I. NASTANAK I POJAM PRAVA1. Problemi u definisanju prava ………….str. 159Pravo se može uglavnom posmatrati kao društvena pojava, kao sređena celina pravnih normi i društvenih odnosa (pravni poredak) i kao sistem prava, povezanost određenih pravnih normi kao sistem. Kao društvena pojava pravo se vezuje za mnoge druge društvene pojave, a posebno za običaj i moral. Međutim, zajedničko za pravo i druge društvene norme da su to pravila koja regulišu ponašanja ljudi u društvu. Država je dala osnovne elemente i učinila razliku kod pravnih normi u odnosu na druge društvene norme. Dakle država je ta koja daje pravno obeležje normama i to se manifestuje u obezbeđenju primene norme, obezbjeđenju sankcije u slučaju da se norme ne primenjuju. Država stvara prvane norme ali ih mogu stvarati razne organizacije, pa i privatna lica (statuti, ugovori). Prema tome za karakter pravnih normi nije bitno ko ih stvara, već da država obezbeđuje primenu pravnih normi, da ih sankcioniše jer država za razliku od drugih organizacija raspolaže monopolom sile koja se manifestuje u primeni normi. Pojam prava određuju teoretičari i filozofi prava. Razlikujemo deskriptivne (vrednosna neutralnost) i preskriptivne ( nisu neutralne, kritički preispituju pravo prema moralnim opšteljudskim standardima) definicije prava. Prvi problem na koji nailazimo prilikom razmatranja uvođenja u pravo svodi se na definiciju samog prava.Pravnici ne mogu definisati jednu definiciju o pravu. Od toga kako je on određen i shvaćen zavisi dalje određivanje pojmova i proučavanja prava. Izgleda da nema apsolutno savremene najbolje definicije. Cilj pravne nauke jeste da sistematizuje dostignuti nivo građe o pravu kako bi moderna nauka prava imala materiajl za konstruisanje sopstvenog odnosa prema prema opštem shvatanju prava.2. Pravo kao norma i pravo kao fakt..............str. 163Pravni poredak kao vrsta društvenog poretka koji je regulisan pravnim normama ima svoja dva elementa, normativan i faktičan. Kao nosioci dva različita pogleda na svet izdvajaju se normativisti i fakticisti. Najizrazitiji teoretičar normativizma je Hans Kelzen. Po normativistima ključ za razumevanje prava sadržan je u normi. Sve pojave dovesti u logičan sklad sa normom. Po shvatanju normativist pravo se uzdiže nad ljudskim ponašanjem. Da pravo nije na ovaj način shvaćeno ne bi bilo moguće razlikovati krivično delo ubistva od izvršenja smrtne presude. I jedno i drugo su ljudska dela sa posledicom prestanka ljudskog života, tek uz ideju prava može se uočiti da je prvo protivpravno a drugo pravom opravdan prestanak života.Ako pravo shvatimo kao fakt nećemo razlikovati ako država liši lice života ili to uradi kriminalac. Dok normativisti ističu da je pravo sastavljeno od normi koje iskazuju ono što treba da bude, fakticisti u pravu prepoznaju ono što jeste. Predstavnik pravnog fakticizma V. Lundstet objašnjava: Pravo je uvek i po svemu faktičko stanje i zbivanje, jedan faktički poredak stvari smješten u postojećoj društvenoj realnosti. 3. Pravo kao jezički proces..................str. 165Pravo je jedan specifičan proces , odnosno deleatnost sastavljena od misli koje se iskazuju jezikom- usmeno ili pismeno. Iskazi mogu biti deskriptivni i preskriptivni. Funkcija deskripcije je da obavještava o činjenicama i da na taj način posredno utiču na ponašanje ljudi, Funkcija preskripcije je da obaveštavaju o nečijim željama i volji i da tako neposredno utiču na ljudsko ponašanje, podstičući ih i usmeravajući ih u određenom pravcu. Očigledno je da normativizmom dominiraju preskriptivni a fakticizmom deskriptivni iskazi.

4. Pravo kao vrednost...............str. 166Radbruh izvodi pravo iz ideje pravde. Pojam prava je usmeren na ideju prava koja ne može biti ništa druge nego pravda. Dakle, pravo se može pojaviti kao vrednost kojoj teže skupine ljudi željne dobre organizovanosti sa ciljem skladnog razvoja međuljudskih odnosa. Opšteprihvatljive vrednosti čovječanstva i ljudske civilizacije iz kojih izvire pravo kao vrednost su pravda, sloboda, mir, red i sigurnost. 5. Pojam prava........str. 169 Pravo se može posmatrati filozofski, metafizički, vezivati za pravdu, slobodu, čast itd. Mi smatramo da pojam pravo treba odrediti pre svega u najširem smislu kao društvenu pojavu.Pravo je skup pravnih normi koje regulišu društvene odnose u državi (državno-pravni poredak), usmeravajući ih ka razvoju i ostvarenju određenih vrednosti i ciljeva, a čija je primena obezbeđena (sankcionisana ) državnom, njenim aparatom koji raspolaže monopolom fizičke sile. Prvi elemenat (normativnog karaktera): Pravo je skup pravnih normiDrugi elemenat (sociološkog karaktera): pravo reguliše društvene odnose u državiTreći elemenat (faktičkog karaktera): da se pravnim normama ostvaruju vrednosti i ciljevi određenog društva i državeČetvrti elemenat (faktičkog karaktera): da je primena pravnih normi obezbeđena (sankcionisana) državnim aparatom koji raspolaže monopolom fizičke silePravo ima funkciju da disciplinuje slobodu odnosno da reguliše odnose u društvenoj zajednici. Pravo je nezainteresovano za neke odnose. Samo oni odnosi koji su konfliktni će se regulisati putem pravnih normi.

II PRAVNA NORMA1. Pojam pravne norme...................str. 188Pravne norme regulišu najbitnije društvene procese bez kojih država ne bi mogla biti skladno uspostavljena. Za tipične moralne norme pravni poredak ne pokazuje interes, npr. Zabrana laganja drugih, nemaju značaj po funkcionisanje države jer ne tretira celovitost društvenih pdnosa. (Muž prevario svoju ženu, on je prekršio moralnu normu ali zbog toga neće biti ugroženi društveni odnosi već samo nekoliko pojedinačnih. Odnos među moralnim normama nije hijerarhizovan a među pravnim normama postoji njihova međusobna hijerarhijska usaglašenost. Kazne su kod moralnih normi fizičke a kod pravnih fizičke.Pravo je sastavljeno od mnogobrojnih i raznovrsnih pravnih normi. Pravna norma je osnovni element prava. Pravna norma je pravilo ponašanja ljudi u društvu sankcionisano od strane države, njenim monopolom fizičke prinude.2.Elementi pravne norme.................str. 191Svaka pravna norma sastavljena je odre]enih elemenata. Tek usaglašeno sadejstvo ovih elemenata nam omogućava da stvorimo celinu koju određeujemo kao pravna norma. Kod pravne norme razlikujemo sledeće delove, elemente: predpostavku (hipotezu) dispozicije, dispozicija, predpostavku sankcije, sankcija. Dva pravila u pravnoj normi su , primarno pravilo je dispozicija a sekundarno sankcija.Predpostavka (hipoteza)dispozicije – ukoliko se ljudi nađu u određenoj situaciji tek onda su obavezni da se ponašaju po pravilu koje je propoisao stvaralac norme.

Dispozicija predstavlja određenu situaciju , te opisivanje činjenica koje čine tu situaciju i zovemo predpostavkom dispozicije. U ovom delu pravne norme određuju se uslovi, činjenice. Događaji od čijeg nastupanja zavisi primena pravne norme. Npr. Ustavna norma da građanin ima biračko pravo sa navršenih osamnaest godina može se primeniti kada se ispuni predviđeni uslov navršavanje 18 godina. Svaka pravna norma ne mora imati predpostavku disopozicije (zajamčeno je pravo nasleđivanja, zabranjen je prinudan rad.Dispozija – ovim elementom određuje se ponašanje ljudi zbog toga je ona normativnog karaktera. U dispoziciji je sadržan zahtev koji stvaralac norme upućuje adresatu. Adresat je vlastan da samostalno donese odluku hoće li prihvatiti dispozicioni zahtev povodom njegovog ponašanja ili ne.Pravna norma ne može biti bez dispozicije.Vrste dispozicija: Prema načinu na koji je formulisana zapovest, dispozicije mogu biti

Naređujuće disp.– su pravila kojima se naređuje subjektu određeno ponašanje (svako je dužan da savesno vrši javnu i društvenu funkciju)

Zabranjujuće – zabranjuju subjektu određeno ponašanje (zabranjen je prinudan rad)

Ovlašćujuće – sadrži pravila ponašanja u kojima se subjekat ovlašćuje na određeno ponašanje (svako ima pravo na zaštitu zdravlja)

opisne (indikitivne) – takva pravila u kojima se opisuje ponašanje subjekta (određuje sastav državnog organa, grb, zastava)

Prema stepenu određenosti u dispoziciji, pravi se podela na: dispoziciju sa određenim pojmovima – određeni pojmovi su jasni i precizni što

omogućuje da se dispozicija vrlo lako primenjuje dispozicija sa neodređenim pojmovima – (npr. Pojam „osposobljavanje za rad“ je

neodređen ) alternativne – subjekat u stvari može od dva ili više ponašanja izabrati jedno i po

njemu se ponašati diskrecione – u ovim dispozicijama se određuje dva ili više pravila po kojima se

može ponašati državni organ dispozitivne dispozicije – ove dispozicije sastoje se u tome što se određuje

izvesno ponašanje subjekta, ali se subjektima daje pravo da mogu sami stvoriti pravilo ponašanja o istom odnosu.

Koliko se subjektima ostavlja sloboda u pogledu ponašanja dispozicije dijelimo na: Kategoričke – sadrže samo jedno pravilo ponašanja. Ovim dispozicijama ne

ostavlja se nikakva sloboda subjektima u ponašanju Disjunktivne – koje daju dva ili više pravila. Daju izvesnu slobodu subjektima

u ponašanju.Pretpostavka (hipoteza) sankcije – ovaj element se sastoji u opisu prekršaja, povrede dispozicije. Ako ona nije određena ne može se primeniti sankcija. Ona je faktičkog karaktera koja opisuje ljudsku radnju kojom je učinjen prekršaj, delikt (sadržina pretpostavke sankcije). Sankcije su oštrije ukoliko je veći prekršaj. Subjekt koji je povredio dispoziciju pravno je odgovoran za počinjeni delikt. Pod pravnom odgovornošču treba podrazumevati podložnost određenog lica samoj sankciji. Prema principu pravne odgovornosti postoji objektivna (ne istražuje se psihički aspekt ponašanja) i subjektivna odgovornost (kakav je psihički odnos lica prema učinjenoj radnji.).

Sankcija – je pravilo ponašanja čija je primena uslovljena prekršajem dispozicije. Lice koje je učinilo prekršaj dužno je da se ponaša po sankciji (kod npr. Smrtne kazne državni organ će primeniti sankciju). U pravnoj normi određuju se razne sankcije: opomena, ukor, novčana kazna..Zbog značaja i vasžnosti pravnog poretka sankcija se unaprijed odrežuju. Ovo pravilo se naziva princip zakonitosti (legaliteta).Krivica i sankcija moraju biti određeni u normi pre nego što je delo učinjeno.Vrste sankcija: sankcije kao prinudne mere su mnogobrojne i vrlo različite.

Sankcije se mogu podeliti prema težini prekršaja koji opet zavisi od težine, veličine povrede interesa države. Osnovna podela na teže i lakše.

Sankcije se mogu podeliti s obzirom na vrstu dobara koja se oduzimaju. Sankcije se dele prema vrstama prekršaja i granama prava. Sankcije se mogu podeliti prema tome na koga su uperene, na koga se primenjuju. U pravu postoje sankcije koje se odnose na posebnu oblast – međunarodno pravo

3. Vrste pravnih normi...........str. 211Osnovne podele u uvodu u pravo su:

Uslovne i bezuslovne norme – Uslovne su one koje sadrže uslov. Od ispunjenja uslova zavisi primena norme. Uslov se nalazi u pretpostavci dispozicije. „Građanin koji je navršio 18 godina života ima pravo da bude biran.“ Bezuslovne norme ne sadrže uslov „Zabranjen je prinudan rad“.Njihova primena nije uslovljena.

Apstraktne (opšte) i konkretne norme – Apstraktne norme se odnose na niz istovetnih slučajeva „Život čovjeka je neprikosnoven“ a konkretne se odnose na određeni slučaj „naređuje se rušenje kuće u mestu N, u ulici na broju..

Opšte (generalne) na sve građane, posebne npr radnici i individualne (pojedinačne norme) janko Janković je dužan da plati porez.

4. Povezivanje (hijerarhija) pravnih normi...str.213Prvane norme kroz povezanost stvraju određene celine i skupa čine pravni poredak. Za pravni poredak naročito je važno povezivanje pravnih normi po opštosti odnosno konkretnosti u regulisanju društvenih odnosa a sa tim u vezi razlikujemo podelu na opšte i konkretne. Opšte norme su iznad konkretnih. Postoje više (koje se nalaze u osnovnim višim aktima kao što su ustav, zakon i niže opšte norme koje se nalaze u nižim aktima kao što su uredbama, pravilnicima i drPovezivanje pravni norme se izražava tako što se opšte norme nalaze u zavisnosti i hijerahijsom odnosu prema stepenu opštosti. Pravilo je da viši akti sadrže više norme, norme sa većim stepenom opštosti.

IV. IZVORI PRAVA1. Pojam izvora prava...........str. 214Pravo se izražava u pravnim aktima. Postavlja se pitanje izvora prava. Tako dolazimo do izvora prava u materijalnom i formalnom smislu. Materijalni izvori prava nisu vezani za pravne akte već za društvene faktore i uzroke koji stvaraju pravo, iz kojih izvire pravo.Formalni izvori prava jesu opšti pravni akti jer imaju moć da stavraju pravo, tj. druge i nove opšte pravne akte.Pravna snaga je moć pravnog uticaja koji jedan pravni akt vrši na drugi pravni akt.

Samo su opšti pravni akti izvori prava. Konkretnim pravnim aktom se reguliše pravna praznina.Da bi se u potpunosti razumeo formalni pojam kao i vrste izvora prava, treba ukazati na dva pravna sistema:Evropsko kontinentalni sistem je nastao pod uticajem rimskog prava. Pravo se pojavljuje, izražava u opštim i konkretnim aktima, ali su opšti akti izvor prava.Anglo.saksonski pravni sistem u ovom sistemu pravo se stvaralo pod uticajem običaja i prakse ( kao i opšti i pojedinačni akti)2. Vrste formalnih izvora prava……….str. 216Pre svega kao formalin izvori prava pojavljuju se opšti pravni akti, Prvo mesto bi pripalo ustavu, a zatim bi došli zakoni I drugi opšti pravni akti koje donosi zakonodavno telo, potom bi došli akti izvršnog organa I uprave (vlada) Posle ovih akata pravni akti vrhovnih sudova, potom opšti pravni akti nižih teritorijalnih jedinica (opština) čime bi se završila grupa opštih pravnih akata državnih organa. Zatim bi došli akti koje donose društvene organizacije kojima je država dala pravo na donošenje I čije norme država sankcionišeIzvori prava mogu biti I druge norme, akti I praksa. U ovoj grupi su važni: Pravni običaji, sudski precendent, sudska praksa I praksa drugih organa I pravna nauka.

V. PRAVNI AKT1.Pojam pravnog akta.................str. 220Pravna norma i pravni akt čine normativni deo pravnog poretka. U najširem smislu pod pravnim aktom podrazumevamo sve ljudske radnje koje izazivaju ljudske posledice. Nema spora oko toga da pravni akt predstavlja u suštini kratko rečeno izjavu volje. Kao izjava volje , izraz razuma, pravni akt je psihički akt. Pravni akt je samo onaj psihički akt koji sadrži pravnu normu, odnosno pravne norme, ili pak predstavlja uslov za primenu druge pravne norme (molba, žalba, izjava ne sadrže pravne norme ali su uslov za primenu neke pravne norme). Pravnim aktima se stvara i izvršava pravo. U pravnom aktu identifikujemo stvaranje pravne norme, pravnu normu i materijalizaciju pravne norme.U sferi razmišljanja pravnika praktičara pravni akt se shvata kao pisani pravni tekst u kojem su sadržane pravne norme.2.Odnos između psihičkog akta i njegove materijalizacijeJe da između njih ima skladnosti podudarnosti, da je u aktu ono što je donosilac akta i htio, da između psihičkog akta i njegove materijalizacije nema razlike. Najprostiji oblik neslaganja je greška u izražavanju (psihički akt ili odluka volje netačno izražena). U slučaju zablude donosilac akta smatra da su činjenice tačne i na osnovu njih donosi akt.3. Elementi pravnog aktaKod pravnih akata razlikujemo dva elementa: oblik (formu) i sadržinu (materiju).Oblik (forma) pravnog aktaU obliku (formi), u formalnoj strani pravnog akta razlikujemo tri dela (elementa): nadležnost, postupak i materijalizaciju.

Nadležnost-određuje se ko će akt doneti Postupak- način kako treba doneti akt Materijalizacija – ispoljavanje pravnog akta –materijalizuje se jezikom a najčešće

sredstvo je pisana forma akta.

Sadržina (materija) pravnog aktaRazlikujemo dve moguće sadržine pravnog akta: pravnu normu ili uslov za primenu pravne normePoštovanje sadržine još je važnije od poštovanja forme pravnog akta.Pojam pravnog akta u materijalnom smislu je prema sadržini pravnog akta (kakvu pravnu normu(opštu ili pojedinačnu), koje delove pravne norme (dispoziciju i sankciju), šta se reguliše u pravnoj normi (državno i društveno uređenje, prava i dužnosti građana.)4. Donošenje pravnog aktaPravne akte donose razni subjekti, ali najviše državni organi. Regulisanjem donošenja pravnih akata obezbeđuje se jedinstvo i zakonitost u pravnom poretku.5. Vrste pravnih akata

1. Prema subjektima koji ih donose Akte koje donosi državni organ Akte koje donose društvene organizacije Akte koje donose privatna lica

2. Prema vrstama društvenih odnosa Akti koji regulišu krivično-pravne Imovinske Porodične i dr. Odnose

3. Šta sadrže Pravnu normu Uslov za primenu neke druge pravne norme

4. Da li sadrže dispoziciju i sankciju Potpune (zakon) Nepotpune (upravni akt(rešenje, dozvola)

5. Kakva je pravna norma Apstraktne (opšte) -ustav Konkretne (pojedinačne) – sudska presuda

6. Opšti pravni akti - Opšti akti su baza razvoja i delomo ih na: ustav, zakone, uredbe i druge podzakonske akte državnih organa, statut i druge opšte akte društvenih organizacija i ugovore.6.1 .Ustav - Osnovni zadatak i cilj ustava ograničenje države i državne vlasti. Politički stav pravno uobličen je ustavUstav u formalnom smislu je akt koji donosi najviši organ u državi po posebnom postupku u pisanoj formi.Ustav u materijalnom smislu je akt koji sadrži opšte pravne norme.Ustav kao politički akt – Osim što je najviši, opšti pravni akt, ustav predstavlja i politički dokument u kojem je sadržan normativno-pravni, ali i formalno-politički okvir za funkcionisanje političkih institucija.Podela ustava – osobenost engleskog ustavanog sistema prouzrokovala je podelu ustava na pisane i nepisane. Osnova ove podele je forma u kojoj je izražen ustavni tekst.

Kodifikovan oni ustavi koji su celinom svoje materije sadržani u jednom aktu, dokumentu koji i nosi naziv ustav

Nekodifikovani razbacan u nekoliko različitih zakona(u formalnom smislu znači ko donosi i po kom postupku te akte a u materijalnom sadržina)

6.2 ZakonPosle ustava najvažniji akt u državi je zakon. Ustavne norme regulišu najvažnije odnose u državi dok zakoni regulišu društvene odnose po vrstama.Zakon u formalnom smislu – je opšti pravni akt koga donosi zakonodavni organ po posebnom (zakonodavnom) postupku i u pisanoj formi. Nadležnost za donošenjezakona pripada zakonodavnoj vlasti koji se donose po posebnom tzv zakonodavnom postupku. Postupak donošenja zakona odlikuje nekoliko delova: predlaganje, raspravljanje, usvajanje, objavljivanje i stupanje na snagu.Zakon u materijalnom smislu je akt koji sadrži opšte pravne norme koje su po važnosti odmah posle ustavnih. Zakonima se obično regulišu određene vrste društvenih odnosa (imovinski, bračni)Odnos između zakona u materijalnom i zakona u formalnom smislu - Prva pomisao pravnika na reč zakon podrazumevaće zakon u formalnom i zakon u materijalnom smislu.Moguće je da se ne podudaraju zakoni u materijalnom i formalnom smislu.Podele zakona – Zakoni se mogu deliti prema vrstama društvenih odnosa koje regulišu npr imamo krivične zakone u oblasti krivično-pravnih odnosa... Izmešu zakona mora postojati skladnost u regulisanju odnosa i određena povezanost hijerarhija.Zakonik – Posebna vrsta zakona je zakonik (kodeks) a donošenje takvih akata zove se kodifikacija. Zakonik je opšti pravni akt kojim se reguliše čitava oblast društvenih odnosa ili čak više oblasti. (npr u oblasti krivičnog prava imamo krivični zakonik)6.3 Uredbe i drugi podzakonski akti državnih organaPosle zakona najvažniji opšti pravni akt je uredba. U formalnom smislu to je organ koji donosi organ uprave ili izvršni organ po određenom postupku. Uredbom se razrađuju zakonske norme i time bliše regulišu društveni odnosi, prava i dzžnost određenih zakonom. Uredbe moraju biti u saglasnosti sa zakonom.6.4 Statut i drugi opšti akti opštinaStatut predstavlja osnovni akt samouprave. Opštine donose odluke po određenom postupku koji su niži pravni akti od statuta i moraju biti u saglasnosti sa njim. Tako se ostvaruje jedinstvo pravnog poretka. Opštine donose i druge opšte akte kao što su: budžet, završni račun, planove, uputstva, zaključke, preporuke.6.5 Opšti akti društvenih organizacijaU svakoj državi postoje razne društvene organizacije koje određenim aktima regulišu odnose unutar organizacije. Akti sadrže norme koje ako su sankcionisane od strane države onda su ti akti pravnog karaktera. One norme koje regulišu ponašanje članova, plaćanje članarine sankcije nisu obezbeđene od strane države.6.6 UgovoriKod ovih akata bitana je saglasnost volja između stranaka (subjekata) prilikom stvaranja (sklapanja) akta. Ugovori mogu biti kokretni (pojedinačni) akti a mogu biti i opšti (kolektivni ugovori)Međunarodni ugovor je pravni akt koji je proizvod saglasnosti volje dvaju ili više subjekata međunarodnog prava.7 Pojedinačni pravni aktiKonkretni (pojedinačni) akti su brojni i raznovrsni a donose se na osnovu opštih pravnih akata i njima se rešavaju određeni konkretni odnosi, pojedini slučajevi. Npr. Na osnovu krivičnog zakona mogu se doneti mnoge sudske presude. Najvažnija podjela je državne i nedržavne. Tako imamo upravne akte, akte koje donose organi uprave, sudske akte, koje

donose sudovi. Akti se mogu nazivati: rešenja, presuda, odluka, dozvola itd. Privatni subjekti donose konkretne pravne akte kao što su ugovori, testamenti..

7.1 Upravni aktU formalnom smislu upravni akt je pravni akt koji donosi organ uprave po posebnom, upravnom postupku.U materijalnom smislu je akt koji sadrži, stvara, pojedinačnu normu.7.2 Sudski aktU formalnom smislu sudski akt je pravni akt koji donosi sudski organ po određenom sudskom postupku.7.3 Pravni posaoU formalnom smislu pravni posao je pravni akt koga stvaraju nedržavni subjekti po određenom postupku.Pravni posao u materijalnom smislu sadrži pojedinačnu, odnosno pojedinačne pravne norme. Postupak za donošenje ovih akata nije strog i komplikovan. Pravnim poslovima mogu se regulisati odnosi u porodici, imovinski odnosi, nasledstvo, privredni odnosi.

PRAVNI ODNOS1. Pojam pravnog odnosaOsim pravnih društvene odnose čine i ekonomski, politički, kulturni odnosi i dr. Pravni odnos se može odrediti kao važani, konfliktni društveni odnosi koji su zaštićeni pravnim autoritetom državne vlasti.Za razliku od drugih društvenih odnosa pravni odnos je regulisan pravnom normom. Dakle pravni odnosi se mogu regulisati opštom pravnom normom, opštom i konkretnom i samo konkretnom normom. Kada društveni odnos nije regulisan opštom pravnom normom (slučaj oravne praznine) tada se odnos reguliše konkretnom normom.Sastavni elementi pravnog odnosa su pravna ovlašćenja i pravne obaveze. To podrazumeva da se na jednoj strani nalazi subjekt koji je nosilac pravnog ovlašćenja a na drugoj strani pravni subjekt koji je nosilac pravne obaveze. Povod za nastanak pravnog odnosa je sadržan u identitetu objektaprema kojem obapravna subjekta imaju određeni interes.2. Elementi (delovi) pravnog odnosaSubjekti u pravnom odnosu nazivaju se pravni subjekti ili subjekti prava. Subjekt prava je lice kome pravo stavlja nešto u koristili na teret, odnosno daje mu određena prava, ovlaštenja ili mu stavlja neke obaveze, dužnosti. Ne može biti pravnih odnosa bez pravnih subjekata, odnosno lica koja imaju pravna ovlašćenja i pravne obaveze. Dakle subjekti prava su ljudi ili društvene tvorevine koje imaju ptavna ovlašćenja i pravne obaveze, s obzirom na neke pravne objekte.Razlikujemo dve vrste pravnih subjekata: fizička lica i pravna licaFizičko liceKao subjekt prava javlja se čovek (fizičko lice – primjer maske ). Zahvaljujući statusu fizičkog lica dat nam je pravni subjektivitet, tako da imamo pravo na određeni nivo pravnih ovlašćenja i pravnih obaveza. Razlikujemo dve vrste sposobnosti fizičkih lica: pravna i delatna.

Pravna sposobnost fizičkog lica podrazumeva svojstvo posedovanja nekih pravnih ovlašćenja i pravnih obaveza. (stiču se rođenjem i poseduju ih sva fizička lica).

Pod delatnom sposobnošću podrazumevamo sposobnost fizičkog lica da svesnim radnjama izazivaju pravne posledice. Zato maloletnici i duševno bolesna lica ne poseduju delatnu sposobnost koja može biti poslovna, deliktna i politička. Licima koja ne poseduju delatnu sposobnost pravni poredak pruža pravnu zaštitu da neko drugi vodi računa. Bitna pretpostavka delatne sposobnosti je uračunljivost kao psihička sposobnost.

Pravno liceJe društvena tvorevina ljudi i imovine kojoj je kao nerazlučivoj celini priznato svojstvo subjekta prava.Kao poseban subjekt prava, pravno lice je nosilac pravne i poslovne sposobnosti.Opseg pravnih ovlašćenja i obaveza je mnogo uži nego kod fizičkih lica. Razlikujemo

načelo slobode – fizičkim licima dopušteno da čine ili ne čine sve što nije izričito zabranjeno pravnim normama

i načelo ograničenosti – pravna lica mogu činiti samo ono što im je izričito dozvoljeno pravnim normama

Koje će organizacije imati svojstvo pravnog lica zavisi od same države koja organizacijama daju pravo da budu subjekti odnosno postvalja određene uslove (imovina, poslovi, članstvo..)ZastupnikJe poslovno sposobno fizičko lice koje poseduje pravna ovlašćenja i pravne obaveze da u ime i u interesu drugog lica zaključuje određene pravne poslove i preuzima određene pravne radnje. Zastupništvo predstavlja posebnu vrstu pravnog odnosa koje se uspostavlja između dva subjekta prava: zastupanog lica i zastupnika. Zastupnik u ime nesposobnog lica obavlja poslove. Zastupništvo može biti:

zakonsko je naročito prisutno u oblasti privrednog (trgovinskog) prava starateljsko i ugovorno zastupništvo postoji kads fizičko ili pravno lice smatra da će svoje

interese bolje ostvariti uz pomoć lica koje poseduje stručna znanja iz oblasti prava (advokat)

Pravno ovlašćeneje je određeno ponašanje subjekta u odnosu na drugog subjekta. Prema tome subjekt koji ima pravno ovlašćenje ima određeno ponašanje, prema kome drugi subjekt, subjekt dužnosti, ima obaveze na to ponašanje.Subjektivno pravo je pravno ovlašćenje subjekta prava radi zaštite njegovog sopstvenog interesa.Nadležnost je vršenje prava subjekta u interesu drugog a ne u svom interesu.Pravna obaveza – Subjekt obaveze je dužan da izvrši određenu obavezu prema subjektu prava (ovlašćenja).Objekt prava – U pravnom odnosu postoji objekt, predmet oko čega se stvara odnos između subjekata.Kao predmet pravnog odnosa mogu biti:

stvari (pokretne – knjiga, štof... i nepokretne- kuća, njiva...), ljudske radnje- činjenje ili ne radnje – nečinjenje, propusti materijalna dobra(izgradnja kuće), nematerijalna dobra- čast, obrazovanje, i subjektivna prava – tražbina

3. Pravno stanje (status, situacija)Skup prava i obaveza vezanih za određeni subjekat prava naziva se pravno stanje tog subjekta. Tako se situacija jednog subjekta određuje prema pravima i obavezama koje ima subjekt na osnovu pravnih normi. Primjer poslanik, delegat , govori se o pravima i dužnostima poslanika, odbornika.4. Nastanak, menjanje i prestanak pravnih odnosaOno što država reguliše to postaje pravni odnos. Nastanak: Pravn odnosi su društveni odnosi regulisani pravnom normom. Pošto se norma donese, ostavlja se određeno vreme za saznavanje pravne norme, posle čega norma stupa na snagu, počinje da važi. Od tog momenta norma subjektu stavlja određena prava i dužnosti. Menjanje: Drugi momenat kod pravnog odnosa je njegovo menjanje. U stvari menjanjem pravnog odnosa, prestaje stari, a nastaje novi pravni odnos. ( menjanje imamo kod radnika koji je ima jedan dohodak, dobije drugi, kada se izvrši unapređenje.Prestanak pravnih odnosa: osnovno je da pravni odnos kao što nastaje sa važenjem pravne norme tako i prestaje sa prestankom važenja pravne norme. Dakle pravni odnos prestaje kada država nema više interesa da reguliše društvene odnose pravom. (starateljstvo nad maloljetnima prestaje kada lice napuni 18 godina). Dinamičnost je važna jer sa promjenom, razvojem društva menjaju se i pravni odnosi.5. Pravna činjeniceSu one činjenice (događaji, ljudske radnje) usled kojih nastaju , menjaju se i prestaju pravni odnosi. Vrste pravnih činjenica:

Obične i pravne činjenice Događaji i ljudske radnje Pravni akti i ostale radnje Ljudske radnje saglasne i nprotivne pravu

6. Zastarelost i odražajU pravu su vrlo važna dva instituta: zastarelost i odražaj

Zastarelost je protok vremena usled čega se gube određena prava, ovlašćenja, prestaju određeni odnosi.

Odražaj je sticanje prava usled proteka vremena u kome je pravo vršeno.Treba reći da zastarelost nastupa ako je subjekt bio u mogućnosti da vrši pravo a nije ga vršio.

PRIMENA PRAVA1. Pojam i značaj primene pravaPravne norme se donose radi primene. Cilj države je da se pravo primenjuje, da pravni poredak bude efikasan. Zbog toga i stvara pravo. Ona njim reguliše društvene odnose i usmerava ih svome cilju. Zbog toga je primena prava vrlo važan elemenat pravnog poretka. Primena prava se sastoji u primeni pravnih normi. Pošto je pravna norma sastavljena iz dva osnovna elementa, dispozivije i sankcije, to se i njena primena sastoji od ponašanja po dispoziciji i po sankciji.

Ponašanje subjekta po dispoziciji nije prinudnog karaktera. Prema tome ponašanje po dispoziciji je dobrovoljno pa se takva primena prava naziva dobrovoljnom.

Ova dobrovoljnost može biti autonomna (iz ubeđenja da to što čini je dobro) ili heteronomna (iz straha od sankcije, da ne bude kažnjen).

Dok ponašanje po dispoziciji zavisi od volje subjekta , dotle ponašanje po sankciji je obavezno. Primena prava po sankciji naziva se prinudna primena prava.

o Dobrovoljna primena sankcije (iz ubeđenja ili iz straha -platiti kaznu, vratiti dug)

o Prinudna primena sankcije (ako se subjekat dobrovoljno ne ponaša po sankciji – kazna zatvora, smrtna kazna)

Da bi se pravo moglo primenjivati država mora stvoriti određene uslove ( kada država propiše da je osnovno obrazovanje obavezno onda je neophodno da država sagradi školu i stvori ostale uslove).2. Pozitivno pravoPravo koje se primenjuje naziva se pozitivno pravo. Pravo koje je ranije važilo a koje više nije u primeni, nije pozitivno. Predmet primene je određeno pravo, pravo koje važi – pozitivno pravo. Međutim, sve pravne norme , celokupno pravo, ne može se stalno, uvek primenjivati. Tada možemo govoriti o tome koliko se taj pravni poredak ostvaruje, koliko je efikasan, a ne da to nije pozitivno pravo. Pozitivno pravo je ono koje važi, koje je na snazi i dužnost svakog subjekta je da ga primjenjuje. Pozitivno pravo terba razlikovati od pravnog poretka. Pravni poredak čine normativni i faktički elemenat, pravne norme i ponašanje po njima. Pozitivno pravo je normativnog karaktera to je normativni elemenat važećeg pravnog poretka. U pozitivno pravo ne ulazi njegova primena.3. Važenje pravaPravne norme se posmatraju u odnosu prema licima na koje se odnose (personalno važenje), u odnosu na teritorij na kojoj važe (teritorijalno važenje) i u odnosu prema vremenu u kojem važe (vremensko važenje).Personalno važenje prava - u odnosu prema licima na koje se odnose( bez obzira na broj godina, pol, profesiju) i pravne norme koje se odnose na odrežena lica kao što su (roditelji, studenti).Teritorijalno važenje prava – odnosi se na ljude koji žive na teritoriji držćave čije je pravo.U pogledu diplomatskih predstavnika ne primenjuje se teritorijalni princip, već se stvara izuzetak – eksteritorijalnost. Pravilo je kod opštih pravnih normi da važe na teritoriji onog državnog organa na kojoj se prostire i vlast, nadležnost tog organa.Vremensko važenje pravne norme – za koje vreme pravna norma važi. U pogledu važenja pravne norme u vremenu važna su dva vremenska trenutka:Početak važenja pravne norme-trenutak kada pravna norma stupa na snagu (ostavlja se određeno vreme od donošenja do stupanja na snagu. Postoje dva načina određivanja ovog vremena 1. npr. Ustavom odredi opšti rok za stupanje na snagu svih opštih akata i 2.da se u samom aktu donese određeni rok. Rok koji se daje ima za cilj da se subjekti upoznaju sa normom. Trenutak kada pravna norma prestaje da važi – mnogo je teže odrediti trenutak prestanka važenja pravne norme (jasan način je: stupanjem na snagu nove norme prestaje sa važenjem.. ili ako je norma vremenskog karaktera) U pogledu prestanka važenja pravne norme potrebno je istaći osnovno pravilo, da pravna norma može prestati da važi, može biti stavljena van snage, samo pravnom normom iste ili veće pravne snage.

U pogledu konkretnih-pojedinačnih pravnih normi početak se obično određuje u samoj normi dok što se tiče prestanka pojedinačne norme, važi pravilo, da primenjena pojedinačna norma , postupanje po njoj, dovodi do prestanka važenja te norme. Povratna snaga pravne norme (retroaktivno dejstvo) ono se sastoji u tome da pravne norme važe i za vreme pre nego što su donete. Kod povratnog dejstva pravnih normi, subjekat nije siguran da će njegovo ponašanje biti ispravno zato treba izbegavati povratno dejstvo i dozvoljavati ga samo u izuzetnim situacijama.4. Nepoznavanje pravne norme.........str. 292Norme se moraju objaviti da bi bile saznate. Objavljivanje se čini što se odredi službeno glasilo u kome se objavljuju norme (službeni glasnik). U pravu postoji princip – neznanje zakona škodi – ne mogu se izvinjavati neznanjem norme. Prema tome ne može se osloboditi odgovornosti lice koje nije poznavalo propise.5. Proces primene pravne norme.......str. 293Primena prava se sastoji u primeni pravne norme. Da bi se pravna norma mogla primeniti mora se najpre saznati.Niža kritika norme – utvrđivanje autentičnog teksta pravne normePosle utvrđivanja pravog teksta pravne norme, mora se utvrditi da li pravna norma važi (s obzirom na dinamičnost prava) - viša kritika pravne norme.(saglasnost, hijerarhija u pravu)Sledeći dio postupka je utvrđivanje pravog smisla, pravog značenja pravne norme – tumačenje pravne norme. U procesu primene prava potrebno je utvrditi činjenice koje su u normi određene i bez kojih nema primene. To su pravne činjenice, a njihovo utvrđivanje se vrši dokazima. Krajnji momenat, završetak procesa primene je sama neposredna primena pravne norme. Ona se sastoji u ponašanju subjekta po njoj.6. Dokazi pretpostavke i fikcije...........str. 295U procesu primene prava izvođenje dokaza je vrlo važna radnja. (pravno relevantna činjenica)Dokazi su materijalna sredstva ili ljudske radnje kojima se utvrđuje činjenice važne, relevantne za pravo. Podela na :

Neposredni dokazi su oni dokazi koji na direktan neposredan način utvrđuju pravno relevantnu činjenicu (određenim predmetom)

Posredni dokazi su takva sredstva dokazivanja preko kojih se na posredan a ne direktan način utvrđuju činjenica koja je predmet dokazivanja (saslušavanjem svedoka, nalazi veštaka)

U postupku dokazivanja vrlo važan deo je sam ocena dokaza tj. ocena vrednosti pojedinih dokaza. Pravne pretpostavke su one činjenice koje se smatraju tačnim i bez dokazivanja.

Oborive pretpostavke su one koje se mogu dokazivati. Neoborive pretpostavke zabranjuje se dokazivanje da nisu tačne.

Fikcije se sastoje u tome da se zamišlja da postoje određene činjenice iako one u stvari ne postoje.7. Materijalni akti..................str. 297Materijalni akti su ljudska ponašanja po pravnim normama, razne telesne radnje.Podlele:1.Opšta podela materijalnih akata:

telesne pokrete (činjenje) i nekretanje (nečinjenje)

2. materijalne akte saglasne pravu – realizuje se zakonit pravni poredak nesaglasne pravu – neostvarivanje pravnog poretka

Kod materijalnih akata u pogledu forme (oblika) imamo nadležnost i postupak. Što se tiče materijalizacije i sadržine kao daljnjih delova materijalnog akta a koji se nalaze i kod pravnih akata oni se sastoje u samoj radnji, ljudskom ponašanju po pravnim normama.

ZAKONITOST1. Pojam i značaj zakonitosti..........str. 298U najširem smislu, zakonitost je skladnost, neprotivrečnost pravnog poretka (pravni poredak izražava u skladnosti pravnih normi i pravnih akata). Hijararhija pravnih akata je zakonitost - zavisnost nižih od viših akata.Zakonitost pravnih akata je skladnost, neprotivrečnost između viših i nižih pravnih akata.Odnos između opštih i konkretnih akata, konkretni se donose na osnovu opštih akata, međutim postoji odnos između opštih akata viši i niži a njihov odnos se određuje prema elementima forme pravnog akta-(nadležnost i postupak)Ustavnost je odnos ustava sa jedne i svih drugih opštih akata sa druge strane odnosno njihova saglasnost.Neposredna primena pravnih akata vrši se materijalnim aktima.Razlikujemo formalnu i materijlanu zakonitost odnosno nezakonitost akata.Pravni akt je zakonit u formalnom smislu ako nisu povređene norme u pogledu nadležnosti, postupka i materijalizacije pravnog akta.U materijalnom smislu akt je nezakonit ako sadrži normu koja je suprotna višoj normi u pogledu određivanja prava odnosno dužnosti subjektima.Ukoliko se ostvari zakonitost, utoliko imamo i ostvarenje pravnog poretka koji želi država.2. Pravna snaga pravnog aktaPravna snaga je dejstvo, uticaj, pravnog akta na drugi pravni akt u hijerarhiji prava. Tako akte razlikujemo sa većeom i manjom pravnom snagom. Ako pravni akt sa manjom pravnom snagom ne protivreče aktima sa većom pravnom snagom, već su sa njima u saglasnosti, onda je pravni poredak zakonit i obrnuto.3. Pravna sredstvaPravno sredstvo (molbe, žalbe) je izjava volje usmerena na ocenu zakonitosti u pravnom poretku. Putem pravnih sredstvava se teži da se otkloni nezavisnost, da se narušeni pravni poredak dovede u ispravno stanje.Kod pravnih akata ocenjuje se putem pravnih sredstava zakonitost, odnos između opštih akata, kao i između opštih i konkretnih. (za ocenu zakonitosti statuta imamo kao pravno sredstvo tužbu).Pravna sredstva za kontrolu zakonitosti konkretnih akata(ugovor, rešenje), da li su ovi akti saglasni opštim , su brojnija i raznovrsnija u odnosu na pravna sredstva za ocenu zakonitosti opštih akata. Najpoznatija pravna sredstva za ocenu zakonitosti konkretnih akata su tužba i žalba. Pravna sredstva kojima se traži ocena zakonitosti akata u drugom ili trećem stepenu nazivaju se pravni lekovi. Oni se dele na redovne i vanredne.

Redovni su oni kojima se traži ocena zakonitosti akata koji nisu postali pravosnažni. Takvo sredstvo je žalba. Ako su pravni akti postali pravosnažni koriste se vanredni pravni lekovi kao što je obnova postupka ili zahtev za zaštitu zakonitosti.4. Sankcije zbog nezakonitosti akataKako mogu postojati nezakoniti pravni i materijalni akti, to postoje i određene sankcije. Ako je teža nezakonitost akt se ništi, proglašava ništavnim. Pošto se putem sankcija vrši saniranje narušenog pravnog poretka, ispravlja nezakonitost i uspostavlja ponovo zakonit pravni poredak.5. PravosnažnostU tesnoj vezi sa ocenom zakonitosti akata nalazi se poseban institut-pravosnažnost pravnog akta. Svaki pravni poredak određuje kako treba da se upotrebe pravna sredstva, vrši ocena zakonitosti, u kojim rokovima, te potom akt postaje pravosnažan, ne može se više napadati, osporavati zakonitost. Pravosnašnost nastaje na dva načina:-protokom vremena koje je određeno za upotrebu pravnog sredstva-kada je sredstvo korišćeno, pa je organ po njemu ocenio zakonitostPravosnažnost se vezuje za pojedinačne pravne akte a kod opštih imamo stupanje na snagu.6. IzvršnostPravilo je da se samo pravosnažni akti izvršavaju, jer se izvršavaju zakoniti akti. Međutim može se propisati da je akt izvršan iako nije postao pravosnažan. Obično se u aktu propiše da žalba ne zadržava izvršenje odluke.

TUMAČENJE PRAVA1. Pojam, predmet i značaj tumačenja pravaPrvo je potrebno protumačiti pravo a potom ga primeniti. Bez tumačenja ne može se pravilno primeniti pravo. Tvorac stvara pravo a tumač ih saznaje i utvrđuje njihov smisao. Kada dođe do spora proces tumačenja je naročito vidljiv. Tada se pravna norma različito tumači. Predmet tumačenja prava su pravna norma. Primenom tumačenja traži se značenje koje ima pravna norma. Tumačenje je osnovni uslov i mogućnost zakonite primene pravne norme.2. Vrste tumača pravaTumače možemo podeliti na tri vrste:

državne organe- Razlikujemo tumače i njihova tumačenja: nedržavni subjekti- društvene organizacije i privatna lica (statut, pravila, ugovore) i nauku.- tumačenje radi neposredne primjene je naučno tumačenje

3. Sredstva tumačenja pravaRadi utvrđivanja pravog značenja pravne norme tumač upotrebljava razna sredstva: jezik, logiku, sistem prava, istoriju i cilj pravne norme.

Jezik je najvažnije sredstvo zbog toga što se pravo izražava putem jezika. Logika – pravo je tako sređeno da predstavlja logičku povezanost i celinu Pravne norme čine skladan neprotivrečan sistem Istorija će objasniti uslove nastanka pravne norme Cilj – najvažnije sredstvo tumačenja -. Da bi država ostvarila svoje ciljeve

4. Jezičko tumačenjeJezičko tumačenje predstavlja neizostavno prvi korak u procesu otkrivanja značenja prava. Jezičko tumačenje je utvrđivanje pravog značenja pravne norme putem jezika.

Jezik predstavlja sredstvo za saopštavanje misli i volje. Leksičko (rečeničko), gramatičko, sintaktičko i interpunkcijsko tumačenje su elementi koji se moraju objedinit i upotrebiti da bi se dalo jezičko tumačenje. Prilikom jezičkog tumačenja moramo voditi računa o sledećem:

Da jezik u pravnoj normi ima isto značenje kao i u običnom govoru Da jeziku treba dati posebno pravno značenje samo ako ga ima u pravnoj normi Da jeziku treba dati posebno značenje ukoliko je određeno u izvesnim aktima i

toga se strogo držati Da znacima jezika u istoj pravnoj normi ne treba davati različita značenja

Razlikujemo nekoliko klasifikacija jezičkog tumačenja: Ekstenzivno i restriktivno – Ekstenzivno (šire) kada se pri utvrđivanju pravog

značenja pravne norme daje rečima šire značenje „obuhvata više objekata“ i restriktivno (uže) „značenje koje obuhvata manje objekata“

Vezano i slobodno – Slobodno tumačenje ne treba biti vezan pravnom normom već slobodno tumačiti da pravo odgovara stvarnosti – vezano tumač je vezan značenjima jezičkog tumačenja

Subjektivno i objektivno – subjektivno je značenje koje normi daje tvorac i objektivno šta same reči znače

Statičko tumačenje je ono koje pravo značenje pravnoj normi daje po značenju koje su reči imale u momentu donošenja norme i evolucionarno tumačenje koje reči imaju u momentu tumačenja norme.

5. Logičko tumačenjeLogičko tumačenje je utvrđivanje pravog značenja pravne norme putem zakona logike.

Analogija je tumačenje koje se pojavljuje u slučaju pravne praznine Argumentum a contario (razlog suprotnosti)- dok se analogija izvodi iz sličnosti,

pa se drukčije i naziva tumačenje po sličnosti, argumentum a contrario je tumačenje na osnovu suprotnosti.

Argumentum a maiori ad minus (zaključivanje od većeg ka manjem) Argumentum a minori ad maius (zaključivanje od manjeg ka većem) Usko tumačenje izuzetaka

6. Sistemsko tumačenjeJe utvrđivanje pravog značenja pravne norme koja se tumači sa drugim normama.7. Istorijsko tumačenjeVodi računa o istorijskim elementima i utvrđuje pravo značenje pravne norme tražeći ga u okolnostima pod kojim je norma stvarana i pod kojim se menja.8. Ciljno tumačenje Je utvrđivanje značenja pravne norme pomoću cilja. Prilikom ciljnog tumačenja osnovno je da tumač iznađe ono značenje koje će najbolje ostvariti interes države.

SISTEM PRAVA1. Pojam i značaj sistema pravaPravo se pojavljuje kao sistem opštih pravnih normi, logički sređena i neprotivrečna celina. Sistem prava je skup opštih pravnih normi sređenih po određenim kriterijumima u određene manje i veće grupacije, celine, tako da sve skupa čini jedinstvenu i neprotivrečnu celinu. Pravom kao sistemom bavi se pravna nauka. Tako se pravo

objašnjava i izučava. Njegova važnost leži u primeni. Može se reći da je sistem prava uslov ostvarenja pravnog poretka. Pravni sistem je u stalnoj dinamici.2. Elementi (delovi) sistema pravaPolazeći od sadržine društvenih odnosa, te i sadržine pravnih normi, kao kriterijuma za podelu prava, razlikujemo sledeće elemente:

Pravnu ustanovu (institut ili instituciju) je skup pravnih normi koje regulišu jedan isti društveni odnos ili manji njegov deo a zasniva se na istim načelima. (npr. U porodičnom pravu imamo brak, porodicu, starateljstvo..) najmanji element sistema prava

Pravna grana je skup više ustanova iste vrste društvenih odnosa. Prema tome pravna grana je skup pravnih normi koje regulišu istu vrstu društvenih odnosa po istim načelima. (ustavno, upravno, porodično, imovinsko i dr. Pravo)

Pravna oblast je skup normi koje regulišu čitave oblasti istih društvenih odnosa na istim principima. To je najveći element u sistemu prava. Podela pravne oblasti:

o Unutrašnje i međunarodno pravo- o Materijalno i formalno (procesno) pravoo Javno i privatno pravo

Unutrašnje pravo je skup pravnih normi koje regulišu društvene odnose unutar države (ustavno, krivično, radno, porodično..)Međunarodno pravo je skup normi koje regulišu odnose između država. (međunarodno javno i međunarodno privatnoMaterijalno pravo čine norme koje regulišu prava i obaveze subjekta u pravu.Formalno pravo je skup normi koje regulišu odnose između subjekata u ostvarenju prava i obaveza, materijalnog prava.Javno pravo (tri podele) prva: čine norme koje štite državne, odnosno opšte interese, a privatno pravo norme koje štite privatne interese, interese privatnih lica, druga: uzima kriterijum subjekte u pravnim odnosima a treća: uzima za kriterijum vlast.

VELIKI PRAVNI SISTEMI1. Pojam i obeležja velikih pravnih sistemaIma onih nacionalnih prava koji se snagom svog praktičnog dejstva nameću kao uzori ili modeli koji su do te mere interesantni da ih druge države kopiraju. Ističemo upozorenje o tri osnovna problema koji zaslužuju dužnu pažnju prilikom razmišljanja o preuzimanju stranih rešenja u nacionalno zakonodavstvo:

Preuzimanjem stranih pravnih normi i rešenja ne sme se ugroziti ili izgubiti konzistentnost nacionalnog pravnog sistema

Preuzimanje stranih pravnih normi dovodi do problema njihovog tumačenja.(pravna teorija i sudska praksa se ne preuzimaju)

Pravni sistem je izraz pravne kulture (svaka sredina ima svoj sopstveni sistem vrednosti i zakonitosti)

Radi prezentacije glanih sistema kriterijumi za „svetsku podelu prava“ su: Istorijsko poreklo i razvoj pravnog poretka Jedan vladajući specifičan pravnički način mišljenja Posebni značajni pravni instituti

Vrste pravnih izvora i njihovo tumačenje Ideološki faktori

2. Klasifikacija velikih pravnih sistema Kontinentalno pravni sistem – razvio se recepcijom rimskog prava i to najviše u

evropi. Karakteristika ovog prava da je pisano, strogo pravo.Ovo pravo nije stvarano iz običaja već kroz ustav, zakone. Sudska uloga je samo tumačenje a ne stvaranje prava. Ustav je osnovni akt a njegovo donošenje je složeno.

Anglo-američki(saksonski) pravni sistem- ovaj sistem je ponikao u Engleskoj. Karakteristika ovog sistema da je to sudijsko pravo, pravo stvarano kroz sudstvo i običaje, da to nije strogo kodifikovano pravo. Stvaralo se bez uticaja nekog drugog prava (npr. Rimskog). Sudske odluke su bile osnov za dalju primenu i stvaranje prava.

Sistem islamskog prava i verska i tradicionalna prava- obuhvata mnogobrojne islamske zemlje.Islamsko pravo je postalo državno pravo i važi po pitanjima porodičnog i naslednog prava dok

http://www.maturski.org