ZAVR[ENO LETO U VLASOTINCU

U SUSRET VINSKOM BALU

INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 82 (262) • GOD. 6 (82) • JUN – JUL 2015.

BESPLATA

N PRI

MER

AK

ISSN 1820–4643

Prvi broj Vlasine

iza{ao je

16. septembra 1926.

2 jun-jul 2015. godine

K U L T U R N I C E N T A R V L A S O T I N C EINFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE

Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-300, e-mail: kcentarvl@open.telekom.rs, `iro ra~un: 840 – 287668 – 36. Direktor: Maja Markovi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.

Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura),Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: Suzy D&D – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.

V E S T I

j o [ j e d a n n a s t u pKrajem juna meseca u kasarni Vojske

Srbije „Petar Bojovi}“ u Leskovcuosve{ten je i otvoren bogoslu`beniprostor Svetog kraqa Milutina iodr`ana prva sveta liturgija.Osve{tewu bogoslu`benog prostoraprisustvovalo je sve{tenstvo lesko-

va~kog namesni{tva, pripadniciTre}eg centra za obuku, vojnici nadobrovoqnom slu`ewu vojnog roka. Uprigodnom programu koji jepripremqen za tu priliku nastupili

su KUD „Prepodobna mati Angelina“ izLeskovca i Folklorni ansambl„Crnilovi}“ iz Vlasotinca.

Ovim nastupom na{eg folklornogansambla nastavqena je dobra sarad-wa Kulturnog centra Vlasotince iVojske Srbije.

Interesantno je napomenuti da su seu jednom trenutku u kolo, pored ~lano-va folklornog ansambla, na{li vojni-ci, oficiri a i sve{tenstvo.

V.M.

GOSTOVAWE U VU^JUSvojim programom Pore~jansko leto

2015-e upotpunili su ~lanovi Gradskog

orkestra Vlasotinca i Folklornog

ansambla „Crnilovi}“. Oni su u Domu

kulture u Vu~ju gostovali 27. jula.

Ve} nakon prvih taktova

Tambura{kog kola, kojim je nastup

Vlasotin~ana po~eo, tribine su bile

popuwene do posledweg mesta.

Folklorni ansambl „Crnilovi}“ najpre

je razli~itim igrama pro{etao celom

Srbijom, da bi se potom kolom vratio u

zavi~aj predstavqaju}i se Igrama iz

leskova~kog kraja. Oni su svoj nastup

zavr{ili Veselim {opskim igrama, u

koreografiji Brace Stojkovi}a.

Me|u solistima Gradskog orkestra

prvi je nastupio osamdesetpetogodi{wi

Velimir Coni}, koji je otpevao svoju

pesmu „Vlasotinko devojko“. Iako najs-

tariji me|u kolegama peva~ima, ~ika

Veqi Kalemaru nimalo nije mawkalo

energije da publici u Vu~ju do~ara lep-

otu svog rodnog Vlasotinca i nekada

~uvenog vinogorja. Na sceni su se

smewivale muzi~ke legende Vlasotinca:

Miomir Daskalovi}, Zvonimir

Stanojevi}, pa onda pripadnik sredwe

generacije Zvonko Ili}, koji je ruskom

pesmom „Kaqinka“ podigao publiku na

noge. Uz starije ~lanove orkestra nas-

tupili su i mladi talentovani peva~i,

koji su budu}nost orkestra: Milica

Val~i}, Jovana Milo{evi}, Du{an

Koci} i Dalibor Radoji~i}.

Pored peva~a, u Vu~ju su gostovali i

~lanovi orkestra: Bratislav Val~i},

Novica Val~i}, Blagoje Kosti} i

Jordan Ili}.

Svojim koncertom oni su zavr{ili

tronedeqnu manifestaciju podno

Skobaqi} grada na obalama reke

Vu~janke.

S. Stankovi}

FOLKLORNI ANSAMBL „CRNILOVI]“ NASTUPIO U

KASARNI „PETAR BOJOVI]“ U LESKOVCU

GRADSKI ORKESTAR

I FOLKLORNI ANSAMBL „CRNILOVI]“

Me|unarodni folklorni festival„Bosilegradsko krai{te peva i igra “ove godine je organizovan po sedmi put.Festival je odr`an od 27. jula do 2.avgusta. Kao i prethodne dve godine, iove godine Folklorni ansambl„Crnilovi}“ iz Vlasotinca uzeo jeu~e{}e na festivalu, a svoj programizveo je 29. jula. Na festivalu jeu~estvovalo preko 30 folklornihansambala iz na{e zemqe i inostranst-va. Folklorni ansambl „Crnilovi}“ sepublici predstavio sa tri koreografi-je i to: Biqana platno bele{e, Igre izSrbije i Vesele {opske igre. Te ve~eri,pored Vlasotin~ana publici su se pred-stavili i folklorni ansambli izPirota, Gru`e, Vitro{evca,Makedonije, Bugarske i Ukrajine.

„ Ve} tre}i put zaredom na{ folk-

lorni ansambl u~estvuje na ovom festi-valu, rado smo se odazvali pozivu orga-nizatora i na najboqi mogu}i na~inpredstavili Vlasotince. U~e{}e nafestivalu pru`a mogu}nost ~lanovimana{eg ansambla dru`ewe sa ~lanovimaiz drugih ansambala, a istovremenopru`a mogu}nost da se upoznaju sa kul-turom drugih zemaqa, wihovim narod-nim igrama i tradicijama. Nadam se da}emo biti u prilici da organizatoruuzvratimo gostoprimstvo i nastavimodobru saradwu – rekao je BratislavVal~i}, umetni~ki rukovodilac ansam-bla „Crnilovi}“.

Festival "Bosilegradsko krai{tepeva i igra", koji je revijalnog karak-tera, organizuju op{tina Bosilegrad iustanova Centar kulture Bosilegrad.

V.M.

VLASOTIN^ANI U BOSILEGRADU

jun-jul 2015. godine 3ii zz pp rr vv ee rr uu kk ee

POTPISAN UGOVOR O FINANSIRAWU PROJEKTADirektorka Kulturnog centra Vlasotince Maja

Markovi} je sa predstavnicima Ministarstva kulture

i informisawa 29. juna u Beogradu potpisala Ugovor

o finansirawu projekta „Za{tita, o~uvawe i

prezentacija muzejskog nasle|a (stvarawe uslova za

boqe ~uvawe, za{titu i odr`avawe muzejske gra|e,

prezentacija i publikovawe muzejskih zbirki“.

Vrednost ovog projekta kojim bi se za{titio

muzejski fond je 452.650 dinara a planirano je da

wegova realizacija traje od jula do novembra meseca

ove godine. Najve}i deo sredstava bi}e iskori{}en za

kupovinu mobilijara, odnosno metalnog sanduka sa

fiokama za ~uvawe grafika, umetni~kih slika,

arhivske gra|e i sl. Dok }e deo novca biti upotre-

bqen za kupovinu ambala`nog materijala.

Realizacijom ovog dela projekta Zavi~ajni muzej }e

dobiti vitrine sa fiokama, pokretne panoe, poli-

etilenske kutije i zip kese. Nabavkom polietilen-

skih kutija razli~itih veli~ina i zip kesa

za{titi}e se od vlage, pra{ine, o{te}ewa i

{teto~ina muzejski predmeti od tekstila, drveta i

metala.

– Dobijenim sredstvima nabavi}emo i merne

aparate, higrografe, kojima }e se kontrolisati

mikroklimatski uslovi u Zavi~ajnom muzeju. Na taj

na~ini bi}e omogu}ena boqa za{tita muzejskog

nasle|a jer }e se eksponati ~uvati u adekvatnim

uslovima. Ovo je potrebno da se uradi u {to hitnijem

roku jer je zbog starosti zgrade u woj konstantno

viskoka relativna vla`nost vazduha i zidova, {to

ugro`ava muzejske eksponate – isti~e direktorka

Maja Markovi}.

Po wenim re~ima, napokon }e u Zavi~ajnom muze-

ju biti omogu}ena boqa za{tita muzejskog nasle|a jer

}e se eksponati ~uvati u adekvatnim uslovima. Pored

toga, stalne muzejske postavke bi}e preglednije i dos-

tupnije posetiocima s obzirom da je planirana nabav-

ka i pokretnih panoa za tematske i autorske izlo`be

razli~itih sadr`aja.

Radi se o prvom projektu vezanom za Kulturni cen-

tar u Vlasotincu koji se finansira iz buxeta

Republike Srbije, odnosno Ministarstva kulture i

informisawa. Resorno ministarstvo prati}e real-

izaciju projekta ali }e i mediji blagovremeno

izve{tavati o tome.

– Ovo je samo prvi, ali, veoma va`an korak koji

smo napravili u ciqu o~uvawa kulturnih dobara

neprocewive vrednosti. U narednom periodu }emo

svakako konkurisati i sa Projektom koji je vezan za

za{titu, o~uvawe i prezentaciju nepokretnog kul-

turnog nasle|a kako bismo rekonstrukcijom krova

za{titili Zavi~ajni muzej od proki{wavawa a samim

tim i postavke i eksponate koji se u wemu ~uvaju.

Nakon toga, radi}emo projekte vezane za unapre|ewe

ostalih segmenata rada Kulturnog centra, kako bismo

poboq{ali uslove rada u ovoj ustanovi i kako bi {to

kvalitetnije obavqali poverene zadatke i aktivnos-

ti. Na{ plan rada ide u pravcu da Kulturni centar

ostane stub kulture u Vlasotincu i model

kvalitetnog i dobro organizovanog rada. Na sre}u, u

Ministarstvu kulture i informisawa nai{li smo na

izuzetnu podr{ku tako da su vrata te institucije sada

{irom otvorena za nas – isti~e direktorka Maja

Markovi}.

Svetlana Stankovi}

MINISTARSTVO KULTURE ODOBRILO 452.650 DINARA ZA ZA[TITU, O^UVAWE I PREZENTACIJU MUZEJSKOG NASLE\A – PROJEKAT ]E SE REALIZOVATI OD JULA DO NOVEMBRA MESECA

Zavi~ajni muzej kao institucija kulture radi u sastavu Kulturnog centra Vlasotince. Muzejski fond ~inepreko 3.000 predmeta svrstanih u ~etiri zbirke: arheolo{ku, etnografsku, istorijsku i umetni~ku. U umetni~kojzbirci nalazi se legat profesora Miodraga Nagornog „Stara srpska grafika“. Muzej je sme{ten u tzv. Turskojkuli, koja je gra|ena u drugoj polovini 18. veka, koja predstavqa nepokretno kulturno dobro od posebnog zna~ajaza vlasotina~ki kraj i pod za{titom je dr`ave, odnosno zakona.

Zbog svog jedinstvenog arhitektonskog sklopa, sa dve poligonalne kule zgrada je jedinstveni arhitektonskiobjekat ove vrste u Srbiji .

Ovaj projekat je samo prvi korak za{tite muzejske ba{tine na pravi i stru~an na~in, kako bi ona ostala unasle|e generacijama koje tek dolaze.

S.S.

NEPOKRETNO KULTURNO DOBRO OD POSEBNOGZNA^AJA ZA VLASOTINA^KI KRAJ

^lanovi Srpskog udru`ewa „]irilica“ izBeograda u galeriji Narodne biblioteke „DesankaMaksimovi}“ odr`ali su predavawe pod nazivom„Duhovno blago koje nestaje“.

Potpredsednik udru`ewa Miodrag Koji} govorioje tom prilikom o vi{evekovnoj ugro`enosti srpskogpisma i o neophodnosti za{tite, jer je „uz veru i jezik}irilica tre}i stub nacionalnog identiteta srpskognaroda“. Nije slu~ajno da su tokom istorije gotovo svisrpski osvaja~i zabrawivali upotrebu srpske }iril-ice. Koji} je posebno naglasio obavezu dr`ave da

sprovodi Ustav po pitawu }irilice, kako ona ne biostala u Srbiji na nivou folklornog zna~aja.

Posetioci su imali priliku da se upoznaju sastvarala{tvom Jurija Ka~ajeva, ruskog pesnika izMoskve, koji je do{ao u Srbiju kako bi se bli`e upoz-nao sa srpskim narodom, ali i da podr`i pravoslavnubra}u u borbi za o~uvawe ovog pisma. Ka~ajev je,izme|u ostalog, istakao zna~aj }irilice kao duhovnespone izme|u srpskog i ruskog naroda.

S.S.

UDRU@EWE „]IRILICA“ U VLASOTINCU

4 jun-jul 2015. godineL e t o u V l a s o t i n c u 2 0 1 5 .L e t o u V l a s o t i n c u 2 0 1 5 .

Kulturno-umetni~ki i zabavni program Leto u Vlasotincu, popu-

larni LUVL Kulturni centar prvi put je organizovao 2005. godine.

^itavu deceniju od tada tokom leta prire|uje se vi{enedeqni pro-

gram koji ~ine muzi~ke i poetske ve~eri, izlo`be slika, kwi`evne

ve~eri, pozori{ne predstave, projekcije filmova, de~ji kola`ni

program, nastupi folklora, koncerti. I ove godine tradicija je nas-

tavqena. Namera organizatora i daqe ostaje da svi oni koji odmor

provode u varo{i na Vlasini tokom letwih dana imaju raznovrsne

kulturne sadr`aje, kako bi {to lep{e proveli dane najlep{eg

godi{weg doba. Ove godine Leto u Vlasotincu trajalo je ~etiri ned-

eqe tokom koje su nastupali stvaraoci iz Vlasotinca ali i brojni

u~esnici iz drugih gradova i varo{i. Tradicija se po{tuje i neguje,

uvode se novi sadr`aji, zadr`avaju se oni ve} tradicionalni. Qudima

se pru`a mogu}nost da kroz razli~ite kulturne sadr`aje predahnu,

zaborave svakodnevne brige i u`ivaju u lepoti muzike, igre, plesa,

poezije, slika, filmova, pozori{nih predstava.

Kulturni centar na ovaj na~in je jo{ jednom pokazao da je stub kul-

ture u Vlasotincu, organizator najva`nijih kulturnih de{avawa i da

vodi ra~una o ukusima i potrebama za kulturnim sadr`ajima svih

Vlasotin~ana i brojnih gostiju koji leto provode u na{oj varo{i.

Ceo program Kulturni centar organizuje pod pokroviteqstvom

op{tine Vlasotince. Leto u Vlasotincu u{lo je u kalendar tradici-

nalnih de{avawa na kulturnoj mapi na{e varo{i.

LUVL KAO SIMBOL VLASOTINCALUVL KAO SIMBOL VLASOTINCAL E T O U V L A S O T I N C U

U organizaciji Kulturnog centra Vlasotince a pod pokroviteqstvom Skup{tine op{tineVlasotince 6. jula je na platou ispred zgrade op{tine otvorena tradicionalna manifestacijaLeto u Vlasotincu. Otvaraju}i ovogodi{we Leto u Vlasotincu, u ime doma}ina prisutne je poz-dravila Maja Markovi}, direktorka Kulturnog centra i rekla:

„Tradicionalna manifestacija Leto u Vlasotincu i ove godine sadr`i bogat i raznolik kul-turno-umetni~ki program namewen svim Vlasotin~anima. Program }e se odvijati na vi{elokacija: ispred zgrade Skup{tine op{tine, galeriji Kulturnog centra na Ne{i}evom keju,galeriji Zavi~ajnog muzeja i dvori{tu Kulturnog centra. Pored vlasotina~kih izvo|a~a, publi-ci }e se predstaviti i gosti iz Vu~ja, Ni{a, Leskovca, Kragujevca i bugarskog mesta Vrace“.

Mnogobrojni Vlasotin~ani su na otvarawu Leta u`ivali u nastupima mali{ana izPred{kolske ustanove „Milka Dimani}“, Plesnog kluba „Fantasy“ kao i u nastupu najmla|ih~lanova Folklornog ansambla „Crnilovi}“.

Vlasotin~ani }e u naredne ~etiri nedeqe mo}i da u`ivaju u muzi~kim ve~erima, likovnimizlo`bama, nastupima folklornih ansambala i ve~erima posve}enim dokumentarnom filmu.

V.M.

O T V O R E N O L E T O U V L A S O T I N C U

U prvoj nedeqi tradicionalne manifestacije Leto u

Vlasotincu prire|ena je izlo`ba slika sa likovne kolonije

Skobaqi} grad 2014. i 2015. godine. Izlo`bu je otvorila direk-

torka Kulturnog centra Maja Markovi}. Ona je tom prilikom

istakla zna~aj nastavka saradwe Doma kulture iz Vu~ja i

Kulturnog centra Vlasotince posebno nagla{avaju}i:

„Veoma je va`no za vlasotina~ku publiku {to ima priliku da

vidi slike koje su nastale tokom posledwe dve likovne kolonije

i da se upozna sa radom svih u~esnika kolonije. “

Maja Markovi} je ovom prilikom jo{ jednom pozvala

Vlasotin~ane da prate sva kulturna doga|awa koja se organizuju

tokom jula meseca u okviru kulturne manifestacije Leto u

Vlasotincu.

Obra}aju}i se prisutnima Bratislav An|elkovi} je naglasio

da su se Dom kulture iz Vu~ja i Kulturni centar Vlasotince

pobratimili. Saradwa izme|u ove dve ustanove daje stalni dopri-

nos i jednoj i drugoj ustanovi kulture.

Govore}i o likovnoj koloniji Skobaqi} grad An|elkovi} je

upoznao prisutne da je kolonija svoj rad zapo~ela jo{ 2003.

godine i da je do sada na likovnoj koloniji u~estvovalo preko 130

slikara iz raznih

krajeva Srbije.

„Pro{le godine

je kao i ove na

koloniji u~estvova-

lo po deset umetni-

ka. Kroz na{u

koloniju je pro{lo

136 umetnika, a od

Vlasotin~ana na

koloniji su do sada

u ~ e s t v o v a l i

M i l i c a

N e { i } , Z v o n k o

K a t l a n o v i } ,

Aleksandar i Jovan

Spasi}, Nikola

@ivkovi}, Meri

Ne{i}. Nadam se da

}emo dobru saradwu

nastaviti i u nared-

nom periodu –

istakao je

B r a t i s l a v

An|elkovi}.

V.M.

OTVORENA IZLO@BA SLIKA SA LIKOVNE

KOLONIJE SKOBAQI] GRAD 2014. I 2015.

NA LIKOVNOJ KOLONIJI I VLASOTINA^KI SLIKARI

jun-jul 2015. godine 5L u V l 2 0 1 5L u V l 2 0 1 5 ..

U drugoj nedeqi tradi-cionalne manifestacije Leto uVlasotincu, na platou ispredgalerije Kulturnog centra naNe{i}evom keju, 14. jula organi-zator je priredio de~ju pred-stavu „De~je igrarije“.Mnogobrojnim mali{anima tomprilikom predstavili su seglumci pozori{tanca „Zvonce“izNi{a, i to Jugoslav Mir~i} iSlobodan Miqkovi}.

Predstava „De~je igrarije“odudara po svojoj tematici ikarakteru od ostalih predstava.Tokom predstave glumci svevreme komuniciraju sa pub-likom, `ele}i da i mali{anikojima je predstava namewenabudu aktivni u~esnici.

Tokom predstave glumci suuspeli da animiraju decu i da

zajedno u~estvuju u kazivawunajpoznatijih pesama na{ih emi-nentnih pesnika za decu poputDu{ka Radovi}a, QubivojaR{umovi}a, Dobrice Eri}a idrugih.

Po re~ima glumaca, na tajna~in najve}e poetsko blagonajve}ih i najpoznatijih de~jihpesnika preto~eno u predstavuotrgnu}e se od zaborava iprezentovati na najlep{imogu}i na~in najmla|oj publici.

Na trenutke kejom se orilapesma, de~ja graja, smeh. ^estimaplauzima nagra|ivani su glum-ci a nasmejana i vedra de~jalica govorila su o jo{ jednojuspeloj pozori{noj ve~eri koja jebila namewena upravo wima.

V.M.

DDEE^̂JJEE IIGGRRAARRIIJJEE NNAANNEE[[II]]EEVVOOMM KKEEJJUU

U nedeqi posve}enoj filmu i pozori{tu u dvori{tu Kulturnogcentra 15. jula glumica ni{kog Narodnog pozori{ta ZoricaDamjanovi} izvela je monodramu „Za udaju kasno, a da crknem rano“,ruskog autora Edvarda Radzinskog. Rediteq predstave je sarajevskiscenarista i re`iser Ratko Orozovi}, koji je tokom svoje umetni~kekarijere objavio i pet kwiga poezije, proze i satire.

Radzinski se u ovoj monodrama bavi qubavqu glumice Nine,wenim qubavnim pobedama i porazima u tra`ewu idealnogmu{karca. U neuspeloj potrazi za pravom qubavqu i sre}om Ninadonosi odluku da raskine sa Sa{om i svim „sa{ama“ i postaje fem-inistkiwa na putu borbe za `enu dvadesetog veka. Ova predstava jezapravo saga o qubavi i tihim patwama `ena koje nisu prona{lequbav…

Zorica Damjanovi} je uspela da na publiku, posebno na `ene, pre-nese raznovrsnost i slojevitost emocija kojima je ovaj pozori{nikomad protkan.

Ina~e, Zorica Damjanovi} je diplomirala glumu na Akademijiumetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Ple{e, stalnije ~lan Narodnog pozori{ata u Ni{u i iza sebe ima brojne uloge ubogatom i raznovrsnom repertoaru ni{kog Narodnog pozori{ta.

S. Stankovi}

ZZAA UUDDAAJJUU KKAASSNNOO,, AA DDAA CCRRKKNNEEMM RRAANNOO

Na platou ispred zgrade op{tine Vlasotince 21. jula je u organizaciji Narodne biblioteke„Desanka Maksimovi}“ odr`ana de~ja radionica pod nazivom „Ram za {areni svet“. U~e{}e u akci-ji uzeli su najmla|i ~itaoci. Oni su pored dru`ewa slikali na platou ispred op{tine, jedna grupaigrala je {ah, druga grupa slikala je bojama. U programu su u~estvovali i najmla|i ~lanovi KUD-a„Sini{a Jani}“, a mali{ani dramske sekcije "Haos" izveli su deo iz de~je predstave „Min|u{e odcvetnih grana“.

V.M.

RAM ZA [ARENI SVET

Druga nedeqa Leta u Vlasotincu po~ela jecelove~erwim koncertom De~jeg crkvenog hora„Branko“ iz Leskovca.

U prepunom dvori{tu Kulturnog centra mnogo-brojni Vlasotin~ani su u`ivali u izvo|ewuduhovne i starogradske muzike. De~ji crkvenihor nastao je pre dve godine pri Crkvenojpeva~koj dru`ini „Branko“ koja postoji ve} vi{eod jednog veka. Oni su se predstavilicelove~erwim koncertom duhovne, starogradskei etno muzike. Tako je publika izme|u ostalogu`ivala u pesmama O~e na{, Marijo slavna,

Aliluja, Bolujem ja, Osu se nebo zvezdama, Nastudencu, Marijo kumrijo, Tamo daleko…Vlasotin~ani su svaku pesmu pozdravili burnimaplauzom.

Hor je briqirao pod dirigenskom palicomSini{e Stamenkovi}a, profesora muzi~ke kul-ture.

Ina~e, ovaj hor je prvi put nastupio u okvirutradicionalne manifestacija Leto uVlasotincu, koju organizuje Kulturni centar podpokroviteqstvom op{tine Vlasotince.

V.M.

VE^E DUHOVNE I STAROGRADSKE MUZIKE

MONODRAMA U DVORI[TU KULTURNOG CENTRA

NARODNA BIBLIOTEKA „DESANKA MAKSIMOVI]“

6 jun-jul 2015. godine VV ii nn ss kk ii bb aa ll VV ii nn ss kk ii bb aa ll

PROGRAM 30. VINSKOG BALAPETAK, 14.08.2015.

18,00 sati – Galerija Kulturnog centra naNe{i}evom keju

– Izbor najboqih vinara i vinogradara Vinskogbala 2015

– Izlo`ba karikatura na temu vina i gro`|a

18,00 sati – Defile u~esnika u programu od Trgaoslobo|ewa do bine u Ba{ti hotela „Novi Zemun“(Vinogradarske vile, deca iz PU „Milka Dimani}“,~lanovi folklornih ansambala uz pratwu Drum-dumorkestra)

18,30 sati – Program u Ba{ti hotela „Novi Zemun“– Nastup Vinogradarskih vila– Nastup dece iz PU „Milka Dimani}“– Nastup polaznika plesnog kluba „Fantasy“– Besplatna degustacija vina i tradicionalnih jela

19,30 sati – Nastup vlasotina~kih folklornihansambala (Folklorni ansambl „Crnilovi}“, KUD„Bratstvo“ i KUD „Sveta trojica“)

21,00 sat – Letwa pozornica – Koncert Grupe „Harizma“ i Alekse Kosti}a– Koncert Alekse Jeli}a sa bendom i baletskom

grupom– Koncert Ne{e Galije

Ove godine po prvi put je celokupna organizacija Vinskogbala poverena Kulturnom centru Vlasotince. Do ove godineorganizovawem najzna~ajnije privredne, turisti~ke i kulturnemanifestacije bavila se Direkcija Vinskog bala.

– Dodeqen nam je veoma va`an i odgovoran zadatak organizo-vawa Vinskog bala i mi smo odmah svim kapacitetima krenuliu taj posao. Na vreme su sprovedene sve javne nabavke.Pobrinuli smo se i za raznovrstan zabavni program kako bismou muzi~kom delu ove manifestacije ispunili o~ekivawarazli~itih generacija i ukusa. Ni ove godine ne}emo zapos-taviti tradicionalne segmente Vinskog bala, ali, uve{}emo ineke novine. Planirali smo postavqawe led ekrana kako biprogram mogli da prate i posetioci koji se ne budu nalazilipored same bine, kao {to je to na svim velikim manifestacija-ma u ve}im gradovima Srbije. Na istom ekranu posetioci }emo}i da gledaju i film posve}en Vinskom balu, kao i svereklame koje prate ovu manifestaciju – isti~e direktorkaKulturnog centra Maja Markovi}.

Novinu ove godine predstavqa i plivawe za Vinski pehar,

tako da su jo{ jednom vino i Vlasina stavqeni u `i`udoga|awa. Plivawe }e se obaviti na gradskom jezeru 15. avgus-ta u 14 ~asova. U 17 ~asova istog dana na gradskoj pla`i bi}eorganizovano takmi~ewe u dizawu tegova „RAW BENCH -OPEN“. Ovo takmi~ewe za devojke i mladi}e organizova}eKlub diza~a tegova „Vlasina“ iz Vlasotinca. Uvo|ewe sport-skih manifestacija u program Vinskog bala tako|e predstavqanovinu.

Hiqade posetilaca ovog puta mo}i }e da ~uju i pesmuposve}enu Vinskom balu, koju je specijalno za ovu prilikuotpevao ^eda Markovi}.

Na zadovoqstvo velikog broja Vlasotin~ana i brojnihgostiju iz cele Srbije za muzi~ki deo programa ove godinepobrinu}e se Aleksa Jeli} sa svojim bendom i balerinama,Ne{a Galija priu{ti}e publici ve~e akusti~ne muzike a nas-tupi}e i Grupa Harizma i Aleksa Kosti}. Za qubiteqe naro-dne muzike ovog puta ugovoreni su koncerti sa ^edomMarkovi}em, Sne`anom Babi} i Nadom Top~agi}.

S. Stankovi}

VINSKI BAL OVE GODINE ORGANIZUJE KULTURNI CENTAR

SUBOTA, 15.08.2015.

12,00 sati – Galerija NB „Desanka Maksimovi}“– Skup{tina Vinskog vite{kog reda „Simeon“ – Vlasotince i

tribina eminentnih stru~waka na temu vina i vinove loze

14,00 sati – Gradsko jezero – Plivawe za Vinski pehar

17,00 sati – Na platou kafe bara „Pla`a“ – „RAW BENCH- OPEN“ takmi~ewe u dizawu tegova

18,30 sati – Sve~ana povorka (Od Trga oslobo|ewa do bineu Ba{ti hotela „Novi Zemun)

U~esnici povorke: Vinski vite{ki redovi Srbije,Vinogradarske vile, ~lanovi folklornih ansambala i ma`oretki-we uz pratwu duva~kog orkestra

19,00 sati - Program u Ba{ti hotela „Novi Zemun“– Pozdravne re~i predstavnika vinskih vite{kih redova

Srbije– Nastup Vinogradarskih vila – Nastup folklornih ansambala– Takmi~ewe u brzom ispijawu {pricera– Besplatna degustacija vina i tradicionalnih jela

21,00 sat – Letwa pozornica– Koncert ^ede Markovi}a– Progla{ewe najboqih vinara i vinogradara – Izbor za Mis Vinskog bala 2015– Vatromet– Koncert Sne`ane Babi} Sneki – Koncert Nade Top~agi}

jun-jul 2015. godine 7VV ii nn ss kk ii bb aa ll

8 Leto jun-jul 2015. godine Leto u VlasotincuLeto u Vlasotincu

Druga nedeqa Leta u Vlasotincuzavr{ena je promocijom filmskog~asopisa Fila` i projekcijom dokumen-tarnog filma Neboj{e Ili}a Ilketa„Mobi Dik – zemqa koja plovi“.

Tom prilikom Verica Novakov, ured-nica izdava{tva Ni{kog kulturnog cen-tra govorila je o izdava~kom opusu ovezna~ajne ustanove kulture u Ni{u, uokviru koje izlazi i ~asopis Fila`.

O pokretawu ~sopisa, wegovim ciqe-

vima i temama kojim se bavi govorili suglavni i odgovorni urednik Sr|an Savi}i pokreta~ ~asopisa Dejan Dabi}.

Po re~ima Sr|ana Savi}a postoji kon-tinuitet u izla`ewu ~asopisa i redakci-ja ula`e napor da se ide u pravcu elitiz-ma bez populisti~kog pristupa koncepci-ji i temama kojim se Fila` bavi.

Prilikom pokretawa ~asopisa isko-ri{}eno je ste~eno znawe i iskustvo ipokrenut filmski ~asopis. Tokom prvihgodina izla`ewa okosnicu ~asopisa~inili su filmski kriti~ari iz Ni{a idrugih gradova Srbije. Potom su im sepridru`ili i ugledni filmskikriti~ari iz Bosne i Hercegovine,Slovenije, Makedonije, Bugarske iRepublike Srpske. Sve to svakako dopri-nosi formirawu i daqem „bru{ewu“filmskog ukusa kod ~italaca – istakao jeSr|an Savi}.

Govore}i o najnovijem trobrojuFila`a Dejan Dabi} je istakao da je ovaj~asopis od maja meseca promovisan{irom zemqe i regiona i da on trenutnopredstavqa jedini {tampani filmski~asopis u Srbiji.

– Na ovom primeru najboqe se vidiuspeo poku{aj decentralizacije kulture.Tako|e, i rad Neboj{e Ili}a pokazuje dase i iz unutra{wosti mo`e veomauspe{no delovati na globalnom nivou –istakao je Dejan Dabi}.

Fila` je pokrenut 2009. godine kakobi se bavio modernim trendovima ufilmskom izrazu, uz po{tovawe tradici-je bez koje ni u jednoj oblasti nema konti-nuiteta, pa ni napretka. Namera pokre-

ta~a ~asopisa bila je da ni{ka redakcijabude ram za jednu novu filmsku pri~ukoja se bavi aktuelnim filmovima ipojavama, ali i istoriografskim i teori-jskim aspektima sedme umetnosti.

Nakon predstavqawa ~asopisaprikazan je dokumentarni film „MobiDik – zemqa koja plavi“, koji zapravopredstavqa pri~u Neboj{e Ili}aIlketa o plove}im ostrvima naVlasinskom jezeru, koja polako nestajuusled qudske nebrige. Kroz ovu pri~uprotkane su davna legenda o Vlasinskombiku, koja je qude terala daleko od wegov-ih obala i nova legenda o Vlasinskomvuku, koja se stvara posledwih godina.

Za ovaj film Neboj{a Ili} je dobionagradu Srebrni pincum na SILAFESTU 2012. godine za najboqi srpskiekolo{ki film, zatim Gran pri nagraduza najboqi ekolo{ki film na festivaluItaliji, Zlatnu bukliju u Velikoj Planiza originalnu ekolo{ku temu. Potom sustizale nagrade iz Rumunije,Portugalije, Hrvatske, RepublikeSrpske, Srbije.

Svetlana Stankovi}

PPRREEDDSSTTAAVVQQEENN FFIILLMMSSKKII ^̂AASSOOPPIISS „„FFIILLAA@@““

Izlo`ba bakroreza iz 18. veka odr`ana je 20. jula u galeriji Zavi~ajnog muzeja, a uokviru tradicionalne kulturne manifestacije Leto u Vlasotincu.

Posetioci su mogli da vide bakroreze iz legata Stare srpske grafike MiodragaA. Nagornog. Otvaraju}i izlo`bu Danica Val~i}, kustos Zavi~ajnog muzeja je tom pri-likom naglasila da gravirawe u metalu otvara velike mogu}nosti za umetnike zbogprakti~ne strane materijala odnosno ekonomi~nosti i trajnosti, a to je bio i razlogvi{e da je prihvati i na{a crkva.

„Nakon Prve seobe Srba 1690. godine, koju je predvodio pe}ki patrijarh ArsenijeTre}i ^arnojevi}, Srbi su po~eli da naseqavaju slabo naseqene oblasti u Ugarskoj inekim gradovima u gorwem toku Dunava ( Buda, Pest, Komoran i dr). Naselili su srem-sku oblast i osnovali svoju mitropoliju u Karlovcima tzv. Sremskokarlova~kamitropolija. Po{tuju}i trudoqubivost srpskog naroda koji su obnovili zanate itrgovinu u osiroma{enoj Ugarskoj, Hazbur{ki vladari su u znak zahvalnosti daliSrbima izvesne privilegije: da ispovedaju svoju pravoslavnu veru, da grade svojehramove, da imaju odre|ena gra|anska prava. Srpski patrijarsi za ukra{avawe hramo-va, koje su gradili svuda gde su `iveli, naru~ivali su bakroreze od stranih autora alipojavili su se i na{i umetnici koji su ovladali ovom tehnikom. Bakrorezi su bilimediji kojim su se prenosile politi~ke poruke, doga|aji, li~nosti tj. bili su malehronike va`ne za nacionalnu istoriju. Na taj na~in ~uvali su nacionalno bi}e i veru– rekla je izme|u ostalog Danica Val~i}.

Najpoznatiji bakroresci 18. veka bili su Hristifor @efarovi} i ZaharijeOrfelin, ~ije su bakroreze ove ve~eri posetioci mogli da vide.

V.M.

BAKROREZI – ISTORIJSKE HRONIKEBAKROREZI – ISTORIJSKE HRONIKENEDEQA FILMA I POZORI[TA IZ LEGATA STARE SRPSKE GRAFIKE

PROFESORA MIODRAGA NAGORNOG

V E ^ E V I O L I N EV E ^ E V I O L I N E

Svoj nastup u okviru Leta u

Vlasotincu 2015-e Kulturno-umetni~ko

dru{tvo „Bratstvo“ imalo je 29. jula.

Tom prilikom publici u centru grada

predstavili su se folklorci, solisti i

instrumentalisti.

P E S M A I K O L O U C E N T R U G R A D AKUD „BRATSTVO“

Koncert je po~eo nastupom frula{a Petra Jovi}a. Ne{to kasnije na

scenu je iza{ao i dvanaestogodi{wi Luka Stojiqkovi} koji je svirao

na harmonici.

Nastup folklora po~eo je Vlasotina~kim igrama u koreografiji

Marka Stanojevi}a. Potom su najmla|i ~lanovi izveli De~je igre iz

Srbije, usledile su Igre iz Poni{avqa a folklor je svoj deo programa

tradicionalno zavr{io Romskim igrama iz vlasotina~kog kraja.

Me|u solistima KUD „Bratstvo“ nastupili su Zvonimir

Stanojevi}, Teodora Markovi} i Novica Stojiqkovi}.

Kristina Pe{i}, kolovo|a ansambla je tom prilikom dobila priz-

nawe za doprinos razvoja Kulturno-umetni~kog dru{tva „Bratstvo“.

Kola`ni program sastavqen od kola, instrumentala i pesama raz-

galio je publiku u vreloj julskoj ve~eri.

Tre}a nedeqa tradicionalnemanifestacije Leto u Vlasotincupo~ela je Izlo`bom bakroreza iz18. veka a potom je prire|eno Ve~evioline. U dvori{tu Kulturnogcentra organizator je za qubiteqeklasi~ne muzike priredio koncertvioline a prisutnima se predstavi-la profesor violine MilicaCaki}. Ona je te ve~eri izvela delaJohana Sebastijana Baha, NikolePaganinija i Eugena Izaija.

Ina~e, Milica Caki} ni`u isredwu muzi~ku {kolu zavr{ila jeu Leskovcu dok je violinu diplomi-rala na Muzi~koj akademiji uIsto~nom Sarajevu u klasi profe-sora Dejana Mihailovi}a, a mag-istrirala je na istom fakultetu uklasi profesora JovanaBogosavqevi}a. Nagra|ivana jeraznim nagradama i priznawima namnogim muzi~kim takmi~ewima,festivalima i smotrama kaosolista ali i kao ~lan kamernihsastava. Vlasotin~ani su mogli da je~uju i prethodnih godina kao ~lanaString art tria.

V.M.

jun-jul 2015. godine 9L u V l 2015.L u V l 2015.

Tre}a nedeqa u Vlasotincu zavr{enaje fantasti~nim koncertom Milo{aRadovi}a. Koncert ili boqe re~enomuzi~ko-poetsko ve~e prire|eno je 24.jula u dvori{tu Kulturnog centra. PoredMilo{a Radovi}a, izuzetnu kragujeva~kuekipu te ve~eri ~inili su: profesorklavira Aleksandar Radovi}, profesorgitare Milan Marinkovi} i kragujeva~kiglumac Sa{a Jakovqevi}, koji je teve~eri uz vino i sve}e kazivao poezijuMiroslava Anti}a, Arsena Dedi}a,Tagore…

Nesvakida{wi talenat Milo{aRadovi}a, wegova posve}enost muzici i{kolovawu u klasi operske dive RadmileBako~evi} bili su sasvim dovoqnagarancija da Vlasotin~ane po tre}i puto~ekuje izuzetan koncert. Milo{ Radovi}pevao je romanse, starogradske pesme,gr~ke, ruske i italijanske pesme, operskearije. Zadivio je publiku svojim glasom,izborom pesama, {armom i odli~nomkomunikacijom sa publikom. Sve to uzpoeziju bilo je dovoqno da ovo ve~e jo{dugo, dugo pamtimo i kad ovo leto budemove} zaboravili.

Svojim pevawem Radovi} nas je vratiou davna i lepa vremena puna qubavi iromantike, kada smo umeli istinski da seradujemo, istinski da volimo i iskrenoda tugujemo. Ta lepa vremena on od zabo-rava ~uva upravo svojim koncertima.

Ina~e, nakon zavr{enih studija solopevawa ovaj mladi kragujeva~ki peva~pored, klasi~nog, operskog repertoara,peva {ansone {lagere, romanse, staro-gradske pesme, evergrin i tradicionalnumuziku, najpoznatije napolitanske kan-cone, ruske ciganske pesme. Do sada jeodr`ao stotine koncerata u zemqi iregionu.

Publika `eqna kvalitetne muzikeu`ivala je, a gosti iz Kragujevca su nakonkoncerta izjavili da je dvori{teKulturnog centra jedno od nekolikonajlep{ih scena u Srbiji za muzi~keve~eri poput ove. Opra{taju}i se od vla-sotina~ke publike ovi zlatni de~aci supredlo`ili da wihovi koncerti postanutradicionalni program u okviru Leta uVlasotincu.

S. Stankovi}

Z L A T N I M O M C I I Z K R A G U J E V C A O D U [ E V I L I P U B L I K U

U VLASOTINCU ODR@AN KONCERT MILO[A RADOVI]A KONCERT GRADSKOG ORKESTRA VLASOTINCA

BISER LETA U VLASOTINCUBISER LETA U VLASOTINCUTre}a nedeqa Leta u Vlasotincu bila je posve}ena muzi~kim sadr`ajima. Nakon

koncerta klasi~ne muzike 22. jula u dvori{tu Kulturnog centra prire|en jekocert Gradskog orkestra Vlasotinca. Na repertoaru su se i ovoga puta na{lestarogradske i izvorne pesme. Koncert je po~eo nastupom legende vlasotina~kogglumi{ta Velimira Coni}a Kalemara, koji je godinama svojim programom Leta uVlasotincu zabavqao na{e najmla|e posetioce na nezaboravnim `urkama za decu,koje su organizovane na keju. On je tom prilikom otpevao svoju pesmu "Vlasotinkodevojko". Re~ je o, kako sam Veqa ka`e, nostalgi~noj, zavi~ajnoj pesmi, kojom jeopevao Vlasotince i vlasotina~ko vinogorje iz minulih decenija. Na scenu supotom iza{li: Bratislav Mladenovi}, Marina Markovi}, Zvonko Ili}, MilicaVal~i}, Nemawa Stojanovi}, Aleksa Kosti}, Milorad Pavlovi} Arsa, ZvonimirStanojevi} Balavur.

Ovog puta solistima Gradskog orkestra pridru`ila se jo{ jedna muzi~ka legen-da, nastavnik u penziji Miomir Daskalovi}. Muzi~ka ekipa dobila je poja~awe i umladim talentovanim peva~ima poput Jovane Milo{evi}, Du{ana Koci}a iDalibora Radoji~i}a Brajka.

Na{e soliste pratio je orkestar na ~elu sa Bratislavom Val~i}em. Pored wegaharmoniku je svirao Qubi{a [ari}, tamburicu Novica Val~i}, gitaru BlagojeKosti} a kontrabas Jordan Ili}.

Bogat i raznovrstan repertoar, izuzetni nastupi, raspolo`ena publika koja jesvoje omiqene peva~e nagra|ivala burnim aplauzom u~inili su te ve~eri dadvori{te Kulturnog centra, tokom dva sata trajawa koncerta, postane oaza dobremuzike, odli~nog raspolo`ewa i pozitivne energije. Prvo iznena|ewe koje je iza-zvalo potpuno odu{evqewe publike priu{tio je svojim nastupom Zvonko Ili},koji je na kraju koncerta otpevao rusku pesmu „Kaqinka“. Sa wim je pevala publi-ka i kolege iz orkestra. Slede}e iznena|ewe priredio je Zvonimir Stanojevi}koji je sa kolegama izveo meksikansku pesmu „Cucurrucucu paloma“.

Tambura{kim kolom je po~elo, Kraqevskim kolom se zavr{ilo izuzetno lepove~e prepuno emocija, nostalgi~nih se}awa, pome{ane radosti i tuge. Izvo|ewastarih i od mnogih zaboravqenih izvornih pesama i starogradskih koje sunad`ivele vreme zadr`alo je posetioce i nakon koncerta da porazgovaraju, podeleutiske, zadr`e jo{ koji trenutak emocije izazvane dobrom muzikom.

S. Stankovi}

10 jun-jul 2015. godineLeto u Vlasotincu 2015.Leto u Vlasotincu 2015.

Povodom zavr{etka Leta u Vlasotincu 2015-e u centru grada je 31. julaprire|eno Ve~e folklora. Na ovom celove~erwem koncertu su, pored ~lanovaFolklornog ansambla „Crnilovi}“ i KUD „Sveta trojica“ iz Boqara u~estvovali igosti iz Bugarske. Re~ je o De~jem ansamblu „Radost “ iz Vrace.

Raznolikost koreografija, spoj srpske i bugarske kulturne ba{tine krasili suovo ve~e. Na pozornici su se smewivali bugarski i srpski igra~i, kolom su publikuvodili kroz najlep{e krajeve ove dve zemqe otkrivaju}i lepotu neprocewivog kul-turnog bogatstva, tradicije i obi~aje dva naroda. Publici se posebno dopala kore-ografija bugarskog ansambla „Kopanica“, koja je specijano ra|ena za gostovawe uVlasotincu. Ona je zapravo posve}ena dugogodi{wem prijateqstvu me|u na{imansamblima te je u ~esto zovu i „Vlasotina~ka kopanica“. Gosti iz Vrace potom suse predstavili Xinovskim, pa Varnevskim tancom, zatim koreografijom Enjov den,igrom pod nazivom „Bilka“ i na kraju Severwa~kim tancom, u koreografiji HristaPeevskog.

Kako bi gostima po`eleli {to boqu muzi~ku dobrodo{licu u Vlasotince prvi

tim Folklornog ansambla „Crnilovi}“ je program zapo~eo Igrama iz Srbije, potomsu poletarci ovog ansambla pokazali kako Igre iz Srbije izgledaju u wihovomizvo|ewu. Pesmom, muzikom i igrom folklorci su se zatim vratili u zavi~ajizvode}i Igre iz okoline Leskovca. Svoj nastup zavr{ili su Veselim {opskimigrama, u koreografiji Brace Stojkovi}a.

Kulturno-umetni~ko dru{tvo „Sveta trojica“ svoj nastup zapo~elo je Igrama izKraji{ta, da bi se potom predstavili i koreografijom Bina~ka Morava, pa Igramaiz Jasikova.

Razigranost tri ansambla, raznolikost koreografija i dobro raspolo`eweprenelo se i na publiku koja je u`ivala posledwe julske ve~eri u skoro dva sataprograma. Ovo je tre}e gostovawe de~jeg ansambla iz Vrace a koreografi su setokom dru`ewa u Vlasotincu dogovorili o nastavku saradwe, kao i wenog {irewana druge gradove i ansamble.

S. Stankovi}

KKOOLLOOMM ZZAAVVRR[[EENNOO LLEETTOO UU VVLLAASSOOTTIINNCCUUKKOOLLOOMM ZZAAVVRR[[EENNOO LLEETTOO UU VVLLAASSOOTTIINNCCUUVE^E FOLKLORA SA GOSTIMA IZ BUGARSKE

Kao {to smo ve} pisali u pro{lombroju Biltena „Vlasina“ na prvom festi-valu dokumentarnog filma VIVAFILM FEST-u odr`anom u Sarajevu,film „Kamen drevnog sneva~a“ 2 dobio jespecijalno priznawe za inventivan spojumetnosti i religije.

Ina~e, film se takmi~io u kate-goriji religioznog filma. Interesantnoje i to da je ovaj festival prvi u regijikoji u svojoj tematici ima zastupqene svereligije sveta.

Da podsetimo, film govori o poz-natom srpskom slikaru Bratislavu BatiAn|elkovi}u iz Vu~ja, koji je tako|e biospecijalni gost festivala.

U me|uvremenu su nam stigle izjavenekoliko aktera Festivala, me|u kojimai izjava umetni~kog direktora RatkaOrozovi}a, vezana za umetnike izVlasotinca i Vu~ja, tako da smo odlu~ilida progovorimo jo{ koju re~ o ovomzna~ajnom de{avawu u oblasti svetskogdokumentarizma.

Ovogodi{wi VIVA festival jeprvi festival u regionu koji je u svojojtematici, pored ekologije i turizma,imao zastupqene sve religije sveta iakoje organizovan po prvi put.

Po re~ima umetni~kog direktoraFestivala Ratka Orozovi}a VIVAFEST je nastao iz ~istog umetni~koginata, zbog bu|ewa svesti ~oveka i~ovekoqubqa.

– Svjet je u ozbiqnoj ekonomskoj,moralnoj i emotivnoj krizi. Emocije sustavqene u zape}ak. Du{a je pod nogama,~ovjek se~e granu na kojoj sedi. ^ovjek jeizgubio vjeru, koja mu propovjedahumanost, toleranciju, mir i pros-peritet. Ciq mi je bio da pokrenem fes-tival koji }e afirmisati religiju,ekologiju i turizam. Iznenadio me jeodziv umjetnika iz cjelog svijeta. Do{lonam je preko 400 filmova, sve`ih ideja,izuzetnog produkcionog kvaliteta.Umjetnici su stali iza nas u borbi za

boqi i zdraviji `ivot – istakao je RatkoOrozovi}.

– Film je umetnost koja pribli`avaqude, a religija ih u~i da po{tuju jednidruge i {ire qubav me|u qudima sveta,bez obzira na rasu, veru i politi~ku pri-padnost. Umetnici su ta miroqubivaarmija, koja se bori za saradwu, toleran-ciju i ~ovekoqubqe ali i za sve {to`ivot ~ini lep{im, veselijim, a mladojgeneraciji nudi vedru budu}nost – rekaoje Valentin Inzko, po~asni predsednikFestivala.

Po re~ima Neboj{e Ili}a autoranagra|enog filma „Kamen drevnogsneva~a“ 2, na Festivalu je akcenat datreligijskom filmu i u~estvovali su fil-movi koji su nastajali posledwih sedamgodina. Otuda toliko priliv najboqihdokumentarnih ostvarewa iz oblastireligije, ekologije i turizma.

– Veoma mi je drago {to moj film„Kamen drevnog sneva~a“ 2 i nakon {estgodina od snimawa privla~i pa`wujavnosti i qudi iz sveta dokumentarizmau celoj Evropi. Film jednostavno `ivisvoj put – ka`e nagra|eni autor izVlasotinca i najavquje da je vreme dapri~a o slikaru Bati iz Vu~ja u|e uzavr{nu fazu tako {to }e biti snimqeni tre}i deo filma. Na taj na~in bi}ezaokru`ena pri~a o vu~janskom kamenukome `ivot i umetni~ko trajawe dajeslikarska ki~ica Bate An|elkovi}a.

– Neboj{a Ili} je znameniti autorfilmskih asocijacija, na mnoge teme. Izato su opravdana priznawa na mnogimme|unarodnim festivalima. VIVA jetako|e prepoznao umjetni~kevje{tine i vrijednosti, i nije slu~ajnonagra|en i na na{em Festivalu. Ulazak uselekciju od 99 filmova, a pristiglo jena konkurs preko 420 filmova, pokazujeda je ovaj film na izvanredan na~in spo-jio umjetnost i religiju, a pogotovo {toje slikar Bata iz Vu~ja na maestralanna~in afirmisao najvi{e duhovne vri-

jednosti i svojom umjetni~kom kreacijomoplemenio kamen i dao mu natprirodnumo}. Neizmerno smo mu zahvalni ipo~astvovani wegovim u~e{}em naVIVA festivalu, jer je ovo prvi festi-val na svijetu koji afirmi{e religijukao inspiraciju i duhovnu povezanostme|u qudima. O~ekujemo nova djela ovadva umjetnika koji su se na izuzetanna~in dopuwavala i stvorila jednu iluz-iju umjetnosti i religoznosti koja je uovim oskudnim vremenima jedini spas za~ovje~anstvo – istakao je RatkoOrozovi}.

Kao gost VIVA festivala, glavniakter Ilketovog filma slikar BataAn|elkovi} preneo nam je deo svojih uti-saka.

– Upravo VIVA festival je na najbo-qi na~in pokazao da umetnost ne poznajegranice me|u qudima, religijama, pros-torima. Umetnost je najja~i most me|usvim tim razlikama. Ona najpre mo`e dabri{e lo{e i ru`ne stvari koje su sede{avale na ovim prostorima. Na{a

o~ekivawa na Festivalu su potpunoispuwena, posebno je va`no {to je jedantakav projekat pokrenut i potpunoza`iveo u vi{enacionalnoj sredini.Film Neboj{e Ili}a za mene, kaoslikara, je pobednik festivala jer jenai{ao na odobravawe svih koji su gaodgledali. Autor je dao umetni~ku notu~itavoj pri~i o slikaru iz Vu~ja, svojomsadr`inom, muzikom. Film jednostavnoprimorava posmatra~a da se usredsredina pri~u ~oveka koji umetnost stvarakamerom – ka`e slikar BratislavAn|elkovi}.

Veliko iznena|ewe za organizatorefestivala predstavqa slika koju je Bataiz Vu~ja poklonio Direkciji festivala.Re~ je o slici „Kamen `ivota“. Slika jepo re~ima autora, nastajala od trenutkakada je autobusom krenuo za Sarajevo,tokom wegovog putovawa, boravka uSarajevu i Kakwu, skoro do zavr{etkaove filmske manifestacije.

Svetlana Stankovi}

K A M E N D R E V N O G S N E V A ^ A – F I L M K O J I T R A J EZ A P I S S A V I V A F E S T A O J O [ J E D N O J N A G R A D I N E B O J [ E I L I ] A

FILM NEBOJ[E ILI]A JE NA IZVANREDAN NA^IN SPOJIO UMJETNOST I RELIGIJU, DOK JE SLIKAR

BATA IZ VU^JA NA MAESTRALAN NA^IN AFIRMISAO NAJVI[E DUHOVNE VRJEDNOSTI I SVOJOM

UMJETNI^KOM KREACIJOM OPLEMENIO KAMEN I DAO MU NATPRIRODNU MO] – ISTAKAO

JE UMETNI^KI DIREKTOR FESTIVALA RATKO OROZOVI]

jun-jul 2015. godine 11S a s v i h s t r a n aS a s v i h s t r a n a

Desetoro ~lanova Plesnog kluba„Fantasy“ u~estvovalo je 7. juna natakmi~ewu u modernim plesovima,koje je odr`ano u rumunskom graduPite{ta. Na ovom takmi~ewuu~estvovale su ekipe iz Ma|arske,Rumunije, Moldavije, Bugarske,Srbije, Turske, Ukrajine i Gr~ke.

Plesa~i iz Vlasotinca takmi~ilisu se sa dve koreografije. Po re~imatrenera Novice \oki}a \oleta, zaovu priliku na{i takmi~eripripremili su etno-xez i hip-hopkoreografije. U konkurenciji pioni-ra za koreografiju etno xezatakmi~ari iz Vlasotinca zauzeli sudrugo mesto, odmah iza ekipeBugarske. Sa koreografijom hip-hopaplesa~i Plesnog kluba „Fantasy“osvojili su prvo mesto, {to im jepored zlatnih medaqa donelo i pehar.Svojim izuzetnim nastupom dalekoiza sebe ostavili su ekipe izRumunije, Bugarske, Gr~ke i

Ma|arske.Samo mesec dana kasnije, od 8. do16.

jula Plesni klub „Fantasy“ u~estvo-vao je na Balkan folk festu, nanajve}em festivalu na Balkanu, kojije organizovan po deveti put. Ovajfestival svake godine se odr`ava urazli~itom gradu u Bugarskoj, ovogputa organizovan je u ZlatnimPjascima. Na{i plesa~i pred-

stavqali su ne samo svoj klub, ve} iVlasotince tako da su ih organiza-tori publici i predstavili kao vla-sotina~ke predstavnike.

Ina~e, ovaj festival traje svakod-nevno ~itava tri meseca i u wemuu~estvuje oko 10.000 plesa~a iz dvade-setak zemaqa.

S.S.

P L E S O M D O V E L I K O G U S P E H APLESNI KLUB „FANTASY“ NA ME\UNARODNIM FESTIVALIMA

Ove godine po prvi putje u Srbiji obele`en Danotvorenih vinskih podru-ma. Turisti~ka organizaci-ja Vlasotinca je saVinskim vite{kim redom„Simeon“ tim povodomposetila vinski podrum]irkovi} u selu Kozare.Jo{ jedan povod za posetuovoj vinariji bio je inagrada na 4. Me|unar-odnom takmi~ewu vinau Horgo{u, gde je ukategoriji belih vinasa ubedqivo najve}imbrojem bodova„Dauvignon blanc“ izberbe 2013-e, vinarije]irkovi} dobio zlat-nu medaqu.

Turisti~ka organi-zacija Vlasotinca seod svog osnivawaintenzivno bavi pro-mocijom vinskog turiz-ma i vlasotina~kogvinogorja, tako {toorganizuje posete vin-skim podrumima uokviru Puta vina nateritorji na{eop{tine kao i u~estvo-vawe na vinskim mani-festacijama {irom Srbije.

Iz istog razloga kraj jula protekao je upripremawu organizacije Vinskog bala s obziromda Turisti~ka organizacija u~estvuje u pripremiEtno kuhiwe, kao veoma zanimqivog i pose}enogsegmenta Vinskog bala. I ovog puta udru`ewa `enasa podru~ja op{tine Vlasotince priprema}e tradi-cionalna jela ovog kraja. Prvi put u~esnice Etno-kuhiwe priprema}e i vinogradarsku janiju, jelo kojese nekada spremalo za bera~e gro`|a. Turisti~kaorganizacija uze}e u~e{}e u organizovawu jo{ jednenovine u programu ovogodi{weg Vinskog bala. Re~je o plivawu za Vinogradarski pehar. Pobednik ovogzanimqivog takmi~ewa kao nagradu dobi}e paketnajboqeg vlasotina~kog vina.

S.S.

RAD NA PROMOCIJIVLASOTINA^KIH VINA

TURISTI^KA ORGANIZACIJA

VLASOTINCA

Povodom godi{wice od smrti istaknutogsrpskog slikara i etnografa HristiforaCrnilovi}a Narodna biblioteka „DesankaMaksimovi}“ i Turisti~ka organizacijaVlasotinca u petak, 3. jula organizovali sumanifestaciju pod nazivom „Neumorni traga~za narodnim blagom“. Tom prilikom prikazan jetrejler filma „Pustood“, Neboj{e Ili}aIlketa. U Galeriji biblioteke postavqen jeetno kutak saizlo`enim starin-skim predmetima kojisu davno prestali dase koriste u na{imdoma}instvima i kojisu nas sa setomvratili u vremena{ih baka. Poredpredmeta koji su sekoristili za ku}nepotrebe deo izlo`beobuhvatio je ru~neradove s po~etkadvadesetog veka.Radnice bibliotekepotrudile su se daverno do~araju ambi-jent srpske sobe izpomenutog perioda.

Na `ivot i deloneumornog sakupqa~ai istra`iva~a srp-skog narodnog blagapodsetile su u~enice

vlasotina~kih {kola. Kako bi se {to vernijedo~arao duh minulog vremena devojke su nastu-pale u etno haqinama. Istovremeno je otvore-na i izlo`ba fotografija starog Vlasotinca.Zahvaquju}i ovakvim manifestacijaHristifor Crnilovi} i daqe `ivi me|uVlasotin~anima a generacije mladih vra}ajumu dug kojim je zadu`io srpski rod.

S.S.

JO[ JEDNO PODSE]AWE NA HRISTIFORA CRNILOVI]ANARODNA BIBLIOTEKA „DESANKA MAKSIMOVI]“

Ove godine tokom jula mesecaTelevizija Vlasotince obele`ila je20 godina postojawa i rada. Ciqosnivawa televizije, {to se pokaza-lo kroz kasniji dugogodi{wi rad,bio je informisawe stanovni{tva otemama aktuelnim za na{e podru~jea i {ire. Svojim programskimsadr`ajem prate aktuelna doga|awaiz oblasti kulture, obrazovawa,politike, privrede, sporta,ekonomije, ekologije i drugo.

O proteklih dvadeset godinarada Kristina Ran|elovi}, direk-torka TV Vlasotince ka`e:

„Televizija Vlasotince po~elaje sa radom pre 20 godina, u po~etkupokrivaju}i samo teritorijuop{tine Vlasotince. Ne zadugo mon-tiran je novi predajnik naJastrepcu,pa je signal pokrio ~itavJablani~ki i deo P~iwskog okruga.Po mi{qewu na{ih gledalaca nabazi dosada{weg rada dato je dostapozitivnih ocena o emitovanom pro-gramu. Na{a televizija prati kultu-ru, sport, informi{e gra|ane okomunalnim uslugama, u saradwi saop{tinskim odborima mnogih poli-ti~kih stranaka prenosimo vesti o

doga|awima na politi~koj scenina{e op{tine. U na{im emisijamagostuju i mnogi uspe{ni pojedinci,sportski radnici, qudi koji se baveturizmom i ekologijom tako|eu~estvuju u na{im emisijama. Dajemoinformacije o vremenu, saobra}aju,trenutnim aktuelnim de{avawima…Ve~erwi program je uglavnomzabavnog karaktera (filmovi, muzi-ka…) Posebno bih naglasila da seposledwih godina na{a televizijamo`e pratiti preko kablovske tele-vizije kao i preko interneta“.

Televizija Vlasotince pred-stavqa duh na{e op{tine, imajujedan ciq i wime se vode. Nisunajve}i i najja~i ali su profesion-alni, objektivni, po{tuju tradiciju,kao i `eqe svojih gledalaca.Wihovu redakciju ~ini dobar tim,poma`u se me|usobno, brzi su,hrabri, ambiciozni i u koraku savremenom.

Uz ~estitke za 20 godina posto-jawa, `elimo im da i nadaqe blagov-remeno i objektivno informi{ukako gra|ane Vlasotinca tako i onekoji ih gledaju i prate {irom sveta.

PPRRVVIIHH 2200 GGOODDIINNAA PPOOSSTTOOJJAAWWAATELEVIZIJA VLASOTINCE PROSLAVILA

VINSKI BBALDVA DDANA UU GGODINIU VVLASOTINCE DDO\U SSVIDOK NNAJSLA\E GGRO@\EZRIBIRAJU SSE NNAJBOQI

VLASOTINCE, VVINSKI BBALNA SSVE SSTRANE VVINO TTE^EKRAJ VVLASINE RREKA QQUDIA SSA BBINE TTRUBE JJE^E

POBEDNICA KKAD SSE SSAZNAVATROMETOM SSVE OOBASJAA BBOGIWA VVINANAZDRAVQA SSA SSVIMA

PRIJATEQI DDRU@E SSEZAVA\ENI MMIRE SSEA OODUVEK TTO SSE ZZNAU VVINU JJE IISTINA

Sreten SStojanovi}