Transcript
Page 1: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

ISTRAŽIVAČKIFORUM

Beograd, decembar 2012.

Srbija, Evropska unija, Rusija– analiza ekonomskih odnosa –

Page 2: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

2

SADRŽAJ:

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

1. Trgovinska razmena Srbije sa svetom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

2. Ekonomski odnosi Srbije i EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8

3. Ekonomski odnosi Srbije i Rusije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

4. Implikacija ulaska Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) . . . . . . . . . . . . . 14

5. Zaključna razmatranja i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Page 3: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

3

Ivan Knežević*Mihailo Gajić**Kristina Ivanović***

Srbija, Evropska unija, Rusija – analiza ekonomskih odnosa –

Sa že tak

U tek stu se ana li zi ra ju eko nom ski od no si Sr bi je sa Evrop skom uni jom i Ru si jom, eko nom ski od­no si Evrop ske uni je i Ru si je kao i im pli ka ci je ula ska Ru si je u Svet sku tr go vin sku or ga ni za ci ju (STO) na tr go vin sku raz me nu sa Sr bi jom. Ana li zom eko nom ske sa rad nje Sr bi je sa EU i sa Ru­si jom, ali i nji ho ve me đu sob ne sa rad nje, iz ve de ni su ar gu men ti kao od go vor na pi ta nje ko jim stra te škim prav cem bi Sr bi ja tre ba lo da se kre će u bu duć no sti.

Za klju čak je da je opre de lje nje Sr bi je za član stvo u Evrop sku uni ju (EU) neo p hod no, ne sa mo zbog pro ce ne da je pu na in te gra ci ja u EU naj bo lji okvir za di na mi čan raz voj, mo der ni za ci ju i za šti tu na ci o nal nih in te re sa ze mlje, već pre sve ga zbog či nje ni ce da je EU ključ ni tr go vin ski i in ve sti ci o ni part ner Sr bi je i ti me je dan od naj zna čaj ni jih fak to ra eko nom ske sta bil no sti ze mlje. Ta ko đe je dan od naj zna čaj nih za klju ča ka ana li ze je ste da ovo opre de lje nje Sr bi je za član stvo u EU ne is klju ču­je da lji raz voj eko nom ske sa rad nje sa Ru skom Fe de ra ci jom već na pro tiv pred sta vlja pred u slov za po ve ća nje nje nog obi ma. Na osno vu iz lo že ne ana li ze, i pred lo že nog stra te škog prav ca kre ta nja Sr bi je ka član stvu u EU de fi ni sa ne su i do dat ne pre po ru ke za Vla du Re pu bli ke Sr bi je, sa ci ljem da se una pre di eko nom ska sa rad nja Sr bi je sa EU i Ru skom Fe de ra ci jom, a ti me i du go roč ni eko nom ski raz voj Sr bi je u sa da šnjem ge o po li tič kom kon tek stu u ko me se ze mlja na la zi: 1) Hit no iz ra di ti stra­te gi ju i pro gram me ra re in du stri ja li za ci je ze mlje; 2) Pred u ze ti sve neo p hod ne me re po dr ške po ljo­pri vre di ka ko bi se is ko ri sti li po ten ci ja li ko je pru ža SSP i Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni sa Ru skom Fe de ra ci jom u iz vo zu po ljo pri vred nih pro iz vo da; 3) Pred u ze ti spe ci fič ne me re za una pre đe nje obi­ma srp skog iz vo za na tr ži šte Ru ske Fe de ra ci je ko je se od no se na sni ža va nje ri zi ka u tr go vi ni sa Ruskom Federacijom zbog či nje ni ce da Spo ra zum ni je ra ti fi ko van sa stra ne Ru si je kao i iz grad nju efi ka snog tran sport nog si ste ma Du na vom; 4) Pred u ze ti sve neo p hod ne ak tiv no sti za di ver si fi ka ci­ju iz vo ra snab de va nja Sr bi je ga som kroz uče šće u iz grad nji ga snog pr ste na u ju go i stoč noj Evro pi.

Ključ ne re či:

trgovina, Evropska unija, Rusija

* Autor je član Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji** Autor je mladi saradnik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji*** Autorka je mlada saradnica Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji

Page 4: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

4

Srbija, Evropska unija, Rusija UVOD

Uvod

Iako ak tu el na spolj no po li tič ka ori jen ta ci ja Sr bi je na iz gled čvr sto sto ji na „če ti ri stu ba“, ko ji či ne EU, SAD, Ru si ja i Ki na, i u spolj no po li tič kom de lo va nju, ali i u jav nom mnje nju, po sto ji go­to vo fa ta li stič ka di le ma u opre de lji va nju za sa ve zni ke ko ji po pra vi lu is klju ču ju je dan dru gog, tj. oni su al ter na ti ve. Dvo ve kov na isto ri ja di plo mat skih od no sa Ru si je i Sr bi je pre pu na je uspo na i pa do va, do brih i ma nje do brih vre me na, ali se upr kos to me če sto go vo ri o Ru si ji kao tra di ci o nal­nom i po u zda nom srp skom pri ja te lju, a od no si se de fi ni šu kao tra di ci o nal no pri ja telj ski. Me đu­tim, u Sr bi ji je di le ma u ve zi sa sna žni jim pri bli ža va njem Ru si ji sta ra vi še od dva ve ka.

Na kon de mo krat skih pro me na 2000. go di ne pa do da nas, od no si se spo ro, ali kon stant no una­pre đu ju, a od iz bi ja nja svet ske eko nom ske kri ze znat no se in ten zi vi ra ju. Za hva lju ju ći broj nim uza jam nim po se ta ma na naj vi šem ni vou, od no si Sr bi je i Ru si je da nas su „pre mre že ni“ bi la te­ral nim spo ra zu mi ma i krov nim Spo ra zu mom o stra te škom part ner stvu iz 2011. go di ne, či me se otva ra ju mo guć no sti sve stra ne sa rad nje u naj bo ljem in te re su obe dr ža ve. Po li tič ka di men zi ja ovih re la ci ja ne sum nji vo je de fi ni sa na ru skom po dr škom Sr bi ji u re ša va nju pro ble ma Ko so va i Me to hi je. U eko nom skoj sfe ri cen tral na pi ta nja su fi nan sij ska po dr ška Sr bi je kre di ti ra njem, kao i in fra struk tur ni pro je kat ga so vo da Ju žni tok. U pri pre mi je bi la te ral ni spo ra zum o voj noj sa­rad nji, ko ja go to vo da ne po sto ji, i na ja ve sa rad nje u na men skoj in du stri ji i opre ma nju Voj ske Sr bi je. Iz bo ri ma pred sed ni ka Pu ti na i Ni ko li ća 2012. go­di ne na ja vlju je se po če tak no ve fa ze od no sa Ru si je i Sr bi je, za ko je je am ba sa dor Ko nu zin u svom po­sled njem in ter vjuu u ovom svoj stvu, re kao da su na „isto rij skom vr hun cu“. Me đu tim, Sr bi ja je na pra gu isto rij skog po čet ka pre go vo ra o učla nje nju u Evrop sku uni ju. Otu da ne ču di da od no si iz me­đu Ru si je i Sr bi je pred sta vlja ju jed nu od ak tu el nih te ma u jav nom dis kur su Sr bi je, što sa mo ilu stru­je či nje ni cu da srp sko dru štvo još uvek tra ži svo je me sto u mo der noj Evro pi. Va žni ele men ti ras pra ve o to me da li Sr bi ja tre ba da una pre đu je sa rad­nju sa Ru si jom ili za pad nom Evro pom oli če nom u Evrop skoj uni ji če sto se te me lje na me ta fi zič kim ar gu men ti ma (kao što su sla vja no fil stvo, slič ni je zik, kul tu ra i tra di ci ja pra vo sla vlja, isto rij ska bli skost, itd.), dok se ma lo njih ba zi ra na ar gu men ta ci ji ra ci o nal nog uza jam nog in te re sa i ko ri sti.

Uspo ra va nje pro ce sa pri stu pa nja Sr bi je u EU usled ne is pu nja va nja po treb nih uslo va za do bi ja nje da tu ma pre go vo ra, još uvek ne re še no pi ta nje sta tu sa Ko so va kao ključ nog uslo va za na pre dak u pro ce su evrop skih in te gra ci ja, sa jed ne stra ne, i na ja vlji va nje stra te ških ru skih in ve sti ci ja u pri vre du Sr bi je, kao i po sto ja nje „je din stve nog“ spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni iz me đu Sr bi je i Ru ske Fe de­ra ci je sa dru ge stra ne, po no vo je do ve lo pi ta nje pri bli ža va nja Sr bi je i Ru si je u ži žu srp ske jav no sti.

Ovaj rad pred sta vlja po ku šaj auto ra da da ju do pri nos ar gu men to va noj de mo krat skoj ras pra vi o stra te škim opre de lje nji ma Sr bi je u uslo vi ma svet ske eko nom ske kri ze, re al no sa gle da va ju ći okru že nje, ali i sop stve ne ka pa ci te te u po li tič kom, kul tu ro lo škom, de mo graf skom, ge o po li tič­kom, ali pre sve ga eko nom skom smi slu. Pred log prak tič ne po li ti ke je struk tu ri ran ta ko da je ana li zi ra na tr go vin ska raz me na Sr bi je sa sve tom, eko nom ski od no si Sr bi je sa Evrop skom uni jom i Ru si jom ali i nji ho ve me đu sob ne sa rad nje.Ta ko đe, ana li zi ra ne su i im pli ka ci je ula ska Ru si je u Svet sku tr go vin sku or ga ni za ci ju (STO) na tr go vin sku raz me nu sa Sr bi jom. U po sled njem de lu za ključ nih raz ma tra nja kon ci pi ra ne su i kon kret ne pre po ru ke za una pre đe nje eko nom skih od no­sa Sr bi je sa EU i Ru si jom, a ti me i du go roč ni eko nom ski raz voj Sr bi je.

Iz bo ri ma pred sed ni ka Pu ti na i Ni ko li ća 2012. go di ne na ja vlju je se po če tak no ve fa ze od no sa Ru si je i Sr bi je, za ko je je am ba sa dor Ko nu zin re kao da su na „isto rij skom vr hun cu“.

Page 5: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

5

Srbija, Evropska unija, Rusija TR gO VIN SKa Raz mE Na SR bI jE Sa SVE TOm

1. Tr go vin ska raz me na Sr bi je sa sve tom

Re pu bli ka Sr bi ja ima tr go vin ske od no se sa ve li kim bro jem ze ma lja iz svih kra je va sve ta, me­đu tim, tre ba na gla si ti da se naj ve ći deo tr go vi ne Re pu bli ke Sr bi je oba vlja sa ma lim bro jem ze ma lja. Ta ko đe, Re pu bli ka Sr bi ja ima struk tur ni de fi cit u spolj noj tr go vi ni, na sle đen još iz vre­me na SFRJ. On je do dat no po gor šan ti me što ni je iz vr še na pot pu na eko nom ska tran sfor ma ci ja ze mlje, kao i nje nim sla bi jim uklju či va njem u svet sku po de lu ra da, jer je osta la iz van glav nih svet skih in te gra tiv nih pro ce sa (Svet ska tr go vin ska or ga ni za ci ja, Evrop ska uni ja).1 Tom tren du po go du ju broj ni fak to ri, kao što su de mo graf ska struk tu ra (ve li ki broj iz dr ža va nog sta nov ni­štva), vi so ka sto pa ne za po sle no sti me đu ak tiv nim sta nov ni štvom (oko 25,5%), sla ba obra zov na struk tu ra po pu la ci je (sa mo 6,5% vi so ko o bra zo va nih), ve li ka teh nič ka za o sta lost srp ske pri vre­de (me re no pro seč nom sta ro šću ma ši na i ener get skom efi ka sno šću), što je sve uzrok ni ske kon ku rent no sti srp ske pri vre de na ino stra nim tr ži šti ma. Stan dard na me đu na rod na tr go vin ska kla si fi ka ci ja (SMTK) iz vo znih pro iz vo da Sr bi je po ka zu je pra vo sta nje srp ske pri vre de, na ro či to lo še sta nje u in du stri ji, nje nu sla bu raz vi je nost i re la tiv no sla bu kon ku rent nost u pro iz vod nji ro be vi so kog ste pe na ob ra de i do dat ne vred no sti. Tre nut no Sr bi ja naj vi še pro iz vo di si ro vi ne i po lu pro i zvo de, ko ji se za tim iz vo ze da bi on da dru gde do bi li za vr šnu ob ra du, kao i po ljo pri vred­ne i pre hram be ne pro iz vo de.

Ta be la 1. Srp ski iz voz pre ma SmTK kla si fi ka ci ji

Iz vor: Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku, Sta ti stič ki ka len dar Re pu bli ke Sr bi je 2012, be o grad, 2012, str. 62.

Ovo sta nje po sta je još vi dlji vi je ka da se po gle da ju po da ci za 10 pro iz vo da ko ji naj vi še uče stvu­ju u iz vo zu – 3 pro iz vo da pri pa da ju po ljo pri vred noj pro iz vod nji, a 4 po lu pro i zvo di ma.

1 Ja smi na Cr no mar ko vić, Pre gled spolj no tr go vin ske rob ne raz me ne Re pu bli ke Sr bi je u pe ri o du 1988 –2009. go di ne, Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku.

SMTK klasifikacijaVrednost izvoza u 2011. godini u milionima USD

Procenat

Hrana i žive životinje 2091 20,0

Pića i duvan 274 0,2

Sirove materije, nejestive, osim goriva 656 5,6

Mineralna goriva, maziva i srodni proizvodi 496 4,2

Životinjska i biljna ulja, mast i voskovi 201 1,7

Hemijski i slični proizvodi 1001 8,5

Izrađeni proizvodi svrstani po materijalu 3481 29,6

Mašine i transportni uređaji 1959 16,6

Razni gotovi proizvodi 1509 12,8

Proizvodi nepomenuti u SMTK 106 0,9

Ukupno 11.775 100

Page 6: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

6

Srbija, Evropska unija, Rusija TR gO VIN SKa Raz mE Na SR bI jE Sa SVE TOm

Ta be la 2. Do ma ći pro iz vo di sa naj ve ćom sto pom uče šća u tr go vin skoj raz me ni

Iz vor: Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku, Sta ti stič ki ka len dar Re pu bli ke Sr bi je 2012, be o grad , 2012, str. 64.

Ka da go vo ri mo o obi mu spolj no tr go vin ske raz me ne, tre ba re ći da su pri met ne ten den ci je ra sta ka ko na stra ni iz vo za, ta ko i uvo za, sa tim što je svet ska eko nom ska kri za iz u zet no ne ga tiv no uti ca la – pri to me je kri za do ve la do pro cen tu al no ve ćeg pa da uvo za ne go iz vo za. Po sle 2009. go di ne spolj no tr go vin ska raz me na po či nje da se po ve ća va, ali još ni je do sti gla one raz me re pre kri ze. De fi cit u spolj noj tr go vi ni je pri su tan u raz me ni sa Evrop skom uni jom, Ru skom Fe de ra ci­jom i Ki nom, a su fi cit sa Bo snom i Her ce go vi nom, Cr nom Go rom i Ma ke do ni jom.

gra fi kon 1. Obim spolj no tr go vin ske raz me ne Re pu bli ke Sr bi je2

Me đu tim, tre ba na gla si ti da se naj ve ći deo tr go vi ne Re pu bli ke Sr bi je oba vlja sa ma lim bro jem ze ma lja. Naj ve će tr ži šte za srp ske iz vo zne pro iz vo de je za jed nič ko tr ži šte Evrop ske uni je, na ko­me se pro da je po lo vi na iz ve ze nih srp skih pro iz vo da, od mah za tim sle de tr ži šta ze ma lja čla ni ca CEF TA, pa po tom čla ni ce Ca rin ske uni je Ru ske Fe de ra ci je.

2 Iz vor: Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku, Sta ti stič ki ka len dar Re pu bli ke Sr bi je 2012, Be o grad, 2012, str. 61.

Proizvod po nacionalnoj klasifikaciji

Vrednost izvoza u milionima USD

Procenat ukupnog izvoza

Kukuruz 432 3,7

TVP gvožđe i nelegurisani čelik u koturovima 423 3,6

Spoljne pneumatske gume za automobile 236 2,0

Setovi provodnika za avione, vozila, brodove 204 1,7

Električna energija 180 1,5

VP gvožđe i nelegurisani čelik, prevučeni kalajem 177 1,5

Smrznute maline 176 1,5

Šećer od šećerne repe 160 1,4

Ploče, limovi i trake od bakra 157 1,3

Lekovi za maloprodaju 150 1,3

Ukupno 2295 17,5

25000

30000

10000

15000

20000

Izvoz

Uvoz

Deficit

0

5000

10000

2007 2008 2009 2010 2011

e c

2007 2008 2009 2010 2011

Page 7: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

7

Srbija, Evropska unija, Rusija TR gO VIN SKa Raz mE Na SR bI jE Sa SVE TOm

U 2011. go di ni iz voz iz Sr bi je u EU je osam pu ta bio ve ći od na šeg iz vo za u Ru si ju. Ne sra zme­ru u zna ča ju ova dva tr ži šta do dat no ilu stru je po da tak da iz voz iz Sr bi je u Evrop sku uni ju či ni 57,6% na šeg ukup nog iz vo za u svet, a iz voz u Ru si ju 6,2%. U 2011. Sr bi ja je iz ve zla ro be od sko­ro 6 mi li jar di do la ra sa po kri ve no šću uvo za iz vo zom od 61%, u po re đe nju sa iz vo zom u Ru si ju ko ji je iz no sio 853 mi li o na evra i po kri ve no šću od sve ga 29,1%.

Uko li ko uzme mo po dat ke ne sa mo o EU, ne go i o onim ze mlja ma Za pad nog Bal ka na3 ko je će sko ro si gur no bi ti nje ni čla no vi u sko ri joj bu duć­no sti, tj. ze mlje Za pad nog Bal ka na ko je su tre­nut no čla ni ce CEF TA spo ra zu ma (sve ze mlje osim Mol da vi je), kao i osta le ze mlje čla ni ce Evrop skog eko nom skog pro sto ra (EEA), Nor ve ška, Island, Lih ten štajn, on da je srp ski iz voz još vi še do mi­nant no ve zan za za jed nič ko tr ži šte Evro pe, sa tač no če ti ri pe ti ne svo je ukup ne vred no sti (80%). Sa dru ge stra ne, Ru skoj Fe de ra ci ji tre ba pri do da ti osta le ze mlje čla ni ce Ca rin ske uni je, Be lo ru si ju i Ka zah stan, ali to opet ne me nja pr vo bit ne po dat­ke pu no, sa 6,7% na 7% ukup nog srp skog iz vo za.

Ka da se ma lo bli že po gle da vred nost ro be ko ja se iz vo zi na tr ži šte EU pre ma Stan dard noj me­đu na rod noj tr go vin skoj kla si fi ka ci ji (SMTK), do la zi se do za klju ča ka da naj ve ći udeo u na šem iz vo zu či ne Iz ra đe ni pro iz vo di svr sta ni po ma te ri ja lu (6) sa 35,08% ude la, po tom Ma ši ne i tran­sport ni ure đa ji (7) sa 20,02% i Ra zni go to vi pro iz vo di (8) sa 14,37%, kao i Hra na i ži ve ži vo ti nje (0) sa 12,42% , dok su ude li osta lih pro iz vo da mno go ma nji i za jed no či ne tek 18,11%.

Srp ski iz voz u ze mlje CEF TA pre ma SMTK po ka zu je dru ga či je ten den ci je, jer naj ve ći udeo za u zi­ma ju Hra na i ži ve ži vo ti nje (0) sa sko ro če tvr ti nom ukup ne vred no sti iz vo za – 23,32%, a od mah za nji ma Iz ra đe ni pro iz vo di svr sta ni po ma te ri ja lu (7) sa 19,39%, dok udeo pre ko jed ne de se ti ne ima­ju još i He mij ski i slič ni pro iz vo di (5), Ma ši ne i tran sport ni ure đa ji (7) i Ra zni go to vi pro iz vo di (8).

Iz voz u Ca rin sku uni ju Ru ske Fe de ra ci je, Be lo ru si je i Ka zah sta na pre sve ga či ne Pro iz vo di svr­sta ni po ma te ri ja lu sa jed nom tre ći nom (33,38%) i Ma ši ne i tran sport ni ure đa ji sa jed nom če­tvr ti nom (25,25%) ukup ne vred no sti, dok su za stu plje ni i pro iz vo di iz kla si fi ka ci je Hra na i ži ve ži vo ti nje (18,17%).4

Ka da se iz vr ši po re đe nje pre ma kla si fi ka ci ji pro iz vo da i gru pa ze ma lja u ko je se oni iz vo ze, do­la zi se do za ključ ka da ne ma ve li ke raz li ke pre ma de sti na ci ja ma. Na i me, na evrop sko za jed nič ko tr ži šte i Ca rin sku uni ju Ru si je, Be lo ru si je i Ka zah sta na, glav ni iz vo zni pro iz vo di su oni svr sta ni po ma te ri ja li ma, za tim ma ši ne i tran sport ni ure đa ji (u sko ro iden tič nim pro cen ti ma), a po tom hra­na i ži ve ži vo ti nje (ma lo ve ći pro ce nat u iz vo zu za Ru si ju). Je di na raz li ka je u to me što na evrop­sko tr ži šte Sr bi ja pla si ra pro cen tu al no ne što vi še ra znih go to vih pro iz vo da. Sa dru ge stra ne, u ze mlja ma čla ni ca ma CEF TA naj vi še se pro da ju srp ski pro iz vo di po ljo pri vred ne i pre hram be ne in du stri je, a po tom osta li, uz do da tak he mij skih pro iz vo da.

Što se ti če uvo za, Sr bi ja naj vi še uvo zi od ze ma lja čla ni ca EU (pre ko po lo vi ne ukup nog uvo za), ali je ipak ze mlja sa naj ve ćim ude lom uvo za Ru ska Fe de ra ci ja, sa oko 13,2% ukup nog uvo za Sr­bi je u 2011. go di ni.5

3 Ze mlje Za pad nog Bal ka na kao du go roč ni in te res ima ju ula zak u Evrop sku uni ju. Ne ke ze mlje su na tom pu tu na pre do­va le br že, a ne ke spo ri je, ta ko da tre nut no sta tus kan di da ta ima ju Ma ke do ni ja, Cr na Go ra i Sr bi ja, dok na nje ga če ka ju Al ba ni ja i Bo sna i Her ce go vi na, ko je su tre nut no oka rak te ri sa ne kao ze mlje po ten ci jal ni kan di da ti. Tur ska je ta ko đe ze­mlja sa sta tu som kan di da ta za član stvo, i to do sta du go, me đu tim, njen pri jem je pod ve li kim zna kom pi ta nja zbog pro­ti vlje nja ne kih dr ža va čla ni ca. Ipak, Tur ska je čla ni ca ca rin ske uni je sa ze mlja ma EU, što omo gu ća va Tur skoj ši ro ku eko­nom sku sa rad nju na evrop skom kon ti nen tu kroz pri klju če no član stvo evrop skom za jed nič kom tr ži štu. Sa dru ge stra ne, Hr vat ska je za vr ši la pret pri stup ne pre go vo re sa EU i oče ku je se da će u pu no prav no član stvo stu pi ti 1. 7. 2013. go di ne.4 Ba za po da ta ka Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku, na saj tu: http://we brzs.stat.gov.rs/Web Si te/5 Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku, Sta ti stič ki ka len dar Re pu bli ke Sr bi je 2012, Be o grad, 2012, str. 61.

Uko li ko uzme mo po dat ke ne sa mo o EU, ne go i o onim ze mlja ma za pad nog bal ka na ko je su tre nut no čla ni ce CEF Ta spo ra zu ma, kao i osta le ze mlje čla ni ce Evrop skog eko nom skog pro sto ra on da je srp ski iz voz još vi še do mi nant no ve zan za za jed nič ko tr ži šte Evro pe.

Page 8: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

8

Srbija, Evropska unija, Rusija TR gO VIN SKa Raz mE Na SR bI jE Sa SVE TOm / EKO NOm SKI OD NO SI SR bI jE I EU

Ka da se po gle da sa stav uvo za Sr bi je pre ma Stan dard noj me đu na rod noj tr go vin skoj kla si fi ka­ci ji (SMTK), pri me ću je se da nje gov naj ve ći deo či ne Ma ši ne i tran sport ni ure đa ji (22,79%), po­tom go to vo pod jed nak udeo ima ju Iz ra đe ni pro iz vo di svr sta ni po ma te ri ja lu i Mi ne ral na go ri va, ma zi va i srod ni pro iz vo di (19,35 i 19,96%), a zna ča jan udeo ima ju i He mij ski i slič ni pro iz vo di (sa 14,98%), dok svi osta li sek to ri po je di nač no ima ju znat no ma nju za stu plje nost i za jed no či ne tek ma nje od jed ne če tvr ti ne ukup nog srp skog uvo za. Gle da no po ze mlja ma po re kla, uvoz is EU ili CEF TE mno go je raz u đe ni ji po vr sta ma pro iz vo da ne go što je to uvoz iz Ru ske Fe de ra ci je, ko ga pre sve ga či ni naf ta i pri rod ni gas.

Srp ski uvoz iz Ca rin ske uni je Ru si je, Be lo ru si je i Ka zah sta na pre te žno se sa sto ji od mi ne ral nih go ri va (vi še od tri če tvr ti ne ili 76,05% ukup nog uvo za iz ove gru pe ze ma lja). Osta li sek to ri, osim pro iz vo da svr sta nih po ma te ri ja lu (sa 11,41%), pri bli ža va ju se vred no sti ma sta ti stič ke gre ške, po re de ći sa ukup nom vred no šću srp skog uvo za.

2. Eko nom ski od no si Sr bi je i EU

Na kon de mo krat skih pro me na 2000. go di ne, Sr bi ja je na sto ja la da raz vi je što in ten ziv ni je od­no se sa Evrop skom uni jom. U ci lju po dr ške de mo krat skim pro me na ma, EU je Sr bi ji jed no stra no odo bri la bes ca rin ski pri stup tr ži štu i ti me prak tič no omo gu ći la da Sr bi ja još pre pot pi si va nja SSP uži va po vla sti ce i iz vo zi u EU bez ca ri na. Spo ra zum ko ji da nas re gu li še od no se Sr bi je sa EU je ste Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju (SSP), pot pi san za jed no sa Pre la znim tr go vin skim spo ra zu mom 2008. go di ne. Pre ma od red ba ma SSP, Sr bi ja ima bes ca rin ski iz voz za sve pro iz vo de na tr ži šte EU (in du strij ske i po ljo pri vred ne) od mo men ta po čet ka nje go ve pri me ne, 8. de cem bra 2009. go di ne. Sr bi ja sa dru ge stra ne fa zno uki da ca ri ne na ro bu ko ja se uvo zi iz EU do 1. ja nu a ra 2014. go di ne, s tim što i na kon is te ka tog pe ri o da za 23% po ljo pri vred nih pro iz vo da za dr ža va ca ri ne. Kon ce si je Sr bi je za in du strij ske pro iz vo de se ogle da ju u to me što će se ca ri ne na uvoz pro iz vo da u Sr bi ju po re klom iz Za jed ni ce, osim onih na ve de nih u Anek su I, uki nu ti stu pa njem na sna gu SSP. Da žbi ne ko je ima ju isto dej stvo kao i ca ri ne na uvoz u Sr bi ju in du strij skih pro iz vo da po re klom iz Za jed ni ce ta ko đe se uki da ju stu pa njem spo ra zu ma na sna gu, kao i ko li čin ska ogra­ni če nja i me re ko je ima ju isto dej stvo. Oblast po ljo pri vre de za u zi ma va žno me sto u SSP, Aneks III6, zbog zna ča ja iz vo za ovih pro iz vo da za obe ugo vor ne stra ne. S ob zi rom da se ra di o tr go vi ni po ljo pri vred nim pro iz vo di ma, ova gru pa pro iz vo da je do bi la po seb nu za šti tu. Uki da nje ca ri na za po ljo pri vred ne pro iz vo de, pre ra đe ne po ljo pri vred ne pro iz vo de, ri bu i ri blje pro iz vo de bi će ta ko đe ostva re no po ste pe no, to kom pre la znog pe ri o da od šest go di na, uz za dr ža va nje ca rin ske za šti te za po je di ne pro iz vo de (oko 20% pro iz vo da) i na kon pre la znog pe ri o da. Do go vo re no je da ose tlji vi pro iz vo di po put me sa, mle ka i ži ta osta nu na vi so kom ste pe nu za šti te to kom pe to go di­šnjeg tran zi ci o nog pe ri o da. Obez be đe no je za dr ža va nje se zon ske za šti te za je dan broj ose tlji vih pro iz vo da, vo ća i po vr ća, po put pa ra daj za, pa pri ka, šlji va i ja bu ka.7 Na osno vu pri me ne pri vre­me nog tr go vin skog spo ra zu ma EU i Sr bi je, od 1. fe bru a ra 2010. go di ne, Sr bi ja je ušla u če tvr tu go di nu li be ra li za ci je tr go vin ske raz me ne sa Evrop skom uni jom. U 2012. go di ni pro seč na ca ri na na uvoz ro be u EU iz no si 1,8% (op šta pro seč na ca ri na u Sr bi ji je 6,2%). U obla sti in du strij skih pro iz vo da taj iz nos je još ni ži – sa mo 0,82%.8

Ono što je i da lje ve li ki pro blem je ste ne mo guć nost na še po ljo pri vre de da is ko ri sti sve pre fe ren­ci ja le, tj. kvo te za iz voz u EU. Ta ko se is ko ri šće nost kvo te za iz voz te le ćeg me sa (baby be ef) u EU iz go di ne u go di nu sma nju je: 2008. je bi la 20,4%, 2009. 11,3%, 2010. 9,4%, a za pr vih 10 me se ci

6 http://www.si e pa.gov.rs/fi les/pdf2010/spo ra zu mi_EU_Aneks_3.pdf7 http://www.si e pa.gov.rs/si te/sr/ho me/2/spo ra zu mi/eu/8 Isto, str. 15

Page 9: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

9

Srbija, Evropska unija, Rusija EKO NOm SKI OD NO SI SR bI jE I EU

2011. go di ne sa mo 7,2%9. Po red to ga, is ko ri šće nost kvo te za bes ca rin ski iz voz vi na je u 2009. i 2010. go di ni oko 50%, dok je u pe ri o du ja nu ar–no vem bar 2011. go di ne u pot pu no sti is ko ri šće na kvo ta za vi no u rin fu zu (10.000 hl), a za fla ši ra na vi na is ko ri šće nost kvo te je sa mo 17%. Od po­čet ka pri me ne spo ra zu ma, je di no se kvo ta za iz voz še će ra u pot pu no sti is ko ri sti sva ke go di ne10.

Ono što je SSP Sr bi ji omo gu ćio po red tr go vin­skih olak ši ca je ste ga ran ci ja neo gra ni če nog tran­zi ta ro be pre ko te ri to ri je ze ma lja Evrop ske uni je. Ovo je od ve li kog zna ča ja za na šu tr go vi nu i sa Ru si jom, jer je pre po čet ka pri me ne Pre la znog tr­go vin skog spo ra zu ma tran zit bio ogra ni čen si ste­mom do zvo la ko je su odo bra va ne na bi la te ral noj re ci proč noj osno vi. Pot pi si va njem SSP uki nu te su tran zit ne do zvo le za tran sport ro be pre ko te ri to­ri je ze ma lja EU. Ovaj spo ra zum je omo gu ćio i ot po či nja nje pre go vo ra sa Tur skom, ko ja je us po­sta vi la ca rin sku uni ju sa EU, u ci lju za klju či va nja zo ne slo bod ne tr go vi ne. Na Eko nom skom sa mi­tu u Is tan bu lu, Sr bi ja i Tur ska su 1. ju na 2009. go di ne pot pi sa le Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni. Ovaj spo ra zum je do veo do to ga da je srp ski iz voz po ras tao za 95% – sa 109,5 mi li o na do la ra 2010. go di ne na 213 mi li o na do la ra 2011. go di ne.11

Tre ba is ta ći da je usled pri me ne SSP do šlo do sma nje nja ukup nih ca rin skih pri ho da Sr bi je. Pre­ma pro ce na ma, bu džet ski gu bi ci od ne na pla će nih ca ri na na uvoz ro be iz EU iz no se 466 mi li o na evra. Me đu tim, ovaj gu bi tak bu džet skih pri ho da tre ba po sma tra ti kao po tro šač ki vi šak za gra đa ne Sr bi je i taj iz nos sred sta va su gra đa ni Sr bi je, ume sto u bu džet, usme ri li u do dat nu lič nu po tro šnju. Po red to ga, ta do dat na lič na po tro šnja gra đa na je do ve la do do dat ne na pla te PDV na te pro iz vo de, ta ko da i sa tog aspek ta bu džet ski gu bi ci usled sma nje nih ca rin skih pri ho da ni su na ni vou ka kvim se pri ka zu ju u jav no sti. Ina če, ca rin ski pri ho di ne pred sta vlja ju eko nom ski in stru ment na me njen za pu nje nje na ci o nal nog bu dže ta, već pred sta vlja ju eko nom ski in stru ment da se za šti ti do ma ća pro iz vod nja u po čet nim fa za ma raz vo ja ne kog sek to ra pri vre de. Ima ju ći u vi du struk tu ru pri vre de Sr bi je, kao i kon ku rent nost po je di nih sek to ra, o to me se vo di lo ra ču na u to ku pre go vo ra o SSP.

Ko ri sti za iz vo zni ke iz Sr bi je i EU usled sma nje nih ca ri na i od pre fe ren ci jal nog iz vo za ta ko đe se po ve ća va ju iz go di ne u go di nu. U pe ri o du od 2009. go di ne, do 31. 12. 2011. go di ne, evrop ski iz vo zni ci su ostva ri li ukup nu ko rist od iz vo za na srp sko tr ži šte u iz no su od 466 mi li o na evra. S dru ge stra ne, ko ri sti ko je su ima li srp ski iz vo zni ci se iz go di ne u go di nu po ve ća va ju i u pro se ku su tri i vi še pu ta ve će od ko ri sti ko je ostva ru ju evrop ski iz vo zni ci. Od po čet ka pri me ne spo ra zu ma, za ključ no sa 31. 12. 2011. go di ne, ukup na ko rist od pre fe ren ci jal nog iz vo za za srp ske pri vred ni­ke iz no si 1.488 mi li jar di evra.12

Ta be la 3. Ko ri sti ko je su iz vo zni ci ostva ri li pri me nom PTS 2009–2011. go di ne (u mi li o ni ma evra)

9 Kan ce la ri ja za evrop ske in te gra ci je Vla de Re pu bli ke Sr bi je, In for ma ci ja o od no si ma Sr bi je i Evrop ske uni je i nji ho va per spek ti va u 2012. go di ni. http://www.se io.gov.rs/upload/do cu ments/na ci o nal na_do ku men ta/in fo_od no si_sr bi je_eu/in fo_od no si_sr bi je_eu.pdf, ja nu ar 2012. go di ne, str. 7.10 Isto, str. 8.11 http://se ti mes.com/co coon/se ti mes/xhtml/hr/fe a tu res/se ti mes/fe a tu res/2012/02/24/fe a tu re­0212 Vi de ti: Kan ce la ri ja za evrop ske in te gra ci je Vla de Re pu bli ke Sr bi je, In for ma ci ja o od no si ma Sr bi je i Evrop ske uni je i nji ho va per spek ti va u 2012. go di ni. http://www.se io.gov.rs/upload/do cu ments/na ci o nal na_do ku men ta/in fo_od no si_sr­bi je_eu/in fo_od no si_sr bi je_eu.pdf, ja nu ar 2012. go di ne.

Ono što je SSP Sr bi ji omo gu ćio po red tr go vin skih olak ši ca je ste ga ran ci ja neo gra ni če nog tran zi ta ro be pre ko te ri to ri je ze ma lja Evrop ske uni je.

Godina Koristi za evropske izvoznike Koristi za srpske izvoznike

2009 78 404

2010 147 522

2011 241 562

Ukupno 466 1.488

Page 10: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

10

Srbija, Evropska unija, Rusija EKO NOm SKI OD NO SI SR bI jE I EU

Ka da go vo ri mo o eko nom skim aspek ti ma SSP, po red li be ra li za ci je tr go vi ne tre ba is ta ći da, pre ma čla nu 49 SSP, rad ni ci ko ji su dr ža vlja ni Sr bi je i ko ji su za ko ni to za po sle ni na te ri to ri ji dr ža va čla ni ca EU ne mo gu bi ti dis kri mi ni sa ni na osno vu dr ža vljan stva u po gle du uslo va ra da, na kna de ili ot pu šta nja u po re đe nju sa po lo ža jem dr ža vlja na te dr ža ve EU. SSP je na taj na čin omo gu ćio prav nu za šti tu za za po sle ne srp ske dr ža vlja ne u di ja spo ri.

Što se ti če in ve sti ci ja, od 2001. go di ne do da nas, u Sr bi ju je ulo že no oko 17 mi li jar­di evra di rekt nih stra nih in ve sti ci ja, od tog iz no sa oko 60% su in ve sti ci je iz ze ma lja Evrop ske uni je, či me se do dat no po tvr đu je vi sok ste pen eko nom ske po ve za no sti Sr bi je i EU. Mo že se slo­bod no za klju či ti da se iz fa ze tr go vin skih od no sa pre šlo u fa zu in ten ziv ni je eko nom ske in te gra­ci je, oli če ne pre sve ga u na ve de nom ni vou in ve sti ci ja.

Na kra ju, eko nom ske od no se iz me đu Sr bi je i EU ta ko đe ka rak te ri še do ni ra nje bes po vrat ne raz voj ne po mo ći EU Sr bi ji . Va žno je pod se ti ti da je Evrop ska uni ja vo de ći raz voj ni part ner što se ti če re a li zo va ne bes po vrat ne me đu na rod ne po mo ći Re pu bli ci Sr bi ji u iz no su od 2,2 mi li jar di evra od 2001. go di ne do da nas, i do dat no 5,8 mi li jar di evra kon ce si o nih zaj mo va. Osta li bi la te ral ni do na to ri su po je di nač ne ze mlje, me đu ko ji ma pred nja če Ne mač ka (1,1 mi li jar di evra), SAD (800 mi li o na do la ra), Nor ve ška (182 mi li o na evra), Šved ska (142,5 mi li o na evra), Švaj car ska (116,3 mi li o na evra). Ta ko đe, Sr bi ja će kao ze mlja kan di dat ko ri sti ti bes po vrat nu po moć EU i u no vom bu džet skom pe ri o du od 2012–2014. go di ne od naj ma nje 200 mi li o na evra go di šnje.

Ka da go vo ri mo o gu bi ci ma ko je Sr bi ja tr pi zbog či nje ni ce da ni je ze mlja čla ni ca EU, naj bo lja ilu stra ci ja se mo že da ti na pri me ru ko ri šće nja struk tur nih fon do va EU. Na i me, Evrop ska ko mi si ja je pre ma sred njo roč noj fi nan sij skoj per spek ti vi EU za pe riod 2007–2013. go di ne po sta vi la gor­nju gra ni cu pre ma ko joj sva ka dr ža va čla ni ca EU mo že da do bi ja sred stva iz struk tur nih fon do va ko ja do sti žu naj vi še 3,6% nje nog BDP. Sr bi ja tre nut no ko ri sti bes po vrat nu po moć EU u iz no su od 200 mi li o na evra go di šnje, što tre nut no či ni oko 0,7% nje nog na ci o nal nog BDP. S ob zi rom na mak si mum sred sta va ko ji sva ka dr ža va čla ni ca EU mo že da do bi ja iz struk tur nih fon do va EU, mo že­mo da iz ra ču na mo da bi Sr bi ja, te o rij ski, kao dr­ža va čla ni ca EU, sa sa da šnjim ni vo om BDP, mo gla da do bi ja naj vi še 1,2 mi li jar di evra go di šnje. Ova jed no stav na kal ku la ci ja po ka zu je da Sr bi ja, zbog to ga što ni je ze mlja čla ni ca EU, sa mo po ovom osno vu, go di šnje tr pi gu bi tak u iz no su od 1 mi li­jar de evra bes po vrat nih sred sta va.

Va žno je is ta ći ta ko đe da će ula skom Sr bi je u EU mo ra ti da pre sta ne pri me na Spo ra zu ma o slo bod­noj tr go vi ni Sr bi je i Ru si je iz 2000. go di ne, kao i spo ra zum CEF TA, spo ra zum sa Tur skom i EF TA dr ža va ma, a Sr bi ja će ući u re žim tr go vi ne ko ji EU ima sa ovim ze mlja ma. Sa dru ge stra ne, tre ba na gla si ti da će ula skom u EU Sr bi ja pri me nji va ti Spo ra zum o part ner stvu i sa rad nji EU–Ru si ja, ko ji je na sna zi od 1997. go di ne. Do ula ska Sr bi je u EU mo že se oče ki va ti da će EU i Ru si ja sklo pi ti no vi spo ra zum o ko jem se tre nut no pre go va ra i ko jim će do dat no li be ra li zo va ti me đu sob nu tr go­vi nu. Ru si ja je po zna ča ju tre ći uvo zni part ner EU i pre ma po da ci ma za 2010. go di nu uče stvu je u ukup nom uvo zu EU sa 10,6%. Ka da je reč o iz vo zu, Ru si ja je če tvr ti part ner EU i uče stvu je u ukup­nom iz vo zu sa 6,4%. Raz me na iz me đu dve eko no mi je po ka za la je ozbi ljan rast do sre di na 2008. go di ne, ka da je ovaj trend pre ki nut zbog eko nom ske kri ze i jed no stra nih pro tek ci o ni stič kih me ra Ru si je, ko je su ne ga tiv no uti ca li na bi la te ral nu tr go vi nu. No vi spo ra zum o ko me se tre nut no vo de pre go vo ri iz me đu EU i Ru si je, Part ner stvo za mo der ni za ci ju, di zaj ni ran je da una pre di sa rad nju iz me đu EU i Ru si je. Spo ra zum će bi ti iz ra đen po pra vi li ma STO i sa dr ža će od red be o bi la te ral noj tr go vi ni i in ve sti ci ja ma. EU je u 2010. go di ni iz ve zla u Ru si ju 86,1 mi li jar di evra u ro bi, a uve zla 158,6 mi li jar di evra u ro bi. U uslu ga ma je EU iz ve zla u Ru si ju 22,6 mi li jar di evra, a uve zla 14,2 mi li jar di evra. Pro ce nju je se ta ko đe da 75% stra nih di rekt nih in ve sti ci ja u Ru si ji do la zi iz EU13. U struk tu ri iz vo za Ru si je naj ve će uče šće ima ju ener gen ti, oko 80%, za tim he mi ka li je i si ro vi ne, zbog

13 http://ec.euro pa.eu/tra de/cre a ting­op por tu ni ti es/bi la te ral­re la ti ons/co un tri es/rus sia/

Tre ba na gla si ti da će sa ula skom u Evropsku uniju Sr bi ja pri me nji va ti Spo ra zum o part ner stvu i sa rad nji EU–Ru si ja, ko ji je na sna zi od 1997. go di ne.

Page 11: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

11

Srbija, Evropska unija, Rusija EKO NOm SKI OD NO SI SR bI jE I EU / EKO NOm SKI OD NO SI SR bI jE I RU SI jE

če ga Ru si ja ostva ru je zna ča jan su fi cit u raz me ni sa EU, pre sve ga zbog ve li kog iz vo za ener ge na ta. Ka da je reč o uvo zu, Ru si ja iz EU naj vi še uvo zi ma ši ne, tran sport nu opre mu i he mi ka li je (44,7%), pro iz vod nu opre mu i hra nu. Na ve de na struk tu ra rob ne raz me ne iz me đu EU i Ru si je ve o ma je slič­na struk tu ri ko ju Sr bi ja ima sa Ru si jom. Ula skom Ru si je u Svet sku tr go vin sku or ga ni za ci ju (STO) 2011. go di ne, Ru si ja je svim čla ni ca ma STO da la pri stup nje nom tr ži štu po prin ci pu naj po vla­šće ni je na ci je (MFN), ta ko da se mo že oče ki va ti da lja li be ra li za ci ja tr go vi ne iz me đu EU i Ru si je, ima ju ći u vi du zna čaj me đu sob ne tr go vi ne za dve stra ne.

3. Eko nom ski od no si Sr bi je i Ru si je

Spolj na tr go vi na je i u Sr bi ji i u Ru si ji u po sled njih ne ko li ko de ce ni ja pre tr pe la zna čaj ne pro­me ne i tran sfor ma ci je. Me đu tim, tra di ci o nal na za vi snost Sr bi je od ru skih ener ge na ta osta la je do da na šnjih da na. Iz voz ne ka da svet ski po zna tih pro iz vo da „ju go slo ven ske in du stri je“, od če ga je iz voz srp skih pred u ze ća pred sta vljao 50% iz vo za SFRJ, sro zao se za sa mo ne ko li ko go di na do ka ta stro fal nih raz me ra, dok je ener get ska po li ti ka bi la urav no te že na.14 Ugo vor ko jim se tre nut­no re gu li šu tr go vin ski od no si Sr bi je sa Ru si jom je ste Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni pot pi san 2000. go di ne. Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni sa Ru si jom pred vi đa da se za ro bu, za ko ju se mo­že do ka za ti da je po re klom iz Sr bi je (ima vi še od 50% sa dr ža ja iz Sr bi je), ne pla ća ca ri na ka da je na me nje na za tr ži šte Ru si je, osim ako ni je iz u ze ta iz re ži ma slo bod ne tr go vi ne. Kao ci lje vi spo ra zu ma na ve de ni su pro ši re nje i pod sti ca nje me đu sob nih tr go vin sko­eko nom skih od no sa, po bolj ša nje uslo va ži vo ta i ra da i po ve ća nje za po sle no sti sta nov ni štva. Ta ko đe, pred vi đe no je obez be đi va nje uslo va za lo jal nu kon ku ren ci ju iz me đu pri vred nih su bje ka ta dve dr ža ve, kao i har­mo ni za ci ja ca rin skih pro ce du ra i na či na pri me ne pro pi sa o po re klu ro be. Spo ra zum je pred vi deo ra ti fi ka ci ju od stra ne par la me na ta obe dr ža ve. Par la ment SRJ ra ti fi ko vao je ovaj spo ra zum ma ja 2001. go di ne. Iako je Vla da Ru si je po sla la Spo ra zum na ra ti fi ka ci ju Dr žav noj du mi u av gu stu 2001. go di ne, do ovog tre nut ka to se ni je de si lo, iako se sve vre me spo ra zum ne sme ta no pri me­nji vao, na pri vre me noj osno vi. Ovo je ve o ma zna čaj no pi ta nje, po seb no sa aspek ta ula ska Ru si je u STO u av gu stu 2012. go di ne, o če mu će ka sni je bi ti vi še re či.

U ju lu 2011. go di ne pot pi san je Pro to kol iz me đu Vla de Re pu bli ke Sr bi je i Vla de Ru ske Fe de­ra ci je o iz u ze ci ma iz re ži ma slo bod ne tr go vi ne i pra vi li ma o od re đi va nju ze mlje po re kla ro be uz Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni iz 2000. go di ne. Ovim pro to ko lom li be ra li zo va no je oko 99% tr go vi ne sa Ru skom Fe de ra ci jom, a pred vi đe no je da se ca ri na pla ća na od re đe ni broj pro iz vo­da u na šem iz vo zu, i to: me so i je sti ve ot pat ke od ži vi ne, po je di ne po zi ci je si ra, še ćer, pe nu ša vo vi­no, ne de na tu ri san etil­al ko hol, ci ga re te, pre di vo od pa mu ka, tka ni ne od pa mu ka, po je di ne po zi ci je kom pre so ra, trak to re, put nič ke auto mo bi le i upo­tre blja va na mo tor na vo zi la. Osnov ni prin cip Spo­ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni sa Ru si jom je ste da je tr go vi na slo bod na, sa iz u zet kom spi ska ro ba na ko je se i da lje na pla ću je ca ri na. Na tom spi sku je 39 pro iz vo da iz Sr bi je, na ko je se pla ća ca ri na pri­li kom uvo za u Ru si ju i sve ga 17 pro iz vo da na ko je se pla ća ca ri na pri li kom uvo za iz Ru si je u Sr bi ju. Ta ko đe, pot pi si va njem ovog Pro to ko la, u tr go vi­ni  iz me đu Sr bi je i Ru si je uve de na je mo guć nost pri me ne di ja go nal ne ku mu la ci je po re kla ro be, gde su kao stra ne uče sni ce u ku mu la ci ji po re kla ro be

14 Mar jan Bo žo vić, No va eko nom ska di plo ma ti ja, Ru si ja, str. 135.

Osnov ni prin cip Spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni sa Ru si jom je ste da je tr go vi na slo bod na, sa iz u zet kom spi ska ro ba na ko je se i da lje na pla ću je ca ri na. Na tom spi sku je 39 pro iz vo da iz Sr bi je, na ko je se pla ća ca ri na pri li kom uvo za u Ru si ju i sve ga 17 pro iz vo da na ko je se pla ća ca ri na pri li kom uvo za iz Ru si je u Sr bi ju.

Page 12: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

12

Srbija, Evropska unija, Rusija EKO NOm SKI OD NO SI SR bI jE I RU SI jE

pred vi đe ne Sr bi ja, Ka zah stan, Ru si ja i Be lo ru si ja. Ovim Pro to ko lom je okon čan pro ces uskla đi­va nja tr go vi ne Re pu bli ke Sr bi je sa Ca rin skom uni jom Ru ske Fe de ra ci je, Be lo ru si je i Ka zah sta na.

Va žno je is ta ći da se u do ma ćoj jav no sti stal no is ti cao zna čaj ovog Spo ra zu ma, od ko ga se oče­ki va lo da će omo gu ći ti po ve ća nje kon ku rent no sti pri vre de Sr bi je, po ve ća nje iz vo za i una pre đe­nje rob ne raz me ne sa ve li kim tr ži štem kao što je tr ži šte Ru ske Fe de ra ci je. Me đu tim, iako če sto po ten ci ran pre sve ga od srp skih po li ti ča ra kao je din stve ni in stru ment ko ji će Sr bi ji omo gu ći ti ubr zan eko nom ski raz voj, do me ti ovog spo ra zu ma su, na ža lost, ve o ma skrom ni, po seb no ka da je iz voz Sr bi je u pi ta nju. Obim raz me ne iz me đu Ru si je i Sr bi je za pr vih 6 me se ci 2012. go di ne iz no si 1,45 mi li jar di do la ra i ni ži je za 14,7% u po re đe nju sa istim pe ri o dom pret hod ne go di ne, pri če mu je iz voz iz Sr bi je po ras tao za oko pet pro ce na ta i vre deo je 375 mi li o na do la ra, dok je uvoz opao za oko 20 od sto u od no su na isti pe riod 2011. go di ne. Vred nost uvo za je 1,07 mi li jar di do la ra, pa je ne ga ti van sal do u tr go vi ni Sr bi je sa Ru si jom 701,2 mi li o na do la ra.15 Ru si ja je na 6. me stu na li sti ze ma lja u ko je Sr bi ja iz vo zi, dok je na pr vom me stu kao naj ve ći uvo znik u Sr bi ju. Na ru sko tr ži šte iz vo zi 648 srp skih kom pa ni ja, a 565 kom pa ni ja uvo zi ro bu iz Ru si je u Sr bi ju16. Ono što po seb no za bri nja va u tr go vin skoj raz me ni Sr bi je sa Ru skom Fe de ra ci jom je ste ni ska po kri ve nost uvo za iz vo zom ko ja tre nut no iz no si oko 35%.

Iako u po sled njih 10 go di na iz voz u Ru si ju be le ži ve o ma vi so ke sto pe ra sta (u pro se ku oko 30%), i po red to ga, vred nost iz vo za i da lje zna čaj no za o sta je za iz vo zom u Evrop sku uni ju.

Ta be la 4. Rob na raz me na Sr bi ja–Ru si ja 2002–2011. go di ne (u mi li o ni ma evra)17

Raz lo zi su broj ni, ali me đu naj zna čaj ni jim is ti če se taj da se na li sta ma pro iz vo da oslo bo đe­nih ca ri ne pri li kom iz vo za u Ru si ju ne na la ze ključ ni pro iz vo di srp ske pri vre de ko ji bi mo gli la ko da pro na đu kup ca.18 Dru go va žno ogra ni če nje je ste ni vo pro iz vod nje od re đe nih pro iz vo da ko ju mo gu da ostva re pri vred ni su bjek ti u Sr bi ji. Ta ko đe, zna čaj no je i to da su, u prak si, srp ske fir me na i la zi le na od re đe ne pre pre ke pri li kom po ku ša ja ula ska na ru sko tr ži šte (ne si gur no sti u na pla ti ro be, ote žan ula zak u tr go vin ske lan ce, itd.), a mno ge od njih ni su, isti ni za vo lju, ni ima le ade­kva tan na stup na ve o ma zah tev nom ru skom tr ži štu.

Me đu tim, jed no od ključ nih ogra ni če nja ko je ima du go roč ni ne ga tiv ni efe kat na iz voz Sr bi je je su vi so ki tro ško vi tran spor ta. Tre nut no se ro ba iz Sr bi je na ru sko tr ži šte naj vi še iz vo zi drum­skim sa o bra ća jem (95%) ko ji pred sta vlja ujed no i naj sku plji vid tran spor ta ro be. Že le znič ki tran­

15 Ta njug, 6. 8. 2012. go di ne.16 Ta njug, 15. 2. 2012. godine.17 Po da ci Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku.18 Me so, sir, še ćer, pe nu ša vo vi no, ci ga re te, gu me, tka ni ne od pa mu ka, kom pre so ri za ras hlad ne ure đa je, trak to ri i auto mo bi li.

Godina Izvoz Uvoz Pokrivenost uvoza izvozom

2002 68,10 583,88 11,66%

2003 98,55 767,48 12,84%

2004 114,75 1.047,08 10,96%

2005 170,63 1.255,58 13,59%

2006 235,58 1.607,03 14,66%

2007 337,95 1.969,43 17,16%

2008 413,25 2.619,00 15,78%

2009 262,05 1.476,68 17,75%

2010 401,03 1.617,90 24,79%

2011 594,08 1.992,83 29,81%

2012 (januar–jul) 292,96 781,25 35%

Page 13: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

13

Srbija, Evropska unija, Rusija EKO NOm SKI OD NO SI SR bI jE I RU SI jE

sport je ta ko đe ne kon ku ren tan zbog to ga što su že le znič ki stan dar di u Ru skoj Fe de ra ci ji raz li či ti od evrop skih, i to zah te va pre to var ro be na gra ni ci i do dat ne tro ško ve, a že le znič ka in fra struk­tu ra je ina če ve o ma sta ra, sla bo odr ža va na i ener get ski eks ten ziv na. Ima ju ći u vi du struk tu ru ro ba ko je se iz vo ze iz Sr bi je na ru sko tr ži šte, tro ško vi pre vo za ima ju pre sud nu ulo gu u kre i ra nju od no sa raz me ne, tj. ce nov ne kon ku rent no sti na­ših pro iz vo da na ru skom tr ži štu. Dru gim re či ma, ozbilj ni ji raz voj tr go vi ne sa Ru skom Fe de ra ci jom ne će ni bi ti mo guć bez us po sta vlja nja efi ka snog si ste ma tran spor ta. Naj e fi ka sni ji vid pre vo za ro­ba na me nje nih iz vo zu na ru sko tr ži šte u slu ča ju Sr bi je bi bio tran sport Du na vom. Raz log za ne­ko ri šće nje ovog vi da tran spor ta je ste taj da srp ski iz vo zni ci naj če šće ne ma ju do volj no ro be ko jom bi na pu ni li ka pa ci te te bar ži ko ji ma se pre vo zi ro ba (5.000 to na). Raz voj efi ka snog si ste ma tran­spor ta na Du na vu pod ra zu me va ne ko li ko či ni la ca od ko jih je naj va žni ji da se prav no re gu li še ne sme ta no ko ri šće nje vod nih pu te va za ve ći broj dr ža va iz re gi o na, raz voj in fra struk tu re mul ti­mo dal nog tran spor ta, kao i raz voj i stan dar di za ci ja flo te i dru gih ele me na ta vod nog tran spor ta. U ovom kon tek stu, Stra te gi ja Evrop ske uni je za raz voj Du nav skog re gi o na, u či joj for mu la ci ji i spro vo đe nju zna čaj no me sto za u zi ma Sr bi ja, pred sta vlja in stru ment ko ji pre sud no mo že da uti če na raz voj vod nog tran spor ta Du na vom i ti me do pri ne se ra stu rob ne raz me ne Sr bi je sa Ru­skom Fe de ra ci jom.19

Ka da su in ve sti ci je u pri vre du Sr bi je u pi ta nju, Ru si ja sa iz no som od 465 mi li o na evra u pe ri o­du 2005–2010. go di ne, za u zi ma osmo me sto na li sti ze ma lja oda kle su do la zi le stra ne di rekt ne in ve sti ci je, pre sve ga za hva lju ju ći ku po vi ni Naft ne in du stri je Sr bi je, a osta le zna čaj ni je ru ske in ve sti ci je su re a li zo va ne ku po vi nom „Be o pe tro la“, „Put ni ka“, in ve sti ci jom u „Go šu“ i Fa bri ku ba kar nih ce vi u Maj dan pe ku.

Ru si ja, za raz li ku od EU, ni je Sr bi ji do de lji va la bes po vrat nu raz voj nu po moć. Ume sto to ga, Ru­si ja je 2008. go di ne na ja vi la odo bra va nje kre di ta za že le znič ku in fra struk tu ru u Sr bi ji u iz no su od 800 mi li o na do la ra. Sred stvi ma na ve de nog kre di ta pred vi đe na je iz grad nja no ve elek trič ne pru ge s jed nim ko lo se kom iz me đu Va lje va i Lo zni ce du ge 68 ki lo me ta ra, iz grad nja i elek tri fi ka­ci ja dru gog ko lo se ka pru ge Be o grad–Pan če vo od 16 ki lo me ta ra i re kon struk ci ju srp skog de la pru ge Be o grad–Bar, du gog oko 200 ki lo me ta ra. Pred vi đe no je da u po slo vi ma ob no ve že le znič ke in fra struk tu re u Sr bi ji ru ske kom pa ni je uče stvu ju sa 70 od sto, a srp ske sa 30 od sto. Kre dit je ko­nač no odo bren u no vem bru 2012. go di ne na 20 go di na, sa ka mat nom sto pom od 4,1 od sto na go di šnjem ni vou i uz grejs pe riod od če ti ri go di ne. Na ve de ni uslo vi kre di ta su ve o ma ne po volj ni, ima ju ći u vi du da je ovaj kre dit sku plji od kre di ta ko je Sr bi ja već ot pla ću je, a ta ko đe je sku plji i od kre di ta evrop skih raz voj nih ba na ka ko ji se odo bra va ju za slič ne in fra struk tur ne pro jek te.

Po čet kom sep tem bra 2012. go di ne pot pi san je pro to kol za re a li za ci ju 300 mi li o na do la ra bu džet­ske po mo ći Sr bi ji, a upu ćen je i zah tev za do dat nih 700 mi li o na do la ra po mo ći za bu džet za na red nu go di nu. Me đu tim, još uvek ni su kre nu li raz go vo ri u ve zi sa re a li za ci jom ovog kre di ta, ta ko da je još uvek ne iz ve sno da li će on bi ti i odo bren.

Pro je kat od ko ga se u jav no sti Sr bi je naj vi še oče ku je je ste iz grad nja ga so vo da Ju žni tok ko jim bi se gas iz Ru si je tran spor to vao na tr ži šte EU i či ja de o ni ca tre ba da pro đe kroz Sr bi ju. Na ja vlje­

19 De talj ni je o ovim pi ta nji ma vi de ti u sle de ćim ra do vi ma: Alek san dar Ko va če vić, Kre i ra nje kon ku rent ske pred no sti pla ni ra­njem pro sto ra u Po du na vlju, In sti tut za ar hi tek tu ru i ur ba ni zam, ko ri šće nje re sur sa, odr ži vi raz voj i una pre đe nje pro sto ra, Be o grad, 1998. go di na; Alek san dar Ko va če vić, Prav no i ko mer ci jal no ure đe nje plov nih pu te va ra di raz vo ja no vih teh no lo gi ja plo vid be, Go di šnja kon fe ren ci ja o vod nom sa o bra ća ju, Sa o bra ćaj ni fa kul tet, Be o grad, 2000. go di na.

Naj e fi ka sni ji vid pre vo za ro ba na me nje nih iz vo zu na ru sko tr ži šte u slu ča ju Sr bi je bi bio tran sport Du na vom.

Pro je kat od ko ga se u jav no sti Sr bi je naj vi še oče ku je je ste iz grad nja ga so vo da ju žni tok ko jim bi se gas iz Ru si je tran spor to vao na tr ži šte EU i či ja de o ni ca tre ba da pro đe kroz Sr bi ju.

Page 14: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

14

Srbija, Evropska unija, Rusija EKO NOm SKI OD NO SI SR bI jE I RU SI jE / Im PlI Ka CI ja Ula SKa RU SI jE U STO

no je da će ra do vi na srp skoj de o ni ci ga so vo da Ju žni tok, du goj 411 ki lo me ta ra, po če ti u de cem­bru 2012. go di ne, a pro ce nje na vred nost ra do va je 1,9 mi li jar di evra. Pre ma na cr tu pro jek ta, ka pa ci tet ga so vo da kroz Sr bi ju iz no si će od 36 do 41 mi li jar de kub nih me ta ra go di šnje, a pro ce­nju je se da će za 25 go di na eks plo a ta ci je Sr bi ja za ra di ti na ime tran spor ta oko če ti ri mi li jar de evra, tj. 160 mi li o na evra go di šnje. Me đu tim, va žno je pod se ti ti da je Sr bi ja u pro ce su pre go vo ra za ula zak u pro je kat Ju žni tok na pra vi la krup ne ustup ke pro da jom dr žav ne kom pa ni je NIS po po vla šće noj ce ni ru skom part ne ru 2008. go di ne, dr žav noj kom pa ni ji „Ga sprom neft“, kao i da je mo ra la da se za do vo lji sa 49% uče šća u bu du ćem pred u ze ću za pro met ga sa. Na su prot to­me, Bu gar ska, čla ni ca EU od 2007. go di ne, u ovim pre go vo ri ma pro šla je mno go bo lje, sa 51% vla sni štva u bu du ćem pred u ze ću i bez dru gih eko nom skih ustu pa ka. Sr bi ja uvo zi gas iz Ru si je pre ko po sred ni ka „Ju go ros ga sa“, u ko me pre ko „Sr bi ja ga sa“ ima ma njin ski udeo od 25 od sto. Po čet kom ove go di ne, ce na pri rod nog ga sa za srp sko tr ži šte iz no si la je 478 do la ra za 1.000 kub­nih me ta ra. Ce na ga sa iz Ru si je za ze mlje EU bi la je do ove go di ne 384 do la ra, a za ovu go di nu bi će 415 do la ra.

U ci lju obez be đi va nja al ter na tiv nih sta bil nih iz vo ra snad be va nja ga som20 u bu duć no sti, od iz­u zet ne je va žno sti da Sr bi ja na sta vi da pru ža po dr šku za re a li za ci ju pro jek ta ga snog pr ste na u ju go i stoč noj Evro pi. Ga sni pr sten je idej ni pro je kat ga si fi ka ci je ju go i stoč ne Evro pe, ko ji je pred­lo ži la Ener get ska za jed ni ca sa ide jom da se iz vr ši ga si fi ka ci ja biv ših re pu bli ka SFRJ i Al ba ni je ko ri šće njem po sto je ćih ga snih si ste ma, uz iz grad nju no vih. Snab de va nje ovog pr ste na bi se vr ši lo iz vi še iz vo ra, što bi zna čaj no po ve ća lo si gur nost snab de va nja ener gi jom. U okvi ru ove ini ci ja ti ve ohra bru je či nje ni ca da je Stu di ja iz vo dlji vo sti za ga sne in ter ko nek ci je na re la ci ji Niš–Di mi trov­grad, ko je po ve zu ju Sr bi ju i Bu gar sku, već za vr še na i da je pot pi san spo ra zum o iz grad nji ga sne in ter ko nek ci je iz me đu Sr bi je i Bu gar ske.

4. Im pli ka ci ja ula ska Ru si je u Svet sku tr go vin sku or ga ni za ci ju (STO)

Rad na gru pa za pri stu pa nje Ru si je Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci ji je, na kon 18 go di na pre go­vo ra, 10. no vem bra 2011. go di ne odo bri la pa ket o pri stu pa nju Ru si je STO, ko jim će ova or ga ni­za ci ja sa da po kri va ti 97% svet ske tr go vi ne. Do nji dom ru skog par la men ta ra ti fi ko vao je pro to kol 10. ju la, a Gor nji dom 18. ju la, dok je tri da na ka sni je pred sed nik Ru si je pot pi sao za kon ko jim je ra ti fi ko van pro to kol, či me su se ste kli svi uslo vi da, 22. av gu sta 2012. go di ne, Ru si ja i zva nič no po sta ne 156. čla ni ca Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je (STO). Ru si ja je naj ve ća svet ska eko no mi ja ko ja je bi la van glo bal ne tr go vin ske or ga ni za ci je, po sle pri klju če nja Ki ne 2001. go di ne. Pri stu pa­njem STO, Ru si ja se oba ve za la da uskla di sop stve no za ko no dav stvo u obla sti tr go vi ne sa pra vi li­ma STO, kao i da otvo ri sop stve no tr ži šte za pro iz vo de iz dru gih ze ma lja. Oba ve ze Ru si je pre ma Pro to ko lu o pri stu pa nju STO uklju ču ju21:

• ne di skri mi na tor ski tret man uvo za ro be i uslu ga;• sma nje nje ca ri na i oba ve zu ju će ta rif ne ni voe;• obez be đi va nje tran spa rent no sti pri li kom spro vo đe nja tr go vin skih me ra;• ogra ni ča va nje sub ven ci ja po ljo pri vre di;• spro vo đe nje pra va in te lek tu al ne svo ji ne (IPR) stra nih no si la ca tih pra va;• za bra na uslo vlja va nja po se do va njem lo kal nog sa dr ža ja i dru gim in ve sti ci o nim me ra ma ko je

ogra ni ča va ju uvoz pro iz vo da, i• otva ra nje mo guć no sti stra nim fir ma ma da uče stvu ju kao po nu đa či u jav nim na bav ka ma.

20 Po red Ju žnog to ka, u ne po sred nom okru že nju Sr bi je pla ni ra se iz grad nja još ne ko li ko re gi o nal nih ga snih pro je ka ta ko ji ima ju za cilj tran sport ga sa iz Azer bej dža na na tr ži šte EU. Ti pro jek ti su NA BU KO i TAP­IAP (Trans Adri a tic Pi pla ne – Ionian Adri a tic Pi pla ne)21 http://www.wto.org/en glish/news_e/news11_e/acc_rus_10nov11_e.htm

Page 15: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

15

Srbija, Evropska unija, Rusija Im PlI Ka CI ja Ula SKa RU SI jE U STO

U pri stu pa nju STO, Ru si ja se ta ko đe oba ve zu je na pri hva ta nje pro ce du ra STO za re ša va nje spo ro va. Sa dru ge stra ne, Ru si ja će uče stvo va ti u ob li ko va nju i spro vo đe nju pra vi la me đu na rod­ne tr go vi ne ko ji ma se re gu li še, ka ko je na ve de no, 97% svet ske tr go vi ne. Osim to ga, oče ku je se da će član stvo u STO do pri ne ti da Ru si ja po sta ne još atrak tiv ni ja lo ka ci ja za stra ne in ve sti to re, što bi mo glo po ve ća ti eko nom ski rast Ru si je. Stu pa njem u član stvo u STO, tr go vin ski od no si iz me đu Ru si je i nje nih me đu na rod nih part ne ra će bi ti vi še pred vi di vi i sta bil ni ji, što će ta ko đe ima ti po zi ti van efe kat na eko nom ski rast ru ske pri vre de.

Što se ti če sni že nja pro seč nog ca rin skog op te­re će nja na uvoz ro ba, ula skom Ru si je u STO će se uvo zne ca ri ne u Ru si ji spu sti ti sa tre nut nih 10% na pro seč nih 7,8%. Pro seč no ca rin sko op te re će­nje za po ljo pri vred ne pro iz vo de će iz no si ti 10,8%, što je ni že od tre nut nog pro se ka od 13,2%. Mak si mal no pro seč no ca rin sko op te re će nje za pro iz vo de pre ra đi vač ke in du stri je bi će 7,3% na­spram tre nut nih 9,5% . Ru si ja je ra ti fi ka ci jom Pro to ko la pri sta la da sni zi ca ri ne ši ro kog spek tra pro iz vo da. Pro seč ne ca ri ne po sle pu ne pri me ne do go vo re nih sni že nja ca ri na će bi ti22:

• 14,9% za mleč ne pro iz vo de (tre nut na ca ri na 19,8%)• 10,0% za ži ta ri ce (tre nut na ca ri na 15,1%)• 7,1% za ulja ri ca ma, ma sti i ulja (tre nut na ca ri na 9,0%)• 5,2% za he mi ka li je (tre nut na ca ri na 6,5%)• 12,0% za auto mo bi le (tre nut na ca ri na 15,5%)• 6,2% za elek trič ne ma ši ne (tre nut na ca ri na 8,4%)• 8,0% za dr vo i pa pir (tre nut na ca ri na 13,4%)

Da tu mom pri stu pa nja Ru si je STO, po če će pri me na do go vo re nih sni že nih ca ri na za vi še od jed ne tre ći ne na ci o nal nih ca rin skih li ni ja, dok će za če tvr ti nu pro iz vo da uma nje nje ca ri na bi ti iz vr še no u ro ku od tri go di ne. Naj du ži pe riod pri me ne sni že nih ca ri na je 8 go di na za svi nje ti nu, za tim 7 go di na za mo tor na vo zi la, he li kop te re i ci vil ne avi o ne.

Va žno je is ta ći da, stu pa njem u član stvo STO, Ru si ja pre u zi ma oba ve zu da će pri li kom pri me­ne pre fe ren ci jal nih tr go vin skih spo ra zu ma, po što va ti od red be Spo ra zu ma STO bez raz li ko va nja iz me đu onih spo ra zu ma ko ji su već na sna zi u mo men tu pri stu pa nja STO i onih ko ji će stu pi ti na sna gu u bu duć no sti.

Što se ti če uti ca ja ula ska Ru si je u STO na Sr bi­ju, va žno je na gla si ti ne ko li ko stva ri. Pr vo, tre ba re ći da će sa na ve de nim uma nje njem pro seč nih ca rin skih op te re će nja za uvoz pro iz vo da u Ru si­ju, pro iz vo di iz Sr bi je bi ti iz lo že ni ve ćoj ce nov­noj kon ku ren ci ji ne go što je to do sa da bio slu čaj. Zbog to ga se mo že oče ki va ti da skrom ni re zul ta ti u rob noj raz me ni sa Ru si jom uđu u pe riod stag­na ci je ili pa da. Kao pri mer za ilu stra ci ju mo že po slu ži ti glav ni iz vo zni adut Sr bi je, sve ža ja bu ka, na ko ju je ula skom Ru si je u STO sni že na ca ri na na uvoz iz ze ma lja čla ni ca STO sa 0,1 evra po ki lo gra mu na 0,06 evra od mah po stu pa nju u član stvo, a do 2017. go di ne će ca ri na bi ti do dat no sni že na na 0,03 evra. Ovu či nje ni cu će sva ka ko is ko ri sti ti naj ve ći svet ski pro iz vo đa či ja bu ka Ki­na, Fran cu ska i Či le i ce nov nom kon ku rent no šću zna čaj no uti ca ti na obim iz vo za srp skih ja bu ka na tr ži šte Ru ske Fe de ra ci je.

Ta ko đe, za bri nja va či nje ni ca da Ru si ja to kom pre go vo ra sa STO ni je pri ja vi la po sto ja nje tr­go vin skog spo ra zu ma sa Sr bi jom (ni Sr bi ja ni je pri ja vi la po sto ja nje ovog spo ra zu ma STO), što mo že da iza zo ve ne ga tiv ne po sle di ce po iz voz Sr bi je na ru sko tr ži šte. U ova kvoj si tu a ci ji, Ru si ja mo že jed no stra no da ot ka že pri me nu de la ili či ta vog spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni sa Sr bi jom

22 Iz vor: http://www.wto.org/en glish/news_e/news11_e/acc_rus_10nov11_e.htm

Uma nje njem pro seč nih ca rin skih op te re će nja za uvoz pro iz vo da u Ru si ju, pro iz vo di iz Sr bi je bi ti iz lo že ni ve ćoj ce nov noj kon ku ren ci ji ne go što je to do sa da bio slu čaj.

Ula skom Ru si je u STO će se uvo zne ca ri ne u Ru si ji spu sti ti sa tre nut nih 10% na pro seč nih 7,8%.

Page 16: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

16

Srbija, Evropska unija, Rusija Im PlI Ka CI ja Ula SKa RU SI jE U STO

u slu ča ju da ne ka od ze ma lja čla ni ca STO po kre ne po stu pak pred or ga ni ma STO zbog ne ra vro­prav nog tret ma na nji ho vih pro iz vo da usled pri me ne spo ra zu ma sa Sr bi jom, či je po sto ja nje ni je pre do če no čla ni ca ma STO. Ot ka zi va nje pri me ne de la ili ce log spo ra zu ma sa Sr bi jom ne bi bio pro blem za Ru si ju, ima ju ći u vi du da ovaj spo ra zum ni je ni ra ti fi ko van u ru skoj Du mi, ta ko da on prav no ni je ni oba ve zu ju ći za Ru si ju. Ova kvo sta nje stva ri pro iz vo di ve li ke do dat ne ri zi ke pre sve ga za srp ske kom pa ni je ko je mo žda ima ju na me ru da deo pro iz vod nje pla si ra ju na ru sko tr ži šte.

Page 17: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

17

Srbija, Evropska unija, Rusija za KljUč Na Raz ma TRa Nja I PRE PO RU KE

5. Za ključ na raz ma tra nja i pre po ru ke

Sr bi ja je ma la, eko nom ski, po li tič ki i voj no sla ba dr ža va, u ko joj tran zi ci ja tra je pre du go. Spolj­no po li tič ko opre de lje nje Sr bi je za član stvo u EU pro iz vod je pro ce ne da je pu na in te gra ci ja u Evrop sku uni ju naj bo lji okvir za di na mi čan raz voj, mo der ni za ci ju i za šti tu na ci o nal nih in te re sa ze mlje. Ko li ko god je po li tič ka di men zi i ja i ce na ove in te gra ci je da nas pred met spo re nja u srp­skoj po li tič koj i ši roj jav no sti, eko nom ski ar gu men ti se mo ra ju uzi ma ti kao pri mar ni. Do ko je me re se oni za ne ma ru ju, naj bo lje go vo re na la zi is tra ži va nja jav nog mnje nja.

Upr kos kri zi, EU je ključ ni tr go vin ski i in ve sti ci o ni part ner Sr bi je. SSP je omo gu ćio da srp ski iz vo zni ci ima ju slo bo dan pri stup tr ži štu EU od po la mi li jar di sta nov ni ka. Obim tr go vin ske raz­me ne i do bit srp ske pri vre de od li be ra li za ci je tr ži šta EU usled pri me ne SSP bi bi la još ve ća da su is ko ri šće ne kvo te za iz voz po ljo pri vred nih pro iz vo da (te le ti na, ri ba i vi no). Da lje po ve ća nje obi ma tr go vin ske raz me ne iz me đu Sr bi je i EU nu žno na me će i pi ta nje ja ča nja kon ku rent no sti srp ske pri vre de ka ko bi se ona mo gla no si ti sa kon ku rent skim pri ti sci ma na tr ži štu EU. Uko li ko Sr bi ja od u sta ne od pro ce sa in te gra ci ja u EU, tj. od na ve de nih in stru me na ta za ja ča nje kon ku­rent no sti, pro ces mo der ni za ci je do ma će pri vre de i ja ča nje kon ku rent no sti bi bio da le ko te ži i ne iz ve sni ji.

Jed na od prak tič nih po sle di ca ula ska Sr bi je u Evrop sku uni ju je ste pre sta nak va že nja Spo ra zu­ma o slo bod noj tr go vi ni sa Ru skom Fe de ra ci jom. Me đu tim, ta či nje ni ca ne će do ve sti do eko nom­skih gu bi ta ka za pri vre du Sr bi je i to iz ne ko li ko raz lo ga. Pr vo, even tu al nim ula skom u EU, Sr bi ja će sa Ru si jom po slo va ti pod uslo vi ma ko ji su de fi ni sa ni Spo ra zu mom o part ner stvu i sa rad nji EU–Ru si ja, ko ji je na sna zi od 1997. go di ne. Do ula ska Sr bi je u EU bi će sklo pljen no vi stra te ški spo ra zum iz me đu EU i Ru si je, ko jim će do dat no li be ra li zo va ti me đu sob nu tr go vi nu i či ji će pot­pi snik auto mat ski po sta ti i Sr bi ja. Dru go, pret hod na ana li za je po ka za la da Spo ra zum o slo bod­noj tr go vi ni Sr bi je sa Ru si jom, na ža lost, ni je pro iz veo na ja vlji va ne re zul ta te za pri vre du Sr bi je, a či nje ni ca da je Ru si ja ove go di ne po sta la čla ni ca STO do dat no će sma nji ti nje gov zna čaj. Do even tu al nog ula ska Sr bi je u EU, Ru si ja će zbog pre u ze tih oba ve za član stvom u STO zna čaj no sma nji ti ca rin sko op te re će nje za sve čla ni ce STO, ta ko da Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni, uko­li ko i ne bu de jed no stra no uki nut, ne će obez be di ti po seb nu kon ku rent sku po zi ci ju za pri vre du Sr bi je. Sa dru ge stra ne, srp ski uvoz iz Ru si je naj ve ćim de lom či ne stra te ške si ro vi ne – naf ta i pri rod ni gas – i ta či nje ni ca se do sta ko ri sti kao ključ ni do kaz da je po treb na što ve ća eko nom ska in te gra ci ja sa Ru si jom. Ka da je reč o uvo zu ener ge na ta, ko ji či ne i naj zna čaj ni ji deo uvo za Sr bi je, i o nji ho vom tran spor tu od Ru si je do Sr bi je, ula skom Sr bi je u EU, re žim uvo za naf te i ga sa ne bi bio pro me njen (ca ri na EU na uvoz naf te i ga sa iz Ru si je je 0%). Sa dru ge stra ne, ma lo pa žnje se po sve ću je či nje ni ci da se te si ro vi ne ne po kla nja ju, već da se nji ma slo bod no tr gu je po svet skoj tr ži šnoj ce ni. Da kle, sa ma njim ili ve ćim ste pe nom eko nom ske in te gra ci je sa Ru skom Fe de ra ci­jom, ta bi se ro ba ku po va la po is toj ili slič noj ce ni. Ono što je ve o ma va žno za Sr bi ju je ste da, po red uče šća u iz grad nji ga so vo da Ju žni tok, u ci lju obez be đi va nja al ter na tiv nih sta bil nih iz vo ra snad be va nja ga som u bu duć no sti, na sta vi da pred u zi ma ak tiv no sti u pro ce su re a li za ci je pro jek ta ga snog pr ste na u ju go i stoč noj Evro pi.

Na kra ju, tre ba is ta ći da je ve o ma va žno i ko ri sno za Sr bi ju da da lje una pre đu je eko nom ske od no se sa Ru si jom, ali je neo p hod no da Vla da Sr bi je ra ci o nal ni je sa gle da va eko nom ske in te re­se ze mlje i objek tiv ne pre pre ke za in ten ziv ni ji raz voj eko nom skih od no sa, a da u tom pro ce su iz be ga va po li ti za ci ju is klju či vo eko nom skih ka te go ri ja ko je re gu li šu eko nom ske od no se dve ju ze ma lja.

Na osno vu iz lo že ne ana li ze, de fi ni sa ne su sle de će pre po ru ke za Vla du Re pu bli ke Sr bi je, sa ci­ljem da una pre de eko nom sku sa rad nju Sr bi je sa EU i Ru skom Fe de ra ci jom, a ti me i du go roč ni eko nom ski raz voj Sr bi je u sa da šnjem ge o po li tič kom kon tek stu u ko me se ze mlja na la zi.

1. Na sta vi ti pro ces evrop skih in te gra ci ja Sr bi je i uči ni ti sve ka ko bi se stvo ri li uslo vi za ot­po či nja nje pre go vo ra o član stvu Sr bi je sa EU.

Pro ces evrop skih in te gra ci ja, po red po ve ća nja obi ma tr go vin ske raz me ne iz me đu EU i Sr bi je, uti ca će ja ča njem kon ku rent no sti srp ske pri vre de i na po ve ća nje iz vo za Sr bi je na tr ži šte EU, pa

Page 18: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

18

Srbija, Evropska unija, Rusija za KljUč Na Raz ma TRa Nja I PRE PO RU KE

i na tr ži šte Ru ske Fe de ra ci je. Is ku stva ze ma lja cen tral ne i is toč ne Evro pe, ko je su u pret hod noj de ce ni ji pri stu pi li EU, po ka za la su da efek tiv no ko ri šće nje raz voj ne bes po vrat ne po mo ći EU i har mo ni zo va nje do ma ćeg za ko no dav stva sa za ko no dav stvom EU pred sta vlja naj e fi ka sni ji mo del za re for mu dru štva i ja ča nje kon ku rent no sti do ma će pri vre de. Ve o ma je va žno is ta ći da je di ni na čin da Sr bi ja uve ća sop stve ni iz voz i na ru sko tr ži šte, u uslo vi ma li be ra li za ci je tr ži šta Ru si je pre ma ostat ku sve ta kao po sle di ce nje nih oba ve za iz član stva u STO, je ste da se una pre di kon­ku rent nost pri vre de Sr bi je.

2. Hit no iz ra di ti stra te gi ju i pro gram me ra re in du stri ja li za ci je ze mljeStruk tu ra iz vo za Sr bi je po ka zu je pra vo sta nje srp ske pri vre de, na ro či to lo še sta nje u in du stri ji,

nje nu sla bu raz vi je nost i re la tiv no sla bu kon ku rent nost u pro iz vod nji ro be vi so kog ste pe na ob­ra de i do dat ne vred no sti. Je di ni na čin da se na ve de no sta nje pro me ni je ste hit no ot po či nja nje pro ce sa re in du stri ja li za ci ja ze mlje. Osno va no ve in du strij ske po li ti ke Sr bi je tre ba da se za sni va na spro vo đe nju struk tur nih re for mi i in ve sti ci ja u sve vi do ve in fra struk tu re. Ta ko đe neo p hod no je zna čaj no po ve ća ti bu džet ska sred stva za is tra ži va nje i raz voj kao i obra zo va nje. I u ovom slu­ča ju, pro ces evrop skih in te gra ci ja pred sta vlja ne za men ljiv okvir za efi ka sno spro vo đe nje po li ti ke re in du stri ja li za ci je ze mlje.

3. Pred u ze ti sve neo p hod ne me re po dr ške po ljo pri vre di ka ko bi se is ko ri sti li po ten ci ja li ko je pru ža SSP i Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni sa Ru skom Fe de ra ci jom u iz vo zu po ljo­pri vred nih pro iz vo da.

Ve li ki pro blem pred sta vlja ne mo guć nost na še po ljo pri vre de da is ko ri sti sve pre fe ren ci ja le za iz voz u EU. Po da ci o is ko ri šće no sti kvo ta za iz voz te le ćeg me sa (baby be ef) u EU po ka zu ju da se zbog to ga do de lje ne kvo te iz go di ne u go di nu sma nju ju. Po red to ga, po da ci o is ko ri šće no sti kvo­ta za bes ca rin ski iz voz vi na i ri be ta ko đe po ka zu ju da ni ove kvo te ni su u pot pu no sti is ko ri šće­ne. Ta ko dje od re đe ni asor ti man po ljo pri vred nih pro iz vo da ima mo guć nost pla sma na na tr ži šte Ru si je, ali u tre nut nim ko li či na ma u ko ji ma se pro iz vo de ti pro iz vo di ni su kon ku rent ni na ovom tr ži štu. Ima ju ći u vi du po ten ci jal Sr bi je u po ljo pri vred noj pro iz vod nji, ova kvi gu bi ci bi mo ra li da bu du spre če ni u bu duć no sti.

4. Pred u ze ti spe ci fič ne me re za una pre đe nje obi ma srp skog iz vo za na tr ži šte Ru ske Fe de­ra ci je

Pr va ak tiv nost ko ju bi bi lo neo p hod no pred u ze ti je ste sma nje nje ri zi ka za srp ske pri vred ni ke ko ji iz vo ze ili pla ni ra ju da po kre nu in ve sti ci o nu ak tiv nost ka ko bi uspe šno iza šli na ru sko tr ži šte, od jed no stra nog pre stan ka va že nja Spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni sa Ru skom Fe de ra ci jom. Iako je Vla da Ru si je po sla la Spo ra zum na ra ti fi ka ci ju Dr žav noj du mi u av gu stu 2001. go di ne, do ovog tre nut ka on ni je ra ti fi ko van. Ima ju ći u vi du da je iz me đu srp ske i ru ske stra ne us po sta vljen stal ni di ja log po pi ta nju eko nom ske sa rad nje, neo p hod no je tra ži ti od ru ske stra ne da ko nač no ra ti fi ku je Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni sa Sr bi jom. Ovo pi ta nje po seb no do bi ja na va žno sti zbog za bri nja va ju će či nje ni ce da Ru si ja to kom pre go vo ra sa STO ni je pri ja vi la po sto ja nje tr go­vin skog spo ra zu ma sa Sr bi jom (ni Sr bi ja ni je pri ja vi la po sto ja nje ovog spo ra zu ma STO). U ova­kvoj si tu a ci ji, Ru si ja mo že jed no stra no da ot ka že pri me nu de la ili či ta vog spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni sa Sr bi jom u slu ča ju da ne ka od ze ma lja čla ni ca STO po kre ne po stu pak pred or ga ni ma STO zbog ne rav no prav nog tret ma na nji ho vih pro iz vo da usled pri me ne spo ra zu ma sa Sr bi jom, a či je po sto ja nje ni je pre do če no čla ni ca ma STO.

Dru ga ak tiv nost ko ja mo že zna čaj no da una pre di iz voz na ru sko tr ži šte je ste raz voj efi ka snog si ste ma tran spor ta na Du na vu, kao naj de lo tvor ni jeg za ro bu iz Sr bi je, ko ji pod ra zu me va ne ko­li ko či ni la ca, a naj va žni ji je da se prav no re gu li še ne sme ta no ko ri šće nje vod nih pu te va za ve ći broj dr ža va iz re gi o na, raz voj in fra struk tu re mul ti mo dal nog tran spor ta, kao i raz voj i stan dar di­za ci ja flo te i dru gih ele me na ta vod nog tran spor ta. U ovom kon tek stu, Stra te gi ja Evrop ske uni je za raz voj Du nav skog re gi o na, u či joj for mu la ci ji i spro vo đe nju zna čaj no me sto za u zi ma Sr bi ja, pred sta vlja in stru ment ko ji pre sud no mo že da uti če na raz voj vod nog tran spor ta Du na vom i ti­me do pri ne se ra stu rob ne raz me ne Sr bi je i sa EU i sa Ru skom Fe de ra ci jom.

Page 19: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

19

Srbija, Evropska unija, Rusija za KljUč Na Raz ma TRa Nja I PRE PO RU KE

5. Pred u ze ti sve neo p hod ne ak tiv no sti za di ver si fi ka ci ju iz vo ra snab de va nja Sr bi je ga som kroz uče šće u iz grad nji ga snog pr ste na u ju go i stoč noj Evro pi

Po red iz grad nje ga so vo da Ju žni tok kao jed nog iz u zet no va žnog in fra struk tur nog pro jek ta za na šu ze mlju, Sr bi ja tre ba da stra te ški raz mi šlja i o al ter na tiv nim sta bil nim iz vo ri ma snab de va­nja ga som u bu duć no sti. Sto ga je od iz u zet ne va žno sti da Sr bi ja na sta vi sa ak tiv no sti ma neo p­hod nim za re a li za ci ju pro jek ta ga snog pr ste na u ju go i stoč noj Evro pi i po ve zi va nja sa su sed nim ze mlja ma. Jed na od de o ni ca ga snog pr ste na, za či ju iz grad nju je već pot pi san ugo vor, je ste in­ter ko nek ci ja ga snih in sta la ci ja Sr bi je i Bu gar ske, ko ja tre ba da ide od Ni ša pre ko Di mi trov gra da ka So fi ji. Ga sne in ter ko nek ci je sa su se di ma bi tre ba lo da omo gu će Sr bi ji sta bil no al ter na tiv no snad be va nje ga som iz dru gih iz vo ra ga sa što će po ve ća ti ener get sku bez bed nost ze mlje u bu­duć no sti.

Page 20: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

20

Srbija, Evropska unija, Rusija lITERaTURa

Literatura

1. Baza podataka na sajtu Republičkog zavoda za statistiku http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/2. Cr no mar ko vić, Ja smi na, Pre gled spolj no tr go vin ske rob ne raz me ne Re pu bli ke Sr bi je u pe ri o du 1988

–2009. go di ne, Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku.3. Kan ce la ri ja za evrop ske in te gra ci je Vla de Re pu bli ke Sr bi je, In for ma ci ja o od no si ma Sr bi je i

Evrop ske uni je i nji ho va per spek ti va u 2012. go di ni, http://www.se io.gov.rs/upload/do cu ments/na ci o nal na_do ku men ta/in fo_od no si_sr bi je_eu/in fo_od no si_sr bi je_eu.pdf, ja nu ar 2012.

4. Ko va če vić, Alek san dar, Kre i ra nje kon ku rent ske pred no sti pla ni ra njem pro sto ra u Po du na vlju, In­sti tut za ar hi tek tu ru i ur ba ni zam, ko ri šće nje re sur sa, odr ži vi raz voj i una pre đe nje pro sto ra, Be o grad, 1998.

5. Ko va če vić, Alek san dar, Prav no i ko mer ci jal no ure đe nje plov nih pu te va ra di raz vo ja no vih teh no lo gi ja plo vid be, Go di šnja kon fe ren ci ja o vod nom sa o bra ća ju, Sa o bra ćaj ni fa kul tet, Be o grad, 2000.

6. Ko va če vić, Alek san dar, The Po ten tial Con tri bu tion of Na tu ral Gas to Su sta i na ble De ve lop ment in So uth Eastern Euro pe, Ox ford In sti tu te for Energy Stu di es, 2007.

7. Ko va če vić, Alek san dar, Trans Re gi o nal Tran sport Ro u tes In vol ving Ser bia & Mon te ne gro, Pu blic Works Mi ni stry of Italy, Auto no mo us Re gion of Fri u li – Ve ne zia Gi u lia, Uni ver sity of Tri e ste, In ter na ti o nal Adri a tic Con fe ren ce Pro ce e dings, July 1999.

8. Ro berts, Mic hael, We hr he im, Pe ter, Re gi o nal Tra de Agre e ments and WTO Ac ces sion of CIS Co un tri­es, In ter na ti o nal trends, IN TER E CO NO MICS, No vem ber/De cem ber 2001.

9. No va eko nom ska di plo ma ti ja, Eko nom ska di plo ma ti ja i pri bli ža va nje Sr bi je EU, gru pa auto ra, CI VIS, Be o grad 2012.

10. Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku, Sta ti stič ki ka len dar Re pu bli ke Sr bi je 2012, Be o grad, 2012.11. Spo ra zum iz me đu Sa ve zne Vla de SR Ju go sla vi je i Vla de Ru ske Fe de ra ci je.12. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, http://www.siepa.gov.rs/site/sr/home/2/sporazumi/eu/13. Vodič kroz EU politike. Trgovina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011.14. Za kon o po tvr đi va nju pro to ko la iz me đu Vla de Re pu bli ke Sr bi je i Vla de Ru ske Fe de ra ci je o

iz u ze ci ma iz re ži ma slo bod ne tr go vi ne uz spo ra zum iz me đu Sa ve zne Vla de Sa ve zne Re pu­bli ke Ju go sla vi je i Vla de Ru ske Fe de ra ci je o slo bod noj tr go vi ni iz me đu Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je i Ru ske Fe de ra ci je od 28. av gu sta 2000. go di ne (Sl. gla snik RS – Me đu na rod ni ugo vo ri, br. 105/2009)

Internet stranice

1. http://siepa.gov.rs/sr/index/sporazumi/rusija.html2. http://setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/hr/features/setimes/features/2012/02/24/

feature­023. www.seio.gov.rs4. http://www.scribd.com/dljuljanovic/d/53288922/10­ODNOSI­SRBIJE­I­EU­DA­LI­JE­

MOGLO­BR%C5%BDE5. http://ec.europa.eu/trade/creating­opportunities/bilateral­relations/countries/russia/6. http://www.mpt.gov.rs/articles/view/115/1411/index.html?menu_id=577. http://www.mpt.gov.rs/articles/view/115/1411/index.html?menu_id=57#_ftnref1 8. http://www.freshfruitportal.com/9. http://www.mena.rs/cms/index.php?option=com_content&view=article&id=164:potpisan­

protokol­izmeu­srbije­i­ruske­federacije­o­izuzecima­iz­reima­slobodne­trgovine&catid=47:vesti&Itemid=50&lang=sr

10. http://www.tanjug.rs/news/30935/export­to­russia­up­57­percent­­deficit­still­high.htm11. http://www.portalanalitika.me/ekonomija/vijesti/67784­tri­anse­za­gasifikaciju­crne­gore.html12. http://www.wto.org/english/news_e/news11_e/acc_rus_10nov11_e.htm

Page 21: Srbija, Evropska unija, Rusija - arhiva.emins.orgarhiva.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Knezevic_Ivanovic_Gajic... · 3 Ivan Knežević* Mihailo Gajić** Kristina Ivanović***

Srbija, Evropska unija, Rusija– analiza ekonomskih odnosa –

IzdavačEvropski pokret u SrbijiKralja Milana 31Beogradwww.emins.org

Za izdavača Maja Bobić

AutoriIvan KneževićMihailo GajićKristina Ivanović

Urednikdr Vladimir Pavićević, predsednik Istraživačkog foruma

Izvršni uredniciJelena RibaćAleksandar Bogdanović

Lektura i korekturaVesna Pravdić

DizajnDunja Šašić

ISBN 978­86­82391­88­3

Beograd, decembar 2012.

Rad Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji finansijski podržava Fondacija za otvoreno društvo iz Budimpešte.

Mišljenja i stavovi izraženi u ovom radu predstavljaju stavove autora, članova Istraživačkog foruma, i ne odražavaju neophodno i zvanične stavove Fondacije za otvoreno društvo.


Recommended