EVROPSKISTANDARD EUROPEANSTANDARD NORMEEUROPENNE EUROPISCHENORMICS53.020.20

SRPS EN130011xxxx 2008 Identiansa: EN130011:2004+AC:2006

Verzijanasrpskomjeziku (prevodsaengleskeverzije)

Bezbednostdizalica Konstrukcijauopte Deo1: OptiprincipiizahteviCranesafety Generaldesign Part1:Generalprinciples andrequirements

Scuritdesappareilsdelevage chargesuspendue Conception gnralePartie 1:Principesgnrauxetprescriptions

Kransicherheit Konstruktionallgemein Teil1:Allgemeine PrinzipienundAnforderungen

OvajevropskistandardodobriojeCEN02.marta2004. laniceCENobaveznesudasepridravajuInternihpravilaCEN/CENELECukojimasudefinisaniuslovipod kojima ovaj evropski standard, bez izmena, stie status nacionalnog standarda. Aurirani spiskovi i bibliografskereferencekojeseodnosenatenacionalnestandardemogusedobitiod Centralnogsekretarijataili odlanicaCEN. Ovajevropskistandardpostojiutrizvanineverzije(naengleskom,francuskominemakomjeziku).Verzijana nekom drugom jeziku, nastala prevoenjem na nacionalni jezik pod odgovornou lanice CEN i prijavljena Centralnomsekretarijatu,imaististatuskaozvanineverzije. laniceCENsunacionalneorganizacijezastandardizacijuAustrije, Belgije,Kipra,ekeRepublike,Danske, Estonije, Finske, Francuske, Nemake, Grke, Maarske, Islanda, Irske, Italije, Latvije, Litvanije, Luksemburga, Malte, Holandije, Norveke, Poljske, Portugala, Slovake, Slovenije, panije, vedske, vajcarskeiUjedinjenogKraljevstva.

EVROPSKIKOMITETZASTANDARDIZACIJU EUROPEANCOMMITTEEFORSTANDARDIZATION C O M I T E U R O P E N D E N O R M A L I S A T I O N E U R O P I S C H E S K O M I T E E F R N O R M U N G

Centralnisekretarijat:ruedeStassart,36B1050Brussels

2004CEN Svapravareprodukcijeikomunikacijeubilokomoblikuinabilokojinain Ref.oznake: EN130011:2004E, zadravajulaniceCENusvimzemljama. EN130011:2004/AC:2006E

1

Prevodnasrpskijezik

Sadraj

Strana xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx xx

Predgovor Uvod. 1 2 3 3.1 3.2 4 4.1 4.2 4.2.1 4.2.2 4.2.3 4.2.4 4.2.5 4.2.6 4.2.7 4.2.7.1 4.2.7.2 4.3 4.3.1 4.3.2 4.3.3 4.3.4 4.3.5 4.4 4.4.1 4.4.2 4.4.3 4.4.4 Oblastvaenja.................................................................................................................. Standardinakojeseovajstandardpoziva.................................................................... Termini,definicije,simboliiskraenice ........................................................................ Terminiidefinicije ........................................................................................................... Simboliiskraenice......................................................................................................... Zahtevii/ilimeresigurnosti............................................................................................ Opte.................................................................................................................................. Raunskidokazi............................................................................................................... Optiprincipi ................................................................................................................... Modelidizalicai optereenja ......................................................................................... Simulacijadejstava optereenja .................................................................................... Kombinacijeoptereenjaidejstva optereenja ........................................................... Graninastanja ............................................................................................................... Dokaz kompetentnosti .................................................................................................... Metodedokaza kompetentnosti ..................................................................................... Metodagraninogstanja ................................................................................................ Metodadozvoljenognapona .......................................................................................... Klasifikacija ..................................................................................................................... Opte ................................................................................................................................. Ukupnibrojeviradnihciklusa ....................................................................................... Prosenalinearna(translatorna) iliugaonapomeranja ............................................. Uestanostoptereenja.................................................................................................. Pozicioniranjetereta...................................................................................................... Vremenskitokovi(istorije)napona .............................................................................. Opte................................................................................................................................ Uestanosticiklusanapona........................................................................................... Transformacijaregistrovanihciklusanaponauciklusesakonstantnimsrednjim naponomilikonstantnimodnosomnapona................................................................... Klasifikacijavremenskihtokova (istorija)napona.......................................................

PrilogA (informativan)Izborpogodnegrupestandardazadizalicezadatuprimenu ........... PrilogZA(informativan)OdnosovogevropskogstandardasaSutinskimzahtevima DirektiveEU98/37/EC ................................................................................................... Bibliografija ....................................................................................................................................

2

Predgovor Ovaj dokument (EN 130012:2004) pripremio je tehniki komitet CEN/TC 147 Dizalice Bezbednost,sekretarijatkojivodiBSI(Institucijabritanskihstandarda). Ovomevropskomstandardumorabitidatstatusnacionalnogstandarda,biloobjavljivanjemidentinog teksta,bilokaododatak,najkasnijedojuna2005.godine,anacionalnistandardikojisuukonfliktusa njimmorajubitipovueninajkasnijedojuna2005.godine. U skladu sa Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih drava obavezne su da primene ovaj evropski standard: Austrija, Belgija, eka Republika, Kipar, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemaka, Grka, Island, Irska, Italija, Latvija, Litvanija, Luksemburg,Malta,Holandija,Norveka,Poljska,Portugalija,Slovaka,Slovenija,panija,vedska, vajcarskaiUjedinjenoKraljevstvo. Ovajevropski pripremljenjepodmandatomkojijeEvropskakomisijaiEvropskaasocijacijaslobodne trgovine(EFTA)dalaCEN,ionpodravasutinskezahteveDirektiveEU98/37. ZavezusadirektivomEU 98/37videtiinformativniPrilog ZA,kojijeintegralnideoovogdokumenta. Prilog Ajeinformativan. OvajevropskistandardjedeoEN13001.Ostalidelovisukaotosledi: Deo1:Optiprincipiizahtevi Deo2:Dejstvaoptereenja Deo3.1:Graninastanjaidokazkompetencijeelinihkonstrukcija Deo3.2:Graninastanjaidokazkompetencijekomponentizavoenjeueta Deo3.3:Graninastanjaidokazkompetencijekontaktatoak/ina Deo3.4:Graninastanjaidokazkompetencijemehanizama

3

0 Uvod Ovaj evropski standard pripremljen je da bude harmonizovani standard koji obezbeuje nain da se mehanika konstrukcija i teorijska verifikacija dizalica usaglase sa sutinskim zahtevima zdravlja i bezbednostiDirektive za maine, kako jedopunjeno. Ovaj standard takoeuspostavlja vezu izmeu korisnika (kupca) i konstruktora, kao i izmeu konstruktora i proizvoaa komponenti, kako bi se uspostavilaosnovazaizbordizalicaikomponenti. OvajevropskistandardjestandardtipaC,kakojetoutvrenouEN 1070. U oblasti vaenja ovog standarda navedene su obuhvaene maine i obim do kog su pokrivene opasnosti. KadaseodredbeovogstandardatipaCrazlikujuodonihutvrenihustandardimatipaAiB,odredbe ovog standarda tipa C imaju prednost nad odredbama drugih standarda, za maine konstruisane i izraeneuskladusaodredbamaovogstandardatipaC. 1 Oblastvaenja Ovajevropskistandardtreba dasekoristizajednosadelovima2i3,teoni kaotakvi specificirajuopte uslove, zahteve i metode za spreavanje mehanikih opasnosti kod dizalica, konstrukcijom i teorijskomproverom.Deo3jetekufazipredlogaupotrebadelova1i2neuslovljavaobjavljivanje dela3. NAPOMENA: Posebni zahtevi za pojedine tipove dizalica navedeni su u odgovarajuim evropskim standardimazapojedinetipovedizalica. Sledilistaznaajnihopasnihsituacijaidogaajakojibimoglirezultovatiopasnouzaosobeutoku normalneupotrebe,kaoipredvidljiveneadekvatneupotrebe.lan4ovogstandardaneophodanjeza umanjenjeiliotklanjanjerizikapovezanihsasledeimopasnostima: * a) nestabilnostkaokrutogteladizaliceilinjenihdelova(naginjanje ,pomeranje), b) prekoraenjegraninihvrednostivrstoe(nagranici teenja,prekidne,zamorne), c) elastinanestabilnostdizaliceilinjenihdelova(izvijanje,izboavanje), d) prekoraenjegraninihvrednostitemperaturematerijalailikomponenti, e) prekoraenjegraninihvrednostideformacija. Ovaj evropski standard primenljiv je za dizalice koje su proizvedene nakon dana prihvatanja ovog standarda od strane CEN i predstavlja referentnu osnovu za evropske standarde za pojedine tipove dizalica. 2 Standardinakojeseovajstandardpoziva Ovajevropskistandardukljuuje,datiranimilinedatiranimreferencijama,odredbepreuzeteizdrugih propisa. Ove normativne referencije citirane su na odgovarajuim mestima u tekstu, a ovde su navedene. Za datirane referencije, kasnije dopune ili izmene istih, primenjuju se na ovaj evropski standard samo ako suu njega ukljuene amandmanom ili revizijom istog. Za nedatirane referencije primenjujeseposlednjeizdanjeiste(ukljuujuiiamandmane): ENISO121001:2003,BezbednostmainaOsnovnikoncepti,optiprincipikonstruisanjaDeo1: Osnovnaterminologija,metodologija(ISO121001:2003), ENISO121001:2003,BezbednostmainaOsnovnikoncepti,optiprincipizakonstrukcijeDeo2: Tehnikiprincipiispecifikacije (ISO121002:2003), EN1070:1998,Bezbednostmaina Terminologija, EN 1990:2002,Eurocode Osnovekonstruisanjanoseih konstrukcija, EN 130011,Dizalice Konstrukcijauopte Deo 2: Dejstvaoptereenja, ISO43061:1990,DizaliceRenik Deo1:Opte.

*

Nacionalnanapomena: Terminnaginjanjeuovomstandarduznaiprocesodstupanjaodprethodnogpoloaja,kojivodipreturanju.

4

3 3.1

Termini,definicije,simboliiskraenice Terminiidefinicije

Za potrebe ovog evropskog standarda primenjuju se termini i definicije dati u EN 1070:1998, EN 19901:2002iulanu6 uISO43061:1990. 3.2 Simboliiskraenice ZapotrebeovogevropskogstandardapromenjujusesimboliiskraenicedatisuuTab.1. Tabela1:Simboliiskraenice Simboli, skraenice adms C Ci Cr D D 0 do D 9 lin linD 0 do D 9 ang ang

Opis dozvoljeni(doputeni)napon ukupnibrojradnihciklusa brojradnihciklusatokomkojihsemanipulieteretom i brojradnihciklusauradnomzadatkur klaseprosenihpomeranja X klaseprosenih linearnih pravolinijskih translatornih pomeranja Xlin klaseprosenihugaonihpomeranja Xang karakteristinaoptereenja kombinovanaoptereenjakombinacijeoptereenjaj(metodagraninog stanja) kombinovanaoptereenjakombinacijeoptereenjaj(metoda dozvoljenog napona) faktorkolektiva(spektra)napona faktorkolektiva(spektra)tereta faktorkolektiva(spektra)teretauradnomzadatkur graninavrednostuproraunuoteenja graninavrednostprojektovanogkonstrukcijenapona recipronavrednostnagibakrivelog sa/log N ukupnibrojciklusanapona brojciklusanaponaklaseij brojciklusanaponaklaseijsvakiputkadaseobavljaradnizadatak r uestanostpoloajaiilijtokomrada brojciklusanaponasaamplitudomnapona sa (Rili sm) brojciklusanaponasaamplitudomnapona sai (Rili sm) brojciklusanaponadootkazausledzamora brojciklusanaponaureferentnojtaki prosenibrojubrzanja klaseprosenogbrojaubrzanjap klasefaktorakolektiva(spektra)teretakQ najveavrednostQr zasveradnezadatker vrednostteretai najveitereturadnomzadatkur * karakteristina otpornost materijala,vezeilikomponente odnosnapona parametar vremenskogtokaistorijenapona klaseparametravremenskogtokaistorijenaponas

fi Fj F j k kQ kQr limD lims m ) n nij nij(r) nri, nrj n(Rili sm) ni (Rili sm) N ND p P,P0 doP3 Q0 doQ5 Q Qi Qr Rd R s S,S0 doS9*

Nacionalnanapomena: Uovomstandardusepodpojmomotpornostpodrazumevamerodavnagraninavrednostnapona,napr.naponna granicirazvlaenja,prekidnavrstoailizamornavrstoa.

5

Tabela1:Simboliiskraenice(nastavak) Simboli, skraenice S k S k U,U0 doU9 xri,xrj x r Opis dejstvooptereenjaupresekukrazmatranogelementa(metodagraninog stanja) dejstvo optereenja u preseku k razmatranog elementa (metoda dozvoljenog napona) klaseukupnogbrojaradnihciklusaC pomeranjepogonauciljuopsluivanjapoloajaiili j prosenopomeranjetokomradnogzadatkar prosenopomeranje prosenolinearnopravolinijskotranslatornoiliugaonopomeranje ugloviizmeuhorizontalnihlinijailinijasakonstantnim Nuravni sa sm relativnibrojradnihciklusauradnomzadatkur globalnifaktorsigurnosti koeficijentotpornosti koeficijentrizika * parcijalnifaktor sigurnosti redukovaniparcijalnifaktorsigurnosti usponilinijasakonstantnimNuravni sa sm relativniukupnibrojciklusanapona amplitudanapona amplituda napona pri konstantnom odnosu naponaR ili konstantnom srednjem naponu sm najvea amplituda napona pri konstantnom odnosu napona R ili konstantnom srednjemnaponu sm amplitudanapona opsega(klase)i amplituda napona opsega (klase) i pri konstantnom odnosu napona R ili konstantnomsrednjemnaponu sm donjaekstremnavrednostciklusanapona raunskinaponuelementul(metoda graninog stanja) raunskinaponuelementul(metoda dozvoljenog napona) naponi uelementulusledSk (metodagraninog stanja) naponi uelementulusled S (metoda dozvoljenognapona) k naponi uelementulusledlokalnihdejstava(metodagraninog stanja) naponi uelementulusledlokalnihdejstava(metodadozvoljenog napona) srednjinapon srednjinaponuopseguj gornjaekstremnavrednostciklusanapona dinamikifaktori

X Xlin, Xang

a1, a2 ar gf gm gn gp gp m, m1, m2 n sa sa (Rili sm)) s (Rili sm) a

sa,i sa,i (Rili sm) sb slsl

s1ls1l

s2ls2l

sm smj su fi

*

Nacionalnanapomena: Terminioznaenisa * obrazloenisuunacionalnojnapomeniuzlan4.3.1.

6

4 4.1

Zahtevii/ilimeresigurnosti Opte

Konstrukcija maine mora da bude usaglaena sa zahtevima i/ili merama bezbednosti prema ovom lanu.OpasnostikojenisupokriveneuEN13001mogudabudupokrivenedrugimoptimzahtevima za sve tipove dizalica i/ili specifinim zahtevima za posebne tipove dizalica, navedenim u EN standardima nabrojanim u Prilogu A. Sem toga, maina mora da bude konstruisana u skladu sa principimadatimuENISO121001iENISO121002zaopasnostikojisuznaajne,alineiposebno naglaene,akojenisuobraeneugorenavedenimstandardima. 4.2 4.2.1 Raunskidokazi Optiprincipi

Ciljovogproraunajedaseteorijskidokaedajedizalica,uzimajuiuobzirusloveradadogovorene izmeu korisnika, konstruktora i/ili proizvoaa, kao i stanja za vreme montae, demontae i transporta,konstruisanauskladusazahtevimabezbednostiuciljuspreavanjamehanikihopasnosti. Dokaz kompetencije u skladu sa EN 13001 mora da se izvede na osnovu optih principa i metoda pogodnih za ovu namenu i odgovarajuih priznatom savremenom stanju u oblasti konstruisanja dizalica. Alternativno,generalnomogudasekoriste napredneipriznateteorijske ilieksperimentalnemetode, poduslovomdasuusaglaenesaprincipimaovogstandarda. Opasnosti mogu da nastupe ako ekstremne vrednosti dejstva optereenja ili njihovih vremenskih tokovanadmaeodgovarajuagraninastanja.Dabiseuzodreenusigurnostspreileoveopasnosti, mora da se pokae da proraunate ekstremne vrednosti dejstva optereenja svih optereenja koja istovremeno deluju na dizalicu, pomnoena odgovarajuim parcijalnim faktorom sigurnosti, kao i procenjenie vremenskitokoviistorijedejstvaoptereenja,nenadmaujusvojaodgovarajuagranina stanja ni u jednoj kritinoj taki dizalice. Za ovu namenu, metoda graninog stanja, a gde je primenljiva,metodadozvoljenognapona,koristiseuskladusameunarodnimievropskimpropisima projektovanja. Zahtevasedaanalizadejstvaoptereenjausledpojedinanihdogaajailireprezentativnogkorienja dizalice(reprezentativnogvremenskogtokaoptereenja)razmotrirealistinenepovoljneusloveradai redoslede operacijadizalice. Slika1.prikazujeopti plan (algoritam)izvoenjaproraunskihdokazazadizalice.

7

8 Slika1 Plan(algoritam)izvoenjaproraunskogdokaza

Legenda: a) modelidizaliceioptereenja b) dejstvaoptereenja c) graninastanja d) dokaz

4.2.2

Modelidizalicaioptereenja

Za proraun kretanja, unutranjih sila (obrtnih momenata na zupanicima, sila u uadima i t.d.) i gubitakaudizaliciilinjenimdelovima,koristesekrutokinetikimodeli. Optereenja koja deluju na model su obrtni momenti motorai/ili konice, koji moraju daodravaju ravnoteusabilokojimoptereenjimakojadelujunapokretnedelove,kaotosugubici,sileizazvane gravitacijomkojedelujunamase,kretanjadizaliceilinjenihdelovausledtogaisilevetra. Iz krutokinetikog modela dizalice i modela optereenja moe da se izvede bilo koja promena pomeranja, brzine, ubrzanja i/ili unutranjih sila, kao i odgovarajuetrenutne vrednostiubrzanja i/ili unutranjihsila. Akosuproraunateusaglasnostisadogovorenimuslovimarada,ovepromenesuosnovazaprocenu vremenskog toka istorije dejstva optereenja (napr. toplotnih ekvivalenata) i vremenskih tokova istorija napona. S obzirom da promene i trenutne vrednosti ubrzanja i unutranjih sila proraunate upotrebomkrutokinetikogmodelapredstavljajusamosrednjevrednostirealnogprocesa,optereenja izazvananaglimpromenamaovihsrednjihvrednostimorajudabuduuveanedinamikimfaktorima fi uciljuprocenenjihovihstvarnihvrednosti(videtiEN130012). Za dizalice ili konfiguracije dizalice kod kojih sva optereenja od razliitih pogona koja deluju istovremeno, ne vre pri tom meusobni uticaj jer deluju u meusobno normalnim pravcima (t.j. ortogonalnasu),dejstvaoptereenja usled pogona mogudase razmatraju nezavisno. U sluajukada optereenja usled razliitih operacija meusobnoutiu jedno na drugo (zavisna, neortogonalna), ovo mora dase uzme uobzir. Proraun nominalnih naponaubilo kojoj komponentimehanizma ili nosee konstrukcije dizalice ili njenihdelova,obinomoedasezasnivanaodgovarajuimelastostatikimmodelima,sastavljenimod grednihilisloenijihelemenata,kaotosuelementisaravnimstanjemnapona, uviduploaililjuski. Nominalni napon je napon proraunat u saglasnosti sa uproenom teorijom elastine vrstoe materijala,kojaiskljuujeefektelokalnekoncentracijenapona. 4.2.3 Simulacijadejstavaoptereenja Za simulaciju vremenski promenljivog procesa dejstava optereenja na dizalicu ili njene delove, ekvivalentnastatika optereenja usled nezavisnih dogaaja koji nastaju tokom predviene upotrebe dizalice, moraju da se primene na elastostatike modele, koji odgovaraju konfiguraciji i uslovima oslanjanjarazmatranedizaliceilinjenihdelova.NAPOMENA: U ovom kontekstu termin optereenje ili dejstvo optereenja oznaava bilo koju operaciju ili okolnostikojiizazivajudejstvaoptereenjanadizalicuilinjenedelove,napr.:sile,nameravanainenameravanapomeranja i/ilikretanja,temperatura,pritisakvetra.

Statika ekvivalentna optereenja data su u EN 130012. Ova statika ekvivalentna optereenja smatraju se deterministikim dejstvima, koja su tako odreena da predstavljaju dejstva optereenja tokomupotrebedizalice,nastalausledrazmatranihoperacijailiokolnosti. Metodagraninogstanja(videti4.2.7.1)uzimauobzirprobabilistikupriroduoptereenja,ametoda dozvoljenog napona(videti4.2.7.2)neuzimajeuobzir. Akosenegdezahtevarazliitinivobezbednosti,moedaseugovoriiprimenifaktorrizika gn. 4.2.4 Kombinacijeoptereenjaidejstavaoptereenja Optereenja moraju da se superponiraju na takav nain da rezultujua dejstva optereenja postignu svoje trenutne ekstremne vrednosti za razmatrani sluaj upotrebe. Takva superponiranja nazivaju se kombinacijeoptereenja.OsnovnekombinacijeoptereenjadatesuuEN130012. Kada se utvruju kombinacije optereenja, mora da se uzme uobzir upotreba dizalice, uzimajui u obzirnjenesistemeupravljanja,njenanormativnauputstvazaupotrebuisvedrugerelevantneuslove kojiseodnosenaodreeniciljdokazakompetentnosti. 9

Veliina,poloajipravacsvihoptereenjakojaistovremenodelujuusmislukombinacijeoptereenja, moraju tako da se izaberu da se u razmatranoj komponenti ili detalju konstrukcije jave ekstremna dejstvaoptereenja. Uskladusatim,uciljupostizanjaekstremnihnaponausvim kritinimtakama konstrukcije, mora da se proui nekoliko sluajeva optereenja ili konfiguracija dizalice pri istoj kombinacijioptereenja,napr.razliitipoloajikolicanamosnojiliportalnojmosnojdizalici. Za statiki proraunski dokaz mora da se upotrebi najvea i najmanja ekstremna vrednost dejstva optereenja izraena unutranjim silama ili nominalnim naponima, kako bi se izbegle opasnosti opisaneuOblastivaenja(taka1).Ukombinacijisadogovorenimuslovimaupotrebeikinematskim parametrima dizalice ili njenih delova, ove vrednosti ograniavaju vremenske tokove istorije unutranjihsilailinominalnihnaponapridokazuzamornevrstoe. Zadokazzamornevrstoemoradase odredi brojiamplitudaznaajnihciklusanapona. 4.2.5 Graninastanja Zapotrebeovogstandarda,graninastanjasustanjadizalice, njenih komponenti ilimaterijala, koja, ako se premae, mogu da dovedu do gubitka radnih karakteristika dizalice. Razlikuju se krajnja graninastanjaigraninastanjaupotrebljivosti,kaotosledi: a)krajnjagraninastanja,kojeodreuju: 1)plastinedeformacijeusleddejstvanominalnihnaponailiproklizavanjavezanabazitrenja, 2) otkaz komponenti ili veza (napr. statiki otkaz, otkaz usled zamora ili stvaranje kritinih prslina), 3)elastinanestabilnostdizaliceilinjenihdelova(izvijanje,izboavanje), 4)nestabilnostkaokrutogteladizaliceilinjenihdelova(naginjanje,pomeranjepremetanje), b)graninastanjaupotrebljivosti,zatasuprimeri: 1) deformacije koje ugroavaju pogoravaju predvienu upotrebu dizalice (napr. funkcija pomeranjakomponenti,zazorimeudelovima), 2)vibracijekojeizazivajutetnadejstvanarukovaocadizaliceilioteenjakonstrukcijedizalice iliograniavajusposobnostrada, 3)premaenjetemperaturnihgranica(napr.pregrevanjemotoraikonica). 4.2.6 Dokazkompetentnosti U dokazu kompetentnosti moraju da se navedu granina stanja primenljiva na kombinaciju izbora materijala,tehnikeizradeispecificiraneusloverada. Uciljuverifikacijedanisupremaenakrajnjagraninastanja,morajudaseizvedusledeidokazi: a)dokazvrstoedelova,vezaikomponenti: 1)podstatikimikvazistatikimoptereenjem, 2)podciklikimoptereenjem(zamor), b)dokazelastinestabilnostidizaliceinjenihdelova, c)dokazstabilnostikaokrutogtela. U cilju verifikacije da nisu premaena granina stanja upotrebljivosti, morajuda serazmotre sledei aspektiigdejepotrebno,daseizvededokaz: a)deformacije, b)vibracija, c)termikog ponaanja.

10

4.2.7

Metode dokazakompetentnosti

4.2.7.1 Metoda graninogstanja ZaoptiopismetodegraninogstanjavidetiISO2394:1998,Optiprincipipouzdanostikonstrukcija. Metoda graninogstanjajeprimenljivabezogranienjanasvesistemedizalice. Pojedinana karakteristina optereenja fi moraju da se izraunaju i gde je neophodno uveaju upotrebomfaktora fi pomnoenogodgovarajuimparcijalnimfaktorimasigurnosti gp iliredukovanim parcijalnim faktorima sigurnosti gp i kombinovanim u Fj u skladu sa razmatranom kombinacijom optereenja. Ako je tako dogovoreno, Fj takoe mora da se pomnoi odgovarajuim koeficijentom rizika gn. Proizvod gnFj mora da se upotrebi za odreivanje rezultujueg dejstva optereenja S k, t.j. unutranjihsilaukomponentamakonstrukcijeilimehanizamailisilauvezamaiosloncima. Zadokazdaneenastupititeenjenielastinanestabilnost,proraunavajusenominalniprojektovani naponi s1l usled dejstva optereenja na odreenu komponentu i kombinuju sa svim naponima s2l nastalim usled lokalnih dejstava, proraunatim uz upotrebu odgovarajuih parcijalnih faktora sigurnosti gp,agdejedogovorenoikoeficijentarizika gn. Rezultujuiprojektovaninapon sl moradaseuporedisagraninimprojektovanimnaponom lim s.On seodreujeiz specifinevrstoeili karakteristineotpornostiRd materijala,veze ili komponente uz verovatnoupreivljenjanajmanje95%,podeljenekoeficijentomotpornosti gm =1,10. Zadokazstabilnosti kaokrutogtelamoradase pokaedapodkombinovanimdejstvomoptereenja pomnoenihsvojimparcijalnimfaktorimasigurnostineedoidopomeranjakaokrutogtela.Moraju * dasezanemaresviosloncina kojimasunadmaenedategranice,t.j.partoak/inaprizatezanju ili ue pri pritisku. Ovo znai da u sklopu elastostatikog modela odgovarajue veze moraju da se deaktiviraju.Preostalepozitivnesilei/ilisiletrenjaoslonacamorajudabududovoljnedaobezbede stabilnostkaokrutogtela. Nasl.2prikazanjedijagramtokakojiilustrujemetodugraninogstanjazaproraunskidokazbaziran nanaponima.Zadokazbazirannasilama,momentimaideformacijama,metodagraninogstanjamora daseprimeninaanalogninain.

Legenda: fi karakteristinooptereenjeielementailikomponente, Fj kombinovanooptereenjepremakombinacijioptereenjaj,ukljuujuifaktore fi, Sk dejstvaoptereenjau presekukelemenatailioslonakihdelova, kaoto suunutranjesileimomenti,usled kombinacijeoptereenjaFj, s1l naponiupojedinanomelementulkaorezultatdejstvaoptereenjaSk, s2l naponiupojedinanomelementulnastaliusledlokalnihdejstava, sl rezultujuiprojektovaninaponupojedinanom elementul, Rd specifinavrstoailikarakteristinaotpornostmaterijala,pojedinanogelementailiveze,kaotojenapon kojiodgovarataki(nagranici)teenja,granicaelastinestabilnostiilizamornavrstoa(graninastanja), gp parcijalni faktori sigurnosti primenjeni na pojedinana optereenja u skladu sa razmatranom kombinacijom optereenja, gn koeficijentrizika,gdejeprimenljivo, gm koeficijentotpornosti.

Slika2 Tipian dijagramtoka (algoritam)metode graninogstanja

*

Nacionalnanapomena: Odnosisenasilukojajeodiglatoakodine.

11

4.2.7.2 Metodadozvoljenognapona Za dizalice sa rasporedom masa klase MDC1 (videti EN 130012) sa linearnom vezom izmeu dejstava i posledica optereenja, metoda dozvoljenog napona je promenljiva za proraune dokaza kompetentnosti.MetodadozvoljenognaponamoetakoedasekoristizadelovesistemaMDC2koji delujenaistinainkaolinearnisistemMDC1.Metodadozvoljenognaponajespecijalnisluajmetode graninogstanjagdejesvimparcijalnimfaktorimasigurnostidataistavrednost,kojaukombinacijisa koeficijentomotpornostiformiraukupni faktor(stepen)sigurnosti gf.Zbogsvogposebnogkaraktera, metodadozvoljenognaponapouzdanajesamouposebnimsluajevima. Pojedinana odreena optereenja fi moraju da se proraunaju i gde je potrebno uveaju upotrebom faktora fi imorajudasekombinujusarazmatranimkombinacijamaoptereenja.Sloenooptereenje F mora da se upotrebi za odreivanje rezultujuih dejstava optereenja S , t.j. unutranjih sila u j k komponentamanoseekonstrukcijeimehanizamailisilauvezamaiosloncima. Zadokazdanee nastupititeenje ielastina nestabilnost,moradaseizrauna nominalni napon s 1l usleddejstvadejstvaoptereenjanaodreenielementilikomponentuikombinujesasvimnaponima s koji potiuodlokalnihdejstava.Rezultujuinapon s moradaseuporedisadozvoljenimnaponom 2l l adm s. Ovaj se odreuje iz specifine vrstoe ili karakteristine otpornosti Rd materijala, veze ili komponentesaverovatnoompreivljenjanajmanje95%,podeljenesaukupnimfaktorom(stepenom) sigurnosti gf igdejeprimenljivo,koeficijentomrizika gn. Dijagramtoka (algoritam)kojiilustrujemetodudozvoljenognaponaprikazanjenasl.3.

Legenda: fi

karakteristinooptereenjeielementailikomponente, kombinovanooptereenjepremakombinacijioptereenjaj,ukljuujuifaktore fi , dejstvaoptereenjaupresekukelemenatailioslonakihdelova,kaotosuunutranjesileimomenti,usled kombinacijeoptereenja F , j

F j

S k s 1ls 2l

naponiupojedinanomelementulkaorezultatdejstvaoptereenja S , k naponiupojedinanomelementulnastaliusledlokalnihdejstava,

rezultujuiprojektovaninaponupojedinanomelementul, specifinavrstoailikarakteristinaotpornostmaterijala,pojedinanogelementailiveze,kaotojenapon kojiodgovarataki(nagranici)teenja,granicaelastinestabilnostiilizamornavrstoa(graninastanja), adms dozvoljeni(doputeni)napon, gf ukupnifaktori(stepeni)sigurnostiprimenjeninaodreenuvrstouuskladusarazmatranomkombinacijom optereenja, gn koeficijentrizika,gdejeprimenljivo. R d

s l

Slika 3 Tipian dijagramtoka(algoritam)metode dozvoljenognapona 4.3 4.3.1 Klasifikacija Opte

Klasifikacijasekoristidaodrediiugovoriusloveradadizalicei/ilidodatnihureajazadizanjekojisu pojedinano projektovani i proizvedeni. Ona se takoe koristi da odredi uslove rada dizalice i/ili dodatnihureajazadizanjekojisuprojektovanizaserijskuproizvodnju,imeomoguavadasetakvi sklopovi izaberuuskladusapredvienomnamenom.Usloviradaserazmatrajuuopteno,nezavisno odvrstedizaliceinainanjenogpogona. 12

Usloviradaodreeni susledeimparametrima: a)ukupnibrojradnihciklusazavremeodreenogvekatrajanja, b)prosenarastojanja, c)relativneuestanostitransportovanihtereta(kolektiv spektartereta), d)prosenibrojubrzanjapokretanju. Kada se koriste klasifikovani opsezi parametara, projektovanje mora da se bazira na najveim vrednostimaparametaraunutarodreenihklasa.Dozvoljenajeupotrebameuvrednostiparametra,ali utomsluajuumestoklasemoradaseodrediioznaiovaprojektnavrednost.NAPOMENA Primerizaprimenuiliuproenuupotrebuparametara(klasifikacija)datisuuCENTS13001Deo3.1do 3.4ievropskimstandardimazapojedinevrstedizalica.

4.3.2

Ukupnibrojeviradnihciklusa

Zapotrebeklasifikacije,radniciklusjenizkretanjakojizapoinjekadajedizalicaspremnazadizanje korisnogtereta, azavrava se kada je dizalica spremna za dizanje sledeeg korisnogteretau sklopu istog zadatka. Zadatak r moe da se okarakterie odreenom kombinacijom konfiguracije dizalice i nizomnameravanihkretanja. Opsegukupnihbrojevaradnihciklusa Cklasifikovanjeutabeli2. Tabela2 KlaseUukupnihbrojevaradnihciklusaC Klasa U0 U1 U2 U3 U4 U5 U6 U7 U8 U9 Ukupnibrojradnihciklusa 4 C1,6010 4 4 1,6010