VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA

NOVI SAD

SEMINARSKI RAD

IZ

METODIKE UPOZNAVANJA OKOLINE

TEMA: IGRE ZA UPOZNAVANJE SVETA ŽIVOTINJA

Profesor: dr Anđelka Bulatović Student: Planinka Jelovac

Br. Indeksa: 40/14

Grupa: II

Novi Sad, decembar 2015.

Sadržaj

1. Rezime........................................................................................................1

2.Uvodni deo...................................................................................................2

3.Teorijski deo................................................................................................4

3.1. Vrste dečjih igara........................................................................4

3.2. Ciljevi..........................................................................................7

3.3. Otkrivanje sveta životinja...........................................................8

4. Praktičan deo............................................................................................10

5. Zaključak..................................................................................................13

6. Literatura..................................................................................................13

1. Rezime

Za upoznavanje okoline, a samim tim i za razvoj deteta igra je veoma značajna. Ona

je takođe značajna jer deca, igrajući se, stvaraju takmičarski duh, jer ukoliko ona ne budu

imala taj takmičarski duh, neće biti sposobna za opstanak i za uspeh.

Za decu predškolskog uzrasta veoma je bitno da dosta vremena provode u igri, jer

igrajući se, deca uče. Obična, klasična igra dece sa drugom decom,u kući, u parku, u vrtiću je

najbolja igra, umesto kompjuterskih igrica, gimnastike, plesova i slično.

Ključne reči: deca, vrtić, okolina, igra, životinje

2. Uvodni deo

Igru uvek možemo prepoznati po karakteristikama, a to je da je ona dobrovoljna,

neizvesna, slobodna, a ne treba da je prepoznajemo po njenim sadržajima i pravilima. Igra je

deci posao – onaj koji pruža zadovoljstvo, snagu, ukratko, posao od punog značaja. Vreme

provedeno u igri uvek je dobro iskorišćeno, nikada protraćeno.

Igra izgrađuje i veštinu snalaženja u društvenim odnosima. Daleko pre nego što deca

postanu socijalizovana, igra ih priprema za navedenu vrstu iskustva. S obzirom na to da su

prvi drugari u igri obično beživotni i da ne predstavljaju pretnju, a tu ubrajamo plišane

igračke, lutke, automobilčiće, oni su sjajna sredstva za vežbanje međusobnih odnosa. Kasnije,

igra sa vršnjacima nadovezuje se na ove osnove, pa deca nauče kako da dele, čekaju na svoj

red, da se izbore za prava i brinu o pravima drugih.

Igra sa roditeljima takođe stvara osećaj za društvene odnose, a mnogi autori tvrde da

deca koja su se igrala sa roditeljima, bolje su prihvaćena u društvu i znaju bolje da se

ponašaju, što je i dokazano raznim eksperimentima.

Igra deci pomaže da uče o svetu koji ih okružuje. Kroz igru oni mogu da istražuju i

otkrivaju, zatim da provere teoriju, kao i da uče o različitim oblicima, njihovim međusobnim

odnosima i bojama. Takođe, kroz igru deca istražuju odnos uzroka i posledice, pravila

društvenog ponašanja, porodične vrednosti.

Dete vec sa nepunih godinu dana, kada vidi psa ili macku pruža ručice i želi kontakt

sa njima. Odrasli, mislimo na roditelje, tu prave grešku i decu plaše rečenicom: “ Nemoj,

uješće te, ogrebaće te, isprljaćeš se i slično” Tako deca, pored tako dramatičnih rečenica

dobijaju strah ili odbojnost prema životinjama. Tako rano ukorenjen strah prema životinjama

ima negativan uticaj na psihu deteta. Zbog toga dete, kada kasnije vidi životinje, plaši se ili

postaje agresivno.

U prvim godinama života deca imaju čudan osećaj prema domaćim životinjama i u

opšte prema živim bićima. Svako živo biće koje dođe na dohvat njihovih mrlih ruku izloženo

je mučenju. Deca nemaju neprijateljski stav prema životinjama. Može se čak reći da ih veoma

vole, ali ona ne osećaju da svojim postupcima životinjama naose bol. Tako se često može

videti da mala deca na neobičan način muče mačku ili nekog psa s kojim se igraju. Ptice još

teže stradaju, jer njih stiskanjem udave ili očerupaju. Deca se neobično raduju pilićima ili

pačićima, ali ih zbog svoje nespretnosti često zgaze ili prenose držeći ih za glavu.

Još od ranog detinjstva treba negovati pozitivan stav prema životinjama i govoriti im

da su životinje naši prijatelji, das u plemenite i dobre, pričati im gde i kako životinje žive i

kako i one osećaju radost, tugu i kako i one imaju osećanja. Sa takvim osećajem sigurnosti i

pozitivnih sadržaja koje dete usvaja još u ranom detinjstvu sigurno će se kasnije pozitivno

odraziti i na njihov psihički razvoj. Dete sa tako lepim sadržajima o životinjama i kontaktu sa

njima stvara osećaj sigurnosti i bezbednosti i nema strah od plemenitih životinja. Kontakt sa

životinjama takodje je bitan za fizički razvoj dece kao i za razvoj motoričkih sposobnosti.

Životinje osećaju decu i druženje sa njima, igranje, bacanje loptice kucama, svakako utiče na

harmoničan razvoj pokreta kod dece.

3. Teorijski deo

3.1. Vrste dečijih igara

Igra je osnovni oblik učenja u predškolskoj ustanovi, a uz to je veoma bitna za detetov

razvoj. Način života roditelja, odnosno njihovo zaposlenje im ne ostavlja dovoljno vremena

da se igraju sa decom i da im obezbede dovoljno uslova za igru, i upravo zbog toga je igra

veoma bitna stavka u vaspitanju deteta u jednoj predškolskoj ustanovi, odnosno vrtiću. Za

spontanu igru, deci su potrebna znanja, doživljaji, dobri uzori, adekvatan i podsticajan

prostor, vreme, materijali i partneri za igru, tačnije druga deca u vrtiću i njihovoj bližoj

okolini.

Dečje igre su podeljene u četiri grupe igara, a to su: funkcionalne igre, igre mašte, igre

sa gotovim pravilima i konstruktorske igre. 1

1. Funkcionalne igre su one igre koje se odnose na senzomotorne aktivnosti, igre

rukovanja, odnosno igre u kojima deca rukuju igračkama i sportskim rekvizitima i slično,

zatim pokretne igre, vožnja trotineta, ljuljanje, klackanje itd, kao i igre glasovima ili

slogovima, koje se odnose na govorne igre.

2. Igre mašte su u stvari igre imitacija gde imamo oponašanje postupaka, simboličku

imitaciju, simboličku igru sa sižeom i dramske igre uloga.

3. Igre sa gotovim pravilima podrazumevaju igre u kojima imamo definisana pravila tih

igara i deca treba da postupaju po njima. To mogu biti neke igre koje se tiču društvenih

aktivnosti, logičkih, matematičkih, ekoloških, otkrivačkih ili praktičnih aktivnosti.

Međutim, najbitnija za razvoj deteta, kod ovih igara jeste upravo aktivnost u kojima se

unapređuje komunikacija i stvaralaštvo, gde spadaju razne govorne igre.

4. Konstruktorske igre , kao što sama reč kaže jesu igre u kojima dete uobličava,

konstruiše, odnosno stvara neke oblike. To su igre oblikovanja, grafičkog predstavljanja,

ređanja materijala i slično.

Igra podstiče razvoj govora, a to su najčešće igre sa pravilima, kako bi deca najbolje

naučila da komuniciraju sa drugom decom, ali i sa odraslima. Tokom igre deca koriste

priličan broj reči, mnoge od njih ponavljaju, što utiče na razvoj govora. Takođe, igra dopušta

deci da budu odraslija nego što jesu.

1 Kamenov, Metodika, Novi Sad, 1997:5str.

Kroz igru postaje ostvarivo sve ono za šta je dete u realnom životu i suviše malo. Ta

vrsta moći ne samo da decu oduševljava, već i podiže njihovo samopouzdanje, uči ih životu i

pomaže im da se identifikuju sa odraslima. Igre oblikovanja i igre mašte, odnosno uloga,

najviše podstiču dečju kreativnost i maštu. Na primer, kada devojčica pravi kuću barbikama,

oblači mamine stvari, ili kada dečak “voza” automobile, sve ovo dozvoljava detetu da

upoznaje nepoznato, kao I da uziva u svemu što radi, odnosno da učiva do se igra.

Dete svojim istraživačkim aktivnostima opaža i uočava razne stvari, vrši provere i

dokazuje šta od čega zavisi, kako se nešto može menjati, poboljšati ili eliminisati. Potreba

deteta za otkrivanjem i upoznavanjem živog sveta vrlo je izražena. Upravo zbog toga su biljni

i životinjski svet delovi stvarnosti za koje dete pokazuje najveći interes. 2

Dete je na vrlo ranom uzrastu u situaciji da upozna životinje. U gradskoj sredini

upoznaje kućne ljubimce: psa, mačku, papagaja, ribice u akvarijumu, kornjaču; na otvorenom

prostoru: muvu, pauka,glistu, puža, leptira; u zoološkom vrtu životinje koje se tamo nalaze.

U seoskoj sredini dete živi u neposrednoj blizini domaćih životinja, upoznaje živinu,

ovcu, kozu, kravu, konja i njihove mladunce. Kako je dete predškolskog uzrasta radoznalo

posebno pokazuje interesovanje za životinje, to često i bez odraslih počinje da ih dodiruje,

mazi, istražuje delove tela, imitira njihovo javljanje, kretanje, hrani ih i poji. Treba mu

pomoći da opaža na osnovu iskustva, formira neke pojmove i predstave o životinjama, da

gleda i vidi, čuje i sluša, imitira kretnje, da opaža da one mogu da skaču, trče, hodaju, puze,

lete, plivaju, napadaju; da dodirom uz prisustvo odraslog, otkriva, saznaje da im je telo

pokriveno kožom, krznom, perjem, da se hrane biljkama- biljojedi, mesom- mesojedi, i dr. 3

2 Korak po korak 2, vaspitanje dece od 3 do 7 godina, Kreativni centar, Beograd, 2002.3 Korak po korak 2, vaspitanje dece od 3 do 7 godina, Kreativni centar, Beograd, 2002.

Slika 1. Dečak i pas;

Izvor: www.google.rs

Igra izgrađuje samopoštovanje. Deca vole da se igraju onoga što već dobro poznaju i

rade, kao i onoga u čemu će biti, odnosno ono što deca smatraju uspešnim. Činjenica da

izmišljaju svoja pravila povećava šanse za uspehom, iako u nekim igrama postoje strogo

određena pravla.

Bez odraslih da im kažu šta sve rade pogrešno, deca se osećaju slobodnim da

pokušaju i da ne uspeju – i da ponovo pokušaju, i ponovo ne uspeju – a da se i dalje ne

osećaju neprikladnim za posao koji su započeli. Igra pomaže deci da ispolje osećanja. Razna

osećanja, uključujući bes, strah, tugu i napetost, deca se najčešće oslobađaju kroz igru. Dete

koje se panično plaši odlaska lekaru možda će se izboriti sa svojom uznemirenošću tako što

će, na primer, napraviti kliniku za bolesne plišane životinje.

3.2. Ciljevi

Poznavanje karakterističnih oblika ponašanja životinja ( trči, pliva, leti, skriva se,

napada, lovi, nadmeće se i sl. )

Poznavanje životnih ciklusa životinja: rađanje, odrastanje, razmnožavanje, uginuće.

Poznavanje životne sredine podesne za opstanak pojedinih vrsta životinja (npr, ribe-

voda), temperaturni uslovi, osunčanost, čistoća, hrana i td.

Poznavanje načina kretanja životinja ( puzanje, skakutanje trčanje ), načina

ispoljavanja straha, agresije, udvaranja, znakova prijateljstva.

Poznavanje adaptivne suštine pomenutih načina kretanja, i ponašanja životinja (npr,

borba za stanište, za sopstveni prostor, za vođstvo u krdu ili jatu, odnosi između lovca i

žrtve).

Poznavanje načina komuniciranja među životinjama ( svraka, svitac, jagnje, ovca i

td).

Poznavanje izgleda tipičnih predstavnika životinjskog carstva (razni insekti, gušter,

kornjača, žaba, miš, ptice selice, ptice stanaricce, zveri- vuk, medved, lisica, životinje naših

krajeva, životinje dalekih krajeva- slon, zebra, kamila, lav i td). Razlike i sličnosti među

njima.

Razlikovanje domaćih i divljih životinja, odnos čoveka prema njima, koristi od njih,

način staranja čoveka o njima.

Bliže upoznavanje domaćih životinja ( krave, koze, ovce, svinje, konja, psa, mačke,

guske, kokoške, ćurke ).

Kućni ljubimci i staranje o njima ( pas, mačka, ribice u akvarijumu, papagaj ).

3.3. Otkrivanje sveta životinja

Posmatranje životinja u njihovom ambijentu, u dvorištu ( mrava, leptira, žaba, vrapca,

razne bube ), u polju i u šumi, njihovo prepoznavanje po glasovima, tragovima,

karakterističnom izgledu.

Posmatranje životinja u kutku prirode, akvarijumu, terarijumu, akvaterarijumu, kako

iygledaju, koji su im delovi tela, karakteristični oblici ponašanja – kako se hrane, kreću,

odmaraju, čime su poktivene i dr.

Uočavanje uslova koji su potrebni predstavnicima pojedinih životinja za život ( npr.

ribama u akvarijumu – voda odgovarajuće temperature, posebna hrana, biljke i dr. ), koji im

pogoduju i ne pogoduju, kao i sličnosti i razlike koje u tom pogledu postoje među njima.

Uočavanje specifičnosti u ponašanju nekih životinja, kako izgledaju, grade gnezda,

pripremaju se za zimu, način na koji se kreću, traže hranu i sl.

Uočavanje zavisnosti između morfologije pojedinih životinja i načina njihovog života,

kao i povezivanje određenih oblika njihovog ponašanja sa njihovom adaptivnom suštinom.

Posmatranje karakterističnih etapa u životu pojedinih predstavnika sveta životinja I

njihovo međusobno poređenje u tom pogledu.

Posmatranje ciklusa u živom svetu ( izvođenje mladih u gnezdu laste ili rode,

metamorfoza punoglavca i sl. )

Slika 2. Devojčica i mačka

Izvor: www.google.rs

Posmatranje kako se pojedine životinje staraju o svojim mladuncima i pravljenje

paralele u načinima rađanja i negovanja mladunaca između pojedinih predstavnika opštijih

kategorija životinjskog sveta.

Detaljnije upoznavanje životinja koje deca češće sreću i koje su po nekim svojim

karakteristikama posebno zanimljive.

Uočavanje razlike između domaćih i divljih životinja i upoznavanje njihovih opštih

karakteristika i specifičnosti.

Posmatranje čovekovog staranja o domaćim životinjama i uočavanje koristi koje ima

od njih ( npr. ko daje mleko, jaja, meso i sl. )

Praktična primena stečenih znanja o životinjama za njihovu negu i zaštitu. Staranje o

pojedinim vrstama kućnih ljubimaca i zaštita ugroženih životinja.

Didaktičke igre tipa „Zoo loto“ i „Divlje životinje“ (Kamenov, 2007:121)

4.Praktični deo

Deca u vrtiću treba da prošire svoja znanja o životinjama. Osim spoljašnjeg izgleda

deca će naučiti kako se koja životinja kreće, čime se hrani, kako se oglašava, gde živi, kakvu

imamo korist od pojedinih životinja, posebno domaćih, način njihovog zimovanja, nazive

mladunčadi i sl. Neke životinje deca ne upoznaju neposredno, naročito u gradu, nego pomoću

slika, televizije, crtanih filmova ili priča. Deca uglavnom znaju nabrojati više životinja nego

što ih preko slika poznaju. Utvršeni je da su zerbalne informacije o kvalitetu dečjih znanja o

životinjama bogatija nego perceptivno poznavanje.

Deca u vrticu proširuju znanja o domaćim životinjama. Pas je omiljena i korisna

domaća životinja, verna čoveku. Čuva kuću, stado, spasava ljude, pomaže čoveku u lovu,

čuva granice, traži izgubljene u snegu.

Slika 3. Devojčica sa psom

Izvor: www.google.rs

Igru koju sam radial u vrtiću sa decom predškolskog uzrasta, u kojoj je učestvovalo

dvadeset i osmoro dece odnosila se na crtanje radova sa temom “akvarijum”. U predškolskoj

ustanovi ne postoji akvarijum sa ribicama ali sam za potrebe ovog rada, u dogovoru sa

vaspitačem donela svoj akvarijum u vrtić. On je malih dimenzija ali je poslužio za potrebe

ovog rada.

Deca su u toku jutarnjih aktivnosti posmatrala ribice u akvarijumu i bila su

oduševljena.

Slika 4. Akvarijum koji sam donela u vrtić

Nakon razgovora sa decom o akvarijumu i ribicama gde sam im skrenula paznju sta je

sve potrebno za njihovu negu i opstanak razgovarali smo o kućnim ljubimcima koje deca

imaju kod svoje kuće. Deca iz ove grupe kod kuće uglavnom imaju psa ili mačku kao kućnog

ljubimca, ma da je bilo i one dece koja nemaju kućnog ljubimca što me je veoma začudilo jer

žive na selu.

Sa decom koja imaju svog kućnog ljubimca sam razgovarala o kojoj životinji je reč,

kako ona izgleda i kako se oni brinu o njoj, a deca su ih opisivala sa mnogo emocija I do

najsitnijih detalja što je pokazalo da ih veoma dobro poznaju.

Sa decom koja nemaju kućnog ljubimca razgovarala sam o tome koju životinju oni

žele kao kućnpg ljubimca i na koji način bi se brinuli o njoj.

Nakon ovog razgovora decu sam podelila u dve grupe i rekla im da svako nacrta svog

ljubimca, a onoj deci koja nemaju kućnog ljubimca predložila sam da crtaju akvarijum koji

sam im pokazala ili da nacrtaju ljubimca kog bi oni želeli da imaju. Prilikom crtanja deca su

koristila flomastere raznih boja kako bi na sto bolji način prikazali svoje kućne ljubimce ili

ribice iz akvarijuma. Osnovni cilj ove igre bio je upoznavanje dece sa životinjskim svetom.

Kroz aktivnost su deca razvijala stvaralačke sposobnosti. Za ovu igru deca su bila veoam

zainteresovana jer sui mala flomastere u raznim bojama koje su mogla da mešaju po ličnom

instinktu i nahođenju. Naravno da nije sve bilo u idealnim oblicima i adekvatnoj boji ali su se

deca trudila da to izgleda približno isto.

Slika 5. Crtež kućnog ljubimca ( pas )

Slika 6. Crtež ribica u akvarijumu

5. Zaključak

O svemu što je navedeno u radu se zna mnogo više, ali je teorije o dečjoj igri i suviše

mnogo da bi sve bila navedene. Igra je specifičan oblik dečje aktivnosti kroz koju dete uči i

razvija svoje motorne i intelektualne sposobnosti.

Dete u ranom detinjstvu, kroz igru sa životinjama brže se socijalizuje sa drugom

decom, asvakodnevno upućivanje dece na brigu o životinjama stvara osećaj odgovornosti

prema njima i prema prirodi uopšte. Kao što smo već rekli od roditelja, vaspitača, učitelja i

društvene zajednice, u mnogome zavisi kakav će deca imati odnos prema životinjama.

Zadatak društva je pre svega edukacija odraslih, kako treba decu još u ranom detinjstvu i

razvojnom dobu upućivati na pozitivan kontakt sa prirodom i životinjama. Na taj način stvara

se temelj zdravog društva i lepih međuljudskih odnosa, čiji je osnov razumevanje,

plemenitost i odgovornost prema drugim živim bićima koja nas okružuju, a koja zaslužuju

našu brigu, pažnju i ljubav.

6. Literatura

1. Marković, M., Šain M., Kovačević I., Danevski D., Pađan M (2006.) Korak po korak

1, Vaspitanje dece do 3 godine, Beograd, Kreativni centar.

2. Bulatović, A.: Metodika upoznavanja okoline-praktikum. Znatiželja, Novi Sad, 2012.

3. Marković M., Šain M., Kovačević I., Koruga D., Ivanović R., Beljanski-Ristić Lj.,

Krsmanović M., Gajić Z., Peković D., (2002), Korak po korak 2, Vaspitanje dece od 3

do 7 godina, Beograd, Kreativni centar

4. Kamenov, E. (1997) Metodika, Novi Sad, Odsek za pedagogiju filozofskog fakulteta,

Zajednica viših škola za obrazovanje vaspitača Republike Srbije

5. Kamenov, E.: Opšte osnove predškolskog programa, Dragon, Novi Sad, 2007.

6. Dklić , D., Bradić, D.: upoznavanje predškolske dece sa okolinom i praktikum

upoznavanja prirode, IŠRO, Beograd, 1980.

7. www.google.rs