Download doc - ucenje na daljinu

Transcript
Page 1: ucenje na daljinu

UNIVERZITET “UNION“ U BEOGRADU FAKULTET ZA INDUSTRIJSKI MENADŽMENT

KRUŠEVAC

PREDMET:

KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

UČENJE NA DALJINU

-seminarski rad-

Kandidati:Obradović Ljubiša 09/06

Mentor:

Rajković Saša 55/06 Prof. dr Zoran NikolićStanković Ivica 56/06

Kruševac, 2008. god.

0

Page 2: ucenje na daljinu

SADRŽAJ

1. UVOD .............................................................................................................................22. VREMEPLOV OBRAZOVANJA……………………………………………………..33.UČENJE NA DALJINU I E-UČENJE …………………………………………........6 3.1 Karakteristike sistema za učenje na daljinu …………………………………..74. UČENJE PREKO INTERNETA ……………………………………………………....85.LINK DISTANCE LEARNING SYSTEM .....................................................................9 5.1.Korisnici sistema …………………………………………………………………9 5.2.Mogućnost isporuke gotovih sadržaja ……………………………………………96. PREDNOSTI UČENJA NA DALJINU …………………………………………….107.OBRAZOVANJE NA DALJINU KOD NAS ………………………………………118.Pet razlicitih tipova obrazovanja Content Management System-a (CMS) …………....13 8.1. “Čist” CMS …………………………………………………………………....13 8.2. Weblog Content Management Server ………………………………………13 8.3. CMS orijentisan ka saradjivanju  (C-CMS ili Groupware) …………………....13 8.4. Content-Community-Collaboration Management Sistemi (C3MS) …………...14 8.5.Wiki Sistemi ........................................................................................................149. ZAKLJUČAK ………………………………………………………………………16 PRILOG 1 ..................................................................................................................17 PRILOG 2 …………………………………………………………………………..19 PRILOG 3 …………………………………………………………………………..2010.LITERATURA ...............................................................................................21

1

Page 3: ucenje na daljinu

1. UVOD

S obzirom da se nalazimo u vremenu velikih promena, vremenu u kojem tehnologija u svim oblastima života svakodnevno napreduje, tako napreduje i područje obrazovnih tehnologija. Pre svega, samo obrazovanje postaje potrebnije nego ikad. Osim klasičnog obrazovanja, pojavljuje se potreba sticanja novog znanja, kako u školi, fakultetu, tako kasnije i na radnom mestu. Predviđa se da će svaki radnik morati proći kroz proces sticanja novog znanja i potpuno novih veština barem dvaput u toku svoje karijere. To je rezultat stalnih promena tehnologije i procedura na radnom mestu. Dobar primer za to jeste uvođenje kompjuterske tehnologije u gotova sva područja ljudske delatnosti.

Uvođenje obrazovnih tehnologija pruža nove mogućnosti razvoja komunikacija među ljudima. Tako se razni dopisni tečajevi i slični projekti nastoje zameniti klasičnim oblikom obrazovanja u učionici. Ovakvi oblici obrazovanja, učenja kod kojih nema neposrednog kontakta osobe koja vodi proces obrazovanja (učitelj, mentor) i osoba koje obrazovanje primaju (učenici, studenti) naziva se ''udaljeno'' obrazovanje (engl. ''Distance Education'') ili ''učenje na daljinu'' (engl. ''e – Learning''). Ovakvo obrazovanje našlo je svoju primenu u različitim situacijama, npr. kada učenici nisu u mogućnosti prisustvovati predavanjima zbog posla ili geografske udaljenosti.

Učenje na daljinu omogućava stalno učenje (lifelong learning), studenti se profesionalno, nezavisno usavršavaju na mestu i vremenu koje sami odaberu, prolaze kroz materijal za učenje onom brzinom i onoliko puta koliko žele.Kada se govori o učenju na daljinu često je u upotrebi niz termina: Distance Learning, Distance Training, Distance Education, eLearning (e-Learning, „e“Learning), Online (On-line) Education, Virtual Instruction, Virtual Education.Shvatanje ovih termina kao sinonima nije slučajno. Svima njima zajedničko je da pretpostavljaju proces učenja u kojem su izvor znanja i primalac fizički udaljeni i u kojem je njihov odnos posredovan primenom ICT-a, a pojedinačno oslikavaju nijansiranje opcija unutar samog procesa učenja na daljinu.

2

Page 4: ucenje na daljinu

2. VREMEPLOV OBRAZOVANJA

Odlazeći unazad, sve do samih početaka edukacije, naš “Vremeplov Obrazovanja” prikazuje najsjajnije trenutke u istoriji učenja i obrazovanja (posebno podatke vezane direktno za obrazovanje na Zapadu):   Na samom početku…Adam je dobio prvu lekciju, od Boga : prekrši zakon i platićeš cenu toga.  Ili, na samom početku...Pre postanka pisanih reči  (tzv. era pra-pismenost), sve što su ljudi naučili prenošeno je usmenim putem.3000 pre Hrista/B.C. egipatske "škole hramovi."Sveštenici su podučavali religiju, pisanje, tadašnje nauke.2000 pre Hrista /B.C. Prve zvanične škole u Kini.1500 pre Hrista/B.C. Sveštenici u Indiji podučeveju religiju, pisanje, filozofiju, nauke.850preHrista/B.C.Nastaje epsko delo Homerova Ilijada & Odiseja, koje ima ogroman značaj u okviru edukacije iz oblasti grčke istorije i mitologije. U Grčkoj pristup učiteljima imali su većinom samo slobodni ljudi (nikako robovi). 550 pre Hrista/B.C.Konfučije, presvetli kineski učitelj i filozof. Veliki deo kineskog društva danas je zasnovan na njegovim učenjima baziranim na strukturimoralnosti. U njegovom učenju naglašen je značaj dobrote, ljubaznosti, darežljivosti, poštovanja prema starijim osobama, itd.400 pre Hrista/B.C.Sofisti, lutajući učitelji u Grčkoj, podučavali su ljude kako da se raspravljaju koristeći logiku. Veliki filozof Sokrat drži predavanja na javnim trgovima svima onima koji žele da slušaju ili učestvuju u raspravi. On visoko vrednuje traganje za pravom istinom, u odnosu na odnošenje pobede korišćenjem argumenata (suviše jednostavno po njemu), i ohrabruje ljude da misle svojom glavom.387,355preHrista/B.C. Platon & Aristotel osnivaju škole u Atini. Platonova škola nosi naziv “Akademija”. Obe škole su fokusirane na istinu. Platon piše Republiku, opisujući sopstvenu viziju savršenog društva i obrazovanja, zasnovanih na socijalnom stanovištu.100 pre Hrista/B.C.Organizovan je prvi program edukacije. Dvojica rimljana, poznatih kao Ciceron i Quintilian, imaju ideje koje su i dalje u upotrebi u savremenom zapadnom društvu. Ciceron tvrdi da bi obrazovanje trebalo proširiti na umetnosti i nauke. Quintilian kaže da bi obrazovanje trebalo zasnovati na sposobnosti ušenika da uči.0 B.C./A.D. Isus podučava u Jerusalimu.105 posle Hrista/A.D.U Kini su izumeli papir.500-1500 posle Hrista/A.D.Ovaj period je u zapadnoj kulturi poznat pod nazivom “Srednji Vek”. To je era veoma sporog napretka ali su se ipak dešavali neki pomaci kada je u pitanju obrazovanje. U tzv. sobama za pisanje, monasi su kopirali veoma važne tekstove prepisujući ih rukom. Katolička crkva ima veoma veliki uticaj na sve vidove učenja tokom ovog perioda.Sveštenici podučavaju religiju, pisanje i nauke.500 posle Hrista/A.D.Nalanda, veliki budistički univerzitet u Indiji, predstavlja dom za više od 10,000 studenata. To

3

Page 5: ucenje na daljinu

je najveće rezidencijalno mesto za učenje uz privremeni smeštaj u istoriji toga vremena. Predmeti su obuhvatali I religiozna učenja kao i filozofiju, gramatiku, medicinu.999 posle Hrista/A.D.Avicenna, Iranski vodeći mislilac u oblasti medicine, piše Zbornik medicine/The Canon of Medicine/. Ovaj rad kao i ostali koje su napisali arapski, severno afrički i španski mislioci, imao je veliki uticaj na Evropske obrazovne ideje.1000 posle Hrista/ A.D.Arapska škola i učenje. Evropljani uče Arapski sistem brojeva, koji se još uvek koristi na današnjem zapadu.Sveštenici podučavaju religiju, pisanje i nauke.1000 posle Hrista/ A.D.Arapska škola i učenje. Evropljani uče Arapski sistem brojeva, koji se još uvek koristi na današnjem zapadu.Sveštenici podučavaju religiju, pisanje i nauke.1150-1250Osnovani tzv. "Moderni" univerzitieti: 1150 god., Paris/Sorbonne. 1209 god, Cambridge. 1249 god., Oxford. Sveti Toma Akvinski, katolički teolog, aktivno radi na konceptu skolastike u Parizu. Univerzitieti počinju da nude mogućnost sticanja diplome iz različitih oblasti i predmeta.1450Patentirana je prva mašina za štampanje. Ovo otkriće utiče na razvoj i poboljšanje  pismenosti time što knjige postaju dostupnije i to širim društvenim slojevima.1499Desiderius Erasmus, Holandski nastavnik, počinje sa pročavanjima starih dokumenata. On savetuje nastavnike u Evropi da razmišljaju o literaturi a ne da je samo čitaju ili, prema potrebi, pamte određene delove.1500Period renesanse koji zahvata i čitav 17-ti vek, označava početak obnovljenog interesovanja za učenje. Italija se ističe kao posebno aktivna tokom dotičnog perioda. Sve više žena počinje da se obrazuje, iako je to i dalje nedostupno većini populacije, bez obzira na pol. Mnogo važnih matematičkih tekstova je prevedeno na korisne jezike, što je predstavljalo izuzetan podstrek daljem učenju i razvoju celokupne nauke.1592Počinje se sa izvođenjem Šekspirovih dela u Engleskoj. Pozorište je mesto gde filozofske ideje mogu biti naučene sa pozornice, pomažući  nepismenoj publici da se razvija i razmišlja.1620-teIzumeli su prvo računalo/ručno/ što je znatno pojednostavilo bavljenje matematikom..1690-teMozak predstavlja prazan, neobradjeni komad škriljca. Engleski pesnik i filozof  John Locke raspravlja o činjenici da smo rodjeni sa praznim umovima, a da obrazovanje treba postepeno da dovede do njihovog razvoja – i da, prema tome, obrazovanje treba započeti još u ranom detinjstvu.1799Prva "moderna" osnovna škola. Johann Pestalozzi,  Švajcarski predavač, počinje da osniva škole širom Švajcarske i Nemačke  koje koriste tzv. “ciljne lekcije”, sva čula i izražajnost kako bi pomogle deci pri učenju. 1837Otvoreno prvo obdanište od strane Friedrich-a Francuskog, kao mesto gde mala deca mogu da uče i napreduju u razvoju pre polaska u osnovnu školu.1926Program pod imenom Semestar na Moru predstavljao je prvo organizovano studijsko putovanje sa 504 američka studenta. Prva stanica na tom putu je bila: Yokohama, Japan.

4

Page 6: ucenje na daljinu

1951Televizija kao učitelj. Jack LaLanne edukuje amerikance o važnosti obaveznog svakodnevnog vežbanja . To je nastavio da radi pune 34 godine.1960-teUređaji na bazi multi-medija osvajaju učionice. Projektori sa slajdovima i filmskom trakom, kao i kasetofoni su uobičajena stvar.1970-tePojava elektronskih matematičkih kalkulatora tzv. digitrona izazvala je strah među predavačima da će studenti i učenici zaboraviti da rade osnovne matematičke operacije. Istorija je dokazala da su bili potpuno u pravu..Rane 1980-teTelevizija u učionici. Činjenica da su jeftini VCR uređaji postali lako dostupni za rezultat je imala da učenje putem videa bude standardna pojava. 1980-tePopularizacija društvenih koledža i tzv. tehničkih škola. Ovo je perfektno rešenje za one ljude koji žele dodatno obrazovanje bez upisa na univerzitete.Kasne 1980-teKompjuteri dolaze u škole. U školama se mogu primetiti modeli proizvedeni od strane Apple-a and IBM-a, ali će proći još neko vreme pre nego postanu korisni za većinu studenata 1991Charter škole. U.S. država Minnesota, koju su sledile i ostale države članice, donosi zakon koji dozvoljava rad školama koje ne poštuju standardna pravila./curriculum.Kasne 1990-teInternet menja sve. Razvoj interneta omogućava komunikaciju kao i trenutan pristup informacija, bilo kojoj osobi širom sveta, putem konekcije. Sadržaj se dopunjava i evoluira neverovatnom brzinom tako da je moguće  baviti se istraživanjima na bilo koju temu pa čak i virtuelno. Razvijaju se kursevi za E-learning/elektronsko učenje putem kojih je polaznicima omogućeno da uče on-line.

5

Page 7: ucenje na daljinu

3.UČENJE NA DALJINU I E-UČENJE

Iako je tek od skoro ušao u širu upotrebu, sistem učenja na daljinu svoje početke beleži još pre više od 100 godina. 1892. godine Penn State University, USA (www.psu.edu) je sa još dva univerziteta razvio sistem za dostavljanje materijala za učenje u ruralnim predelima Sjedinjenih Američkih Država kao način pristupa širem krugu studenata koji nisu mogli da pohađaju univerzitet. Kamionetima je distribuirana pošta sa materijalima za učenje studentima koji su živeli daleko od obrazovnih centara, ali su želeli da se obrazuju.

Sa tehnološkim razvojem, pojavile su se nove mogućnosti za učenje na daljinu: obrazovne emisije na radiju (1920), nastavna televizija (1950), korišćenje satelita (1970) i kablovske televizije (1980) za brz prenos obrazovnih multimedijalnih materijala na daljinu. Zajednička karakteristika svih ovih sistema jeste da su bili jednosmerni i asinhroni. Učenici su slušali ili gledali obrazovne kurseve, ali ni na koji način nisu mogli da postave pitanje predavaču ili razmene mišljenja sa učenicima na drugom kraju sveta koja su u isto vreme pratili ista predavanja. Ova situacija se izmenila uvođenjem sistema video konferencija (sredinom 1980), ali je u to vreme ovaj sistem bio veoma skup i dostupan uskom krugu ljudi.

Pojavom jeftinih ličnih računara pojavljuju se materijali za učenje koji koriste mogućnosti računara – da se naprave lekcije koje osim teksta nose i zvuk, sliku ili filmske zapise, ali i mogućnost da se naprave interaktivni obrazovni materijali i testovi znanja i veština. Ovi obrazovni materijali se u početku distribuiraju na disketama, kasnije na kompakt diskovima i putem Interneta. Učenje uz pomoć računara dobija naziv elektronsko učenje (skraćeno e-učenje, eng. e-learning). Nove mogućnosti za jeftino snimanje i montiranje filmova ili obradu zvuka i slike, ranije dostupne samo profesionalnim producenatskim kućama sada su postale pristupačne školama i nastavnicima, svima kojima je dostupan lični računar. Otvorene su mogućnosti da multimedijalne obrazovne sadržaje prave široki krugovi nastavnika, a pojavom Interneta i mogućnost da se ovi sadržaji razmenjuju širom sveta. Mnoštvo ideja i mogućnost njihove brze razmene i distribucije posredstvom Interneta značajno je poboljšalo kvalitet obrazovnog materijala, a pojavilo se i interesovanje za korišćenje novih za individualizaciju procesa učenja.

Uočena je mogućnost da se prikaz i dizajn obrazovnog materijala prilagodi učenicima sa posebnim potrebama (npr. korišćenje ispisa vrlo velikim slovima na ekranu za slabovide učenike ili emitovanje zvuka posredstvom računara i zvučnika koji nosi pročitani tekst umesto ispisa teksta). Talentovani učenici zainteresovani za oblasti u kojima postoji veoma mali broj stručnih nastavnika mogu posredstvom Interneta da uče od nastavnika koji se nalaze na drugom kraju sveta. Mogućnosti da se učenje prilagodi potrebama i predispozicijama pojedinca delovale su neograničeno. Stvarnost je pokazala da su mnoga očekivanja od eučenja bila preterana. Iako je uvođenje e-učenja, naročito u fakultetsko obrazovanje, za mnoge obrazovne institucije postala dobra ekonomska prilika za neke i zakonska obaveza, za sada su mogućnosti koje ovaj vid učenja pruža slabo iskorišćene. Najveću ulogu u brzom razvoju e-učenja ima Internet i njegov razvoj. Učeniku je potreban računar i Internet veza da bi mogao da pristupa resursima za učenje koje takođe preuzima sa Interneta. Na Internetu postoji veliki broj besplatnih Web strana za učenje na daljinu, sa izuzetno korisnim i raznovrsnim sadržajima. Čuveni MIT (Massachusetts Institute of Technology) je postavio otvoreni sistem za pristup svojim nastavnim sadržajima na adresi http://ocw.mit.edu. Za svaku izabranu temu mogu se preuzeti materijali za učenje, ispiti, a opisana su potrebna predznanja i sadržaj kursa. Neki od ovih kurseva imaju i multimedijalne sadržaje koji se nalaze na adresi http://ocw.mit.edu/OcwWeb/Global/OCWHelp/avocw.htm.

Pre pregleda ovih materijala student može da preuzme propratnu dokumentaciju kako bi imao detaljniji uvid u materiju. Drugi primer Web lokacije koja daje pristup obrazovnim sadržajima jeste Web lokacija obrazovne institucije tehničkih nauka „ParisTech“ http://graduateschool.paristech.org, koja takođe nudi preuzimanje različitih materijala za

6

Page 8: ucenje na daljinu

učenje na francuskom jeziku. Ovi primeri predstavljaju jednosmerne i jednostavne primere е-učenja gde ne postoji interakcija između nastavnika i učenika, niti između učenika. Stimulativno okruženje za učenje, bilo u učionici ili na mreži, mora da omogući transfer znanja od nastavnika ka učeniku, ali imogućnost komunikacije između nastavnika i učenika radi razjašnjavanja i nadogradnje znanja. Učenje u grupi vršnjaka i saradnja učenika pri učenju deo je stimulativnog okruženja za učenje. Da bi se na mreži napravilo ovakvo virtuelno okruženje za učenje, osmišljen je softver koji omogućava pravljenje i čuvanje multimedijalnih obrazovnih materijala u elektronskom obliku, pojedinačno dostavljanje ovih materijala i zadataka učenicima i testiranje znanja učenika. Svi rezultati učenja moraju se za svakog učenika beležiti u bazu podataka radi praćenja ianalize procesa učenja. Komunikacija između učenika i nastavnika obavlja se elektronskom poštom ili putem foruma na kojima učestvuju, razmenjuju mišljenja i sarađuju svi učenici iz grupe.

Ovakav zatvoren i kontrolisan sistem eučenja, koji dobro modelira stimulativno okruženje za učenje, naziva se Learning Management System (LMS). Dobar LMS sistem treba da bude standardizovan, odnosno treba da podržava SCORM (Sharable Content Object Reference Model) koji predstavlja skup standarda i pravila za učenje zasnovano na Webu.

3.1 Karakteristike sistema za učenje na daljinu

Osnovne karakteristike ovakvog modela učenja: obrazovanje ili obuka koja se nudi učenicima na različitom mestu od nastavnika ili izvora informacija programi ili kursevi učenja na daljinu mogu biti prilagodjeni različitim osobinama učenika, a razlikuju se po tehnologiji koja se koristi, po strukturi programa (kursa), po stepenu nadzora polaznika učesnici kod učenja na daljinu: osobe koje kreiraju i distribuiraju materijale za učenje i učenici organizatori kurseva ili programa: obrazovne i naučne institucije za svoje učenike i studente (i za ostale), kompanije ili njihovi delovi za svoje zaposlene, pojedinci: konsultanti, nastavnici,... polaznici kurseva (programa):1.odrasli – “netradicionalni studenti” 2.zaposleni bez mogućnosti da pohadjaju nastavu 3.osobe koje zahtevaju više aktivnosti i interakcije kod učenja 4.lica sa fizičkim ograničenjima ili poremećajima 5.osobe geografski udaljene od obrazovnih centara.

7

Page 9: ucenje na daljinu

4. UČENJE PREKO INTERNETA

Učenje putem Interneta može se definisati kao oblik edukacije u kojem se nastavni sadržaji prezentiraju polaznicima putem Interneta. Pri tome je osnovni zahtev koji se postavlja pred učesnike obrazovnog procesa posedovanje računara s priključkom na Internet. Kada je reč o programskoj podršci koja se koristi prilikom edukacije putem Interneta, najčešće se koriste tzv. Courseware alati, koji omogućuju skladištenje obrazovnih sadržaja na Web Serveru i njihovo povezivanje, komunikaciju medju učesnicima obrazovnog procesa, upravljanje učenjem te proveru znanja putem raznih testova za samoproveru.

OBUKA ZASNOVANA NA WEBU, WBT–WEB BASED TRAINING se vrši objavljivanjem sadržaja za učenje na WEB sajtu (Internet prezentaciji) obrazovne ustanove. Prednosti ovakvog metoda distribucije materijala za učenje su: brza distribucija, učenici preko WWW pristupaju ponudjenom materijalu, moguće je uključiti hipermedijske materijale, servis mogu koristiti pojedinci ili grupe istovremeno, mogućnost povezivanja „linkovanja”, multimedijalnost sadržaja, jednostavnost obnavljanja i publikacije sadržaja, mogućnost administriranja pristupa, interaktivnost sadržaja itd.

E-mail je najjednostavniji oblik asinhrone interakcije i najčešće se koristi samo kao dodatak uz druge oblike komunikacije. Prednosti korišćenja e-maila: jednostavnost pri korišćenju, komunikacija je privatna, omogućava dovoljno vremena za razmišljanje i odgovor.

Mailing liste su servis sa sličnim oblikom interakcije, prednosti i nedostaci kao e-mail, prednosti poštanskih listi i obezbedjuje jednostavnost u korišćenju, prilagodjenost radu s grupom, omogućava deljenje studenata i organizaciju u nekoliko manjih grupa čiji učesnici imaju odredjene srodne karakteristike.

On-line forumi kao i liste omogućuju javne rasprave, šalju se pitanja, odgovori, razmjenjuju mišljenja, moguće je otvoriti vlastitu diskusijsku grupu po odredjenoj temi. Ovaj način komunikacije omogućava da velike datoteke ne zauzimaju prostor na našim diskovima, omogućavaju obučavanje prepiskom, upotrebom prenosa fajlova, za prenos materijala kursa, i formiranje oglasnih tabli za komunikaciju sa nastavnikom.

Internet relay chat (IRC) je Sinhrona komunikacija bazirana na tekstualnim porukama preko Interneta ili Intraneta u stvarnom vremenu i omogućava povezivanje učenika s približno jednakim znanjem, ravnopravnost učenika, objektivnost ocene i mogućnost nadoknadjivanja propuštenog sadržaja.

Videokonferencije. Deljene aplikacije (Whiteboards) je način sinhrone interakcije u kojem učenici učestvuju u zajedničkom radu na softverskoj aplikaciji. Postoje dva načina korišćenja podjeljene aplikacije: kao sredstvo učenja kako se koristiti aplikacija i za učenje koncepata i veština. Prednosti ovakvog načina interakcije su simuliranje stvarnosti i podsticanje zajedničkog učenja.

8

Page 10: ucenje na daljinu

5.LINK DISTANCE LEARNING SYSTEM

LINK-ov DISTANCE LEARNING SYSTEM (DLS) - SISTEM ZA UČENJE NA DALJINU je zasnovan na korišćenju savremene ICT tehnologije u gotovo svim elementima procesa učenja. Učenje u mreži računara preko Interneta, odnosno Intraneta predstavlja osnovnu ideju ovog sistema. Internet odnosno Intranet se koristi za ostvarivanje uslova za Interakciju korisnika sa sadržajem, predavačima (autorima) i ostalim učesnicima u Distance Learning modelu učenja.

Ovo softversko rešenje zadovoljava sve buduće očekivane potrebe održavanja DL kurseva različitih vrsta: kursevi računara, stranih jezika, tematski seminari, poslovni kursevi, predmeti iz tradicionalnog školstva (matematika, fizika, istorija itd.).

LINK DLS omogućava rad „na zemlji“ i kompletno upravljanje kursevima na Internetu kao i ostvarivanje dvosmerne komunikacije i razmene podataka. Sistem je generalno namenjen svim organizacijama koje organizuju obuke kadrova ili obrazovnim ustanovama bez razlike.

5.1.Korisnici sistema

Sistem pokriva potrebe sledećih glavnih grupa korisnika: Autori, predavači, instruktori, voditelji kurseva, nastavnici Administrativno osoblje, organizatori nastave, adminstratori sistema, menadžeri obuke Studenti, polaznici kurseva, učenici, zaposleni u kompanijama.

Glavni elementi Distance Learning sistema: sistem kreiranja kursa sistem za pripremu kursa - vođenja kroz kurs sistem testiranja sistem praćenja napredovanja korisnika sistem praćenja statusa korisnika.

Podsistemi: podsistem za evidenciju korisnika podsistem za kreiranje i upravljanje kursevima podsistem za kreiranje materijala za učenje univerzalni podsistem prikaza materijala podsistem za testiranje podsistem bodovanja, praćenja napredovanja podsistem praćenja korišćenja podsistem organizacije kurseva podsistem komunikacije i obaveštavanja hijerarhija pristupa podsistem kvaliteta stablo i baza znanja (pojmovnik, Faq, Search).

5.2.Mogućnost isporuke gotovih sadržaja

Distance Learning System može biti kompletno pripremljen za potrebe Vaše organizacije za održavanje DL kurseva u sledećih nekoliko oblasti:

Računarstvo Strani jezici Prodaja

9

Page 11: ucenje na daljinu

Menadžment Marketing Kvalitet itd.

6. PREDNOSTI UČENJA NA DALJINU

Student svoje prednosti vidi u: • smanjenju troškova stanarine i ostalih troškova vezanih za boravak u mestu održavanja studija• mogućnosti da bira studijski program i studira van mesta svog prebivališta bez potrebe za njegovom promenom • izboru škole van fizičkih granica matične zemlje • mogućnosti da radi za vreme studiranja nezavisno od mesta održavanja studija • prevazilaženju nemogućnosti da posećuje tradicionalnu nastavu usled nekog od svojih trajnih ili privremenih fizičkih problema, oštećenja ili bolesti• samoorganizovanju vremena za učenje (visoka motivacija, planiranje vremena i sposobnost za analizu i sintezu sadržaja koji se uči) i dr.

Učenje na daljinu u odnosu na klasični „tradicionalni” pristup učenju pokazuje sledeće prednosti: • omogućuje stalno učenje (lifelong learning) i profesionalno usavršavanje • učenici uče nezavisno, vlastitim tempom, na mestu i u vremenu koje sami odaberu, na raspolaganju im je veliki broj predmeta, koje nude različite institucije ili nastavnici-pojedinci • vlastiti tempo - učenici prolaze kroz materijal za učenje onom brzinom i onoliko puta koliko žele • mesto učenja može se odabrati – zavisi od medija koji se koristi za distribuiranje materijala za učenje (uči se na poslu, kod kuće...) • dostupnost tema koje ne nude kursevi/programi u tom području – učenici pronalaze i pohadjaju programe koji ih zanimaju, i ako ih ne nude obrazovne ili poslovne institucije u mestu u kojem žive ili rade • učestvovanje u najkvalitetnijim ili najprestižnijim programima – učenik može “pohađati” barem neke kurseve na kvalitetnim institucijama ili koje drže poznati stručnjaci bez promene mesta boravka • odabiranje svog načina učenja – aktivno ili pasivno učenje, različiti nivoi interakcije: “klasični” pisani materijal uz vodjenje vlastitih beleški, interaktivne simulacije, diskusija sa ostalim učenicima (e-mail, telekonferencije, ...), više multimedije - grafike, animacije, zvuka,... • praktičan rad sa različitim tehnologijama – stiču se ne samo informacije o onome što se uči, nego i dodatna znanja i veštine o korišćenju različitih tehnologija, omogućuje se polazniku da postigne i zadrzi nivo “pismenosti za 21. vek” • Samostalno učenje i interakcija – i nastavnici uče od učenika koji samostalno traže izvore informacija.

10

Page 12: ucenje na daljinu

7.OBRAZOVANJE NA DALJINU KOD NAS

Na našim prostorima obrazovanje na daljinu se nije razvijalo na onaj način i onim intenzitetom kao u drugim sredinama. Zapadne zemlje su npr. u okviru svojih obrazovnih sistema razvijale različite oblike i forme obrazovanja, između ostalih i obrazovanje na daljinu, a u skladu sa svojom ekonomijom, kulturom, geografskim uslovima i dr. U mnogoljudnim zemljama kao što su Indija, Kina, Brazil, Australija, tradicija obrazovanja na daljinu je vrlo popularna, živa i duga pre svega zbog geografskih faktora. U Jugoistočnoj Evropi razvoj takvih programa nije podstican usled uticaja postojeće ideologije, koja je "uprosečavala" i "ujednačavala". Nisu postojali alternativni oblici obrazovanja, niti podsticane alternativne forme bilo čega. Učenje na daljinu i otvoreno učenje su upravo takvi, nestandardni i neformalni oblici obrazovanja. To je pristup obrazovanju gde akcenat nije na formi već na sadržaju i gde je važno povećati obuhvat a pri tome ne zanemariti kvalitet. Na našim prostorima takve obrazovne forme često su shvatane kao dodatni vid učenja a ne kao dodatna vrednost postojećeg sistema obrazovanja. Važno pitanje je i da li postoji interes, motivacija i spremnost da se nešto novo nauči i sazna na ovakav način, uz posredovanje IKT-a. Ako se pitamo da li takva interesovanja postoje kod nas, može nam pomoći istraživanje koje je 2003. realizovao tim sa Učiteljskog fakulteta u Beogradu. To su još uvek neobjavljeni rezultati pa će biti naveden samo ovaj koji je interesantan za našu temu - interesovanje za obrazovanje na daljinu. Od 1104 ispitanika - studenata i učitelja Učiteljskog fakulteta, na pitanje:Kada biste imali mogućnost izabrali biste:

tradicionalni način učenja obrazovanje na daljinu kombinaciju tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja na daljinu,

849 (76,9%) ispitanika je odgovorilo - kombinaciju tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja na daljinu. Ohrabrujuće je to što interesovanje postoji, a naročito to što je ono najveće baš za onaj vid obrazovanja na daljinu koji u svetu trenutno beleži najviše uspeha - takozvanu distribuiranu nastavu. Ovaj termin odnosi se na kombinaciju tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja na daljinu, gde su uključeni najbolji elementi i jednog i drugog oblika obrazovanja. Pri interpretaciji ovog rezultata treba imati u vidu i da studenti i učitelji iz naše zemlje mahom nisu imali iskustva sa obrazovanjem na daljinu, ali ipak, pokazuje se, prepoznaju njegove prednosti (pre svih visok stepen fleksibilnosti koju ono nudi). Ovo istraživanje je pokazalo i da samo 22% ispitanika u potpunosti veruje da dostignuća stečena putem obrazovanja na daljinu treba da budu vrednovana ravnopravno sa dostignućima stečenim putem tradicionalnog učenja, dok se dodatnih 40% uglavnom slaže sa tom konstatacijom. Kod nas se još uvek ne veruje da se na ovaj način može steći isti kvalitet obrazovanja kao na tradicionalan način. Mnogo njih smatra da obrazovanje na daljinu nema isti status kao tradicionalno obrazovanje pa je i to prepreka njegovom razvoju. DLS (Distance Learning System) jeste „softversko rešenje za učenje na daljinu i omogućava potpunu mobilnost profesora i učenika”, saznajemo u firmi Link group koja je tvorac ovog Web rešenja za obrazovanje kadrova. Demonstraciju ovog aplikativnog softvera priredili su Olga Mirković, predavač s Beogradskog koledža računarskih nauka koji se takođe nalazi u sklopu Link groupa, i Valentin Kuleto, generalni menadžer firme. „Za početak, potrebno je definisati sam pojam”, rekao je gospodin Kuleto. „DLS ne podrazumeva slanje knjiga poštom, pa da se zbog toga nazove ’učenje na daljinu’. Nije u pitanju ni zbir

11

Page 13: ucenje na daljinu

elektronskih dokumenata koje je moguće preuzeti s Interneta. DLS je ekspertski sistem, softver koji je primenljiv u mnogim slučajevima, bilo da govorimo o obrazovnim institucijama ili kompanijama.” Naime, osim činjenice da se na ovaj način rešava manjak fizičkog prostora, prednosti koje obrazovnim institucijama donosi DLS ne ogledaju se samo u potpunoj mobilnosti učenika i profesora, već i u mogućnosti da ustanova pri tom uštedi na prostornim i kadrovskim kapacitetima. „Ovde je prisustvo čoveka ekskluziva”, dodaje gospodin Kuleto. Što se učenika tiče, on ne samo da samo može da izabere kada će i gde učiti, već na ovaj način može da izbegne plaćanje stanarine i propratnih troškova vezanih za studiranje/učenje u drugom mestu, posebno ako je škola van fizičkih granica zemlje u kojoj živi. Takođe, ovakav tip nastave izlazi u susret osobama koje su u nemogućnosti da pohađaju tradicionalnu nastavu zbog bolesti ili invaliditeta. Pošto je softver prilagodljiv i primenljiv u firmama, od njegove upotrebe može da zavisi dodatna zarada – nova tržišna orijentacija koja podrazumeva izlazak firme na elektronsko tržište, na primer, kao i ušteda pri usavršavanju zaposlenih ili uvođenju novozaposlenih u posao. Što se tehničkih zahteva za korišćenje ovakvog softvera tiče, potrebni su računar i pristup Mreži preko Interneta ili Intraneta, dok se propratni materijali (kao što je multimedija) mogu distribuirati i preko CD ROM-a. Sam sistem omogućava da određeni kurs administrira upravo nastavnik tog kursa, a postoji i administrator celokupnog DLS-a (što nije isto što i tehnički administrator). Hijerarhija pristupa sistemu i prati upravo taj redosled: od administratora, preko nastavnika-kreatora kursa, do korisnika. U okviru DLS-a postoje osnovni elementi kao što su kurs, modul, nastavna jedinica i nastavni element, kao i dodatni elementi – zadaci, testovi, rečnik pojmova i korisnički fajlovi i materijali. Od oktobra prošle godine desetak studenata BCCS-a, od kojih je jedan u Americi, studira preko ovog sistema. Draško Rakić, jedan od njih, izložio nam je svoje mišljenje „iz prve ruke”: „Distance Learning System Beogradskog koledža kompjuterskih nauka upisao sam školske 2004/2005. godine i pripadam prvoj generaciji DL studenata ove škole. Ono što mi se najviše sviđa jeste sama koncepcija Distance Learning Systema, to jest sistema učenja na daljinu. DLS je organizovan na takav način da nije neophodno prisustvo na predavanjima, što studentima daje slobodu u organizaciji svojih obaveza, kao i mogućnost uporednog studiranja i rada. Ispiti su koncipirani tako što se svaki od njih deli na nekoliko modula (od tri do sedam) u zavisnosti od obima i težine materije. Za svaki modul je predviđen tzv. assignment – seminarski rad i test. Takođe, u krajnju ocenu ulazi i aktivnost studenta. Posle završenih svih modula, student brani svoje assignmente pred profesorom, čime se eliminiše mogućnost varanja. U zavisnosti od uspešnosti svih modula zajedno kao i od odbrane svih assignmenta, profesor, na osnovu Bolonjske konvencije, dodeljuje studentu ocenu. Materijal za učenje se sastoji od multimedijalnih CD-ova koje u potpunosti kreiraju predmetni profesori. Pored njih, na sajtu DLS-a u tekstualnom obliku postoje predavanja vezana za svaku lekciju s ispita. Rad na assignmentima je istraživačkog karaktera tako da student sam prikuplja materijal, najviše putem Interneta. Ovakav način rada dodatno me stimuliše jer imam slobodu izražavanja, a istraživački rad je veoma zanimljiv. Na sajtu je moguće videti prikaz osvojenih bodova svakog modula i celog ispita, rečnik pojmova svake lekcije, način uploada assignmenta i drugo, dok je u planu izrada statističkog pregleda položenih ispita, javno objavljivanje najboljih radova studenata, kao i chat profesora sa studentima. Dalji razvoj DLS-a išao bi u smeru popularizacije sistema, što bi dovelo do većeg broja korisnika, a samim tim i do više ideja za njegovo unapređenje”, izjavio je Draško Rakić. Demo verziju ovog softvera moguće je pogledati na adresi BCCS-a www.bccs.edu.yu/dl, gde možete pronaći detaljnije informacije o ovom sistemu i različitim varijantama studiranja na ovaj način.

12

Page 14: ucenje na daljinu

8.Pet razlicitih tipova obrazovanja Content Management System-a (CMS)8.1. “Čist” CMS Ovaj tip je tradicionalan tip CMS-a, koji se istorijski takodje pojavio na tržištu. Prototipski mi diskrimišemo glavnog urednika, (koji su sveobuhvatno odgovorni), koeditora (koji su odgovorni za odredjene domene npr. urednik polsovanja) i autora (koji samo pišu članke ali nemaju nikakvo pravo da ih objave na websajtu bez provere urednika). Sa administratorske tačke gledišta mi možemo razlikovati menadžera urednika (koji je odgovoran za kategorije i funkcije skriptovanja CMS-a) i grafičkog urednika (koji dizajnira templejte) Sa naše edukativne strane gledišta ova utorska prava mogu biti mapirana na edukativnim funkcijama kao što su predavač,  pomoćnik predavač, gost- predavač za sadržaj i glavni učitelj i administrator za organizaciona pitanja. Osoba kome je namenjen sadržaj (čitalac), je u našem slučaju učenik odnosno polaznik. Tipični primeri ovog tipa CMS-a su:

1. Mamboserver http://www.mamboserver.com/ 2. Otvoreni CMS http://www.opencms.org/ 3. Plone http://plone.org/4. Typo3 http://typo3.org/5. ZMS http://www.zms-publishing.com/.

8.2. Weblog Content Management Server  Weblog su strane koje se sastoje od nekoliko proglasa ili različitih delova informacije po strani, uglavnom aranžirane hronološki unazad od najskorijeg ka najstarijem proglasu na dnu strane…” (19,p.7) Zbog ovog hronološkog reda weblogovi mogu biti iskorišćeni  kao alat za diskusiju za lično razmišljanje vezano za proces. Tu postoje dve funkcije, koje su važne u edukacionom kontekstu: TrackBack  Ovo je mehanizam izveštavanja, koji omogućava autorima da povežu svoje komentare za tekuće diskusije preko interneta. Sindikacija  Ovo je način da autori prošire sadržaje. To je u specijalnom formatu (RSS=Rich Site Summary ili Veoma Jednostavna Sindikacija) na koji autori mogu da se pretplate. Oni čak mogu da integrišu tekst iz izvora na koji su se pretplatili na njihov website.   Weblogovi se najbolje mogu razumeti kao alat za diskusiju, koji ima potencijal da raširi diskusiju po celom svetu. Sa običajem da piše kratke lične komentare (“mikro sadržaje”) weblogovi animiraju diskusiju unutra samih weblogova, gde je i nastao komentar, ali u isto vreme podržava vrstu meta-razumevanje u samom weblogu tako da širi diskusiju po celom svetu. U tom smislu weblogovi su skoro savršen par za Predavanje II ali takodje može biti korišćeno  i za Predavanje I (npr. kao tradicionalni CMS) ili čak i bolji za Predavanje III. (Za višestruku upotrebu weblogovi su već nazvani Švajcarska Armija Alata ali kao što ćemo tek videti tu je drugi- - više odgovarajući – kandidat za višenamenski alat.). Primeri su:

1. Blogger: http://www.blogger.com/start  2. Manila: http://manila.userland.com/  and Radio http://radio.userland.com/ 3. Movable Type: http://www.movabletype.org/4. pMachine: http://www.pmachine.com/5. TypePad: http://www.typepad.com/.

 8.3. CMS orijentisan ka saradjivanju  (C-CMS ili Groupware) 

13

Page 15: ucenje na daljinu

Esencijalno za ove sisteme je uobičajen razvoj i administracija podeljenih/šerovanih   resursa. Ovde možemo naći vrstu zastićene interakcije specificirane grupe. Tu gde se ove interakcije dešavaju, ne postoji šire publike. Takodje ne postoji izrazite namere za specificnim ciljem učenja: članovi ove radne grupe uče radeći zajedno, saradjujući. Čak i ako bi tu mogli biti izdiferencirani sistemi autorskih prava, prototip aplikacija tretira sve članove radne grupe isto. U našem teoretskom okviru ovaj tip CMS-a je napodesniji za Predavanje III. Tipični primeri u ovoj kategoriji su:

1. BSCW: http://bscw.fit.fraunhofer.de/  and http://www.bscw.de/ 2. Convea: http://www.convea.com/ 3. EGroupware: http://www.egroupware.org/ 4. IBM Lotus Notes: http://www-306.ibm.com/software/lotus/ 5. PhpGropupware: http://www.phpgroupware.org/.

  8.4. Content-Community-Collaboration Management Sistemi (C3MS)  C3MS-ovi koji su prethodno već pomenuti “nož” švajcarske armije za predavanje. Ovaj tip CMS-a nudi mogućnost za (virtuelne) zajednice kako bi razvio specificni sadržaj domena. Oni koriste kolaborativne mehanizme i mnoge specijalizovane module (npr. ko je online, rejtinge, istraživanja, preglede, kvote, itd) i veoma su orijentisani ka zajednici. C3MS-ovi mogu raditi kao tradicionalni CMS-ovi, kao i kao kolaborativni weblogovi. Kombinovanjem svih mogućnosti na jednom websajtu, C3CMS može biti korišćen za podizanje domena specifičnog uskladištenja. (Više detalja o ovom tipu CMS-a  sa pedagoške tačke gledišta videti u odličnom radu [4]). Savršen par za C3CMS je - -kao što se može pretpostaviti po njegovom imenu- model Predavanje III. Kako različiti modeli mogu biti aktivirani ili ne, ovaj model se može vrlo lako koristiti za druge modele predavanja. Tipični primeri za ovaj tip CMS-ova su:

1. PhpNuke: http://phpnuke.org/   2. PostNuke: http://www.postnuke.com/.

 8.5.Wiki Sistemi  Wiki sistemi preobraćaju centralnu karakteristiku CMS-ova – diferencirane sisteme autorskih prava. Osnovni princip Wikisa može biti izražen frazom: Svi mogu da menjaju sve! Iza ovog jednostavnog pristupa je sakrivena – u smislu teoretskog okvira- pretpostavka idealne strukture komunikacije okrenute ka pristanku Habermasinanskog porekla. I ono sto je interesantno: Iako idealizacija od strane Habermasa  bivala kritikovana mnogo puta od strane savremenih naučnika, to sve funkcioniše što se tiče Wikisa. Pogledajte na primer Wikipediu – udruženu kompaniju za leksikon na webu. Obično preduzeće je počelo u Januaru 2001 i do danas je sakupilo 531311 engleskih članaka. U medjuvremenu ideja se raširila na 93 (!) jezika sa najmanje preko stotinu članaka, i gde 22 od njih ima već više od 10000 članaka i u 8 sestrinskih projekata (Meta-Wiki, Wiktionary, Wikibooks, Wikiquote I Wikisource). I jedna napomena: sav ovaj posao je uradjen volonterski, bez naknade!CMS-Wiki je grupa aplikacija (WikiWebs), koja koristi specijalne markup jezike (WikiWords) za svoj izdavački sistem. Interfejs je ekstremno jednostavan i to je možda jedan od glavnih razloga za njihovu brzu i široku distribuciju.  Kao i Groupware, Wikis je kolaborativno orijentisani softver, ali on gura pojam kolaboracije do krajnjih granica. Wikis razara granice specificirane grupe (svi na svetu su slobodni da saradjuju) i u jasno definisanom pravednom sistemu (svi mogu da pišu, čitaju, dodaju, revidiraju, i uredjuju pa čak i da brišu svaki članak). Niko nije vlasnik članka koji je on/ona počeo.

14

Page 16: ucenje na daljinu

  Pod našim teoretskim okvirom Wkikis je pozicioniran u domenu Predavanja III, koje je zapamtite predavanje sa nemarom u svakom smislu. Sve različite Wikis instalacije su ili bazirane na različitim programskim jezicima ili imaju različite funkcije, menjajući originalni Wiki. Primeri za  Wikis su:

1. Wiki: http://c2.com/cgi-bin/wiki  (originalni Wiki)2. Twiki: http://twiki.org/ (za poslovnu upotrebu)3. Swiki: http://minnow.cc.gatech.edu/swiki (baziran na Squeak programskom sistemu)4. Zwiki: http://www.zwiki.org/FrontPage (baziran na Zope-u).

9. ZAKLJUČAK

15

Page 17: ucenje na daljinu

Razvoj "Distance learning-a" u svetu danas je dostigao jednu od prelomnih tačaka. Veliki broj svetski priznatih visokoškolskih ustanova u svom programu studija kao obavezan izbor savremenog načina obrazovanja primenjuju ovu kategoriju učenja, kao ozbiljno organizovane programe koje karakteriše veliki broj polaznika (podaci za 2003 godinu prema Američkoj asocijajciji za učenje na daljinu, ukazuju na oko 3.000.000 studenata koji primenjuju neku od formi "distance learning" u svom obrazovanju. Nabrojaćemo samo neke od najznačajnijih institucija koje primenjuju u svom obrazovnom radu distance learning: u SAD to su National Techological University, Vestern Governors University, University of Phoenix, California Distant Lerning Program, Columbia Network for Engineering Education, u Evropi The International Council for Open and Distance Education – Oslo, United Kingdom Open University, Virtual University Enterprises, University for Industry itd.

Uvodjenje obrazovanja na daljinu možemo sagledati i kao evolutivan razvoj novog načina obrazovanja. Učenje na daljinu odnosno "distance learninig" ujedno je izazov i orudje za poboljšanje i unapredjenje obrazovnih procesa kod nas i jedan je od temelja za nove i bolje načine upravljanja znanjem. Intenzivno uvodjenje informacionih tehnologija u obrazovne procese postao je prioritet modernih visokoobrazovnih institucija širom sveta.

Dobra svojstva ovog modela toliko su bitna da mnogi ljudi daju prednost ovom načinu obrazovanja. Mnoge obrazovne ustanove usvajaju novu tehnologiju i prilagođavaju svoje postojeće programe za obrazovanje na daljinu. Internet daje obrazovanju potpuno novu dimenziju.

Budućnost još više obećava. Nove tehnologije za prenos govora i slike u realnom vremenu učini će obrazovanje putem Interneta još kvalitetnije i popularnije.

PRILOG 1

PROCES ŠKOLOVANJA U VARIJANTI DISTANCE LEARNING

Početak rada u Distance Learning-u Nakon obavljenog upisa, polaznici u DL varijanti se unose u Distance Learning System (DLS) i dodeljuju im se prvi kursevi. Sve neophodni materijali za učenje se šalju poštom, u sklopu DL paketa, koji dobijaju svi polaznici u Distance Learning-u.  

Sadržaj DL paketa

·  Materijali za učenje na CD-u ·  Username i password za pristup DLS-u ·  Uputstvo za korišćenje DLS-a ·  Uputstvo za izradu seminarskih radova ·  Pravila školovanja za DL polaznike  

Dinamika učenja Polaznik u varijanti Distance Learning sam bira dinamiku i vreme učenja, što znači da nije u obavezi da prati sve kurseve istovremeno. Kursevi se sastoje iz određenog broja nastavnih modula, čije otvaranje i praćenje je vremenski proizvoljno od strane svakog polaznika. Završetak rada iz pojedinih kurseva nije vezano za ostale kurseve.  

Provera znanja tokom kursa Tokom svakog kursa polaznici u DL varijanti imaju proveru znanja nakon svakog pređenog nastavnog modula. Način provere znanja zavisi od vrste i prirode kursa, a može da se sastoji od:

16

Page 18: ucenje na daljinu

·  testa po modulu ·  seminarskog rada ·  projekta  

Kontinuitet u radu Polaznik je u obavezi da nakon svakog nastavnog modula radi testove i projekte, čime stiče uslov za otključavanje sledećeg modula. Ovime je obezbedjen:

·  kontinuitet u radu svakog polaznika, ·  sticanje predznanja za prelazak na sledeće nastavne module.

Aktivnosti tokom kursa Pored navedenih provera znanja, svakom polazniku je ostavljena mogućnost aktivnijeg učešća u radu i to kroz:

·  postavljanje pitanja predavaču ·  chat sa predavačima i ostalim kolegama ·  diskusije sa ostalim polaznicima i kolegama na forumu  ·  predlaganje interesantnih web adresa i tutorijala ·  predlaganje novih pojmova za rečnik pojmova i dr.  

Sve navedene aktivnosti su implementirane unutar Distance Learning System-a, čime se olakšava rad i korišćenje, i izbegava upotreba dodatnih softverskih rešenja.

Takodje, sve navedene aktivnosti se dodatno kreditiraju i posebno vrednuju u konačnoj oceni polaznika na tom kursu.  

Konsultacije Za sve kurseve predvidjene su i konsultacije "na zemlji", jednom mesečno u prethodno dogovorenim terminima, na kojima će polaznici imati mogućnost direktnih konsultacija sa predavačem.

Rad sistema tokom godine DL platforma je aktivna tokom čitave godine i dostupna je svim korisnicima, 365 dana godišnje, 24 časa dnevno.  

Arhiviranje kurseva   Kursevi koji su uspešno položeni i odbranjeni smeštaju se u arhivu DL sistema, koja se vodi za svakog polaznika

IT AcademyZavršeni kursevi se zaključavaju, korisnik ih i dalje vidi u sistemu, ali nema mogućnosti ponovnog otvaranja i korišćenja pojedinih elemenata, testova, projekata i dr.

17

Page 19: ucenje na daljinu

PRILOG 2

ŠEMA FUNKCIONALNOSTI SISTEMA

18

Page 20: ucenje na daljinu

PRILOG 3

TRI PROTOTIPSKA MODELA EDUKACIJE

1. Prebaciti znanje (Predavanje I) 

19

Page 21: ucenje na daljinu

U ovom modelu poreklo znanja polaznika bazirano je na znanju predavača. Predavači znaju šta bi polaznici trebalo da nauče i obaveza je predavača da prebaci to znanje na polaznika što je pažljivije moguće. Prebačeno znanje je apstrakovano znanje specijalno pripremljeno (takozvana didaktička priprema), tako da su polaznici u stanju da preuzmu znanje ne samo brzo već da ga zapamte na duže staze. Postoje neke veze i relacije ovog modela sa bihejviorizmom, sada prevazidjenom teorijom učenja.  2. Tražiti, sakupiti, združiti znanje (Predavanje II)  Ovaj model učenja podrzumeva da je učenje aktivni proces, koji treba da bude isplaniran, pregledan i da se o njemu dobro razmisli od strane onog koji uči. Onaj koji uči je aktivno lice i njegova/njena aktivnost, koja  je podržava ili je čak neophodni uslov za proces učenja. U Predavanju I predavač nije zainteresovan da kontroliše ili čak posmatra konkretne aktivnosti procesa učenja. Ono što se broji su samo rezultati gde u Predavanju II celokupan proces učenja sa svim medjukoracima, problemima i provizionalnim rezultatima su pod nadzorom predavaca.  U Predavanju I učenici obavezno dobiju povratnu informaciju da li nesto tačno ili ne, dok u Predavanju II predavači nastoje da pomognu da se prevazidju pogrešne pretpostavke pogrešne stavove učenika i da pomognu procesu razmišljanja kako bi pomogli polaznicima da izgrade konzistentan mentalni model u oblasti predmeta. Predavanje II ima sličnosti sa kognitivizmom.

3. Razviti, osmisliti, izgraditi znanje (Predavanje III)  U modelu Predavanje II svi problemi i zadaci su predstavljeni od strane predavača. Ali ako želimo da naučimo polaznike da stanu na ramena predavača, da izmisle nove stvari i da proizvedu i generišu novo znanje, moramo obezbediti i specijalno okruženje. I to mora biti sredina koja inspiriše, sto je dovoljno kompleksno, nesigurno, nestabilno i jedinstveno, tako da tradicionalno znanje ili rešenja ne pomažu više. U III modelu Predavanja, predavači i učenici trebaju da se zadube u situaciju gde ishod nije prethodno odredjen. Oni oboje moraju da vladaju situacijom gde su razlike izmedju predavača i učenika možda samo malo više iskustva i više meta znanja o tome kako razmišljati u kompleksnim situacijama (npr. kako dizajnirati lokalne ekperimente) sa strane nastavnika. Predavanje III ima snažne veze sa konstruktivizmom.

10.LITERATURA

[1.] www.link-elearning.com/linkdl/elearning/eLearning.php[2.] www.sk.co.yu/2005/04/skin04.html [3.] www.teol.net/cms/view.php/3242.html[4.] www.clio.co.yu/b-plus/Edukacija.pdf[5.] www.elitesecurity.org/t167770-Ucenje-Na-Daljinu[6.] Nikolić, Z., ’’Komunikacione tehnologije ‘’ ,Fakultet za industrijski menadžment, ICIM plus – Izdavački centar za industrijski menadžment plus, Kruševac, 2005.[7.] www.it-akademija.com[8.] www.mingl.org

20

Page 22: ucenje na daljinu

[9.] www.clio.co.yu[10.] www.e-learning.com[11.] www.uticnetba.ba

21