Stanje demokratije u Srbiji

Istraivaki projekat Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) i

CeSID-a

Sadraj:

1. Metodoloke napomene .................................................................................................. 3

2. Opis uzorka ..................................................................................................................... 4

3. Stanje demokratije u Srbiji ............................................................................................. 5

4. Poverenje, participacija i protesti - ogled o politikom kapitalu i kulturi graana

Srbije ................................................................................................................................... 15

4.1. Politiko i ideoloko pozicioniranje, poverenje i (protesni) aktivizam ................. 17

4.2. Poverenje u aktere i institucije ............................................................................... 21

4.3. Merenje poverenja ............................................................................................... 24

4.4. (Ne) poverenje u Srbiji ........................................................................................... 24

4.5. Poverenje u organizacije civilnog drutva (OCD) ................................................. 26

4.6. Poverenje i politika .................................................................................................. 31

4.7. Razlozi nepoverenja u aktere politike ....................................................................35

5. Civilna i politika participacija ..................................................................................... 38

5.1. Civilno drutvo i politika u Srbiji : od sukoba ka (konfliktnoj) saradnji .............. 42

6. Konfliktni potencijal i energija graana ...................................................................... 45

7. Percepcija politike i drutvene istorije u Srbiji .......................................................... 70

8. Materijalni i socijalni status graana Srbije .................................................................. 81

9. Vrednosne orijentacije graana Srbije ......................................................................... 86

10. Izborni sistem u Srbiji ................................................................................................. 98

11. Ranija i trenutna izborna opredeljenja ........................................................................ 101

12. Profili stranakih pristalica......................................................................................... 105

13. Izborne orijentacije graana Srbije od 2000. godine ................................................ 108

1. Metodoloke napomene

Istraivanje realizovali Agencija za istraivanje javnog mnjenja CeSID i

Nacionalni demokratski institut (NDI), kancelarija u Beogradu

Terenski rad U periodu izmeu 27. februara i 5. marta 2014.

godine

Tip i veliina uzorka Sluajni, reprezentativni uzorak od 600

punoletnih graana Republike Srbije

Okvir uzorka Teritorija birakog mesta kao najpouzdanija

registarska jedinica

Odabir domainstva Sluajno uzorkovanje bez zamene u okviru birakog mesta, svaka druga kuna adresa od

poetne take

Odabir ispitanika u okviru domainstva

Sluajno uzorkovanje bez zamene izbor ispitanika metodom prvog roendana u odnosu na

dan anketiranja

Istraivaka tehnika Licem u lice u okviru domainstva

Istraivaki instrument Upitnik od 109 pitanja

2. Opis uzorka

Na osnovu metodologije koja je uspostavljena prilikom sprovoenja ovog

istraivanja obuhvaene su sledee kategorije ispitanika u Republici Srbiji, bez

Kosova i Metohije:

Pol: muko (51%); ensko (49%)

Starost: 1829 (16%); 30-39 (19%); 4049 (15%); 5059 (22%); 60 i vie 28%

Obrazovanje: zavrena osnovna kola ili manje (19%); dvogodinja ili

trogodinja kola (22%); etvorogodinja srednja kola (38%); via kola ili

fakultet (21%)

Zanimanje: poljoprivrednik (4%), domaica (6%), penzioner 28%, nezaposlen

25%, uenik/student 5%, privatnik/vlasnik preduzea 5%, zaposlen kod

privatnika 15%, zaposlen u dravi 12%

Prosena primanja: 16. 360,00 dinara

Nacionalna pripadnost: srpska 88%, bonjaka 2%, maarska 2%, romska 2%,

hrvatska 1%, ostali 4%, ne eli da kae 1%

3. Stanje demokratije u Srbiji

Naslov u jednom delu izvetaja o istraivanju koje smo sproveli 2007. godine1 godine, a

tie se odnosa prema demokratiji glasi Demokratija (jo) ne stanuje ovde. Nalazi su

tada ukazivali da je demokratija vladavina koja jo uvek nema veinu u naem drutvu.

Tako je naspram 39% onih koji su bili stava da demokratija nema alternativu, bilo

zbirno 40% (22% ispitanika je tvrdilo da je za njih isto i demokratija i nedemokratija i

18% da ponekad nedemokratija moe biti bolja od demokratije) onih koji nisu

demokratiju doivljavali kao jedini mogui koncept vladanja. Prevaga nedemokratskog

stava je bila minimalna, ali je u tadanjem izvetaju analizirana kao deficit

demokratinosti u Srbiji. Tada je opta ocena govorila da dobijeni nalazi potvruju

pomalo ironinu ocenu da demokratija jo ne stanuje na trajnoj adresi u Srbiji,

odnosno da jo nije jedina igra u gradu (Linc i Stepan).

Grafikon 3.1. Vrednosne promene u odnosu prema demokratiji (u %)

Ako bismo danas hteli da budemo jednako ironini, a sagledavajui podatke iz

istraivanja iz ove godine, naslov bi trebao da ima i dodatak Demokratija (jo) ne

stanuje ovde, a nee ni skoro, ukoliko se u meuvremenu trajno ne odseli. Procenat onih

koji imaju poverenje u demokratiju kao vladavinu pao je sa 39% na 30%, dok su sa

druge strane opoziti ovom stavu porasli. Tako je onih koji smatraju da je isto pod

kojom vladom ive, demokratskom ili nedemokratskom, porastao sa 22% na 25%, dok

1 Istraivanje javnog mnenja Srbije, rano leto 2007. godine

39

22

18

21

30

25

24

21

0 10 20 30 40 50 60 70 80

Demokratija je bolja od svih drugih oblika vladavine

Za ljude kao ja i demokratski i nedemokratski reim su isti

U nekim sluajevima, nedemokratska vlada moe biti bolja od demokratske

Ne zna

2007 2014

je procenat onih koji misle da ponekad nedemokratska vlada bolja od demokratske

porastao sa 18% na 24%. Pad poverenja u demokratiju je praen porastom

nepoverenja, pa je razlika koja je pre sedam godina bila minimalna sada skoro petina

populacije, 30% zagovornika prema 49% oponenata.

Nalazi iz 2007. su ukazivali da je u pogledu delovanja obrazovanja, generacijske

pripadnosti i radnog statusa na stav prema demokratiji moglo da se konstatuje da je

srednja kola vododelnica njenog (ne)prihvatanja, odnosno da su demokratski

sentimenti i praksa natproseno ukorenjeni meu visoko obrazovanim i mladima.

Ukoliko to uporedimo sa sadanjim nalazima, moemo rei da su kljuna demografska

obeleja ispitanika demokratske orijentacije ostala slina. Ona nisu ista, jer je

primetna promena kod starosnih grupa. Ona ukazuje da su u najmlaoj skupini (18 do

29 godina) i u starijim starosnim grupama (preko 50 godina) primetni trendovi

opadanja poverenja u demokratiju, dok je pozitivan odnos prema demokratiji iznad

proseka zastupljen kod ispitanika srednje starosne dobi (od 30 do 49 godina).

Bliskost ispitanika sa pojedinim politikim strankama, odnosno njihova identifikacija

sa njima, pokazala se kao vana determinanta u njihovom odnosu prema demokratiji.

Tabela 3.1. Stranake preference i odnos prema demokratiji

Ne zna

Demokratija je bolja od svih drugih

oblika vladavine

Za ljude kao ja i demokratski i

nedemokratski reim su isti

U nekim sluajevima, nedemokratska vlada

moe biti bolja od demokratske

SNS 2014 16% 30% 22% 32%

SRS 2007 19% 15% 28% 38%

DS 2014

79% 14% 7%

DS 2007 5% 81% 8% 6%

SPS 2014 26% 21% 21% 33%

SPS 2007 18% 16% 29% 37%

NDS 2014 6% 69% 19% 6%

DS 2007 5% 81% 8% 6%

Neodluni

2014 34% 25% 25% 16%

2007 29% 28% 27% 15%

Bezodgovora

2014 21% 23% 33% 24%

2007 16% 45% 17% 22%

Stranaka scena se od 2007. do danas bitno preoblikovala, stoga se povezanost

stranake orijentacije i odnosa prema demokratiji, mora traiti kod stranaka iz 2007.

godine u kojima su sadanje politike partije u Srbiji imale ishodite. Ne treba

zaboraviti da su rezultati u znaajnoj meri definisani i obimom uea pristalica

pojedinih stranaka u kategoriji identifikovanih. U istraivanju iz 2007. godine SRS je

imala 32% identifikovanih, DS 26% (danas je ishodite i za DS i za NDS), DSS 13%

(sada je nema u podacima jer je ispod cenzusa), SPS 8% i LDP 6% (takoe ispod

cenzusa). U ovom istraivanju neposredno pred izbore u martu 2014. godine

zabeleeni su sledei rejtinzi: za SNS 45%, za SPS 14%, DS 8% i NDS7%.

Ukoliko pretpostavimo da je najvei deo pristalica nekadanje SRS sada glasao za SNS,

a da su birai SPS ostali u najveoj meri verni svom ranijem politikom onda moemo

izvesti nekoliko zakljuaka za pristalice ove dve politike opcije. Kod pristalica SNS i

SPS je dolo do poveanja poverenja u demokratiju kao poredak, s tim da treba imati u

vidu i da je dolo do znaajnog poveanja obima pristalica obeju politikih stranaka u

ukupnoj istraivakoj populaciji. Za razliku od nalaza od pre sedam godina, gde su

pristalice SRS i SPS okarakterisane kao nosioci starog nedemokratskog naslea, sada

moemo rei da je trend drugaiji. Pre svega kod identifikovanih sa SNS-om, gde je

stav o demokratiji neto loiji od proseka populacije, ali bitno poboljan od 2007.

godine. Opravdano je pretpostaviti i da je deo onih biraa koji imaju izrazito negativan

stav prema demokratiji ostao u birakom telu SRS, koja nema parlamentarni status.

S druge strane, kod pristalica DS i NDS dolo je do poveanja onih ispitanika koji

imaju stav da je za njih isto i nedemokratsko i demokratsko okruenje. Kljuna je ipak

promena kod ispitanika koji ne ele da se politiki identifikuju. Oni dominantno boje

povean negativan stav o demokratiji, jer je duplo manje onih koji imaju poverenja u

ovaj tip ureenja, dok je duplo vie onih koji su ravnoduni prema ne/demokratinosti

okruenja u kome ive.

Opti odnos prema demokratiji kao poretku, kao i razlike koje se prema njoj javljaju

kod grupa koje razliito diferenciramo uvod je u temu o percepciji stanja demokratije

u Srbiji. Konkretan odnos graana prema funkcionisanju demokratskih institucija i

procedura testirali smo kroz njihovu ocenu, odnosno stepen prihvatanja tri negativne i

dve pozitive tvrdnje o demokratiji. Tri negativne tvrdnje govore: da u demokratiji

ekonomija i privreda loe funkcioniu, da ona ima problema sa odravanjem reda i da

je demokratija po svojoj prirodi spora, neefikasna previe demokratska i sklona

raspravama. Dve pozitivne govore govore da: demokratske institucije omoguuju

uticaj na proces politikog odluivanja i da uprkos manama demokratija je bolja od

svih drugih oblika vladavine.

Tabela 3.2. Stavovi o uticaju demokratije na dravu i drutvo (u %)

Uopte se ne slae

Uglavnom se ne slae

Neodluan Uglavnom

se slae Potpuno se slae

Demokratija je dobra, jer omoguava da graani utiu na politiku

17 9 33 21 19

Ekonomija i privreda u demokratiji loe funkcioniu

12 14 34 22 17

U demokratiji je suvie neodlunosti i raspravljanja

11 8 31 28 21

Demokratije nisu uspene u odravanju reda

13 14 33 21 19

Demokratija ima mana, ali je bolja od svih drugih poredaka

11 8 37 18 25

Naime, saglasnost sa tvrdnjom da demokratija omoguuje efektivan uticaj na

donoenje odluka iskazuje tek relativna, ispodpolovina veina (41%). S druge strane,

zbirno je 26% graana koji se poptuno ili delimino ne ne slau sa ovom tvrdnjom,

odnosno ne vide znaaj demokratije u ovoj oblasti. Podaci iz gornje tabele, kada je u

pitanju napomenuta tvrdnja, poklapaju se sa nalazom od pre sedam godina i ne

beleimo znaajna odstupanja.

Druga pozitivna tvrdnja govori da je demokratija, uz sve svoje slabosti i ogranienja,

ipak najbolji mogui poredak u usporedbi sa drugim oblicima vladavine. Ovo smatra

neto vie od dve petine graana Srbije (43%), dok je neto manje od dve petine (37%)

po ovom pitanju neodluno. Neto manje od petine (19%) je antidemokratski

pozicioniranih graana koji negiraju da je najbolji poredak - demokratski poredak. Za

razliku od pre sedam godina onih koji imaju poverenja u demokratiju je sada manje za

9%, a procenat otvoreno antidemokratskih se u odnosu na pre sedam godina nije

menjao.

U pogledu delovanja demokratskih procesa odluivanja na funkcionisanje privrede

graani su znaajno promenili svoje stavove u poslednjih sedam godina. U

istraivakom nalazu iz 2007. godine jedna treina ispitanika je smatrala da privreda u

demokratiji loe funkcionie, dok je danas takvih 39%. Odbacivanje ove negativne

tvrdnje, odnosno zauzimanje stava da privreda u demokratiji dobro funkcionie,

pokazalo je pre sedam godina takoe treina ispitanika, dok je danas taj procenat

manji i iznosi 26%. Pre sedam godina, obim slaganja i neslaganja sa ovom tvrdnjom je

bio isti, dok je danas 13% vie onih koji nalaze mane demokratskim mehanizmima u

privredi od onih koji ove mane ne nalaze.

Da je demokratija previe neodluna i sklona raspravama i beskrajnim

nadmudrivanjima, odnosno da je treba racionalno ograniiti misli gotovo polovina

(49%) anketiranih graana. Na drugoj strani, tek je manje od petine tvrdih branitelja

demokratije koji shvataju da demokratija i njene procedure imaju ugraeni rizik

sloenih i otvorenih rasprava. Prema ovom nalazu se stavovi ispitanika ne razlikuju u

odnosu na nalaze od pre sedam godina. Otvorene rasprave, argumentacija i debata

nisu modeli odluivanja koje razume veina graana. Postojanje javne rasprave se pre

svega vidi kao slabost, a ne kao snaga politikog poretka.

Preostala negativna tvrdnja se tie neuspeha demokratija u odravanju reda. Raniji

nalazi su pokazivali da je po treina onih koji su se slagali i onih koji su osporavali ovu

tvrdnju. Danas pretee broj onih koji misle da je ovo velika mana demokratije i zbir

onih koji se delimino ili potpuno slau sa ovim danas ini 40% populacije, dok je

oekivano pao broj onih koji se sa ovom tvrdnjim ne slau na 27% ispitanika.

Ukoliko sagledamo pojedinano stavove ispitanika o razliitim aspektima demokratije

moda jo uvek moemo da se nadamo da se demokratija nee iseliti iz Srbije. Graani

nisu promenili bitnije svoje stavove prema pojedinim mehanizmima i prednostima

demokratije, ali se ini da im je neuspeno iskustvo demokratske tranzicije donekle

promenilo stav o demokratiji. Naime, poslednjih sedam godina je obeleeno

stagnacijom i propadanjem ekonomije, dok je neureen dravni sistem poeo da

otkriva svoje pravo lice. Stoga treba imati u vidu da svoje stavove o nekom poretku

graani ne donose na osnovu apstraktnih pojmova, nego na osnovu iskustva koje taj

proces ima u praksi. Nesreena drava i loa ekonomska situacija jesu svakako okvir

koji je pojaao negativno poimanje demokratije kod graana danas u odnosu na period

od pre sedam godina. Moglo bi se desiti da, ukoliko bude bilo pozitivnih ekonomskih

trendova i procesa sreivanja drave i dravne administracije, proces poverenja u

demokratiju kao politiki poredak poraste.

Na osnovu odgovora koje smo dobili na pet pomenutih tvrdnji formirali smo sloen

pokazatelj koji daje viedimenzionalni odnos prema demokratiji. On u sebi sabira i

opte poimanje demokratije, ali i odnos prema svakom od navedenih aspekata. Bilo da

se radi o uticaju graana na politiku, razvoj privrede, sistem odluivanja, ureenost

drave ili alternative koje se nude demokratiji.

Grafikon 3.2. Indeks demokratije (u %)

Imajui u vidu pojedinane ocene o tome kako demokratija utie na pojedine pojedine

aspekte ivota nije iznenaujue da smo kao sintetiki pokazatelj dobili blagu prevlast

onih sa nedemokratskim stavovima u odnosu na one sa demokratskim stavovima.

Najvei deo populacije, preko polovine ispitanika je smeteno u kategoriju onih koji

prema demokratiji imaju neutralan stav. Kada su u pitanju oni koji prema iznetim

stavovima bivaju kvalifikovani kao otre nedemokrate njih ima 11%, a njihov odraz u

ogledalu jesu otre demokrate kojih je neto manje i ima ih 8%. Blagih nedemokrata i

blagih demokrata, koji imaju neto umerenije stavove, ali se opet mogu definisati na

polovima ovog spektra je po 15%.

Uporeuju stav ispitanika prema demokratiji sa njihovim kljunim demografskim

obelejima, znaajnije odstupanje smo primetili kod nivoa obrazovanja ispitanika.

U grafikonu ispod su izdvojeni samo oni ispitanici koji su imali delimino ili potpuno

pozitivan odnos prema demokratiji. Mi ih nazivamo blage ili otre demokrate. Kada

uzmemo skupinu ispitanika koji nemaju zavrenu osnovnu kolu, kod njih postoji

takav tip diferencijacije da se ak ni kao statistiki beznaajno ne pojavljuje ni jedna

osoba koju iz te grupe moemo svrstati u jedan od dva tipa ispitanika sa

demokratskim obelejima. Sa porastom nivoa obrazovanja, raste i pozitivna percepcija

demokratije. Kod osoba sa zavrenom osnovnom kolom zbirno je 9% onih koji imaju

pozitivan odnos prema demokratiji. Dok u kategoriji ispitanika koji su zavrili kole za

radnika zanimanja ovaj procenat raste na zbir od 22%. Srednjokolski obrazovana

populacija ima zbirno 27% onih lanova koji zauzimaju pozitivan odnos prema

11

15

51

15

8 otar nedemokrata

blag nedemokrata

neutralan

blag demokrata

otar demokrata

demokratiji, dok kod visokoobrazovanih ispitanika ovaj procenat zauzima jednu

treinu ove grupe.

Grafikon 3.3. Odnos prema demokratiji i nivo obrazovanja (u %)

Kada su u pitanju odreeni vrednosni stavovi ispitanika pokazalo se da postoji vrlo

visoka korelacija izmeu njih i odnosa prema demokratiji. Sada smo zbirno prikazali

pozitivan odnos prema demokratiji, bilo da je on umeren ili potpun.

Grafikon 3.4. Vrednosne osnove odnosa prema demokratiji (u %)

7

16 15

20

14

2

6

1213

9

0

0,05

0,1

0,15

0,2

0,25

blag demokrata

otar demokrata

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

mo

der

nis

ti

trad

icio

nal

isti

nek

on

form

isti

ko

nfo

rmis

ti

nea

uto

rita

rni

auto

rita

rni

tole

ran

tni

net

ole

ran

tni

nen

acio

nal

ni

nac

ion

aln

i

reg

ion

alis

ti

ner

egio

nal

isti

dec

entr

alis

ti

ned

ecen

tral

isti

tradicija konformizam autoritarnost verskatolerancija nacionalizam regionalizam decentralizacija

36

14

32

13

42

7

44

10

42

9

42

15

38

13

U ovom istraivanju koristili smo sedam razliitih vrednosnih matrica i stavova, koje

su se ticale odnosa prema tradiciji, konformizmu, autoritarnosti, verskoj toleranciji,

nacionalizmu, regionalizmu i decentralizaciji. U svim navedenim matricama se

pokazala zakonomernost, da je pozitivan pol jedne vrednosne matrice viestruko

skloniji demokratiji kao vladavini u odnosu na onaj pol koji definiemo kao negativan

deo matrice ili stava.

Tako su tradicionalisti skoro tri puta manje skloni demokratiji kao poretku u odnosu

na one ispitanike koje definiemo kao moderniste. Slini distribuciju odgovora

dobijamo kada razmatramo konformizam, stav prema decentralizaciji i stav prema

regionalizaciji. Tako je konformistiki stav skoro tri puta manje sklon demokratiji od

nekonformistikog, dok je negativan stav prema decentralizaciji, takoe trostruko

manje zastupljen u kategoriji pobornika demokratije od onih koji imaju pozitivan stav

prema decentralizaciji. Kod regionalizma imamo istovetnu srazmeru, s tim da je vei

procenat i pobornika i protivnika demokratije, sada je taj odnos 42% prema 15%.

Kod preostalih vrednosnih i stavovskih matrica pripadanje polovima stavova jo vie

deli ispitanike u njihovim stavovima prema demokratiji. Tako je u dimenziji

nacionalizam i verska tolerancija podela jo otrija nego u prethodne etiri merene

dimenzije. Graani koje putem odgovora koje daju definiemo kao nacionaliste imaju

etiri i po puta manju sklonost ka demokratiji kao poretku u odnosu na one koje preko

iznetih tvrdnji o nacionalizmu definiemo kao nenacionalne. Skoro identian odnos

dobijamo i kada je u pitanju verska tolerancija, u kategoriji onih koji su verski

tolerantni imamo 44% onih koji cene demokratiju, dok je kod verski netolerantnih

svega 10% ispitanika sa takvim stavom o demokratiji. Preostala je jo matrica

autoritarnosti u kojoj je razlika izmeu dobijenih polova najvea. Ispitanici koje

shodno njihovim izjavama definiemo kao autoritarne est puta su manje skloni

demokratiji kao konceptu vladanja u odnosu na one koje smo stavovski definisali kao

neautoritarne.

Imajui u vidu da je poimanje demokratije i procena stanja u pojedinim oblastima

ivota u Srbiji, formirali smo istraivake baterije pitanja sa ciljem da nam ispitanici

prenesu svoje stavove o tim temama. Teme su se odnosile na stanje medija u Srbiji,

procenu line bezbednosti ispitanika, egzistencijalne strahove, postojanje krenja

ljudskih prava i opti odnos prema dravi. Svaku od tema smo definisali parom izjava,

od kojih je jedna definisana kao pozitivna tvrdnja dok je druga definisana kao

negativna tvrdnja. Koristei te tvrdnje definisali smo sloene pokazatelje koji govore o

stavu ispitanika o stanju u navedenim oblastima.

O tome kako graani vide stanje medija u Srbiji pokuali smo da doznamo kroz

postavljanje dve tvrdnje u upitniku. Prva glasi Veina medija u Srbiji je slobodna i

novinari mogu da piu ta god ele, dok drugu ini negativna izjava da Veina medija u

Srbiji govori i pie onako kako eli vlast.

Koliko su graani uplaeni za svoju bezbednost i da li smatraju da im je ivot fiziki

ugroen u dravi u kojoj ive pokuali smo da spoznamo kroz negativnu tvrdnju

Strahujem za linu bezbednost i vodim rauna kuda idem i tvrdnju Nemam nikakvih

strahova vezanih za svoju bezbednost i svoj ivot.

Egzistencijalni strah, odnosno procena opasnosti da ispitanik i lanovi njegove

porodice mogu doi na rub ivotne egzistencije ispitivani su kroz negativnu tvrdnju

Plaim se da moja porodica i ja neemo imati dovoljno za hranu i tvrdnju Nikada nisam

strepeo za sopstvenu egzistenciju i egzistenciju svoje porodice.

U kojoj meri graani procenjuju da se u Srbiji potuju prava drugih graana procenili

smo kroz njihove odgovore na dve tvrdnje: Ljudska prava se kre na svakom koraku u

ovoj zemlji i kroz tvrdnju Iako stanje nije sjajno, u Srbiji se barem ne kre ljudska prava.

Grafikon 3.5. Procena stanja u medijima (u %) Grafikon 3.6. Procena stanja bezbednosti (u %)

Iako je objektivno situacija neto drugaija, sami ispitanici nisu nali povoda da

dominantno negativno odrede stanje u medijima. Tek svaki peti ispitanik je procenio

da vlast vri pritisak na medije, odnosno da su novinari uskraeni da piu o onome to

ele. Najvei deo nije stanje u medijima ocenio ni kao loe, ni kao dobro (43%), dok je

37% njih stanje u medijima sagledalo kao dobro i nije navelo nikakve pritiske vlasti na

medije, niti uskraivanje bilo kakvih novinarskih sloboda.

Kada je u pitanju procena nebezbednosti, neto ispod treine ispitanika ima ovaj

oseaj (31%), dok je neto iznad treine onih koji nemaju oseaj nebezbednosti (37%).

Dakle vie je onih koji se oseaju bezbedno u odnosu na one koji se oseaju

20

43

37

loe stanje

neutralni

dobro stanje

37

32

31

bezbedan

neutralni

nebezbedan

nebezbedno. Preostala treina ispitanika nije mogla da sebe definie ni kao one koji se

oseaju bezbedno, ni kao one koji se oseaju nebezbedno.

Grafikon 3.7. Egzistencijalni strah (u %) Grafikon 3.8. Ocena krenja ljudskih prava (u %)

Kada su u pitanju strahovi naih ispitanika, onda je evidentno da je za veliki deo njih

jedan od strahova koji imaju vezan za egzistenciju njih i njihove porodice. Promene

koje je tranzicija i proces stabilizacije demokratije doneo, imaju kao jednu od kljunih

posledica promene vezane za ranije socijalne statuse velikih grupa graana u Srbiji.

Gubitak posla, nemogunost zaposlenja, trajna ekonomska kriza, stvaraju kod 40%

graana Srbije strah da bi oni i njihove porodice mogli da padnu na rub egzistencije i

da nemaju dovoljno sredstava da se ak i prehrane. Neto manje je onih koji nisu rekli

niti da imaju, niti da nemaju strah od ovog egzistencijalnog izazova, dok je ispod

etvrtine (23%) onih koji nemaju ovakav strah. To dosta govori i o strukturi

stanovnitva i apatiji koja je prisutna u srpskom drutvu.

Od svih aspekata demokratije u Srbiji, graani su najnie ocenili potovanje ljudskih

prava. Da se u Srbiji kre prava graana smtra vie od polovine ispitanika, 55% njih.

Treina ispitanika nije svoj stav prema ovom pitanju definisala niti kao postojanje, niti

kao odsustvo krenja prava, dok je samo 13% onih koji smatraju da se ljudska prava ne

kre. Iz drugih istraivanja2 pouzdano znamo da se kao najvei akter u krenju prava

javlja drava, a oblasti prava koje se prema ispitanicima najvie kre su radno pravo,

penziona, socijalna i zdravstvena zatita.

2 Istraivanje javnog mnenja uraeno za potrebe Zatitnika graana, septembar oktobar 2014. godine,

CeSID i Zatitnik graana, Beograd.

23

37

40

nema strah

neutralni

ima strah

13

3255

nema krenja

neutralni

ima krenja

4. Poverenje, participacija i protesti - ogled o politikom kapitalu i kulturi

graana Srbije

Apstrakt

U fokusu analize je sloen odnos izmeu (1) nerazvijenog politikog kapitala, odnosno

civilne kulture graana, (2) specifine konstelacije interesa i moi u drutvu koju

proizvode linije socijalnih i politikih podela i (3) delotvornosti institucija i ansi za

konsolidovanje demokratije.

U prisutnoj ambivalenciji moguih ishoda, anse da se demokratija primi rastu sa

rastom kulture poverenja i tolerancije graana, uz istovremenu njihovu participaciju i

praktikovanje demokratije i pratei rast kredibiliteta civilnih i politikih aktera i

institucija

Demokratski deficit na drugoj strani, rezultat je kumuliranja negativnih vrednosti.

Partitodespotija (Goati), uz raireni amoralni familizam, odnosno nepotizam i

kronizam i irenje koruptivnih kanala i veza su dovoljno ilustrativni primeri.

Kljune rei: politika kultura, ideologija, socijalni kapital, poverenje, participacija,

protest

Uvodna napomena

Za razmatranje politikog ponaanja i opredeljivanja graana metodski je jako vano

polazno razlikovanje politike ideologije i politike kulture.

Ideologiju i kulturu, iako nisu strogo razdvojeni fenomeni i u sadrajnom pogledu u

velikoj se meri preklapaju, razlikuje to to su ideologije formalne, eksplicitne i

relativno konzistentne definicije politike zajednice koje najee uspostavlja elita,

dok je kultura neformalno, implicitno i relativno nekonzistentno razumevanje

politike zajednice od strane njenih lanova (Vuji, 2001).

Zapravo, politike elite i stranake ideologije koje se od gore nude i propagiraju

potencijalnim biraima jedna su strana, a strukturisanje od dole politiko-ideolokih

orijentacija graana pod uticajem njihovih socijalnih, ekonomskih, demografskih i

kulturalnih karakteristika druga su strana strukturiranja politiko-ideolokog

prostora.

Pri tome, osobenosti politikog kapitala - autoritarne tendencije, anomija i dimenzije

politike alijenacije ili pak politike kompetencije i ukljuenosti graanki i graana,

su one posredujue varijable za koje pretpostavljamo da barem jednim delom

mogu objasniti povezanosti izmeu socio-ekonomskog statusa i sociokulturnih

identiteta sa odreenim politiko-ideolokim orijentacijama i stranakim

preferencijama.

Politiku ideologiju u svedenom, operativnom smislu odreujemo kao manje ili vie

koherentan i zaokruen skup ideja kojima se reintepretiraju prethodno stanje i

aktuelna stvarnost i odreuje poeljni pravac promena (budunost), kao i prepreke i

otpori na tom putu. Programski, ideoloki koncept istovremeno predstavlja osnov za

politiko takmienje.

Politika kultura je pak iroki kiobran koncept koji, pored vrednosti sadri i

politike simbole, stilove i ponaanja. Uticaj (posredan) politike kulture na politike

izbore i ponaanja moe se detektovati na dve dominantne ravni analize:

1. razliitih sadraja i obrazaca, odnosno razmatranje (1) kulture sistema, (2)

kulture procesa i (3) kulture vladanja, odnosno procenu rezultata i ishoda

politike od strane graana i

2. tipova politike kulture, odnosno dominacije parohijalne, podanike ili

participativne politike kulture

Kultura sistema obuhvata sledee etiri ue empirijski proverljive subdimenzije (1)

podravanje (demokratskog) politikog i ekonomskog poretka, ljudska i politika

prava i slobode, odnos prema politikom sistemu, problem politike hijerarhije i

jednakosti, (2) nacionalni identitet i nacionalni ponos, (3) odnos prema

transnacionalnim integracijama i transnacionalnim identitetima i (4) sistem politikih

vrednosti sloboda, jednakost, pravda, mir i sigurnost.

Kultura procesa ukljuuje: (1) politiki interes, politiko znanje i informisanost, (2)

politiku komunikaciju, politiku toleranciju, konsenzus i konflikt, (3) politiku

efikasnost ili kompetenciju, (4) stranaki identitet i meustranake odnose, (5)

politiku ideologiju, (6) socijalno i politiko poverenje u razliite druge (pojedince i

institucije) i (7) politiku participaciju.

Kultura vladanja obuhvata sledee etiri ue komponente: (1) svest o uticaju vlasti na

procese ivljenja ljudi, svest o nainima vladanja, (2) ocena efikasnosti vlasti na

pojedinim podrujima delovanja, (3) oekivanja od vlasti i (4) zadovoljstvo ukupnim

ivotom, percepcija budunosti ljudi u zemlji optimizam ili pesimizam.

U istraivakom , analitikom smislu kulturu sistema ili odnos graana prema

bazinim sistemskim vrednostima treba vezati za studij politikih ideologija, pre svega

analizu politikih podela i identiteta.

Na drugoj strani, analizu kulture procesa, kojom emo se i prevashodno baviti u ovom

radu, odnosno uea u politici i poverenja i oekivanja od vlasti , kao i podelu na

parohijalnu, podaniku i participativnu kulturu uputno je koristiti u analizi

rapoloivog politikog kapitala graanki i graana.

Kriterij njihovog razlikovanja zapravo ini razliiti odnos prema ulaznim i izlaznim

objektima sistema i prepoznavanje sebe kao subjekta/objekta politikog procesa. Tako,

parohijalni stil i pristup odlikuje zaokupljenost lokalnim (parohijalnim) i beg od

dravnih institucija kojima se nita ne trai i od kojih se zazire i nita (dobro) ne

oekuje. Podaniku kulturu odlikuje slaba ulazna, participativna i kritika

komponenta, uz relativno razvijenu izlaznu komponentu podaniko ispunjavanje

obaveza i dunosti, uz paralelno oekivanje zatite i dobiti.

Za razliku od parohijana i podanika participativce pre svega odlikuju razvijene ulazne

participativne funkcije i upuivanje zahteva institucijama sistema, odnosno iroka i

razvijena aktivnost politiki kapital graana.

4.1. Politiko i ideoloko pozicioniranje, poverenje i (protesni) aktivizam

Jednu od kljunih polaznih pretpostavki Cesidovog istraivanja iz ranog prolea 2014.

godine ini stav da su (1) poverenje u politike i civilne institucije i aktere, (2)

sposobnost politikog i ideolokog orijentisanja i opredeljenja i (3) civilni i politiki

aktivizam u osnaujuoj, direktno proporcionalnoj vezi. Ona je posebno izraena u

svojoj negativnoj dimenziji - ako nema poverenja, kao ni sposobnosti

samopozicioniranja na civilnom i politikom polju, po pravilu izostaje i angaman. U

tom kontekstu, rast ili pad politike i ideoloke identifikacije ima za posledicu, ali je

istovremeno i izraz uveanog ili smanjenog poverenja i aktivizma.

Prepozicioniranje na liniji levica-centar-desnica utie pritom i na verovatnou

izbijanja odreenog tipa konflikta i uea graanki i graana u njima. Primera radi,

hlaenje nacionalnih tenzija oekivano e izglednijim uiniti konflikte koji u osnovi

imaju ekonomske interese i motive. Uee u njima bie opet uslovljeno dubinom

krize ali i sposobnou prepoznavanja suprostavljenih interesa i aktera i poverenjem u

svoje voe i saigrae. Sama pak ideoloka orijentacija graana, kao i partija, sklona je

simultanim promenama, koje su u znatnoj meri uslovljene izmenjenim drutvenim i

politikim kontekstom. Tako je, recimo, sa uvoenjem viestranaja poetkom

devedesetih, zbog diskreditacije i pada komunistikih reima, udeo leviarski

orijentisanih biraa, koji je na poetku bio prilino visok, znaajno opao u bezmalo

svim postkomunistikim zemljama Evrope. Postranzicione traume za posledicu su

imale, meutim, velike oscilacije u broju onih biraa koji su u stanju da svoje politike

preferencije uopte postave na skali levo - desno. Pored ostalog i zato to su

dominarale druge (nacionalne) ose podela koje su zamagljivale ovu dominantno

socijalnoekonomsku.

U Srbiji, posle demokratskih promena, 2002. godine, prema istraivanju CeSID- a, ova

sposobnost je jo uvek bila na niskom procentu od 43%. Taj udeo je postupno rastao

da bi se, prema istraivanjima Cesida 2004 - 2006. godine, stabilizovao na oko 60%.

Komparativno posmatrano, i dalje relativno niska sposobnost snalaenja na

ideolokom spektru se poklapala sa i dalje intenzivnim izmenama na visoko haotinoj

politikoj sceni. Podaci dobijeni ovim istraivanjem (februar 2014.) pokazuju naoko

paradoksalno ponovni izuzetno visok rast udela - ak na dve treine (66,5%),

ispitanika koji nisu u stanju da se ideoloki pozicioniranju ili o tome nemaju stav.

Treina koja se opredeljuje je gotovo ravnomerno rasporeena na centar (12%),

desnicu (11%) i levicu (10%).

injenica da se broj onih koji ne poseduju ideoloki kompas sa produbljenjem krize

znaajno uveao, uz paralelni pad poverenja i aktivizma, je svakako zabrinjavajua, sa

stanovita stabilizacije partijskog i politikog sistema i zahteva svoje objanjenje.

Meu kontrolnim varijablama koje mogu doprineti razumevanju onoga to nam se

deava, oito da prvu grupu ine elementi procene efekata politike vladavine poput

odgovora na pitanja zadovoljsta ivotom, ekonomskim stanjem u zemlji, finansijskim

stanjem samih ispitanika, odnosno percepcijom pripadanja tranzicionim dobitnicima

gubitnicima. Ili pak (ne)zadovoljstvo zdravljem demokratije i rairenou korupcije

Drugu grupu varijabli ine nivo prihvatanja demokratije i karakter socijalnih i

politikih vrednosti koje su dominantne u drutvu.

U ovom metodskom okviru razloge pojavi istovremene niske politike identifikacije,

poverenja i (autonomnog) aktivizma, pored vika istorije i uspenog hoda iz krize

u krizu, treba traiti u injenici da u dravama poput Srbije sa neizgraenim civilnim

drutvom- asocijacionom pustarom (Ofe) i slabim institucijama, elite deluju pod

manjim ogranienjima i labavijim pravilima igre . Krivac je , dalje, i snano naslee

politikog personalizma koji je vrlo prisutan u Srbiji, to dokazuje i rejting lidera koji

premauje stranaki u sluajevima Miloevia, Kotunice, Tadia i danas Aleksandra

Vuia. Birai u Srbiji kao da su u permanentnoj potrazi za liderom u koga e uitati

svoje poverenje i na koga e preneti odgovornost. To istovremeno stvara veliku

izbornu volatilnost i nestabilnost partijskog sistema. Personalizacija politike je tako i

proizvod i uzrok neistitucionalizovanog partijskog sitema, u kojem imamo preteno

liderske stranke. Slaba socijalna ukorenjenost stranaka dovodi dalje do toga da se

birai esto okreu onome ko vetije upakuje izborna obeanja, sa osnovnom

formulom to vie to bolje.

Posledino, partije ne mogu da raunaju na stabilnu podrku drutvenih grupa, to

onda dodatno poput zaaranog kruga usporava programsko i socijalno profilisanje

politikih stranaka i oteava njihovu institucionalizaciju. Ne udi onda to se,

pretean, pre svega manje obrazovan, deo populacije ne snalazi na ideolokom

spektru, to dodatno oteava njegovu upotrebu u objanajvanju politikog ponaanja i

grupisanja partija. Posledica je povran i nekoherentan identitet politikih stranaka na

partijskoj sceni Srbije. U veoj meri to vai za masovne stranke poput SNS i DS, dok

manje stranke poput Dveri, radikala, LDP ili PUPS mogu sebi da priute jasniji

identitet, pri emu je PUPS jedini relevantni primer interesno-grupne partijske

reprezentacije. Posledica slabog ideolokog profila stranaka je i injenica da su esto

razlike unutar partije jednake meustranakim razlikama.

Najzad, ema levica-centar-desnica, koja slui preteno razvrstavanju stavova na

socioekonomskom spektru, oito je upotrebljivija u okolnostima kada ne postoje

snane druge linije rascepa koje je presecaju poput entikih ili religioznih sukoba.

Moemo zakljuiti ak da su sami rascepi, a ne partijski sistem zamrznuti, i da se

politiki preduzetnici menjaju na polovima rascepa. Organizacijski izraz ovog

politikog i ideolokog metea je, primera radi, formiranje i evropeizacija SNS i njen

rast izbornog uticaja na borbi protiv tajkuna i korumpiranih vladajuih elita.

U dominantnu i krizom rastuu ideoloku kakofoniju tek neto svetla moe uneti, za

one koji je imaju, partijska identifikacija kao kljuni faktor odreenja (C= 0,59). Na

osnovu samoidentifikacije pristalica moglo bi se rei da je SPS na levici, da su na

poziciji levog centra i DS i NDS, ali i, neoekivano, LDP i URS. Na kljunoj poziciji

centrodesnice je dominantni SNS, desno od centra je DSS a na (krajnjoj) desnici SRS i

Dveri.

U relativno slaboj meri (C= 0,2 - 0,3 ) na ideoloko samopozicioniranje utiu i sklonost

ka prihvatanju demokratije, modernizma i regionalizma koji poveavaju verovatnou

opredeljenja za levicu, pre svega levi centar, ali i tradicionalizam i nacionalizam koji

pak uveavaju izglede za opredeljenje za desnicu. Interesantno je da su nacionalisti

skloni i levici - u sluaju naeg istraivanja pristalice SPS.

U pogledu visine primanja uoljiva je tendencija da se najbogatiji grupiu na poziciji

centrodesnice. Obrazovanje ispitanika gotovo da ne utie drugaije nego tako to

visokoobrazovani jedini ine grupu koja je nadpolovino u stanju da se politiki i

ideoloki pozicionira.3

Kljuno metodsko pitanje je, meutim, pitanje da li e i zato krizom stvoreni

ideoloki i politiki mete voditi smanjenom poverenju i rezultirajuoj nespremnosti

da se uestvuje u civilnim i politikim akcijama i protestima? Na polazni pozitivni

stav u velikoj meri je potvren ovim istraivanjem.

Ostaje , meutim, otvoreno i pitanje ta osim politike i ideoloke orijentacije utie na

poverenje i participaciju, kao i dilema u kakvom su odnosu samo poverenje i

participacija.

Kad je o poverenju re, jo su Almond i Verba u svojim studijama politike kulture

doli do zakljuka da je vertikalno politiko poverenje odraz ire klime horizontalnog

socijalnog poverenja koje postoji u drutvu . Inglhart ak smatra da odrivost masovne

demokratije zahteva odreene navike i stavove , pored ostalog i raireni osecaj ireg

interpersonalnog, odnosno socijalnog poverenja.

Naredno delikatno pitanje karaktera veze izmeu poverenja, na jednoj i aktivizma i

(ne) formalnih veza pojedinaca, na drugoj strani, nailazi na razliite odgovore. Prema

jednima (Patnam, Burt, Lin), upravo su mree povezanosti i participacija odluujui

faktor za formiranje kako generalizovanog socijalnog poverenja, tako i politikog

poverenja. Drugi smatraju pak da ljudi koji poseduju socijalno poverenje ee

participaraju u veom meri (Newton, Ulsaner). ini se da je najblii istini stav da se

poverenje i participacija nalze u osnaujuoj cirkularnoj vezi.

U traganju za odgovorima oslonili smo se naime na poreenje nalaza iz dva kruga, po

korienim instrumentima i uzorku, uporedivih Cesidovih istraivanja koje smo

komparirali i sa nalazima drugih srodnih istraivanja. Prva su iz predkriznih (2005-

2008.) godina koje jo obeleava vlast stranaka naslednica DOS-a, a drugo je iz

3 U CeSID-ovom istraivanju iz 2006.godine na opredeljenje za levicu, centar ili desnicu najvie, je

takoe uticalo partijsko opredeljenje (Ck=0,42). Najvie leviara i najmanje desniara je bilo meu pristalicama SPS-a (64 : 8). Na drugom polu su birai radikala sa polovinom desniara, ali i nezanemarljivom etvrtinom leviara. U sredini su pristalice DS-a, sa neto vie leviara (36 : 23) i dominacijom centrista, i pristalice DSS-a, kod kojih na etiri centriste i etiri desniara dou i dva (umerena) leviara. Globalno posmatrano, leviari su najee bez vrste stranake identifikacije (35%), zatim dolaze simpatizeri DS-a (22%), a onda pristalice radikala (15%) i socijalista (13%). Slinu strukturu, paradoksalnu sa stanovita aktuelnih politikih podela, imala je i podrka desnici najvie je stranaki neopredeljnih (37%), pa radikala (26%), a odmah zatim pristalica DS-a (13%) i DSS-a (11%).

februara 2014. godine, dakle pred sam izborni zemljotres koji e naprednjacima

doneti gotovo polovinu glasova i komotnu veinu u parlamentu.

U istraivanju iz 2014. godine analizu smo nastojali da kritiki produbimo ukrtanjem

dobijenih nalaza sa ak deset varijabli: obrazovanjem, prihodima, partijskom i klasno

(samo)identifikacijom, kao i sloenim indeksima stavova prema demokratiji,

regionalizmu , nacionalizmu, tradicionalizmu, verskoj toleranciji i konformizmu.

4.2. Poverenje u aktere i institucije

Pozitivan odnos identifikacije, poverenja i (izborna ) podrka odreenim akterima,

jesu osnovna i dragocena moneta u politici , ali i u civilno-drutvenim organizacijama.

Ujedno, karakteristike politikog ponaanja - uspostavljeni odnosi civilnog i politikog

dijaloga i poverenja ili indiferentnosti i ak aktivnog suprostavljanja jedan su od

osnovnih elemenata ukupne politike kulture drutva.

Pritom, institucije su posebno na ispitu legitimnosti. Bitan element legitimnosti

institucija jeste kultura poverenja u njihovu svrsishodnost, nain funkcionisanja i

uinke. Poverenje se zato ne moe svesti samo na psiholoki odnos, ono je eminentno

i politika, moralna ak i ekonomska kategorija . Kultura poverenja je neka vrsta

drutvenog resursa, ili kapitala koji koristimo u opkladama na neizvesne akcije drugih.

to je vie poverenja , vie smo spremni da se kladimo i veci rizik smo spremni da

prihvatimo (Sztompka, 1997: 7-9). Kulturu nepoverenja (ili kulturu cinizma)

karakterie pak proimajua klima sumnje. Takva kultura ometa funkcionisanje

drutva na nekoliko naina. Prvo, takva kultura paralie ljudsko delovanje,

podsticanjem rutiniranog i konformistikog ponaanja, ili ak pasivizma. Drugo,

unitava socijalni kapital, to dovodi do izolacije, atomizacije, sloma udruenja i

raspada meuljudskih mrea. Tree, podstie razvoj defanzivnih stavova,

neprijateljskih stereotipa, glasina i predrasuda, kao i ksenofobije. etvrto, otuuje i

iskorenjuje (uproots), prekida vezu pojedinca sa korenima, sa zajednicom, sa svojim

identitetom) pojedinca, i podstie potragu za alternativnim, esto ilegalnim

identitetima (u bandama, mafiji, devijantnim subkulturama...). Peto, difuzna kultura

nepoverenja se iri prema meuljudskim odnosima, pa se transakcioni trokovi zbog

neophodnosti stalne budnosti znaajno podiu, a anse za saradnju se smanjuju

(Sztompka, 1997: 11).

Poverenje predstavlja sloenu i viedimenzionalnu pojavu olienu u

dinamikoj celini niza elemenata podrke, pozitivnog stava, identifikacije i

ugleda u odnosu graana prema socijalnim i politikim akterima i

institucijama.

Drutva se meusobno razlikuju upravo po tome da li su i u kojoj meri uspostavila

kulturu dijaloga i poverenja(Lipset). Ofe poverenje definie kao uverenje da e se

drugi uzdrati da nanesu tetu i da e, kad god je to mogue, pridoneti mom

blagostanju Offe nabraja etiri temeljne vrednosti koje institucije moraju

promovisati da bi uivale poverenje, a to su: iznoenje istine, ispunjavanje

obeanja, pravednost i solidarnost (Ofe, l999 : 47).

Kljuni odnos poverenja koji stvara i odrava grupu i uveava socijalni kapital

graana odnosi se kako na njihove horizontalne veze - socijalno poverenje, tako i na

vertikalne odnose - drutvenu piramidu koja meri politiko poverenje graana u

kljune socijalne i politike aktere i institucije. Istovremeno, vertikalno socijalno

poverenje govori o meri (ne) prisutnosti spajajueg socijalnog kapitala koji, recimo

povezuje mase biraa sa politikim liderima. Unutar horizontalnog, socijalnog

poverenja mogu se razlikovati generalizovano poverenje u ljude uopte, kojima se

onda naelno moe verovati ili neverovati i partikulizovano poverenje u grupe i

pojedince sa kojima smo u kontaktu.

Odnosi (ne)poverenja uspostavljeni na horizonalnoj ravni , zavisno od toga da li se

radi o pripadnicima iste(ili srodnih) ili po kljunim karakteristikama razliitih grupa u

osnovi su Patnamove podele socijalnog kapitala na povezujui (unutargrupni) i

premoujui (meugrupni) socijalni kapital. Drutva sa izraenim, oekivano

visokim nivoom unutargrupnog, povezujueg i naglaeno niskim nivoom

meugrupnog, premoujueg kapitala su nestabilizovana, konfliktna i podeljena

drutva. Mogla bi se ak formulisati optija, naelna hipoteza da su rasna i etnika i

religijska heterogenost i zaotrena politika polarizacija, praene niim nivoima

civilnog socijalnog poverenja. Pritom problem je posebno zaotren na postkonfliktnim

prostorima koje odlikuje i relativna ekonomska nerazvijenost, poput eks-Jugoslavije.4

Na drugoj strani, vertikala poverenja - afirmativan odnos graana prema politikim i

civilnim akterima jeste njihov kljuni resurs i zaloga legitimnosti, rejtinga i

kredibiliteta. Kada se radi o vertikali poverenja - poverenju u socijalne i politike

4 U Srbiji krajem 2009. godine, deceniju nakon obustave oruanih konflikata, najtvri oblik etnike

distance - nespremnost da se prihvati da pripadnici odreenih nacionalnih grupa uopte ive u Srbiji

pokazuje u sluaju Albanaca dve petine, Hrvata etvrtina, Bonjaka i Roma petina, Maara 15% i

Crnogoraca 12% ispitanika pripadnika veinske, srpske nacije. Po nalazima ovog Cesidovog istraivanja

pripadnicima manjina pristup neformalnim socijalnim mreama, kroz druenja i poseivanja, dri

zatvorenim u sluaju Albanaca gotovo polovina, Roma i Hrvata treina, Bonjaka etvrtina,Maara

petina a Crnogoraca, to je verovatno efekat razdruivanja, sedmina Srba (Cesid, oktobar 2009,str.17 -

18)

aktere i institucije, validnom i inspirativnom smatram analizu 5 meusobno uvezanih

dimenzija ili tipova poverenja.

Prvi ini studij identifikacije i poverenja u samu politiku zajednicu, najee

operacionalizovan kroz oseaj ponosa zbog pripadanja naciji dravi, odnosno razlike

izmeu oseaja pripadnosti zajednici i (manjeg) prihvatanja aktuelnog reima.

Drugi nivo analize ukljuuje razmatranje mere prihvaenosti kljunih naela i

vrednosti poretka, kao i doivljaj i razumevanje koncepata poput demokratije,

jednakosti ili poeljnog nivoa i formi graanskog aktivizma. Primera radi, poetkom

2010.godine, meu graanima Srbije je dve treine jasno profiliranih pobornika pravne

drave, tri petine pristalica ljudskih prava i tolerancije ( sa znaajnim izuzetkom

odnosa prema seksualnoj razliitosti), relativna veina (dve petine) doslednih

demokrata, uz pratei do kraja nedefinisan i konfuzan stav prema decentralizaciji i

regionalizaciji (Cesid, februar, 2010).

Trei, izvedbeni nivo testira meru podrke konretnim reimima i bavi se procenom

njihove delotvornosti i uspenosti u reavanju konflikata i usmeravanju razvoja.

etvrti nivo bavi se rejtingom pojedinih dravnih institucija i javnih ustanova.

One se dalje, po prirodi svoje pozicije i delovanja, mogu razloiti na:

(1) personalne i kolektivne nosioce vlasti (predsednik, vlada, parlament);

(2) dravne organe(vojska, policija, inspekcijske slube),

(3) javne slube(obrazovanje, zdravstvo, socijalna politika);

(4) institucije"etvrte grane vlasti"(antikoruptivna tela i organi), kao i

(5) ustanove civilnog drutva (mediji, zadubine, crkvene organizacije).

Najzad, peti nivo ili dimenziju vertikalnog poverenja ini poverenje u civilne i

politike aktere, ali i meunarodne aktere i integracije (Norris,1990).

U ovom radu akcenat je na poverenju prema akterima i institucijama.

4.3. Merenje poverenja

U studiji EBRD-a Social capital in transition: a first look at the evidence socijalni

kapital je meren u zemljama tranzicije preko pitanja o nivou uoptenog poverenja,

patricipacije u organizacijama civilnog drutva i poverenja u institucije. Iako ovo

pitanje nije bez svojih nedostataka, najvei broj istraivaa ga koristi najverovatnije i

zbog toga to je ono bilo ukljueno u sve talase istaivanja Svetska studija vrednosti

(WVS)5 i Evropska studija vrednosti (EVS), pa je stoga pogodno za vremensku i

prostornu komparaciju poverenja.

Jedan od kljunih nalaza je, recimo, da je nivo socijalnog generalizovanog

poverenja (poverenje u ljude uopte), za deset godina od 1996. do 2006. godine,

opao je duplo - sa 28% na 14%, dok se udeo onih koji su se izjasnili kao oprezni

odrava na oko tri etvrtine ispitanika. U vedskoj (64%) i Finskoj (61%), a posebno u

Danskoj (76%) poseduju generalizovano poverenje prema nepoznatim pripadnicima

drutva. Sa druge strane, najvii nivo nepoverenja vidi se u Letoniji, Litvaniji i Poljskoj,

gde izmedju 82% i 88% ispitanika nema poverenja u ljude. Kada poredimo obim

socijalnog kapitala u Srbiji sa ovim podacima, vidimo da je obim socijalnog kapitala

u Srbiji dva puta manji od proseka socijalnog kapitala u zemljama EU

(Navedeno prema : Mihailovi, Vojislav, 2010 : 30 - 34).

4.4. (Ne) poverenje u Srbiji

Kao ilustraciju stanja Srbiji, krajnje sumarno u navesti nalaze Cesidovog istraivanja

iz 2005 godine, koje, poto se bavi kako nivoom poverenja u aktere i institucije, tako i

u uesnike u interpersonalnoj komunikaciji, moe dati dovoljno celovitu sliku

formiranih odnosa (ne)moi i nepoverenja. Od 25 objekata (ne)poverenja, graani u

proseku imaju delimino poverenje u 10, a malo u 15 od njih. Od 10 objekata u koje

graani imaju znatno ili bar delimino poverenje, etiri su vezana za uesnike

interpersonalnih odnosa (dobri poznanici, roaci, ljudi iste nacionalnosti kao

ispitanik, graani Srbije bez obzira na nacionalnost), tri za javne delatnosti (kole i

fakulteti, lekari, SANU), dva za civilno drutvo (za crkvu i svetenike) i tek jedan na

institucije vlasti (poverenje u vojsku u celini)

5 Svetsk studij vrednosti... istrivki je poduhvt bez premc u drutvenim nukm. Re je o

komprtivnom istrivnju sociokulturnih i politikih promen, tj. bzinih vrednosti i uverenj koje je sprovedeno n reprezenttivnim uzorcim u vie od 65 drutv koj obuhvtju skoro 80% ukupne populcije n zemlji, n svih est kontinent, u trjnju od skoro etvrt vek. Poelo je s Evropskom studijom vrednosti (EVS), prvi put 1981. godine, d bi potom bil pokrenut itv serij istrivnj (tzv. tls). (Pavlovi, Z., 2006: 1)

Tabela 4.1. Rang lista poverenja Rang Objekt poverenja Ima poverenje (%) Nema poverenje (%) Indeks poverenja

1 Dobri poznanici 84 12 3,36

2 Roaci 82 15 3,28

3 Crkva 68 27 2,97

4 Ljudi iste nacionalnosti kao ispitanik 68 18 2,94

5 kole i fakulteti 66 26 2,91

6 Lekari 66 31 2,86

7 SANU 64 21 2,80

8 Graani Srbije bez obzira na nacionlnost 63 25 2,79

9 Svetenici 59 34 2,73

10 Vojska u celini 52 39 2,64

11 Predsednik Srbije 42 50 2,33

12 Policajci 39 54 2,25

13 Novinari 38 53 2,22

14 Vojni vrh 36 53 2,22

15 tampa 38 54 2,21

16 Sindikati 32 46 2,20

17 Televizija 39 57 2,19

18 NVO 32 46 2,18

19 Evropska unija 36 52 2,17

20 Predsednik vlade 35 57 2,13

21 Sudije 32 58 2,12

22 Vlada Srbije 30 62 2,01

23 Skuptina Srbije 27 65 1,98

24 Politike stranke 26 64 1,92

25 Politiari 20 74 1,78

Podatak da treina stanovnitva ima poverenja samo u svoju (iru) porodicu, a dve

treine samo u svoje prijatelje deluje zabrinjavajue. Veze unutar porodice i meu

prijateljima jesu deo socijalnog kapitala povezujueg (bonding) socijalnog kapitala,

koji moe imati negativne spoljne efekte. Ve je navedeno da su takve veze

karakteristika postkomunistikih drutava u kojima stvarane kao nain prevazilaenja

tekih situacija, i da su drutva u kojima prevlauje takav tip veza pogodno tlo za

korupciju. Autoritarna vlast izaziva nepovjerenje i povlaenje graana u relativnu

sigurnost odnosa unutar primarnih drutvenih skupina (Maldini, 2008: 185).

Dno rang liste - est ampiona nekredibilnosti - zauzimaju institucije izvrne,

zakonodavne i sudske vlasti: politiari, politike stranke, skuptina, vlada, predsednik

vlade i sudije.

Gledano po grupama najvee je interpersonalno poverenje (3,10), potom poverenje u

javne delatnosti (2,86) u institucije civilnog drutva (2,40), u represivne institucije

(2,31) i na kraju u institucije vlasti (2,03). Poverenje u institucije javnih delatnosti i

interpersonalno poverenje imaju karakter deliminog poverenja, dok je malo

poverenje u institucije civilnog drutva, represivne institucije i institucije vlasti

(Mihailovi i drugi Cesid, 2005).

4.5. Poverenje u organizacije civilnog drutva (OCD)

Razuena mrea graanskih inicijativa, pokreta, interesnih asocijacija i graanskih

ustanova koja ini civilno drutvo, po svoj logici predstavlja prostor autonomije i

samooraganizovanja graana, relativno nezavisan od drave, ali i trino privrednih

organizacija. Njihova uloga se prvenstveno sastoji u kreiranju, irenju ili odbrani

autonomnih vrednosti i kulture, definisanju i zastupanju interesa i stimulisanju

graanske odgovornosti i aktivizma, usmernog delom i ka pokretanju inicijativa prema

strukturama vlasti i njihovoj kontroli i kritici.

U ravni analize pojedinih drutava otvaraju se, meutim, ne samo pitanja razvijenosti

civilnog i politikog polja i aktera ve i pitanja saznajnih kapaciteta graana - njihovog

razumevanja sloenog procesa promena, stava prema civilnim akterima i svetu politike

i (ne) spremnosti da se ukljui u aktivnosti OCD i politikih aktera.

Prethodno, sa stanovita raspolaganja poverenjem, kao jednim od temeljnih

organizacijskih resursa, analizirane, 2005. godine, organizacije civilnog drutva mogu

se podeliti u tri grupe.

Grafikon 4.1. Poverenje u organizacije civilnog drutva i stranke (Cesid, 2005), (u %)

Prvu, ine posebno crkvene organizacije, pre svega SPC, koje uivaju puno (41%) ili bar

delimino poverenje (30%) izmeu dve treine i tri etvrtine graana Srbije. Crkva je

godinama ve ustanova od najveeg, gotovo nespornog moralnog i, istovremeno,

nepolitikog ili nadpolitikog ugleda i autoriteta meu graanima Srbije. Ni

povremene, sporne ekskurzije u politiku nisu bitnije ugrozile visok rejting i tretman

crkve kao nacionalne institucije.

Prvoj grupi graanskih ustanova u koje graani imaju veliki stepen poverenja

pripadaju i obrazovne institucije kole i fakulteti. Obrazovnim ustanovama veruje

dve treine graana, odnosno poverenje u njih je dvostruko vee od nepoverenja.

Drugu grupu ine mediji, tampani i elektronski, koji uivaju poverenje priblino dve

petine graana, odnosno spadaju, zajedno sa zdravstvom, kao i vojskom i policijom, u

organizacije i institucije prema kojima je odnos poverenja i nepoverenja relativno

uravnoteen. Pri tom, udeo onih koji u medije imaju puno poverenje je samo 6%, to

predstavlja jedan od najniih zabeleenih procenata punog poverenja u sve analizirane

organizacije i institucije. Na drugoj strani, apsolutno nepoverenje prema medijima

iskazuje ak petina graana. Svoj, neto povoljniji rejting, u odnosu na sindikate i

NVO, mediji mogu da zahvale daleko veem broju graana (35%) koji u njih imaju

osrednje, delimino poverenje.

Oito, relativno visoko poverenje i, u jo veoj meri, oekivanja od medija, rezultat su

uverenja da njihov pluralizam brojnost i konkurencija, jesu pretpostavka i garant

29

30

34

34

34

40

42

53

63

72

58

63

48

55

48

53

54

44

30

22

13

7

19

11

18

7

4

3

7

6

Privatna preduzea

Politike partije

NVO

Dravna preduzea

Sindikati

tampa

Televizija

Zdravstvo

kole i fakulteti

Crkva

Ima poverenja

Nema poverenja

Ne zna

kritike informisanosti i smislenog angaovanja, daleko pre nego to se veruje u njihov

pojedinani profesionalizam i nepristrasnost.

Pritom, za poloaj sredstava masovnih komunikacija od posebnog znaaja je pojava

interneta i socijalnih mrea koje doprinose demokratizaciji javnog prostora, ali i veze

izmeu vlada i medija, koja medijski prostor ini zavisnim i sve vie nedemokratskim

(Hejvud, 2004:392).

Mediji u javnom vlasnitvu su vie ili manje pod kontrolom institucija vlasti i

vladajuih politikih partija, a privatni mediji su u vlasnitvu ljudi bliskih odreenim

politikim partijama, pod kontrolom institucija vlasti ili su pod drugim uticajem i

komercijalnom zavisnou, koja ograniava njihovu slobodu i objektivnost.

Ne udi zato, podatak da, prema istraivanjima Freedom house u prethodnih pet

godina Srbija, ali i BiH, Crna Gora i Hrvatska imaju tek delimino slobodne medije.

Najzad, sindikati i NVO spadaju, zajedno sa politikim i privrednim akterima

parlamentom, Vladom, strankama i dravnim i privatnim preduzeima, odnosno

njihovim upravljaima i vlasnicima, u red organizacija i institucija prema kojima je

nepoverenje osetno izraenije nego poverenje. Njima ne veruje, ili ne poznaje njihov

rad gotovo polovina anketiranih. Njima treba prikljuiti gotovo petinu anketiranih

(18%), daleko vie nego kod drugih organizacija i institucija, koja nema ni definisan

stav o njima. Na drugoj strani, puno (9%) ili delimino i malo poverenje (25%) prema

sindikatima i NVO iskazuje treina graana, to je ak iznad vrednosti dobijenih

drugim istraivanjima. Naime, nakon oktobarskih promena 2000-te, kada je poverenje

u NVO nadmailo nepoverenje, odnosno obuhvatilo vie od treine graana, ono se,

nakon pada u 2001. godini, od sredine 2002 stabilizovalo na podrci etvrtine graana

(CPIJM IDN,2004:19-20).

Mogli bi zakljuiti , kada je o OCD re, sa izuzetkom crkve i obrazovnih institucija, da

znaajno poverenje manje od petine graana, govori o oskudnom osnovnom resursu

kojim raspolau NVO i sindikati. Zabrinjavajui je i nizak nivo, posebno u sluaju

NVO, njihovog poznavanja i razumevanja prirode njihovih aktivnosti.

Pred sindikatima i NVO oito stoje otvorene tri grupe problema: a) preciziranja svoje

pozicije i uloge svoje misije uea u deblokiranju tranzicije u osiromaenom,

traumatizovanom, postratnom drutvu, b) ofanzivnijeg nastupa i akcionog

objedinjavanja i umreavanja, ali i c) medijske i marketinke aktivnosti na poboljanju

imida i izmeni negativnih kliea i stereotipa koji o njima postoje u javnosti poput

onog o antiratnim profiterima i zgrtanju novca od pomoi i donacija.

NVO sektor

Nevladine organizacije, pre svega moraju izai iz zabrana oslanjanja na podrku

stranih donatora i podrke ograniene na obrazovano, urbano i mlae stanovnitvo.

Opte mesto svih analiza i rasprava unutar nevladinog sektora ini potreba i nunost

samoodrivog razvoja, odnosno diversifikovanje izvora donacija i prihoda, pri emu bi

smanjenje stranih donacija bilo kompenzirano uveanim prihodima od pruanja

usluga korisnicima, saradnje sa privredom, dravnih dotacija i donacija od domaih

fizikih i pravnih lica. Ujedno, time bi se projekti i programi NVO, do sada preteno

uslovljeni prioritetima stranih donatora, u veoj meri vezali za prioritete samih

korisnika usluga NVO sektora (NVO sektor,2005:59-62;80-82).

Nesporna potreba je da se aktivnosti NVO sektora sve vie izvode i uz podrku

dravnog finansiranja, odnosno projektnih konkursa pojedinih ministarstava, gradova

i optina, u meri u kojoj su programi NVO usklaeni sa nacionalnim strategijama ili

novom koncepcijom socijalne politike drutva u transformaciji.To, u uslovima opteg

siromatva, odsustva odgovarajue pravne regulative i stimulativne ekonomske

politike i politike poreskih olakica i oslobaanja, nee biti nimalo lak i izvestan posao.

Iako je, posebno nakon 2000-te, nevladin sektor uveliko demetropolizovan i

decentralizovan, odnosno uspeo je da se proiri i na manja urbana sredita i da se,

taktikom irenja mrlja mastila, iz velikih gradova polaznih uporita proiri na gotovo

itavu teritoriju, on je jo u velikoj meri socijalno getoiziran. Po rezultatima svih

istraivanja, vrenih nakon 1999. godine (Institut drutvenih nauka, CPA, CESID),

pristalice i aktivisti NVO sektora dolaze iz redova strunjaka, uenika i studenata,

odnosno mlaih od 30-40 godina, koji se oseaju dobitnicima tranzicije. Indikativno je

pri tom da se ne radi o najimunijima ve o osobama prosenih prihoda.

Socijalno uska i relativno malobrojna osnovica (izmeu 1% i najvie 5% aktvista i

povremenih volontera prema nalazima istraivanja), kao i slabo prisustvo, sem u

incidntnim situacijama, u medijima povratno osnauju i odravaju nisko poverenje u

NVO sektor.

I po nalazima istraivanja efekata tranzicije, iz 2010.godine, nepoznavanje rada NVO i

nizak stepen graanskog aktivizma odraavaju se i nisko poverenje graana ono se

kree u rasponu od 9% do 25% prema razliitim vrstama NVO. Najvei stepen

poverenja graani imaju u NVO koje se bave zatitom ivotne sredine (25% graana

ispoljava poverenje prema radu ovih organizacija) i NVO koje razvijaju programe za

invalidna lica (24% ispoljava poverenje prema radu ovih organizacija). Znatno manje

poverenje graani ispoljavaju prema drugim tipovima NVO kao to su organizacije

koje se bave promocijom ljudskih prava i razvojem demokratije. Samo po 13%

ispitanika pokazuje poverenje u Helsinki odbor za ljudska prava i u Fond za

humanitarno pravo kao NVO koje podstiu demokratsku tranziciju javnog ivota i

suoavanje sa prolou. Graani imaju jo manje poverenja u udruenja koja ulaze u

tzv. patriotski blok, odnosno u one koje se zalau za odbranu hakih optuenika i

relativizaciju odgovornosti za ratne zloine. Samo 9% graana iskazuje poverenje u

Obraz kao tipinom primeru ovih organizacija, dok u udruenja za odbranu hakih

optuenika poverenje ima 13% graana. (Kolin, 2010: 44 - 46)

Tabela 4.2. Poverenje i nepoverenje u udruenja graana (u%)

Ima

poverenja Neodluan

Nema

poverenja

Ne moe

da oceni

udruenja koja se bave zatitom ivotne sredine 25 20 19 36

udruenja koja okupljaju, tite i zapoljavaju invalide 24 18 18 40

udruenja za odbranu hakih optuenika 13 19 26 42

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji 13 17 27 43

Fond za humanitarno pravo 13 17 29 41

Obraz 9 16 28 47

Linije politikih podela dakle prolaze kroz civilni sektor, pre svega kada se radi o

onim NVO koje se bave pitanjima koja se nalaze na politikoj agendi i izazivaju

politika sporenja. Najvee razlike, u odnosu na stranaku pripadnost, postoje u

pogledu (ne)poverenja prema Helsinkom odboru, Centru za ljudska prava ili

YUKOM-u, na jednoj, odnosno Obrazu ili Udruenju za odbranu Hakih optuenika,

na drugoj strani.

Politika kontaminiranost za konsekvencu ima injenicu da rezultati istraivanja

pokazuju da tek svaki esti graanin u BiH, Srbiji i Hrvatskoj veruje nevladinim

organizacijma, kao izvoru informacija o sadraju i realizaciji izbornih programa

politikih partija. Ako je to za utehu OCD, priblino isti procenat graana veruje i

analitiarima, odnosno gotovo polovina njih ne veruje ili nedovoljno veruje politikim

partijama, medijima, nevladinim organizacijama i analitiarima (Dejanovi, 2014).

Moglo bi se zakljuiti da organizacije i ustanove civilnog drutva, uz izuzetak crkve,

kao i obrazovnih institucija, i delom medija u velikoj meri pate od deficita

legitimnosti i poverenja. To svakako predstavlja znaajno ogranienje njihovoj

pretenziji da u tranzicionim promenama odigraju znaajnu ulogu.

4.6. Poverenje i politika

U Srbiji, u poslednjih dvadesetak godina nepoverenje u institucije drutva, pogotovu u

one politike, je, uz retke i kratkotrajne izuzetke, toliko visoko da otvara pitanje

opstanka drave, pa i samog drutva. Dakle, kako drutvo moe da funkcionie ako

niko nikom ne veruje, ako niko nema kredibilitet?

Primera radi, 2010. godine u sred ekonomske i socijalne krize, oekivano je kljuna

moneta poverenja graana i dalje oskudno raspodeljena na socijalne i politike aktere

i institucije. I u ovom rangiranju nakon decenije od promena iz 2000-te, najgore su

prole politike institucije i akteri. Politike institucije suoavaju se oito sa dubokom

krizom legitimiteta budui da je prema svima njima bez izuzetaka nepoverenje

graana daleko izraenije nego poverenje, pa se stanje moe uporediti jedino sa

drugom polovinom devedesetih godina prolog veka, odnosno sa vremenom potpune

delegitimizacije Miloevievog reima.

Grafikon 4.2. Rang institucija prema ponderu (ne)poverenja graana, prosena ocena

Slina situacija je istini za volju i sa institucijama civilnog drutva, budui da velika

veina graana uopte ne uoava aktivnost NVO i da nepoverenje u itav niz

konkretnih NVO, u sindikate ili medije daleko prevazilazi poverenje (Slavujevi, 2010:

24-27).

2,63

2,17

2,35

2,46

2,48

2,52

2,67

2,72

2,92

2,99

3,05

Prosek

Politike partije

Skuptina

Sindikati

Vlada

Mediji

Sudstvo

Predsednik Republike

Policija

Vojska

kolstvo

Drugi kljuni podatak je da ni jedna od posmatranih institucija (izuzev kolstva) ne

uspeva da dosegne ak ni srednju vrednost 3, koja oznaava bar ambivalentan odnos

graana prema njoj. Trei znaajan podatak jeste da je poverenje u politike institucije

predsednika Republike, vladu, parlament i politike stranke, ukupno uzev, znatno

nie (srednja vrednost 2,43) nego u institucije poretka - vojsku, policiju i sudstvo

(srednja vrednost 2,86). Naoko paradoksalno, oni koji ne uivaju poverenje nastoje

(ne)uspeno da reformiu one aktere (vojska, policija, sudstvo) kojima graani kako-

tako veruju.

Kako je odnos gotovo treine graana prema ovim politikim institucijama

ambivalentan, broj graana koji im iskazuju poverenje je gotovo simbolian tek

svaki peti graanin ima poverenje u vladu, svaki sedmi u parlament, a tek svaki

deveti u politike partije.

Ako je nepoverenje prema politikim strankama standardno visoko - dosee 60%, a

poverenje nikada nie 11%, odnosno ako je prema partijama, ijim se aktivnostima,

oblikuju politike institucije, nepoverenje est puta izraenije od poverenja, opravdano

se otvara i pitanje zato i sa kojom energijom veina, koja im ne veruje, ipak izlazi na

izbore i glasa za odreene partije?

Pri tome, kada graani porede vlastito poverenje u politike insitucije u razliitim

periodima, odnosno sistemima, izrazito najvie njih ocenjuje da su imali najvie

poverenja u politike institucije u vreme socijalizma, odnosno za vreme vladavine

Josipa Broza Tita, zatim u znatno manjoj meri u vreme inia kao premijera Srbije,

pa u vreme Borisa Tadia, dok je mali broj onih koji su imali najvee poverenje u

institucije u vreme Miloevia i Kotunice. (Slavujevi, 2010 : 63-66).

Grafikon 4.3. Najvee poverenje u institucije graani su imali u vreme... (u %)

45

10

23

9

1922

Tita S. Miloevia Z. inia V. Kotunice B.Tadia Nikada nije imao poverenje

etiri godine kasnije, februara 2014. godine, iako je dolo do politikog

prerazvrstavanja nije dolo do znaajnije izmene rejtinga i kredibiliteta politikih

aktera i institucija. I Nikoli, kao i svojevremeno Tadi, kao i jedna i druga vlada u

kojima je u razliitim rolama sedeo Dai, imaju rejting koji bi se mogao kolski

zaokruiti na mravu trojku.

Na drugoj strani, parlament, dravna i lokalna administracija i posebno politike

partije stoje kod graanki i graana Srbije nepromenjeno loe i jedva bi se provukli.

Oekivano, stav prema politikim akterima i institucijama je u najveoj meri uslovljen

partijskom pripadnou i identifikacijom. Koeficijent korelacije se ak kree izmeu

0,4 i 0,5. Po pravilu, graani podravaju svoje aktere i institucije, odnosno menjaju sa

promenama garnitura na vlasti i svoj stav prema njima.

Tabela 4.3. Poverenje u institucije i aktere (CeSID, februar 2014), (u %) Institucija Broj odgovora Min ocena Max ocena Srednja ocena

Predsednik Republike 559 1 5 2.73

Vlada Srbije 560 1 5 2.54

Skuptina Srbije 561 1 5 2.37

Vojska Srbije 560 1 5 3.15

Policija 561 1 5 2.69

Sudovi 561 1 5 2.18

kole i fakulteti 560 1 5 3.04

Politike partije 561 1 5 2

Mediji 560 1 5 2.28

Sindikati 559 1 5 2.33

Zdravstvene ustanove 560 1 5 2.71

Dravna administracija 558 1 5 2.35

Lokalna administracija 560 1 5 2.29

Crkva 560 1 5 3.35

Nevladine organizacije 560 1 5 2.57

Primera radi, predsednika Nikolia oekivano nadproseno podravaju simpatizeri

SNS (63% prema nezanemarljivih 16% koji nemaju poverenja u njega), na nivou

proseka pristalice koalicije oko SPS i Dveri a ispod proseka pristalice drugih partija, pri

emu iz redova njegovih bivih radikala bukvalno niko. Sklonost podrci Nikoliu

blago raste (C=0,27) i sa rastom prihvatanja nacionalizma to govori u prilog

formiranoj oceni da je Nikoli nacionalno najtvri unutar aktuelnih evrocentrinih

vlasti. Na drugoj strani, poverenje u Nikolia blago pada sa rastom obrazovanja

ispitanika (C=0,23) tako da je meu ispitanicima sa zavrenim fakultetom vie nego

dvostruko vei broj onih koji nemaju poverenja prema njemu (56% : 24%).

Predsednik Nikoli, meutim, u ovom pogledu nije nikakav izuzetak - sa rastom

obrazovanja opada poverenje i u druge politike institucije i aktere. Tako, recimo,

meu fakutetski obrazovanim vie nego trostruko je vei broj onih koji nemaju od

onih koji imaju poverenja u Vladu Srbije (65% : 20%).

Na vrhu skale poverenja, tradicionalno, ocenu izmeu dobre i vrlo dobre imaju tri

figure organske, narodne ili seljake (Grami) inteligencije - svetenik, oficir i

nastavnik, odnosno crkva (3,35), vojska (3, 15) i obrazovanje (3,04).

Crkvi kojoj se najvie veruje oekivano nadproseno veruju ispitanici koje karakterie

protivljenje verskoj toleranciji kao i regionalizaciji, sklonost tradicionalizmu (C= 0,35) i

u manjoj meri nacionalizmu (C= 0, 23). Kada je o odnosu partijske identifikacije i

poverenja u Crkvu re postoji takoe relativno znaajna, sistematska veza (C= 0,36).

Nadproseno, poverenje u Crkvu imaju pristalice Dveri (77%), DSS (75%), koalicije oko

SPS (66%) i SNS (64%), a najmanje iako i dalje nadpolovino pristalice DS (52%).

Kada je o kolama i fakultetima re, ispodproseno im veruju pristalice antisistemske

vanparlamentarne opozicije - SRS i Dveri, ali u izvesnoj meri (C=0,26) i pripadnici

niih drutvenih slojeva kojima je otean pristup kvalitetnom obrazovanju.

Za razliku od crkvi, vojske i obrazovanja, sa produenom krizom opao je rejting

policije (sa 2,92 na 2,69) i , posebno, sudstva (sa 2,67 na 2,18) koje je platilo punu cenu

neuspelih reformi pravosua i nalazi se sa tradicionalnim fenjerdijom - politikim

partijama na samom dnu liste.

Posebno je indikativan i relevantan (C=0,39) stav partijskih pristalica prema policiji.

Nadproseno poverenje prema policiji pokazuju jedino pristalice vladajuih

naprednjaka dok je suprotno tome meu socijalistima, iji je predsednik Dai u dva

mandata bio ministar policije, ak vie onih (43%: 32%) koji ne veruju od onih koji

veruju policiji.

Na drugoj strani, i pored svih pria o nagrienou korupcijom zdravstvo i lekari su

daleko blie solidnoj trojci nego utenoj dvojci (2,71).

Kada je o organizacijama civilnog drutva re, nastavlja se i dalje pad ionako niskog

poverenja u sindikate ( sa 2,46 na 2, 35) i jo u veoj meri u tabloizirane medije ( sa

2,52 na 2,28). Tek je neto bolja ocena za nevladine organizacije (2,57).

Pritom, poverenje u NVO ve tradicionalno je najvie uslovljeno partijskom

orijentacijom (C= 0,43), odnosno pristalice ranije postoktobarske vlasti ih podravaju

natproseno, podrka pristalica aktuelne vlasti se kree oko (niskog ) proseka, dok su

protiv njih listom simpatizeri radikala i Dverjani.

Zanimljiv je i sluaj sindikata. Partijska opredeljenost u najveoj meri odreuje i stav

(ne)poverenja prema njima (C=0,37). Unutar ionako malog poverenja u sindikate jo

su nepoverljivije pristalice LDP, SRS i URS, kao i partijski neopredeljeni. Na drugoj

strani, poverenje neto iznad (niskog ) proseka iskazuju pristalice DS (19%), SPS i SNS

(17%). U pogledu klasne identifikacije anketiranih (C=0,27) sindikatima su neto

skloniji pripadnici radnitva, ali i, indikativno, obrazovane vie srednje klase. Na

drugoj strani, sindikatima uopte ne veruju vrh i dno socijalne piramide, odnosno elita

i deklasirani pripadnici prekarijata koji sindikati nisu uspeli da zatite.

4.7. Razlozi nepoverenja u aktere politike

Pitanje razloga poverenja (ili nepoverenja) je prilino sloeno pitanje oko kojeg postoje

brojne dileme i kontroverze. Dve teorijske tradicije razliito objanjavaju poreklo

politikog poverenja i daju razliite perspektive razvoja poverenja u demokratske

institucije, njihov opstanak i efikasno delovanje u postkomunistikim drutvima. Re

je o kulturalnom i o institucionalnom pristupu objanjenju nastajanja poverenja.

Kulturalni pristup pretpostavlja da je poverenje u politike institucije egzogeno.

Prema njemu, poverenje je dispozicija i ukorenjeno je u vrednosnim opredeljenjima

onih koji ispoljavaju poverenje. Poverenje u politike institucije tako proistie

uglavnom izvan politike sfere, u dugotrajnim i ukorenjenim verovanjima koja su

zasnovana na kulturnim normama i prihvacena kroz proces socijalizacije . S

kulturalnog stanovita, politiko poverenje je produetak interpersonalnog

poverenja, nauenog u ranoj ivotnoj dobi i kasnije projektovanog na politike

institucije, zbog ega odreujuce utie na mogucnosti institucionalne

performanse.

Nasuprot tome, institucionalni pristup pretpostavlja da je politiko poverenje

politiki endogeno zato to je rezultat politike i ekonomske performanse

institucija i vlade, a ne ukorenjenih kulturnih normi. Poverenje u institucije je

oekivano kad institucije deluju zadovoljavajue, ono je posledica, a ne uzrok,

institucionalne performanse. Institucije koje deluju dobro proizvode poverenje, dok

nepouzdane institucije proizvode skepticizam i nepoverenje (Maldini, 2008: 11-12).

Kada je o poverenju re,veoma je relevantan i odnos graana prema najbitnijim

politikim pitanjima kao to su reavanje statusa Kosova i odnos prema

evrointegracijama Srbije. Na taj nain dolazi se do podataka koji nagovetavaju

raspoloenje biraa na izborima. Dobijeni podaci, meutim, pokazuju da poboljanje

ivotnog standarda , ekonomski razvoj, smanjenje nezaposlenosti i korupcije i

kriminaliteta predstavljaju najvanija pitanja za graane Srbije. Prevazilaenje ili pak

produbljavanje ovih problema, utie u velikoj meri na stepen (ne)poverenja graana

prema politikim institucijama i akterima.

Pri tome verovanje i sklonost graana da se u instituciji vidi ovek, a ne institucija kao

takva i uopte svojevrsna nemo da se razdvoji institucija od oveka koji je vodi,

najbolje se vidi na osnovu kretanja stepena poverenja u instituciju predsednika

Republike.

Naelno posmatrano, tri grupe razloga: loe privredne vesti, interni sukobi i

lina ogranienja i propusti nosilaca vlasti vode gubitku poverenja.

Dubinski niz razloga ini teina bremena naslea i njome uslovljena gorina

tranzicionih lekova koje izborni poraz prvih postkomunistikih vlada ine nekom

vrstom nepisanog pravila.

Konjukturnu grupu razloga koja slui kao okida ini proces delegitimiranja

vlasti. Tanije politikim ponaanjem i odreenim konkretnim potezima poslata je

neskrivena poruka da se vlast nee pridravati obeanja o svom jedinstvu,

odgovornosti, kompetentnosti i spremnost za obraun sa korupcijom i kriminalom.

Tako je, recimo, politika cena raznih afera, finansijskih skandala i uzajamnih optubi

u nizu, koji se ne razreavaju loginim sudskim raspletom, najvie ila na raun DS

kao kljune stranke vlasti u prethodnom periodu.

Prezentovani nalazi ukazuju da su veze izmeu organa vlasti i graana u

opasnom prekidu. Izlazak iz postojeeg stanja razornog deficita i rast poverenja

zahteva promenu ponaanja vlasti , ali i samih graana i graanskih asocijacija.

Istraivanja pokazuju da graani slabo poznaju mogunosti za uticanje na kreiranje

javne politike a jo ree ih koriste.

Misija organizacija civilnog drutva je da:

- Upoznaju graane sa mogunostima uea u odluivanju koja imaju na

raspolaganju u demokratskom drutvu;

- Probude kod graana veru u efikasnost korienja ovakvih mehanizama;

- Otvore kanale komunikacije izmeu izabranih predstavnika naroda i javnih

slubi,sa jedne, i biraa (poreskih obveznika), sa druge strane.

Graani takoe treba da razumeju svoju ulogu oni su poslednji garant da e se

javna politika voditi u javnom interesu i njihovo delovanje je preduslov za pozitivne

promene u zajednici (www.transparentnost.org.rs/arhiva).

Mogli bismo zakljuiti da u dominantno podanikim politikim kulturama posledino

preovlauje odnos pretenog nepoverenja prema nosiocima politikog imputa:

medijima, sindikatima i organizacijama poslodavaca, NVO i, posebno, politikim

partijama. Poverenje u njih je ak nie od poverenja u tradicionalne dravne institucije

- subjekte outputa: vojsku, policiju, pa i vlade i upravu.

Jedan deo razloga je, dakle, istorijsko-kulturoloke prirode i proizilazi iz kolektivne

memorije u kojoj preovlauje uverenje o potrebi jake drave, a ne civilnog drutva.

I pregled grozda vrednosti za koje se zalau graani i zaposleni pokazuje, takoe,

zabrinjavajue opadanje solidaristike orijentacije, kao i rairenu autoritarnost.

Pitanje je i da li su i izraziti egalitarizam, tradicionalizam i konformizam poeljan stav?

Ovakav vrednosni sklop moe, primera radi, predstavljati ozbiljne prepreke u

funkcionisanju sindikalnih i civilnodrutvenih organizacija.

Neretko, socijalne odnose i politiko ponaanje u ovim, u velikoj meri jo

tradicionalistikim drutvima karakterie stil ponaanja i vrednovanja koji drutvene

ciljeve, norme i institucije podreuje i posmatra kroz optiku familijarnih, prijateljskih

i zaviajnih i etnikih veza i interesa: amoralni familizam (Banfild). Amoralni

familizam se uspostavlja kao smetnja iroj javnoj participaciji i predstavlja

istovremeno osnov politikoj korupciji.

5. Civilna i politika participacija

Posledino, iako ve etvrt veka postoji obnovljeni politiki pluralizam,

drutva poput srpskog su upravo zbog rairenog nepoverenja, nerazvijenog

civilnog drutva i niskog nivoa demokratske politike kulture i participacije

najee plodno tlo za populizam, demagogiju, korupciju i koncentraciju moi

u samom vrhu politike vlasti.

Prelaznike politike mentalitete i kulture (Slobodan Jovanovi) karakterie velika

distanciranost graana od politike i veoma nizak nivo politike participacije u periodu

izmeu izbora. Graani politiki proces percipiraju kao sferu nadmetanja

korumpiranih politikih elita, politiare i institucije kao nesposobne da rade u optem

interesu, a dravu kao slabu i neefikasnu. Smena na izborima ne znai i smenu

politika, odnosno, partije se menjaju ali problemi ostaju isti.

Tezu o spoju i delovanju, po socijalni i politiki kapital razorne veinske smee,

demokratski neuverljivih politiara i, istovremeno, politiki impotentnih graana

potvruju i nalazi o socijalnom aktivizmu graana

Predkrizna 2007. godina

U istraivanju iz poslednje relativno uspene i predkrizne 2007. godine, deset

ponuenih civilnih i politikih aktera, organizacija i institucija smo, sa stanovita

obima i intenziteta angaovanja graana u njima, podeli u tri grupe.

Prvu grupu , u kojoj lanstvo i tvrdi simpatizeri ine znatnih 15-17%, a aktivistiko

jezgro (osrednje i veoma aktivni) nezanemarljivih 6-9% svih graana, inili su sportski

klubovi i organizacije, hobi udruenja poput ribolovaca i numizmatiara, i politike

stranke. Sport, hobi i politika predstavljaju, dakle neku vrstu rekreacijskog

svetog trojstva naih graana. U njih u velikoj meri spada i (ritualizovana )

sklonost i okupljanje oko crkvenih odbora i organizacija.6

Narednu, drugu grupu sa respektabilnih 10-13% lanstva i jezgrom od samo 2-4%

aktivista inili su sindikati (11%) KUD i organizacije iz oblasti kulture (11%)

6 Daleko iznad proseka (17%) u sportskim organizacijama su angaovani oekivano mladi uenici i

studenti njih svih 44%, ali i pripadnici nacionalnih manjina (35%), pa i pristalice LDP (25%) i DS i DSS (23%).U najuoj orbiti partija je 15% graana, pri emu je njih 6%, u znatnoj meri (osrednje i mnogo) aktivno. Gustina partijskog lanstva, odnosno udeo lanstva u broju glasaa je oekivano najvei kod malih partija lanstvo ini ak tri etvrtine glasaa partija nacionalnih manjina, 40% glasaa SPS i donosi 30% glasova Nove Srbije i LDP. Nadproseno prisutni u partijama su pritom slubenici (25%) i strunjaci (20%), odnosno privatnici i zaposleni u dravnom sektoru svaki etvrti od njih.

profesionalna udruenja i proizvodne asocijacije i zadruge (10%). Praktino, na nivou

Srbije radi se o po 600 000 700 000 graana i graanki.7

Grafikon 5.1. Socijalni i politiki aktivizam graana (Cesid, 2007), (u %)

Posebno je taj broj znaajan kada se radi o sindikatima, jer oni, po pravilu, okupljaju

samo zaposlene, koji inae ine oko treine ukupnog uzorka (31%). Stopa

sindikalizovanosti, odnosno udeo sindikalnog lanstva u ukupnom broju zaposlenih,

iako konstantno opada, je dakle 2007. godine jo uvek na zavidnoj treini. U lanstvu

sindikata je, meutim, gotovo polovina (46%) zaposlenih u dravnom i tek 11%

zaposlenih u privatnom sektoru, dakle odnos je 4:1 u korist koncentrisanja u

predimenzioniranom dravnom sektoru. U sindikatima je, meutim, i 6%

samozaposlenih i po 4% nezaposlenih i penzionera znai ukupno jo nekih 100 000

graana.

Treu grupu, institucija i organizacija u kojima je u lanstvu manje od deset posto, a

ije aktivistiko jezgro ne prelazi 2-4% graana ine mesne zajednice i njihovi organi

7 Meu lanovima profesionalnih udruenja i proizvodnih i zadrunih organizacija (10%) su oekivano

iznad proseka strunjaci (30%), vlasnici (30%) i zaposleni u dravnom sektoru (25%), odnosno simpatizeri LDP (25%), pa i DS (15%). I ovoga puta, meutim, kao i u sluaju sindikata i crkvenih odbora, daleko najvie je simpatizera manjinskih stranaka njih ak 40% to reito govori o relativno visokoj spremnosti na civilno-politiki angaman. Manjinci su procentualno gledano nadproseno prisutni (31%), uz uenike i studente (21%) i pristalice DSS (22%) i u organizacijama iz oblasti kulture.

1716

15