Sadržaj  Tokarenje.......................................................................................................................................2

Alat za strug ..................................................................................................................................4

Rukovanje alatima za strug .......................................................................................................4

Tri operacije zasecanja...............................................................................................................5

Upotreba olučastih delta ...........................................................................................................8

Upotreba koso zasečenog ravnog delta..............................................................................11

Upotreba zaobljenog ravnog delta.......................................................................................13

Upotreba alata za isecanje.....................................................................................................14

Planiranje dizajna ......................................................................................................................16

Sigurnosne mere ........................................................................................................................16

Brzine struga................................................................................................................................19

Podužno tokarenje ....................................................................................................................19

Montaža ......................................................................................................................................20

Zaobljavanje...............................................................................................................................22

Svođenje .....................................................................................................................................23

Uobličavanje ..............................................................................................................................25

Brušenje .......................................................................................................................................27

Isecanje .......................................................................................................................................29

Poprečno tokarenje ..................................................................................................................30

Montaža ......................................................................................................................................30

Zaobljavanje...............................................................................................................................33

Svođenje .....................................................................................................................................34

Uobličavanje ..............................................................................................................................35

Brušenje .......................................................................................................................................38

1

Isecanje .......................................................................................................................................39

Druge posebne tehnike............................................................................................................40

Rad sa vijačnim centrom .........................................................................................................40

Izuzetno dugi komadi................................................................................................................41

Laminacija ..................................................................................................................................42

Tokarenje lajsni ...........................................................................................................................47

Prosecanje otvora na tokarenim komadima .......................................................................49

Indeksiranje.................................................................................................................................50

Tokarenje malih komponenti ...................................................................................................54

Tokarenje ovala .........................................................................................................................57

Tokarenje spirala ........................................................................................................................58

 

Tokarenje 

Tokarenje je način obrade drveta koji zahteva daleko više veštine i strpljenja nego druge operacije. Ukoliko ste početnik, ne gubite nadu. Tokarenje zahteva malo prakse ali kada je steknete, uvidećete da je to jedna od najzadovoljavajućih tehnika obrade drveta.

Strug se u suštini nije promenio još od kada je bio primitivni alat pokretan pomoću strune, a za koji se smatra da je otkriven u drevnom Egiptu. I danas je to sredstvo za tokarenje drveta pri kontrolisanoj brzini tako da oštri alati mogu da se utisnu u njega I oblikuju ga simetrično. Električni motori su zamenili razičite ručne ili nožne pogone koji su korišćeni u početku, ali kvalitet krajnjeg proizvoda I dalje zavisi od veštine operatora koji pomoću dleta oblikuje drvo.

Postoje dva osnovna načina tokarenja: podužno I poprečno.

Podužno tokarenje je obrada drveta između dva centra – živog centra I fiksnog centra (slika 12-1). Najčešće je krajnji proizvod izduženi cilindar, poput noge stola ili svećnjaka.

2

Slika 12-1. Pribor koji se koristi za podužno tokarenje je: (A) živi centar, (B) naslon za alat, (C) fiksni centar, (D) konjic, (E) opcionalno stabilni naslon. Stabilni naslon služi za umanjenje vibracija I lupanja.

Poprečno tokarenje je obrada drveta postavljenog na radnu ploču (Slika 12-2). Ova radna ploča se montira na glavno vreteno. Krajnji proizvod je najčešće kraći I širi nego kod podužne obrade, kao npr. tanjir ili činija. Standardne veličine ploča su 3-3.4” I 6” u prečniku.

Slika 12-2. Pribor za poprečno tokarenje je: (A) radna ploča I (B) naslon za alat.

3

Alat za strug 

Postoje četiri osnovna alata koji se koriste za rad na strugu (slika 12-3).

• Olučasta dleta se koriste za zaobljavanje drveta I za izradu konkavnih krivina koje se još zovu I “pećine” I to uglavnom pri podužnoj obradi.

• Zaobljena ravna delta se takodje koriste za izradu pećina, uglavnom kod poprečne obrade.

• Koso zasečena ravna delta služe za izradu konveksnih krivina koje se još zovu I “perle”. Takođe se mogu koristiti I za isecanje ravnih ili zasečenih cilindara.

• Dleto za isecanje uglavnom se koristi za doterivanje I isecanje.

Slika 12-3. Postoje četiri osnovna alata za strug: (A) olučasto dleto, (B) zaobljeno ravno dleto, (C) koso zasečeno ravno dleto I (D) dleto za isecanje.

Osnovni set alata podrazumeva olučasta delta od 1” I ½”, ½” zaobljeno ravno dleto, 1” koso zasečeno ravno dleto I 1/8” dleto za isecanje.

Rukovanje alatima za strug 

Postoje dva načina za pravilno držanje alata (ukoliko ste levoruki obrnuto) koji su prikazani na slici 12-4. Leva ruka se obično drži na vrhu sečiva sa malim prstom ka drvetu koje se obrađuje.

4

Desna ruka drži dršku alata I omogućava pokret koji određuje rez. Deo ruke koji je naslonjen na alat takođe se ponaša kao dleto.

Slika 12-4. Dva načina držanja alata.

Alternativni način držanja alata za strug sastoji se u tome da se leva ruka postavi na sečivo sa palcem na vrhu. Prsti su obavijeni oko alata. Desna ruka se koristi na isti način kao I u prethodnom slučaju.

Kad glačate ili uobličavate drvo, alat se može pomerati duž naslona za alat paralelno sa radnim komadom, zasecajući ujednačeno jer leva ruka kontroliše pokrete.

Zadiranje delta koje određuje količnu drveta koje se uklanja, trebalo bi da bude sporo I ujednačeno – nikada nasilno I nikada upiranjem u drvo. Nakon što je alat postavljen pravilno, počnite rez primičući alat polako sve dok ne dotakne drvo.

Tri operacije zasecanja 

Svako dleto za strug ponaša se na tri načina kao što je prikazano na slici 12-5, a sve u zavisnosti od načina na koji držite alat.

5

Slika 12-5. Tri osnovne operacije dleta – struganje, striženje I isecanje. Struganje ima mnogo primena I prva je tehnika koju ćete morati da savladate.

Struganje – je najlakša I najbezbednija od tri operacije I najpogodnija za početnika. Mnogi iskusni tokari koriste ovu tehniku isključivo zato što daje dobre rezultate.

Struganje zaobljenim ravnim dletom prikazano je na slici 12-6. Obratite pažnju da se položaj šake nije promenio osim prstiju. Postavljeni onako kako je prikazano, palac I prsti pomažu da se oštrica dleta dovede u horizontalnu ravan. Ova pozicija se održava dok dleto napreduje u dubinu reza, a onda se polako pomera sa strane na stranu kako bi se povećala širina reza, ukoliko je neophodno. Potpuna dubina ne mora biti postignuta odjednom. Dleto se može postepeno pomerati napred, a potom sa strane na stranu kada se dosegne središna tačka. Postupak se ponavlja dok se ne formira potpuni oblik. Svaki prolaz uklanja još malo drveta.

6

Slika12-6. Struganje zaobljenim ravnim dletom koje se pomera direktno prema drvetu proizvodi udubljenje jednako veličini dleta. Položaj ruke, naslona za alat I dleta, prikazani su na slici.

Isecanje – ova operacija podrazumeva uvođenje oštrice alata u površinu na način kao da radite sa nožem.

Uvođenje alata bi trebalo da bude sporo, a rez lagan. Upozorenje: ukoliko utisnete dleto u drvo naglo I duboko, dleto će vam se otrgnuti iz ruku. Možete se ozbiljno povrediti. Osim toga uništićete komad koji obrađujete tako što ćete ga zaseći I odstraniti veliku količinu drveta. Ne upuštajte se u ovu operaciju dok dobro ne uvežbate struganje, kako biste se upoznali sa svakim alatom I njegovim mogućnostima. Kad savladate operaciju isecanja, uvidećete da nakon nje površina ostaje dovoljno glatka da se može dovršiti sa veoma malo napora.

Striženje – je akcija koja je uglavnom ograničena na upotrebu koso zasečenih ravnih dleta I olučastih dleta. To je operacija zasecanja oštricom alata koja se pomera paralelno sa radnim komadom, ravnomerno odstranjujući drvo I strižući sloj sa površine. Operacija striženja olučastim dletom prikazana je na slici 12-7. Operacija striženja udubljenja pomoću koso zasečenog ravnog dleta prikazana je na slici 12-8. Striženje pećina je jedan od lakših rezova. Budući da se alat drži na ivici, pomerite palac unazad kako biste ga učvrstili dok režete. Kad je olučasto dleto oštro I kad ga pravilno držite, drvo se brzo uklanja, a površina ostaje glatka.

7

Slika12-7. Početak striženja olučastim dletom. Alat je malo pod uglom, a oštrica dodiruje drvo.

Slika12-8. Striženje pomoću koso zasečenog ravnog dleta.

Premda neki alati neke operacije bolje obavljaju, preklapanja su tako velika da praktično nijedno nema nekih velikih ograničenja. Svaki alat zaseca drugačije, što zavisi od operacije, ugla I načina na koji se pomera. Vežbajte sa svakim alatom dok ne steknete pravi osećaj za svaki od njih. Kad dođete do ove tačke, navika će uraditi svoje, a način na koji ćete koristiti alat postaće stvar lične primene koja će biti vaš standard.

Upotreba olučastih delta 

Olučasto dleto, jedno od najraznovrsnijih oruđa za strug, može se koristiti za svaku od pomenutih operacija isecanja ((slika 12-9).

8

Slika 12-9. Olučasto dleto je veoma raznovrstan alat za strug. Može se koristiti: (A) oblikovanje pećina (struganje), (B) oblikovanje pećina (isecanje), (C) ravnanje cilindra, (D) isecanje drveta između vretena, (E) zaobljavanje, (F) oblikovanje I (G) pravljenje malih pećina ) u zavisnosti od veličine delta).

To je jedini alat koji se koristi za početno zaobljavanje (slika 12-10). U suštini to je striženje dletom koje se drži postrance I pomera paralelno sa radnik komadom. Dubina reza se reguliše prstom koji je položen na naslon za alat.

Slika 12-10. Upotreba delta za zaobljavanje. Radi se od sredine ka svakoj strain komada drveta.

Zaobljavanje bi trebalo započeti negde duž radnog komada pomeranjem delta u smeru koji označavaju strelice na slici 12-9E. videćete da je lakše raditi od sredine prema krajevima drveta umesto da stalno režete od kraja do kraja.

9

Da biste napravili zaobljavanje na ograničenom prostoru, koristite dleto između dva reza načinjena koso zasečenim ravnim dletom ili oznaka načinjenih olovkom.

Slika 12-11 prikazuje kako možete da koristite olučasto dleto za struganje da biste formirali pećinu čiji oblik I veličinu uslovljava alat. Dleto se drži u horizontalnom položaju I polako pomera direktno napred. Upozorenje: ne uklanjajte previše materijala odjednom. Često povlačenje delta dovodi do toga da višak materijala otpada.

Slika 12-11. Olučasto dleto koje se koristi za struganje, formiraće pećinu koja udvostručuje veličinu I oblik oštrice delta.

Striženje je napredniji način formiranja pećine pomoću olučastog dleta. Počnite tako što ćete postaviti dleto postrance kao kod zaobljavanja. Pomerajte dleto unapred dok ne dođe u dodir sa drvetom; zatim ga zarotirajte na naslonu za alat dok se krećete ka centru pećine (slika 12-12). Na isti način radite sa obe strane pećine prema centru. Manipulacija dletom menja akciju striženja u struganje (slika 12-13), što se javlja kao rez pune dubine samo u jednoj tački.

10

Slika 12-12. Prilikom striženja kod oblikovanja pećine, dleto se lagano rotira dok se kreće prema centru.

Slika 12-13. Na kraju reza kroz pečinu, dleto je u poziciji za struganje.

Upotreba koso zasečenog ravnog delta 

Tipična primena koso zasečenog ravnog delta prikazana je na slici 12-14.

Slika 12-14. Evo nekoliko načina na koje možete koristiti koso zasečeno ravno dleto: (A) za formiranje I ravnanje zaseka, (B) za podrezivanje krajeva, (C) za ujednačavanje ramena, (D) za V- useke (takođe I petom delta), (F) za ujednačavanje krajeva drveta, (G) za formiranje peril I (H) I za poravnanje zasečenih cilindara.

Premda profesionalci koriste koso zasečeno ravno dleto uglavnom za striženje, ona se mogu uspešno koristiti I za isecanje I struganje. Uobičajeno struganje prikazano je na slici 12-14E na kojoj je dleto upotrebljeno za ujednačavanje kraja cilindra. Kad se drži na ovaj način, oštri vrh

11

delta uklanja material brzo I ostavlja prilično glatku površinu. Isi rezultat se postiže kad se vrh delta koristi za isecanje (slika 12-14B). upotrebljeno na ovaj način, dleto radi kao nož, isecajući drvena vlakna I ostavljajući površinu kojoj je potrebno samo malo brušenja.

Useci se formiraju tako što se rez počinje petom oštrice I podizanjem drške dok alat klizi po naslonu za alat. Da bi se uglačao urez koji je napravljen drugim alatom, koristite dleto kao što je prikazano na slici 12-14A. to može biti striženje ili struganje. Ukoliko dleto držite tako da samo peta dolazi u dodir sa drvetom, onda je to striženje. Ako dleto postavite tako da je njegova oštrica paralelna sa radnim komadom I napredujete tako održavajući tu vrstu kontakta, onda je to struganje.

Verovatno najglatkiji rez od svih prikazan je na slici 12-14H na kojoj je prikazan strižući rez kojim je uglačan cilindar. Oštrica delta se drži pod uglom u odnosu na dužnu osu radnog komada. Kad je pravilno izveden, površina radnog komada je glatka I izgleda kao da je uglačana. Za ovo je potrebna vežba.

Koso zasečeno ravno dleto se koristi za formiranje peril. Kao I pećina, perla zahteva tri označene ili zamišljene linije veličine: jednu koja označava centar perle I po jednu sa svake strane centra koje predstvaljaju ukupnu širinu perle.

Počnite tako što ćete petu koso zasečenog ravnog delta ovlaš postaviti na centralnu lniju perle, tako da njegova oštrica dodiruje krivinu koju želite da formirate. Uvedite dleto u radni komad. Istovremeno rotirajte I podignite dršku alata prateći krivinu perle. Biće potrebno nekoliko prolaza da biste formirali jednu polovinu perle (slika 12-15).

Slika 12-15. Da biste formirali perlu koso zasečenim ravnim dletom, rez započnite na centralnoj liniji oblika. Secite ka jednoj strain perle.

Ponovite isti postupak, radeći u suprotnom smeru, da biste formirali drugu polovinu perle (slika12-16).

12

Slika 12-16. Završite perlu ponavljajući procedure, ovog puta radeći u suprotnom smeru. Potrebna je vežba da biste uspešno obavljali ovu vrstu uobličavanja.

Upotreba zaobljenog ravnog delta 

Zaobljeno ravno dleto se uvek koristi za struganje (slika12-17) I to je jedini alat koji se koristi za dubljenje. U kasnijoj primeni, naslon za alat mora biti postavljen tako da obezbeđuje maksimalni oslonac za dleto pa čak I onda kada se postavlja unutar šupljine koju formiramo.

13

Slika 12-17. Zaobljeno ravno dleto je dleto koje je najlakše za upotrebu. Uvek se koristi za struganje. Može se koristiti I za: (A) oblikovanje, (B) pravljenje malih pećina, (C) pravljenje velikih pećina I (D) dubljenje.

Upotreba alata za isecanje 

Alat za isecanje najčešće se koristi za struganje tako što se oštrica položi na ivicu naslona za alat, a sečivo se uvodi direktno napred u radni komad, bilo da je rez pod pravim ili nekim drugim uglom (slika12-18).

14

Slika 12-18. Struganje pomoću alata za isecanje. Neke od njegovih primena su: (A) svođenje rezova ili žlebova, (B) formiranje ramena, (C) zasecanje V-useka, (D)zasecanje V-useka na udubljenjima do kojih drugi alati ne mogu da dopru I (E) ravnanje krajeva.

Alat za isecanje se često koristi za određivanje dubine reza ili prečnika konačnog oblika. Da biste ubrzali postupak kad pravite prve rezove za svođenje, rukujte alatom kao što je prikazano na slici 12-19. Počnite držeći alat u horizontalnom položaju, a potom kako se dubina reza bude povećavala polako podižite ili spuštajte oštricu.

15

Slika 12-19. Svođenje radi određivanja prečnika radnog komada, u bilo kom momentu, obavlja se alatom za isecanje.

Planiranje dizajna 

Pre nego što pristupite tokarenju, morate isplanirati dizajn. U suprotnom, možete završiti sa vrlo nezanimljivim projektom.

Najbolji način planiranja dizajna je iscrtavanje plana u razmeri 1:1 I obeležavanje svih oblika I dimenzija, tako da pre početka rada znate tačno koje ćete oblike formirati I gde se oni nalaze.

Evo primera kako da isplanirate dizajn za podužno tokarenje komada dugog 12” I prečnika 3”. Iscrtajte na papiru pravougaonik stranica 12” I 3”. Iscrtajte središnu liniju po dužini pravougaonika. Raščlanite dužinu na manje površine pomoću linija koje će biti proporcionalne I lepe na izgled. U ovom slučaju za osnovu komada ostavite 3”, 7” ostavite za prelaz sa osnove na vrh, a preostala 2” ostavite za vrh.

Sigurnosne mere 

16

Upozorenje: pre nego što uključite strug, obavezno pročitajte upotstvo za upotrebu I odeljak o sigurnosnim merama.

Opasnom zonom na strugu se, u većini slučajeva (zavisi od modela struga), smatra prostor na udaljenosti od 3” od radnog komada I to u svim smerovima u fazi kad komad još nije zaobljen. Nakon što je radni komad zaobljen I kad je u fazi oblikovanja, opasnom zonom se smatra prostor na udaljenosti od 1” od radnog komada. Kad je radni komad potpuno oblikovan, a naslon za alat uklonjen, možete slobodno prići random komadu toliko da možete rukom dag a brusite.

Uvek sklanjajte ruke I prste od opasnih zona. Dok radite na strugu nemojte dodirivati radni komad dok se okreće, sve dok ne završite oblikovanje. Narošito pazite da vam ruka ili presti ne skliznu u proctor između radnog komada I naslona za alat. Obe ruke držite na alatu koji koristite I ispred naslona za alat.

Pre nego što počnete da brusite radni komad na strugu, isključite motor, uklonite naslon I tek nakon toga počnite sa brušenjem.

Ravnoteža – je izuzetno važna kad tokarite laminirane komade, duge komade I komade čiji je prečnik veći od 3”. Proverite ravnotežu vretena I radne ploče pošto obeležite centar radnog komada.

Ovo ćete postići veoma jednostavno na sledeći način. Zakucajte po jedan ekser u centar sa obe strane radnog komada. Uzmite odgovarajuće parče kanapa I vežite omče sa oba kraja. Kroz omče provucite glave eksera (slika12-20). Podignite radni komad pomoću kanapa. Gravitacija će težu stranu povući na dole. Odgovarajućim alatom uklonite višak materijala sa teže strane ali nikako više od 1/32” u jednom prelazu. Ponavljajte ovaj postupak sve doka radni komad ne ostane nepomičan u tri različite pozicije u razmaku od 900.

Slika12-20. Proveravanje ravnoteže radnog komada.

• Nosite odgovarajuću zaštitu za oči I masku za prašinu.

• Kad tokarite laminirane komade proverite da li je spoj jak. Laminirajte radni komad I ostavite ga u stegama najmanje 24h pre tokarenja.

• Nemojte nositi nakit, rukavice, kravate, puštenu kosu (ako je duga), široke rukave Itd.

17

• Nemojte na strug stavljati radni komad koji ima čvorove, pukotine ili druga oštećenja jer može doći do pucanja drveta, lomljenja ili spadanja sa vretena tokom rada.

• Radne komade koji su u preseku veći od 3”x3” isecajte u osmougao. Tako će tokarenje biti bezbednije I lakše

• Prilikom montiranja radnog komada između dva centra vodite računa o tome da vrhovi centara moraju da uđu u drvo najmanje 1/162. Ne koristite centre kojima su vrhovi oštećeni. Radni komat može da odleti sa struga.

• Namažite voskom ili sapunom krajeve radnog komada koji se prišvršćuje između centara. Ovo podmazivanje pomaže da se radni komad ne olabavi na strugu.

• Kad montirate radni komad na radnu ploču koristite zavrtnje #12x1-1/4”. Zavrtnji moraju da prodru u drvo najmanje ¾”. Ukoliko se zavrtnji montiraju poprečno u drvo onda moraju da prodiru u njega najmanje 2”. Pre nego što radni komat montirate na radnu ploču izrežite ga u obliku kruga kako biste postigli ravnotežu.

• Naslon za alat postavite ne više od ¼” od radnog komada. Održavajte ovu udaljenost tokom tokarenja. Pre nego što uključite motor zarotirajte radni komad rukom kako biste sproverili da ne kači naslon za alat. Nikada nemojte tokariti bez naslona za alat.

• Tokom tokarenja povremeno isključujte motor kako biste proverili da je radni komad dobro učvršćen.

• Ne naginjite se preko struga I ne podvlačite se pod strug dok je motor uključen. Ne dodirujte radni komad dok je postavljen naslon za alat. Zaobljavanje uvek obavljajte na niskoj brzini.

• Veliki teški radni komadi će odleteti sa struga ako pokušate da ih zaoblite pri velikoj brzini. Uvodite alat veoma lagano u radni komad. Nikada ne forsirajte alat I ne pokušavajte da uklonite previše materijala u jednom prolazu. Alat držite čvrsto obema rukama I naslonjen na naslon za alat.

• Nikada ne pokušavajte da zaustavite strug hvatanjem radnog komada ili bilo kog drugog dela mašine.

• Ne isecajte radni komad do kraja I nemojte prečnik svoditi na tako malu meru da može da pukne.

• Pre brušenja uvek uklonite naslon za alat sa struga.

• Brzinu uvek prilagođavajte veličini radnog komada I operaciji.

18

Brzine struga 

Pre nego što postavite radni komad na strug proverite da li je brzina podešena na niži prenos. Nakon postavljanja radnog komada, uključite mašinu, podesite brzinu na odgovarajuću I pustite strug da postigne tu brzinu.

Radne brzine struga određuju se u odnosu na veličinu radnog komada I operaciju koju obavljate bilo da se radi o oblikovanju ili završnom brušenju. Uopšteno, možete koristiti neznatno veće brzine kako napredujete od zaobljavanja preko oblikovanja pa sve do brušenja. Sa manjim radnim komadima, takođe možete koristiti malo veće brzine. Što je radni komad veći to bi brzina trebalo da bude manja za svaku operaciju.

Da biste odredili brzinu upotrebite tabelu 12-1.

Tabela 12-1: brzine struga za drvo Veličina radnog

komada Zaobljavanje Oblikovanje Brušenje

D do 2”. D od 2" do 4" D od 4" do 6" D preko 6"

C (950 RPM) B (850 RPM) A (750 RPM) Slow (700 RPM)

F (1300 RPM) E (1150 RPM) D (1050 RPM) A (750 RPM)

K (2050 RPM) J (1900 RPM) H (1600 RPM) B (850 RPM)

Pažnja: ove brzine su za opearcije na 60 hz.

Podužno tokarenje 

Svi projekti podužnog tokarenja podrazumevaju ovih šest osnovnih koraka:

1. Montaža. Montaža radnog komada na strug je izuzetno važna operacija. Upozorenje: nepravilno postavljen radni komad predstavlja opasnost I teško ga je tokariti.

2. Zaobljavanje. Prvi korak je oblikovanje radnog komada u približan oblik cilindra.

3. Svođenje. Kad je radni komad zaobljen, obeležite položaj oblika koje želite da napravite I istokarite ih do njihovih približnih prečnika.

4. Uobličavanje. Istokarite perle (konveksne krivine) I pećine (konkavne krivine).

5. Brušenje. Nakon što oblikujete radni komad, uklonte naslon za alat I počnite da brusite sve dok površina ne bude glatka.

6. Isecanje. Nakon završnog brušenja, vratite naslon za alat I uklonite višak sa radnog komada (ukoliko ga ima).

19

Montaža  

Da biste radni komad postavili između centara struga, najpre morate pronaći centar radnog komada. Da biste pronašli centar četvorougaonog radnog komada, iscrtajte pomoću lenjira dve dijagonale od ugla do ugla s obe strane radnog komada (slika 12-21).

Slika 12-21. Da biste odredili centar radnog komada iscrtajte dve dijagonale od ugla do ugla. Na mestu gde se dijagonale ukrštaju obeležite centar.

Pomoću gumenog ili drvenog malja postavite živi cetar s jedne strane radnog komada I fiksni centar s druge. Pažnja: ne postavljajte centre metalnim maljem jer ćete ih oštetiti. Vrh centra postavite na obeleženi centar, a potom udarite snažno maljem (slika 12-22).

Slika 12-22. Maljem učvrstite živi centar s jedne strane radnog komada I fiksni centar s druge.

Kad je pravilno postavljen živi centar će ostaviti četiri zareza na mestu gde šiljci ulaze u drvo. Fiksni centar će ostaviti mali krug (slčika 12-23). Upozorenje: šiljci živog centra I krug fiksnog centra moraju da prodru u drvo najmanje na dubinu od 1/16” kako bi radni komad bio bezbedno postavljen na strug.

20

Slika 12-23. Pravilno postavljen živi centar ostavlja četiri zareza u radnom komadu, kao što je prikazano na levoj strani slike, a fiksni centar ostavlja mali krug, kao što je prikazano na desnoj strani slike. Centri moraju da prodru u drvo bar na dubinu od 1/16”.

Ako radite sa tvrdim drvetom izbušite rupe prečnika 1/8” I dubine ½” u centrima s oba kraja radnog komada, a testerom napravite dijagonalne useke dubine 1/8”. Ovo će pomoći prilikom montaže živog centra.

Ukoliko je radni komad koji tokarite veći od kvadrata stranice 3”, odsecite uglove kako biste dobili osmougaoni presek. Tako će radni komac biti bezbedniji I lakši za tokarenje. Uglove odsecajte pomoću trakaste ili stone testere.

Postavite živi centar na glavno vreteno, a fiksni centar u konjic. Postavite radni komad tako da su centri na oko 1” udaljeni od radnog komada, a potom zaključajte taj položaj. Upozorenje: proverite da li je strug podešen na malu brzinu.

Kraj radnog komada na koji montirate fiksni centar premažite sapunom ili voskom kako bi se okretao bez zapiranja. Postavite radni komad na fiksni centar, produžite hod konjica I postavite drugi kraj u živi centar. Proverite da li su centri dobro nalegli. Ne smanjujte pritisak. Potom zaključajte položaj (slika 12-24).

21

Slika 12-24. Postavite radni komad između centara. Proverite da li oba centra dobro naležu.

Podesite visinu naslona za alat za struganje ili striženje, u zavisnosti od toga šta više volite. Poravnajte naslon za alat tako da bude paralelan sa radnim komadom na udaljenosti od 1/8” do ¼”. Proverite da li su zavrtnji na naslonu za alat dobro zategnuti. Okrenite rukom radni komad da biste proverili da ne udara u naslon za alat. Proverite sve pomične delove struga kako biste bili sigurni das u zaključani u pravim pozicijama (glavno vreteno, nosači, konjic, naslon za alat). Brzina bi trebalo da bude podešena na najmanju. Uključite motor struga. Radni komad bi trebalo da se okreće ujednačeno bez preteranih vibracija.

Zaobljavanje 

Odaberite olučasto dleto I postavite ga preko levog kraja naslona za alat. Udubljena strana delta trebalo bi da bude okrenuta na gore I da je malo usmerena ka desnom kraju naslona za alat. Drška bi trebalo da bude usmerena na dole I pod blagim uglom ka levom kraju naslona za alat. Nežno uvedite oštricu u radni komad dok vrh ne dodirne drvo. Zatim dleto vodite polako I stabilno duž naslona za alat ka desnoj strain, uklanjajući po malo materijala (slika12-25).

Slika 12-25. Zaoblite radni komad pomoću olučastog delta. Kako je prikazano na slici, dleto se koristi za isecanje.

Da biste ponovili ovu operaciju na drugoj strain radnog komada, okrenite olučasto dleto tako da udubljenje I dalje bude okrenuto na gore ali blago usmereno ka levom kraju naslona za alat. Uvedite dleto u radni komad I vratite ga nazad preko naslona za alat ka desnom kraju. Ponavljajte ovaj postupak sve dok radni komad ne bude potpuno zaobljen bez ijedne ravne površine.

Da biste bez iskjljučivanja struga proverili da li ima ravnih površina, pažljivo postavite sečivo delta na vrh rotirajućeg radnog komada (slika 12-26).

22

Slika 12-26. Kako biste se uverili da nema ravnih površina, ne isključujući strug, postavite sečivo delta preko rotirajućeg radnog komada. Ukoliko dleto vibrira ili odskače, radni komad nije potpuno zaobljen.

Upozorenje: zaobljavanje obavljajte pri maloj brzini I nikada ne uklanjajte previše materijala u jednom prelazu.

Svođenje 

Nakon što je radni komad zaobljen, pristupa se operaciji svođenja tako što se obeleže različiti prečnici peril I pećina koje želite da izrežete.

Koristite olovku I alat za isecanje. Olovkom ispišite linije na radnom komadu koji rotira kako biste obeležili mesta na kojima želite da istokarite perle I pećine I druge delove dizajna I kako biste znali gde koji oblik počinje, a gde se završava (slika12-27).

23

Slika 12-27. Obeležavanje oblika na radnom komadu pomoću olovke i lenjira.

Alatom za isecanje usecite žlebove na random komadu kako biste obeležili položaj I prečnik različitih oblika (slika 12-28).

Slika 12-28. Alatom za isecanje na random komadu urežite žlebove koji će označavati položaj I prečnik oblika koje ste zamislili. Rezovi svođenja se obično izvode struganjem, kao što je prikazano.

Da biste znali kad ste postigli željeni prečnik, podesite par spoljnih kalipera na željenu meru I povremeno, dok isecate, proveravajte prečnik. Kad kaliperi skliznu niz dno zareza, znači da ste stigli do željenog prečnika (slik 12-29).

Slika 12-29. Da biste znali kada ste dosegli željeni prečnik, koristite spoljne kalipere podešene na željenu meru. Kad caliper sklizne niz radni komad, znači da ste postigli zadatu meru.

24

 

Uobličavanje 

Kad ste obeležili položaj I prečnik različitih delova vašeg dizajna, počnite da isecate oblike. Obično je jednostavnije početi sa konveksnim krivinama ili prelama.

Odaberite koso zasečeno ravno dleto da biste zaoblili strane perle. Uvodite oštricu delta poloako u radni komad, zatim pomerajte dršku delta sa strane na stranu onako kako bude potrebno da oblikujete perlu (slika 12-30).

Slika 12-30. Uobličavanje započnite isecanjem peril. Kao što je prikazano, kososo zasečeno ravno dleto se koristi za struganje zaobljenih kontura perle.

Pošto ste istokarili perle, počnite da isecate pećine, konkavne krivine vašeg dizajna. Odaberite olučasto dleto I lagano ga uvedite u radni komad, postepeno skidajući material. Kao što ste to činili oblikujući perle, pomerajte dršku delta sa strane na stranu kako biste oblikovali pećinu onako kako vi to želite (slika 12-31).

25

Slika 12-31. Olučastim dletom oblikujte pećine na random komadu. Pomerajte dršku sa strane na stranu da biste oblikovali pećinu. Kao što je prikazano, alat se koristi za struganje materijala.

Ukoliko radite više primeraka istog dizajna, kao što su nogari stolova ili stolica, bolje je da koristite šablone od šperploče (slika 12-32). Šablon je poluprofil dizajna u razmeri 1:1 I koristi se za proveravanje dimenzija tokom tokarenja, a isto tako I za obeležavanje početnih tačaka.

26

Slika 12-32. Šablon od šperploče se koristi za obeležavanje početnih linija I za proveru dimenzija tokom oblikovanja. Ovo je koristan metod kad se izrašuje više komada istog oblika.

Premda se tokari uglavnom oslanjaju na upotrebu koso zasečenih delta za oblikovanje peril I olučastih delta za oblikovanje pećina, možete koristiti I druge alate ako želite. Odaberite onaj alat koji vam se čini najpodesnijim.

Brušenje 

Mnogo je lakše radni komad izbrusiti na strugu, umesto da gaskidate sa struga I brusite ručno.međutim, kako ćete prste držati na random komadu koji rotira, morate biti izuzetno pažljivi.

Nakon što je radni komad potpuno oblikovan. Isključite mašinu I pustite je da se potpuno zaustavi. Upozorenje: uklonite naslon za alat pre nego što počnete da brusite na strugu. Uključite mašinu I malo povećajte brzinu rotacije. Počnite sa brusnim papirom srednje granulacije (#80) I to tako što ćete brusni papir držati lagano na random komadu (slika 12-33).

Slika 12-33. Kad brusite na strugu, brusni papir presavijte nekoliko puta kako biste zaštitili prste.

Presavijte brusni papir iz dva razloga: prvo, papir se brzo greje I dodatni slojevi će vas zaštititi da se ne izgorite; drugo, dodatni slojevi papira štite vaše ruke od direktnog kontakta sa radnim komadom. Brušenje nastavite postepeno prelazeći na sitnije granulate brusnog papira, sve dok radni komad ne bude gladak onoliko koliko vi to želite. Upozorenje: nikada ne umotavajte brusni papir potpuno oko radnog komada I ne dozvolite da se kraje vi papira obmotaju oko vretena. Vreteno će zahvatiti papir I povući vaše prste u vreteno koje rotira.

27

pošto postupak brušenja na strugu podrazumeva da ćete brusiti preko vlakana, sitna “”pera” mogu da se formiraju na površini radnog komada. Postoje dva načina da ih odstranite. Najlakši je da pokvasite radni komad vlažnom krpom, sačekate nekoliko minuta da se voda osuči I podigne vlakna, a zatim pređete još jednom za kraj brusnim papirom I to veoma fine granulacije. Ukoliko ne želite da kvasite drvo, isključite strug I skinite radni komad. Uklonite centre I postavite ih na suprotne krajeve struga. Ponovo namontirajte radni komad. Na ovaj način će se radni komat obrtati na suprotnu stranu tako da ćete moći da uklonite sva pera laganim brušenjem.

Evo još nekoliko saveta za brušenje na strugu: disk sa brusnim papirom je savršen za brušenje ujednačenih cilindar ili useka (slika 12-34).

Slika 12-34. Disk sa brusnim papirom obezbeđuje veliku ravnu, abrazivnu površinu idealnu za brušenje ujednačenih cilindara.

Drugi trik koji primenjuju profesionalci prikazan je na slici 12-35. Nakon što radni komad izbrusite brusnim papirom, pritisnite traku drveta na njegovu površinu dok još rotira. Kao rezultat ćete dobiti tvrdu, uglačanu površinu koja je savršena kao prirodni finiš ali koja neće primati boju.

28

Slika 12-35. Tokarski trik. Poliranje pomoću drvene trake. Dobićete savršeno ispoliranu površinu.

Isecanje 

Nakon što je radni komad izbrušen, odstranite višak materijala. Pomoću alata za isecanje okrenutog na ivicu, ostružite radni komad na svakom kraju vretena sve dok prečnik ne bude tako mali da I dalje može da se okreće, a da špri tom ne pukne (slika 12-36).

29

Slika 12-36. Nakon brušenja, pomoću alata za isecanje odstranite višak materijala sa radnog komada. Vodite računa dag a ne isečete u potpunosti.

Upozorenje: nikada ne isecajte višak materijala u potpunosti, niti ostavljajte tako mali prečnik da može da pukne na strugu. Uvek radni komad skinite sa struga, a preostali višak odstranite testerom (slika 12-37).

Slika 12-37. Nakon što je višak materijala delimično isečen, skinite radni komad sa struga I preostali deo isecite testerom ili trakastom testerom.

Poprečno tokarenje 

U nekim aspektima poprečno tokarenje je isto kao I podužno, međutim, u nekim drugim se veoma razlikuje. Ukazaćemo na ove razlike tokom oprolaska kroz osnovne postupke. Kao I kod podužnog tokarenja, poprečno tokarenje podrazumeva šest osnovnih koraka: montažu, zaobljavanje, svođenje, uobličavanje, brušenje I isecanje.

Montaža 

Da biste montirali radni komad na radnu ploču, prvo morate pronaći centar tako što ćete iscrtati dijagonale od ugla do ugla. Nakon toga iscrtajte krug pomoću šestara ili šablona (prečnika koji želite da postignete na završenom komadu) na random komadu. Takođe, iscrtajte još jedan upisani krug neznatno veći od prečnika radne ploče (slika 12-38).

30

Slika 12-38. Pripremite radni komad za montažu na rdnu ploču obeležavajući prečnik završnog komada I krug neznatno veći od prečnika radne ploče.

Zatim isecite radni komad u oblik kruga pomoću trakaste testere ili cirkulara (slika 12-39). Na taj način uklanjate višak materijala što će vam tokarenje učiniti lakšim I bezbednijim.

Slika 12-39. Isecite radni komad u krug.

Ukoliko ne želite da bušite rupe na dnu radnog komada, možete ga montirati na drugi komad drveta; a potom taj komad montirati na radnu ploču.

31

Odaberite komad drveta najmanje 1” debljine I približno istog prenika kao I radna ploča koju ćete koristiti. Pronađite centar na ovom komadu drveta, a potom ga zalepite na radni komad tako d aim se centri poklapaju. Postavite komad papira (najbolje natron papir ili papirna kesa) između ovog bloka I radnog komada (slika 12-40).

Slika 12-40. Zalepite blok I radni komad centar na centar. Postavite komad papira između, kao što je prikazano.

Upozorenje: ostavite komade u stegama najmanje 24 časa pre tokarenja. Kasnije će vam ovaj papir olakšati razdvajanje ova dva komada drveta.

Pošto se lepak potpuno osušio (najmanje 24 časa) namontirajte blok na radnu ploču pomoću drvenih vijaka #12x1-1-1/4”. Upozorenje: proverite da vijci prodiru u drvo najmanje ¾”. Za velike, robusne radne komade koristite duže vijke I I deblji blok.

Proverite da li je brzina podešena na najmanju. Zatim montirajte radnu ploču na glavno vreteno (slika 12-41).

32

Slika 12-41. Montiranje radne ploče na glavno vreteno (sa blokom I radnim komadom).

Postavite naslon za alat tako da prvo obradite spoljnu stranu radnog komada. Kad je naslon za alat postavljen, a radna ploča prišvršćena, okrenite radni komad rukom da proverite da li udara u naslon za alat. Obavite provere. Sve brave, naslon za alat moraju biti dobro pričvršćeni. Uključite motor I podesite brzinu na onu koja je preporučena za ovu vrstu obrade. Radni komad mora da rotira ujednačeno bez velikih vibracija.

Zaobljavanje 

Prvo taoblite spoljnu stranu radnog komada. Upotrebite olučasto dleto, kao što biste ga koristili za podužnu obradu, uz jedan izuzetak: ukoliko su vlakna upravna na osu rotacije, nemojte pokušavati da strižete. Zaobljavajte struganjem (slika 12-42). Ukoliko pokušate da strižete odvaljivaćete velike komade drveta. Striženje funkcioniše samo u slučaju das u vlakna paralelna osi rotacioje.

33

Slika 12-42. Pre zaobljavanja kod poprečnog tokarenja, proverite smer vlakana drveta. Ukoliko su upravna na osu rotacije ne primenjujte striženje. Stružite kao što je prikazano.

Svođenje 

Nakon što je radni komad zaobljen, trebalo bi ga obeležiti kako bi se označile granice I dubina oblika koje želite da dobijete. Sa isključenim strugom, radite sa razdelnicima ili šestarima sa olovkom kako biste obeležili koncentrične krugove (slika 12-43), ali obavezno koristite naslon za alat kao oslonac. Ovo radite laganim dodirom. Možete koristiti I obeleživač za iscrtavanje linija dimenzija na obodu radnog komada kao što je pokazano na slici 12-44.

Slika 12-43. Koristite razdelnike ili šestare za obeležavanje koncentričnih krugova. Obeležavajte laganim dodirom.

Slika 12-44. Obeleživač možete koristiti za obeležavanje linija dimenzija na obodu radnoh komada.

34

Uobličavanje 

Većina tokara više voli da prvo obradi spoljnu stranu (slika 12-45). Pravite perle I pećine na isti način kako ste radili kod podužnog tokarenja. Ukoliko su vlakna upravna na osu rotacije, stružite željeni oblik na spoljnoj strain radnog komada.

Slika 12-45. Prvo obradite spoljnu stranu. Imajte na umu: ako su vlakna upravna na osu rotacije, koristite struganje.

Kad budete spremni da tokarite unutrašnju stranu radnog komada, isključite strug. Sačekajte da se potpuno zaustavi; zatim premestite naslon za alat pod uglom od 900 u odnosu na osu rotacije, na udaljenosti od ¼” ispred radnog komada. Podesite visinu tako da bude za ¼” ispod centra radnog komada.

Bez obzira na orijentaciju vlakana drveta, struganje je jedini način da uobličite unutrašnjost kod poprečnog tokarenja. Odaberite zaobljeno ravno dleto, uključite strug I lagano uvedite dleto u donju stranu radnog komada (slika 12-46).

35

Slika 12-46. Za uobličavanje unutrašnjosti radnog komada na radnoj ploči, postavite naslon za alat ispred radnog komada, malo ispod centra. Uvodite dleto sa donje strane radnog komada. Tako ćete zadržati dleto na naslonu za alat.

Ako radite na velikim dubinama, stalno podešavajte naslon za alat kako biste imali dobar oslonac za dleto pa čak I ako to znači da naslon jednim delom mora da uđe u šupljinu koju formirate (slika 12-47).

Slika 12-47. Uvek postavljajte naslon za alat tako da dleto ima najveći mogući oslonac pa maker morali da postavite naslon u samu šupljinu koju formirate.

Dok radite na dubljenju, povremeno proveravajte prečnik unutrašnjosti pomoću unutrašnjih kalipera, kako ne biste uklonili previše materijala (slika 12-48).

36

Slika 12-48. Koristite unutrašnje kalipere za povremenu proveru prečnika unutrašnjosti.

Prekinite struganje kadgod budete ocenili da ste uklonili sav višak materijala. Slika 12-49 prikazuje spravu koju možete napraviti kako biste proverili dubinu rezova. To je šipka kooja prolazi kroz otvor u daščici I koja je učvršćena zavrtnjem.

Slika 12-49. Možete napraviti jednostavnu spravu za merenje dubine.

Šabloni koje smo opisali kod podužnog tokarenja, mogu se takođe koristiti I kod poprečnog (slika 12-50). Jedna strana šablona se koristi za obeležavanje tačaka mere, druga strana ima profil koji služi za merenje rezova. Šabloni su jako dobri uvek kad radite više istih primeraka.

37

Slika 12-50. Šablon u razmeri 1:1 može se koristiti zaobeležavanje I za merenje profila.

Brušenje 

Kad završite uobličavanje, isključite mašinu I sačekajte da se potpuno zaustavi. Upozorenje: uklonite naslon za alat pre nego što počnete da brusite na strugu.

Pera možete ukloniti bilo kvašenjem drveta, bilo tako što ćete ukloniti radnu ploču sa glavnog vretena I postaviti je na gornje pomoćno vreteno (slika 12-51). Tako ćete dobiti roraciju u suprotnom smeru.

38

Slika 12-51. Prebacivanjem radne ploče na gornje pomoćno vreteno obrnućete smer roracije tako da moožete da uklonite pera sa radnog komada.

Isecanje 

Da biste isekli radni komad na ploči, najpre demontirajte radnu ploču sa struga I uklonite je sa bloka. Učvrstite blok u stegu I postavite stolarsko dleto u spoj radnog komada I bloka (tamo gde se nalazi papir). Snažno udarite dleto maljem uvodeći ga između bloka I radnog komada (slika 12-52). Radni komad će se odvojiti od bloka.

Slika 12-52. Odvojte radni komad od bloka pomoću stolarskog dleta.

39

Druge posebne tehnike 

Postoje mnoge speciajalne tehnike koje se mogu uzvesti na strugu. Pregledaćemo neke od najjednostavnijih.

Rad sa vijačnim centrom 

Radni komadi koji su suviše mali da bi se montirali na radnu ploču ili oni koji su suvišekratki da bi se montirali između dva centra, mogu se postaviti na strug pomoću vijačnog centra (sprava koja se montira na glavno vreteno struga). Odredite centar radnog komada I napravite rupu pomoću bušilice. Radni komad postavite na vijačni centar zavrtanjem (slika 12-53).

Slika 12-53. Manji radni komadi mogu se obraditi montiranjem na vijačni centar. Proverite da nema sitnih komadića drveta između radnog komada I ploče vijačnog centra.

Ova tehnika omogućava oblikovanje malih komada kao što su ručice za fijoke ili vrata ili mali stubovi (slika 12-54).

40

Slika 12-54. Tokarenje se izvodi na uobičajen način. Na poslovima kao što su ovi najbolje je koristiti alate sa karbidnim vrhom jer imaju manje profile oštrica od uobičajenih alata.

Izuzetno dugi komadi 

Kad je projekat duži od kapaciteta vretena na strugu, onda se mogu tokariti pojedinačni komadi koji će potom biti sastavljeni na način koji je prikazan na slici 12-55. Klin na random komadu se može napraviti dok je on još na strugu. Izbušite odgovarajuću rupu na delu koji se uklapa; potom delove spojte lepkom.

Slika 12-55. Izuzetno dugi radni komadi se prave tako što se tokare posebni delovi, a potom spajaju, kao što je prikazano na slici.

Isti princip važi I kad spajate poprečno tokareni deo sa podužno tokarenim delom (slika 12-56).

41

Slika 12-56. Ista ideja je primenjiva na spajanje poprečno I podužno tokarenih delova.

Laminacija Kad se radi sa većim prečnicima na jednoj površini tokarenog radnog komada, koriste se dva metoda za pripremu drveta (slika 12-57). Prema jednom, počnite sa komadom koji je veći od potrebnog I pomoću trakaste testere ili nekog drugog alata ga smanjite pre nego što ga postavite na strug. Prema drugom, za dobijanje većeg radnog komada koriste se slepljeni komadi. Površina koja se lepi mora biti savršeno ravna kako bi spoj bio idealan, ukoliko završen radni komad mora da podseća na komad masivnog drveta. Upozorenje: nakon lepljenja radni komad mora da odstoji najmanje 24h pre tokarenja.

Ukoliko vam je potreban veliki komad drveta za izradu duboke činije, a ne raspolažete takvim komadom masivnog drveta, delovi se takođe mogu lepiti (slika 12-58).

42

Slika 12-57. Kad je na jednoj površini radnog komad potreban veći prečnik ili (A) smanjite komad ili (B) napravite komad za obradu.

Slika 12-58. Napravite veliki radni komad slepljivanjem dasaka. Laminacija se može raditi I sa različitim vrstama drveta.

43

Takođe I grubo isečeni prstenovi mogu poslužiti za laminaciju. Ovim metodom se štedi dosta materijala, budući da preostali diskovi mogu da se iskoriste na drugi način. Slika 12-59 prikazuje prstenove pripremljene za činiju koja će imati ravne strane. Ukoliko su strane pod nagibom ili zasečene, prstenovi bi trebalo da budu različitih veličina. Najvažnije je da lepljenje bude dobro tako da se na završenom proizvodu jedva primečuje tanka bleda linija na spojevima.

Slika 12-59. Ubrzajete proces dubljenja duboke činije laminiranjem prstenova.

Možete dobiti veoma zanimljive proizvode sa efektom intarzije ukoliko laminirate drvo različitih boja. Radni komadi mogu biti pripremljeni I za podužno (slika 12-60)I za poprečno tokarenje (slika 12-61). U početku radni komad neće izgledati baš lepo; pravi efekat se vidi tek na dovršenom komadu. Nije lako, ali probajte da vizualizujete rezultat dok planirate spojeve.

44

Slika 12-60. Možete dobiti zanimljive efekte nalik intarziji ukoliko laminirate komade raznobojnog drveta.

45

Slika 12-61. Ista ideja je primenjiva I na poprečno tokarenje. Najbitnije je napraviti dobre spojeve.

Drvo birajte ne samo po osnovi boje, već I po sličnoj gustoći. Dobre kombinacije su javor I ruža, hrast I bukva u kombinaciji sa trešnjom, orahom ili mahagonijem.

46

Tokarenje lajsni Tokarenje lajsni je projekat za strug čiji su rezultat dugački radni komadi polukružnog profila. Metodom lepljenja pomoću papira prikazanim na slici 12-62, dva komada drveta će dati identične polukružne lajsne. Četiri komada drveta, zalepljena papirom na centralni deo prilikom odvajanje će dati četiri ovalne lajsne. Četiri komada drveta, spojena u jedan biće četiri lajsne profila četvrtine kruga. Upozorenje: zalepljeni radni komad ostavite da se suši najmanje 24h pre tokarenja.

47

Slika 12-62. Ovde su prikazani još neki načini spajanja drveta za lajsne.

Ovaj postupak je jako koristan kad su vam potrebne lajsne specifičnih oblika.

48

Prosecanje otvora na tokarenim komadima Dva metoda prikazana na slici 12-63 mogu se koristiti za pripremu radnih komada za projekte kao što su stalci za lampe. Isecite žleb širine 7/16” I dubine 7/32” u svakom komadu drveta I to bi trebalo da bude dovoljno za standardni kabl za lampu.

Slika 12-63. Radni komad možete pripremiti na ovaj način ukoliko nameravate da tokarite proizvod kao što je stalak za lampu koji ima otvor kroz sredinu.

Zalepite komade I zatvorite ih tiplovima na oba kraja. Kad završite tokarenje, otvorite otvore tako što ćete burgijom izbušiti rupe sa obe strane.

Precizno postavljeni centralni otvori, ograničene dužine ili mnogo dublji, ukoliko radite sa izuzetno dugim komadima, mogu se dobiti montiranjem stezne glave sa burgijom na fiksni centar. Slika 12-64 prikazuje tehniku formiranja otvora na malom svećnjaku. Postupak je suprotan od uobičajenog bušenja rupa. Ovde je burgija nepomična, a radni komad se okreće.

49

Slika 12-64. Stezna glava sa burgijom drži komad. Radni komad se prilikom okretanja navlači na burgiju.

Indeksiranje Pojedini projekti, poput radkapni, zahtevaju radijalne otvore koji su ravnomerno raspoređeni u odnosu na njihov obim. Dobar način za ovaj posao je upotreba sprave za indeksiranje. Plan za jednu takvu spravu koju možete montirati na pomoćno vreteno struga prikazan je na slici 12-65.

50

Slika 12.65. detalji konstrukcija sprave za indeksiranje, (A) držač igle vođice, (B) disk za indeksiranje.

Napre napravite držač igle vođice. Potom izbušite rupe u poklopcu struga I montirajte držač kao što je prikazano na slici 12-66. Bušenje rupa u poklopcu struga neće oštetiti mašinu. Držač morate postaviti tako da igla vođica I vreteno imaju zajedničku vertikalnu središnu liniju.

Slika 12-66. Držač igle vošice se montira ovako.

Disk za indeksiranje koji kontroliše položaj komada prilikom bušenja, pravi se sledeći. Nakom što isečete I zaoblite disk, montirajte ga na malu radnu ploču. Potom učvrstite radnu ploču na pomoćno vreteno (slika 12-67). Gurnite iglu vođicu napred da obeležite disk. Na taj način ćete formirati poluprečnik kruga po čijem obimu treba bušiti rupe. Napravite nacrt I izbušite rupe. Na planu je predložen razmak 22-1/20, mada ga vi možete povećati ili smanjiti.

51

Slika 12-67. Disk za indeksiranje se postavlja na malu radnu ploču koja se učvršćuje na pomoćno vreteno. Na taj način se radni komad drži u fiksnoj poziciji.

Tipična primena sprave za indeksiranje I vođice za bušenje prikazani sun a slici 12-68, na kojoj se vidi radkapna koja se buši za prečage. Na primer, ukoliko radkapna ima 8 prečaga, zaključajte spravu za indeksiranje u bilo kom položaju I izbušite prvu rupu. Okrenite spravu za 45 0, zaključajte je pomoću igle I izbušite sledeću rupu. Okrećite spravu za 450 za svaku rupu sve dok ih sve ne izbušite. Ukoliko točak ima četiri prečage, sprava se okreće za 900 za poziciju svake rupe.

52

Slika 12-68. Tipična primena indeksiranja. Rad se pozicionira tako da se radijalni otvor buše u jednakim razmacima. Vođica bušilice drži burgiju upravno na rdni komad.

Vođica bušilice, čija je izrada prikazana na slici 12-69, montira se na naslon za alat I postavljena je tako da burgija bude upravna na radni komad I tako da bude u nivou središne linije radnog komada.

Slika 12-69. Detalji konstrukcije vođice bušilice.

53

Indeksiranje, kao što je prikazano na slici 12-70, takođe se može koristiti I za merenje razmaka između otvora na površini. Vođica bušilice može obavljati dva zadatka. Ako je pravilno podesite ponašaće se kao kočnica za odrđenu dubinu otvora.

Slika 12-70. Sprava za indeksiranje I vođica bušilice mogu se koristiti za automatsko raspoređivanje površinskih otvora. Vođica bušilice takođe služi I kao kočnica za određenu dubinu.

Tokarenje malih komponenti 

Za modelare je fiksator za tokarenje tiplova nezamenjiv za izradu malih tokarenih komponenti kao sto su svetiljke, radkapne, sitni delovi za brodove I modele automobile, kao I za pravljenje komponenti za minijaturni nameštaj.

Dobra strana fiksatora za tiplove (slika 12-71) je ta što dopušta montiranje dugog komada tipla koji se drži steznom glavom sa burgijom koja zamenjuje standardni centar. Zavrtanj ima ulogu naslona za alat. Tipl se ne mora seći sve dok se ne oformi nekoliko individualnih delova.

54

Slika 12-71. Fiksator za tokarenje tiplova olakšava tokarenje malih delova.

Da biste napravali fiksator partite planove sa slike 12-72. Planovi pokazuju tri veličine otvora, mada vi možete napraviti I više različitih otvora.

55

Slika 12-72. Detalji konstrukcije fiksatora za tokarenje tiplova za tiplove prečnika ¼” I ½”. Možete izbušiti I dodatne rupe drugačijih dimenzija.

Slika 12-73 prikazuje odnos fiksatora I tipla koji se tokari. Nije loše tipl podmazati voskom kako bi se smanjilo trenje.

56

Slika 12-73. Zavrtanja koji je deo fiksatora, služi kao naslon za alat.

Tokarenje ovala 

Najvažniji dep kod tokarenja ovala je početno oblikovanje krajeva radnog komada.

Najpre sačinite precizan šablon za određivanje pravog centra I dva ekscentra (slika 12-74). Ako prvo odredite liniju oboda, onda vam neće biti teško da postavite šablone na krajeve radnog komada I obeležite centre pomoću šila.

57

Slika 12-74. Cilindar sa ovalnim presekom možete istokariti ukoliko ga oblikujete dok je postavljen na ekscentre. Na crtežima je prikazan postupak koji treba slediti.

Tokarite radni komad na pravom centru dok ga ne zaoblite. Ponovo obeležite obodnu liniju. Postavite radni komad na jedan od ekscentara. Tokarite sve dok ne dođete blizu obodne linije. Sada je zaobljen sa jedne strane, a ovalan s druge. Postavite radni komad na drugi ekscentar I tokarite ga do obodne linije. Sada je radni komad ovalan. Brusite kao što je prikazano na slici 12-75.

Slika 12-75. Kad završite oval upotrebite brusni papir kako biste uglačali površinu I uklonili oštru ivicu. Oblik ovala zavisi od toga koliko ćete pomeriti ekscentar.

Tokarenje spirala 

Formiranje spirala je klasifikovano kao tokarski posao, premda se veći deo posla obavlja ručno. Počinje se tako što se radni komad montrira između centara I tokari u oblik cilindra.

Nacrt za spirale je prikazan na slici 12-76. Najpre obeležite dužinu spirale. Podelite je na jednake delove, svaki približno prečniku cilindra. Iscrtajte četiri linije duž cilindra spajajući zajednički upravni prečnik na svakom kraju. Sada svaki deo podelite na četiri jednaka dela I pomoću debljeg papira kao vođice iscrtajte oznake preko svake, kao što je prikazano na slici.

58

Slika 12-76. Ovako izgleda nacrt koji morate pripremiti za tokarenje spirala.

Sada pređite na postupak prikazan na slici 12-77. Testerom secite duž spiralne linije do željene dubine (slika 12.77A). potom upotrebite oblu rašpu da biste formirali žleb na dubini zaseka testere (slika 12-77B). otvorite žleb pomoću četvrtaste rašpe (slika 12-77C). oblikujte ga pomoču polukružne rašpe (slika 12-77D). brusnim papirom obavite završno oblikovanje I brušenje.

59

60

61

Slika 12-77. Formiranje spirala: (A) testerom isecite liniju spirale, (B) oblikovanje počnite okruglom rašpom, (C) nastavite oblikovanje četvrtastom rašpom, (D) završite oblikovanje polukružnom rašpom. Za poliranje koristite trake brusnog papira.