1

ULAZI IZLAZI

KONTROLA

CRNA KUTIJA

UPRAVLJANJE SISTEMOM

O K R U E N J E

povratna sprega(feedback)

UVOD U INFORMACIONE SISTEME

INFORMACIONI SISTEM Informacioni sistem je sistem u kojem se veze izmeu objekata i veze sistema sa okolinom

ostvaruju razmenom informacija. Osnovni zadatak informacionog sistema je prikupljanje, obrada, arhiviranje, analiza i

diseminacija i informacija. Cilj informacionog sistema Obrada prikupljenih podataka u informacije, radi njihove transformacije u znanje za specifinu

(poslovnu) namenu.

Podatak sirova, nestrukturirana injenica znaenje zavisi od konteksta; materijal za dobijanje informacija Informacija: shvaen, iskorien podatak; podatak koji ukida ili smanjuje neodreenost (Norbert Winer) Znanje: Informacija koja moe da se primeni radi razumevanja i reavanja konkretnog problema ili aktivnosti

Khipu (Quipu) Jedan od najstarijih, ureenih sistema za prikupljanje, uvanje, obradu i distribuciju informacija Khipu potiu iz perioda Inka, 1400 1532 godine. Kraljevstvo Inka se prostiralo na teritoriji

dananjeg Ekvadora i centralnog ilea, sa glavnim gradom Kosko (Cuzco), u visokim Andima. U dokumentima kolonizatora stoji da su khipu korieni za prikupljanje, uvanje i slanje podataka

po trkaima irom kraljevstva. Sauvano ih je oko 600 u muzejima i privatnim kolekcijama irom sveta. Inke su koristile decimalni brojni sistem. Svaki konopac na khipu ima jedan ili vie vorova, koji

nose numeriko znaenje. Vrsta i boja konopca nose takoe razliite informacije.

Informacioni sistem elementi Podaci Procedure Veze Ljudi Softver Hardver

Sistem i okruenje DEF: Sistem predstavlja skup elemenata i njihovih meusobnih veza.

2

Poslovni infomacioni sistem

Model i modelovanje

Pojam i namena modela Model je simplifikacija (pojednostavljivanje) realnosti Model nekog sistema je apstrakcija tog realnog sistema iz odreenog ugla posmatranja Namena modela: bolje razumevanje sistema koji se razvija

Ciljevi modelovanja omoguava specificiranje strukture i ponaanje sistema daje ablon koji usmerava konstrukciju sistema dokumentuje projektne odluke koje se donose pomae vizuelizaciju sistema omoguava ispitivanje projektnih odluka po relativno niskoj ceni

Logiki i fiziki aspekti modela

Logiki model sistema opisuje postojanje i znaenje kljunih apstrakcija i mehanizama koji obrazuju prostor problema ili definiu arhitekturu sistema

Fiziki model sistema opisuje konkretnu softversku i hardversku kompoziciju

Statiki i dinamiki aspekti modela Realni sistemi imaju dinamiko ponaanje:

objekti se kreiraju i unitavaju objekti alju poruke nekim redosledom u mnogim sistemima spoljanji dogaaji izazivaju operacije nad objektima

Statiki aspekti modela se fokusiraju na njegovu strukturu (model podataka) Dinamiki aspekti modela se fokusiraju na njegovo ponaanje (model procesa)

ULAZIPodaciInformacijeInstrukcijeMogunosti

PROCESProgramiLjudiOpremaSkladita

IZLAZIIzvetajiGraficiProrauniTaktike

KontrolaDonosioci odlukaAutomatske kontrole povratna sprega

3

Modeli razvoja IS

Informacioni sistem kao model realnog sistema Modeli razvoja IS Model ivotnog ciklusa Iterativno-inkrementalni model Prototipski razvoj Spiralni model RAD (Rapid Application Development)

Model ivotnog ciklusa razvoja IS

Tradicionalna metodologija razvoja velikih informacionih sistema se oslanja na organizaciju

ivotnog ciklusa razvojnih procesa: faze razvoja koje proizvode informacioni sistem Model ivotnog ciklusa razvoja IS (Waterflall)

REALNI SISTEM

ULAZ IZLAZOBRADAULAZA STANJE IZLAZNATRANSFORMACIJAOBRADAULAZA STANJE

IZLAZNATRANSFOR

MACIJA

aplikacijeza auriranje

BAZAPODATAKA

generatoriizvetaja

INFORMACIONI SISTEM

analiza postoje eg

stanja projektovanje

aplikativno modeliranje

uvodjenje

odr avanje

definisanje strategije

4

1. Definisanje strategije procesi : Definisanje strategije i ciljeva razvoja IS u skladu sa strategijom i ciljevima preduzea Istraivanje savremenih pravaca razvoja informacionih sistema

Sagledavanje mogunosti savremenih informacionih tehnologija Utvrivanje mogunosti primene savremenih informacionih tehnologija

Definisanje plana razvoja IS 2. Analiza postojeeg stanja Analiza zahteva korisnika: Postupak odozdo-na-gore (bottom-up) Definisanje zahteva iz dokumenata : Ulazna dokumenta, Kartoteke, fascikle (skladita podataka) Izlazna dokumenta Uzorci izvetaja Organizacioni propisi o nainu rada

Da li postoje i koliko se potuju Da li postoji sluba interne standardizacije Da li su definisani normativi rada

Postupak odozgo-na-dole (top-down) Definisanje zahteva intervjuom Pripreme za izvoenje intervjua

Liste rukovodilaca i vremenski raspored intervjua, Teme za razgovor i potvrda termina, Izbor optih pitanja

Sagledavanje poslovanja top menadmenta Dekompozicija ciljeva, funkcija, procesa, potreba, problema, projekata, organizacije,

lokacije Odnosi tima i rukovodioca Definisanje prioriteta i preporuka

Dokumentovanje snimka stanja Strukturna sistem analiza jasna grafika specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom jasan i detaljan opis sistema (primenom metode apstrakcije, sistem se na viim nivoima

apstrakcije opisuje jasno, a na niim detaljno) logika specifikacija procesa, (kako sistem sada radi, kako budui sistem treba da radi)

Najei aktuelni nalazi snimka postojeeg stanja: Razvijene parcijalne aplikacije Nejedinstven sistem oznaavanja Nekonsultovani zahtevi korisnika Nepostojanje adekvatne dokumentacije

5

3. Projektovanje Analiza strukture sistema

Identifikacija procesa u sistemu Definisanje tokova podataka Definisanje skladita podataka Identifikacija interfejsa koji uestvuju u tokovima podataka

Izrada modela sistema Definisanje objekata sistema Definisanje veza i relacija izmeu objekata sistema

Definisanje naina realizacije informacionog sistema Izbor sistemskog softvera Izbor koncepta skladitenja podataka Izbor softverskih alata Utvrivanje nosilaca realizacije razvoja

Specifikacija potrebnih resursa 4. Aplikativno modeliranje Fizika realizacija IS Generisanje baza podataka Izrada aplikacija

Programiranje logike aplikacije Kreiranje grafikog interfejsa prema korisniku

Definisanje menija, izgleda formi, upita Definisanje standardnih izvetaja Testiranje aplikacija

Definisanje rasporeda softverskih komponenti 5. Uvodjenje IS Postavljanje i fiziko povezivanje opreme Instaliranje softvera

Instaliranje sistemskog softvera Postavljanje baze podataka Instaliranje aplikacija

Inicijalno formiranje baze podataka Izrada pomonih aplikacija za formiranje baze podataka Prikupljanje podataka za bazu podataka Unos podataka u pomone datoteke Preiavanje i sreivanje podataka Punjenje baze podataka

Obuka neposredni korisnici, priprema, operativno rukovodstvo, top menadment

6

6. Odravanje Korekcije, inovacije Najee poverava se specijalizovanoj firmi

detaljna analiza ! testiranje ! dokumentovanje !

Prednosti pristupa po Modelu ivotnog ciklusa U situacijama kada je poeljno:

predvideti sve mogunosti sistema odjednom; kada je neophodno povui iz upotrebe ceo zastareli sistem odjednom;

Rizici primene Modela ivotnog ciklusa Postoje faktori rizika koje je potrebno razmotriti prilikom vrednovanja ovog pristupa: kada zahtevi nisu dobro shvaeni; sistem je prevelik da bi se sve uradilo odjednom; oekuju se brze promene u tehnologiji; postoje brze promene u zahtevima; ogranieni resursi, npr. Ljudstvo/novac.

Nedostaci modela ivotnog ciklusa: 1. FRONTALNI PRISTUP, RAZVOJ SISTEMA U JEDNOM PROLAZU Analiza celog sitema, projektovanje celog sistema, implementacija celog sistema, uvoenje celog sistema 2. SLABA EFIKASNOST - DUGO VREME UVOENJA Realni rizik da se sistem promeni do zavretka svih faza ciklusa. 3. NISKA EFEKTIVNOST "U proseku, samo oko 30% novih informacionih sistema u potpunosti zadovoljava korisnika" citat iz ranih 80-tih godina SOFTVERSKA KRIZA

Iterativno-inkrementalni model

Naziva se i predplanirano poboljanje proizvoda, Zapoinje datim skupom zahteva, a razvoj vri kroz vie etapa. Prva etapa obuhvata deo zahteva, sledea etapa dodaje jo zahteva, i tako dalje, dok se sistem ne

zavri. Tokom svake etape, izvravaju se detaljno projektovanje inkrementa, aplikativno modeliranje,

softverska integracija i testiranja.

7

Iterativno inkrementalni razvoj Paradigma iterativno-inkrementalnog razvoja: PLANIRAJ MALO, ANALIZIRAJ MALO, PROJEKTUJ MALO, IMPLEMENTIRAJ MALO! Iterativno inkrementalni razvoj Iterativni ivotni ciklus: Planiran i organizovan Predvidiv Pravi izmene uz manje potrese Korisnik i projektant kroz proces formiraju pozitivan meusobni odnos Manje rizian

Prednosti Iterativno-inkrementalnog pristupa Prednosti ovog pristupa su u situacijama kada:

potrebno je brzo osposobljavanje sistema; meuproizvod treba da je raspoloiv za korienje; sistem je prirodno deljiv na inkremente; obezbeenje ljudstva/sredstava je inkrementalno. neke od problema je mogue ostaviti za kasnije cikluse

Rizici Iterativno-inkrementalnog pristupa ako zahtevi nisu dobro shvaeni; kada je poeljno realizovati sve mogunosti odjednom; oekuju se brze promene u tehnologiji; postoje brze promene u zahtevima; dugorono su ograniena sredstava (ljudstvo/novac).

analiza dizajn test inkrement 1

analiza dizajn test

. . . . . . .

inkrement n

Radnaaplikacija

kodiranje

kodiranje

8

Evolutivni prototipski razvoj IS Evolutivni model ivotnog ciklusa

Evolutivni model ivotnog ciklusa takoe razvija sistem kroz etape, ali se razlikuje od

inkrementalnog modela utoliko to podrazumeva da u poetku zahtevi nisu u potpunosti shvaeni, i da ne mogu biti definisani.

U ovom pristupu, zahtevi se delimino definiu unapred, a zatim se preciziraju, u svakoj sledeoj etapi.

Formiranje prvog prototipa na osnovu prioritetnih zahteva korisnika Viestruko ponavljanje ivotnog ciklusa, pri emu rezultat svake iteracije predstavlja jedan

relativno mali,korisniku znaajan deo projekta. KRITERIJUM: Dva do tri meseca razvoja za jedan inkrement

Jedan inkrement obuhvata samo nekoliko funkcija Prednosti evolutivnog pristupa Prednosti ovog pristupa su u situacijama kada je:

potrebno brzo osposobljavanje; privremeni softverski proizvod raspoloiv za korienje; sistem je prirodno podeljen na inkremente; snabdevanje ljudstvom/sredstvima je inkrementalno; postoje povratne informacije za razumevanje svih zahteva; olakano praenje promena u tehnologiji.

Rizici evolutivnog pristupa Ako su korisniku poeljne sve mogunosti odjednom; Kada je dugorono ogranieno obezbeenje sredstava (ljudstva, novca).

dopune, korekcije

prototipskoformiranjespecifikacijaKorisniki zahtev

evolutivni model

9

Spiralni model Verzija slina evolutivnom pristupu Podrazumeva realni sistem iji informacioni sistem je mogue nadgraivati u vie prolaza.

RAD (Rapid Application Development)

Zadatak: brzo programiranje (paralelni razvoj) Osnovna pretpostavka (i osnovno ogranienje):

jasno okruenje mala sloenost (jednostavan IS)

Da bi RAD bio uspean, projektanti moraju raditi sa krajnjim korisnicima, moraju biti iskusni u korienju potrebnih tehnika i alata, a oblast primene mora biti dobro poznata. Faze RAD 5 faza

Analiza okruenja Analiza podataka Analiza procesa Programiranje Test

Aplikacija je dekomponovana na makro funkcije koje se paralelno razvijaju

2) Planiranje 3) Analiza rizika

4) Projektovanje

inicijalni snimak zahteva

prvi prototip

6) Evaluacija od korisnika

1) Interakcijasa korisnikom

5) Implementacija

10

Fiziko modeliranje: Arhitektura IS

Arhitekrura IS - Istorija: Jednoslojna arhitektura Dvoslojna arhitektura Troslojna arhitektura

Troslojna arhitektura Karakteristike troslojne arhitekture

U troslojnom generikom modelu jasno se odvaja upravljanje podacima, aplikaciona logika i korisniki interfejs.

Prilagodljiva je brzim promenema, kako u korisnikom (poslovnom), tako i u implementacionom (tehnolokom) okruenju.

Troslojna arhitektura Omoguava transparentno povezivanje korisnikih aplikacija sa razliitim izvorima podaka na

raznim platformama, a ne samo sa jednim serverom baze podataka. Sutinu ove arhitekture odraava srednji sloj koji se razliito naziva: aplikacioni server,

transakcioni server, server komponenti, server poslovnih pravila, ime se posebno istie neka funkcionalnost ovoga sloja.

Troslojna arhitektura je generika za vieslojne arhitekture koje postaju opteprihvaeni standard. Koncept distribuiranih softverskih komponenti (CORBA, DCOM, Java Beans) omoguava da se i

komponente srednjeg sloja distribuiraju U njima se razliite funkcije srednjeg sloja (middleware) raslojavaju, da bi se preko veeg broja

slojeva, odnosno veeg stepena indirekcije, omoguila vea modularnost, heterogenost i elastinost sistema.

Primer vieslojne arhitekture

KLIJENT(Prezentacioni sloj)

POSLOVNI SLOJAPLIKACIONI SERVER

IZVORI PODATAKA(BP)

11

Verzije arhitektura

Servisno orijentisana arhitektura (SOA)

SOA predstavlja nain projektovanja IT sistema koji omoguava razliitim aplikacijama na

razliitim nivoima da razmenjuju podatke bez obzira na kom se operativnom sistemu izvravaju i na kom su programskom jeziku napisane.

SOA predstavlja model u kome se funkcionalnosti dekomponuju na razliite jedinice (servise), koji se mogu nezavisno distribuirati putem mree i kombinovati sa drugim servisima radi stvaranja kompleksnijih biznis aplikacija.

Servisi komuniciraju izmedju sebe putem razmene podataka ili putem koordinacije aktivnosti izmedju dva ili vie servisa.

Arhitektura SOA servisa

12

Prednosti SOA arhitekture Bra i jeftinija izgradnja novih usluga ili aplikacija Bolji kvalitet aplikacija Manji trokovi odravanja sistema

Distribuirana arhitektura osnovni pojmovi

Distribuirana baza podataka fiziki delovi baze se nalaze na razliitim vorovima mree Federativne (viestruke) baze podataka virtuelna integracija razliitih baza Paralelne arhitekture podtipovi:

deljiva memorija deljivi diskovi nita deljivo nezavisni procesori sa sopstvenom memorijom, u mrei velike brzine

Distribuirane baze podataka kolekcija vorova sa lokalnim SUBP i sposobnou kolaboracije sa bazama na drugim vorovima karakteristike:

lokalna autonomija (obrade, uvanje podataka) logiki jedinstvena velika baza podataka

* Sistemi za Upravljanje Bazama Podataka, Data Base Management Systems - DBMS Prednosti DSUBP (Distribuirani sistemi za upravljanje bazama podataka (DDBMS)) Poveana pouzdanost i raspoloivost (metoda: replikacija) Poboljane performanse sistema

(metoda: fragmentacija) Jednostavniji rast sistema (proirivanje lokalnih baza, dodavanje vorova)

Aplikativno modeliranje

Definisanje menija Dodela rola

Definisanje formi i upita Bez suvinih efekata

Definisanje izvetaja Kriterijumi: Frekvencija, sort

Preporuke za projektovanje ekrana Osnovni ciljevi koje treba da zadovolji dobro projektovani ekran:

odraava potrebe korisnika, razvijen unutar fizikih ogranienja koja namee radna stanica, efikasno iskoriava mogunosti softvera, ostvaruje poslovne ciljeve sistema za koji je projektovan.

Smernice: jednostavnost, jasnoa - elementi grupisani po znaenju razumljivost

13

PRINCIPI: ravnotea - stabilizacija ili ravnotea ekrana , regularnost - uniformnost elemenata bazirana na nekim principima ili planu, simetrija - osno dupliciranje, predvidljivost - konvencionalni red ili plan , ekonomija - razumno korienje elemenata displeja , sekvencijalnost - ka najvanijim i najznaajnijim informacijama, jedinstvenost - povezanost elemenata koji su vidljivi u jednom segmentu, proporcionalnost - estetski prijatnija, grupisanje - organizovanje ekrana u fukcionalne, semantike grupe

Korienje boja

crvena = stop ili opasnost uta = opreznost zelena = idi dalje ili normalno

CASE - Computer Aided Software Engineering CASE tools alati za proizvodnju softvera

Uspenim korienjem pravilno odabranog CASE lata moe se: minimizirati vreme i trud (kotanje) razvoja softvera, viestruko poveati produktivnost u izradi softvera, podii nivo kvaliteta, poveati pouzdanost, standardizovati proizvedeni softver.

CASE arhitektura

Alat za dijagrame Alat za opise Alat za prototipAlat za upravljanje

kvalitetom swAlat za

dokumentacijuGenerator

programskog koda

model sistema

opis i specifikacija

sistema

prototipsistema

izvetaj o kvalitetusistema

projektna isistemska

dokumentacijaprogramski

kod

Sadraj CASE repozitorijasmeten

na server, kako bi bio

svima dostupan

Alat za dijagrame Alat za opise Alat za prototipAlat za upravljanje

kvalitetom swAlat za

dokumentacijuGenerator

programskog koda

model sistema

opis i specifikacija

sistema

prototipsistema

izvetaj o kvalitetusistema

projektna isistemska

dokumentacijaprogramski

kod

Sadraj CASE repozitorijasmeten

na server, kako bi bio

svima dostupan

14

Podela CASE alata horizontalna

za vie faze ivotnog ciklusa (analiza, dizajn) za srednje faze ivotnog ciklusa (izrada aplikacija, implementacija) za nie faze (podrka eksploataciji)

vertikalna upravljanje, planiranje, praenje tehniki alati podrka projektu (renici, skladita)

prema broju korisnika jednokorisniki viekorisniki (mreni)

Najpoznatiji CASE alati

BpWin ErWin Oracle Designer Rational Rose PowerDesigner Artist - FON

Standardizacija u oblasti SOFTVERSKOG INENJERSTVA

Definicije standarda Standard je potvren uzorak u odnosu na koji drugi predmeti mogu da budu mereni ili procenjeni Standard je objavljen dokument koji sadri tehnike specifikacije ili druge kriterijume neophodne

da osiguraju da e materijal ili metoda dosledno da zadovolji potrebe za koje je predvien Danas, kada govorimo o standardima, razlikujemo standarde za:

proizvod (hardver, softver, procesne materijale i usluge) procese sisteme

Pozicija standarda u organizaciji

Kako raditi u konkretnoj organizaciji?

Standard

Najbolja praksa

Primenjen sistem

Organizacioni propisi i procedure

Standard

Najbolja praksa

Primenjen sistem

Organizacioni propisi i procedure

ta treba raditi?ta treba raditi?

Kako e se raditi?Kako e se raditi?

Kako raditi u pojedinoj oblasti?Kako raditi u pojedinoj oblasti?

15

Osnovni principi na kojima je izgraena standardizacija Dobrovoljnost u prihvatanju Otvorenost Participacija u donoenju standarda svih relevantnih strana (proizvoaa, korisnika, drave,

nauno-istraivakih institucija, ...) Globalni pristup Najbolja praksa

ISO - Meunarodna organizacija za standardizaciju Osnovan je 23. februara 1947. Preko 13.000 standarda 140 zemalja 2830 tehnikih tela

186 tehnikih komiteta 576 tehnikih potkomiteta 2057 radnih grupa 30000 strunjaka

Savezni zavod za standardizaciju (danas, Institut za standardizaciju) je lan ISO-a od 1. januara 1950.

Tvorci softverskih standarda ISO/IEC JTC1 radne grupe i nacionalna tela; IEEE Komitet za standarde softverskog i sistemskog inenjerstva S2ESC; Vladine agencije; Industrijski konzorcijumi.

Ciljevi standardizacije u informacionim tehnologijama definisanje zajednikog okvira koji e omoguiti da svi koji su ukljueni u proces razvoja,

projektovanja i upravljanja softverom govore istim jezikom obezbeivanje osnove za komunikaciju izmeu IS obezbeivanje preduslova za zajedniko uee na projektima razliitih strana obezbeivanje potrebnog okvira za razvoj i implementaciju softvera definisanog kvaliteta

Oekivanja korisnika po pitanju kvaliteta softvera Softverski sistemi moraju da rade ono za ta su predvieni. (Moraju da obavljaju zahtevane

aktivnosti.) Moraju da izvravaju specifine zadatke tano ili bar da budu zadovoljavajui. (Moraju aktivnosti

da obavljaju na pravi nain.) Najznaajniji ISO standardi u oblasti IS ISO 12207 model ivotnog ciklusa softvera ISO 20000 upravljanje IT uslugama ISO 27000 sistem upravljanja informacionom sigurnou

16

ISO 12207 Procesi ivotnog ciklusa softvera

Prikaz standarda 12207 Procesi ivotnog ciklusa softvera Ideja za donoenjem ovog standarda nastala je 1988. Tokom 6 godina i preko 17.000 utroenih radnih sati, objavljen je avgusta 1995. Uestovali su

predstavnici: Australije, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Nemake, Irske, Italije, Japana, Koreje, Holandije, panije, vedske, Velike Britanije i SAD-a.

Standard je 2008. god. doiveo veliku reviziju: sada se odnosi na sve procese ivotnog ciklusa informacionog SISTEMA, a ne samo softvera.

Predstavlja jedan od fundametalnih standarda softverskog inenjerstva. pisuje arhitekturu ivotnog ciklusa softvera od koncepta do povlaenja Primenjuje se za softverske proizvode i usluge prilikom nabavke, isporuke, razvoja, korienja i

odravanja Omoguava ljudima koji se bave softverom, u oblasti softverskog inenjerstva ili IT

menadmenta, da govore istim jezikom. Procesi ivotnog ciklusa sistema - standard 12207

ISO 20000 Upravljanje IT uslugom

ta je upravljanje IT uslugom? ureeni skup disciplina koje obuhvataju

kulturu, organizacionu strukturu, procese i alate

koji zajedno omoguavaju IT organizaciji da razvija i isporuuje IT usluge vrhunskog kvaliteta

12207 DOKUMENT

ORGANIZACIONI PROCESIUpravljanje Infrastruktura Poboljanje

Ljudski resursi

Aktivni menadment Ponovno korienje Podrujeinenjeringa

ORGANIZACIONI PROCESIUpravljanje Infrastruktura Poboljanje

Ljudski resursi

Aktivni menadment Ponovno korienje Podrujeinenjeringa

PRIMARNI PROCESINabavka IsporukaRazvoj

Rukovanje Odravanje

PROCESI PODRKE

Dokumentovanje

Upravljanjekonfiguracijom

Obezbeenjekvaliteta

Verifikacija

ValidacijaZajednikipregledi

ProveraReavanjeproblema

UpotrebljivostOcena

proizvoda

PROCESI PODRKE

Dokumentovanje

Upravljanjekonfiguracijom

Obezbeenjekvaliteta

Verifikacija

ValidacijaZajednikipregledi

ProveraReavanjeproblema

UpotrebljivostOcena

proizvoda

17

Promene u organizaciji isporuioca IT usluge Softver postaje predmet iznajmljivanja a ne kupovine Isporuioci softvera postaju provajderi IT usluga Ovo e zahtevati i odreene organizacione promene, provajderi e morati da uspostave,

dokumentuju i implementiraju procese koji pre toga nisu postojali u organizaciji.

Familija ISO 27000 standarda

ISO 27000 Recnik termina koji se koriste u ISO 27000 seriji standarda; ISO 27001:2005 Sistem upravljanja informacionom sigurnocu; ISO 27002:2007 Kodeks postupaka za upravljanje informacionom sigurnocu; ISO 27003 Vodic za implementaciju sistema za upravljanje informacionom sigurnocu; ISO 27004 Merenje i metrike efikasnosti sistema informacione sigurnosti; ISO 27005 Upravljanje rizicima informacione sigurnosti;

Prednosti primene IT standarda Doprinose stvaranju efikasnog,ekonominog, pouzdanijeg i sigurnijeg upravljanja informacijama Olakavaju tranziciju IT funkcije iz jednog stanja u drugo Stvaraju preduslove za brz i efikasan reinenjering Omoguavaju ravnopravnije uee ponuaa u tenderima

Upravljanjenivoom usluga

Upravljanje kapacitetima

Upravljanje raspoloivou

Upravljanjefinansijamaza IT usluge

Upravljanjepromenama

ServiceDesk

Upravljanjeincidentima

Upravljanjeproblemima

Procesi isporukeProcesi isporukeIT uslugaIT usluga

Procesi podrProcesi podrkekeIT usluziIT usluzi Upravljanje

izdanjima

Upravljanje kontinuitetom IT usluge

Upravljanjenivoom usluga

Upravljanje kapacitetima

Upravljanje raspoloivou

Upravljanjefinansijamaza IT usluge

Upravljanjepromenama

ServiceDesk

Upravljanjeincidentima

Upravljanjeproblemima

Procesi isporukeProcesi isporukeIT uslugaIT usluga

Procesi podrProcesi podrkekeIT usluziIT usluzi Upravljanje

izdanjima

Upravljanje kontinuitetom IT usluge

Kljuni procesi menadmenta IT uslugom

18

Karakteristike procesa uvoenja novog IS

Faktori uspenog uvoenja novog IS Faktori uspenog uvodenja novog IS Kljuna podrka top menadmenta Presudna motivacija korisnika Ukljuivanje korisnika u procese analize i projektovanja Graenje poverenja izmeu projektanata i korisnika Postupne i kontrolisane promene u organizaciji i nainu rada

Uvoenje novog informacionog sistema - osnovni procesi Obuka

izvrilaca (praktini rad sa novom aplikacijom) operativnog rukovodstva (sticanje znanja o promenama u organizaciji posla i

mogunostima nove aplikacije) -- top menadera (sticanje znanja o mogunostima dobijanja izvetaja iz nove aplikacije)

* Kljuni elemenat obuke: psiholoko prihvatanje nove aplikacije

Inicijalno punjenje baze podataka

-- Izrada programa migracije podataka -- Izrada pomocnih softverskih programa za migraciju podataka iz elektronskih izvora (stare baze podataka, fajlovi, fajlova) -- Izrada pomocnih softverskih programa za unos podataka iz dokumenata u novu bazu podataka

Testiranje -- Simulacija rada novog sistema sa podacima -- Eventualne korekcije softvera i intervencije na podacima -- Dokumentovanje izvrenih korekcija -- Za simulaciju rada angaovati iskusne korisnike starog sistema koji poznaju poslovne

procese i specijalne slucajeve koricenja

19

1

3

Sektor X 2

TOPMenadzment

Organizacija funkcije za razvoj IS Tradicionalni osnovni zadaci Funkcije za razvoj IS Definisanje i realizacija strategije razvoja informacionog sistema preduzea Definisanje internih standarda vezanih za nabavku, korienje i odravanje informatike opreme,

tehnologija i aplikacija na nivou preduzea Istraivanje i razvoj u oblasti specifinih aplikacija i mogunosti primene novih informacionih

tehnolgija za potrebe preduzea Obezbeenje izrade aplikacija za potrebe preduzea. Obezbeenje odravanja informatike opreme (HW, SW i komunikacije)

Novi zadaci IS funkcije Inkorporacija Interneta i e-trgovine u poslovanje Upravljanje sistemskim integracijama Organizovanje i realizacija obuke i permanentnog obrazovanja iz oblasti IT za sve strukture u

preduzeu. Edukacija zaposIenih informatiara o poslovanju Podrka krajnjim korisnicima raunara Partnerstvo sa izvrnim menadmentom Upravljanje outsourcing-om Inovacije Povezivanje sa odeljenjima za razvoj IS drugih organizacija

Geneza razvoja IS funkcije 60-tih godina, raunski centri organizaciono locirani uz slubu koja je najvie koristila njihove

usluge - najee finansijski sektor ili komercijalu. 70-tih godina, usluge raunskih centara poele su da koriste gotovo sve slube u firmi, oni se

organizaciono osamostaljuju i bivaju veliki, u rangu samostalnih sektora. 80-te, a naroito 90-te godine, dovode do stvaranja informatikih jezgara u firmama i do pojave

specijalizovanih softverskih kua koje vre usluge za vie firmi-korisnika. Danas - IS, kao servisna funkcija svih struktura u preduzeu, ne treba da bude organizaciono

vezana ni uz jednog od korisnika njenih usluga, ime e se spreiti favorizacija jedne grupe zadataka u odnosu na ostale. Trebalo bi da bude organizaciono postavljena uz menadment.

Pozicija informatike funkcije u organizacionoj emi preduzea

Var. 1 IS je tab top menadmenta; uobiajeno za periode uvoenja i intenzivnog razvoja IS

Var. 2 IS je nezavisan sektor; sree se u sistemima koji imaju uhodan IS

Var. 3 IS je odeljenje u okviru nekog sektora; pojava u preduzeima sa nerazvijenim IS

20

Funkcija razvoja informacionog sistema u preduzeu Organizaciona forma:

Sektor za informatiku Sluba za razvoj IS Odeljenje/Odsek za IS

U organizacionim jedinicama preduzea obavlja se priprema, unos, obrada i korienje informacija

Tradicionalna funkcionalna organizacija (primer) Tip organizacije: funkcionalni Forma: veliki raunski centri, Unos podataka (i operateri) u raunskom centru, Odgovornost za podatke nedefinisana Savremena organizacija (primer) Tip organizacije: matrini Forma: Sektor, odeljenje, odsek Uloga: Razvoj i odravanje IS Unos podataka u org. jedinicama Odgovornost samo za podatke u sistemu Primer minimalne organizacione strukture odeljenja za IS

Forma: Nezavisna organizaciona jedinica , Uloga: Organizacija razvoja i odravanja IS, uz korienje usluga drugih firmi , Unos podataka u org. jedinicama , Odgovornost samo za podatke u sistemu

ORGANIZATORPOSLOVIH

APLIKACIJA

ADMINISTRATORBAZE PODATAKA

ADMINISTRATORKOMUNIKACIONOG

SISTEMA

Rukovodilac- PROJEKTANT

Sistemanaliza

Programiranje

Razvojsistema

Upravljanjepodacima

Upravljanjemrezom

Operativa

Odrzavanjeaplikacija

Sistemskoprogramiranje

Tehickapodrska

Podrskakorisnicima

Direktorracunskog centra

Grupa zaarhitekturu

sistema- standardizacija-

Internikonsultanti-poslovanje imarketing-

Poslovneaplikacije

-razvoj i podrskaposlovnim jedinicama-

Baznetehnologije

- HW/SW platformaDB, SE, GUI

HW podrska-servreri,

korisnicki racunari,mreza, telekomunikacije-

Serviszaposlenih

-pomoc, obuka,instalacija i popravke-

Direktor Sektoraza informatiku

Grupa zaarhitekturu

sistema- standardizacija-

Internikonsultanti-poslovanje imarketing-

Poslovneaplikacije

-razvoj i podrskaposlovnim jedinicama-

Baznetehnologije

- HW/SW platformaDB, SE, GUI

HW podrska-servreri,

korisnicki racunari,mreza, telekomunikacije-

Serviszaposlenih

-pomoc, obuka,instalacija i popravke-

Direktor Sektoraza informatiku

21

Transakcioni IS

Istraivanje i razvoj proizvoda

Marketing,ProdajaNabavka

SkladitenjeProizvodnja

Otprema Korisnikiservis

FinansijeRaunovodstvoUpravljanje ljudskim resursimaMenadment

Planiranje i upravljanje

Stratekimenadment

Istraivanje i razvoj proizvoda

Marketing,ProdajaNabavka

SkladitenjeProizvodnja

Otprema Korisnikiservis

FinansijeRaunovodstvoUpravljanje ljudskim resursimaMenadment

Planiranje i upravljanje

Stratekimenadment

IS u upotrebi Transakcioni IS

Karakteristike Transakcionog IS Vrste Transakcionog IS

IS za procesiranje transakcija IS za registrovanje, obradu, arhiviranje, prikaz pojedinanih

podataka transakcija Manipulacija transakcijama, procesima koji su frekventni i

ponavljajui, paralelno se izvode (primer: bankarski poslovi, rezervacije letova, naruivanje robe).

Transakcije najee imaju samo jedan ili nekoliko definisanih koraka.

Kako Transakcioni sistem upravlja podacima

Obrade:

Online Transaction Processing (OLTP) Paketne (batch)

Vrste izvetaja iz Transakcionog IS Standardni izvetaji (zbirni, detaljni) Ad hoc (na zahtev) izvetaji

Drill-down izvetaji Izvetaji o kljunim indikatorima Komparativni izvetaji

Specijalni izvetaji Informacioni sistemi funkcionalnih oblasti Podravaju pojedine poslovne funkcije:

Raunovodstvo Finansije Marketing Operacije (proizvodnje ili usluga) Upravljanje ljudskim resursima

Poslovnatransakcija

Obradaposlovne

transakcije

Detaljniizvetaj

Baza Podatakapreduzea

MIS Menadment IS DSS Sistem za podrku odluivanju BI Poslovna inteligencijaEIS Izvrni ISES Ekspertni sistem

22

Informacioni sistemi funkcionalnih oblasti karakteristike : Podravaju pojedine poslovne funkcije esto su realizovani u razliitim alatima, od razliitih dobavljaa Problemi su nekonzistentni i/ili neuporedivi izvetaji Komplikovano (i skuplje) odravanje Nastali kao posledica fazne automatizacije IS

Rezultat faznog uvodenja IS u funkcionalne oblasti: silosi informacija

Integrisana softverska reenja Enterprise Resource Planning Systems (ERP) Osnovni zadatak ERP sistema je integrisanje podataka iz funkcionalnih oblasti preduzea u jednoznane informacije. Integrisana softverska reenja ERP Enterprise Resource Planning Poslovni informacioni sistemi komercijalni softverski paketi za mala, srednja i velika preduzea. buhvataju sve standardne poslovne funkcije Imaju mogunost prilagoavanja konkretnim potrebama preduzea Proizvedeni po meunardonim standardima poslovanja

Najceci moduli u ERP paketu Upravljanje finansijama Supply Chain Management Customer Relationship Management (CRM) E-Business Upravljanje proizvodnjom Upravljanje uslugama (Service Management) Distribucija Prodaja i Marketing

Najpoznatiji ERP paketi

Loa razmena informacija Dupliranje poslova Nekonzistentnost informacija Nepostojanje zajednikih standarda

SILOSI informacija

23

Prednosti i nedostaci ERP : - Pozitivno: Poboljava pristup informacijama,procese i njihovu efikasnost Podaci se unose jednokratno u sistem Ugradeno bogato iskustvo eksperata,nema programskih greaka Omogucuje reinenjering poslovnih procesa i njihovo unapredenje Neki segmenti mogu odmah da se koriste Dovodi do uvodenja vieg nivoa menadmenta Reenje uskladeno sa standardima Prati ga profesionalna obuka

- Negativno: Implementacija je duga i skupa. (12-18 meseci za implementaciju i 1-3 godine za punu

transformaciju) Implementacija trai organizacione promene Prilagodavanje moe biti neplanirano komplikovano Greke se repliciraju kroz sistem Odbacice se mali interni sw koji dobro radi Mogu nastati problemi sa isporuciocem u buducnosti

IS za upravljanje odnosima sa kupcima CRM (Customer Relationship Management) Baza podataka o karakteristikama kupaca (kada i ta je od nas

kupovao) Osnovna ideja: Tretirati razliite kupce na razliit nain!

pomae zadravanju najboljih kupaca prua sugestije o potrebi kampanje ili specijalne

ponude grupi kupaca estitke i pokloni kupcima za praznike

CRM - Servis za kupce

Tehnike i druge informacije i usluge Mogunost praenja porudbine ili predmeta Personalizovanje Web sajta Najee pitanja i odgovori (FAQs) E-mail i automatski odgovori Call centar

Razlozi za uvoenje CRM U proseku, 6 puta je skuplje stei novog kupca, nego zadrati starog Nezadovoljan kupac to saopti u proseku 8-10 drugih ljudi. Najee, 10% kupaca donosi 80% profita. Verovatnoa kupovine od strane novih kupaca = 15%, a kod starih 50%. 70% nezadovoljnih kupaca ostaju lojalni ako im se problem rei.

24

Supply Chains Lanci snabdevanja Supply chain se odnose na tok materijala, informacija, plaanja i usluga od dobavljaa sirovina

do fabrike i skladita (Value Chain), pa do finalnog korisnika (Demand Chain). Ukljuuju procese naruivanja, plaanja, manipulacije materijalom, planiranje i upravljanje

proizvodnjom, logisticu i skladitenje, upravljanje zalihama i distribuciju. Ukoliko je upravljanje elektronsko, govorimo o e-supply chain.

CILJ Supply Chains: poveanje profita i kompetitivnosti Tokovi Supply Chain: Materijalni tokovi fiziki proizvodi, novi mateijali i dobavljai koji uestvuju u lancu. Informacioni tokovi odnose se na podatke o upitima, ponudama, porudbinama, pediciji,

rasporedima. Finansijski tokovi ukljuuju transfere novca, plaanja, informacije vezane za kreditne kartice,

dinamiku plaanja, elektronska plaanja i podatke o kreditima. Komponente Supply Chains Supply chain ukljuuju tri segmenta:

Uzvodni dotok resursa ili porudbina od eksternih dobavljaa Interni proizvodnja, kompletiranje i pakovanje na jednom mestu Nizvodni distribucija ili disperzija od strane eksternih distributera

Ovo ukljuuje kretanje informacija i novca, kao i procedura koje podravaju kretanje proizvoda iili usluga

Organizacije i pojedinci su takoe deo lanca snabdevanja. Problemi Supply Chains Osnovni problemi proistiu iz velikog broja uesnika i njihovih kompleksnih odnosa. Predvianje tranje glavni izor neizvesnosti

Konkurencija, Cene, Vremenske nepogode, Tehnoloki razvoj, Poverenje kupaca Neizvesnost vremena isporuke

Kvar maina, Problemi u saobraaju,Problem sa utovarom/istovarom Problemi sa kvalitetom Efekat bia (bikovskog repa) poremeaj u redosledu narudbi, nesaglasnost u informacijama,

svaki poremeaj izaziva posledice velikih razmera za itav lanac. Opti nain za minimiziranje opasnosti od problema bikovskog repa je razmena informacija

kroz itav lanac, korienjem EDI, ekstraneta i monitoringa putem IT. Intranet Ekstranet Intranet - je interna mrea jednog preduzea; moe biti fiziki distribuirana. Ekstranet - podrazumeva vezu poslovnih partnera; izuzetno je vaan u lancima snabdevanja.

Omoguava uvid partnera u deo informacija preduzea, koji se tiu zajednikog posla.

25

Automatic Data Capturing (automatsko prikupljanje podataka)

Osnovne funkcije informacionog sistema Efikasnost IS u praksi

o HD i eksterne memorije velike brzine i kapaciteta o Procesori brzine vie GHz, veliki RAM o Brze beicne komunikacije, multimedijalni izlazi o Najcece, unos putem tastature

Automatsko prikupljanje podataka (ADC, Automatic Data Capturing) :

Magnetne tehnologije Bar kod 2D i 3D bar kod Kartice sa magnetnom trakom

Elektromagnetne tehnologije Radio Frequency Identification (RFID)

Optike tehnologije OCR (Optical Character Recognition) Smart kartice

Beicne (weireless) tehnologije Vrste beicnih ureaja: Mobilni telefoni Bluetooth Digitalne kamere i foto aparati GPS sistemi E-mail pristup Instant messaging SMS Wi-Fi Text messaging

Mediji za beicni prenos Mikrotalasni transmiter Satelitski transmiteri Global Positioning System (GPS) Internet Over Satellite (IOS)

prikupljanjeprikupljanje

arhiviranjearhiviranje

obradaobrada

distribucijadistribucija

HD, FlashMem, DVD...

takt GHz, RAM

prikupljanjeprikupljanje

arhiviranje arhiviranje obradaobradadistribucija distribucija

e

26

M-commerce aplikacije Mobilno bankarstvo Sistemi za elektronsko placanje Micro-payments Mobilni novcanik Beicno placanje racuna

Prednosti primene ADC tehnologija

Uteda vremena i radne snage Visoka tanost Smanjenje kapitala uloenog u zalihe Povean obrt Bolja usluga kupcima Poboljana kontrola kvaliteta Vee zadovoljstvo zaposlenih Bolji imid firme

Odravanje IS Vrste odravanja IS

Zahtev zamodifikaciju

POPRAVKA POBOLJANJE

Korektivno Preventivno Adaptivno Perfektivno

Zahtev zamodifikaciju

POPRAVKA POBOLJANJE

Korektivno Preventivno Adaptivno Perfektivno

VRSTA ODRAVANJA

TIP ODRAVANJA

POPRAVKE POBOLJANJA

korektivno odravanjemodifikovanje softverskog proizvodaposle njegove isporuke da bi seispravili otkriveni nedostaci

preventivno odravanjemodifikovanje softverskog proizvodaposle isporuke sa ciljem da se otkrijui isprave skrivene greke u softverskom proizvodu pre nego toone postanu efektivne greke

adaptivno odravanjemodifikovanje softverskog proizvoda posle njegove isporuke da bi se odrala upotrebljivostsoftvera u izmenjenom ili promenljivom okruenje

perfektivno odravanjemodifikovanje softverskogproizvoda posle njegove isporukeu cilju poboljanja performansiili pogodnosti za odravanje.

27

OLTP

OLAPOLAP

Eksterniizvoripodataka

TransakcionaBP

Ostaliinternipodaci

E.F. Codd : 1993

DataWarehouse

Analitika obrada podataka

Transakcioni IS OLTP (On-Line Transaction Processing) registrovanje, obrada, arhiviranje, prikaz pojedinanih podataka

transakcija manipulacija transakcijama, procesima koji su frekventni i

ponavljajui, paralelno se izvode (primer: bankarski poslovi, rezervacije letova, naruivanje robe).

Transakcije najee imaju samo jedan ili nekoliko definisanih koraka. Zahtevi savremenog poslovanja Informacija - Znanje - Odluka - Akcija - Rezultat Pristup SVIM relevantnim strukturama podataka Prezentacija konkretnih sintetikih informacija Donoenje odluke uz saznanje o uzrocima i posledicama Trenutno raspoloive analize

Zato je danas teko dobiti kvalitetne izvetaje? Zato to to podrazumeva: Analizu velike koliine sirovih podataka, Dugotrajno je, Komplikovano za upotrebu i prikazivanje, Potrebna je ukljuenost informatiara, Teko je izvodljivo za operativni sistem, Rezultat - vie verzija istine.

Spektar poslovnih podataka Analitiki IS On-line Analytical Processing (OLAP) analiza i obrada podataka, izrada izvetaja

28

Konstrukcija OLAP kocke Konsolidacija tabela

Primer OLAP kocke

OLTP : OLAP

Bilans tabela:

Poslovnica 1

Poslovnica 2

Poslovnica 3.........Poslovnica n

14/02/97Ukupno aktiva 931359Blagajnika operativa 25779Gotovina 25779Krediti i investicije 899000Prekoraenja 148000Kratkoroni krediti (5 god) 46700Ukupno ostala potraivanja 6580Ukupno potraivanja 1650Ukupno ulaganja 736550Dugovanja po ne FIs 736550Zahtevi za ulaganjima 463000Depoziti (1 - 6 meseci) 150700Depoziti (3 - 6 meseci) 76400Depoziti (6 meseci - 1 god) 45000Depoziti (>1 god) 1450Povraaj vrednosti 28150Ukupne rezerve 122100Ostale rezerve 11250

14/02/97Ukupno aktiva 931359Blagajnika operativa 25779Gotovina 25779Krediti i investicije 899000Prekoraenja 148000Kratkoroni krediti (5 god) 46700Ukupno ostala potraivanja 6580Ukupno potraivanja 1650Ukupno ulaganja 736550Dugovanja po ne FIs 736550Zahtevi za ulaganjima 463000Depoziti (1 - 6 meseci) 150700Depoziti (3 - 6 meseci) 76400Depoziti (6 meseci - 1 god) 45000Depoziti (>1 god) 1450Povraaj vrednosti 28150Ukupne rezerve 122100Ostale rezerve 11250

PoslovnicePoslovnice

PodatakPodatak

OLAP OLAP kockakocka

DvodimenzionalneDvodimenzionalnetabeletabele

PodaciPodaci iziz OLTPOLTP

VremeVreme

Periodina optimizacija tabela

Sever

Mesec

ProizvodProizvodJug

Istok

Jan

Film

Soiva

Kamere

Region

PRODAJAPRODAJAPRODAJA

DIMENZIJE

Feb MarSever

Mesec

ProizvodProizvodJug

Istok

Jan

Film

Soiva

Kamere

Region

PRODAJAPRODAJAPRODAJA

DIMENZIJE

Feb Mar

On-Line procesiranje transakcija

Obrada podatakaStandardni upitiMb-Gb memorijeSirovi podaciPristup: svi korisniciReal-time podaci

On-Line analitiko procesiranje

itanje podatakaKompleksni upitiGb-Tb memorijeAgregirani podaciPristup: menaderi, analitiariIstorijski podaci

Plan the BusinessPlan the BusinessRun the BusinessRun the Business

29

Sistemi za podrku odluivanju

Decision Support Systems (DSS) - definicija ... ono to smo ve dugo pokuavali, ali nismo za to imali naziv

Sprague, Carlson DSS su informacioni sistemi koji pruaju podrku u reavanju nedovoljno definisanih problema,

crpei iz postojeih sistema one informacije, koje su bitne za proces odluivanja. Sistemi za podrku odluivanju Elementi sistema za podrku odluivanju Podsistem za upravljanje podacima

baza podataka koja sadri relevantne podatke o predmetnom sistemu ("tvrdi", egzaktni podaci i heuristiki, "meki" podaci, koji su rezultat ekspertnih ocena, prognoza, trendova).

softver za upravljanje podacima (SUBP). Podsistem za upravljanje modelima

softverski paket koji sadri finansijske, statistike i druge kvantitativne modele preko kojih se obezbeuju visoke analitike sposobnosti sistema.

Baza modela sadri skup raspoloivih metoda i tehnika, projektovanih saglasno ciljevima koje konkretni SPO treba da zadovolji.

Podsistem korisnikog interfejsa preko koga korisnik komunicira i upravlja SPO sistemom. Korisniki interfejs artikulie zahteve korisnika i prezentira izlaze iz sistema za podrku

odluivanju. Tri nivoa DSS tehnologije Specifini DSS - konstruisani korienjem DSS alata, dostupni na tritu DSS generatori - softverski paketi za razvoj DSS-a, sadre biblioteke statistikih modela. DSS alati - ukljuuju programske jezike sa mogunostima pristupa nizovima podataka, pakete za

statistike proraune i sl. Kako se razvija DSS? Quick-Hit pristup Iterativni razvoj Razvoj korienjem tradicionalnog ivotnog ciklusa

Upravljanjepodacima

Upravljanjepodacima

UpravljanjemodelimaUpravljanjemodelima

Upravljanjeznanjem

Upravljanjeznanjem

Menader(korisnik)Menader(korisnik)

Korisni?kiinterfejs

Korisnikiinterfejs

Upravljanjepodacima

Upravljanjepodacima

UpravljanjemodelimaUpravljanjemodelima

Upravljanjeznanjem

Upravljanjeznanjem

Menader(korisnik)Menader(korisnik)

Korisni?kiinterfejs

Korisnikiinterfejs

30

Ekstrakcija, transformacija, ienje podataka

TRANSAKCIONA BAZA PODATAKA

Data WarehouseData Warehouse

OLAP

Quick-Hit pristup Ovaj pristup je najzastupljeniji kod DSS-a. Inicijativa uglavnom dolazi od strane menadera, tako

da je DSS izgraen kroz interakciju, podjednako od strane menadera kao i od strane programera. Iterativni razvoj U praksi DSS-a, budui korisnici generalno ne znaju ta ele od sistema. Da bi to utvrdili,

potreban je prototip sistema jednostavna inicijalna verzija koja se koristiti prilikom eksperimenata i pomou koje korisnici ue kako da postignu eljene karakteristike sistema.

Iterativni razvoj sistema se zasniva na izgradnji prototipa i njegovom poboljavanju. Budui korisnik i tvorac DSS-a zajedno definiu problem koji ele da ree i identifikuju

najpotrebnije elemente. Programer tada izrauje jednostavnu verziju sistema, zanemarujui sloene aspekte funkcionisanja, koje razvija u sledeim iteracijama.

Razvoj korienjem tradicionalnog ivotnog ciklusa Metodologija pogodna za kompleksne sisteme koje koriste mnogi korisnici.

Veliki organizacioni DSS je modelno orijentisan. Prilikom razvoja specifinog DSS-a, ovakva praksa je ee izuzetak nego pravilo.

Poslovna Inteligencija Business Intelligence (BI) Skup procesa za prikupljanje i analizu poslovnih informacija u cilju donoenja boljih poslovnih

odluka i identifikaciju novih poslovnih mogunosti. Ukljuuje DSS, DW, OLAP BI omoguava menaderima da dobiju informacije o svom poslovanju koje su im inae

nedostupne: Analiza efikasnosti poslovanja, Odreivanje kljunih trokova, Analiza ponaanja kupaca i dobavljaa, Sagledavanje kupaca kod kojih nastaje poslovni rezultat, Razmatranje pojedinih trinih segmenata, Analiza efikasnosti upravljanja, Lake predvianje buduih trendova.

BI - opti model Izbor podataka iz transakcione baze koji su zanimljivi za analizu Ekstrakcija, transformacija i ienje podataka Smetanje podataka u skladite Data Warehouse Formiranje OLAP kocke Izrada predefinisanih i ad hoc izvetaja.

Kljune tehnologije BI: OLAP (Online analitical processing), Data mining, Neuronske mree, Stabla odluivanja, Klaster analiza, Tekst mining

31

Grupni DSS (GDSS) Grupni DSS su sistemi koji podravaju grupno odluivanje pri emu su lanovi tima na razliitim

lokacijama i mogu da rade u razliitim vremenima. interaktivni, kompjuterski zasnovani sistem koji grupi donosioca odluka pomae u reavanju

nestrukturiranih problema GDSS podrazumevaju distribuiranu i mrenu arhitekturu, kao i informacione tehnologije za

podrku timskom radu Nivoi GDSS tehnologije Nivo 1: Podrka procesu grupnog rada (elektronske poruke izmeu lanova grupe, mreno

povezivanje raunara svih lanova grupe, javni ekran vidljiv svim lanovima grupe, anonimnost ideja i glasanja, aktiviranje zahteva za idejama, sumiranje i prikazivanje ideja i miljenja)

Nivo 2: Podrka donoenju odluke (softverske tehnologije za modeliranje i analizu situacije odluivanja)

Nivo 3: Pravila za redosled dogaaja (specijalni softver koji sadri pravila koja odreuju sekvencu govora, odgovora, pravila glasanja i dr.

Primer korienja GDSS Ekspertsko ocenjivanje - koristi se kod stratekih odluka i sloenih problema 1. Utvrivanje stratekih ciljeva 2. Utvrivanje liste kandidata za korienje sredstava 3. Utvrivanje kriterijuma (znaaja/koristi od svakog kandidata za realizaciju postavljenih ciljeva) 4. EKSPERTSKO OCENJIVANJE koliko koji program doprinosi realizaciji ciljeva 5. Proraun disperzije ocena 6. Ako je disperzija velika, povratak na korak 3. 7. Odluka

Raspodela ogranienih sredstava na vie programa Videokonferencija Telepresence sistem u konferencijskoj sali, individualni telepresence system.

PREDNOSTI:Sinergija

Uenje

Stimulacija

Vie informacija

Preciznijakomunikacija

Objektivnije vrednovanje

Efekti postignuti upotrebom specifinih tehnika

GDSS

Podrka procesu

-grupno pamenje-anonimnost-paralelna komunikacija-medijski efekti, brzina-depersonalizacija-irina pogleda na problem

Podrka zadacima-globalna-lokalna

NEDOSTACI:

Blokiranje panjeNedostatak pamenja

Opasnost digresijaFamilijarizacijaDominacijaPrevie informacija

Sporiji feedbackPovrno korienje informacijaPovrna analiza

Efekti postignuti upotrebom specifinih tehnika

35%

41%

24% Gradj. radovi

Oprema kabineta

Usavrsavanjekadrova

35%

41%

24% Gradj. radovi

Oprema kabineta

Usavrsavanjekadrova

32

Izvrni IS (Executive Information Systems - EIS)

Osnovni cilj EIS poboljanje kvaliteta i kvantiteta informacija potrebnih na izvrnom nivou ubrzavaju odgovor na situacije izvrnog odluivanja koje zahtevaju brzinu i efikasnost podrka donoenju odluka obezbeivanjem aktuelnih i tanih podataka u smislenom formatu EIS je user-frendly, grafiki podran, obezbeuje izvetavanje o izuzecima i ima mogunost drill-

downa.

Najea upotreba - Critical Sucess Factors (profitabilnost, finansijski indikatori, marketinki indikatori, ljudski resursi, rizik, trini i potroaki trendovi) Izvrni IS (Executive IS) Specifinosti dizajniranja i razvoja EIS Dizajn i razvoj zasnovan na definisanim Kritinim Faktorima Uspeha (CSF ) Implementacija zahteva aktivno ukljuivanje izvrilaca Karakteristine metode za utvrivanje izvrnih informacionih zahteva

Intervjuisanje Izvoenje zahteva iz ve postojeeg informacionog sistema Sintetizovanje iz karakteristika sistema Otkrivanje eksperimentisanjem (izradom prototipova)

Kljuni problem EIS-a: sadraj informacija a ne nain njihovog prezentiranja Primer: Kontrolne table (Dashboards)

Geografski IS Nivoi GIS-a Prezentacija statinih informacija (kartografske prezentacije), Prezentacija dinaminih informacija (dinamika kartografija) , Interaktivni alati za prikazivanje geografskih podataka (u sklopu informacionih sistema)

TRANSAKCIONABAZA PODATAKA

Eksterne(komercijalne)baze podataka

MENADER

Izvrni IS(EIS)

DataWarehouse

DSS

Rasterski (slikovni) podaci Vektorski podacitaka definisana sa koordinatama ,linija povezuje take sa istim koordinatama,poligon skup taaka

33

Oblasti primene GIS-a: Nekretnine (katastar, osiguranje, procena vrednosti) Prostorno planiranje Saobraaj (planiranje, odravanje, upravljanje) ivotna sredina Komunalna infrastruktura (vodovod i kanalizacija, elektrina energija, telekomunikacije, gasovod,

itd.) Vojne primene Hitne intervencije (vatrogasci, policija, medicina) Navigacija (vazduna, morska i kopnena) Turizam Poljoprivreda Arheologija Epidemiologija i zdravstvo umarstvo

Sistemi zasnovani na znanju

Upravljanje znanjem - Knowledge Management Znanje predstavlja razumevanje odreene oblasti, koja u sebi sadri potencijal za njenu praktinu

primenu. Vrste znanja Implicitno (tacitno) znanje je lino, neformalno, nedokumentovano znanje i ine ga vetine,

prosuivanje i intuicija koju ljudi poseduju i koju ne mogu jednostavno objasniti i predstaviti, a zasnovano je na linom obrazovanju i steenom iskustvu.

Eksplicitno znanje je po svojoj prirodi jasno, formalno, sistematsko, lako za komunikaciju i prenoenje.

Eksplicitno znanje moemo transformisati u tacitno. Tacitno znanje moemo transformisati u eksplicitne forme (rei, koncepte, slike, grafove, tabele). Ovaj proces zovemo i formalizacija. Intelektualni kapital

Intelektualni kapital obuhvata znanje, iskustvo,intelektualnu svojinu (komercijalna vrednost patenata, licenci, robnih marki)

Intelektualni kapital je predstavljen znanjem zaposlenih. Cesto intelektualni kapital predstavlja 80-90% ukupne vrednosti preduzeca (posebno konsultantske kuce).

podatak informacija znanje

34

Korporativna (organizaciona) memorija Predstavlja skup podataka, informacija i znanja koja postoje u organizaciji i kojima mogu

pristupiti pojedinci radi ucenja, podrke i donoenja odluka, razumevanja konteksta ili pronalaenja iskustva i strucnosti.

Korporativna memorija je kombinacija baze znanja, objekata i ljudi, koji su u interakciji. Ciklus upravljanja znanjem

Prednosti sistema za upravljanje znanjem

Mogucnost razmene iskustava i znanja kroz citavo preduzece Ne treba ponovo izmiljati toplu vodu, vec koristiti proverene metode i znanje Znacajno kraci trening mladih zaposlenih Oslobada eksperte, menadere i strucnjake pritiska od dugog obucavanja zaposlenih Zadrava intelektualni kapital cak i kada zaposleni napuste preduzece

Reenja za upravljanje znanjem

Pretraivaci su najceci oblik softvera za pronalaenje znanja. Paketi za upravljanje znanjem su celovita gotova reenja za upravljanje znanjem. Serveri znanja sadre glavni softver za upravljanje znanjem, ukljucujuci skladite znanja, ali

obezbeduje i pristup drugim znanjima, informacijama i podacima, internim i eksternim. Portali znanja preduzeca su se razvili iz koncepata koji se nalaze u osnovi izvrnih

informacionih sistema, sistema za podrku odlucivanju, pretraivaca i sistema za upravljanje bazama podataka.

Inteligentni sistemi

Osnovna pretpostavka inteligentnih sistema Znanje je mogue predstaviti simbolikim izrazima preko

simbolikih opisa, kojima se definiu odnosi u posmatranom podruju, postupaka za manipulaciju tim odnosima

Temelji inteligentnog ponaanja: - sposobnost da se razume prirodni jezik, - sposobnost rezonovanja ili logikog rasuivanja. Vetaka inteligencija Poeci razvoja sistema vetake inteligencije - 30-te godine XX veka Tokom 60-tih godina nastojalo se da se simulira proces ljudskog razmiljanja i ugradi u programe

opte namene. Tokom 70-tih godina istraivanja su krenula ka pronalaenju optih metoda i tehnika koji bi se

ugraivali u specijalizovane programe.

Znanje

otkrivanje obuhvatanje

preiavanje

skladitenje

upravljanje

irenje(diseminacija)

35

Krajem 70-tih godina uoena je mo programa da reava probleme na osnovu znanja koje taj program o problemu poseduje, a ne iz formalizma koji koristi.

Takvi programi su dobili naziv ekspertni sistemi. Psihologija, Filozofija, Lingvistika, Elektroinenjerstvo, Raunarstvo, Menadment Definicija ekspertnih sistema "Pod ekspertnim sistemima podrazumeva se uspostavljanje unutar raunara

dela vetine nekog eksperta koja se bazira na znanju i koja je u takvom obliku, da sistem moe da ponudi inteligentan savet ili da preuzme inteligentnu odluku o funkciji koja je u postupku."

(Britansko drutvo za raunare) Ekspertni sistemi karakteristike Osnovni gradivni elemenat ES je znanje (stav) Znanje u ES ine injenice i heuristika (iskustvo i oseaj). injenice su iroko distribuirane, javno raspoloive informacije, usaglaene na nivou eksperata u

predmetnoj oblasti (domen eksplicitnog znanja). Heuristiku ine lina pravila prihvatljivog rasuivanja, koja karakteriu odluivanje na nivou

eksperata u datoj oblasti (domen tacitnog znanja). Transfer znanja od eksperta do ekspertnog sistema i podrazumeva:

Prikupljanje znanja Predstavljanje znanja u bazi znanja

Stablo vetake inteligencije

Ekspertni sistemi

Neuralnemree

Robotika

Vizuelnisistemi

Genetskialgoritmi

Fuzzylogika Inteligentni

tutori

Kompjuterske igre

Procesoriprirodnog

jezika

Automatskoprogramiranje

predmetniekspert

inenjerznanja

BAZAZNANJA

principi,strategije

pravila, postupci

upiti, problemi

odgovori, reenja

predmetniekspert

inenjerznanja

BAZAZNANJA

principi,strategije

pravila, postupci

upiti, problemi

odgovori, reenja

Komponente ekspertnog sistema

BAZAZNANJA

Korisniki interfejs

SISTEM ZA IZGRADNJU BAZE ZNANJA

KORA, LJUSKA, KOLJKA (SHELL)

MEHANIZAM ZA

ZAKLJUIVANJE

SISTEMZA

OBJANJENJA

BAZAPODATAKA

PROBLEMAKONKRETNOG

BAZAZNANJA

Korisniki interfejs

SISTEM ZA IZGRADNJU BAZE ZNANJA

KORA, LJUSKA, KOLJKA (SHELL)

MEHANIZAM ZA

ZAKLJUIVANJE

SISTEMZA

OBJANJENJA

BAZAPODATAKA

PROBLEMAKONKRETNOG

36

Primer prostog zakljuivanja Administrator unosi stav:

Neki momci igraju koarku "Ana voli koarku Sistem uvrtava ove stavove kao pravilo u bazu znanja. Doe Korisnik i ukuca:

"Da li Ana voli Milovana?" Sistem ovu reenicu prevodi na upit, i odgovara: "Yes" Korisnik ukuca : "Objasni" A sistem ispie: "Da li Ana voli Milovana?"

"Ana voli koarku" "Milovan momak"

and "Milovan igra kosarku" Kako funkcionie ekspertni sistem Obrazovanja linije rasuivanja se izvodi ulanavanjem IF-THEN pravila Ulanavanje unapred: poinje od skupa uslova ili ideja i kree se ka nekom zakljuku.

Koristi se u sistemima analize podataka, projektovanja, dijagnostikim sistemima i sistemima obrazovanja koncepata.

Ako je poznat zakljuak, ali ne i put do njega, metod se naziva ulanavanjem unazad. Forenziki sistemi, sistemi planiranja

Sistem produkcije uopteni raunarski formalizam Elementi sistema produkcije:

globalna baza znanja, skup pravila produkcije sa poetnim uslovom, strategija upravljanja koje pravilo primeniti i kada prekinuti rad sistema

Produkciona pravila su oblika IF < premisa > THEN < dejstvo > Vrste formalizama Raun predikata Semantike mree Semantki okviri (frames) Relaciona algebra Fuzzy logika Neuronske mree

Raun predikata

KONJUNKCIJA: A (i), DISJUNKCIJA: V (ili) , IMPLIKACIJA (ako...onda) : => NEGACIJA - ~

" Aca zivi u zutoj kuci" ZIVETI(ACA, KUCA) A

BOJA(KUCA,ZUTA).

"Aca voli da cita ili putuje":VOLETI(ACA, CITATI) VVOLETI(ACA, PUTOVATI)

37 novo znanje se dodaje bez reprogramiranja, proirivanjem baze znanja

u sluaju novog znanja potrebno je reprogramiranje

znanje je organizovano u bar tri nivoa -podaci, baza znanja i mehanizamzakljuivanja

znanje je organizovano u dva nivoa -podaci i program

model reavanja problema se pojavljujekao baza znanja, a njom upravlja odvojenideo - mehanizam zakljuivanja (interpreter pravila)

znanje i metode korisnikog znanja suizmeani

efikasno manipulie velikim bazama znanjaefikasno manipulie velikim bazamapodataka

heuristiki koristi znanje, proceszakljuivanja

algoritamski koristi podatke ponavljajuiproces

manipulie znanjemmanipulie podacima

EKSPERTNI SISTEMKONVENCIONALNI SISTEM

novo znanje se dodaje bez reprogramiranja, proirivanjem baze znanja

u sluaju novog znanja potrebno je reprogramiranje

znanje je organizovano u bar tri nivoa -podaci, baza znanja i mehanizamzakljuivanja

znanje je organizovano u dva nivoa -podaci i program

model reavanja problema se pojavljujekao baza znanja, a njom upravlja odvojenideo - mehanizam zakljuivanja (interpreter pravila)

znanje i metode korisnikog znanja suizmeani

efikasno manipulie velikim bazama znanjaefikasno manipulie velikim bazamapodataka

heuristiki koristi znanje, proceszakljuivanja

algoritamski koristi podatke ponavljajuiproces

manipulie znanjemmanipulie podacima

EKSPERTNI SISTEMKONVENCIONALNI SISTEM

Raun predikata primer AKO(IF) situacija S ONDA(THEN) akcija A. AKO je uslov P ONDA je posledica S sa faktorom izvesnosti G. PRIMERI:

(1) AKO ima temperaturu I kalje, ONDA je u pitanju prehlada. uzmi aspirin (2) AKO je u pitanju prehlada I ima crveno grlo ONDA boluje od bronhitisa. uzmi antibiotik Semantike mree primer prikazivanja znanja "Aca daje Miri knjigu." Aca je rekao Vesni da je Miri dao knjigu Prikazivanje znanja putem ramova (okvira, frames) Frame struktura podataka koja sadri znanje o partikularnom objektu Razlike izmeu konvencionalnih sistema i ekspertnih sistema ->

KNJIGA

ACA DATI MIRAsubjekat primalac

objekat

KNJIGA

ACA DATI MIRAsubjekat primalac

objekat

KNJIGA

REI

DATI

ACA VESNA

MIRA

prolo

subjekat primalac

vreme

primalac

objekat

subjekat

predlog

KNJIGA

REI

DATI

ACA VESNA

MIRA

prolo

subjekat primalac

vreme

primalac

objekat

subjekat

predlog

Klasa: TransportIme proizvoaa: AudiZemlja proizvodnje: NemakaModel: A4Tip: SedanTeina: 1300 kgBroj vrata: 4...........................

Hijerarhija Nasleivanje

38

Prednosti i nedostaci ES Oblasti primene ekspertnih sistema dijagnostiki sistemi, sistemi predvianja, sistemi projektovanja, sistemi planiranja, sistemi nadzora, sistemi otklanjanja greaka, sistemi za uenje, sistemi upravljanja

Primer primene Predikcija Uoavanje i predikcija atributa

korienjem stabla odluivanja Predikcija potroakih navika Predikcija otkaza sistema Pouzdanost za davanje kredita

Prednosti primene ekspertnih sistema OVEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEM

moe otii permanentno znanjeteko prenosi svoje znanje znanje se lako prenositeko dokumentuje znanje znanje se lako dokumentujenepredvidiv konzistentanskup podnoljiva cena

Prednosti primene ekspertnih sistema OVEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEM

moe otii permanentno znanjeteko prenosi svoje znanje znanje se lako prenositeko dokumentuje znanje znanje se lako dokumentujenepredvidiv konzistentanskup podnoljiva cena

Prednosti primene ekspertnih sistema Prednosti primene ekspertnih sistema OVEK EKSPERTOVEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEMEKSPERTNI SISTEM

moe otiimoe otii permanentno znanjepermanentno znanjeteko prenosi svoje znanjeteko prenosi svoje znanje znanje se lako prenosiznanje se lako prenositeko dokumentuje znanjeteko dokumentuje znanje znanje se lako dokumentujeznanje se lako dokumentujenepredvidivnepredvidiv konzistentankonzistentanskupskup podnoljiva cenapodnoljiva cena

Nedostaci primene ekspertnih sistema OVEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEM

kreativan nema kreativnostprilagodljiv nije prilagodljivulni senzori simboli kao ulazirina sagledavanja usko sagledavanjezdrav razum tehniko znanje

Nedostaci primene ekspertnih sistema OVEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEM

kreativan nema kreativnostprilagodljiv nije prilagodljivulni senzori simboli kao ulazirina sagledavanja usko sagledavanjezdrav razum tehniko znanje

Nedostaci primene ekspertnih sistema Nedostaci primene ekspertnih sistema OVEK EKSPERTOVEK EKSPERT EKSPERTNI SISTEMEKSPERTNI SISTEM

kreativankreativan nema kreativnostnema kreativnostprilagodljivprilagodljiv nije prilagodljivnije prilagodljivulni senzoriulni senzori simboli kao ulazsimboli kao ulazirina sagledavanjairina sagledavanja usko sagledavanjeusko sagledavanjezdrav razumzdrav razum tehniko znanjetehniko znanje

RadiRadi estoestoRadRad (2)(2)OtkazOtkaz (3)(3)

VelikaVelikaRadiRadi estoesto (2)(2)RadiRadi retkoretko (1)(1)

MalaMalaRadiRadi estoesto (1)(1)RadiRadi retkoretko (0)(0)

StarostStarostureajaureajaMalaMala (1)(1)Velika(3)Velika(3)

VelikaVelika straroststrarost, , estest radrad

VelikaVelika straroststrarost, , estest radrad

RadiRadi retkoretkoRadRad (1)(1)OtkazOtkaz (2)(2)

39

Pravci razvoja ES Kodiranje tehnikih znanja Integracija sa bazama podataka Sistemi isporuke znanja (knowledge delivery system)

Nisu bazirani na lancu zakljuivanja sa velikim brojem pravila. Zakljuivanje je u jednom koraku. Za svaku premisu vezuje odgovarajui zakljuak. Brzim pretraivanjem i uporeivanjem zadate premise sa postojeim sadrajem u bazi

znanja, dolazi se do odgovarajueg zakljuka.

Elektronsko poslovanje

Internet i globalizacija poslovnih procesa

Elektronsko poslovanje (e-business) Razvoj elektronskog poslovanja

Poslovne komunikacije

Elektronskitransfer

novca

Elektronskitransfer

tehnikedokumentacije

Poslovne transakcije

Servisi zarezervacije

i kupovinu

Ostaliprocesi

Web sajtprezentcija

E-commercI

kupovina i prodaja

E-commercII

kupovina i prodajadeljenje informacija

InteligentniE-business

End to end poslovni procesi

Prodaja, brzina, kvalitet

40

Vrste savremenih organizacija Brick-and-mortar (cigla-i-malter) organizacije kompletno fizike organizacije. Virtuelne organizacije kompanije koje obavljaju iskljuivo elektronsko poslovanje (zovu ih i

pure play) Click-and-mortar (klik-i-malter) organizacije obavljaju neke aktivnosti klasino, a neke u

formi elektronskog poslovanja (parcijalno EP). Virtuelne organizacije Geografski razmetene organizacije koje su povezane zajednikim interesima, a sarauju kroz meusobno nezavisne radne zadatke, kroz prostor i vreme, kao i kroz organizacione granice, uz pomo informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Vrste virtuelnih organizacija:

TELEWORK VIRTUELNE KANCELARIJE VIRTUELNI TIMOVI

TELEWORK - rad zaposlenog na daljinu Lokacija radnog mesta moe biti: Kod kue - zaposleni upravljaju dinamikom rada i radnim vremenom, obezbeena su im sva

tehnika sredstva. Satellite office - kancelarije udaljene od sedita organizacije, povezani su sa seditem putem

Intraneta. Virtuelna kancelarija - oblici

Telecentre kancelarija u kojoj se deli prostor sa zaposlenima iz drugih organizacija Hot desk environment - zaposlenom se svakog dana odreuje drugi sto, omoguen mu je pristup

elektroskoj poti i raunarskim podacima. Touchdown office - zaposlenima se dodeljuje radni prostor kada dou na posao po principu first

come first serve. Hotelling - zaposleni vei deo radnog vremena provode kod klijenta koristei njegovu opremu i

resurse slino kao posetilac hotela. Virtuelni timovi

Nastaju zbog nerutinskih poslova za koje organizacije nemaju osposobljene strunjake. Timovi strunjaka mogu biti fiziki udaljeni, Fleksibilni na promenljive uslove u okruenju. Imaju komplementarne vetine i nezavisne ciljeve, ine ih zaposleni koji rade kod kue i male

grupe u kancelarijama, Prednosti virtuelnih organizacija: Omoguava angaovanje najboljih strunjaka Fleksibilna organizacija lake odgovara na promenljive zateve trita Konkurentnost izmeu razliitih privrednih jedinica Poveanje produktivnosti Pouzdanije i zadovoljnije osoblje Fleksibilnost pri radu zaposlenih Poveanje produktivnosti zaposlenih Radni dan traje 24 asa

41

Elektornska trgovina

(e-commerce)

Reklame i prodaja robe i usluga putem Interneta Elektronska razmena dokumenata koji prate robu, novac i usluge u prometu Zasnovano na standardima :

(ISO, IEC, ITU, CEFACT, WTO, UNCITRAL, UNCTAD) SAVRMENA TENDENCIJA personalizacija ponude primenom IT Primeri: - Individualni asopis - Specijalna verzija polise osiguranja - Specifian skup usluga zdravstvenog osiguranja - Personalizovan paket usluga u hotelijerstvu

MARKETING u elektronskim uslugama oblici

- one-to-many 1. faza (Web sajt) - one-to-one kasnije, specifikacija usluge po meri klijenta Ispitivanja radi odreivanja ciljne grupe

B2B (Business to Business)

B2B aplikacije omoguavaju organizacijama da izgrade nov nain poslovanja

B2B tehnologije:

olakavaju transakcije za prodaju roba i usluga izmeu organizacija omoguavaju integraciju lanca nabavke online pribavljanje robe jedne firme za drugu

Problemi za primenu B2B aplikacija: pravna integracija bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama

Elektronska trgovina

B2B

B2C

C2C

B2B2C

C2B2C

RELACIJE IZMEU UESNIKA

42

B2C (Business to Consumer) Oblici poslovanja na Internetu koji daju direktan interfejs izmeu

preduzea i potroaa. Primer B2C aplikacije je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga. Preduzea koja nisu nikad direktno prodavala potroaima,

shvatie da je mnogo jeftinije otvoriti sajt nego prodavnicu. Za preduzea koja imaju posrednike u distribuciji, reklami i prodaji

proizvoda B2C nije efikasan model. C2C (Consumer to Consumer)

Potrosai trguju direktno sa drugim potrosaima. Kompanija koja podrava ove transakcije mora nai

neki netradicionalni nain za naplatu usluge. Cena usluge je obino mali procenat transakcije,

lanarina, reklamiranje ili neka kombinacija. B2B2C (Business to Business to Consumer)

Noviji model elektronske trgovine Korienje modela B2B koji podrava poslovanje preduzaa

po modelu B2C Doprinosi uspehu B2B i zadovoljava potencijalnu tranju B2C Aplikacija koja povezuje jedan online katalog sa drugim moe

se smatrati kao B2B2C aplikacijom C2B2C (Consumer to Business to Consumer)

Ukljuuje potroae sprovodei transakciju sa ostalim potroaima koristei online preduzee kao posrednika.

Primer C2B2C aplikacije - katalog i prodaja polovnih i novih kola izmeu korisnika B2B i B2C E-trgovina Prednosti korienja E-trgovine Benefiti za organizacije

Bolji pristup domaem i inostranom tritu Nie cene obrade, procesiranja i distribucije informacija

Benefiti za kupce Pristup velikom broju proizvoda i usluga non stop (24/7/365)

Benefiti za drutvo Mogunost lakog i jednostavnog pristupa informacijama, uslugama i proizvodima za ljude

u manjim gradovima, ruralnim podrujima i u zemljama u razvoju.

43

Ogranienja E-trgovine Tehnoloka ogranienja

Nedostatak sveopte prihvaenih sigurnosnih standarda Nedostatak telekomunikacionih kapaciteta Skup pristup

Ne-tehnoloka ogranienja Oseaj nesigurnosti kod e-trgovine Nereena pravna pitanja Nedostatak kritine mase prodavaca i kupaca

Elektronsko plaanje (e-banking) Elektronski ekovi (e-checks) slini papirnim ekovima, najee se koriste u B2B. Elektronske kreditne kartice omoguavaju kupcu on-line plaanje Platne kartice su kod B2B ekvivalentne korienju elektronskih kreditnih kartica i koriste se za

vanplanske B2B kupovine. Elektronski ke

Stored-value money cards deponovana fiksna suma novca koju kupac koristi kad mu zatreba.

Smart cards sadre ip sa informacijama o kupcu i mogu se koristiti kao debitne, kreditne ili stored-value money kartice.

Person-to-person payments oblik plaanja putem e-kea izmeu pojedinaca ili pojedinca i firme, bez korienja kreditne kartice.

HOME-BANKING Integracija hardvera, softvera i telekomunikacija.

'70-tih se u svetu koristi telefonski pristup bankovnim raunima '80-tih se pojavljuje i pristup pomou kablovske televizije '90-tih na scenu stupaju internet tehnologije 2000-tih mobilno bankarstvo (veza putem mob. telefona)

Kako funkcionie kreditna kartica

kupac prodavac

banka kupca banka prodavca

klirinka kua

44

Osnovni tipovi kunog bankarstva: veza korisnika sa bankarskim raunarom putem modema softver za kune finansije on-line bankarstvo pomou on-line servisa virtuelno bankarstvo

Berze i druge finansijske organizacije Informacioni sistem trista novca ijim korienjem je mogue...

trgovina novcem i hartijama od vrednosti dobijanje informacija potrebnih za opredeljenje prilikom zakljuivanja posla dobijanje informacija o propisima finansijskog poslovanja korienje elektronske pote i podsetnika komunikacija izmeu uesnika preko raunarske mree podaci o klijentima

Elektronska javna uprava (e-government)

Elektronsko poslovanje u javnoj upravi Nain organizovanja dravne uprave, poslovanje partnerima, graanima, zaposlenima i drugim

vladinim organizacijama On line pruanje usluga dravnih organa i javnih slubi Podrazumeva integraciju razliitih procesa javne uprave i novi tehnoloki pristup, kao i promenu

preraspodele nadlenosti Vrste elektronske vlade

G2B (Government to Business) Saradnja vlade i poslovnih subjekata kao i drugih pravnih lica. Predstavlja najveu mogunost za poveanje efikasnosti ekonomije. Postie se skraenje vremena izvrenja sloenih transakcija i stvara dobra podloga za kvalitetno odluivanje.

G2G

G2B G2C

G2E

G2BG2C

G2G

Pravno lice

Republika vlada

Organi lokalnesamouprave

Gradska vlada

G2G Korisnici

Komunikacija u elektronskoj vladi

45

G2C (Government to Citicen) Saradnja vlade i graana Servis je dostupan 24 asa dnevno Single touch point jednim ulaskom na Internet korisnik pristupa svim potrebnim informacijama Korisnik plaa administrativnu taksu i plaanje se obavlja preko Interneta G2G (Government to Government) Dravni organi efikasno koriste Internet servise na svim nivoima upravljanja

Izmeu republike vlade i lokalnih organa samouprave Pri meuresornom upravljanju

G2E (Government to Employees) Korienje IKT u cilju saradnje i koordinacije zaposlenih u dravnim organima Omoguava:

Bolju komunikaciju izmeu zaposlenih Blagovremeno obavetavanje i protok informacija Potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim slubama Upravljanje znanjem

Budunost elektronskog poslovanja Do kraja 2002 godine 82% svih Amerikih firmi je obavljalo svoje poslove on line, putem Interneta. Podaci i procene o EP Evropske zemlje imaju najvii rast korisnika Interneta ali najmanju (prosenu) penetraciju. Prvi put Holandija je postala prva zemlja po Internet penetraciji u Evropi (uklonila je sa trona vedsku ). Dalji razvoj EP Bez obzira na globalnu ekonomsku krizu, ne predvidja se znaajniji pad elektronskog poslovanja.

E-poslovanje u Srbiji 2002. godine Srbija je potpisala eSEE Agendu za razvoj informacionog drutva.

nisu usvojeni zakon o elektronskom poslovanju, zakon o kriminalu na Internetu, zakon o zatiti intelektualne svojine, zakon o zatiti privatnosti podataka i informacija zakon o elektronskom dokumentu na javnoj raspravi

usvojeni zakon o telekomunikacijama zakon o digitalnom potpisu zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv

visokotehnolokog kriminala Privredna komora Srbije je tokom 2008. godine poela preduzeima da izdaje sertifikate za elektronsko poslovanje.

46

Bezbednost i zatita informacionih sistema

Opasnosti po IS prema uzroku nastanka Prirodne opasnosti (elementarne nepogode, prirodna zraenja) ovek sa aspekta nenamernosti (loa organizacija, nedisciplina, nemar, nehat, zamor i dr.). ovek sa atributom namernosti (diverzija, sabotaa, zlonamernost, kriminal, pijunaa)

Ranjivost sistema Drastino poveana rasprostranjivanjem umreavanja i pojavom wireless tehnologija.

Klasifikacija namernih pretnji: Kraa podataka Neovlaeno korienje podataka Kraa raunarskog vremena Kraa opreme i / ili programa Svesne manipulacije pri rukovanju Unos, obrada i transfer podataka Opstrukcije i trajk Sabotae Namerno oteenje opreme Destrukcija virusima Teroristiki napadi

Komponente integralne zatite IS

Zatita od neovlaenog pristupa; Zatita od dejstva eksplozivnih, jonizirajuih i drugih opasnih materija; Zatita od poara; Zatita od oticanja podataka i informacija; Zatita od havarija i sl.

Mere bezbednosti pri nabavci, instalaciji, korienju i odravanju hardvera

Nabavka kvalitetnog hardvera od kvalitetnih dobavljaa Evidencija raunarske opreme Instalacija hardvera od strane kompetentnih lica Korienje ureaja za neprekidno napajanje - UPS Korienje hardvera uz:

mere tehnike zatite, zakljuavanje prostorija, plombiranje raunara i ostale opreme.

Izbegavati premetanje, pozajmljivanje i iznoenje raunarske opreme Odravanje hardvera poveriti strunoj organizaciji

Mere bezbednosti pri nabavci, instalaciji, korienju i odravanju softvera

Nabavka licencnog softvera Struna instalacija samo slubeno potrebnog softvera Korienje softvera

bez eskperimenata uz kopiju na rezervnom medijumu bez razmene softvera sa drugim korisnicima

Odravanje softvera od strane strunog lica

47

Mere bezbednosti u fazi eksploatacije IS Definisati procedure rada i vriti kontrolu njihovog potovanja Vriti kontorlu ovlaenja izmena u aplikacijama Definisati postupke u sluaju vanrednih situacija Koristiti raunar samo za izvravanje slubenih zadataka Pristup sistemu pomou lozinke Raunar sa najvanijim podacima ne povezivati na Internet Svi medijumi sa podacima treba da budu evidentirani

Strategija zatite

Glavni zadaci strategije zatite: 1. Prevencija i zastraivanje 2. Detekcija 3. Lokalizacja oteenja 4. Oporavak 5. Korekcije 6. Opreznost i disciplina

Strategija zatite na Internetu

1. zatita pristupa. 2. kontrola autentinosti. 3. kontrola ovlaenja

Kontrola

Vrste kontrole: Operaciona kontrola da li sistem radi korektno? Kontrola podobnosti da li su sistemi zatite odgovarajui i adekvatno ugraeni

Tipovi kontrolora: Interni iz preduzea, ali ne iz strukture ICT Eksterni iz nezavisne firme

Upravljanje rizikom

Nije ekonomino uvoenje zatite od svih moguih pretnji. Program zatite treba da obuhvati oekivane pretnje.

1. zatita pristupa

skeniranje na viruse

Fierwalls privatne mee

2. kontrola autentinosti

Korisniko ime/lozinka

Javni klju Biomertija

3. kontrola ovlaenja

Ovlaenja grupe Dodela uloga

korak 1.Procena vrednosti sistema

korak 2.Procena ranjivosti sistema

korak 3.Analiza tete

korak 4.Analiza zatite

korak 5.Cost-Benefit analiza

HAVARIJA

48

Plan oporavka - vaan elemenat zatite Cilj plana je odranje kontinuiteta poslovanja Plan mora biti napisan jasno i nedvosmisleno, da bi bio upotrebljiv u trenutku nezgode Sve kritine aplikacije moraju imati jasne procedure za oporavak Ispitivanje plana podrazumeva korirenje what-if analize Plan mora sadrati opciju i za sluaj potpunog unitenja kapaciteta.

Elementi Plana oporavka

Analiza uticaja na poslovanje Organizaciona odgovornost pre i posle havarije Strategija oporavka Data centara, file servera po sektorima, mrenih srevera, desktop racunara

(in office i "at home"), laptopa i PDA. Procedure za oporavak u formi cek-lista Plan procesa administracije Tehnicki dodatak koji ukljucuje neophodne brojeve telefona i tacke za kontakt Opis posla menadera za oporavak (na max 3 strane) ukljucuje i opise poslova clanova tima

za oporavak. Plan rada sa ablonima za modifikacije i implementacije. Sadri listu rezultata za svaki

zadatak. Elementi za test Plana oporavka

Odgovornosti menadera za oporavak Distribucija Plana oporavka Auriranje Analize uticaja na poslovanje Trening tima za oporavak Evaluacija testa Plana oporavka Odravanje Plana opopravka Uskladenost sa standardom ISO 27000

Cyber kriminal i Cyber forenzika

Cyber kriminal Korienje ICT i raunarskih mrea u cilju realizacije kriminalnih aktivnosti.

Cyber forenzika

Prepoznavanje situacija u kojima se primena ICT i raunarskih mrea transformie u kriminalne aktivnosti.

Obezbeivanje dokaza neophodnih za krivino gonjenje poinilaca cyber kriminala. Aktivnosti FORENZIKE PRAKSE

Sprovoenje forenzike istrage u okviru sluajeva kompjuterskog kriminala Identifikacija, analiza, obezbeenje i prezentacija digitalnih i cyber kompjuterskih dokaza

Data mining-a u oblasti cyber forenzike E-mail forenzika, povraaj obrisanih podataka, Disk imageing. Implementacija oblika auditinga Izrada softverskih forenzikih alata

Pruanja strune pomoi u monitoringu i zatiti informacionih sistema i kompjuterskih mrea Uvoenje cyber forenzike u sistem unutranje kontrole poslovanja

49

Metodologija upravljanja kompjuterskom forenzikom Identifikacija: izvori digitalnih dokaza Prikupljanje: snimanje ureaja na mestu zloina uvanje: Lanac staranja i ouvanja integriteta podataka u cilju obezbeenja da se nijedna

informacija ne izgubi ili izmeni. Izvetavanje: izvetavanje o svim zakljucima i korienim procesima

PROBLEMI : Nedostatak aurnih smernica Nedostatak odgovarajuih trening programa Nedostatak finansijskih sredstava Prinicipi Asocijacije policijskih inspektora (Association of Chief Police Officers ACPO)

Princip 1: Nikakva aktivnost od strane istranih organa i njihovih agenata ne sme da bude usmerena u pravcu izmene podataka koji se uvaju na raunaru ili nekom drugom skladitu, ako postoji mogunost da e se ti podaci koristiti tokom sudskog procesa.

Princip 2: U izuzetnim sluajevima, kada pojedinac smatra da je neophodan pristup originalnim podacima na raunaru ili nekom drugom skladitu, taj pojedinac mora da bude struan da to i uradi, kao i da prui razloge i implikacije ovakvog ina.

Princip 3: Audio trag ili drugi zapis svih realizovanih aktivnosti nad elektronskim dokazima mora de se napravi i sauva. Nezavisno tree lice treba da bude u mogunosti da ispita te aktivnosti i ostvari isti rezultat.

Princip 4: Pojedinac zaduen za istragu (istraitelj sluaja) snosi svu odgovornost za sprovoenje zakona i ovih principa.

Trendovi u razvoju sigurnosti Informacionih sistema

Trendovi u razvoju IT sigurnosti Poveanje pouzdanosti sistema Raunari sa sposobnou samoozdravljenja Inteligentni sistemi za rano otkrivanje upada Inteligentni sistemi za praenje i rano otkrivanje prevara Vetaka inteligencija u biometrici Ekspertni sistemi za predvianje i dijagnozu nezgoda Smart kartce

Etiki, socijalni i globalni aspekti IS

Etika nauka o moralu

prouava i procenjuje moralne vrednosti (ta je dobro, a ta nije po opteprihvaenom miljenju), definie principe o ispravnosti ljudskog ponaanja.

50

Eticki sistemi vrednosti baziraju se na: Licnom iskustvu Religijskim ubedenjima Obrazovanju Porodicnom treningu

Etika posebne vrste :

Poslovna etika bavi se odnosima izmedu poslovne prakse i moralnog koncepta. Profesionalna etika obuhvata odnose izmedu prakse i moralnog koncepta neke profesije. Cyber etika je skup standarda ili uputstava za ponaanje u cyber prostoru

Kodeks etickog i profesionalnog ponaanja skup principa koji treba da poslue kao vodic za ljude u kompanijama i organizacije Etiki aspekti

privatnost tanost svojina Pristup

Individualna prava

Pravo na privatnost i slobodan pristanak Pravo na ispravku Pravo na linu svojinu Pravo na korektan tretman

Odnos etikih pitanja i prava pojedinaca Zatita privatnosti

Privatnost. Pravo na samosvojnost, bez uznemiravanja od strane drugih lica Dva principa su zatiena zakonom u veini zemalja:

Pravo na privatnost nije apsolutno. Privatnost mora biti u ravnotei sa potrebama drutva

Pravo drutva da zna je iznad individualnog prava na privatnost

Etickapitanja

Pravapojedinca

Privatnost Tacnost Svojina Pristup

Pravo naprivatnost i slobodnu

saglasnost

Pravo naispravku

Pravo naprivatnusvojinu

Pravo na fertretman

Izvoripitanja

PenetracijaIT

KompleksnostIS

Nepovredivostinformacijai softvera

51

Zatita privatnosti Elektronsko nadgledanje. Praenje aktivnosti oveka, online ili offline, uz korienje raunara. Privatne polise/kodovi - smernica za organizacije u cilju zatite privatnosti kupaca, partnera i

zaposlenih. Kraa identiteta - Kriminal u kome neko koristi tue line podatke za kreiranje lanog identiteta

Zatita intelektualne svojine

Intelektualna svojina. Neopipljiva svojina kreirana od pojedinca ili grupe, koja je zatiena kao patent, ig, copyright, pravo.

Poslovna tajna. Intelektualni proizvod npr. biznis plan, koji predstavlja kompanijsku tajnu i nije namenjen javnom publikavnju.

Patent. Dokument koji imaocu garantuje ekskluzivno pravo korienja u trajanju od 20 godina.

Copyright autorsko pravo. Dozvola koja omoguava vlasniku korienje intelektualnog proizvoda do kraja ivota plus 70 godina.

Pretnje privatnosti

Agregatori podataka, digitalni dosijei i profilisanje Elektronski nadzor Licni podaci u bazama podataka Informacije o pojedincu u diskusionim grupama i na sajtovima za drutveno umreavanje

10 pravila raunarske etike 1. Ne koristiti raunar tako da ugroava ostale ljude. 2. Pri korienju raunara ne ometati rad na raunaru drugih. 3. Ne pristupati sadrajima fajlova drugih ljudi. 4. Ne koristiti raunar kao sredstvo za krau. 5. Ne koristiti raunar u cilju lanog svedoenja. 6. Ne koristiti kopije softvera koje niste kupili (za koji nemate licencu). 7. Ne koristiti raunarske resurse drugih ljudi bez njihove saglasnosti. 8. Ne prisvajati intelektualne rezultate rada drugih ljudi. 9. Voditi rauna o socijalnim posledicama programa koji piete ili sistema koji dizajnirate. 10. U svakoj situaciji koristiti raunar na takav nain da potujete ugled i integritet drugih.

Promene u socijalnoj sferi pod uticajem IT

Uticaj IT na organizaciju i posao Korienje IT, naroito web-a, donosi mnoge organizacione promene u oblasti strukture,

odgovornosti, prava, sardraja posla, razvoja karijere, upravljanja i kontrole posla. Kako e se menjati organizacije? Dublja organizaciona hijerarhija. Promene u upravljanju zbog skraenja vremena kontrole. Vlast i status baze znanja e sniziti vlast nekih struktura menadera. Pomeranje od plavih ka belim kragnama Specijalne organizacije (tehnoloki centri, e-commerce centri i sl.)

52

Kako e se menjati posao? Sadraj posla potrebe za estim obukama Nove lestvice za razvoj karijere zaposlenih Menaderski poslovi menjaju sadraj Mogua masovna ne