, važno je utvrđivanje hemijsko - biološkog stanja zemljišta,
na kome će se gajiti određene biljne kulture, kao i prisustvo radionuklida u zemljištu.20
Problem sa pesticidima je u njihovoj nepropisnoj upotrebi i neadekvatnoj zaštiti.
Radionuklidi. Radioaktivni materijal kontaminira podzemne i površinske vode i može
da ispolji svoje dejstvo na vodu za piće i njen kvalitet. Vode, koje su zagađene
radioaktivnim supstancama, mogu biti izvor radioaktivnosti, ako se koriste za piće.
Radionuklidi se danas smatraju kao jedan od glavnih zagađivača vodenih tokova, pa
prema tome i vode za piće. Budući da je voda najdragocenija i najmobilnija životna
namirnica i da služi čoveku kao ”hrana”, povećan sadržaj radioaktivnih materija u vodi
znatno uvećava smrtnost od malignih promena.
Zagađivanje zemljišta i vode, jodom, stroncijumom i cezijumom, dovodi do zagađivanja
hrane. Uneti putem hrane, u organizmu mogu se akumulirati jod (u štitnoj žljezdi)
stroncijum (u kostima) i cezijum. Pri tome, oni se ugrađuju u kristalnu strukturu koštanog
tkiva. I đubrivo KCl je radioaktivno.
Stepen opasnosti vode za piće, za čoveka, zavisi od zagađivanja vode radioaktivnim
supstancama, dugoživećih izotopa.
Prema međunarodnim preporukama iz oblasti zaštite od jonizujućeg zračenja, svaka
količina ovog zračenja je štetna. Sa genetskog aspekta, nema dopuštenih doza zračenja
niti koncentracija hemijskih mutagena. To znači da se posledice zračenja mogu ispoljiti u
drugoj, ili, čak, posle tridesete generacije. One su vrlo opasne i nesagledive, (19).
Deterđženti su površinsko-aktivne supstance, koje služe za pranje i čišćenje. To su
tenzidi, čiji je trgovački naziv “deterđženti”. Međutim, pravilniji naziv je detergenti, jer
ime vodi od latinske reči “detengere”, što znači očistiti. Ove supstance smanjuju
površinski napon. Pomažu kvašenje i emulgovanje, skidaju prljavštinu i stvaraju penu.
Dans se koriste kao sredstvo za pranje. U poređenju sa sapunima, tenzidi imaju
preimućstvo, jer su: jeftiniji; nemaju alkalnu reakciju; mogu se koristiti pri pranju
morskom vodom; ne gube se, pri pranju, u tvrdoj vodi. _________ 20 Jovanović, dr M.P.: DEMOGRAFSKA, TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA I ZELENA
REVOLUCIJA, “Zaštita u praksi”, Beograd, 96/2002., str.28.
72
Katjonski deterđženti imaju baktericidno dejstvo i upotrebljavaju se u bolnicama za
pranje instrumenata, bolničke posteljine, odela, posuđa, a mogu se upotrebiti za pranje i u
kiseloj sredini (19).
Glavni sastojak, različitih trgovačkih proizvoda, je neka sintetička površinska aktivna
supstanca: linearni alkilsulfonati; alkilsulfonati; alkinbenzen sulfonati; polioksienten
nonifenol; i dr.
Deterđženti se dele na anjonske, katjonske i nejonske, a mogu biti i anfoterne prirode.
Pored površinsko-aktivne supstance, deterđženti sadrže i omekšivače. Oni omogućuju
pranje nezavisno od tvrdoće vode, jer vezuju kalcijum, koji je prisutan u tvrdoj vodi.
Natrijum-tri-polifosfat, koristi se kao omekšivač. On, sa kalcijumom, daje stabilno
kompleksno jedinjenje, rastvorljivo u vodi. Proteolitički enzimi dodaju se nekim
deterđžentima, koji se koriste u biopranju.
Postojani su do temperature oko 330 K i, uglavnom, služe za prethodno pranje (19).
Kao anjonski tenzid, p-dodecil-benzen-sulfonat se najviše upotrebljava. Njemu je dodat
natrijum-tri-polifosfat i neke neorganske supstance (natrijum-sulfat, natrijum-silikat,
natrijum-perborat). Dodaju se i natrijum-karboksimetil-celuloza, stabilizatori pene i dr.
Svi se dodaju da bi se povećala alkalnost tenzida.
Tenzidi utiču na boju vode, promenu mirisa i ukusa. Pena se stvara pri koncentraciji od
0,5 mg/l (19).
Uneti u organizam čoveka, deterđženti izazivaju bolove u stomaku, povraćanje,
izlučivanje masti sa stolicom, usporeno disanje, a pojedini i kancerogeno dejstvo.
Polifosfati, koji ulaze u sastav tenzida, i “tvrdi” deterđženti imaju veliku postojanost
prema oksidacionim sredstvima. Oni se, često, nagomilavaju, naročito na mestima gde se
ispuštaju velike količine otpadnih voda, i izazivaju štetno penušanje prirodnih voda.
Negativna strana tenzida je u tome što stvaraju postojanu penu, koja ostaje dugo
nerazgrađena i otežava rastvaranje kiseonika u vodi. U peni se, po pravilu, javlja i
povećana koncentracija mikroorganizama.
Tržište organske hrane i pića, koji se proizvode bez upotrebe pesticida, herbicida i
veštačkih đubriva, ubrzano raste u većini industrijskih zemalja, pa čak i u ponekim u
razvoju.
Godišnja prodaja organske hrane dostiže 17,5 milijardi dolara, što je brojka slična onoj
globalne prodaje kafe. Rastu tržišta organske hrane pridonosi sve veća svest ljudi o
pitanjima zdravlja i životne sredine, ali i strah od kravljeg ludila, slinavke i šapa,
otkrivanje dioksina u hrani, pa čak i genetskog modifikovanja useva.
73
Potrebno je da u svoju ishranu unosimo što više namirnica koje su sačuvale
bioenergetsku vrednost i koje nas održavaju u životu, a ne truju (24).
U različitim fazama proizvodnje i u toku transporta, hrana i životne namirnice izložene su
dejstvu fizičkih, hemijskih i bioloških zagađivača.
Radi sprečavanja razgradnje i zagađenja hrane i životnih namirnica, neophodno je
sprovoditi preventivne mere zaštite i kontrolu ispravnosti namirnica.
Kada su u pitanju preventivne mere, neophodno je sprovoditi sledeće:
- sprečavanje i suzbijanje pojedinih zaraznih bolesti domaćih životinja;
- kontrolisati i racionalno primenjivati pesticide i mineralna đubriva;
- kontrolisati upotrebu dodataka hrani i koristiti prirodne aditive;
- održavanje higijene u procesu proizvodnje, skladištenja i transporta;
- redovne laboratorijske analize uzoraka hrane, i dr.
Kontrola ispravnosti namirnica obuhvata hemijsku - sanitarno-hemijsku, toksiloško-
hemijsku i bakteriološku kontrolu (obavljaju veterinarska i sanitarna inspekcija). 21
__________ 21 Grupa autora: BIOLOGIJA, Zavod za uđžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001., str. 194.
74
8. OTPADNE MATERIJE
Ako ih ne uklonimo i očistimo, ugušićemo se u njima i zatrpaće nas.
Otpadne materije (otpad) su materijali, koji nastaju u obavljanju proizvodnje, uslužne ili
druge delatnosti, predmeti isključeni iz upotrebe, kao i otpadne materije koje nastaju u
potrošnji, a mogu se neposredno ili uz odgovarajuću doradu i preradu upotrebljavati kao
sirovine ili kao poluproizvodi. To su čvrste, tečne ili gasovite materije koje su nastale kao
proizvod ljudske aktivnosti u proizvodnim i drugim delatnostima, prometu i upotrebi
materijalnih dobara, a koji nemaju upotrebnu vrednost. Otpad je supstanca ili predmet
koji vlasnik odlaže, namerava da odloži ili se zahteva da odloži u skladu sa zakonom.
Otpadne materije deluju na životnu sredinu materijom i energijom. Otpad se javlja u vidu
materije (materijalni otpad) i energije (energetski otpad).
Otpad se deponuje u osnovnim medijima životne sredine-vazduhu, vodi i zemljištu.
Najveći deo njih se odlaže na zemljište ili završava u vodenim tokovima. Jedan deo tih
materija, kao npr. gasoviti produkti sagorevanja (ugljen-dioksid, ugljen-monoksid,
sumpor-dioksid i dr.), uključuje se u kružne materijalne tokove biosfere. Ostali deo
materijalnog otpada je uključen u jednosmerni protok materijala i završava u životnoj
sredini.
Proizvođač otpada je pravno ili fizičko lice čijom delatnošću se proizvodi otpad.
Prema agregatnom stanju, otpad se deli na čvrsti, tečan i gasoviti.
Čvrsti, tečni i gasoviti otpad je svaka otpadna materija u čvrstom, tečnom ili gasovitom
stanju koja je neupotrebljiva i koja se odlaže ili namerava odložiti, ili je postala otpad
nakon korišćenja.
Otpad je definitivan ili nedefinitivan. Definitivan otpad se ne može ponovo koristiti, a
nedefinitivan nakon dorade ili prerade.
Otpadne materije se odlažu (odvode) kontrolisano ili nekontrolisano.
Kontrolisano odvođenje je sakupljanje otpada i odvođenje koncentrisanim tokovima i
tačno određenim putevima do mesta konačnog odlaganja. Primeri kontrolisanog
odvođenja su: čvrst otpad koji se skuplja u kontejnerima, otpadne vode koje se skupljaju
u kanalizacionim sistemima, dimni gasovi koji se preko kolektora dovode u dimnjak itd.
Materijalni otpad sa kontrolisanim odvođenjem ne dolazi u dodir sa osnovnim medijima
životne sredine (vazduhom, vodom i zemljištem). On u njih dolazi ako se nekontrolisano
ispušta, delom bez prečišćavanja, a delom nakon prethodnog prečišćavanja.
75
Nekontrolisano odvođenje je van kontrole i ne vrši se po predviđenim postupcima. Tako
se čvrsti komunalni otpad odlaže na tzv. divlje deponije, otpadne vode direktno ulivaju u
vodotoke ili izlivaju na zemljište, a gasovi, buka i vibracije šire prema svojim fizičkim
zakonitostima.
Sve otpadne materije se prema opasnosti po životnu sredinu, ljude i živi svet dele na
opasne (opasni otpad) i koje nisu opasne.
Pod opasnim otpadom podrazumeva se određeni otpad, ili kombinacija otpadnih materija,
koja zbog svoje količine, koncentracije, fizičkih, hemijskih i infektivnih osobina može
značajno povećati smrtnost stanovništva ili u velikoj meri izazvati porast različitih vrsta
bolesti i ugroziti životnu sredinu.
Osnovni kriterijumi za određivanje opasnog otpada su: zapaljivost, eksplozivnost,
reaktivnost i toksičnost.
Opasne otpadne materije imaju jednu od sledećih opasnih karakteristika: eksplozivnost;
zapaljivost; sklonost spontanom sagorevanju; sklonost oksidaciji; organski je peroksid;
akutnu otrovnost; infektivnost; sklonost koroziji; oslobađanje, u kontaktu sa vazduhom ili
vodom, otrovnih gasova; toksičnost sa odloženim hroničnim delovanjem i
ekotoksikološke karakteristike.
Opasan otpad su otpadne materije sa nekom od prethodno navedenih karakteristika, kao i
ambalaža u kojoj je bio ili jeste spakovan opasan otpad.
Prema svetskim standardima, opasan otpad je otpad koji: pokazuje osobine zapaljivosti,
korozivnosti. toksičnosti ili reaktivnosti; potiče iz nespecifičnih izvora (generisani otpad
iz industrijskih procesa); potiče iz specifičnih izvora (iz specijalnih industrija); specifičan
je komercijalni hemijski proizvod ili poluproizvod; predstavlja smešu definisanih opasnih
otpada i predstavlja materiju koja nije isključena sa liste opasnog otpada koja je sastavni
deo zakonske regulative.
Opasan otpad se javlja u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju.
Uslovno, otpad se može podeliti na primarni i sekundarni. Primarni otpad nastaje u
proizvodnim sistemima kao izlazni element tehnološkog procesa, a sekundarni kada se
industrijski proizvod (drugi izlazni element tehnološkog sistema), nakon korišćenja,
pretvara u otpad.
Zbog nepravilnog tretmana opasan otpad ugrožava život i zdravlje ljudi, ostali živi svet i
životnu sredinu u celini. Delujući u jednom od navedenih agregatnih stanja, on ugrožava
vazduh (gasoviti produkti isparavaju, sagorevaju, ili se odvijaju određene reakcije),
zagađuje vode i zemljište (navedenim gasovima koje spira kiša i druge padavine, tečnim
produktima raspadanja i filtratom). Čovek, biljke i životinje su, preko kontaminiranog
vazduha, vode i zemljišta, ugrožene mrežom lanaca ishrane.
76
Godišnje se produkuje oko 4x108 tona opasnog otpada (podaci sekretarijata Bazelske
konvencije). Posebno je opasan otpad hemijske industrije i industrija čiji proizvodi imaju
opasna svojstva (na primer industrija pesticida). Produkcija opasnog otpada nastaje u
mirnodopskim (razni akcidenti - udesi, havarije, kvarovi, požari i sl.) i ratnim uslovima
(bombardovanje industrijskih kompleksa koji proizvode opasne materije ili svesnom i
nerazumnom upotrebom opasnih materija - pesticida, herbicida, defolijanata i dr.), ali i
prirodnim katastrofama.
Na mestu nastanka (mestu nastajanja) i sastavu, opasan otpad se klasifikuje u zavisnosti
od fizičkih i hemijskih osobina, agregatnog stanja i izbora najpogodnijeg tretmana.
Po poreklu, opasan otpad je: klinički otpad; otpad u proizvodnji farmaceutika; otpadne
plastike; otpad iz drvne industrije i papira; otpad iz rafinacije i destilacije; otpad iz
proizvodnje boja i lakova.
Opasan otpad, po sastavu, sadrži: jedinjenja hroma, cinka, kadmijuma, olova, cijanida,
otpad sa fenolom; kiseo i bazni čvrst otpad, organohlorna i mnoga druga jedinjenja. Zbog
atmosferskog uticaja, ovaj otpad se razlaže i stvara filtrat koji predstavlja veliku opasnost
za površinske tokove, ali i za zemljište.
Nagomilavanje opasnog otpada u medije životne sredine je globalni problem i može da
izazove ekološke katastrofe i ugrozi život čoveka i ostalih živih bića.
Sledi tekst o četiri vrste opasnog otpada: biohazardnom; medicinskom; radioaktivnom i
visokoradioaktivnom.
Biohazardni otpad je otpadni materijal koji sadrži dovoljan broj virulentnih patogenih
mikroorganizama da se nakon kontakta sa njim može javiti infektivno oboljenje. On je
humanog i životinjskog porekla.
Opasan medicinski otpad predstavlja sledeće grupe medicinskog otpada: pribor za
zasejavanje i kultivaciju; krv, krvni derivati i produkti krvi; igle, špricevi, pipete,
epruvete i laboratorijsko staklo; ljudska tkiva, ekstreti, i organi koji sadrže patogene
mikroorganizme; tkiva, organi i laboratorijske životinje korišćeni za eksperimente sa
patogenim mikroorganizmima; otpad iz proizvodnje seruma i vakcina; otpad koji nastaje
pri hemodijalizi i transfuziji krvi; otpad iz infektivnih odeljenja i karantina; otpad iz
hirurgije, kao i iz obdukcionih sala i dr.
Radioaktivni otpad je materijal kontaminiran radioizotopima koji se koriste u industriji,
medicini i u istraživačkim institutima i centrima.
Visokoradioaktivni otpad je otpad visokog nivoa radioaktivnosti, a javlja se kao
nusprodukat u gorivnom procesu nuklearnih reaktora i sličnih postrojenja. On se sastoji
od istrošenih pogonskih štapina ili otpadnih materija nastalih u procesu ponovne obrade
pogonskih štapina.
77
Uklanjanje toplote, koja nastaje radioaktivnim raspadanjem štapina, zahteva neprekidan
proces hlađenja. Javljaju se otpadne vode koje sadrže ovaj otpad. Njihovo prečišćavanje i
pravilno odlaganje ovog otpada je globalni problem bez konačnog i dugoročnog rešenja.
Smeće su otpaci koji se neposredno, odnosno reciklažom ne mogu koristiti kao
sekundarne sirovine, kao i otpaci nastali po izdvajanju sekundarnih sirovina, odnosno kao
otpad prilikom dorade ili prerade otpadaka u sekundarne sirovine.
Sekundarne sirovine su otpaci koji se mogu koristiti neposredno ili doradom, odnosno
preradom (recklažom).
Za urbane sredine, smeće postaje sve veći problem. U svim gradovima sveta, broj
stanovnika raste, a količine smeća rastu sa povećanjem gradske populacije. Osim što
količine smeća rastu sa povećanjem broja stanovnika, one rastu i sa povećanjem
standarda.
Gradsko smeće produkuje se u: domaćinstvima; pogonima industrije, energetskim
objektima i objektima uslužnih delatnosti; ugostiteljskim, zdravstvenim, trgovinskim i
drugim javnim organizacijama i institucijama; javnim otvorenim gradskim prostorijama;
istražnim centrima, institutima, laboratorijama i drugo.
Uobičajeno je da se na osnovu porekla sav otpad svrstava u komunalni i industrijski.
Prema mestu nastajanja, otpad se deli na komunalni, industrijski, hemijski, radioaktivni i
nuklearni, tehnološki i kompjuterski.
Komunalni otpad je u čvrstom agregatnom stanju, nastaje u urbanim sredinama i u
najvećem obimu ga čini rezidencijalni i komercijalni otpad.
Na osnovu sastava, čvrsti otpad se deli na fermentabilni i inertni. Fermentabilni otpad je
organskog porekla i brzo se raspada (ostaci hrane, uginule životinje). Inertni otpad je
organskog i neorganskog porekla i veoma sporo se razlaže (plastika, staklo, keramika).
Najbitnije osobine komunalnog čvrstog otpada su morfološki sastav, srednja gustina,
vlažnost, hemijski sastav i energetska moć.
Specifična količina svih vrsta komunalnog čvrstog otpada zavisi od nivoa životnog
standarda i povećava se sa njegovim porastom. Tako rezidencijalni i komercijalni otpad u
razvijenim zemljama iznosi 60-75% ukupnog komunalnog čvrstog otpada, a u zemljama
u razvoju 80%.
Literaturni podaci pokazuju da u zemljama sa visokim standardom raste sadržaj papira i
kartona, baštenskog otpada, metala i stakla u ukupnim godišnjim količinama
komunalnog čvrstog otpada, a opada sadržaj ostataka hrane, pepela i sličnih otpadnih
materija.
78
U komunalnom otpadu, ili smeću, nalazi se zabrinjavajuća količina opasnog otpada. To
su: zapaljive tečnosti, koje se nalaze pod pritiskom; korozivne materije; kiseline; baze;
toksične materije; bolnički otpad; i drugi zarazni materijal. On sadrži opasne materije u
koncentracijama iznad dozvoljenih.
Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u toku proizvodnog
(industrijskog, tehničko-tehnološkog) procesa, ali i industrijski proizvodi kada se nakon
korišćenja, primene ili upotrebe takođe pretvore u otpadne materije.
Inertni industrijski otpad je industrijski otpad koji, po svojim osobinama, ne sadrži
opasne otpadne materije, pa ne utiče štetno na životnu sredinu , zdravlje ljudi i živi svet.
On se može, u celini ili posle izdvajanja određenih komponenti, kontrolisanim tokovima i
tačno određenim putevima odstraniti iz radne sredine i odlagati na komunalne deponije.
Po svojim karakteristikama, industrijski otpad može biti neopasan i opasan. On može biti
čvrst, tečan (kiseline, baze, ulja i druge organske i neorganske materije), muljevit i
neidentifikovan.
Određene grane industrije imaju određene vrste i količine otpadnih materija, pa i razno
učešće u stvaranju industrijskog otpada.
Shodno tehnološkim procesima i operacijama, kao i sirovinama koje koriste, industrijski
sistemi proizvode različie otpadne materije. One se razlikuju po strukturi i hemijskim
karakteristikama, sa različitim sadržajima potencijalnih korisnih i nekorisnih komponenti.
Hemijski otpad predstavljaju otpadne hemijske materije koje nastaju u obavljanju
proizvodnje, uslužne ili druge delatnosti, kao i otpadne materije koje su isključene iz
upotrebe, kao i otpadne hemijske materije koje nastaju u potrošnji. Reč hemijski otpad ili
hemijske otpadne materije koristi se za sve vrste ostataka posle industrijskih procesa, za
sve vrste isluženih i odbačenih stvari i materijala u sva tri agregatna stanja.
Hemijske nečistoće su joni metala (Al, As, Hg, Mn, Mo, Pb, Cr, Ag, Cu, Ni, Zn, Sn,...),
sulfati, hloridi, nitrati, nitriti, huminske kiseline, cijanidi, amonijak, fenoli, višak
reagenasa, koagulanti, organske i neorganske materije, fosfati, hromati, nerazgradiva
organska jedinjenja, merkaptani, toksične aditivne materije (ciklične i alifatične), skrob,
deterđženti, proteini, laktoza, organske baze, oksidansi, pigmenti, vosak, tutkalo, sapuni,
itd.
Radioaktivni otpad je opasan otpad koji sadrži radionuklide ili je njima kontaminiran i
javlja se u sva tri agregatna stanja (čvrstom, tečnom i gasovitom).
Podela prema nivoima aktivnosti je sledeća:
- radioaktivni otpad niskog nivoa radioaktivnosti (manji od 10 Bq/dm3),
- radioaktivni otpad srednjeg nivoa radioaktivnosti (manji od 100 Bq/dm3),
79
- radioaktivni otpad visokog nivoa radioaktivnosti (viši od 100 Bq/dm3).
Treba naglasiti da radioaktivni otpad postoji svuda gde se koriste radioaktivne materije.
Izvori radioaktivnog otpada su: laboratorije, koje proizvode radioizotope; uređaji i
postrojenja, koji koriste nuklearnu energiju (termonuklearne elektrane, nuklearni reaktori,
vozila na nuklarni pogon - brodovi, podmornice, itd.); ustanove i preduzeća, gde se
koriste radio-aktivni izotopi za naučna istraživanja, defektoskopiju, za oplemenjivanje
metala i drugih materijala; procesi, gde se koristi “označavanje atoma; itd.
Higijenski značaj radioaktivnog otpada je u tome što oštećuje zdravlje stanovništva, ako
zagadi vazduh, vodu, tlo, hranu, itd.
Radioaktivni otpad je najopasniji, jer on ugrožava sadašnje, ali i buduće generacije.
Ogromne teritorije SAD pretvorene su u “atomske posede”. Štetne posledice radijacije su
leukoza, rak, defekti kod ploda (pa čak i smrt novorođenčeta), genetske promene. Sve to
može da se javlja kroz mnogo generacija. Kada bi svaki Amerikanac primio maksimalno
dopuštene doze prema američkim propisima, u SAD bi svake godine umiralo od raka i
leukoze više od 16 –24.000 ljudi. U okolini flotacije uranove rude u državi Arizona, na
teritoriji indijanskog plemena Avaho, radioaktivnost je 1.000 puta bila veća od dopuštene
norme. U Meksiku je koncentracija radona bila 5 puta veća od dopuštene (1968).
Nijedna razvijena zemlja nema rešenje za čuvanje nuklearnog otpada. Najčešće,
radioaktivni otpad čuva se u privremenim magacinima, podignutim u susedstvu
nuklearnih centrala ili instituta.
Tehnološki i kompjuterski otpad (“sajber đubre”) nastaje kao posledica brzog
zastarevanja i menjanja proizvoda visoke tehnologije (od kućnih aparata i “bele tehnike,
do kompjutera i mobilnih telefona).
U kući prosečne evropske porodice ima 250 - 300 kg tehnološkog đubreta. Kućni aparati
i “bela tehnika” predstavljaju 70% svih aparata u tipičnom evropskom domaćinstvu.
Preko 2 miliona tona ovih aparata nađe se godišnje na đubretu. Prosečan Evropljanin
godišnje baci između 10 i 12 kilograma tehnološkog đubreta.
Prema podacima Evropske agencije za zaštitu okoline (EAA), preko 90% tehnoloških
otpadaka u EU završava na đubrištu zajedno sa živom, olovom, kadmijumom, hromom i
drugim potencijalno opasnim supstancama. Naročito su opasni hlorofluorougljenici iz
starih frižidera i živa iz baterija za satove. Samo jedan gram tih supstanci može da zagadi
tone i tone vode. Živa negativno utiče na mozak, naročito na centar za vid, koordinaciju i
ravnotežu. Olovo izaziva oštećenja nervnog, endokrinog i kardiovaskularnog sistema,
može da poremeti rad bubrega, izazove deformacije fetusa i izazove sterilitet. Kadmijum
izaziva nepopravljiva oštećenja bubrega, remeti rast i može da ošteti kosti i reproduktivni
sistem. Hrom može da izazove teške alergijske reakcije i asmatički bronhitis. Kancerogen
je, rastvara se u vodi i često je prisutan u morskoj i jezerskoj vodi.
80
Samo u toku 1998. godine, EU proizvela je 6 miliona tona “sajber đubreta”. Italijani su
izračunali da je samo u toku 1999. godine iz upotrebe izbačeno oko 1,3 miliona
kompjutera.
Odlaganje na deponije ili incineracija (spaljivanje) elektronskog otpada, bez prethodnog
tretmana, je nelegalno. Do 2000. godine približno 150 miliona kompjutera dospelo je na
deponije. Uzevši u obzir dinamiku kojom, u ovoj oblasti, dolazi do promene tehnologije,
ne iznenađuje činjenica da se broj odbačenih kompjutera približava broju ukupno
proizvedenih.
81
9. ZAŠTITA PRIRODE
Svest ljudi o potrebi očuvanja, zaštite i unapređivanja životne sredine rezultat je
edukacije iz ove oblasti.
Priroda je celokupnost materijalnog sveta, čulima dostupnih stvari, ukoliko one postoje
nezavisno od delatnosti ljudi.
Prirodni ekosistemi su prirodnim putem nastali i razvijali se, stvarajući svoja glavna
obeležja u pogledu biotičkih i abiotičkih faktora.
Prirodni resursi (prirodne sirovine) su elementi biosfere koji obezbeđuju prirodne uslove
života odnosno izvore materije i energije za sva živa bića kao i za čoveka.
Prirodni sistem je niz sistematskih kategorija biljaka ili životinja uređen od najprostijih
do najsloženijih.
Prirodno odabiranje je prilagođavanje jedinki na određene uslove života i opstanak u
životu, sa mogućnošću da svoje korisne osobine prenesu na potomke.
Prirodne vrednosti su prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume,
geološki resursi, biljni i životinjski svet i dr.
Prirodne retkosti su biljne ili životinjske vrste ili njihove zajednice kojima je ugrožen
opstanak u prirodnim staništima ili im populacije brzo opadaju, a područje
rasprostranjenja se smanjuje, ili su retke po rasprostranjenju, kao i vrste koje imaju
poseban značaj sa ekološkog, biogeografskog, zdravstvenog, genetskog, privrednog i
drugog stanovišta.
Rezervat prirode je izvorni ili neznatno izmenjeni deo prirode, osobitog sastava i odlika
biljnih i životinjskih zajednica, kao delova ekosistema, namenjenih prvenstveno
održavanju genetskog fonda.
Spomenik prirode je prirodni objekat ili pojava, fizički jasno izražen i prepoznatljiv,
reprezentativnih geomorfoloških, geoloških, hidrografskih, botaničkih i drugih obeležja,
po pravilu atraktivnog i markantnog izgleda ili neobičnog načina pojavljivanja, kao i
ljudskim radom formirana botanička vrednost (pojedinačna stabla, drvoredi, parkovi,
arboretumi, botanička bašta i dr.) ukoliko ona ima poseban značaj.
Zaštita prirode je sistem izdvajanja, vrednovanja i zaštite predeonih celina i prirodnih
retkosti, biodiverziteta i geodiverziteta.
Zaštićeno prirodno dobro je očuvani deo prirode posebnih prirodnih vrednosti i odlika,
zbog kojih ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni,
turistički i drugi značaj. Kao dobro od opšteg interesa, uživa posebnu zaštitu.
82
Sadržaj prethodnih, uvodnih poglavlja ukazao je na promene u prirodi , odnosno životnoj
sredini, izazvane čovekovim destruktivnim dejstvom. On je svojim negativnim
delovanjem zagadio životnu sredinu i ugrozio opstanak mnogih vrsta biljaka i životinja.
Čovek je ugrozio i sopstveni opstanak na planeti Zemlji. Stoga homo sapiens mora da
izmeni svoj odnos prema životnoj sredini i preduzme neodložne mere zaštite životne
sredine. Od efikasnosti očuvanja, zaštite i unapređivanja životne sredine zavisi,
budućnost savremene civilizacije.
Zaštita životne sredine predstavlja jednu od najvažnijih aktivnosti savremenog čoveka.
Savremena zaštita životne sredine zasniva se na ekološkim saznanjima o prirodi životne
sredine i održivom razvoju. Ona mora da bude ostvarena u skladu sa osnovnim načelima
održivog razvoja. U osnovi, održivi razvoj zasniva se na šest načela: kvalitet životne
sredine; budućnost; kvalitet života; pravičnost; predostrožnost; sveobuhvatnost (tabela
17).
Tabela 17 - Osnovna načela održivog razvoja
Osnovna načela održivog razvoja
Kvalitet
životne
sredine
Budućnost Kvalitet
života
Pravičnost Predostrožnost Sveobuhva-
tnost
Održivi razvoj je razvoj međunarodne zajednice koji zadovoljava potrebe sadašnjosti,
tako da ostavlja mogućnost budućim generacijama da zadovolje svoje potrebe i da se i
same razvijaju. Osnovne postavke održivog razvoja su ekonomija, energija, ekologija i
socijalna pravda (Equity) i treba ga posmatrati kao princip četiri E. To znači da održivi
razvoj podrazumeva usklađivanje pritisaka ka ekonomskom razvoju, zaštiti životne
sredine, pravednijem društvu sa elementima socijalne jednakosti i racionalnom
korišćenju energetskih potencijala.
Smisao održivosti životne sredine je očuvanje prirodnih dobara. Ona od čoveka zahteva
da obnovljive resurse, izvore vode i energije ne troši brže, nego što ih održivi,
obnovljivi resursi mogu nadoknaditi. Održivost životne sredine takođe, podrazumeva da
količina polutanata, koji se oslobađaju, ne nadmašuje sposobnost vazduha, vode i
zemljišta da ih apsorbuju i prerade.
Činioci životne sredine čine uslove nastanka i opstanka živog sveta - čoveka, biljnog
(šume i biljke) i životinjskog sveta. U pogledu evolucije i održavanja živog sveta,
biosfera igra značajnu ulogu. Biosfera je oblast naseljena živim svetom. To je prostor
na kojem su rasprostranjene biljke (flora) i životinje (fauna).
Rasprostranjenost flore i faune zavisi od osnovnih uslova biosfere i uticaja čoveka. U
zavisnosti od navedenog, biljni i životinjski svet raznih oblasti je različit po vrstama i
brojnoj zastupljenosti. Može se uočiti da je različitost i brojnost flore i faune omogućila
kvalitet u organizovanju društva i koja taj kvalitet određuje (uslovljava).
83
Primer koji potvrđuje to stanovište, upravo, je značaj flore i faune za kvalitet življenja
čoveka. Razume se da je biljni i životinjski svet oduvek služio ljudima, kao jedan izvor
hrane. Uostalom, ljudi su, od kada su počeli da se bave poljoprivredom (u toku proteklih
10.000 godina) uspeli da kultivišu znatan broj biljnih vrsta.
U ovom trenutku na Zemlji postoji oko 500.000 vrsta biljaka. Priroda raspolaže sa više od
200.000 cvetnica.
Od oko 1.500.000 životinjskih vrsta - sisari, ptice i insekti, koliko ih ima na našoj planeti,
ljudi su, tokom vremena, pripitomili samo oko 30 vrsta životinja, koje sada uzgajaju. U
pitanju su domaće životinje koje su, izuzev pčela i svilene bube, koje se ubrajaju u
insekte, kičmenjaci sisari i ptice. U današnjem trenutku ima skoro dva miliona vrsta
biljnog i životinjskog sveta, koliko ih nikada ranije nije postojalo.
Međutim, šume se uništavaju. Svake godine nestane oko 17 miliona hektara, što je
površina četiri puta veća nego Švajcarska. Budući da nestaje drveće, koje upija otpatke
ugljen-dioksida, efekat staklene bašte i zagrevanje planete rastu. Pored toga, svake godine
se istrebi oko 6.000 životinjskih vrsta. Masovno istrebljenje preti da uništi 13 % ptica, 25
% sisara i 34 % riba. Tako nešto se na planeti Zemlji nije dogodilo od nestanka
dinosaurusa, Injasio (25).
Park prirode je područje dobro očuvanih prirodnih svojstava voda, vazduha i zemljišta,
prevlađujućih prirodnih ekosistema i bez većih degradacionih promena predeonog lika i u
celini predstavlja značajni deo očuvane prirode i zdrave životne sredine.
Zaštitna šuma se podiže kao zaštita od snežnih nanosa, lavina, klizišta, odronjavanja
znjmljišta.
Zaštitni pojas je prostor koji se određuje radi očuvanja prirodnog dobra ili prirodnih
izvora, zaštite od zagađivanja ili obezbeđenja prostornih uslova nesmetanog obavljanja
delatnosti; pojas šuma ili parkova oko gradova ili u njima koji štiti od nepovoljnih
vetrova ili škodljivih uticaja okolne industrije, a služi za odmor, rekreaciju i izlete; pojas
zelenila koji na autoputevima razdvaja saobraćajne trake suprotnih smerova.
Zaštićeno područje je prostor zaštićenog prirodnog dobra ili okoline nepokretnog
kulturnog dobra ili spomenika, prostor u kome postoji jedan ili više prirodnih lekovitih
mesta (banja).
84
II PITANJA IZ PROGRAMSKIH CELINA
1. EKOLOGIJA I ŽIVOTNA SREDINA
1. Naziv ekologija potiče od grčkih reči (dopuniti):
a) _____________ dom, kuća, stanište
b) _____________ učenje, nauka.
2. Termin ekologija u nauku je uveo poznati nemački biolog (zaokruži tačan odgovor):
a) Hegel b) Hekel.
3. Dopuni rečenicu:
“Ekologija izučava uzajamne odnose između živih bića, kao i odnose
____________________ i okolne nežive sredine.”
4. Dopuni rečenicu:
“Životna sredina je prirodni okvir u kome sva __________________________ žive i
deluju, mnogostruko povezana uzajamnim uticajima.”
5. U životnoj sredini organizmi nalaze osnovne uslove za život (dopuniti):
a) energiju b) _______________ v) _______________ g) mineralne elemente.
6. Sastavni delovi (osnovni mediji) životne sredine su (dopuniti):
a) vazduh b) ___________________ v) ___________________ .
7. Ekološki faktori se dele na:
a) ________________ b) ___________________ .
8. Abiotički faktori se dele na:
a) ________________ b) ___________________ v) ___________________ .
9. Biološki faktori se dele na:
a) ________________ b)___________________ v)___________________ .
10. Dopuni rečenicu:
“Uticaj savremenog čoveka na živi i neživi svet u prirodi izdvaja se kao poseban
___________________ ekološki faktor.”
11. Na levoj strani navedeni su, od a) do g), neki ekološki pojmovi, a na desnoj njihovo
značenje. Upisivanjem odgovarajućeg slova na crtama, dovedite u vezu navedene
pojmove.
a) biotop životna zajednica ____
b) biocenoza skup većeg broja ekosistema ____
v) biom stanište ____
g) evaporacija isparavanje ____ .
85
12. Osnovne životne oblasti na Zemlji su (dopuniti):
a) _______________________________________
b) _______________________________________
v) životne oblasti mora i okeana.
13. Osnovne odlike svake populacije jesu (dopuniti):
a) gustina b) ______________ v) uzrasna struktura g)
_______________
d) polna struktura đ) prostorni raspored e) rastenje i promena brojnosti.
14. Na levoj strani navedeni su heterotrofni potrošači, a na desnoj strani sa čime
se hrane. Upisivanjem odgovarajućeg slova na crte, dovedite u vezu navedene podatke.
a) saprofiti hrane se biljkama ____
b) mesojedi organizmi koji se hrane leševima ____
v) biljojedi kojima za ishranu služe druge životinje ____ .
15. Svaki ekosistem je izgrađen od dva osnovna dela:
a) _____________________ b) _____________________ .
16. Osnovne odlike svakog ekosistema jesu:
a) ______________ b) ______________ v) ______________ .
17. Šta predstavlja ekosistem?
Odgovor:
___________________________________________________________________ .
18. Osnovni procesi koji se odvijaju u svakom ekosistemu jesu (dopuniti):
a) odnosi ishrane b)
___________________________
v) proticanje i pretvaranje energije g) razvoj i evolucija ekosistema.
19. Prostor sa različitim oblicima nežive materije i odgovarajućim klimatskim osobinama
u kome živa bića žive je (zaokruži tačan odgovor):
a) stanište b) biocenoza v) biom.
20. Dopuniti rečenicu:
“Biocenoza je skup populacija različitih vrsta biljaka, _____________________ i
mikroorganizama koji žive na istom staništu.”
21. Organizmi koji za svoju hranu koriste uginule organizme ili njihove odbačene delove
jesu (zaokruži tačan odgovor):
a) heterotrofi b) autotrofi v) dekompozitori.
22. Dopuni rečenicu:
“Biosfera je najviši nivo jedinstva žive i ____________ prirode na Zemlji.”
86
23. Biosfera se neprestano sjedinjuje i prožima sa:
a) ______________ b) ______________ v) _________________ . 24. Vodeni biomi se prema osobinama vode dele na:
a) _____________________ b) _____________________ .
25. Na levoj strani navedeni su nivoi organizacije živog sveta po azbučnom redu.
Upisivanjem odgovarajućeg broja od 1 do 10 poređajte ih od najmanjih - od osnovne
gradivne jedinice svakog živog bića, do najsloženijeg sistema.
a) biom _____ đ) organizmi _____
b) biosfera _____ e) populacije _____
v) biocenoza _____ ž) sistem organa _____
g) ekosistem _____ z) tkiva _____
d) organi _____ i) ćelije _____ .
26. Dejstvo ekološkog faktora na životnu aktivnost organizma je najpovoljnije ili
najnepovoljnije. Upisivanjem odgovarajućeg slova (a,b) na crtu dovedite u vezu
navedene pojmove (termine).
a) najnepovoljnije optimum _____
b) najpovoljnije pesimum _____ .
27. Granice izvan kojih više nije moguć opstank organizma nazivaju se (dopuniti):
a) donja (minimum) b) ________________________________________ .
28. Poseban značaj za žive organizme imaju biogeohemijski ciklusi (dopuniti):
a) kiseonika b) azota v) fosfora g) ugljenika d) _____________________ .
29. Kada je u pitanju ekološka valencija i dejstvo faktora spoljašnje sredine, organizmi se
dele na stenovalentne i eurivalentne. Upisivanjem odgovarajućeg slova (a,b) na crtu
dovedite u vezu navedene pojmove (termine).
a) stenovalentni organizmi sa širokom ekološkom valencom _______
b) eurivalentni organizmi sa uzanom kološkom valencom _______ .
30. Koju energiju koriste zelene biljke u procesu fotosinteze?
Odgovor: ________________________________________ .
87
2. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA OSNOVNIH MEDIJA – VAZDUH, VODA I
ZEMLJIŠTE, ŽIVOTNE SREDINE I SISTEM PRAĆENJA NJIHOVOG
ZAGAĐIVANJA I ZAŠTITE
VAZDUH
1. Koji su glavni slojevi (sfere) atmosfere (dopuniti) ?
a)__________________________ b) ___________________________
v) mezosfera g) ___________________________
d) egzosfera.
2. Suv i čist vazduh sadrži sledeće gasove (dopuniti):
a)____________________________ b) __________________________
v) ___________________________ g) argon.
3. Dopuni rečenicu:
“Litar vazduha ima masu oko ___________ grama.”
4. Koliko ima, kod normalne osobe, respiracija (udisanja i izdisanja) u minuti?
Odgovor: ______________________________________ .
5. Koliko litara vazduha iznosi respiracioni volumen?
Odgovor: ______________________________________ .
6. Bez vazduha, istrenirani čovek može da izdrži (zaokruži tačan odgovor):
a) do 5 minuta b) od 3 do 5 minuta v) od 1 do 3 minute.
7. Najvažniji sastojak vazduha je:
Odgovor: ______________________________________ .
8. Dopuni rečenicu:
“Ozonski sloj upija ___________________ zračenje ( B dela spektra) i štiti od
uticaja _______________ Sunčeve radijacije.”
9. Od ukupne mase zagađivača vazduha, na gasove otpada (zaokruži tačan odgovor):
a) 90% b) 10% v) 30%.
10. Koliko čovek godišnje potroši kiseonika?
Odgovor: _____________________________________.
11. Dopuni rečenicu:
“Pri sagorevanju 1 l benzina oslobodi se __________________ otpadnog gasa.”
88
12. Važniji izvori zagađenja vazduha su:
a) _________________________ b) ____________________________
v) _________________________ .
13. Na linije, pored teksta, označi hemijske formule:
a) ugljen-dioksid ___________________
b) ugljen-monoksid ___________________ .
14. Koliko tona čvrstih čestica godišnje dospe u atmosferu?
Odgovor: ____________________________________ .
15. Na linije, pored teksta, označi godišnj iznose u milionima tona izbačenih u atmosferu:
a) ugljen-monoksid _____________________
b) ugljen-vodonik _____________________
v) sumpor-dioksid _____________________ .
16. Dopuni rečenicu:
“Mikroorganizmi se nalaze u vazduhu bilo u kapljicama _________________ ili
_________.”
17. Koliko osoba je umrlo, u toku četiri nedelje decembra 1952. godine, u
Londonu (zaokruži tačan odgovor):
a) oko 5.000 b) oko 6.000 v) oko 4.000.
18. Aerozagađenja smanjuju direktnu Sunčevu radijaciju. Na liniji, pored teksta,
upiši procente:
a) u Parizu ___________ b) u Berlinu ___________ .
19. Koliko hektara šume godišnje nestane sa Zemlje usled aerozagađenja?
Odgovor: ___________________________________ .
20. Dopuni rečenicu:
“Na ispitivanje i zaštitu, od aerozagađenja, troši se, godišnje u SAD,
________________ dolara.”
21. Reč “smog” je engleska kovanica, nastala od reči smoke i fog.
Navedene engleske reči znače (dopuniti):
a) smoke __________________ b) fog ___________________.
22. Koje škodljive sastojke izbacuju motorna vozila u atmosferu (dopuniti)?
a) olovo b) ___________________________
v) azotne okside g) ___________________________ .
23. Koje se štetne materije javljaju pri sagorevanju (dopuniti)?
a) ________________________ b) oksidi sumpora
v) oksidi ugljenika g) _________________________ .
89
24. Koje gorivo u sebi sadrži više sumpora (zaokruži tačan odgovr)?
a) gasovito b) lož ulje v) mrki ugalj.
25. Koje gorivo sadrži više pepela (zaokruži tačan odgovor)?
a) lož ulje b) gasovito v) mrki ugalj.
26. Koje gorivo manje zagađuje atmosferu (zaokruži tačan odgovor)?
a) mrki ugalj b) lož ulje v) gasovito.
27. Kako se zovu sve atmosferske padavine koje u sebi sadrže zagađujuće materije (azot,
sumpor, i dr.) iz industrije i domaćinstava?
Odgovor: ___________________________________ .
28. Koji su glavni zagađivači atmosfere (dopuniti)?
a)_________________________________ b) prašina i dim
v)________________________ g)oksidi azota
d) _____________________________ .
29. Na koji način ugljen-monoksid deluje štetno na organizam?
Odgovor:_______________________________________________________________
________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________ .
30. Za sprečavanje atmosferskog zagađivanja koriste se:
a) kolektori pare b) _________________________________
v) _________________________________ g) “cikloni”.
31. Šta su to fotohemijski zagađivači?
Odgovor:_______________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________ .
32. Koliko litara vazduha dnevno unosi čovek disanjem?
Odgovor: ________________________________________ .
33. Koja se od navedenih stranih materija ne nalazi u zagađenom vazduhu
(zaokruži tačan odgovor)?
a) sumpor-dioksid b) ugljen-monoksid
v) ugljovodonici g) fozgen.
34. Čvrste čestice, koje se nalaze u vazduhu, potiču od (dopuniti):
a) _______________________________ b) industrijskih procesa
v) _______________________________ .
90
35. Dopuni rečenicu:
“Pri procesu sagorevanja stvaraju se sledeće čvrste čestice: leteći koks, leteći
___________ i __________ .”
36. Delujući na čoveka, zagađeni vazduh povećava broj (dopuniti):
a) asmatičara b) ______________________________
v)_________________________ g) kardiovaskularnih oboljenja.
37. Osim na čoveka, štetni sastojci vazduha deluju i na:
a)__________________________ b)__________________________
v) __________________________.
38. Koje materijalne štete može prouzrokovati zagađen vazduh?
a) _________________________________________________________
b) _________________________________________________________ .
39. Zagađeni vazduh prlja (dopuniti):
a) rublje b) ______________________________
v) zavese g) ______________________________
d) stanove .
40. Dopuni rečenicu:
“Četinarske šume su naročito osetljive na _____________ i njegova jedinjenja.”
41. Koja se opasna supstanca oslobađa sagorevanjem ogromnih količina uglja u
termoelektranama?
Odgovor: ____________________________ .
42. Ko je najveći izvor zagađenja vazduha u gradovima?
Odgovor: ____________________________ .
43. Smog je mešavina zagađujućih (zaokruži tačan odgovor):
a) predmeta b) gasova.
44. Osnovni izvori zagađenja vazduha jesu (dopuniti):
a) industrija b) _______________________ .
45. Šta je rezervisano za za pušače u mnogim razvijenim državama?
Odgovor: _______________________________________________ .
46. Globalne posledice zagađivanja vazduha su (dopuniti):
a) globalno zagrevanje b) ozonske rupe v) _________________________ .
47. Šta sadrži gradski vazduh?
Odgovor: __________________________________________ .
91
48. Zbog čega ozelenjavanje prostora u kome dolazi do aerozagađenja predstavlja
posebnu meru zaštite vazduha?
Odgovor: ___________________________________________________ .
49. Šta se dešava sa ozonskim omotačem kada se u atmosferi nalaze gasovi koji sadrže
hlor?
Odgovor: ___________________________________________________ .
50. Do kakvih je posledica dovelo povećanje koncentracije gasova koji sadrže hlor u
atmosferi?
Odgovor: ___________________________________________________ .
51. Biljke oslobađaju kiseonik iz (zaokružiti tačan odgovor):
a) azota b) vodonika v) ugljen-dioksida.
52. Šta je respiracijski volumen odraslog čoveka?
Odgovor:
___________________________________________________________________ .
53. Šta izaziva aerozagađewe kod poljoprivrednih kultura ?
Odgovor: _________________________________________ .
54. Šta izaziva aerozagađenje kod poljoprivrednih kultura (zaokružiti tačan odgovor)?
a) veći prinos poljoprivrednih kultura b) masovnu sterilnost poljoprivrednih kultura.
55. Osnovne mere zaštite vazduha su (dopuniti):
a) praćenje stanja b) ________________________________________
v) redukcija zagađujućih materija g) prečišćavanje.
VODA
1. Šta je to hidrosfera?
Odgovor:_______________________________________________________________.
2. Postoje tri procesa kruženja vode u prirodi. Navedi koji su:
a) _________________________________________
b) _________________________________________
v) ________________________________________ .
3. Voda pokriva zemljinu površinu sa (zaokruži tačan odgovor):
a) 154x106 km2 b) 692x102 km2 v) 367x102 km2.
92
4. S obzirom na mesto pojave u prirodi, prirodne vode dele se na:
a) _________________________________________
b) _________________________________________
v) _________________________________________ .
5. Koliki je deo vode na površini Zemlje u obliku morske vode?
Odgovor: ______________________________________ .
6. Koliki se deo vode nalazi u vidu leda na polovima i vrhovima visokih
planina?
Odgovor: ______________________________________ .
7. Koliki je deo vode na Zemlji u vidu podzemne vode, reka i jezera?
Odgovor: ______________________________________ .
8. Pokazatelji kvaliteta i higijenske ispravnosti vode za piće svrstani su u
tri grupe:
a) __________________________________________
b) __________________________________________
v) __________________________________________ .
9. Laboratorijski pregled vode za piće obuhvata sledeće pokazatelje:
a)__________________________________________
b)__________________________________________
v)__________________________________________
g)__________________________________________ .
10. Prosečna dnevna potreba čoveka za pitkom vodom iznosi:
Odgovor: ________________________________________ .
11. Dopuni rečenicu:
“Kad gubitak vode pređe ____ % od ukupne telesne mase, nastupa smrt.”
12. Za potrebe potrošača, voda za piće javlja se u dva oblika:
a) _______________________________________
b) _______________________________________ .
13. S obzirom na biološke pokazatelje, čista voda, u mesnom vodovodu, i flaširana
prirodna voda, ne sme da sadrži (zaokruži netačne odgovore):
a) Eshcerichia-coli b) fekalne koliforme
v) sulfito redukujuće klostridije g) alge
d) Streptococcus faecalis đ) proteus vrste
e) parazite.
93
14. Dopuni rečenicu:
“Hemijski, voda je jedinjenje _____________ i _________________.”
15. Fizičke osobine sirove vode su (dopuniti):
a) boja b) miris i ukus v) _______________________
g) temperatura d) _______________________
đ) _________________ .
16. Koje se zarazne bolesti mogu preneti vodom (dopuniti)?
a) trbušni tifus b) ______________________________
v) kolera g) paratifus d) ______________________________.
17. Koliko ljudi u svetu umire godišnje zbog zagađenja vode?
Odgovor: _________________________________.
18. U kojoj državi i koje godine je izbila najveća epidemija infektivnog hepatitisa?
Odgovor:______________________________________________________________ .
19. U kojoj državi i koje godine je izbila najveća epidemija trbušnog tifusa?
Odgovor:_______________________________________________________________.
20. Da li povišenje standarda života dovodi do izmene potrošnje
vode (zaokruži tačan odgovor)?
a) da b) ne.
21. Povišenje temperature prirodne vode (zaokruži tačan odgovor):
a) smanjuje sadržaj kiseonika u vodi
b) nema nikakvog uticaja na sadržaj kiseonika
v) povećava sadržaj kiseonika u vodi.
22. Higijenski neispravnu vodu za piće pije u Republici Srbiji (zaokruži tačan odgovor):
a) 50% stanovništva b) 40% stanovništva v) 30% stanovništva.
23. Kolika je dozvoljena koncentracija rezidualnog hlora slobodnog u vodi za
piće (zaokruži tačan odgovor):
a) do 1,0 mg/l b) do 1,5 mg/l v) do 0,5 mg/l .
24. Koliki treba da bude najmanji sadržaj mangana (mg/l) u vodi za piće?
Odgovor: ___________________________________.
25. Zašto se vrši fluorisanje vode?
Odgovor:_______________________________________________________________.
26. Koju tvrdoću treba da ima voda za piće (zaokruži tačan odgovor)?
a) 1o dH b) 10o dH v) 30o dH .
94
27. Koju temperaturu treba da ima voda za piće (zaokruži tačan odgovor)?
a) 273 - 279 K b) 281- 285 K v) 278 - 280 K .
28. Za dezinfekciju pitke vode koristi se (zaokruži tačan odgovor):
a) pečeni kreč (CaO) b) hlorni kreč (Ca(OCl)Cl) v) gašeni kreč (Ca(OH)2)
.
29. Dopuni rečenicu:
“Dezinfekcija pitke vode vrši se da bi se unišile ___________ bakterije, popravio miris i
_______ vode i odstranile ______________ primese.”
30. Za koju vodu kažemo da je tvrda?
Odgovor:______________________________________________________________ .
31. Dopuni jednačinu kojom se predstavlja dezinfekcija vode gasovitim hlorom (Cl2)!
H2O + Cl2 = ____ + HClO .
32. Navesti načine snabdevanja vodom većih gradova:
a)________________________ b) ________________________ .
33. Kod pripreme vode za piće, kao koagulant koristi se (zaokruži tačan odgovor):
a) kalcijum-sulfat (CaSO4) b) natrijum-sulfat (Na2SO4x10H2O)
v) aluminijum-sulfat (Al2(SO4)3x12H2O) .
34. Aktivni ugalj koristi se za smanjenje u vodi (zaokruži tačan odgovor):
a) mirisa b) temperature v) gvožđa (Fe).
35. Otpadna neprečišćena voda iz fabričkih potrojenja može li se koristiti za
polivanje bašta i povrtnjaka (zaokruži tačan odgovor)?
a) da b) ne.
36. Prema poreklu, otpadne vode dele se na:
a)__________________________ b) ____________________________
v) _________________________ g) ____________________________ .
37. Prema stepenu biološke razgradljivosti, kućne otpadne vode dele se na:
a) _________________________ b) ____________________________
v) _________________________.
38. Dopuni rečenicu:
“Industrijske otpadne vode dele se na ______________ razgradljive i biološki
_____________ .“
95
39. Glavni zagađivači površinskih voda su (dopuniti):
a) _____________________________ b) sulfati
v) _____________________________ g) fenoli
d) ____________________________ .
40. Navedi važnije indikatore fekalnog zagađenja u vodi!
a) ___________________________ b) ___________________________
v) __________________________ .
41. Jedan litar motornog otpadnog ulja može da zagadi (zaokruži tačan odgovor):
a) oko 1.000 lit. vode b) oko 100 lit. vode v) oko 1.000.000 lit. vode .
42. Zašto je jezerska voda čistija od rečne?
Odgovor:______________________________________________________________ .
43. Za koju vodu kažemo da je mineralna?
Odgovor:______________________________________________________________ .
44. Jedan kubni centimetar nafte pokriva (zaokruži tačan odgovor):
a) 20 kvadratnih metara b) 30 kvadratnih metara v) 12 kvadratnih metara .
45. Drugi naziv za deterđžente je:
Odgovor: ___________________________________ .
46. Dopuni rečenicu:
“Voda u kojoj ima sumporvodonika, ima neprijatan miris na _____________________“.
47. Koji od navedenih elemenata je esencijalan (zaokruži tačan odgovor)?
a) nikl b) živa v) mangan.
48. Organske supstance su (zaokruži tačne odgovore):
a) olovo b) polihlorovani bifenili v)hrom
g) fenol.
49. Zaštitu voda treba svesti na sledeće postupke (dopuniti):
a) ekološka istraživanja b) primenu ekoloških saznanja
v) ________________________________________________________.
50. Voda najčešće sadrži sledeće vrste mikroorganizama:
a)______________________ b)________________________
v)________________________ .
51. Kako zagađenje vode može uticati na zdravlje čoveka?
Odgovor: _____________________________________________ .
96
52. Kako se mogu prečistiti već zagađene vode?
Odgovor: _____________________________________________ .
53. Dopuni rečenicu:
“ Otpadne vode u vodenoj sredini narušavaju ___________________ ravnotežu.”
54. Toplotno zagrevanje vode u vodenim ekosistemima utiče na (zaokruži tačan
odgovor):
a) promene sastava neživog sveta b) promene sastava živog sveta.
55. Šta su jeli ljudi koji su oboleli od “ živine bolesti ”?
Odgovor: ___________________________________________________________ .
56. Kvalitena i higijenski ispravna voda za piće je izvor (zaokružiti tačan odgovor):
a) života b) bolesti.
57. Zagađivanje vode može da bude (dopuniti):
a) prirodno b) ______________________________ .
58. Veštačko zagađivanje voda deli se na (dopuniti):
a) fizičko b) hemijsko v) _________________________ .
59. Prirodno prečišćavanje otpadnih voda naziva se (zaokružiti tačan odgovor):
a) eutrofikacija b) _______________________________ .
60. Proces biološke razgradnje otpadnih voda, zasnovan na korišćenju metabolizma
mikroorganizama, može biti (dopuniti):
a) aeroban b) _______________________________ .
ZEMLJIŠTE
1. Šta predstavlja litosfera?
Ogovor:________________________________________________________________.
2. Na linije pored teksta označi zastupljenost, u procentima, hemijskih elemenata u
litosferi:
a) kiseonik ___________________________
b) silicijum ___________________________
v) aluminijum ___________________________
g) kalcijum ___________________________ .
3. Dopuni rečenicu:
“Kontinentalni deo litosfere zahvata oko ________ km2.”
97
4. Navesti tri sfere koje udruženim dejstvom stvaraju produktivno tlo.
a) _____________________________________
b) _____________________________________
v) _____________________________________ .
5. Tlo je nastalo kao rezultat dejstva dve vrste faktora na geološku podlogu Zemlje
(stene), i to:
a) _________________________________ b)
_________________________________ .
6. Od kojih komponenti se sastoji zemljište kao disperzivni sistem čestica različitih
veličina i
oblika?
a) _____________________________ b)
______________________________
v) _____________________________ .
7. Dopuniti rečenicu:
“U tlu se razlikuju _________________ i organski deo.”
8. Prema krupnoći, čestice, koje čine pedološki sloj zemljišta, mogu biti (dopuniti):
a) crnica (černozem) b) ___________________________________
v) crvenica i gajnjača g) __________________________________
d) aluvijalna zemljišta.
9. Šta je humus?
Odgovor:_______________________________________________________________.
10. Kroz zdravo zemljište lako prodiru (zaokruži tačne odgovore):
a) metali b) vazduh v) voda.
11. Pod pojmom nezdravo zemljište podrazumeva se (zaokruži tačan odgovor):
a) tlo zagađeno nečistoćama
b) tlo bogato crnom ili mrkom organskom materijom
v) zemljište krupnozne strukture sa dubokim podzemnim vodama.
12. U odnosu na čoveka, značaj zemljišta ogleda se kroz (zaokruži netačan odgovor):
a) obrađivanje i gajenje poljoprivrednih kultura b) stanovanje
v) građevinarstvo i građevinsku infrastrukturu
g) industrijsku eksploataciju sirovina iz zemljišta
d) deponovanje industrijskih otpada.
13. Dopuniti rečenicu:
“Nedostatak oligoelemenata je važan oblik uticaja kvaliteta ______________ na
_________________ ljudi.”
98
14. Manjak oligoelemenata u zemljištu znači malo u (dopuniti):
a) ____________________________________
b) ____________________________________ v) organizmu čoveka.
15. Manjak oligoelemenata u organizmu čoveka dovodi do (zaokruži tačan odgovor):
a) poremećaja zdravlja b) povišene temperature v) trbušnog tifusa.
16. Materije koje potiču iz zemljišta dele se prema fiziološkoj ulozi i količini uorganizmu
čoveka. Navedi koje su:
a) _________________________________________
b) _________________________________________
v) _________________________________________ .
17. Navedeni su neki mikroelementi. Na linije, pored hemijskih simbola, upiši
nazive mikroelemenata:
a) Na ___________________________
b) Mg ___________________________
v) Cl ___________________________ .
18. Od navedenih esencijalnih elemenata ili elemenata u tragovima, jedan ne
pripada tim elementima. Zaokruži element koji ne pripada:
a) gvožđe b) cink v) kiseonik g) jod.
19. Elementi Ni, Li i V zastupljeni su u zemljištu sa svega ____ % ili do ____ mg/l
pojedinačno. Dopiši brojeve koji nedostaju.
20. U higijenskom aspektu, osnovne prirodne karakteristike zemljišta su (zaokruži
netačan odgovor):
a) mehanička struktura b) krupnozrnasta struktura
v) vrsta i količina zagađujućih materija .
21. Idealne osobine zemljišta su (zaokruži tačne odgovore):
a) nizak sadržaj vlage b) velika količina vazduha v) sastav biocenoza u tlu.
22. Dopuniti rečenicu:
“Nosivost terena, velika debljina podzemnih voda (dublje od 2 m), dobra osunčenost i
slaba izloženost vetru su bitne _________________ zemljišta.”
23. Kakvo zemljište leti zagreva, a zimi dodatno rashlađuje objekte koji se na
njemu nalaze?
Odgovor:_______________________________________________________________.
24. Kakav je put vazduha kroz porozno, suvo i propustljivo zemljište?
Odgovor: ___________________________________.
99
25. Kolika je dnevna potreba ljudi za fluorom u mg (zaokruži tačan odgovor)?
a) 1,5 - 4,0 b) 0,5 - 1,0 v) 5,0 - 6,5 .
26. Koji je najveći zagađivač zemljišta?
Odgovor: __________________________________ .
27. Na koji način se poljoprivredno zemljište zagađuje različitim neorganskim
jedinjenjima?
Odgovor: __________________________________ .
28. Koji su direktni izvori zagađivanja zemljišta?
Odgovor: __________________________________ .
29. Koji izvori zagađuju zemljišta na velikim prostranstvima?
Odgovor:
____________________________________________________________________ .
30. Koja biljka je u stanju da živi na zemljištima bogatim arsenom?
Odgovor: __________________________ .
SISTEM PRAĆENJA ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE (MONITORING
SISTEM)
1. Kako se deli zagađivanje prema prirodi zagađivača (dopuniti)?
a) zagađujuće materije b) __________________ v) zagađivanje energijom.
2. Kako se deli zagađivanje prema tipovima (komponentama) životne sredine?
a) _______________ b) _______________ v) _______________ .
3. Kako se deli zagađivanje prema prirodi zagađujućih materija?
a) ___________________________ b) ____________________________ .
4. Kako se dele zagađujuće materije prema hemijskoj prirodi?
a) ___________________________ b) ____________________________ .
5. Kako se dele zagađujuće materije prema fizičkom stanju (dopuniti)?
a) gasovite b) _______________ v) __________________ .
6. Kako se vrši kontrola i monitoring životne sredine?
Odgovori: a) ___________________________ b) ____________________________ .
7.Šta je biohemijska indikacija zagađenosti organizma?
Odgovor:
________________________________________________________________
_______________________________________________________________________ .
100
8. Monitoring životne sredine je koninuirana kontrola i praćenje stanja životne sredine
koje se vrši sistematskim merenjem (zaokruži tačan odgovor):
a) indikatora b) pokazatelja v) parametara .
9. Monitoring je kontinuirano praćenje zagađenosti određene sredine (dopuniti):
a) na određenim tačkama b) pod istim uslovima v)
__________________________________ .
10. Monitoring tehnološkog procesa je monitoring životne sredine na samom izvoru
(zaokružiti tačan odgovor):
a) zagađivanja b) informacija v) poremećaja.
3. ČOVEK I UGROŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE
1. Filofenetsko stablo primata, iz kojeg je postao čovek, obrazovalo se pre oko (zaokruži
tačan odgovor):
a) 10 - 15 miliona godina b) 15 - 20 miliona godina v) 20 -– 25 miliona godina .
2. Šta znači Homo sapiens?
Odgovor: ___________________________________ .
3. Razumni čovek nastao je pre oko (zaokruži tačan odgovor):
a) 90 - 100 hiljada godina b) 140 -150 hiljada godina v) 100 - 120 hiljada godina .
4. Dopuniti rečenicu:
“Nekada direktno zavisan od prirode, čovek je bio sakupljač _______________ i
lovac.”
5. Kao deo životne sredine, tehnosfera je stvorena radom, uticajem i snagom volje i uma
(zaokruži tačan odgovor):
a) životinja b) čoveka v) biljaka.
6. Dopuniti rečenicu:
“Uticaj čoveka na životnu sredinu je _______________________ili destruktivan.”
7. Delujući konstruktivno, čovek stalno (zaokruži tačan odgovor):
a) uništava b) degradira v) proizvodi, deluje i stvara.
8. Dopuniti rečenicu:
“Destruktivnim delovanjem, čovek uništava i _____________________ životnu
sredinu.”
9. Pravilna upotreba prirodnih resursa, čuvanje, negovanje, zaštita i unapređenje životne
sredine predstavljaju preduslov opstanka na planeti Zemlji. Ovo treba da ima stalno na
umu (zaokruži tačan odgovor):
a) čovek b) flora v) fauna .
101
10. Antropogeni element biosfere je (zaokruži tačan odgovor):
a) delovanje flore na faunu b) delovanje čoveka na živi svet
v) delovanje faune na floru .
11. Pozitivan uticaj čoveka na životnu sredinu može se usmeriti (zaokruži tačne
odgovore):
a) zaštitnim aktivnostima b) rušilačkim aktivnostima v) zaštitnim merama.
12. Dopuni rečenicu:
“Čovek je _____________________ ali i sanator životne sredine.”
13. Čovek se pretvorio u prividnog gospodara životne sredine upotrebom (dopuniti):
a) _______________ mogućnosti b) fizičkih mogućnosti v) tehnoloških mogućnosti.
14. Preduslov opstanka čoveka na planeti Zemlji su (dopuniti):
a) pravilna upotreba prirodnih resursa
b) _________________________________________ životne sredine.
15. Dopuni rečenicu:
“Sada je uticaj homo sapiensa na životnu sredinu veoma snažan, svestran i često
___________________________.”
16. Najjače oružje čoveka kao zagađivača i sanatora jeste (dopuniti):
a) snaga b) volja v) ___________.
17. Na koji način čovek i njegove aktivnosti utiču negativno na životnu sredinu?
Odgovor: ________________________________ .
18. Ljudskim radom, uticajem i snagom volje i uma čoveka stvorena je (zaokružiti tačan
odgovor):
a) stratosfera b) tehnosfera v) troposfera.
19. Kao deo prirode, čovek je (zaokružiti tačan odgovor):
a) ekološko biće b) nerazumno biće.
20. Za razliku od čoveka, biljke i životinje nikada ozbiljno ne narušavaju biološku
ravnotežu.
a) da b) ne.
4. RADIOAKTIVNO ZRAČENJE I ZAŠTITA
1. Dopuni rečenicu:
“Radijacija je ______________ zračenja ili čestica iz nekog izvora.”
102
2. Jedinica za aktivnost radioaktivnog izvora je:
Odgovor: ___________________.
3. Postoje tri vrste jonizujućih zračenja:
a) alfa-čestice b) __________________ v) gama-zraci.
4. Postoje tri osnovna izvora prirodne (osnovne) radijacije (dopuni):
a) ________________ b) zemaljska v) zračenje iz radioaktivnih izvora.
5. Veštački radioizotopi se proizvode:
Odgovor: ___________________.
6. Osnovni izvori veštačkog zračenja su (dopuni):
a) _________________ b) nuklearne elektrane v) nuklearno oružje.
7. Postoje tri osnovne grupe radioaktivnih otpadaka (dopuni):
a) visokoradioaktivni otpaci b) otpaci srednje aktivnosti
v) __________________.
8. Jedinica za merenje apsorbovane doze jonizujućeg zračenja naziva se:
Odgovor: _________________.
9. Doze zračenja dele se na:
a) _______________________ b) ______________________.
10. Sva tri radioaktivna niza završavaju se:
Odgovor: _______________________.
11. Glavni izvori radioaktivnosti su (dopuniti):
a) probe nuklearnim oružjem b) __________________ otpad.
12. Radioaktivni otpad iz zdravstvenih ustanova, industrije, poljoprivrede i dr., sadrži
sledeće radioaktivne izotope (zaokružiti netačan odgovor):
a) jod b) fosfor v) zlato g) hlor.
13. Vreme poluraspada J-131 (jod) iznosi (zaokružiti tačan odgovor):
a) 10 godina b) 8 časova v) 10 minuta.
14. Jod (J-131), u našem organizmu, deponuje se u (zaokružiti tačan odgovor):
a) jetri b) kostima v) štitnoj žljezdi.
15. Koliko je vreme poluraspada stroncijuma Sr-90?
Odgovor: _________________________.
103
16. Šta se naziva vreme poluraspada (zaokružiti tačan odgovor)?
a) Vreme potrebno da se izvesna količina nekog radioaktivnog elementa smanji na
polovinu.
b) Vreme potrebno da se izvesna količina nekog radioaktivnog elementa smanji na
četvrtinu.
17. Stroncijum Sr-90, u našem organizmu, deponuje se u (zaokružiti tačan odgovor):
a) kostima b) štitnoj žljezdi v) jetri.
18. Koje je đubrivo radioaktivno (zaokružiti tačan odgovor)?
a) KCl b) NaNO3 v) Ca(H2PO4)2.
19. Krajnji proizvod raspadanja sva tri radioaktivna niza je (zaokružiti tačan odgovor):
a) olovo Pb-82 b) jod J-131.
20. Koje godine je Marija Kiri uvela u nauku pojam radioaktivnosti?
Odgovor: _______________.
21. Radijum je otkriven u Parizu 1898. godine. Ko ga je otkrio?
Odgovor: ___________________________.
22. Dopuni rečenicu:
“Radijum ima primenu u medicini, a upotrebljava se kod lečenja tumora i
____________”.
23. Da bi se dobio 1 gr radijuma, potrebno je preraditi rude (uranit) (zaokružiti tačan
odgovor):
a) 700 kg b) 50 kg v) 300 kg.
24. Godišnje se, prosečno, u jednoj zemlji, nagomila oko (zaokružiti tačan odgovor):
a) 10 m3 nuklearnog otpada b) 50 m3 nuklearnog otpada.
25. Dopuniti rečenicu:
“U cilju bolje kontrole, kod lica profesionalno izloženih dejstvu zračenja obično se
određuju ________________________.”
26. Radioaktivnost je osobina (zaokružiti tačan odgovor):
a) hemijskih elemenata b) radioaktivnih hemijskih elemenata.
27. Radioizotopi imaju (dopuniti):
a) isti redni broj u periodnom sistemu elemenata b)
___________________________________ .
104
28. Radioaktivne materije su materije čija specifična aktivnost prelazi (zaokruži tačan
odgovor):
a) 74 bekerela po gramu b) 47 bekerela po gramu v) 77 bekerela po gramu.
29. Radioaktivni oblak je oblak koji se stvara posle nuklearne eksplozije usled (zaokružiti
tačan odgovor):
a) podizanja prašine b) hlađenja vatrene lopte v) isparavanja vode.
30. Dovedite u vezu dole navedene pojmove tako što ćete napisati odgovarajuće slovo na
crtu.
a) radiološka kontaminacija otklanjanje radioaktivnih čestica
sa kontaminiranih površina ________
b) radiološka dekontaminacija kontaminacija vazduha, vode,
zemljišta, ljudi, živih bića i objekata
_________ .
5. BUKA I VIBRACIJE
1. Kod zvuka, odnosno buke, razlikuju se (dopuniti):
a) _______________ b) jačina zvuka v) _______________ .
2. Klasifikacija buke vrši se prema (dopuniti):
a) poreklu nastanka b) ________________ v) mestu nastanka.
3. Vibracije su zvučni talasi učestanosti manje od (zaokružiti tačan odgovor):
a) 15 Hz b) 16 Hz v) 17 Hz.
4. Dopuni rečenicu:
“Jedinica za merenje jačine zvuka naziva se bel, a deset puta manja jedinica
_______________ .“
5. Na levoj strani navedena su četiri stepena jačine buke, a na desnoj jačine u decibelima
(db). Upisivanjem odgovarajućeg slova na crtice, dovesti u vezu navedene podatke.
a) II stepen više od 120 dB _____
b) III stepen 40 - 50 dB _____
v) IV stepen 90 - 110 dB _____
g) I stepen 60 - 80 dB _____ .
6. Šta je, kao fizički pojam, zvuk?
Odgovor:
___________________________________________________________________ .
105
7. Šta su zvučni talasi?
Odgovor:
___________________________________________________________________ .
8. Buka je intezivna oko (zaokružiti tačan odgovor):
a) rampi za lansiranje raketa b) saobraćajnog vozila v) televizora.
9. Buka se meri (zaokružiti tačan odgovor):
a) štopericom b) termometrom v) objektivnim šumomerom.
10. Mere zaštite od buke dele se na (dopuniti):
a) opšte b) individualne v)
_______________________.
6. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA HRANE
1. Dopuni rečenicu:
“Pod pojmom hrane podrazumevaju se materije koje se koriste kao energetski i
____________________ materijal.”
2. Osnovni sastojci hrane su (dopuniti):
a) masti b) ugljeni hidrati v) _________________
g) mineralne materije d) vitamini.
3. Osnovni sastojci hrane učestvuju u izgradnji svih (zaokružiti tačne odgovore):
a) tkiva b) organa v) materija.
4. Životne namirnice obuhvataju (dopuniti):
a) oganske materije (hranu)
b) ______________________ (vodu) u slobodnom i vezanom stanju
v) druge materije.
5. Organske, neorganske i druge materije dodaju se životnim namirnicama radi
konzerviranja i popravke (dopuniti):
a) mirisa b) ukusa v) ____________________
.
6. Zbog nedostatka dovoljne količine hrane u svetu, od gladi umire godišnje oko
(zaokružiti tačan odgovor):
a) 10 miliona ljudi b) 20 miliona ljudi.
7. Zagađivači životnih namirnica su hemijskog ili biološkog porekla. Na levoj strani
navedeni su nazivi zagađivača hemijskog i biološkog porekla, a na desnoj njihovo
poreklo. Upisivanjem odgovarajućeg broja na crtice, dovedite u vezu navedene podatke.
1. pesticidi biološki zagađivač namirnica ________
2. mikozni organizmi hemijski zagađivač namirnica ________ .
106
8. Koliko se raznih hemikalija koristi u raznim fazama proizvodnje hrane, od njive do
trpeze?
Odgovor: ______________________________ .
9. Kroz namirnice, ljudski organizam deponuje aditive, konzervanse i veštačke boje, i to
oko (zaokružiti tačan odgovor):
a) oko 5 kg b) oko 2,5 kg.
10. Uneti u organizam, aditivi, konzervansi i veštačke boje se ne rastvaraju, već talože u
(dopuniti):
a) masnom tkivu b) _______________________ v) jetri .
11. Hrana se štiti u toku (zaokružiti netačan odgovor):
a) proizvodnje b) upotrebe v) prerade g) transporta d) lagerovanja.
12. Da bi se ukazalo na značaj izbora zdrave i kvalitetne hrane, navedene su neke
preporuke. Zaokruži netačnu preporuku!
a) Kad god je to moguće, konzumiraj organski gajene namirnice.
b) Kvalitetna i ekološka proizvodnja, od sirovine do distibucije, nas približava
konzumiranju nekontaminiranih namirnica.
v) Ne treba se upoznavati sa svim sastojcima i dodacima hrani.
13. Naučno kontrolisana primarna proizvodnja, setva, uzgoj i berba, meljava, prerada i
finalna proizvodnja predstavljaju tehnologiju proizvodnje (zaokružiti tačan odgovor):
a) zdrave hrane b) kvantitativne proizvodnje.
14. Proizvodi od najkvalitetnijih (vlastitih sirovina), koji su proizvedeni po
jedinstvenoj, savremenoj i ekološkoj tehnologiji, a kvalitetno prerađeni
upakovani u ekološku amblažu, predstavljaju filozofiju proizvodnje
(zaokružiti tačan odgovor):
a) kvalitetne i zdrave hrane b) higijenske hrane.
15. Koliko je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, bolesti uzorkovano
pogrešnom ishranom?
Odgovori: _________________ .
16. Zdrava hrana nema (zaokružiti tačan odgovor):
a) konzervanse b) vitamine.
17. Koju od navedenih krilatica preporučuju dijetetičari?
a) “Kontaminirane namirnice se brže kvare”
b) Zdrave namirnice se brže kvare.
18. Prirodna ishrana podrazumeva konzumiranje konditorskih proizvoda sa (dopuniti):
a) integralnim namirnicama b) neintegralnim namirnicama.
107
19. Koliko procenata integralnog brašna sadrže zdravi konditorski proizvodi?
Odgovor: _____________________ .
20. Dopuni rečenicu:
“Kvalitetna ishrana znači da treba jesti: raznovrsno; presno i bareno; puno povrća i
__________________.”
21. Totalna hemizacija poljoprivredne proizvodnje, a to znači i masovna primena
pesticida, herbicida, fungicida i drugih, počinje posle pompeznog proglašenja (zaokružiti
tačan odgovor):
a)“demografske revolucije ” b) "zelene revolucije"
v) "tehničko tehnološke revolucije".
22. Pri gajenju biljnih kultura treba koristiti pesticide koji (dopuniti):
a) imaju kraće vreme raspadanja b) daju najmanje_______________ .
23. Dokazano je prisustvo pesticida u mleku i mlečnim proizvodima. Koji pesticidi su u
pitanju?
Odgovor: __________________________________________________ .
24. Znatne količine nitrata konstatovane su u sledećim životnim namirnicama (dopuniti):
a) spanaću b) celeru v) _______________ g) kelju d)
_________________ .
25. Antibiotici dospevaju u organizam čoveka (zaokružiti netačan odgovor):
a) preko mesa lečenih životinja
b) zbog upotrebe biostimulatora u stočarstvu i živinarstvu
v) pri korišćenju antibiotika za konzerviranje hrane
g) preko vode za navodnjavanje poljoprivrednih kultura.
26. Prema nameni, pesticidi se dele na (dopuniti):
a) __________________ b) insekticidi v) fungicidi g) rodenticidi.
27. Za uništavanje insekata koriste se (zaokružiti tačan odgovor):
a) herbicidi b) algecidi v) insekticidi.
28. Za uništavanje glodara koriste se (zaokružiti tačan odgovor):
a) fungicidi b) rodenticidi v) insekticidi.
29. Za uništavanje korovskih biljaka koriste se (zaokružiti tačan odgovor):
a) herbicidi b) fungicidi v) insekticidi.
30. Dieldrin, endrin, paration pripadaju (zaokružiti tačan odgovor):
a) tenzidima b) fenolima v) pesticidima.
108
31. Rodenticidi su hemijski preparati za suzbijanje štetnih (zaokružiti tačan odgovor):
a) glodara b) puževa v) glista.
32. Koliko je registrovano pesticidnih preparata u našoj zemlji?
a) 470 b) 1200 v) 180.
33. Najvažniji put unošenja pesticida u organizam je putem (zaokružiti tačan odgovor):
a) vazduha b) vode v) hrane.
34. Korvicidi su sredstva za suzbijanje štetnih (zaokružiti tačan odgovor):
a) glista b) glodara v) ptica.
35. Koliki broj pesticida može, na bilo koji način, dospeti u životne namirnice?
Odgovor: ______________________ .
36. Da li je u životnim namirnicama dokazano prisustvo pesticida?
a) da b) ne.
37. Primenjeni pesticidi u životnoj sredini zagađuju (dopuniti):
a) vodu b) vazduh v) vegetaciju g) __________________ .
38. Nematocidi su sredstva za uništavanje (zaokružiti tačan odgovor):
a) puževa b) glista v) glodara.
39. Kao bojne otrove, SAD su koristile pesticide u (zaokružiti tačan odgovor):
a) Drugom svetskom ratu b) Koreji v) Vijetnamu.
40. Dubina tla, do koje mogu da prodru pojedini pesticidi, iznosi (zaokružiti tačan
odgovor):
a) oko 5 cm b) oko 10 cm v) oko 40 cm.
41. Prema vrsti jedinjenja, pesticidi se dele na ( dopuniti):
a) prirodna organska jedinjenja b) karbonate v) organo fosfate
g) hlorovane ugljovodonike d)
____________________________________________ .
42. Prema načinu delovanja, pesticidi se dele na (dopuniti):
a) stomačne otrove b) kontaktne otrove v) _________________.
43. Primenjeni u zatvorenim prostorijama, fumigantni pesticidni otrovi deluju preko
organa za (dopuniti):
Odgovor: ____________________________ .
44. Kada organizam čoveka primi veće količine pesticida dolazi do pojave (dopuniti):
____________________ trovanja.
109
45. Duže akumuliranje manjih doza pojedinih pesticida može da izazove sledeće promene
u organizmu čoveka (dopuniti):
a) mutagene b) ______________________ v) embriogene g)
teratogene.
46. Koji je pesticid primenjivan na udaljenosti više hiljada kilometara od Arktika, a čije
je prisustvo dokazano u vodama i pticama Arktika?
Odgovor: _________________________ .
47. Kao insekticidi upotrebljavaju se jedinjenja sledećih elemenata (zaokružiti netačan
odgovor):
a) arsena (PbHAsO4) b) žive (HgCl2) v) hlora(Cl2).
48. Dopuni rečenicu:
“Tenzidi su površinsko-aktivne supstance, koje služe za _________________ i
čišćenje”.
49. Koji je trgovački naziv za tenzide?
Odgovor: _____________________.
50. Deterđženti imaju sledeće karakteristike (zaokružiti netačan odgovor):
a) ne stvaraju penu b) skidaju prljavštinu
v) smanjuju površinski napon g) pomažu kvašenje.
51.Tenzidi imaju preimućstva u poređenju sa sapunom. Jedno navedeno nije preimućstvo
- koje?
a) nemaju alkalnu reakciju b) skuplji su
v) mogu se koristiti u tvrdoj vodi i kiseloj sredini.
52. Jedna od navedenih supstanci ne ulazi u sastav tenzida - koja?
a) neaktivna supstanca b) natrijum-perborat.
53. Vrste deterđženata su (dopuniti):
a) anjonski b) __________________ v) nejonogeni.
54. Koji je hemijski naziv omekšivača, koji se dodaje deterđžentu, za omekšavanje tvrde
vode?
Odgovor: ________________________________.
55. Proteolitički, dodati deterđžentima, enzimi koriste u mašinama za pranje veša za:
Odgovor: ________________________________.
56.U mašinama za pranje veša, biopranje podešeno je do temperature oko (zaokružiti
tačan odgovor):
a) 353 K ( 800 C) b) (363 K) 90 0 C v) (330 K) 600 C
110
57. Povećani sadržaji deterđženata menjaju fizičke osobine vode (dopuni):
a) boju b) miris v) _________.
58. Koja je negativna strana tenzida?
Odgovor: ________________________________.
59. Ko se, po pravilu, javlja u postojanoj peni?
Odgovor: ________________________________.
60. Dopuni rečenicu:
“Pena, koja ostaje dugo nerazgrađena, otežava rastvaranje _____________________ u
vodi”.
61. Pri kojoj koncentraciji tenzida se stvara postojana pena u vodi?
Odgovor: ________________________________.
62. Tenzidi, koji imaju veliku postojanost, nazivaju se (zaokružiti tačan odgovor):
a) “tvrdi” tenzidi b) “meki” tenzidi.
63. Uneti u organizam čoveka, deterđženti izazivaju (dopuni):
a) bolove u stomaku b) ___________________________ v) usporeno
disanje.
64. Da li pojedini deterđženti imaju kancerogeno dejstvo?
a) da b) ne.
65. Kao đubriva, koja se koriste za ostvarivanje visokih prinosa, koriste se (dopuni):
a) prirodna organska b) _________________________________.
7. OTPADNE MATERIJE
1. Otpad se javlja u vidu (dopuniti):
a) materije (materijalni otpad) b) _________________________________.
2. Prema agregatnom stanju, otpad se deli na (dopuniti):
a) čvrsti b) tečan v) __________________________
.
3. Otpad je (dopuniti):
a) definitivan b) ________________________________ .
4. Kada se može nedefinitivni otpad ponovo koristiti?
Odgovor: ______________________________________________________________ .
111
5. Otpadne materije se odlažu-odvode (dopuniti):
a) kontrolisano b) _________________________________ .
6. Osnovni kriterijumi za određivanje opasnog otpada su (dopuniti):
a) zapaljivost b) _________________________________
v) toksičnost g) ________________________________ .
7. Ko je proizvođač otpada?
Odgovor: ______________________________________________________________ .
8. Šta je kontrolisano odvođenje otpada?
Odgovor:
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________.
9. Šta je smeće?
Odgovor:________________________________________________________________
________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________ .
10. Šta su sekundarne sirovine?
Odgovor:
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________.
11. Na osnovu porekla, sav otpad se deli na (dopuniti):
a) komunalni b) ______________________________ .
12. Prema mestu nastajanja, sav otpad se deli na (dopuniti):
a) komunalni b) industrijski v) _____________________
g) _______________________ d) radioaktivni i nuklearni
đ) ______________________ .
13. Na osnovu sastava, sav otpad se deli na (dopuniti):
a) inertni b) _____________________________ .
14. Najbitnije osobine komunalnog čvrstog otpada su (dopuniti):
a) morfološki sastav b) ____________________________ v) ____________________
g) energetska moć d) ___________________________________ .
15. Od ukupnog komunalnog čvrstog otpada, rezidencijalni i komercijalni otpad u
razvijenim zemljama iznosi (zaokružiti tačan odgovor):
a) 80% b) 60-75% v) 88%.
112
16. Po svojim karakteristikama, industrijski otpad može biti (dopuniti):
a) neopasan b) _____________________________ .
17. Dopuni rečenicu:
“Radioaktivni otpad je opasan otpad, jer sadrži __________________________________
ili je njima kontaminiran.”
18. Podela prema nivoima aktivnosti je sledeća (zaokružiti netačan odgovor):
a) radioaktivni otpad niskog nivoa radioaktivnosti (više od 10 Bq/dm3),
b) radioaktivni otpad srednjeg nivoa radioaktivnosti (manji od 100 Bq/dm3),
v) radioaktivni otpad visokog nivoa radioaktivnosti (viši od 100 Bq/dm3).
19. Koji je drugi naziv za kompjuterski otpad?
Odgovor: ________________________________________________________ .
20. Prema podacima Evropske agencije za zaštitu okoline (EAA), preko 90% tehnoloških
otpadaka u EU završava na đubrištu zajedno sa (dopuniti):
a) živom b) olovom v) _________________________ g) ______________
d) i drugim potencijalno opasnim supstancama.
8. ZAŠTITA PRIRODE
1. Dopuni rečenicu:
“Čovek je ugrozio i _______________ opstanak na planeti Zemlji.”
2. Od čega zavisi budućnost savremene civilizacije?
Odgovor: ______________________________________________________ .
3. Zaštita životne sredine treba da bude ostvarena u skladu sa osnovnim načelima
(zaokružiti tačan odgovor):
a) održivog razvoja b) društvenog razvoja.
4. Osnovna načela održivog razvoja su (dopuni):
a) _______________________ g) pravičnost b) budućnost d) predostrožnost
v) _______________________ đ) sveobuhvatnost.
5. Osnovne postavke održivog razvoja su (dopuniti):
a) ekonomija b) energija v) ________________ g) socijalna pravda.
6. Živi svet su (dopuni):
a) čovek b) biljni svet v) __________________ svet.
113
7. Šta je biosfera?
Odgovor:_______________________________________________________________.
8. Na linije pored naziva upiši šta znače:
a) flora _________________________ b) fauna __________________________.
9. Rasprostranjenost flore i faune zavisi od dva osnovna činioca. Navedi te činioce:
a) ____________________________ b) ____________________________ .
10. U ovom trenutku na Zemlji postoji više stotina hiljada biljaka i cvetnica. Na
linije pored teksta upiši koje su to brojke.
a) Na Zemlji postoji oko ______________ vrsta biljaka.
b) Priroda raspolaže sa više od ________________ cvetnica.
11. Dopuniti rečenicu:
“Na planeti Zemlji živi oko ____________________ životinjskih vrsta”.
12. Čovek je pripitomio nekoliko desetina vrsta životinja. Navedi koliko vrsta
životinja uzgaja (zaokruži tačan odgovor)?
a) oko 50 b) oko 30 v) oko 70 .
13. Koliko se životinjskih vrsta istrebi svake godine?
Odgovor: __________________________ .
14. Masovno istrebljenje preti da uništi neke životinjske vrste. Navedi procente
istrebljenja:
a) ptica _________ % b) sisara _________ %
v) riba _________ %.
15. Dopuniti rečenicu:
“Svake godine nestane oko _________________ hektara šuma”.
9. DODATAK
1. Šta obuhvataju ekosistem i biosfera na Zemlji?
2. Koji su glavni izvori energije na našoj planeti?
3. Šta je fotosinteza?
4. Koji organizmi spadaju u razlagače?
5. Koji elementi, tj. njihovi laki atomi, poreklom iz životne sredine ulaze u sastav
organizama?
114
6. Po čemu se razlikuje kruženje materije od kruženja energije u ekosistemu?
7. Navedite drugo značenje izraza: proizvodjači (autotrofni organizmi); potrošači i
razlagači.
8. Kako svi hemijski elementi kruže u prirodi?
9. Šta je zagadjujuća materija?
10. Kako se može, prema izvoru, buka podeliti?
11. Šta su polutanti?
12. Šta je vazduh?
13. Šta je sanitarna deponija?
14. Definiši ugroženu životnu sredinu.
15. Šta se podrazumeva pod zaštitom prirode.
115
III ODGOVORI NA PITANJA IZ PROGRAMSKIH CELINA
1. EKOLOGIJA I ŽIVOTNA SREDINA
1. a) oikos; b) logos
2. b)
3. ...živih bića...…
4. ...živa bića...
5. b) hranu; v) vodu
6. b) voda; v) kopno
7. a) biotičke; b) abiotičke
8. a) orografski; b) edafski; v) klimatski
9. a) uzajamni odnos biljaka; b)uzajamni odnosi životinja; v)uzajamni odnos biljaka i
životinja
10. ...antropogeni...
11. b;v;a;g
12. a) životne oblasti kopna; b) životne oblasti kopnenih voda
13. b) natalitet; g) mortalitet
14. v;a;b
15. a) biotopa; b) biocenoze
16. a) struktura i dinamika; b) biološki odnosi; v) organska produktivnost
17. Neraskidivo jedinstvo žive i nežive prirode.
18. b) kruženje materije
19. a)
20. ... životinja...
21. v)
22. ...nežive...
23. a) atmosfera; b) hidrosfera; v) litosfera
24. a) biom mora; b) slatkovodni biom
25. 9;10;7;8;3;5;6;4;2;1
26. b,a
27. b) gornja (maksimum)
28. d) sumpora
29. b,a
30. Svetlosnu energiju
2. ZAGAĐIVANJE OSNOVNIH MEDIJA – VAZDUH, VODA I ZEMLJIŠTE,
ŽIVOTNE SREDINE I SISTEM PRAĆENJA NJIHOVOG ZAGAĐIVANJA I
ZAŠTITE
VAZDUH
1. a) troposfera; b) stratosfera; g) jonosfera
2. a) azot; b) kiseonik; v) ugljen-dioksid
3. ... jednog...
116
4. oko 12
5. 6 litara
6. a)
7. kiseonik
8. ... ultraljubičasto...kratkotalasne ...
9. a)
10. 350 kg
11. ...11x103 l...
12. a) ložišta; b) industrija; v) motorna vozila
13. a) CO2; b) CO
14. 20 miliona tona
15. a) 200 miliona tona; b) 50 miliona tona; v) 146 miliona tona
16. ...sluzi...vode
17. v)
18. a) 25-30%; b) 17-23%
19. nestane do 100.000 ha šume
20. ...100.000.000...
21. a) dim; b) magla
22. b) ugljen-monoksid; g) metanol
23. a) oksidi azota; g) leteći pepeo
24. v)
25. v)
26. v)
27. “kisele kiše”
28. a) ugljen-monoksid; v) oksidi sumpora; d) ugljovodonici
29. Spaja se sa hemoglobinom i smanjuje dopremanje kiseonika u tkiva, a
veće koncentracije dovode do smrti.
30. b) filtri; v) električni taložnici
31. Jedinjenja koja se u atmosferi stvaraju pod uticajem sunčeve vetlosti
(ugljovodonici zajedno sa oksidima azota).
32. Oko 14.000 litara
33. g)
34. a) vulkana; v) procesa sagorevanja
35. ...pepeo...čađ
36. b) bronhitičara; v) malignih oboljenja
37. a) biljke; b) životinje; v) materijalna dobra
38. a) korodiranje; b) ubrzano starenje i propadanje fasada zgrada
39. b) odelo; g) nameštaj
40. ...fluor...
41. sumpor-dioksid
42. automobilski saobraćaj
43. b)
44. b) saobraćaj
45. Posebne pušačke prostorije.
46. v) kisele kiše
47. mešavinu zagađujućih gasova
48. Zbog toga što zelene biljke vrše fotosintezu, tj. stalno proizvode nove neophodne
količine kiseonika, a u isto vreme vrše trošenje štetnog ugljen-dioksida.
49. Postaje sve tanji.
50. Do uništavanja na stotine hiljada molekula ozona.
51. v) ugljen-dioksida
52. Količina vazduha koji se udahne i izdahne
53. Masovnu sterilnost
54. b)
55. b) eliminacija uzroka
VODA
1. Hidrosfera je vodeni omotač Zemlje, koji čine sve vode na našoj planeti.
2. a) veliki proces kruženja vode; b) mali proces kruženja vode;
v) unutrašnji proces kruženja vode
3. v)
4. a) atmosferske; b) površinske; v) podzemne
5. Oko 97,3%
6. Oko 2,7%
7. Oko 0,6%
8. a) mikrobiološki; b) organoleptički; v) toksično hemijski
9. a) mikrobiološki; b) biološki; v) fizički; g) fizičko-hemijski;
10. 2,5 - 3 litra
11. ... 12...
12. a) flaširana prirodna voda; b) čista (prečišćena) voda u mesnom vodovodu
13. g); e)
14. ... vodonika....kiseonika
15. v) mutnoća; d) vrdoća; đ) alkalitet
16. b) bacilarna dizenterija; d) infektivni hepatitis
17. oko 10.000.000
18. Indija (decembar 1955. i januar 1956.)
19. Meksiko (1972.)
20. a)
21. a)
22. v)
23. v)
24. 0,05 mg/l
25. Radi smanjenja karijesa zuba.
26. b)
27. b)
28. b)
29. ... patogene... ukus... organske...
30. Koja sadrži veću količinu rastvorenih zemnoalkalnih soli.
31. HCl
32. a) reni bunari; b) akumulacije
117
33. v)
34. a)
35. b)
36. a) meteorske; b) kućne; v) industrijske; g) poljoprivredne
37. a) sveže otpadne vode; b) odstajale vode; v) trule (septičke) vode
38. ...biološki ...... nerazgradljive
39. a) amonijak; v) fosfati; d) deterđženti
40. a) amonijak (NH4OH), b) nitrati (NO2), v) veći utrošak kalijum-
permanganata ( KMnO4)
41. v)
42. Zbog lakšeg taloženja suspendovanog materijala, kao i većeg sadržaja
kiseonika.
43. To su one vode koje sadrže veću količinu mineralnih soli.
44. v)
45. tenzidi
46. pokvarena jaja
47. v)
48. b); g)
49. v) ekološku kontrolu onoga što se zbiva u njoj
50. a) bakterije; b) virusi; v) paraziti
51. Dovodi do pojava hidričnih epidemija.
52. Hemijskim i biološkim sredstvima.
53. ... ekološku ...
54. b) promene sastava živog sveta.
55. Ribu u čijim telima se nalazila živa.
56. a)
57. b) veštačko
58. v) biološko
59. b) samoprečišćavanje
60. b) anaeroban
ZEMLJIŠTE
1. Litosfera predstavlja čvrst stenovit omotač naše planete.
2. a) 50%; b) 30%; v) 7%; g) 4%
3. ....15x107...
4. a) stratosfera; b) litosfera; v) biosfera
5. a) klimatski; b) živi organizmi
6. a) čvrste; b) tečne; v) gasovite
7. ...mineralni...
8. b) pepeljuše i podzol; g) lateritna zemljišta
9. Humus je mrka ili crna organska materija u površinskom sloju zemljišta.
10. b); v)
11. a)
12. d)
118
13. ...zemljišta...zdravlje...
14. a) biljkama; b) organizmima životinja
15. a)
16. a) makroelementi; b) esencijalni elementi; v) nedovoljno ispitane
17. a) natrijum; b) magnezijum; v) hlor
18. v)
19. ...0,1...100...
20. b)
21. a), b)
22. ...karakteristike...
23 Zemljište koje ima slabu propustljivost atmosferskog taloga i veliku
vlažnost.
24. lak i uspešan
25. a)
26. poljoprivreda
27. prekomernim đubrenjem
28. smetljišta i deponije
29. kisele kiše i sušenje mnogih šuma
30. Viola arsenika
SISTEM PRAĆENJA ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE (MONITORING
SISTEM)
1. b) zagađivanje poljima sila
2. a) zagađivanje vazduha; b) zagađivanje vode; v) zagađivanje zemljišta
3. a) prema hemijskoj prirodi; b) prema fizičkom stanju
4. a) neorganske; b) organske
5. b) čvrste; v) tečne
6. a) monitoringom osmatranja; b) monitoringom praćenja
7. Praćenje biohemijskih poremećaja u organizmu.
8. v)
9. v) sa istim metodama
10. a).
3. ČOVEK I UGROŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE
1. v)
2. Razuman čovek
3. v)
4. ...hrane...
5. b)
6. ...konstruktivan...
7. v)
8. degradira
9. a)
119
10. b)
11. a), v)
12. ...zagađivač...
13. a) umnih
14. b) očuvanje, negovanje, zaštita i unapređenje
15. ...degradivan
16. v) um
17. destruktivnim delovanjem
18. b)
19. a)
20. a)
4. RADIOAKTIVNO ZRAČENJE I ZAŠTITA
1. ...emisija...
2. Bekerel
3. b) beta-čestice
4. a) kosmička radijacija
5. nuklearnom fisijom
6. a) nuklearni reaktori
7. v) niskoradioaktivni otpaci
8. grej
9. a) akutne; b) hronične
10. izotopom olova.
11. b) radioaktivni
12. g)
13. b)
14. v)
15. 28 godina
16. a)
17. a)
18. a)
19. a)
20. 1903.
21. Supruzi Kiri
22. ...raka
23. a)
24. a)
25. ... maksimalno dozvoljene doze.
26. b)
27. b) različit broj neutrona u atomskom jezgru
28. a)
29. b)
30. b,a.
120
5. BUKA I VIBRACIJE
1. a) boja zvuka; v) visina zvuka
2. b) izvoru
3. b)
4. ...decibel
5. v,g,b,a
6. Kao fizički pojam, zuk je mehaničko talasanje vazduha koje naše uši primaju kao
zvuk.
7. Zvučni talasi su treperenja tela kojim se proizvodi zvuk.
8. a)
9) v)
10. v) ekološke.
6. ZAGAĐIVANJE I ZAŠTITA HRANE
1. ...gradivni ...…
2. v) belančevine
3. a), b)
4. b) neorganske materije
5. v) izgleda
6. b)
7. 2,1
8. oko 60.000
9. b)
10. b) bubrezima
11. b)
12. v)
13. a)
14. a)
15. više od 70%
16. a)
17. b)
18. a)
19. 60-100%
20. ...žitarice…
21. b)
22. b)…rezidue
23. organo-hlorna jedinjenja (HCH, lindan, DDT)
24. v) kupusu, d) krompiru
25. g)
26. a) herbicidi
27. v)
28. b)
29. a)
121
30. v)
31. a)
32. a)
33. v)
34. v)
35. oko 200
36. a)
37. g) zemljište
38. b)
39. v)
40. v)
41. a) neorganska jedinjenja
42. v) fumigante otrove
43. disanje
44. akutnog
45. b) kancerogene
46. DDT ( 1,1,1 trihlor, 2,2 –bis-etan)
47. v)
48. ...pranje...
49. deterđženti
50. a)
51. b)
52. a)
53. b) katjonski
54. natrijum-tri-polifosfat
55. prethodno pranje
56. v)
57. v) ukus
58. stvaraju postojanu penu
59. mikroorganizmi
60. ... kiseonika...…
61. 0,5 mg/l
62. a)
63. b) povraćanje
64. a)
65. b) veštačka mineralna
7. OTPADNE MATERIJE
1. b) energije (energetski otpad)
2. v) gasoviti
3. b) nedefinitivan
4. Nakon dorade ili prerade.
5. b) nekontrolisano
6. b) reaktivan; g) eksplozivan
122
7. Pravno ili fizičko lice čijom delatnošću se proizvodi otpad.
8. Sakupljanje otpada i odvođenje koncentrisanim tokovima i tačno određenim putevima
do mesta konačnog odlaganja.
9. Otpaci koji se neposredno, odnosno reciklažom ne mogu koristiti kao sekundarne
sirovine, kao i otpaci nastali po izdvajanju sekundarnih sirovina, odnosno kao otpad
prilikom dorade ili prerade otpadaka u sekundarne sirovine. 10. Otpaci koji se mogu koristiti neposredno ili doradom, odnosno preradom (recklažom).
11. b) industrijski
12. v) hemijski; g) tehnološki; đ) kompjuterski
13. b) fermentabilni
14. b) srednja gustina; v) vlažnost; d) hemijski sastav.
15. b)
16. b) opasan
17. …radionuklide…
18. a)
19. “Sajber đubre”
20. v) kadmijumom; g) hromom.
8. ZAŠTITA PRIRODE
1. ...sopstveni...
2. Od efikasnosti čuvanja, zaštite i unapređivanja životne sredine.
3. a)
4. a) kvalitet životne sredine; v) kvalitet života
5. v) ekologija
6. v) životinjski
7. Oblast naseljena živim svetom.
8. a) biljke, b) životinje
9. a) osnovnih uslova biosfere, b) uticaja čoveka
10. a) 500.000, b) 200.000
11.. ...1.500.000...
12.. b)
13. 6.000
14. a) 13, b) 25, v) 34
15. ...17 miliona...
9. DODATAK
1. Kruženje energije i materije.
2. Svetlosna i toplotna energija sa Sunca.
3. Fizioloski proces u okviru kojeg se u hlorofilu zelenih biljaka proizvode složena
organska jedinjenja i transformise energija Sunca u hemijsku.
123
4. Bakterije i gljive.
5. a) vodonika, b) ugljenika, v) azota, g) kiseonika, d) natrijuma
6. Materija neprekidno kruži i ne izlazi iz ekosistema, a kruženje energije je nepovratni
proces i energija, u najvećoj meri, napušta ekosistem.
7. a) producenti, b) konzumenti, v) dekompozitori
8. Neprekidno kruže od nežive prirode ka živoj i od žive ka neživoj.
9. Zagadjujuća materija (zagadjujuća supstanca-polutanti) su ostaci onoga što
proizvodimo, koristimo i odbacujemo.
10. Može se podeliti u četiri grupe:
a) buka koju proizvode gradjevinske masine i oprema,
b) buka koju proizvode transportna sredstva i uredjaji,
c) buka koju proizvode motori i mašine,
d) buka od električnih ili elektronskih uredjaja i postrojenja.
11. Isto što i zagađujuća materija.
12. Smeša gasova koji čine atmosferu.
13. Posebno mesto za odlaganje materiojalnog (čvrstog) otpada.
14. Određeni deo prostora gde zagađenje ili rizik od zagađenja prevazilazi kapacitet
životne sredine.
15. Sistem izdvajanja, vrednovanja i zaštite predeonih celina ili prirodnih retkosti,
biodiverziteta i geodiverziteta.
124
IV TESTOVI I ODGOVORI
TEST 1
1. Suv i čist vazduh sadrži sledeće gasove (dopuniti):
a)____________________________ b) __________________________
v) ___________________________ g) argon.
2. Bez vazduha, istrenirani čovek može da izdrži (zaokruži tačan odgovor):
a) do 5 minuta b) od 3 do 5 minuta v) od 1 do 3 minute.
3. Na linije, pored teksta, označi hemijske formule:
a) ugljen-dioksid ________________ b) ugljen-monoksid
_________________ .
4. Reč “smog” je engleska kovanica, nastala od reči smoke i fog. Navedene engleske reči
znače (dopuniti):
a) smoke __________________ b) fog ___________________.
5. Kako se zovu sve atmosferske padavine koje u sebi sadrže zagađujuće materije
(azot, sumpor, i dr.) iz industrije i domaćinstava?
Odgovor: ___________________________________ .
6. Koliko litara vazduha dnevno unosi čovek disanjem?
Odgovor: ________________________________________ .
7. Koje gorivo manje zagađuje atmosferu (zaokruži tačan odgovor)?
a) mrki ugalj b) lož ulje v) gasovito.
8. S obzirom na mesto pojave u prirodi, prirodne vode dele se na:
a) _________________________________________
b) _________________________________________
v) _________________________________________ .
9. S obzirom na biološke pokazatelje, čista voda, u mesnom vodovodu, i flaširana
prirodna voda, ne sme da sadrži (zaokruži netačne odgovore):
a) Eshcerichia-coli b) fekalne koliforme
v) sulfito redukujuće klostridije g) alge
d) Streptococcus faecalis đ) proteus vrste
e) parazite.
10. Koliko ljudi u svetu umire godišnje zbog zagađenja vode?
Odgovor: _________________________________.
125
11. Dopuni jednačinu kojom se predstavlja dezinfekcija vode gasovitim hlorom
(Cl2):
H2O + Cl2 = ____ + HClO .
12. Prema poreklu, otpadne vode dele se na:
a)__________________________ b) ____________________________
v) __________________________ g) ___________________________ .
13. Jedan litar motornog otpadnog ulja može da zagadi (zaokruži tačan odgovor):
a) oko 1.000 lit. vode b) oko 100 lit. vode v) oko 1.000.000 lit. vode.
14. Dopuni rečenicu:
“Voda u kojoj ima sumporvodonika, ima neprijatan miris na
______________________.”
15. Dopuniti rečenicu:
“U tlu se razlikuju _________________ i organski deo.”
16. Kroz zdravo zemljište lako prodiru (zaokruži tačne odgovore):
a) metali b) vazduh v) voda.
17. Dopuniti rečenicu:
“Nedostatak oligoelemenata je važan oblik uticaja kvaliteta ______________ na
_________________ ljudi.”
18. Živi svet su (dopuniti):
a) čovek b) biljni svet v) __________________ svet.
19. Čovek je pripitomio nekoliko desetina vrsta životinja. Navedi koliko vrsta
životinja uzgaja (zaokruži tačan odgovor)?
a) oko 50 b) oko 30 v) oko 70 .
20. Šta znači Homo sapiens?
Odgovor: ___________________________________ .
21. Dopuniti rečenicu:
“Uticaj čoveka na životnu sredinu je _______________________ili destruktivan.”
22. Čovek se pretvorio u prividnog gospodara životne sredine upotrebom (dopuniti):
a) _____________ mogućnosti b) fizičkih mogućnosti v) tehnoloških mogućnosti.
23. Postoje tri vrste jonizujućih zračenja:
a) alfa-čestice b) __________________ v) gama-zraci.
126
24. Koja je jedinica za merenje radioaktivnosti?
Odgovor: _________________________.
25. Radijum je otkriven u Parizu 1898. godine. Ko ga je otkrio?
Odgovor: ___________________________.
26. Radioaktivni otpad iz zdravstvenih ustanova, industrije, poljoprivrede i dr., sadrži
sledeće radioaktivne izotope (zaokružiti netačan odgovor):
a) jod b) fosfor v) zlato g) hlor.
27. Stroncijum Sr-90, u našem organizmu, deponuje se u (zaokružiti tačan odgovor):
a) kostima b) štitnoj žljezdi v) jetri.
28. Doze zračenja dele se na:
a) _______________________ b) ______________________.
29. Kod zvuka, odnosno buke, razlikuju se (dopuniti):
a) _______________ b) jačina zvuka v) _______________ .
30. Na levoj strani navedena su četiri stepena jačine buke, a na desnoj jačine u
decibelima (db). Upisivanjem odgovarajućeg slova na crtice, dovesti u vezu navedene
podatke.
a) II stepen više od 120 dB _____
b) III stepen 40 - 50 dB _____
v) IV stepen 90 - 110 dB _____
g) I stepen 60 - 80 dB _____ .
31. Osnovni sastojci hrane su (dopuniti):
a) masti b) ugljeni hidrati v) _________________
g) mineralne materije d) vitamini.
32. Zagađivači životnih namirnica su hemijskog ili biološkog porekla. Na levoj strani
navedeni su nazivi zagađivača hemijskog i biološkog porekla, a na desnoj njihovo
poreklo. Upisivanjem odgovarajućeg broja na crtice, dovedite u vezu navedene podatke.
1. pesticidi biološki zagađivač namirnica ________
2. mikozni organizmi hemijski zagađivač namirnica ________ .
33. Hrana se štiti u toku (zaokružiti netačan odgovor):
a) proizvodnje g) transporta
b) upotrebe d) lagerovanja.
v) prerade
34. Zdrava hrana nema (zaokružiti tačan odgovor):
a) konzervanse b) vitamine.
127
35. Koju od navedenih krilatica preporučuju dijetetičari?
a)“Kontaminirane namirnice se brže kvare”
b) Zdrave namirnice se brže kvare”.
36. Totalna hemizacija poljoprivredne proizvodnje, a to znači i masovna primena
pesticida, herbicida, fungicida i drugih, počinje posle pompeznog proglašenja (zaokružiti
tačan odgovor):
a) “demografske revolucije” b) "zelene revolucije"
v) "tehničko tehnološke revolucije".
37. Prema nameni, pesticidi se dele na (dopuniti):
a) ________________________ b) insekticidi
v) fungicidi g) rodenticidi.
38. Koji je trgovački naziv za tenzide?
Odgovor: _____________________.
39. Ko se, po pravilu, javlja u postojanoj peni?
Odgovor: ________________________________.
40. Masovno istrebljenje preti da uništi neke životinjske vrste. Navedi procente
istrebljenja:
a) ptica _________ % b) sisara _________ %
v) riba _________ %.
ODGOVORI
1. a) azot; b) kiseonik; v) ugljen-dioksid
2. a)
3. a) CO2, b) CO
4. a) dim, b) magla
5. “kisele kiše”
6. Oko 14.000 litara
7. v)
8. a) atmosferske, b) površinske, v) podzemne
9. g); e)
10. oko 10.000.000
11. HCl
12. a) meteorske, b) kućne, v) industrijske, g) poljoprivredne
13. v)
14. pokvarena jaja
15. ...mineralni...
16. b), v)
17. ...zemljišta...zdravlje...
18. v) životinjski
19. v)
20. Razuman čovek
21. ...konstruktivan...
22. a) umnih
23. b) beta čestice
24. Bekerel
25. Supruzi Kiri
26. g)
27. a)
28. a) akutne; b) hronične
29. a) boja zvuka; v) visina zvuka
30. v,g,b,a
31. v) belančevine
32. 2,1
33. b)
34. a)
35 b)
36. b)
37. a) herbicidi
38. deterđženti
39. a) mikroorganizmi
40. a) 13, b) 25, v) 34.
TEST 2
1. Prostor sa različitim oblicima nežive materije i odgovarajućim klimatskim osobinama
u kome živa bića žive je (zaokruži tačan odgovor):
a) stanište b) biocenoza v) biom.
(1 poen)
2. Najvažniji sastojak vazduha je?
Odgovor: ______________________________________________ .
(1 poen)
3. Smog je mešavina zagađujućih (zaokružiti tačan odgovor):
a) predmeta b) gasova.
(1 poen)
129
4. Zagađivanje vode može da bude (dopuniti):
a) prirodno b) _______________________________________ .
(1 poen)
5. Klasifikacija buke vrši se prema (dopuniti):
a) poreklu nastanka b) ___________________________________ v) mestu nastanka.
(1 poen)
6. Dopuni rečenicu:
„Čovek je ugrozio i ________________________ opstanak na planeti Zemlji.“
(1 poen)
7. Za koju vodu kažemo da je mineralna?
Odgovor: ____________________________________________________________
________________________________________________________________ .
(1 poen)
8. Elementi Ni, Li i V zastupljeni su u zemljištu sa svega ______ % ili do _____
mg/l. Dopiši brojeve koji nedostaju.
(2 poena)
9. Svaki eko sistem je izgrađen od dva osnovna dela:
a) ______________________________ b) __________________________________ .
(2 poena)
10. Na liniji pored naziva upiši šta znače:
a) flora _________________________________
g) fauna ________________________________ .
(2 poena)
130
11. Kako se vrši kontrola i monitoring životne sredine?
a) ___________________________________________________
b) __________________________________________________ .
(2 poena)
12. Dopuni rečenicu::
„Nedostatak oligoelemenata je važan oblik uticaja kvaliteta ________________ na
___________________________ ljudi.“.
(2 poena)
13. Koje se zarazne bolesti mogu preneti vodom (dopuniti):
a) trbušni tifus b) _______________________________________
v) kolera g) paratifus d) ___________________________________________ .
(2 poena)
14. Dopuni rečenicu:
„Industrijske otpadne vode dele se na ___________________________ razgradljive i
biološki ________________________________.“
(2 poena)
15. Za sprečavanje atmosferskog zagađivanja koriste se (dopuniti):
a) kolektori pare b) __________________________________
v) ___________________________________ g) „cikloni“.
(2 poena)
16. Sastavni delovi (osnovni mediji) životne sredine su (dopuniti):
a) vazduh b) ____________________________ v) ___________________________
.
(2 poena)
131
17. Kako se deli zagađivanje prema tipovima (komponentama) životne sredine?
a) _________________________________________________________________
b) _________________________________________________________________
v) ________________________________________________________________ .
(3 poena)
18. Najbitnije osobine komunalnog čvrstog otpada su (dopuniti):
a) morfološki sastav b) _____________________________________
v) ________________________________ g) energetska moć
d) __________________________________________________________ .
(3 poena)
19. Navesti tri sfere koje udruženim dejstvom stvaraju produktivno tlo.
a) _________________________________________________________________
b) _________________________________________________________________
v) ________________________________________________________________ .
(3 poena)
20. Glavni zagađivači površinskih voda su (dopuniti):
a) ___________________________ b) sulfati v) ___________________________
g) fenoli d) _________________________________ .
(3 poena)
132
21. Biološki faktori dele se na:
a) _________________________________________________________________
b) _________________________________________________________________
v) ________________________________________________________________ .
(3 poena)
22. Prema mestu nastajanja, sav otpad se deli na (dopuniti):
a) komunalni b) industrijski v) ______________________________
g) __________________________________ d) radioaktivni i nuklearni
đ) ___________________________________________________ .
(3 poena)
23. Suv i čist vazduh sadrži sledeće gasove (dopuniti)?
a) _________________________________ b) _________________________________
v) ___________________________________ d) argon.
(3 poena)
24. S obzirom na mesto pojave u prirodi, prirodne vode dele se na:
a) _____________________________ b) _____________________________
v) ____________________________ .
(3 poena)
25. Postoje tri procesa kruženja vode u prirodi. Navedi koji su:
a) _________________________________________________________________
b) _________________________________________________________________
v) ________________________________________________________________ .
(3 poena)
133
26. Laboratorijski pregled vode za piće obuhvata sledeće pokazatelje:
a) _________________________________________________________________
b) _________________________________________________________________
v) _________________________________________________________________
g) _________________________________________________________________ .
(4 poena)
27. Na liniji pored teksta označi zastupljenost, u procentima, hemijskih elemenata u
litosferi:
a) kiseonik ________________
b) silicijum ________________
v) aluminijum ________________
g) kalcijum _________________ .
(4 poena)
ODGOVORI
1. a)
2. kiseonik
3. b)
4. b) veštačko
5. v) izvoru
6. ...sopstveni...
7. To su one vode koje sadrže veću količinu mineralnih soli.
8. ...0,1...100...
9. a) biotop; b) biocenoza
10. v) biljke; g) životinje
11. a) monitoringom osmatranja; b) monitoringom praćenja
12. ...zemljišta...zdravlje...
13. b) bacilna dizenterija; d) infektivni hepatitis
14. ...biološki...nerazgradljive...
15. b) filtri; v) električni taložnici
16. b) voda; v) zemljište
17. a) zagađivanje vazduha; b) zagađivanje vode; v) zagađivanje zemljišta
18. b) srednja gustina; v) vlažnost; d) hemijski sastav
19. a) stratosfera; b) litosfera; v) biosfera
134
20. a) amonijak; v) fosfati; d) deterdženti
21. a) uzajamni odnos biljaka; b) uzajamni odnosi životinja; v) uzajamni odnos biljaka i
životinja
22. v) hemijski; g) tehnološki; đ) kompjuterski
23. a) azot; b) kiseonik; g) ugljen-dioksid
24. a) atmosferske; b) površinske ; v) podzemne
25. a) veliki proces kruženja vode; b) mali proces kruženja vode; v) unutrašnji proces
kruženja vode
26. a) mikrobiološki; b) biološki; v) fizički; g) fizičko-hemijski
27. a) 50 %; b) 30 %; v) 7 %; g) 4 %
135
LITERATURA
1.Savić I., Terzija V. (1996.):EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE, Zavod za
uđžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
2.Jovanović, dr M. P. (2002.):EKOLOGIJA VODE, Viša tehnološka škola za
nemetale, Aranđelovac.
3.Prodanović D. (1998.):EKOLOGIJA I ZAŠTITA VODE OD ZAGAĐENJA,
Monografija, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, VTŠ, Beograd,
Aranđelovac.
4.Stanković S (1977.):OKVIR ŽIVOTA, Glas, Beograd.
5.Žorž P. (1978.):SVE O ŽIVOTNOJ SREDINI, BIGZ, Beograd.
6.Đukanović M. (1991.):EKOLOŠKI IZAZOV, Elit, Beograd.
7.Zakon o zaštiti životne sredine, Službeni glasnik Republike Srbije, Beograd, 66/91.,
83/92., 53/93., 67/93., 48/94., 53/95.
8.Zakon o zaštiti životne sredine, Službeni glasnik Republike Srbije, Beograd,135/2004.
9.Lakušić D. (2002.):BIOLOGIJA za 7. razred osnovne škole, Zavod za uđžbenike i
nastavna sredstva, Beograd.
10.Grupa autora (1992.):ŠKOLSKA ENCIKLOPEDIJA, Prosveta, Beograd.
11.Grupa autora (1992.):ODBRANA I ZAŠTITA, Nauka, Beograd.
12.Feliks, prim. dr R. (1980.):UNAPREĐENJE I ZAŠTITA RADNE I ŽIVOTNE
SREDINE I SANITARNO ZAKONODAVSTVO, STANDARDNE METODE I
NORMATIVI, Niš.
13.Todorović M. (1988.):UPRAVLJANJE TEHNOLOŠKIM RAZVOJEM,
Savez inženjera i tehničara.
14.Kitanović B. (1979.):PLANETA I CIVILIZACIJA U OPASNOSTI, Štampa, Beograd.
15.Karabasil, mr D. (97/2002.):OPASNOST ZVANA VODA ZA PIĆE, Zaštita u praksi,
Beograd.
16.Vord B., Dibo R. (1977.):ZEMLJA PLANETA NAŠA, Glas, Beograd.
136
17.Rašić R.T. 1980.):DEZINFEKCIJA VODE ZA PIĆE, Reprint izdanja, Beograd.
18.Rašić R.T. (1985.):VODA ZA PIĆE, Priručnik za hlorisanje i pregled, Beograd.
19.Pantelić, dr M. (1988.): EKOLOGIJA, Beograd.
20.Grupa autora (1978.):HIGIJENA I TEHNOLOGIJA VODE ZA PIĆE, Udruženje za
tehnologiju vode, Beograd.
21.Jovanović, dr M. P. (2003.):PRIRUČNIK IZ ŽIVOTNE SREDINE, Ekološki savez
Aranđelovca, Aranđelovac.
22 Pujić, dr. M., Radinović, dr R., Perić, dr M., Obradović, dr P. (1992.):ODBRANA
I ZAŠTITA-DEFENDOLOGIJA, Nauka, Beograd.
23.Stevanović R. (1997.):ZBIRKA PROPISA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE,
Jugozaštita, Beograd.
24.Jovanović, dr M. P. (19/2002.):DEMOGRAFSKA, TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA I
ZELENA REVOLUCIJA, Zaštita u praksi, Beograd.
25.Injasio R. (2002.):KAKO SPASTI PLANETU, Politika, Beograd.
26.Vučić D. (1975.):SANITARNI USLOVI SNABDEVANJA VODOM I
UKLANJANJA
OTPADNIH MATERIJA, Udruženje za tehnologiju vode, Beograd.
27.Vujaklija M. (1975.):LEKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA, Prosveta, Beograd.
28.Grupa autora (2001.):BIOLOGIJA, Zavod za uđžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
137
Recommended
