Transcript
Page 1: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

ОКВИРНИ ПРОГРАМ И ЛИТЕРАТУРА ЗА ПОЛАГАЊЕ СТРУЧНОГ ИСПИТА ИЗ ОБЛАСТИ ПРОСТОРНОГ

ПЛАНИРАЊА ОКВИРНИ ПРОГРАМ ЗА ПОЛАГАЊЕ СТРУЧНОГ ИСПИТА САСТОЈИ СЕ ИЗ :

I ОПШТЕГ ДЕЛА И

II. ПОСЕБНОГ ДЕЛА ИСПИТА.

I. ОПШТИ ДЕО ИСПИТА: 1. Уставно уређење земље 2. Радни односи 3. Управни поступак

II. ПОСЕБНИ ДЕО ИСПИТА:

1. Писмени део испита (писмено образложење стручног рада или израда писменог стручног рада на задату тему)

2. Усмени део:

2.1. Одбрана рада 2.2. Провера знања техничких прописа, норматива, стандарда и других прописа

Page 2: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

1) Закон о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/09 и 81/09 – исправка):

Обавеза познавања Закона у целости са акцентом на поглавља о просторном и урбанистичком планирању и грађевинском земљишту. Поред Закона обавезно је познавање (у целости) Правилника о садржини, начину и поступку израде планских докумената ("Службени гласник РС", бр. 31/2010 и бр. 55/2010).

2) Закон о јавним путевима ("Службени гласник РС", бр. 101/05 и 123/07):

Потребно је познавање основних одредби те поглавље IV Заштита јавних путева, од члан 27. до члана 33. и поглавље VI Посебни услови изградње и реконструкције јавних путева до члана 85.

3) Закон о превозу у друмском саобраћају ("Службени гласник РС", бр. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05 и 62/06):

Потребно упознавање са основним одредбама – поглавље I.

4) Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима ("Службени гласник РС", број 41/09):

Потребно познавање основних одредби – поглавље I.

5) Закон о железници ("Службени гласник РС", број 18/05):

Потребно познавање основних одредби – поглавље I, део поглавља II, под тачком 5. Изградња – реконструкција и модернизација; тачком 6. Одржавање; тачка 7. Заштита железничке инфраструктуре и тачка 9. Градска железница, туристичко-музејска железница, метро и жичара.

6) Закон о ваздушном саобраћају ("Службени лист СРЈ", бр. 12/98, 5/99, 38/99, 44/99, 73/00, и 70/01 и "Службени гласник РС", број 101/05):

Основне одредбе – глава прва и глава шеста – аеродроми од члана 99. до члана 102.

7) Закон о ваздухопловним пристаништима ("Службени гласник СРС", број 28/75):

Одредбе од члана 9. до члана 11.

8) Закон о државном премеру и катастру ("Службени гласник РС", број 72/09):

Глава прва основне одредбе, глава друга – стручни послови и послови државне управе и глава дванаест – геодетски радови у инжењерско-техничким областима.

9) Закон о пољопривредном земљишту ("Службени гласник РС", бр. 62/06, 65/08 и 41/09) – уређење пољопривредног земљишта, основи уређења и коришћења:

Глава прва – основне одредбе; глава друга – планирање заштите уређења и коришћења пољопривредног земљишта и глава трећа – заштита пољопривредног земљишта.

10) Закон о водама ("Службени гласник РС", бр.30/10) – водни режим:

Page 3: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

I Основне одредбе; глава друга – водно добро; глава трећа – водни објекти и глава шест – забране, ограничење права и обавезе власника и корисника водног земљишта и водних објеката.

11) Закон о шумама ("Службени гласник РС", бр.30/10) – газдовање шумама:

Глава један – основне одредбе; глава два – очување шума, глава три – планирање.

12) Закон о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 135/04, 36/09 и 72/09):

Потребно је познавање Закона у целости.

13) Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", број 135/04):

Пожељно је познавање Закона у целости, а нарочито глава два – поступак стратешке процене.

14) Закон о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", бр. 135/04 и 36/09):

Познавање поглавља I – Основне одредбе.

15) Закон о културним добрима ("Службени гласник РС", број 71/94):

Потребно познавање Закона у целини.

16) Закона о електронским комуникацијама ("Службени гласник РС", број 44/10):

Из овог Закона потребно је познавање поглавља I – основне одредбе, поглавља VII – електронске комуникационе мреже, припадајућа средства, електронска комуникациона опрема и терминална опрема; поглавља VIII – право службености и заједничког коришћења.

17) Закон о енергетици ("Службени гласник РС", број 84/04):

Поглавље I – основне одредбе; поглавље II – енергетска политика и планирање развоја енергетике; поглавље IV – тржиште и конкурентност на тржишту енергије од члана 25. до члана 34; поглавље VIII – заштита енергетских објеката; поглавља од IX до XIII – само узети на знање шта је предмет регулисања овог Закона.

18) Закон о безбедности и здрављу на раду ("Службени гласник РС", број 101/05):

Потребно познавање главе један – основне одредбе и главе два – превентивне мере.

19) Закон о заштити од пожара ("Службени гласник РС", број 111/09): Глава један – опште одредбе; глава три – мере заштите од пожара са акцентом на члан 10. и члан 29.

20) Закон о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима ("Службени гласник СРС", бр. 44/77, 45/85 и 18/89 и "Службени гласник РС", бр. 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05):

Потребно је само имати у виду шта се овим Законом регулише а обратити пажњу на чланове 1, 2, 5, 12, 14 и 21.

Page 4: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

21) Закон о цевоводном транспорту гасовитих и течних угљоводоника и дистрибуцији гасовитих угљоводоника ("Службени гласник РС", број 104/09):

Поглавље I – уводне одредбе, поглавље II – услови за безбедан и несметан цевоводни транспорт гасовитих и течних угљоводоника и дистрибуцију гасовитих угљоводоника, тачка 1. Пројектовање и изградња.

22) Закон о стандардизацији ("Службени гласник РС", број 36/09):

Глава један – основне одредбе и праћење конкретних стандарда који се доносе за поједине области.

23) Закон о експропријацији ("Службени гласник РС", бр. 53/95, 16/01, 23/01 и 20/09):

Глава један – основне одредбе; глава два – утврђивање јавног интереса; глава четири – поступак експропријације са акцентом на члан 27. и глава пет – посебан поступак за експропријацију на подручјима захваћеним елементарним непогодама већег обима.

24) Други прописи, правилници, нормативи и стандарди из области из које кандидат полаже стручни испит.

Поред прописа изричито наведених у Правилнику о условима,програму и начину полагања стручног испита...(Сл.Гласник РС бр.4/2010 и 21/2010) потребна су познавања и следећих прописа:

25) Закон о заштити природе ("Службени гласник РС", број 36/2009):

Глава један – основне одредбе; глава два – заштита природе, глава три – заштићена природна добра; глава четири – поступак проглашавања заштићених природних добара и глава пет – управљање и коришћење заштићених подручја са акцентом на члан 55.

26) Закон о заштити од буке у животној средини ("Службени гласник РС", број 36/2009):

Глава један – основне одредбе; глава два – субјекти заштите животне средине од буке и глава три – мере и услови заштите од буке у животној средини.

27) Закон о управљању отпадом ("Службени гласник РС", број 36/2009):

Глава један – основне одредбе; глава три – планирање и управљање отпадом и глава шест – организовање управљања отпадом.

28) Закон о одбрани ("Службени гласник РС", број 104/09 – пречишћен текст):

Глава један – основне одредбе; глава шест – поглавље "Посебне обавезе у изградњи објеката"; члан 68. и члан 113. став 1. тачка 4.

29) Закон о ванредним ситуацијама ("Службени гласник РС", број 11/2009):

Page 5: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Поглавље један – основне одредбе; поглавље седам – цивилна заштита са акцентом на одредбама чланова 55, 55. и члана 60. до 67. Закона.

2.2.2 Уредбе и одлуке

30) Уредба о објектима и рејонима од посебног значаја за одбрану Републике Србије ("Службени гласник РС", број 18/92):

У целости.

31) Одлука о врстама инвестиционих објеката и просторних урбанистичких планова значајних за одбрану земље ("Службени лист СРЈ ", број 39/95).

2.2.3 Правилници

1) Правилник о начину одређивања и одржавање зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања ("Службени гласник РС", број 92/2008);

2) Правилник о критеријумима за одређивање накнаде у поступцима легализације, критеријумима за објекте за које се не може накнадно издати грађевинска дозвола, као и о садржини техничке документације и садржини и начину издавања грађевинске и употребне дозволе за објекте који су предмет легализације (Сл. гласник РС, бр. 89/2009-49, 5/2010-39);

3)Правилник о општим условима о парцелацији и изградњи и садржини, условима и поступку издавања акта о урбанистичким условима за објекте за које одобрење за изградњу издаје општинска, односно градска управа (Сл. Гласник РС, број 75/2003-1);

4) Правилник о садржини информације о локацији и о садржини локацијске дозволе (Сл. гласник РС, бр.3/2010-47);

5) Правилник о условима, програму и начину полагања стручног испита у области просторног и урбанистичког планирања, израде техничке документације и грађења (Сл. гласник РС, бр. 4/2010-20); Београд, јануар 2011.године

Page 6: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

ZAKON O JAVNIM PUTEVIMA

("Sluzbeni glasnik RS", broj 101/2005 i 123/2007)

I OSNOVNE ODREDBE

Clan 1.

Ovim zakonom ureduju se pravni polozaj javnih puteva, uslovi i nacin upravljanja, zaštite i odrzavanjajavnih puteva, izvori i nacin finansiranja javnih puteva, posebni uslovi za izgradnju i rekonstrukcijujavnih puteva i inspekcijski nadzor.

Clan 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledece znacenje: 1) "put" jeste izgradena, odnosno utvrdena površina koju kao saobracajnu površinu mogu da koristesvi ili odredeni ucesnici u saobracaju, pod uslovima odredenim zakonom i drugim propisima; 2) "javni put" jeste put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadleznogorgana; 3) "drzavni put" jeste javni put koji saobracajno povezuje: - teritoriju drzave sa mrezom evropskih puteva, odnosno deo je mreze evropskih puteva; - teritoriju drzave sa teritorijom susednih drzava; - celokupnu teritoriju drzave; - privredno znacajna naselja na teritoriji drzave; - podrucje dva ili više okruga ili podrucje okruga, kao i njegov deo koji prolazi kroz naselje, u slucajuda nije izgraden obilazni put pored naselja; 4) "autoput" jeste drzavni put koji je namenjen iskljucivo za saobracaj motornih vozila, sa fizickirazdvojenim kolovozima po smerovima, denivelisanim raskrsnicama, potpunom kontrolom pristupa,koji ima najmanje dve saobracajne i jednu zaustavnu traku za svaki smer i kao takav obelezenpropisanim saobracajnim znakom; 5) "opštinski put" jeste javni put koji saobracajno povezuje teritoriju opštine, odnosno grada, kao iteritoriju opštine, odnosno grada sa mrezom drzavnih puteva; 6) "saobracajna površina" jeste posebno uredena površina za odvijanje svih ili odredenih vidovasaobracaja ili mirovanje vozila; 7) "nekategorisani put" jeste saobracajna površina koja je dostupna vecem broju raznih korisnika,koju nadlezni organ proglasi nekategorisanim putem i koja je upisana u katastar nepokretnosti kaonekategorisani put; 8) "biciklisticka staza" jeste saobracajna površina obelezena propisanim saobracajnim znakom,namenjena za saobracaj bicikala i bicikala sa motorom; 9) "naselje" jeste izgradeni funkcionalno objedinjen prostor na kome su obezbedeni uslovi za zivot irad i za zadovoljavanje zajednickih potreba stanovnika, cije se granice utvrduju prostornim, odnosnourbanistickim planom opštine, odnosno grada i oznacavaju propisanim saobracajnim znakom najavnom putu; 10) "put van naselja" jeste deo javnog puta van granica naselja; 11) "put u naselju" jeste deo javnog puta unutar granica naselja cije se karakteristike utvrdujuprostornim, odnosno urbanistickim planom opštine, odnosno grada;

Page 7: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

12) "ulica" jeste javni put u naselju koji saobracajno povezuje delove naselja; 13) "oznacavanje javnih puteva" jeste postupak definisanja kategorije i prostornog polozaja puta(kilometarska i hektometarska stacionaza); 14) "evidencija javnih puteva" jeste propisana sadrzina saobracajno-tehnickih podataka i postupakprikupljanja, odnosno obnavljanja tih podataka o javnim putevima; 15) "kolovozna konstrukcija" jeste sistem koji sluzi da primi mehanicka dejstva vozila i prenese ih nadonji stroj javnog puta, da omoguci bezbedno, nesmetano i ekonomicno kretanje vozila, bicikala ipešaka. Završni sloj kolovozne konstrukcije je kolovozni zastor; 16) "kolovoz" jeste izgradena površina javnog puta po kojoj se odvija saobracaj i cine ga saobracajnetrake (vozne, dodatne, ivicne, zaustavne i sl.) za kretanje, odnosno mirovanje vozila; 17) "bankina" jeste element javnog puta u nasipu koji obezbeduje bocnu stabilnost kolovoznekonstrukcije i sluzi za postavljanje saobracajne signalizacije i opreme puta; 18) "rigola" jeste element javnog puta u useku za prihvatanje i kontrolisano vodenje površinskih vodakoji obezbeduje stabilnost kolovozne konstrukcije; 19) "berma" jeste prostor izmedu rigole i kosine useka i sluzi za zaštitu rigole od erodiranogmaterijala, postavljanje saobracajne signalizacije i opreme puta, kao i za obezbedenje preglednostiputa; 20) "razdelna traka" jeste element javnog puta kojim se fizicki razdvajaju smerovi voznje i sluzi zapostavljanje saobracajne signalizacije i opreme puta, kao i za izgradnju elemenata putnog objekta.Razdelna traka širine vece od šest metara jeste razdelni pojas; 21) "zaštitna traka" jeste element javnog puta kojim se fizicki razdvaja saobracaj motornih vozila odnemotorizovanog saobracaja; 22) "putni objekti" su mostovi, nadvoznjaci, podvoznjaci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli,galerije, potporni i oblozni zidovi i sl.; 23) "nadvoznjak" jeste putni objekat iznad javnog puta za ukrštanje u dva nivoa sa putem, odnosnoinfrastrukturnim sistemom; 24) "podvoznjak" jeste putni objekat ispod javnog puta za ukrštanje u dva nivoa sa putem, odnosnoinfrastrukturnim sistemom; 25) "objekti, postrojenja i uredaji za odvodnjavanje" sluze za sakupljanje, odvodenje, odnosnopreusmeravanje površinskih, pribreznih i podzemnih voda radi zaštite puta, odnosno suseda puta odštetnog dejstva voda sa puta; 26) "prateci sadrzaji javnog puta" jesu moteli, restorani, servisi, stanice za snabdevanje motornihvozila gorivom, prodavnice, objekti za rekreaciju i drugi objekti namenjeni pruzanju uslugakorisnicima puta; 27) "autobusko stajalište" je posebno izgradena i oznacena saobracajna površina uz kolovoz javnogputa ili prikljucena na kolovoz javnog puta, namenjena za zaustavljanje vozila; 28) "granice gradenja" jesu linije unutar kojih se izvode gradevinski zahvati prilikom izgradnje,rekonstrukcije ili odrzavanja javnog puta; 29) "zemljišni pojas" jeste kontinualna površina sa obe strane useka i nasipa, širine najmanje jedanmetar, mereno od linija koje cine krajnje tacke poprecnog profila javnog puta van naselja na spoljnustranu; 30) "raskrsnica" jeste površina na kojoj se ukrštaju ili spajaju putevi i moze biti površinska (ukrštanjeu nivou), ili denivelisana (ukrštanje van nivoa); 31) "ukrštaj" jeste mesto ukrštanja dva puta, puta i zeleznicke infrastrukture ili ukrštanje puta sadrugim infrastrukturnim sistemima van nivoa; 32) "prilazni put" jeste saobracajna površina preko koje se omogucava vlasniku, odnosnoneposrednom drzaocu nepokretnosti koja se nalazi pored javnog puta prilaz na taj put; 33) "prikljucak" jeste saobracajna površina kojom se povezuje javni put nize kategorije sa javnimputem više kategorije ili nekategorisani put, odnosno prilazni put sa javnim putem;

Page 8: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

34) "infrastrukturni sistemi" obuhvataju transportne (vodne, zeleznicke, cevovodne i sl.) i drugesisteme (snabdevanje vodom, kanalizacija, daljinsko grejanje, snabdevanje gasom, prenos isnabdevanje elektro energijom, telekomunikacije i sl.); 35) "potrebna preglednost" jeste preglednost za bezbedno zaustavljanje vozila ispred nepokretneprepreke na kolovozu javnog puta, koja mora biti obezbedena na svakoj tacki puta i koja se odreduje naosnovu vrednosti racunske brzine; 36) "potrebna preglednost na raskrsnici" odreduje se iz uslova odvijanja saobracaja na ukrsnimpravcima saglasno zakonskoj i tehnickoj regulativi i koristi se za konstrukciju zone potrebnepreglednosti raskrsnice oslobodene prepreka koje mogu ugroziti bezbednost saobracaja; 37) "sused" jeste vlasnik, odnosno neposredni drzalac zemljišta i objekata, odnosno uredaja nazemljištu, koje ima najmanje jednu zajednicku granicu sa javnim putem; 38) "zaštitni pojas" jeste površina uz ivicu zemljišnog pojasa, na spoljnu stranu, cija je širinaodredena ovim zakonom i sluzi za zaštitu javnog puta i saobracaja na njemu; 39) "pojas kontrolisane izgradnje" jeste površina sa spoljne strane od granice zaštitnog pojasa nakojoj se ogranicava vrsta i obim izgradnje objekata, koja je iste širine kao i zaštitni pojas i koja sluzi zazaštitu javnog puta i saobracaja na njemu; 40) "saobracajna signalizacija" obuhvata sredstva i uredaje za pracenje, kontrolu, regulisanje ivodenje saobracajnih tokova (saobracajni znakovi na putevima); 41) "upravljanje saobracajem" jeste pracenje, kontrola i vodenje saobracaja na mrezi drzavnih putevaili na odredenoj deonici drzavnog puta; 42) "obustava saobracaja" jeste kontrolisani prekid saobracaja na javnom putu; 43) "ogranicenje saobracaja" jeste zabrana kretanja pojedinih vrsta vozila na javnom putu; 44) "vanredni prevoz" jeste prevoz vozilom koje osovinskim opterecenjem, ukupnom masom,širinom, duzinom i visinom prekoracuje propisane mere; 45) "odrzavanje puta" jeste izvodenje radova kojima se obezbeduje nesmetano i bezbedno odvijanjesaobracaja i cuva upotrebna vrednost javnog puta u stanju koje je bilo u trenutku izgradnje, odnosnorekonstrukcije; 46) "zaštita puta" jeste zabrana ili ogranicavanje intervencija na javnom putu, zaštitnom pojasu ipojasu kontrolisane izgradnje, propisanih ovim zakonom; 47) "klasifikacija puteva" jeste podela javnih puteva na osnovu propisanih kriterijuma; 48) "upotrebna vrednost puta" jeste vrednost javnog puta u trenutku procene, prema stepenuocuvanosti projektovanih karakteristika; 49) "tehnicka regulativa" jesu standardi, tehnicki propisi, uputstva, uslovi i specifikacije zaplaniranje, projektovanje, gradenje, odrzavanje i zaštitu javnih puteva; 50) "upravljac javnog puta" jeste javno preduzece, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ilipreduzetnik, koji su registrovani za obavljanje delatnosti upravljanja javnim putem.

Clan 3.

Javni putevi i nekategorisani putevi cine mrezu puteva.

Putevi iz stava 1. ovog clana, kao dobra u opštoj upotrebi, u drzavnoj su svojini i na njima se mogusticati prava korišcenja, prava sluzbenosti i druga prava odredena zakonom.

Clan 4.

Javni put, u smislu ovog zakona, obuhvata: 1) trup puta koji cine donji i gornji stroj: - donji stroj puta (nasipi; useci; zaseci; objekti, postrojenja i uredaji za odvodnjavanje puta i zaštitu

Page 9: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

puta od površinskih i podzemnih voda i sl.); - gornji stroj puta (kolovozna konstrukcija; ivicne trake, odnosno ivicnjaci; rigole; bankine; berme;razdelne trake i sl.); 2) putne objekte (mostovi, nadvoznjaci, podvoznjaci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije,potporni i oblozni zidovi i sl.); 3) prikljucke; 4) trotoare, pešacke i biciklisticke staze koje prate kolovoz puta; 5) zemljišni pojas; 6) vazdušni prostor iznad kolovoza u visini od najmanje sedam metara, sa slobodnim prostorom uvisini od najmanje 4,5 metara od najviše tacke kolovoza, a za autoput u visini od najmanje 4,75 metaraod najviše tacke kolovoza; 7) objekte za potrebe puta (putne baze; naplatne stanice; kontrolne stanice; saobracajne površineautobuskih stajališta; parkirališta; odmorišta; zelene površine i sl.); 8) saobracajnu signalizaciju; 9) opremu puta (sve vrste zaštitnih ograda; smerokazi; instalacije rasvete i rasveta za potrebesaobracaja; uredaji za evidenciju saobracaja i sl.) i 10) objekte i opremu za zaštitu puta, saobracaja i okoline (snegobrani; vetrobrani; zaštita od osulina;zaštita od buke i drugih štetnih uticaja na okolinu i sl.).

Drzavni put, pored elemenata iz stava 1. ovog clana, obuhvata i objekte, uredaje i opremu zaupravljanje saobracajem.

Clan 5.

Prema znacaju saobracajnog povezivanja javni putevi se dele na: 1) drzavne puteve I reda (saobracajno povezuju teritoriju drzave sa mrezom evropskih puteva,odnosno deo su mreze evropskih puteva, teritoriju drzave sa teritorijom susednih drzava, celokupnuteritoriju drzave, kao i privredno znacajna naselja na teritoriji drzave); 2) drzavne puteve II reda (saobracajno povezuju podrucje dva ili više okruga ili podrucje okruga); 3) opštinske puteve (saobracajno povezuju teritoriju opštine, odnosno grada, kao i teritoriju opštine,odnosno grada sa mrezom drzavnih puteva) i 4) ulice (saobracajno povezuju delove naselja).

Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) propisuje kriterijume za kategorizaciju drzavnihputeva.

Na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog clana Vlada donosi akt o kategorizaciji drzavnih puteva.

Skupština opštine, odnosno skupština grada, propisuje kriterijume za kategorizaciju opštinskih puteva iulica.

Na osnovu kriterijuma iz stava 4. ovog clana skupština opštine, odnosno skupština grada, donosi akt okategorizaciji opštinskih puteva i ulica.

Clan 6.

Prema polozaju u prostoru i uslovima odvijanja saobracaja javni putevi se dele na: 1) javne puteve van naselja i 2) javne puteve u naselju.

Page 10: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Javni put u naselju odreduje se prostornim i urbanistickim planom.

Kolovozna konstrukcija ulica koje su istovremeno delovi drzavnih ili opštinskih puteva koji prolazekroz naselja i saobracajna signalizacija, osim svetlosnih saobracajnih znakova, smatraju se delovima tihputeva.

Pravac, odnosno promenu pravca drzavnog puta, koji prolazi kroz naselje, odreduje skupština opštine,odnosno skupština grada, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadleznog za poslovesaobracaja (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Promena pravca drzavnog puta u naselju moze da se vrši ako novi pravac drzavnog puta ispunjava, posvojim tehnickim karakteristikama, uslove koji se zahtevaju za tu kategoriju puta.

Odluka skupštine opštine, odnosno skupštine grada o pravcu, odnosno promeni pravca drzavnog putakoji prolazi kroz naselje doneta bez saglasnosti iz stava 4. ovog clana, ništava je.

Pravac opštinskog puta u naselju odreduje skupština opštine, odnosno skupština grada.

Page 11: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

IV ZAŠTITA JAVNIH PUTEVA

Clan 27.

Radi sprecavanja ugrozavanja stabilnosti javnog puta i obezbedivanja uslova za nesmetano odvijanjesaobracaja i rezim saobracaja na javnom putu, nosilac prava sluzbenosti na javnom putu kao i drugihprava, u skladu sa zakonom moze da izvodi radove na javnom putu (gradenje, odnosno postavljanjevodovoda, kanalizacije, toplovoda, zeleznicke pruge i drugih slicnih objekata, kao itelekomunikacionih i elektro vodova, instalacija, postrojenja i sl.) samo ako je za izvodenje tih radovapribavio saglasnost upravljaca javnog puta.

Clan 28.

U zaštitnom pojasu pored javnog puta van naselja, zabranjena je izgradnja gradevinskih ili drugihobjekata, kao i postavljanje postrojenja, uredaja i instalacija, osim izgradnje saobracajnih površinapratecih sadrzaja javnog puta, kao i postrojenja, uredaja i instalacija koji sluze potrebama javnog puta isaobracaja na javnom putu.

U zaštitnom pojasu iz stava 1. ovog clana moze da se gradi, odnosno postavlja, vodovod, kanalizacija,toplovod, zeleznicka pruga i drugi slican objekat, kao i telekomunikacione i elektro vodove, instalacije,postrojenja i sl., po prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljaca javnog puta koja sadrzi saobracajno-tehnicke uslove.

Upravljac javnog puta duzan je da obezbedi kontrolu izvodenja radova iz stava 2. ovog clana.

Clan 29.

Zaštitni pojas, sa svake strane javnog puta, ima sledece širine: 1) drzavni putevi I reda - autoputevi - 40 metara 2) ostali drzavni putevi I reda - 20 metara 3) drzavni putevi II reda - 10 metara 4) opštinski putevi - 5 metara.

Odredbe stava 1. ovog clana, u pogledu širina zaštitnog pojasa, primenjuju se i u naseljima, osim ako jedrugacije odredeno prostornim, odnosno urbanistickim planom.

Clan 30.

Izgradnja objekata u pojasu kontrolisane izgradnje dozvoljena je na osnovu donetih prostornih i

Page 12: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

urbanistickih planova koji obuhvataju taj pojas.

U pojasu iz stava 1. ovog clana zabranjeno je otvaranje rudnika, kamenoloma i deponija otpada ismeca.

Clan 31.

Ograde, drvece i zasadi pored javnih puteva podizu se tako da ne ometaju preglednost javnog puta i neugrozavaju bezbednost saobracaja.

Clan 32.

Zabranjeno je ukrštanje drzavnog puta I reda sa zeleznickom prugom u istom nivou.

Clan 33.

Na raskrsnici javnog puta sa drugim putem i ukrštanja javnog puta sa zeleznickom prugom u istomnivou, moraju se obezbediti zone potrebne preglednosti u skladu sa propisima.

U zonama potrebne preglednosti zabranjeno je podizati zasade, ograde i drvece, ostavljati predmete imaterijale, postavljati postrojenja i uredaje i graditi objekte, odnosno vršiti druge radnje koje ometajupreglednost javnog puta.

Vlasnik, odnosno neposredni drzalac zemljišta, koje se nalazi u zoni potrebne preglednosti, duzan je da,na zahtev upravljaca javnog puta, ukloni zasade, ograde, drvece, predmete, materijale, postrojenja,uredaje i objekte iz stava 2. ovog clana, u cilju obezbedenja preglednosti puta.

Lica iz stava 3. ovog clana imaju pravo na naknadu štete zbog ogranicenja korišcenja zemljišta u zonipotrebne preglednosti, koju placa upravljac javnog puta.

VI POSEBNI USLOVI IZGRADNJE I REKONSTRUKCIJE JAVNIH PUTEVA

Clan 66.

Izgradnja i rekonstrukcija javnog puta vrši se u skladu sa zakonom kojim se ureduje planiranje iizgradnja i u skladu sa ovim zakonom.

Za izgradnju i rekonstrukciju drzavnog puta, pored idejnog projekta tog puta, izraduju se i sledeciidejni projekti: trupa puta, putnih objekata, prikljucaka, raskrsnica, ukrštaja, objekata za potrebe puta,saobracajne signalizacije i opreme puta.

Glavni projekat izgradnje i rekonstrukcije drzavnog puta sadrzi glavne projekte za sve elementepropisane clanom 4. ovog zakona.

Ministar blize propisuje sadrzinu idejnih projekata za pojedine elemente drzavnog puta iz stava 2. ovogclana.

Clan 67.

Page 13: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Javni put mora da se izgradi tako da ima najmanje dve saobracajne i dve ivicne trake ili ivicnjake uravni kolovoza, a ulica trotoar i umesto ivicnih traka - ivicnjake.

Javni put mora da se izgradi tako da bude osposobljen da podnese osovinsko opterecenje od najmanje11,5 tona po osovini.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog clana, opštinski put i ulica mora biti osposobljena da podneseosovinsko opterecenje od najmanje šest tona.

Clan 68.

Autoput mora da se izgradi tako da ispunjava sledece uslove: 1) da ima dve fizicki odvojene kolovozne trake, sa najmanje dve saobracajne trake za svakukolovoznu traku, s tim što svaka saobracajna traka mora da bude široka najmanje 3,75 metara, a da se,zavisno od konfiguracije terena, širina saobracajne trake moze smanjiti do 3,50 metara; 2) da svaka kolovozna traka ima posebnu traku širine 2,5 metra, za prinudno zaustavljanje vozila duzcele trake ili duz pojedinih njenih delova na pogodnim rastojanjima, zavisno od terenskih uslova, a utunelima i galerijama moze, umesto posebne trake, da na pogodnim mestima ima uredene prostore zaprinudno zaustavljanje vozila i 3) da ostali elementi puta (poluprecnik krivine, uzduzni nagib, ivicne trake i sl.) omogucavaju brzinuod najmanje 130 km na cas, a zavisno od konfiguracije terena brzinu od najmanje 100 km na cas.

Clan 69.

Ostali drzavni putevi I reda moraju se izgraditi tako da ispunjavaju sledece uslove: 1) da saobracajne trake budu široke najmanje po 3,5 metra, s tim što se, zavisno od konfiguracijeterena, gustine i strukture saobracaja, širina saobracajne trake moze smanjiti do 3,25 metara; 2) da ostali elementi puta (poluprecnik krivine, uzduzni nagib, ivicna traka i sl.) omogucavajubezbedan saobracaj za vece brzine, a najmanje za brzinu od 100 km na cas, a izuzetno 80 km na cas naplaninskim prevojima i drugim nepovoljnim planinskim terenima i 3) da raskrsnice budu izvedene tako da se vozila mogu bezbedno ukljucivati na put i iskljucivati saputa.

Clan 70.

Putni objekti javnog puta moraju se izgraditi tako da širina kolovoza na putnom objektu ne sme dabude manja od širine kolovoza javnog puta.

Saobracajna površina autobuskog stajališta na javnom putu, osim ulice, mora se izgraditi van kolovozajavnog puta.

Clan 71.

Javni put van naselja na kome je predvidena velika gustina saobracaja mora se izgraditi tako daukrštanje tog puta sa drugim javnim putem bude izgradeno van nivoa.

Clan 72.

Page 14: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Drzavni put I reda mora se izgraditi tako da, na delovima puta sa vecim uzduznim nagibom imaizgradenu posebnu saobracajnu traku za kretanje sporih vozila.

Clan 73.

Tehnickom dokumentacijom za izgradnju javnih puteva, osim ulica, moraju se predvideti, u skladu saprostornim planovima, mesta pored javnih puteva za izgradnju: 1) stanica za snabdevanje motornih vozila gorivom; 2) autoservisa i 3) objekata za privremeni smeštaj onesposobljenih vozila,

a za autoputeve i drzavne puteve I reda i mesta za izgradnju: 1) auto-baza za pruzanje pomoci i informacija ucesnicima u saobracaju; 2) ugostiteljskih objekata; 3) turistickih objekata; 4) trgovinskih objekata i 5) sportsko - rekreacionih objekata.

Clan 74.

Investitor je duzan da, najmanje 30 dana pre pocetka radova na izgradnji, odnosno, rekonstrukcijijavnog puta ili putnog objekta o tome obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja ili na drugiuobicajni nacin.

Lica, koji su imaoci i koja su duzna da se staraju o objektima, postrojenjima, uredajima, instalacijama ivodovima ugradenim u trup javnog puta i u zemljišnom pojasu, odnosno u putnom objektu(kanalizacija, vodovod, elektricne, telekomunikacione instalacije i sl.), uskladuju radove na istim saradovima na rekonstrukciji javnog puta.

Investitor je duzan da, najmanje 60 dana pre pocetka radova iz stava 1. ovog clana, pismeno obavestilica iz stava 2. ovog clana o pocetku radova.

Lica iz stava 2. ovog clana duzna su da pri rekonstrukciji ili izvodenju drugih radova na javnom putu osvom trošku, a pri izgradnji javnog puta o trošku investitora javnog puta, izmeste objekte, postrojenja,uredaje, instalacije i vodove, ili ih prilagode nastalim promenama.

U slucaju da lica iz stava 2. ovog clana ne izmeste, odnosno ne prilagode objekte, postrojenja, uredaje,instalacije i vodove do pocetka izvodenja radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta iliizvodenju drugih radova na javnom putu, odgovaraju za štetu koja nastane zbog neblagovremenogotpocinjanja izvodenja tih radova.

Clan 75.

Ako postojeci javni put, odnosno njegov deo, treba izmestiti zbog gradenja drugog objekta (zeleznickainfrastruktura, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i sl), javni put, odnosno njegov deokoji se izmešta, mora biti izgraden sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta.

Troškove izmeštanja javnog puta, odnosno njegovog dela, iz stava 1. ovog clana, snosi investitorobjekta zbog cije izgradnje se vrši izmeštanje javnog puta, odnosno njegovog dela, ako se drugacije ne

Page 15: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

sporazumeju investitor i upravljac javnog puta.

Clan 76.

U slucaju ukrštanja javnog puta sa zeleznickom infrastrukturom zbog izgradnje javnog puta, odnosnozeleznicke infrastrukture, troškove izgradnje nadvoznjaka ili podvoznjaka, snosi investitor izgradnjetog javnog puta, odnosno te zeleznicke infrastrukture.

Clan 77.

Ako je ukrštanje sa infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradnjom podvoznjaka za javni put,izgradeni podvoznjak smatra se objektom infrastrukturnog sistema.

Gornji stroj javnog puta ispod podvoznjaka iz stava 1. ovog clana sa opremom i saobracajnomsignalizacijom javnog puta, kao i sistemom za odvodnjavanje površinskih i podzemnih voda, potrebnimza pravilno i bezbedno korišcenje javnog puta, smatra se objektom javnog puta.

Ako je ukrštanje sa infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradnjom nadvoznjaka za javni put,izgradeni nadvoznjak smatra se objektom javnog puta.

Infrastrukturni sistem ispod nadvoznjaka iz stava 3. ovog clana, sa instalacijama i postrojenjimapotrebnim za pravilno i bezbedno korišcenje tog sistema, smatra se objektom infrastrukturnog sistema.

Odredbe st. 1. do 4. ovog clana, shodno se primenjuju i kad zbog promene kategorije javnog puta,odnosno promene kategorije infrastrukturnog sistema, dolazi do izgradnje podvoznjaka ili nadvoznjaka.

Ako je ukrštanje dva javna puta izvedeno izgradnjom podvoznjaka, odnosno nadvoznjaka, podvoznjak,odnosno nadvoznjak, pripada javnom putu koji prolazi iznad javnog puta sa kojim se ukršta.

Clan 78.

Prostornim, odnosno urbanistickim planom, odreduju se deonice javnog puta, odnosno putnog objektasa dodatnim elementima (širi kolovoz, trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za parkiranje,javna rasveta, svetlosna i druga signalizacija, biciklisticke staze, pešacke staze i sl), objekti i opremakoja odgovara potrebama naselja.

Izgradnjom deonice javnog puta, odnosno putnog objekta u smislu stava 1. ovog clana, ne moze da senaruši kontinuitet trase tog puta i saobracaja na njemu.

Troškove izgradnje elemenata javnog puta u smislu stava 1. ovog clana, snosi opština, odnosno gradkoji je zahtevao izgradnju tih elemenata.

Clan 79.

Na predlog opštine, odnosno grada ili prevoznika koji obavlja linijski prevoz putnika, na drzavnomputu moze se izgraditi autobusko stajalište uz saglasnost Javnog preduzeca.

Troškove izgradnje autobuskog stajališta iz stava 1. ovog clana snosi opština, odnosno grad iliprevoznik koji obavlja linijski prevoz putnika.

Page 16: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Clan 80.

Mostovi za javni put i zeleznicku infrastrukturu mogu se graditi na istim stubovima, pod uslovom daimaju posebne konstrukcije.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog clana, mostovi za javni put i zeleznicku infrastrukturu mogu segraditi na istim stubovima i sa zajednickom konstrukcijom, s tim da se kolovoz javnog puta odvoji odzeleznicke pruge.

Clan 81.

Na mestima podloznim odronjavanju ili izlozenim sneznim nanosima, bujicama i jakim vetrovima,mora se obezbediti zaštita javnog puta i saobracaja: 1) izgradnjom stalnih objekata (potporni, oblozni, pregradni i vetrobranski zidovi i sl.); 2) sadenjem zaštitnih šumskih pojaseva i drugih zasada i 3) postavljanjem privremenih naprava (palisade, drvene lese, metalne rešetke, zicane mreze i sl.).

Clan 82.

Odredbe ovog zakona kojima se ureduje izgradnja javnih puteva primenjuju se i na rekonstrukciju ovihputeva.

Rekonstrukcijom javnog puta u smislu ovog zakona smatraju se radovi na postojecem putu, njegovomdelu i putnom objektu, kojima se menjaju polozaj trase javnog puta u pojasu njegovog osnovnogpravca, konstruktivni elementi, nosivost, stabilnost ili proširuje kolovoz novim saobracajnim izaustavnim trakama.

Upotrebnu dozvolu za javni put iz stava 2. ovog clana izdaje Ministarstvo, ili opštinski odnosno gradskiorgan nadlezan za poslove saobracaja.

Clan 83.

Projektovanje javnog puta, izgradnja, odnosno rekonstrukcija javnog puta i korišcenje materijala vrši seprimenom tehnickih propisa i standarda za tu vrstu objekata, odnosno materijala.

Javni putevi moraju da se planiraju, projektuju i grade tako da se planska i tehnicka rešenja usklade sanajnovijim znanjima tehnike projektovanja i izgradnje javnih puteva, sa zahtevima bezbednostisaobracaja, sa ekonomskim nacelima i merilima za ocenu opravdanosti njihove izgradnje i sa propisimao zaštiti zivotne sredine, tako da štetni uticaji na sredinu zbog ocekivanog saobracaja budu što manji.

Javni put, njegov deo i putni objekat podoban je za upotrebu kada se na nacin propisan zakonom utvrdida javni put, njegov deo i putni objekat u pogledu bezbednosti saobracaja ispunjava tehnicke propise istandarde koji se odnose na tu vrstu objekata.

Clan 84.

Upravljac javnog puta duzan je da putem sredstava javnog informisanja objavi predaju javnog puta naupotrebu.

Page 17: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Clan 85.

Ministar propisuje osnovne uslove koje javni put izvan naselja i njegovi elementi moraju daispunjavaju sa gledišta bezbednosti saobracaja i podobnosti puta za odvijanje saobracaja.

Ministar propisuje osnovne uslove koje autobuska stajališta i parkirališta, koja su deo javnog puta,moraju da ispunjavaju.

Page 18: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

ZAKON O PREVOZU U DRUMSKOM SAOBRA AJU"Službeni glasnik RS", br. 46/1995, 66/2001, 61/2005, 91/2005 i 62/2006

I. OSNOVNE ODREDBE

lan 1.

Ovim zakonom ure uje se javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe lica i stvari, uslovi izgradnje, održavanja i rada autobuskih stanica i autobuskih stajališta i drugi uslovi u pogledu organizacije i obavljanja prevoza u drumskom saobra aju.

lan 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede a zna enja: 1) "javni prevoz" jeste prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima

prevoznih usluga i obavlja se na osnovu ugovora o prevozu; 2) "linijski prevoz" jeste javni prevoz koji se obavlja na odre enoj liniji po redu vožnje; 3) "linija" jeste odre eni prevozni put od po etne do krajnje stanice, odnosno stajališta sa

jednim ili više polazaka, odnosno povrataka; 4) "vanlinijski prevoz" jeste javni prevoz za koji se uslovi prevoza utvr uju posebno za svaki

prevoz; 5) "auto-taksi prevoz" jeste vanlinijski prevoz putnika koji se obavlja putni kim automobilom

koji ispunjava uslove propisane ovim zakonom; 6) "prevoz za sopstvene potrebe" jeste prevoz koji obavljaju preduze a, pravna lica,

preduzetnici i gra ani radi zadovoljavanja potreba u obavljanju svoje delatnosti; 7) "autobuska stanica" jeste objekat u kome se vrši prihvat i otpremanje autobusa, prtljaga i

stvari, ukrcavanje i iskrcavanje putnika, izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava, davanje obaveštenja o prevozu i pružanje usluga u vezi sa prevozom;

8) "autobusko stajalište" jeste ure en prostor pored kolovoza, odnosno ozna eni prostor na kolovozu na kojima se zaustavljaju autobusi radi ukrcavanja i iskrcavanja putnika i prtljaga;

9) "putni nalog" jeste akt na osnovu kojeg vozilo može da obavlja prevoz u drumskom saobra aju;

10) "prevoznik" jeste preduze e, drugo pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost javnog prevoza;

11) "red vožnje" jeste akt kojim se utvr uje plan obavljanja prevoza na liniji; 12) "putnik" jeste lice koje na osnovu ugovora ima pravo na prevoz, 13) "me urepubli ki prevoz" jeste prevoz pri ijem se obavljanju prelazi administrativna

granica izme u Republike Srbije i Republike Crne Gore; 14) "lokalni prevoz" jeste prevoz koji se obavlja na teritoriji opštine, odnosno grada, osim

gradskog i prigradskog linijskog prevoza putnika; 15) "BIS prevoz" jeste obavljanje me umesnog i me urepubli kog prevoza sa dva ili više

autobusa istog prevoznika po istom redu vožnje na celoj liniji; 16) "kabotaža" jeste prevoz putnika ili stvari izme u naseljenih mesta na teritoriji Republike

Srbije koji obavlja doma i prevoznik ili prevoznik koji ima sedište, odnosno poslovno sedište na teritoriji Republike Crne Gore, u obavljanju me urepubli kog prevoza;

17) "taksimetar" jeste merni instrument koji stalno, za vreme vožnje ili stajanja u toku vožnje, automatski izra unava i pokazuje cenu vožnje, u zavisnosti od pre enog puta i ukupnog trajanja vožnje.

lan 3.

Prevoz u drumskom saobra aju obavlja se vozilima koja ispunjavaju uslove utvr ene propisima o bezbednosti saobra aja na putevima i propisima o standardima za pojedine vrste vozila.

Vozila kojima se obavlja javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe moraju se redovno održavati i kontrolisati radi obezbe ivanja njihove stalne tehni ke ispravnosti i bezbednog koriš enja u saobra aju.

Zabranjeno je, za vreme trajanja isklju enja, koristiti vozilo koje je u vršenju inspekcijskog nadzora isklju eno iz saobra aja.

lan 4.

Page 19: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

U vozilu kojim se obavlja prevoz u drumskom saobra aju, osim putni kog automobila u svojini gra anina kojim gra anin vrši prevoz za li ne potrebe i putni kog automobila kojim se obavlja auto-taksi prevoz, mora se nalaziti putni nalog popunjen na propisan na in, overen i potpisan od strane ovlaš enog lica i lica odgovornog za kontrolu tehni ke ispravnosti vozila.

lan 5.

Vozilo kojim se obavlja prevoz u drumskom saobra aju osim putni kih automobila u svojini gra anina kojim gra anin vrši prevoz za li ne potrebe, putni kog automobila kojim se obavlja auto-taksi prevoz i vozila kojima se obavlja gradski prevoz putnika mora imati na bo nim stranama ispisanu firmu, odnosno naziv vlasnika vozila.

Na krovu vozila kojim se obavlja prevoz u drumskom saobra aju, osim putni kog automobila kojim se obavlja auto-taksi prevoz, ne može biti stavljena firma, odnosno naziv vlasnika vozila, niti se mogu stavljati drugi natpisi.

U vozilu kojim se obavlja prevoz putnika, odnosno lica, osim putni kog automobila kojim se obavlja auto-taksi prevoz, ne može se nalaziti taksimetar.

Na bo nim stranama vozila iz stava 1. ovog lana, osim firme, odnosno naziva vlasnika vozila, ne mogu se stavljati drugi natpisi.

Firma, odnosno naziv vlasnika vozila moraju biti ispisani slovima visine najmanje 10 cm i bojom koja se bitno razlikuje od osnovne boje vozila.

lan 6.

Javni prevoz putnika i stvari može obavljati preduze e, drugo pravno lice i preduzetnik registrovano za obavljanje te vrste prevoza, a linijski prevoz putnika preduze e ili drugo pravno lice registrovano za obavljanje te vrste prevoza i ako ispunjava uslove utvr ene ovim zakonom u pogledu opremljenosti, obezbe enja odgovaraju ih parking prostora i kadrova koji vrše poslove redovnog održavanja vozila i kontrolu njihove tehni ke ispravnosti.

Prevoz za sopstvene potrebe može obavljati preduze e, drugo pravno lice, preduzetnik i gra anin koje ispunjava uslove utvr ene ovim zakonom u pogledu opremljenosti, obezbe enja odgovaraju ih parking prostora za vozila, osim za putni ke automobile i kadrova koji vrše poslove redovnog održavanja vozila i kontrolu njihove tehni ke ispravnosti.

lan 7.

Opština, odnosno grad ure uje i obezbe uje, u skladu sa zakonom, organizaciju i na inobavljanja javnog prevoza putnika koji se obavlja na teritoriji jedne opštine, odnosno grada i auto-taksi prevoza.

Page 20: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Z A K O N

O BEZBEDNOSTI SAOBRA AJA NA PUTEVIMA (Sl. gl. 41/09)

I OSNOVNE ODREDBE

lan 1.

Ovim zakonom se ure uju pravila saobra aja, ponašanje u esnika u saobra aju na putu, ograni enja saobra aja, saobra ajna signalizacija, znaci i naredbe kojih se moraju pridržavati u esnici u saobra aju, uslovi koje moraju da ispunjavaju voza i za upravljanje vozilima, osposobljavanje kandidata za voza e, polaganje voza kih ispita, pravo na upravljanje vozilima, izdavanje voza kih dozvola, izdavanje nalepnica za vozila za osobe sa invaliditetom, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozila, tehni ki pregledi, ispitivanje i registracija vozila, posebne mere i ovlaš enja koji se primenjuju u saobra aju na putu, kao i druga pitanja koja se odnose na bezbednost saobra aja na putevima (u daljem tekstu: bezbednost saobra aja).

Ovim zakonom ure uju se osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi u pogledu bezbednosti saobra aja.

lan 2.

Kontrolu i neposredno regulisanje saobra aja na putevima vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova – Uprava saobra ajne policije i podru ne policijske uprave.

Izuzetno, kontrolu i neposredno regulisanje saobra aja vojnih vozila na putevima mogu da vrše i nadležni vojni organi.

Neposredno regulisanje saobra aja u zoni škole mogu vršiti školske saobra ajne patrole i saobra ajne patrole gra ana.

Na delu puta na kome se izvode radovi neposredno regulisanje saobra aja mogu vršiti lica ovlaš ena ovim zakonom.

Bliže propise o na inu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobra aja na putevima donosi ministar unutrašnjih poslova.

Bliže propise o na inu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobra aja vojnih vozila na putevima donosi ministar nadležan za poslove odbrane.

Bliže propise o na inu neposrednog regulisanja saobra aja na putevima u zoni škole donosi ministar unutrašnjih poslova uz pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za poslove obrazovanja.

Bliže propise o na inu vršenja neposrednog regulisanja saobra aja na putevima na delu na kome se izvode radovi donosi ministar nadležan za poslove saobra aja.

Page 21: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Z A K O N

O ŽELEZNICI

I. OSNOVNE ODREDBE

lan 1.

Upravljanje javnom železni kom infrastrukturom i obavljanje prevoza u železni kom saobra aju vrši se pod uslovima i na na in propisanim ovim zakonom.

lan 2.

Upravljanje javnom železni kom infrastrukturom, u smislu ovog zakona jeste: održavanje javne železni ke infrastrukture, organizovanje i regulisanje železni kog saobra aja; obezbe enje pristupa i koriš enje javne železni keinfrastrukture svim zainteresovanim prevoznicima, kao i pravnim i fizi kim licima koja obavljaju prevoz za sopstvene potrebe; modernizacija javne železni ke infrastrukture; zaštita javne železni ke infrastrukture i vršenje investitorske funkcije na izgradnji i rekonstrukciji javne železni ke infrastrukture.

Prevoz putnika i robe u železni kom saobra aju može se vršiti kao javni prevoz ili kao prevoz za sopstvene potrebe.

Obavljanje delatnosti upravljanja javnom železni kom infrastrukturom i delatnosti obavljanja prevoza u železni kom saobra aju, ure uje se na na elima razdvajanja poslova upravljanja javnom železni kom infrastrukturom i poslova obavljanja prevoza u železni kom saobra aju.

lan 3.

Pojedini izrazi, u smislu ovog zakona, imaju slede e zna enje:

1) "javni prevoz" jeste prevoz putnika i robe, koji je dostupan svim korisnicima pod jednakim uslovima;

2) "prevoz za sopstvene potrebe" jeste prevoz lica ili robe koji prevoznik, preduze e, drugo pravno lice ili preduzetnik, imalac železni kih voznih sredstava, vrši tim sredstvima za potrebe svoje delatnosti;

3) "prevoznik" jeste javno preduze e, drugi oblik preduze a, drugo pravno lice ili preduzetnik registrovani za obavljanje delatnosti javnog prevoza u železni kom saobra aju i koji garantuju vu u vozova;

4) "licenca za prevoz" jeste isprava koju nadležni organ izdaje prevozniku, preduze u, drugom pravnom licu ili preduzetniku o sticanju prava za obavljanje svih ili posebnih vrsta prevoza u železni kom saobra aju;

5) "sertifikat o bezbednosti za prevoz" jeste isprava koju nadležni organ izdaje prevozniku, preduze u, drugom pravnom licu ili preduzetniku o ispunjenosti uslova propisanih za bezbedno odvijanje železni kog saobra aja;

Page 22: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

6) "upravlja železni ke infrastrukture" jeste javno preduze e, drugi oblik preduze a, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je ovlaš en za upravljanje železni kom infrastrukturom;

7) "licenca za upravljanje javnom železni kom infrastrukturom" jeste isprava koju nadležni organ izdaje javnom preduze u, drugom obliku preduze a,drugom pravnom licu ili preduzetniku, o sticanju prava na upravljanje javnom železni kom infrastrukturom;

8) "sertifikat o bezbednosti za upravljanje javnom železni kom infrastrukturom" jeste isprava koju nadležni organ izdaje javnom preduze u, drugom obliku preduze a, drugom pravnom licu ili preduzetniku, o ispunjenosti bezbednosnih uslova propisanih za javnu železni ku infrastrukturu;

9) "železni ka infrastruktura" jeste pruga sa svim pripadaju imobjektima, postrojenjima, ure ajima i dr, u funkciji železni kog saobra aja, kao dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, koju mogu koristiti svi železni ki prevoznici pod jednakim uslovima;

10) "trasa" jeste plan saobra aja voza izme u dva službena mesta, u predvi enom vremenu i pod ta no utvr enim tehni ko-tehnološkim uslovima na javnoj železni koj infrastrukturi;

11) "industrijska železnica" jeste železnica kojom preduze e iz oblasti industrije, šumarstva, rudarstva ili drugih oblasti privrede prevozi robu ili lica za sopstvene potrebe;

12) "manipulativna pruga" jeste deo javne železni ke infrastrukture upravlja a koja služi za prevoz robe za potrebe preduze a, drugog pravnog lica ili preduzetnika, po potrebi i bez utvr enog reda vožnje;

13) "industrijski kolosek" jeste železni ki kolosek koji se priklju uje na javnu železni ku infrastrukturu i služi za dopremanje i otpremanje robe za vlasnika, odnosno nosioca prava koriš enja tog koloseka;

14) "red vožnje" jeste akt upravlja a javne železni ke infrastrukture kojim se utvr uje plan saobra aja vozova za prevoz putnika i robe kao i za sopstvene potrebe na javnoj železni koj infrastrukturi upravlja a;

15) "modernizacija železni ke infrastrukture", jeste uvo enje novih tehni kih sistema ili tehnologija u železnici ili zamena postoje ih tehni kih sistema ili tehnologija savremenijim;

16) "rekonstrukcija železni ke infrastrukture" jeste takva izmena železni ke infrastrukture koja menja njene osnovne tehni ke i konstruktivne karakteristike;

17) "železni ko podru je" jeste zemljište na kojem se nalaze železni ka pruga, objekti, postrojenja i ure aji koji neposredno služe za vršenje železni kog saobra aja;

18) "pružni pojas" jeste prostor izme u železni kih koloseka, kao i pored krajnjih koloseka, na odstojanju od najmanje osam metara, a ako železni ka pruga prolazi kroz naseljeno mesto - na odstojanju od najmanje šest metara, ra unaju i od ose krajnjeg koloseka;

19) "zaštitni pružni pojas" jeste zemljišni pojas sa obe strane pruge, širine 200 m, ra unaju i od ose krajnjih koloseka;

20) "železni ka vozna sredstva" su vu na i vu ena vozila;

21) "gradska železnica" jeste železnica sa posebnim saobra ajno-tehni kim osobinama, kojom se vrši javni prevoz na teritoriji grada, odnosno mesta, ili

Page 23: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

izme u grada, odnosno mesta i njegove bliže okoline (elektromotorni i motorni vozovi, uspinja a, ži ara);

22) "metro" jeste prostorno nezavisan šinski sistem visokog kapaciteta sa posebnim konstruktivnim i energetsko-pogonskim karakteristikama;

23) "turisti ko-muzejska železnica" jeste železnica sa posebnim saobra ajno-tehni kim karakteristikama, kojom se vrši prevoz u turisti ke svrhe i to voznim sredstvima muzejske vrednosti, pod posebnim uslovima propisanim uputstvom o vršenju saobra aja na ovim železnicama;

24) "ži ara" jeste železnica sa posebnim saobra ajno-tehni kimosobinama, kojom se vrši javni prevoz putnika i robe ili samo putnika, odnosno robe ili lica i robe za sopstvene potrebe;

25) "intermodalni transport robe" jeste transport robe uz primenu najmanje dva vida transporta i bez promene tovarno manipulativne jedinice, kao što su kontejneri, izmenjivi transportni sudovi, delovi ili kompletna vozila.

II. UPRAVLJANJE ŽELEZNI KOM INFRASTRUKTUROM

Page 24: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Troškove rekonstrukcije železni ke infrastrukture iz stava 1. ovog lana snosi investitor objekta zbog ije izgradnje se vrši rekonstrukcija železni ke

infrastrukture, ako se druga ije ne sporazumeju investitor i upravlja .

lan 31.

Ukrštanje železni ke infrastrukture sa javnim putevima van prostora za koji su doneti urbanisti ki planovi u na elu izvodi se njihovim svo enjem na najneophodniji broj, usmeravanjem dva ili više javnih puteva na zajedni ko mesto ukrštanja.

Razmak izme u dva ukrštanja železni ke infrastrukture i javnog puta ne može da bude manji od 2.000 metara.

Ukrštanje železni ke infrastrukture sa nekategorisanim putevima izvodi se usmeravanjem tih puteva na najbliži javni put, koji se ukršta sa odnosnom železni kom infrastrukturom. Ako to nije mogu e treba me usobno povezati nekategorisane puteve i izvesti njihovo ukrštanje sa železni kom infrastrukturom na zajedni kom mestu.

Aktom upravlja a odre uje se mesto ukrštanja iz stava 3. ovog lana u skladu sa uslovima za ure enje prostora i uslovima za bezbednost saobra aja, u sporazumu sa upravlja em nekategorisanih puteva.

Protiv akta upravlja a iz stava 4. ovog lana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove saobra aja.

lan 32.

Ako do ukrštanja železni ke infrastrukture i puta do e zbog izgradnje nove železni ke infrastrukture, ili po zahtevu lokalne samouprave, preduze a ili drugog pravnog lica ili preduzetnika, troškove izgradnje nadvožnjaka, podvožnjaka, odnosno putnog prelaza, troškove postavljanja ure aja i naprava i druge troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobra aja na putnom prelazu, snosi upravljanove železni ke infrastrukture, odnosno podnosilac zahteva.

lan 33.

Ako je ukrštanje železni ke infrastrukture i puta izvedeno u istom nivou, izgra eni putni prelaz smatra se sastavnim delom železni ke infrastrukture sa obe strane koloseka u širini tri metra ra unaju i od ose koloseka.

O održavanju dela putnog prelaza iz stava 1. ovog lana, kao i o osiguranju bezbednog i nesmetanog saobra aja na putnom prelazu, stara se upravlja s tim da se kolovoz na putnom prelazu mora održavati tako da se preko njega može vršiti bezbedan i nesmetan drumski saobra aj.

Ostale delove puta sa obe strane putnog pravca održava upravljaputeva, na na in koji omogu ava bezbedan i nesmetan železni ki saobra aj.

Page 25: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

lan 34.

Troškove održavanja putnog prelaza i troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobra aja na putnom prelazu snose:

1) troškove održavanja koloseka i ostalih delova železni ke infrastrukture na putnom prelazu, signalnih ure aja i znakova koji upozoravaju železni ke radnike u vozu na putni prelaz, železni kih telefonskih veza sa putnim prelazima - upravlja ;

2) troškove održavanja kolovoza na putnom prelazu i saobra ajnih znakova na putevima koji upozoravaju u esnike u drumskom saobra aju na putni prelaz - upravlja puteva;

3) troškove održavanja ure aja za davanje znakova kojima se u esnicima u drumskom saobra aju najavljuje približavanje voza putnom prelazu i ure aja za zatvaranje saobra aja na putnom prelazu, troškove rukovanja ure ajima za zatvaranje saobra aja na putnom prelazu i druge neposredne troškove za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobra aja na putnom prelazu snose zajedno, na ravne delove upravlja i upravlja puteva.

Upravlja snosi u celini troškove koje službeno mesto u kojem se reguliše železni ki saobra aj ili službena mesta koja neposredno u estvuju u vršenju železni kog saobra aja imaju zbog regulisanja kretanja vozova i vršenja drugih poslova u vezi sa osiguranjem bezbednog i nesmetanog saobra aja na putnom prelazu.

Ako nekategorisani put koristi pretežno odre eno preduze e, drugo pravno lice ili preduzetnik, troškove održavanja kolovoza i osiguranja bezbednog i nesmetanog saobra aja na putnom prelazu iz stava 1. ta . 2) i 3) ovog lana snosi u celini to preduze e, drugo pravno lice ili preduzetnik.

lan 35.

Upravlja i upravlja puteva dužni su da zaklju e ugovor kojim bliže ure uju me usobne odnose u pogledu putnih prelaza i u tim okvirima utvr uju: vrstu i obim radova na održavanju kolovoza i vreme izvo enja tih radova, visinu troškova za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobra aja na putnom prelazu, na in pla anja troškova i regulišu druga pitanja iz tih odnosa.

lan 36.

Ako se putni prelaz zamenjuje nadvožnjakom, odnosno podvožnjakom ili se ukida zbog usmeravanja puta, troškove izmena izvršenih zbog toga na železni koj infrastrukturi i putu, ako se druga ije ne sporazumeju, snose:

1) upravlja - ako je ta promena uslovljena pretežno potrebama železni kog saobra aja;

2) upravlja puteva - ako je ta promena uslovljena pretežno potrebama drumskog saobra aja, a na nekategorisanom putu koji koristi pretežno odre eno preduze e, drugo pravno lice ili preduzetnik troškove izmena na železni koj infrastrukturi i putu snosi u celosti to preduze e, drugo pravno lice ili preduzetnik.

Page 26: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

U slu aju svih drugih promena u vezi sa ukrštanjem, uklju uju iprilago avanje i poboljšanje sigurnosnih i drugih ure aja, troškove izmena na železni koj infrastrukturi i putu iz stava 1. ta . 1) i 2) ovog lana snose zajedni ki upravlja , upravlja puteva i preduze e, drugo pravno lice ili preduzetnik srazmerno potrebama železni kog i drumskog saobra aja koje su uslovile te promene, ako se druga ije na sporazumeju.

lan 37.

Putni prelaz koji služi isklju ivo za pešake može se izgraditi i koristiti na osnovu saglasnosti koju izdaje upravlja .

Troškove izgradnje, opremanja potrebnim ure ajima i znakovima i održavanja putnog prelaza iz stava 1. ovog lana snosi preduze e, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je zahtevao izgradnju tog prelaza.

Protiv akta o izdavanju saglasnosti iz stava 1. ovog lana, može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove saobra aja.

lan 38.

Upravlja puteva je dužan da izgradi kolovozni zastor na zemljanom putu koji se ukršta sa železni kom infrastrukturom u istom nivou.

Ako izgradnjom železni ke infrastrukture do e do njenog ukrštanja sa putem iz stava 1. ovog lana, troškove izgradnje kolovoznog zastora na zemljanom putu snosi upravlja .

lan 39.

Rekonstrukcijom železni ke infrastrukture, u smislu ovog zakona, smatraju se i radovi koji mogu biti od uticaja na stabilnost železni ke pruge (sanacija), objekata na železni koj pruzi i vozila, izvo enje radova na izgra enom objektu koji odstupaju od uslova pod kojima je odobrena izgradnja i promena osnovne karakteristike trase pri menjanju položaja trase železni ke pruge u pojasu njenog osnovnog pravca.

Rekonstrukcija železni ke infrastrukture vrši se na osnovu odobrenja za rekonstrukciju koje izdaje ministarstvo nadležno za poslove saobra aja.

lan 40.

Izgradnja, rekonstrukcija i modernizacija železni ke infrastrukture vrši se u skladu sa zakonom, standardima i tehni kim normativima, materijalom i rezervnim delovima koji su snabdeveni atestima izdatim od strane ovlaš enih preduze a i drugih pravnih lica.

lan 41.

Pri izgradnji, odnosno rekonstrukciji nadvožnjaka, tunela, galerija, vijadukata, pasarela i sl. iznad elektrificiranih železni kih pruga ili železni kih pruga koje su planirane za elektrifikaciju, upravlja , upravlja puteva i imalac industrijske

Page 27: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

železnice je dužan da obezbedi vodonepropustljivost tih objekata radi zaštite kontaktne mreže.

Prilikom iš enja snega sa nadvožnjaka iznad elektrificiranih železni kih pruga mora da se obezbedi odgovaraju a mehani ka zaštita od oburvavanja snega na kontaktnu mrežu.

Odobrenje za izgradnju, odnosno rekonstrukciju nadvožnjaka iznad elektrificiranih železni kih pruga izdaje se po prethodno pribavljenoj saglasnosti upravlja a.

6. Održavanje

lan 42.

Železni ka infrastruktura mora se održavati u stanju koje osigurava bezbedan i nesmetan železni ki saobra aj, kao i kvalitetan i uredan prevoz. U ovom cilju moraju se vršiti stalni nadzori i povremeni pregledi, kao i otklanjati utvr eni nedostaci.

lan 43.

Radovi na održavanju su naro ito: održavanje, zamena i obnova elemenata gornjeg stroja železni ke pruge (skretnica, koloseka i kolose nih veza), istim ili drugim tipom kojima se parametri železni ke pruge održavaju na projektovanom nivou; radovi na donjem stroju železni ke pruge (odvodnjavanje i ure enje kosina); zamena i obnova istim ili drugim materijalima propusta i mostova do 10 metara dužine, ako se ne menja njihov otvor; zamena i dopuna elemenata signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih ure aja i postojenja; zamena i dopuna elemenata stabilnih postrojenja elektro vu e, kao i ostalih elektri nih postrojenja; adaptacija i popravka zgrada železni kih službenih mesta i ostalih objekata na železni kim službenim mestima koji su u funkciji železni kog saobra aja kojima se ne menja njihova konstrukcija i spoljni izgled.

lan 44.

Održavanje zajedni kih stubova i zajedni kih konstrukcija na mostu izgra enom za železni ku infrastrukturu i javni put vrši upravlja u skladu sa saobra ajno-tehni kim normativima i standardima.

Troškove održavanja zajedni kih stubova i konstrukcije na mostu iz stava 1. ovog lana, snose u jednakim iznosima upravlja i upravlja puteva.

lan 45.

Ako na železni koj infrastrukturi do e do prekida saobra aja zbog elementarnih nepogoda, a upravlja nije u stanju sam da otkloni nastale smetnje i uspostavi železni ki saobra aj u što je mogu e kra em roku, lokalna samouprava na ijoj je teritoriji došlo do prekida železni kog saobra aja pruža pomo i u saradnji sa

upravlja em odre uje mere za otklanjanje smetnji i uspostavljanje železni kog saobra aja u najkra em mogu em roku.

Page 28: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

U slu aju da se za otklanjanje elementarnih nepogoda iz stava 1. ovog lana, koriste usluge fizi kih i pravnih lica, tehni ka sredstva i materijal, odgovaraju a naknada pada na teret upravlja a.

7. Zaštita železni ke infrastrukture

lan 46.

U zaštitnom pružnom pojasu ne mogu se graditi zgrade, postavljati postrojenja i ure aji i graditi drugi objekti na udaljenosti manjoj od 25 metara ra unaju i od ose krajnjih koloseka, osim objekata u funkciji železni kog saobra aja.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, na železni kom podru ju mogu se postavljati kablovi, elektri ni vodovi niskog napona za osvetljavanje, telegrafske i telefonske vazdušne linije i vodovi, tramvajski i trolejbuski kontaktni vodovi i postrojenja, kanalizacije, cevovodi i drugi vodovi i sli ni objekti i postrojenja, na osnovu izdate saglasnosti upravlja a.

U zaštitnom pružnom pojasu mogu se graditi zgrade, postavljati postrojenja i ure aji i graditi drugi objekti na udaljenosti ve oj od 25 metara ra unaju i od ose krajnjih koloseka, na osnovu izdate saglasnosti upravlja a.

Objekti kao što su: rudnici, kamenolomi, kre ane, ciglane, industrijske zgrade, postrojenja i drugi sli ni objekti ne mogu se graditi u zaštitnom pružnom pojasu bliže od 50 metara ra unaju i od ose krajnjeg koloseka.

Protiv akta iz st. 2. i 3. ovog lana može se podneti žalba ministarstvu nadležnom za poslove saobra aja.

lan 47.

Preduze a, pravna lica i preduzetnici koji vrše pošumljavanje goleti i ure enje bujica u zaštitnom pružnom pojasu i upravlja sporazumno utvr uju u eš eu troškovima pošumljavanja goleti i ure enja bujica i vododerina, imaju i u vidu zna aj i obim ovih radova za zaštitu železni ke infrastrukture.

lan 48.

Na mestima gde železnica prolazi kroz šumu ili pored šume, odnosno zemljišta zasa enog poljoprivrednim kulturama koje su lako zapaljive, upravlja je dužan da preduzme propisane mere za zaštitu od požara na železni kom podru jupruga, kao i mere za zaštitu od požara na železni kim vozilima.

Korisnici, odnosno sopstvenici šuma i zemljišta iz stava 1. ovog lana, dužni su da u pojasu širine 10 metara u šumama uredno uklanjaju drve e, rastinje i liš e, a u pojasu širine pet metara na drugom zemljištu blagovremeno uklanjaju sazrele poljoprivredne kulture i po potrebi preduzimaju druge mere zaštite od požara.

Širina pojasa iz stava 2. ovog lana ra una se od spoljne ivice pružnog pojasa.

Page 29: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

8. Oduzimanje javnoj železni koj infrastrukturi svojstva dobra u opštoj upotrebi

lan 49.

Delu javne železni ke infrastrukture na kojem je obustavljen javni prevoz, za koju ne postoji interes sa stanovišta celine transportnog sistema Republike Srbije ili interes korisnika usluga javnog prevoza, može biti oduzeto svojstvo dobra u opštoj upotrebi.

Odluku o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi javnoj železni koj infrastrukturi iz stava 1. ovog lana, donosi Narodna skupština, na predlog Vlade Republike Srbije.

Sa delom javne železni ke infrastrukture kojem je u smislu stava 2. ovog lana, oduzeto svojstvo dobra u opštoj upotrebi, može se raspolagati u skladu sa zakonom.

9. Gradska železnica, turisti ko-muzejska železnica, metro i ži ara

lan 50.

Gradska železnica, turisti ko-muzejska železnica, metro i ži ara, uslovi za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, kao i uslovi za organizovanje prevoza na ovim vo enim sistemima, uredi e se posebnim zakonom.

10. Industrijska železnica i industrijski kolosek

lan 51.

Odredbe ovog zakona kojima se ure uje izgradnja, rekonstrukcija, modernizacija, održavanje i zaštita železni ke infrastrukture shodno se primenjuju i na industrijsku železnicu.

Industrijska železnica može biti priklju ena na železni kuinfrastrukturu upravlja a.

Preduze e, drugo pravno lice ili preduzetnik može imati industrijski kolosek priklju en na železni ku infrastrukturu upravlja a, kao i industrijske koloseke, postrojenja, ure aje i objekte na tim kolosecima, železni ka vozna sredstva i druga sredstva izgra ena po posebnim tehni kim normativima i standardima.

Priklju enje industrijskih železnica iz stava 2. ovog lana i industrijskih koloseka iz stava 3. ovog lana, ure uju ugovorom upravlja i preduze e, drugo pravno lice ili preduzetnik ija je industrijska železnica, odnosno industrijski kolosek priklju en.

Preduze e, drugo pravno lice ili preduzetnik, vlasnik odnosno imalac industrijskog koloseka, dužan je da donese akt o uslovima za izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i zaštitu industrijskog koloseka, železni kih voznih sredstava i drugih sredstava izgra enih po posebnim tehni kim normativima i standardima i za organizovanje i regulisanje železni kog saobra aja na industrijskom

Page 30: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

koloseku, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove saobra aja.

Prevoznik, preduze e, drugo pravno lice ili preduzetnik, vlasnik odnosno imalac industrijske železnice mora da ima sertifikat o bezbednosti za upravljanje industrijskom železnicom.

Page 31: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

1.

.

2.

,,

.

,,

.

3.

:

1) , ,

, , , , ,;

2),

;

3) , ;

4) , , , ,, , , ,

,

, ,

;

5) , ,,

;

6);

7) (

Page 32: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

, , ,);

8) ,

, , ,;

9),

,

;

10),

;

11)

, ;

12), , , ,

,,

, 1944;

13), , , , ,

,, 1944;

14),

;

15)

;

16);

17),

;

18)

;

19)

;

20)

Page 33: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

;

21) ,,

;

22);

23), ,

, ;

24) ,;

25);

26) o

;

27),

, ;

28);

29);

30) , ,,

,,

, ,,

;

31),

;

32) 24

;

33) , ,;

34)

;

35) ,;

Page 34: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

36),

.

4.

.

, ,.

5.

.

,, ,

.

.

6.

.

, ,.

.

o .

7.

,

.

,,

,.

Page 35: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

,.

.

8.

,

37. .

,,

, ( : ).

,,

,, ,

.

9.

,,, ,

, , ,,

,.

10.

, ,.

.

,.

.

11.

,

Page 36: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

.

12.

,.

,,

, ,.

13.

.

,,

, ,

.

.

.

,, .

Page 37: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

I.

1. ,

,

99.

, ,.

( ,), ,

,, .

, , .

, ,, a

.

100.

, .

:

1);

2) 5700 kg (

: );

Page 38: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

3) (: );

4) .

101.

.

, ( ).

.

2. ,

102.

, ( : )

.

,,

.

.

Page 39: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

lan 9.

Vazduhoplovno pristanište pored objekata, ure aja i postrojenja, predvi enih saveznim propisima mora imati pristanišnu zgradu, prilazni put priklju en na javni put i odgovaraju i izgra en prostor za parkiranje vozila drumskog saobra aja. Pristanišna zgrada mora imati: 1. istaknut natpis "vazduhoplovno pristanište" sa nazna enjem mesta; 2. ekaonicu sa obezbe enim zagrevanjem, odgovaraju i broj šaltera za izdavanje prevoznih i drugih isprava, garderobu, javni sanitarni vor sa teku om vodom i javnu telefonsku govornicu; 3. odgovaraju i broj vidno obeleženih prolaza na pristanišnu platformu; 4. razglasne ure aje za davanje obaveštenja; 5. istaknute redove letenja na vidnom mestu u ekaonici;6. osvetljene prostorije koje koriste putnici; 7. prostorije za sanitarnu obradu putnika u slu aju epidemije i pružanje prve pomo i.Vazduhoplovno pristanište može imati pumpne stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom i mazivom, servisne radionice, garaže, prodavnice, ugostiteljske, zanatske i druge objekte za potrebe svog poslovanja.

lan 10.

Izgradnja i rekonstrukcija vazduhoplovnih pristaništa ili pojedinih poletno-sletnih i drugih staza, pristanišne platforme, objekata koji omogu uju bezbedno poletanje, sletanje i zadržavanje vazduhoplova na pristaništu i pristanišne zgrade može se zapo eti po pribavljanju odobrenja za izgradnju. Uz zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog lana, pored dokumentacije iz lana 25. Zakona o izgradnji investicionih objekata ("Službeni glasnik SRS" br. 25/73 i 31/74), podnosi se i potvrda odgovaraju eg organa odnosno organizacije da je predvi ena izgradnja u skladu sa uslovima i merama za zaštitu stanovništva od buke vazduhoplova, ako su ti uslovi i mere propisani. Odobrenje iz stava 1. ovog lana izdaje republi ki organ uprave nadležan za saobra aj.

lan 11.

Po izvršenoj izgradnji ili rekonstrukciji objekata iz lana 10. stav 1. ovog zakona, pre po etka njihovog koriš enja, vrši se tehni ki pregled radi utvr ivanja njihove sposobnosti za upotrebu. Tehni ki pregled iz stava 1. ovog lana vrši stru na komisija koju obrazuje organ uprave koji je izdao odobrenje za izgradnju.

Page 40: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

ZAKON O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU

GLAVA I OSNOVNE ODREDBE

Predmet ure ivanjalan 1.

Ovim zakonom ure uju se stru ni poslovi i poslovi državne uprave koji se odnose na državni premer, katastar nepokretnosti, katastar vodova, osnovne geodetske radove, adresni registar, topografsko-kartografsku delatnost, procenu vrednosti nepokretnosti, geodetsko-katastarski informacioni sistem i Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka i geodetski radovi u inženjersko-tehni kim oblastima.

Pojmovilan 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede e zna enje: 1) „AGROS” predstavlja mrežu permanentnih stanica globalnog pozicionog sistema za

teritoriju Republike Srbije; 2) „bonitiranje zemljišta” jeste klasifikacija plodnog zemljišta na osnovu njegovih prirodnih

osobina, bez obzira na na in njegovog koriš enja; 3) „geografska imena” jesu imena naseljenih mesta i fizi ko-geografskih objekata (planina,

reka, jezera, itd.); 4) „geodetska belega” jeste belega za podzemno, odnosno nadzemno obeležavanje ta aka

državne referentne mreže i granica katastarske opštine; 5) „geodetska metrologija” jesu injenice koje se odnose na fizi ke veli ine dužine, ugla,

vremena i ubrzanja sile zemljine teže, njihove jedinice, sredstva, metode, na in i rezultate merenja, greške merenja i drugo;

6) „geodetska organizacija” jeste privredno društvo, drugo pravno lice i radnja-preduzetnik koji su registrovani kod nadležnog organa za izvo enje geodetskih radova i koji ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom;

7) „geodetski instrumenti” jesu merila kojima se obavljaju geodetski radovi propisani ovim zakonom i koriste se za merenje dužine, ugla, vremena i ubrzanja sile zemljine teže;

8) „geopodaci (geoprostorni podaci)” su podaci sa direktnom ili indirektnom vezom sa odre enom lokacijom ili geografskom oblasti;

9) „daljinska detekcija” jeste metod prikupljanja informacija putem sistema koji nisu u direktnom fizi kom kontaktu sa ispitivanom pojavom ili objektom;

10) „digitalni model terena” jeste trodimenzionalni prikaz matemati ki definisanog modela reljefa Republike Srbije;

11) „digitalni ortofoto” jeste digitalna slika teritorije Republike Srbije u ortogonalnoj projekciji, dobijena iz digitalnog aerofotogrametrijskog snimka, satelitskog snimka ili snimka dobijenog ostalim metodama snimanja iz daljinske detekcije;

12) „državni referentni sistem” jeste koordinatni sistem koga ini skup numeri kih vrednosti konstanti, neophodnih da se definišu položaji i druga svojstva ta aka u prostoru Republike Srbije;

13) „katastarski plan” jeste dvodimenzionalni prikaz parcela i objekata u ravni državne projekcije;

14) „katastarski plan vodova” jeste dvodimenzionalni prikaz vodova u ravni državne projekcije; 15) „katastarsko klasiranje zemljišta” jeste utvr ivanje katastarske kulture i klase za parcele

poljoprivrednog i šumskog zemljišta u okviru jedne katastarske opštine u odnosu na katastarski srez; 16) „list vodova” jeste osnovni dokument o vodovima i stvarnim pravima na njima;

Page 41: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

2

17) „list nepokretnosti” jeste osnovni dokument o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima; 18) „NIGP - nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka” predstavlja strategiju,

tehnologiju, pravila, standarde i ljudske resurse koji su potrebni za prikupljanje, obradu, uvanje, pristup, razmenu i optimalno koriš enje geoprostornih podataka Republike Srbije;

19) „osnovni topografski model” predstavlja apstrakciju prostora Republike Srbije i ine ga definisani topografski objekti sa pripadaju im opisom svojstava i me usobnih odnosa (atributi i relacije), obuhvatom prikupljanja, pravilima kreiranja i na inom prikaza, a izra uje se na osnovama i principima geografskog informacionog sistema;

20) „SREF” ine materijalizovane ta ke referentne mreže na teritoriji Republike Srbije; 21) „tehni ka dokumentacija” jeste skup projekata koji se izra uju radi utvr ivanja koncepcije

geodetskih radova, razrade uslova i na ina izvo enja radova; 22) „topografski objekti” su prirodni i izgra eni objekti na zemljinoj površini, klasifikovani u

odgovaraju e teme, prostorno geometrijski odre eni u državnom referentnom sistemu i opisani atributima;

23) „web servisi” su programske komponente koje omogu avaju izgradnju proširivih, slabo povezanih i platformski nezavisnih aplikacija, koji podržavaju me uoperativnost razli itih sistema i omogu avaju aplikacijama da razmenjuju poruke koriš enjem standardnih protokola.

Državni premer lan 3.

Državni premer jesu stru ni poslovi u oblastima: 1) katastarskog premera; 2) premera u postupku ure enja zemljišne teritorije komasacijom (u daljem tekstu:

komasacioni premer); 3) premera vodova; 4) topografskog premera; 5) premera državne granice.

Katastar nepokretnosti lan 4.

(1) Katastar nepokretnosti je osnovni i javni registar o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima.

(2) Nepokretnosti koje se, u smislu ovog zakona, upisuju u katastar nepokretnosti, jesu: 1) zemljište (katastarske parcele poljoprivrednog, šumskog, gra evinskog i drugog zemljišta); 2) nadzemni i podzemni gra evinski objekti (u daljem tekstu: objekti); 3) posebni delovi objekata koji ine gra evinsku celinu (stan, poslovni prostor, garaža i drugi).

(3) Objekti, u smislu ovog zakona, jesu: zgrade svih vrsta, privredni objekti, objekti kulture, sporta i rekreacije, skloništa i drugi gra evinski objekti.

Program i plan radova lan 5.

(1) Poslovi državnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti, pra enja i obezbe ivanja ažurnosti katastra nepokretnosti, osnovnih geodetskih radova, adresnog registra, procene vrednosti nepokretnosti, osnivanja katastra vodova, topografsko-kartografske delatnosti, geodetsko-katastarskog informacionog sistema i Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, obavljaju se na osnovu srednjoro nog programa i godišnjeg plana radova.

(2) Srednjoro ni program radova donosi Vlada na predlog Republi kog geodetskog zavoda, a godišnji plan radova Republi ki geodetski zavod.

(3) Programom i planom iz stava 1. ovog lana utvr uju se vrsta i obim radova, kao i izvori i obim sredstava za njihovu realizaciju.

(4) Realizacija programa i plana radova finansira se sredstvima iz budžeta Republike Srbije, kao i sredstvima od poklona (donacija), lokalne samouprave i drugih zainteresovanih pravnih i fizi kih lica.

Page 42: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

3

(5) Kada se sredstva iz stava 4. ovog lana obezbe uju od poklona (donacija), lokalne samouprave i drugih zainteresovanih pravnih i fizi kih lica, ugovorom se odre uju radovi koji e se finansirati iz tih sredstava.

(6) Srednjoro ni program radova objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”. (7) Godišnji plan radova objavljuje se na internet stranici Republi kog geodetskog zavoda.

Opšti interes lan 6.

Državni premer, katastar nepokretnosti, katastar vodova, osnovni geodetski radovi, adresni registar, topografsko-kartografska delatnost, procena vrednosti nepokretnosti, geodetsko-katastarski informacioni sistem i Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka jesu od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Primena propisa lan 7.

Na pojedina pitanja upisa stvarnih prava koja nisu ure ena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ure uje svojina i druga stvarna prava, a na pojedina pitanja postupka koja nisu ure ena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ure uje opšti upravni postupak.

GLAVA II STRU NI POSLOVI I POSLOVI DRŽAVNE UPRAVE

Zajedni ka odredba lan 8.

(1) Za stru ne poslove (u daljem tekstu: geodetski radovi) i poslove državne uprave iz lana 1. ovog zakona nadležan je Republi ki geodetski zavod.

(2) Geodetske radove iz stava 1. ovog lana može da obavlja i geodetska organizacija, na na in i pod uslovima propisanim ovim zakonom.

(3) Geodetske radove, izradu topografskih karata razmere 1:25000 i sitnijih razmera, kao i vo enje posebnih evidencija o nepokretnostima, koji se obavljaju, izra uju i služe za vojne potrebe vrši organ nadležan za poslove odbrane, u skladu sa posebnim propisima.

1. REPUBLI KI GEODETSKI ZAVOD

Sedište Republi kog geodetskog zavoda lan 9.

(1) Poslove iz svog delokruga, Republi ki geodetski zavod (u daljem tekstu: Zavod) obavlja u sedištu i van sedišta.

(2) Sedište Zavoda je u Beogradu.

Delokrug Zavoda lan 10.

Delokrug Zavoda su geodetski radovi i poslovi državne uprave koji se odnose na: 1) osnovne geodetske radove; 2) katastarski i komasacioni premer; 3) osnivanje, obnovu i održavanje katastra nepokretnosti; 4) premer vodova, osnivanje i održavanje katastra vodova; 5) stru ni nadzor nad geodetskim radovima; 6) izdavanje i oduzimanje licence za rad geodetske organizacije; 7) izdavanje i oduzimanje geodetske licence;

Page 43: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

4

8) izdavanje i oduzimanje ovlaš enja za snimanje iz vazdušnog prostora teritorije Republike Srbije za potrebe državnog premera;

9) adresni registar; 10) održavanje registra prostornih jedinica; 11) premer državne granice i vo enje registra državne granice; 12) katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljišta; 13) obra un katastarskog prihoda; 14) procenu i vo enje vrednosti nepokretnosti; 15) daljinsku detekciju, topografski premer i topografsko-kartografsku delatnost; 16) izdavanje kartografskih i drugih publikacija i davanje saglasnosti za izdavanje kartografskih

publikacija; 17) vo enje evidencije o geografskim imenima i predlaganje Vladi lanova Komisije za

standardizaciju geografskih imena; 18) osnivanje, održavanje i raspolaganje geodetsko-katastarskim informacionim sistemom; 19) vo enje arhiva dokumentacije državnog premera, katastra nepokretnosti, katastra vodova i

topografsko-kartografske delatnosti; 20) u eš e u osnivanju i održavanju Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka; 21) inspekcijski nadzor nad radom geodetske organizacije; 22) overu geodetskih podloga u inženjersko-tehni kim oblastima; 23) pružanje usluga iz delokruga Zavoda u okviru me unarodne saradnje.

Upravni poslovi lan 11.

U upravnim poslovima državnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti, osnivanja katastra vodova, kao i njihovog održavanja, rešava:

1) u prvom stepenu Zavod; 2) u drugom stepenu ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja i urbanizma (u

daljem tekstu: ministarstvo).

2. GEODETSKA ORGANIZACIJA

Obavljanje geodetskih radova lan 12.

Geodetski radovi koje obavlja geodetska organizacija su: 1) izrada tehni ke dokumentacije i stru ni nadzor nad izvo enjem geodetskih radova za koje

je predvi ena izrada glavnog projekta; 2) izvo enje geodetskih radova za koje je predvi ena izrada glavnog projekta; 3) izvo enje geodetskih radova u održavanju katastra nepokretnosti i održavanju katastra

vodova.

Licenca za rad i uslovi za izdavanje lan 13.

(1) Geodetska organizacija može da izvodi geodetske radove iz lana 12. ovog zakona, na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, ako joj je izdata licenca za rad.

(2) Licencu iz stava 1. ovog lana, za pojedine vrste geodetskih radova, Zavod izdaje rešenjem u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.

(3) Licenca se izdaje geodetskoj organizaciji, ako: 1) je registrovana kod nadležnog organa Republike Srbije za izvo enje geodetskih radova; 2) ima ovim zakonom propisani broj zaposlenih geodetske struke sa odgovaraju im

geodetskim licencama; 3) ima radne prostorije i poseduje odgovaraju e merne instrumente i opremu.

Page 44: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

5

(4) Javnom preduze u i drugom pravnom licu, korisniku budžetskih sredstava, može se izdati licenca za rad samo za radove iz lana 12. ta ka 3) ovog zakona koji su u funkciji obavljanja delatnosti za koju je osnovano.

(5) Nau noobrazovnoj geodetskoj ustanovi može se izdati licenca za rad samo za radove iz lana 12. ta ka 1) ovog zakona.

(6) Geodetska organizacija registrovana u inostranstvu može u Republici Srbiji izvoditi samo geodetske radove iz lana 12. ta ka 2) ovog zakona, ako je na me unarodnom tenderu izabrana za izvo a a radova, a po ispunjenosti uslova propisanih odredbama ovog zakona.

Geodetska licencalan 14.

(1) Geodetska licenca prvog reda omogu uje obavljanje poslova odgovornog projektanta, rukovo enja i stru nog nadzora nad izvo enjem geodetskih radova za koje je ovim zakonom predvi enaizrada glavnog projekta, izvo enja tih radova, kao i izrade projekta geodetskog obeležavanja u oblasti urbanisti kog planiranja.

(2) Geodetska licenca drugog reda omogu uje obavljanje geodetskih radova u postupku održavanja katastra nepokretnosti i katastra vodova, realizacije projekta geodetskog obeležavanja u oblasti urbanisti kog planiranja i izradu geodetskih podloga u inženjersko-tehni kim oblastima za koje se ne izra uje glavni projekat.

(3) Lice sa geodetskom licencom prvog reda može obavljati i poslove za koje je ovim zakonom predvi ena geodetska licenca drugog reda.

(4) Geodetsku licencu prvog i drugog reda Zavod izdaje rešenjem u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.

(5) Licu kome je izdata geodetska licenca izdaje se pe at. (6) Lice sa geodetskom licencom može koristiti pe at, ako je zaposleno u geodetskoj organizaciji

sa punim radnim vremenom. (7) Lice geodetske struke bez geodetske licence zaposleno u geodetskoj organizaciji u estvuje u

obavljanju poslova za koje geodetska organizacija ima licencu za rad.

Uslovi za izdavanje geodetske licence lan 15.

(1) Geodetsku licencu prvog reda sti e lice geodetske struke sa diplomskim akademskim studijama - master, specijalisti kim akademskim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, položenim državnim stru nim ispitom i radnim iskustvom od najmanje pet godina.

(2) Geodetsku licencu drugog reda sti e lice geodetske struke sa diplomskim akademskim studijama - master, specijalisti kim akademskim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, položenim državnim stru nim ispitom i radnim iskustvom od najmanje jedne godine.

(3) Geodetsku licencu drugog reda sti e i lice geodetske struke sa osnovnim akademskim studijama, specijalisti kim strukovnim studijama, osnovnim strukovnim studijama, odnosno sa studijama u trajanju do tri godine, položenim državnim stru nim ispitom i radnim iskustvom od najmanje tri godine.

Legitimacija za identifikaciju lan 16.

(1) Licu geodetske struke i licu poljoprivredne struke iz lana 17. stav 4. ovog zakona zaposlenom u geodetskoj organizaciji, Zavod izdaje legitimaciju za identifikaciju (u daljem tekstu: legitimacija).

(2) Lice kome je izdata legitimacija dužno je da legitimaciju koristi prilikom: 1) predstavljanja imaocima prava na nepokretnosti prilikom ulaska na parcele i u objekte radi

obavljanja geodetskih radova na terenu; 2) predstavljanja ovlaš enom licu koje vrši inspekcijski nadzor.

(3) Zaposleni u geodetskoj organizaciji kome je prestao radni odnos u toj geodetskoj organizaciji, dužan je da Zavodu vrati legitimaciju.

Page 45: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

6

Uslovi za izvo enje geodetskih radova lan 17.

(1) Za izradu tehni ke dokumentacije za izvo enje geodetskih radova i stru ni nadzor nad izvo enjem geodetskih radova, za koje je ovim zakonom predvi ena izrada glavnog projekta, kao i izradu projekta geodetskog obeležavanja u oblasti urbanisti kog planiranja, geodetska organizacija mora imati najmanje dva zaposlena lica sa geodetskom licencom prvog reda.

(2) Za izvo enje geodetskih radova za koje je ovim zakonom predvi ena izrada glavnog projekta, geodetska organizacija mora imati najmanje pet zaposlenih geodetske struke, od kojih najmanje dva sa geodetskom licencom prvog reda.

(3) Za izvo enje geodetskih radova u postupku održavanja katastra nepokretnosti i katastra vodova, realizacije projekta geodetskog obeležavanja u oblasti urbanisti kog planiranja i izradu geodetskih podloga u inženjersko-tehni kim oblastima za koje se ne izra uje glavni projekat, geodetska organizacija mora imati najmanje dva zaposlena geodetske struke, od kojih najmanje jedan sa geodetskom licencom drugog reda.

(4) Za izvo enje radova katastarskog klasiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta, geodetska organizacija mora imati najmanje jednog zaposlenog poljoprivredne struke za melioracije zemljišta sa diplomskim akademskim studijama - master, specijalisti kim akademskim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, sa položenim državnim stru nimispitom, odgovaraju om licencom Inženjerske komore Srbije i radnim iskustvom od najmanje tri godine.

(5) Za snimanje iz vazdušnog prostora teritorije Republike Srbije za potrebe državnog premera, geodetska organizacija mora ispunjavati uslove iz stava 2. ovog lana i posedovati ovlaš enje Zavoda za snimanje iz vazdušnog prostora, koje se izdaje rešenjem.

(6) Izuzetno od stava 2. ovog lana, kada se katastar nepokretnosti osniva prema podacima katastra zemljišta, zemljišne knjige i knjige tapija, odnosno intabulacione knjige, podacima komasacije koja nije provedena u katastru zemljišta, odnosno zemljišnoj knjizi, geodetske radove može obavljati i geodetska organizacija koja ispunjava uslove iz stava 3. ovog lana.

Dužnosti geodetske organizacije lan 18.

(1) Geodetska organizacija kojoj je izdata licenca za rad, dužna je da: 1) geodetske radove izvodi na osnovu podataka preuzetih iz geodetsko-katastarskog

informacionog sistema; 2) geodetske radove izvodi u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima, standardima i

tehni kim normativima; 3) pre po etka izvo enja radova, prijavi Zavodu radove predvi ene ovim zakonom; 4) otkloni nepravilnosti utvr ene u postupku pregleda i prijema radova i u postupku vršenja

inspekcijskog nadzora; 5) Zavodu prijavi promenu sedišta, naziva i svaku drugu promenu koja je od zna aja za njen

rad, u roku od 15 dana od dana nastanka promene; 6) dostavi Zavodu elaborat geodetskih radova i zapisnik o izvršenom uvi aju, u roku

utvr enom ovim zakonom, odnosno ugovorenom roku; 7) istakne raspored radnog vremena i vremena predvi enog za rad sa strankama, koji su

usaglašeni sa zakonom, i da ga se pridržava; 8) naknadu za pružanje usluga napla uje u skladu sa propisanom; 9) obezbedi odgovaraju i dokument o ispravnosti geodetskog instrumenta kojim izvodi

geodetske radove; 10) licu koje vrši stru ni ili inspekcijski nadzor nad radom geodetske organizacije i Zavodu

kada vrši pregled i prijem radova, stavi na uvid tehni ku i drugu dokumentaciju i omogu i nesmetano vršenje nadzora i pregleda radova.

(2) Pored dužnosti iz stava 1. ovog lana, geodetska organizacija kojoj je izdata licenca za izvo enje geodetskih radova u održavanju katastra nepokretnosti i održavanju katastra vodova dužna je da:

1) vodi evidenciju primljenih zahteva stranaka;

Page 46: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

7

2) u postupku održavanja katastra nepokretnosti prihvati zahtev stranke za obavljanje geodetskih radova na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde ima sedište, odnosno ne sme da odbije zahtev bez opravdanog razloga;

3) obavesti Zavod o spre enosti za izvo enje radova koja traje duže od jednog meseca, u roku od tri dana od dana nastanka razloga spre enosti za rad;

4) o svom trošku izvrši ponovni uvi aj na terenu i utvrdi injeni no stanje u slu aju kad se u postupku po pravnom leku oceni da te injenice nisu pravilno utvr ene.

(3) U slu aju promene iz stava 1. ta ka 5) ovog lana ili promene za koju je Zavod saznao na drugi na in, a koja je od uticaja na ispunjenost uslova za rad geodetske organizacije, odnosno za izvo enje odre ene vrste geodetskih radova, Zavod donosi rešenje o promeni.

(4) Opravdanim razlogom, u smislu stava 2. ta ka 2) ovog lana, smatra se bolest ili druga spre enost za rad zaposlenog u geodetskoj oranizaciji i odsustvovanje sa posla zaposlenog u geodetskoj organizaciji u skladu sa zakonom.

(5) Za štetu koju zaposleni u geodetskoj organizaciji prouzrokuje tre em licu prilikom obavljanja geodetskih radova odgovara geodetska organizacija u skladu sa zakonom.

Dužnosti lica sa geodetskom licencom i oduzimanje geodetske licence lan 19.

(1) Za geodetske radove koje izvodi geodetska organizacija odgovorno je lice sa geodetskom licencom.

(2) Lice sa geodetskom licencom dužno je da: 1) geodetske radove izvodi u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima, standardima i

tehni kim normativima; 2) overi svojim pe atom elaborat o izvršenim geodetskim radovima i zapisnik o izvršenom

uvi aju.(3) Ako lice sa geodetskom licencom ne izvodi geodetske radove u skladu sa ovim zakonom,

drugim propisima, standardima i tehni kim normativima ili overi svojim pe atom elaborat o izvršenim geodetskim radovima i zapisnik o izvršenom uvi aju o nepostoje im promenama ili sa neistinitim podacima, Zavod e rešenjem trajno oduzeti geodetsku licencu, pe at i legitimaciju.

(4) Izuzetno od stava 1. ovog lana, za izvo enje radova katastarskog klasiranja, bonitiranja i komasacione procene zemljišta odgovorno je lice iz lana 17. stav 4. ovog zakona.

Prestanak važenja licence za rad lan 20.

(1) Licenca za rad prestaje da važi na zahtev geodetske organizacije i oduzimanjem. (2) O prestanku važenja licence iz stava 1. ovog lana odlu uje Zavod rešenjem. (3) Zavod e oduzeti licencu geodetskoj organizaciji, ako geodetska organizacija:

1) bude brisana iz registra nadležnog organa; 2) ne ispunjava propisane uslove za rad u skladu sa ovim zakonom; 3) bez opravdanog razloga ne obavlja geodetske radove na održavanju katastra

nepokretnosti i katastra vodova duže od 60 dana na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde ima sedište;

4) posle naloženih mera od strane inspektora, nastavlja sa kršenjem propisa, odnosno ako posle zabrane izvo enja radova nastavi sa radom.

(4) Svim zaposlenima u geodetskoj organizaciji kojoj je licenca prestala da važi ili je oduzeta, prestaju da važe legitimacije danom prestanka važenja licence, odnosno danom kona nosti rešenja o oduzimanju licence.

Osporavanje rešenja o licencama lan 21.

Protiv rešenja o licencama donetih u skladu sa odredbama ovog zakona, može se izjaviti žalba ministarstvu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Page 47: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

oro niprogram r

GLAVA XII GEODETSKI RADOVI U INŽENjERSKO-TEHNI KIM OBLASTIMA

Inženjersko-tehni ke oblasti lan 168.

Inženjersko-tehni ke oblasti, u smislu ovog zakona, jesu: prostorno planiranje, urbanizam, gra evinarstvo, arhitektura, saobra aj, rudarstvo, energetika, poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo, mašinstvo, geologija i dr.

Geodetski radovi u inženjersko-tehni kim oblastima lan 169.

(1) Geodetski radovi u inženjersko-tehni kim oblastima, u smislu ovog zakona, jesu izrada tehni ke dokumentacije, izvo enje i stru ni nadzor nad izvo enjem geodetskih radova u inženjersko-tehni kim oblastima za koje je predvi ena izrada tehni ke dokumentacije.

(2) Tehni ka dokumentacija za izvo enje geodetskih radova izra uje se saglasno vrsti tehni ke dokumentacije u inženjersko-tehni koj oblasti.

(3) Izvo enje geodetskih radova u inženjersko-tehni kim oblastima jeste: 1) izrada geodetskih podloga za potrebe raznih vrsta projekata u inženjersko-tehni kim

oblastima;2) geodetsko merenje u toku realizacije projekta; 3) geodetsko merenje izvedenog stanja; 4) geodetsko merenje u cilju osmatranja tla i objekata u toku gra enja i upotrebe.

Geodetske podloge lan 170.

(1) Geodetske podloge iz lana 169. stav 3. ta ka 1) ovog zakona su: 1) digitalni topografski planovi; 2) digitalni ortofoto planovi; 3) digitalni model terena; 4) digitalne podloge zahtevanog sadržaja.

(2) Pored geodetskih podloga iz stava 1. ovog lana, za potrebe raznih vrsta projekata u inženjersko-tehni kim oblastima, koriste se i izvodi iz baze podataka katastarsko-informacionog sistema (katastarski plan, katastarski plan vodova, osnovna državna karta i ostale karte).

Uslovi i nadležnosti lan 171.

(1) Izradu tehni ke dokumentacije i izvo enje radova iz lana 169. stav 3. ta ka 1) ovog zakona obavlja geodetska organizacija.

Page 48: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

39

(2) Izradu tehni ke dokumentacije, izvo enje radova na osnovu tehni ke dokumentacije i stru ninadzor nad izvo enjem geodetskih radova iz lana 169. stav 3. ta . 2) do 4) ovog zakona obavlja privredno društvo, drugo pravno lice i radnja koje je registrovano kod nadležnog organa za tu vrstu radova i ima najmanje jednog zaposlenog geodetske struke sa odgovaraju om licencom Inženjerske komore Srbije.

(3) Stru ni nadzor nad izvo enjem radova iz lana 169. stav 3. ta ka 1) ovog zakona i overu geodetskih podloga vrši Zavod.

(4) Izvode iz baze podataka katastarsko-informacionog sistema izdaje i overava Zavod.

GLAVA XIII UVANjE, UVID, IZDAVANjE I NAKNADA ZA KORIŠ ENjE PODATAKA I PRUŽANjE USLUGA

uvanje podatakalan 172.

Originalne i periodi ne kopije baza podataka osnovnih geodetskih radova, katastra nepokretnosti, katastra vodova, topografsko-kartografske baze, kao i dokumentaciju u analognom obliku, uva Zavod.

Uvid i izdavanje podatakalan 173.

(1) Uvid u podatke geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentaciju u analognom obliku, može se izvršiti neposredno u prostorijama Zavoda ili putem interneta.

(2) Iz geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dokumentacije u analognom obliku izdaju se podaci, uverenja, potvrde, izveštaji i isprave u propisanoj formi.

(3) List nepokretnosti iz lana 72. stav 3. ovog zakona izdaje se imaocu prava, licu koje dokaže pravni interes i državnom organu za vo enje postupka pokrenutog po službenoj dužnosti iz njegove nadležnosti.

(4) Prepisi i kopije originalnih podataka premera mogu se izdavati državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i geodetskim organizacijama.

Naknada za koriš enje geodetsko-katastarskih podataka i pružanje usluga Zavoda

lan 174. (1) Za koriš enje podataka i za usluge koje pruža Zavod, pla a se naknada. (2) Visinu naknade za koriš enje podataka i pružanja usluga iz stava 1. ovog lana utvr uje Vlada

na osnovu: vrste i vrednosti podataka, vrednosti nepokretnosti, troškova prikupljanja podataka i utvr ivanja nastalih promena na nepokretnosti, troškova obrade i provo enja podataka u bazi geodetsko-katastarskih podataka, troškova arhiviranja i uvanja podataka, troškova održavanja baze geodetsko-katastarskih podataka i upisa prava u katastar nepokretnosti.

(3) Pod uslugama Zavoda smatraju se terenski i kancelarijski radovi iz delokruga Zavoda. (4) Sredstva od naknada iz stava 1. ovog lana koje ostvari Zavod prihod su budžeta Republike

Srbije i koriste se za rad i primanja zaposlenih i opremanje Zavoda. (5) Izuzetno od stava 1. ovog lana, u cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na

zahtev jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine ili ministarstva, izdaju se bez naknade kopije postoje ih topografskih, katastarskih planova, katastarskih planova vodova, odnosno njihove digitalne kopije i digitalni ortofoto.

Obveznik naknade za koriš enje podataka i pružanje usluga lan 175.

(1) Obveznik naknade za koriš enje podataka je podnosilac zahteva. (2) Obveznik naknade za pružanje usluga (po zahtevu ili po službenoj dužnosti) je podnosilac

zahteva, odnosno lice u iju se korist provodi promena.

Page 49: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

" ", . 62/2006

41/2009 ( . 33). : . 51. . 4. -

65/2008-3.

I.

1.

, , ,

,

.

( : ),

( : )

.

, .

+ :

. 51. 4. - 65/2008-3.

. 1. - 41/2009-205.

2.

:

1) ( , ,

, , , , , )

;

2) , , , ;

3) -

( )

;

4)

, ,

;

5) , , ,

;

6) ,

, - ,

;

7) ,

;

8) ,

;

9) ,

, , , ,

;

10) , ,

, , , ;

11)

, , , ,

.

+ :

. 2. - 41/2009-205.

+

3.

,

Page 50: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

, .

+

4.

, .

II. ,

5.

,

, ,

, ,

, -

,

, , , -

, ,

.

,

( : ).

2.

.

.

+ :

. 3. - 41/2009-205.

6.

.

" ".

,

.

+ :

. 4. - 41/2009-205.

7.

,

.

:

1) , , ;

2) ;

3) ;

4) , ;

5) ;

6) , ;

7) - -

8) (

, ,

).

2.

.

+ :

. 5. - 41/2009-205.

8.

- -

Page 51: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

+ :

. 6. - 41/2009-205.

9.

, .

.

: ,

,

, ,

.

" ",

.

+ :

. 7. - 41/2009-205.

10.

,

.

1. ,

,

,

, , ,

, .

11.

.

.

, ,

,

.

+ :

. 8. - 41/2009-205.

12.

- -

+ :

. 9. - 41/2009-205.

13.

,

.

.

15

.

.

30

.

.

.

6. .

+ :

. 10. - 41/2009-205.

Page 52: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

14.

,

.

1. , .

,

.

3. ,

, .

. 1. 3. :

, .

+ :

. 11. - 41/2009-205.

III.

15.

,

.

16.

.

.

17.

.

1. ,

,

.

1.

, ,

, .

18.

.

:

1)

;

2) ;

3) ;

4) ;

5) ;

6) ;

7)

;

8) ;

9) .

2.

.

19.

18.

.

:

Page 53: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

1) 10% ,

25% ;

2) , ,

, , ,

,

,

;

3) 4%

, .

20.

, .

21.

,

.

, .

,

,

.

, 3.

,

.

22.

, , ,

.

23.

:

1)

, ,

;

2) ( , , , , .),

, ,

, ;

3) , .

1.

, 1. 2. .

+ :

. 12. - 41/2009-205.

24.

Page 54: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

:

1) ,

;

2)

;

3) ;

4) , 23. 1. 2.

.

+ :

. 13. - 41/2009-205.

25.

( :

).

50%

, 20% 23. 1.

3) .

, ,

, .

3. :

1) , ;

2) ;

3) ;

4)

23. . 1) 2) .

3. .

60% ,

40%

,

.

+ :

. 14. - 41/2009-205.

26.

:

1)

200 m² ;

2) ,

,

;

3) ;

4) ,

;

5) ;

6)

;

7) ,

, 23. 1. 1. ;

8) - ;

9) ;

10)

,

, 23.

1. 1) .

,

1. . 1) 2) ,

, , ,

,

, ( : ).

1. , ,

, .

Page 55: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

1.

,

, ,

.

3. .

+ :

. 15. - 41/2009-205.

+

27.

.

.

+

+

28.

, , ,

, ,

( : ).

.

, .

.

, ,

29.

, ,

.

Page 56: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

112. 1. 2. ,

,

2010. , 5. 2010. .

42

, 7. 2010.

,

, . .

" ", . 30/2010

7.5.2010. .

I.

1.

, ,

, , ,

.

2.

,

,

.

,

, .

.

3.

:

1)

;

2) ( : ) ,

,

, ;

3) , ;

4) ,

;

5) , ,

;

6) - ;

7)

;

8) ;

9)

;

10) / /

;

11) , ;

12) , ;

13)

, ,

;

14) ,

Page 57: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

, , , ;

15)

;

16)

( , , ) ( , , );

17) , ,

;

18) , ,

/ ;

19)

;

20) ,

;

21) ,

;

22) ;

23)

" " ;

24)

" ", ;

25)

,

,

;

26)

;

27)

, ;

28) , , , , ,

,

( , , ),

;

29) , ,

, ,

( ),

;

30) ,

;

31) ,

, ;

32) ( , , )

;

33) ( )

( ), ( )

( );

34) - ,

, ,

- ;

35) - ,

;

36) ;

37)

;

38) ;

39) 100

;

40) ( : ) ,

;

41)

;

42) ( 10 ), , ,

;

43) , ;

44)

;

45) ;

Page 58: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

46) ;

47) ,

;

48)

, .

" ",

,

;

49)

,

,

;

50) ,

;

51)

;

52) ( ) , , ,

;

53) ( , ),

;

54) , , ,

, ;

55) , , ,

;

56) , , , " " ,

;

57) ,

;

58) ,

;

59) , ;

60) ,

,

;

61) ,

, ,

;

62) 1 ( )

60 gr .

II.

4.

, , .

.

5.

.

.

.

.

, ,

.

6.

, ,

I II , : ,

, ,

.

I .

I .

I II .

Page 59: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

7.

,

, , ,

, .

, ( ,

, , ) ( , ,

) .

2.

.

( : )

1. .

3. .

8.

, , ,

,

.

, , .

, , ,

.

( ,

).

9.

, ,

.

1. :

1) 10 m;

2) 50 m ( , ),

.

2. , ( :

), ,

( : ),

, :

1) , ;

2) ;

3) ;

4) , .

10.

, :

1) ;

2) ;

3) ;

4) ;

5) , .

11.

, ,

, I .

1.

.

.

12.

Page 60: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

.

.

2. ( ,

, ), .

2. , ,

.

2. 30 , .

III.

13.

, , ,

, , ( :

).

,

.

14.

:

1) ;

2) , ;

3) - ;

4) ;

5) , ;

6) .

15.

: , , , ,

( : ),

( , , ).

,

16.

( : ) : ,

( , ), ,

,

.

1.

( ) , 50 m ,

, 10 m 50 m (

),

.

: , , ,

, .

-

17.

- :

1) :

, ( ,

, , , , )

( , );

2) :

,

( , , , , , ).

18.

Page 61: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

:

1) - - ( , ,

, , ), ,

;

2) : , , ,

;

3) - ,

;

4) - ;

5) -

.

,

19.

, : ,

, ,

, ( )

, .

20.

: , , , ,

, ,

.

,

21.

.

.

22.

, ,

, .

1. ,

, .

23.

(

: )

I ,

, .

1. , ,

,

.

II ,

, , , ,

.

,

.

. 1, 2. 3. .

Page 62: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

VI. ,

1.

133.

,

, ,

, :

1. , ,

, ,

;

2. :

1) ,

2) ,

3) ,

4) , 10 m

, ;

5) ,

6) , :

(1) ,

(2) , ,

(3) , ,

, ,

(4) ,

(5) ,

(6) ,

30 m ,

(7) , ,

(8) ;

Page 63: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

3.

;

4. , 10 m

50 m ;

5. , 10 m

, 50 m ,

, ,

;

6. ,

, ,

;

7.

;

8. , ,

5 m

;

9. , , , ,

, ,

, , ,

;

10. , , ( , ,

);

11. ,

,

;

12. ,

.

1. ,

.

2.

134.

, :

1) , ,

,

, , ;

2) 5 m

;

3) , ,

;

4) , ;

5) ;

6) ,

;

7) , , ,

,

,

, .

,

.

, 1. . 1), 2),

3) 6) , 1. 3) .

1. . 1), 2), 3) 6)

, .

135.

,

, :

1) , ,

, , ,

;

Page 64: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

2) , ,

;

3) .

,

1. .

, 1. ,

, , .

, , ,

.

136.

,

, :

1)

;

2) ;

3) .

137.

, ,

, ,

.

,

, .

138.

:

1) , , ;

2) .

1. .

1. :

1) ;

2) ;

3) .

139.

, , ,

, ,

.

1. ,

, ,

.

Page 65: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

112. 1. 2. ,

,

2010. , 5. 2010. .

41

, 7. 2010.

,

, . .

" ", . 30/2010

7.5.2010. .

I.

1.

, , , ,

, ,

.

2.

.

3.

, ,

,

, , ,

.

4.

, ,

,

, .

1. :

1) ;

2) , ,

;

3) , ,

( :

), , ,

(

: );

4) , ;

5) ;

6) , ;

7) , ;

8) , ;

9) ;

10) .

5.

Page 66: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

, , 5

.

,

5 .

5 ,

, ,

.

,

, ,

,

.

6.

.

:

1) ;

2) ;

3) ;

4) " " ,

;

5) ;

6) ;

7) , ;

8) , ;

9) ;

10) ;

11) ;

12) ;

13) , ;

14) ;

15) .

, :

1) ;

2) .

:

1) ;

2) ;

3) , , ;

4) ;

5) ;

6) ;

7) - ;

8) - ;

9) ;

10) ;

11) .

.

.

, , .

7.

, ,

, ,

.

8.

, :

1) ( ) ,

, ;

2) ;

3) ,

;

4)

Page 67: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

;

5) ,

;

6) , ,

;

7) , - , ,

,

, ;

8)

;

9)

;

10) ,

,

;

11)

;

12) , ( ,

), ;

13) , ,

;

14) ,

, ;

15) ( )

(

, , ,

, .);

16)

;

17) ,

;

18) , ( , ,

, ) ;

19) , ( , ,

, );

20) (

) ( ,

);

21) ( )

, ( );

22) , ,

,

;

23) (

; ; , , , , ; , ,

, , , , , ; ; , ;

, ; ; );

24) ,

, , , , , , ,

, ;

25) ;

, ; ;

( , , ) .

II.

9.

, , :

1) ;

2) ;

3) ;

4) ;

5) ;

6) , , ;

7) ( , , , );

8) ;

Page 68: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

9) , , , , ,

;

10) , , ,

;

11) , ;

12) .

,

, (

: ).

, , ,

,

, .

1. 2) ,

, :

1) , ,

, ;

2) ,

, ,

.

10.

:

1) ;

2) ;

3)

;

4) ;

5) 10 ;

6) (

, )

, 15 ha.

1. . 4) 6) ,

.

2. :

1) , ;

2) ,

;

3) ;

4) , 1. 6) .

: ( , )

; ;

;

, ; ;

;

; ,

.

, 1. , ,

, , .

11.

, 10. 1. . 3) 5) ,

.

1. .

1. .

12.

10. 1. . 1) 2)

.

10. 1. 6)

.

. 1. 2. ,

.

1. . 81.

Page 69: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

83. .

13.

,

,

, .

1. ,

.

1.

, .

14.

,

, .

,

.

1.

,

, .

,

.

15.

.

1. ( :

),

, .

2. .

2.

, 15 .

1.

31. .

5. ,

31. .

.

,

.

.

16.

, , :

( , , );

; -

; 9. 4. 10. 2.

.

, 1.

, ,

, , .

,

.

, ,

,

, ,

.

III.

Page 70: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

1.

17.

,

, .

, .

, .

, .

.

18.

,

, .

100 5000 ha.

100 ha .

2.

2.1.

19.

.

1. : , ,

,

.

.

.

.

.

1. .

5.

, .

. 3. 5. ,

31. .

3. " ".

5. " ".

2.2.

20.

:

1) , ;

2) ;

3) ;

4) ;

5) ;

Page 71: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

6) ;

7) .

21.

, ( : )

.

: ; ;

; ; ,

; ;

; ;

.

.

19. ,

.

, .

,

, .

,

.

.

22.

( : )

.

: ; ;

; , ,

; .

( ).

.

.

23.

( : )

100 .

22. 2. .

.

( ).

.

.

,

24.

, .

1.

( ).

25.

, ,

.

, .

.

.

Page 72: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

26.

,

.

27.

, ,

.

, ,

.

,

, , ,

, ,

, ,

, .

3. .

3.

15 .

28.

, ,

- , 30 .

29.

,

.

:

1) ;

2) ;

3) ;

4) .

30.

( : )

.

: , , ,

, , ,

.

,

.

, ,

70. 1. ,

30. , ,

.

, .

, ,

.

, .

.

31.

( : )

.

Page 73: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

: , ,

; , , .

, .

, ( ).

, , 31.

.

.

32.

,

, .

: , , , ,

, , .

: ( ),

, ,

, , .

1. .

,

, .

1. .

, 1. .

.

.

1. ,

.

.

33.

,

, ,

31. .

1. . 9. 12. .

.

34.

.

1. , .

31. 32. .

,

28. .

.

35.

, ,

.

, .

.

36.

19. ,

.

Page 74: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

.

2. ,

, .

2. .

37.

, .

3.

38.

,

, , , ,

.

.

2. ,

,

.

3. .

3.

15 .

2. ,

,

.

.

,

.

Page 75: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Z A K O N

O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1.

Ovim zakonom ure uje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbe uje ostvarivanje prava oveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici.

Sistem zaštite životne sredine

lan 2.

Sistem zaštite životne sredine ine mere, uslovi i instrumenti za:

1) održivo upravljanje, o uvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bi a;

2) spre avanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zaga ivanja životne sredine.

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.

Zna enje izraza

lan 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede e zna enje:

1) životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni me usobni odnosi ine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;

2) kvalitet životne sredine jeste stanje životne sredine koje se iskazuje fizi kim, hemijskim, biološkim, estetskim i drugim indikatorima;

3) prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja ine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet;

4) zašti eno prirodno dobro jeste o uvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaža i dr), koji ima trajni ekološki, nau ni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turisti ki i drugi zna aj, zbog ega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu;

5) javno prirodno dobro jeste ure eni ili neure eni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, šumskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima;

6) geodiverzitet (geološka raznovrsnost) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geološke gra e, geoloških struktura

Page 76: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 2 -

i procesa, geohronoloških jedinica, stena i minerala razli itog sastava i na ina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutrašnjih i spoljašnjih geodinami kih inilaca tokom geološkog vremena;

7) biodiverzitet (biološka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, me u vrstama i me u ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou;

8) katastar zaga iva a jeste registar sistematizovanih informacija i podataka o zaga iva ima medijuma životne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim procesima, karakteristikama, materijalnim bilansima na ulazima i izlazima sirovina, poluproizvoda i proizvoda, postrojenjima za pre iš avanje,tokovima otpada i zaga uju ih materija i mestu njihovog ispuštanja, tretmana i odlaganja;

9) aktivnost koja uti e na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost) jeste svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, a odnosi se na: koriš enje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; ispuštanje (emisiju) zaga uju ih materija u vodu, vazduh ili zemljište; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i štetnim materijama; buku i vibracije; jonizuju e i nejonizuju e zra enje; udese;

10) postrojenje jeste stacionarna tehni ka jedinica u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje su utvr ene posebnim propisom i za iji rad se izdaje dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehni ka povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja može proizvesti emisije i zaga enja;

11) zaga ivanje životne sredine jeste unošenje zaga uju ih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnoš u ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi;

12) kapacitet životne sredine jeste sposobnost životne sredine da prihvati odre enu koli inu zaga uju ih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna šteta u životnoj sredini;

13) ugrožena životna sredina jeste odre eni deo prostora gde zaga enje ili rizik od zaga enja prevazilazi kapacitet životne sredine;

14) zaga iva jeste pravno ili fizi ko lice koje svojom aktivnoš u ili neaktivnoš u zaga uje životnu sredinu;

15) zaga uju e materije jesu materije ije ispuštanje u životnu sredinu uti e ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet;

16) optere enje životne sredine jeste pojedina ni ili zbirni uticaj aktivnosti na životnu sredinu koje se može izraziti kao ukupno (više srodnih komponenti), zajedni ko (više raznorodnih komponenti), dozvoljeno (u okviru grani nih vrednosti) i prekomerno (preko dozvoljenih grani nih vrednosti) optere enje;

17) degradacija životne sredine jeste proces narušavanja kvaliteta životne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnoš u ili je posledica nepreduzimanja mera radi otklanjanja uzroka narušavanja kvaliteta ili štete po životnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti;

18) emisija jeste ispuštanje zaga uju ih materija ili energije iz individualnih i/ili difuznih izvora u životnu sredinu i njene medijume;

Page 77: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 3 -

19) imisija jeste koncentracija zaga uju ih materija i nivo energije u životnoj sredini kojom se izražava kvalitet životne sredine u odre enom vremenu i prostoru;

20) otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvr enoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja;

21) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike;

22) najbolje dostupne tehnike predstavljaju najefektivnije i najnaprednije faze u razvoju odre enih aktivnosti i na in njihovog obavljanja koji omogu ava pogodniju primenu odre enih tehnika za zadovoljavanje grani nih vrednosti emisija koje su projektovane tako da spre e ili gde to nije izvodljivo, smanje emisije i uticaj na životnu sredinu u celini;

23) rizik jeste odre eni nivo verovatno e da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po životnu sredinu, život i zdravlje ljudi;

24) udes jeste iznenadni i nekontrolisani doga aj ili niz doga aja, koji nastaje nekontrolisanim osloba anjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija pri proizvodnji, prometu, upotrebi, prevozu, preradi, skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom uvanju. Ovaj izraz ne obuhvata: vojna postrojenja; nuklearne udese; geneti ki modifikovane organizme; transport opasnih materija cevovodima, uklju uju i i pumpne stanice; udese pri istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina; ošte enja brana, sa izuzetkom posledica industrijskih udesa prouzrokovanih takvim ošte enjem;

25) sanacija, odnosno remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zaga enja i dalje degradacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za budu e koriš enje lokacije uklju uju i ure enje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju;

26) javnost jeste jedno ili više fizi kih ili pravnih lica, njihova udruženja, organizacije ili grupe.

Subjekti sistema zaštite životne sredine

lan 4.

Sistem zaštite životne sredine, u okviru svojih ovlaš enja, obezbe uju:

1) Republika;

2) autonomna pokrajina;

3) opština, odnosno grad (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave);

4) preduze a, druga doma a i strana pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju privredne i druge delatnosti koriste prirodne vrednosti, ugrožavaju ili zaga uju životnu sredinu (u daljem tekstu: pravna i fizi ka lica);

5) nau ne i stru ne organizacije i druge javne službe;

6) gra anin, grupe gra ana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije.

Svi subjekti sistema zaštite životne sredine dužni su da uvaju i unapre uju životnu sredinu.

Page 78: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 4 -

Obaveze subjekata

lan 5.

U ostvarivanju sistema zaštite životne sredine Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna i fizi ka lica odgovorna su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u životnoj sredini, odnosno za nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom.

Pravna i fizi ka lica dužna su da u obavljanju svojih delatnosti obezbede: racionalno koriš enje prirodnih bogatstava; ura unavanje troškova zaštite životne sredine u okviru investicionih i proizvodnih troškova, primenu propisa, odnosno preduzimanje mera zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom.

Ja anje svesti

lan 6.

Državni organi, nau ne ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, kulture i druge ustanove, kao i drugi oblici udruživanja, u okviru svojih delatnosti, podsti u, usmeravaju i obezbe uju ja anje svesti o zna ajuzaštite životne sredine.

Ja anje svesti o zna aju zaštite životne sredine obezbe uje se kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, nau no-istraživa kog i tehnološkog razvoja, usavršavanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zaštite životne sredine.

Udruženja gra ana

lan 7.

Udruženja gra ana u oblasti zaštite životne sredine pripremaju, propagiraju i realizuju svoje programe zaštite, štite svoja prava i interese u oblasti zaštite životne sredine, predlažu aktivnosti i mere zaštite, u estvuju u postupku donošenja odluka u skladu sa zakonom, doprinose ili neposredno rade na informisanju o životnoj sredini.

Saradnja

lan 8.

Subjekti sistema zaštite životne sredine dužni su da me usobnosara uju, obezbe uju koordinaciju i uskla ivanje u donošenju i sprovo enju odluka.

Republika ostvaruje saradnju u oblasti zaštite životne sredine sa drugim državama i me unarodnim organizacijama.

Na ela zaštite životne sredine

lan 9.

Osnovna na ela zaštite životne sredine jesu:

Page 79: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 5 -

1) Na elo integralnosti - državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave obezbe uju integraciju zaštite i unapre ivanja životne sredine u sve sektorske politike sprovo enjem me usobnousaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehni kih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zaštite životne sredine.

2) Na elo prevencije i predostrožnosti - svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na na in da: prouzrokuje najmanju mogu u promenu u životnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji optere enje prostora i potrošnju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; uklju i mogu nost reciklaže; spre i ili ograni i uticaj na životnu sredinu na samom izvoru zaga ivanja.

Na elo predostrožnosti ostvaruje se procenom uticaja na životnu sredinu i koriš enjem najboljih raspoloživih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme.

Nepostojanje pune nau ne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera spre avanja degradacije životne sredine u slu aju mogu ih ili postoje ih zna ajnih uticaja na životnu sredinu.

3) Na elo o uvanja prirodnih vrednosti - prirodne vrednosti koriste se pod uslovima i na na in kojima se obezbe uje o uvanje vrednosti geodiverziteta, biodiverziteta, zašti enih prirodnih dobara i predela.

Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbe uju njihovu trajnu i efikasnu obnovu i stalno unapre ivanje kvaliteta.

Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbe ujunjihovo dugoro no ekonomi no i razumno koriš enje, uklju uju i ograni avanje koriš enja strateških ili retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloživim resursima, kompozitnim ili vešta kim materijalima.

4) Na elo održivog razvoja - održivi razvoj je uskla eni sistem tehni ko-tehnoloških, ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonomi nosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Republike sa ciljem da se sa uva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i budu e generacije.

Održivi razvoj ostvaruje se donošenjem i sprovo enjem odluka kojima se obezbe uje uskla enost interesa zaštite životne sredine i interesa ekonomskog razvoja.

5) Na elo odgovornosti zaga iva a i njegovog pravnog sledbenika - pravno ili fizi ko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do zaga enja životne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom.

Zaga iva je odgovoran za zaga ivanje životne sredine i u slu aju likvidacije ili ste aja preduze a ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom.

Zaga iva ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zaga enja i posledice direktnog ili indirektnog zaga enja životne sredine.

Promene vlasništva preduze a i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene svojine obavezno uklju uju procenu stanja životne sredine i odre ivanje odgovornosti za zaga enje životne sredine, kao i namirenje dugova (tereta) prethodnog vlasnika za izvršeno zaga ivanje i/ili štetu nanetu životnoj sredini.

6) Na elo "zaga iva pla a" - zaga iva pla a naknadu za zaga ivanje životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može

Page 80: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 6 -

prouzrokovati optere enje životne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu.

Zaga iva , u skladu sa propisima, snosi ukupne troškove mera za spre avanje i smanjivanje zaga ivanja koji uklju uju troškove rizika po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini.

7) Na elo "korisnik pla a" - svako ko koristi prirodne vrednosti dužan je da plati realnu cenu za njihovo koriš enje i rekultivaciju prostora.

8) Na elo supsidijarne odgovornosti - državni organi, u okviru svojih finansijskih mogu nosti, otklanjaju posledice zaga ivanja životne sredine i smanjenja štete u slu ajevima kada je zaga iva nepoznat, kao i kada šteta poti eusled zaga ivanja životne sredine iz izvora van teritorije Republike.

9) Na elo primene podsticajnih mera - državni organi, odnosno organi autonomne pokrajine, odnosno organi jedinice lokalne samouprave preduzimaju mere o uvanja i održivog upravljanja kapacitetom životne sredine, posebno smanjenjem koriš enja sirovina i energije i spre avanjem ili smanjenjem zaga ivanja životne sredine, primenom ekonomskih instrumenata i drugih mera, izborom najboljih dostupnih tehnika, postrojenja i opreme koja ne zahteva prekomerne troškove i izborom proizvoda i usluga.

10) Na elo informisanja i u eš a javnosti - u ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i da u estvuje u postupku donošenja odluka ije bi sprovo enje moglo da uti e na životnu sredinu.

Podaci o stanju životne sredine su javni.

11) Na elo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosu u - gra anin ili grupe gra ana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu životnu sredinu ostvaruju pred nadležnim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.

Posebni zakoni

lan 10.

Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine ure uju se ovim zakonom, posebnim zakonima i drugim propisima kojima se ure uje:

1) procena uticaja planova, programa i projekata na životnu sredinu;

2) integrisano spre avanje i kontrola zaga ivanja;

3) zaštita prirode;

4) zaštita vazduha, voda, zemljišta, šuma, geoloških resursa;

5) upravljanje hemikalijama;

6) upravljanje otpadom;

7) jonizuju a i nejonizuju a zra enja;

8) zaštita od buke i vibracija i dr.

Page 81: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 7 -

II. UPRAVLJANJE PRIRODNIM VREDNOSTIMA

1. Planiranje i koriš enje prirodnih vrednosti

Upravljanje prirodnim vrednostima

lan 11.

Upravljanje prirodnim vrednostima ostvaruje se planiranjem održivog koriš enja i o uvanja njihovog kvaliteta i raznovrsnosti, u skladu sa uslovima i merama zaštite životne sredine utvr enih ovim i posebnim zakonom.

Prirodne vrednosti su:

1) prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke i biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost;

2) zašti ena prirodna dobra;

3) javna prirodna dobra.

Prirodne vrednosti mogu se davati na koriš enje u skladu sa uslovima i na na in utvr en ovim i posebnim zakonom.

Strateški dokumenti

lan 12.

Održivo koriš enje i zaštita prirodnih vrednosti obezbe uju se u okviru Strategije prostornog razvoja Republike i Nacionalne strategije održivog koriš enja prirodnih resursa i dobara.

Nacionalnu strategiju održivog koriš enja prirodnih resursa i dobara (u daljem tekstu: Nacionalna strategija), za period od najmanje deset godina, donosi Narodna skupština.

Nacionalna strategija sadrži, naro ito:

1) na ela održivog razvoja u nacionalnoj politici upravljanja prirodnim resursima i dobrima;

2) analizu stanja i dosadašnjeg stepena istraženosti prirodnih resursa i dobara po vrstama, prostornom rasporedu, raznovrsnosti, obimu i kvalitetu;

3) bilansne kategorije (prostorne i vremenske funkcije, koli ine, kvalitet, ugroženost, obnovljivost, strateške rezerve i sl.) i predvi anje trendova promene stanja;

4) na in vrednovanja i uslove održivog koriš enja prirodnih resursa i dobara;

5) plansko-razvojnu i socio-ekonomsku analizu strateških prioriteta istraživanja i koriš enja prirodnih resursa;

6) ekološko-prostorne osnove o potencijalima prirodnog resursa ili dobra;

Page 82: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 8 -

7) uslove za postepenu supstituciju prirodnih resursa;

8) smernice za dalja istraživanja u oblasti pojedina nih prirodnih resursa i dobara i za potrebe planiranja, odnosno donošenje planova i programa.

Nacionalna strategija se realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedina ni prirodni resurs ili dobro koje donosi Vlada Republike Srbije.

Na osnovu podataka i evidencija o izvršenju planova, programa i osnova, Vlada Republike Srbije ( udaljem tekstu: Vlada) jedanput u dve godine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o realizaciji Nacionalne strategije.

Ako se iz podataka o realizaciji Nacionalne strategije utvrdi da se koriš enjem prirodnih bogatstava zna ajno ugrožava prirodna ravnoteža ekosistema Vlada može, na predlog ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine ili drugog ministarstava, privremeno ograni iti obim koriš enja prirodnih vrednosti na odre enom podru ju.

Nacionalna strategija objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Planovi i programi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

lan 13.

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadležnosti utvr enih ovim i posebnim zakonom, donose svoje planove i programe upravljanja prirodnim resursima i dobrima, u skladu sa strateškim dokumentima iz lana 12. ovog zakona i svojim specifi nostima.

Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajedni ke programe iz stava 1. ovog lana.

Kontrola koriš enja i zaštita

lan 14.

Kontrolu koriš enja i zaštitu prirodnih resursa i dobara obezbe uju organi i organizacije Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonima, a naro ito:

1) sprovo enjem Nacionalne strategije, planova, programa i osnova;

2) primenom standarda, normativa i propisa o koriš enju i zaštiti prirodnih resursa i dobara;

3) strateškom procenom uticaja na životnu sredinu planova, programa, osnova i drugih akata kojima se ure uje koriš enje prirodnih vrednosti i zaštita životne sredine;

4) procenom uticaja projekata na životnu sredinu na svim nivoima istraživanja i eksploatacije;

5) integrisanim spre avanjem i kontrolom zaga ivanja životne sredine;

6) uskla enim sistemom dozvola, odobrenja i saglasnosti;

Page 83: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 9 -

7) vo enjem katastra koriš enja prirodnih bogatstava i dobara;

8) organizovanjem monitoringa koriš enja prirodnih resursa i dobara, stanja životne sredine prikupljanjem, objedinjavanjem i analizom podataka i kvantifikovanjem trendova.

Saglasnost za koriš enje

lan 15.

Nadležni organ ne može izdati odobrenje za koriš enje prirodnih resursa ili dobara bez saglasnosti na projekat koji sadrži mere zaštite i sanacije životne sredine.

Saglasnost iz stava 1. ovog lana daje ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo), kojom se utvr uje ispunjenost uslova i mera održivog koriš enja prirodnih resursa, odnosno dobara i zaštite životne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti, a na osnovu ocene o uslovima nadležnih stru nih organizacija.

Obaveze korisnika

lan 16.

Pravno i fizi ko lice koje koristi prirodne resurse, odnosno dobra dužno je da, u toku izvo enja radova i obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku, planira i sprovodi mere kojima se spre ava ugrožavanje životne sredine.

Ko degradira životnu sredinu dužan je da izvrši rekultivaciju ili na drugi na in sanira degradiranu životnu sredinu, u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

Na projekte iz stava 2. ovog lana Ministarstvo daje saglasnost.

Ministar propisuje metodologiju za utvr ivanje prioriteta za sanaciju životne sredine.

Zašti ena prirodna dobra

lan 17.

Zašti ena prirodna dobra koriste se i unapre uju na na in koji omogu ava njihovo trajno o uvanje i unapre ivanje, u skladu sa zakonom kojim se ure uje zaštita prirode.

U zašti enom prirodnom dobru ne mogu se obavljati aktivnosti kojima se ugrožava kapacitet životne sredine, prirodna ravnoteža, biodiverzitet, hidrografske, geomorfološke, geološke, kulturne i pejzažne vrednosti ili na bilo koji na in degradira kvalitet i svojstva prirodnog dobra.

Page 84: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 10 -

Koriš enje i zaštita javnih prirodnih dobara

lan 18.

Javna prirodna dobra, kao dobra od opšteg interesa, koriste se na na in i pod uslovima kojima se omogu ava razvoj i trajnost njihovih prirodnih, fizi kih, zdravstvenih ili estetskih vrednosti u skladu sa propisima.

Koriš enje prostora

lan 19.

Razvojnim i prostornim planom utvr uju se zone izgradnje na odre enim lokacijama zavisno od kapaciteta životne sredine i stepena optere enja, kao i ciljeva izgradnje unutar odre enih delova na tim lokacijama.

U pojedinim zonama u kojima je utvr ena zaštitna udaljenost ili podru je, dozvoljeno je obavljanje aktivnosti na na in utvr en posebnim propisima u skladu sa prirodom optere ivanja životne sredine.

Javne zelene površine

lan 20.

Javne zelene površine u naseljenim mestima i predelima obuhva enim prostornim i urbanisti kim planovima podižu se i održavaju na na in koji omogu ava o uvanje i unapre ivanje prirodnih i stvorenih vrednosti.

Ako se zbog izgradnje objekta unište javne zelene površine, one se moraju nadoknaditi pod uslovima i na na in koji odre uje jedinica lokalne samouprave.

Opšti uslovi zaštite, na in podizanja i održavanja, obnove uništenih javnih zelenih površina i vo enja podataka o javnim zelenim površinama ure uju se posebnim zakonom.

2. Zaštita prirodnih vrednosti

Integrisana zaštita

lan 21.

Zaštita prirodnih vrednosti ostvaruje se sprovo enjem mera za o uvanje njihovog kvaliteta, koli ina i rezervi, kao i prirodnih procesa, odnosno njihove me uzavisnosti i prirodne ravnoteže u celini.

Zaštita tla i zemljišta

lan 22.

Zaštita, koriš enje i ure enje tla, poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata o uvanje produktivnosti, strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih i prelaznih oblika i procesa.

Page 85: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 11 -

Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zaga uju ili ošte uju zemljište.

U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvo enja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina, i dr), obezbe uje se zaštita tla i zemljišta.

Zaštita voda

lan 23.

Vode se mogu koristiti i optere ivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovaraju eg tretmana, na na in i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i koli ine vode i koji ne umanjuje mogu nost njihovog višenamenskog koriš enja.

Zaštita i koriš enje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovo enjem mera za o uvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i koli ina, kao i zaštitom korita, obalnih podru ja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom.

Mere zaštite voda obezbe uju spre avanje ili ograni avanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, pra enje i ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo pre iš avanje.

Zaštita vazduha

lan 24.

Zaštita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog pra enja kvaliteta vazduha, smanjenjenjem zaga ivanja vazduha zaga uju immaterijama ispod propisanih grani nih vrednosti i preduzimanjem tehni ko-tehnoloških i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, pra enjem uticaja zaga enog vazduha na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Mere zaštite vazduha obezbe uju o uvanje atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obeležjima.

Zaštita i o uvanje šuma

lan 25.

Radi zaštite i unapre ivanja šumskih ekosistema šumama se gazduje tako da se obezbe uje racionalno upravljanje šumama, o uvanje genetskog fonda, poboljšanje strukture i ostvarivanje prioritetnih funkcija šuma.

Državni organi, vlasnici i korisnici šuma dužni su da preduzimaju potrebne mere za o uvanje i održivo koriš enje šuma, mere obnavljanja, podizanja i njihovog unapre ivanja, kao i kontrole i zaštite šuma u slu aju prekograni nog zaga ivanja.

Page 86: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 12 -

O uvanje biosfere i zaštita biodiverziteta

lan 26.

O uvanje biosfere obuhvata zaštitu organizama, njihovih zajednica i staništa, uklju uju i i o uvanje prirodnih procesa i prirodne ravnoteže unutar ekosistema, uz obezbe ivanje njihove održivosti.

Biodiverzitet i biološki resursi štite se i koriste na na in koji omogu ava njihov opstanak, raznovrsnost, obnavljanje i unapre ivanje u uslu aju narušenosti.

Zaštita biodiverziteta, koriš enje bioloških resursa, geneti kimodifikovanih organizama i biotehnologije vrši se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona, kao i obaveza preuzetih me unarodnim ugovorima.

Zaštita i koriš enje flore i faune

lan 27.

Radi zaštite biodiverziteta i bioloških resursa, odnosno autohtonih biljnih i životinjskih vrsta i njihovo rasprostiranje, Ministarstvo, drugi nadležni organi i organizacije kontrolišu unošenje i gajenje biljnih i životinjskih vrsta stranog porekla.

Zabranjeno je uznemiravati, zlostavljati, ozle ivati i uništavati divlju faunu i razarati njena staništa.

Zabranjeno je uništavati, kidati ili na drugi na in pustošiti divlju floru, odnosno uništavati i razarati njena staništa.

Odre ene vrste divlje flore i faune, njihovi razvojni oblici i delovi mogu se sakupljati i stavljati u promet na na in i pod uslovima utvr enim u dozvoli koju izdaje Ministarstvo, po prethodno pribavljenom mišljenju organizacije nadležne za zaštitu prirode.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koje vrši promet vrsta divlje flore i faune dužno je da pla a naknadu.

Visina naknade iz stava 5. ovog lana utvr uje se aktom o stavljanju pod kontrolu koriš enja i prometa divlje flore i faune koji donosi Vlada.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 6. ovog lana prihod su budžeta Republike i koriste se namenski za zaštitu i unapre ivanje životne sredine u skladu sa ovim zakonom.

Promet ugroženih i zašti enih vrsta divlje flore i faune

lan 28.

Uvoz i izvoz ugroženih i zašti enih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši se pod uslovom da uvoz, odnosno izvoz nije zabranjen, odnosno da izvezena koli ina ili broj primeraka ugroženih i zašti enih vrsta divlje flore i faune ne e ugroziti opstanak te vrste u Republici, kao i pod drugim uslovima propisanim zakonom, na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.

Page 87: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 13 -

Tranzit ugroženih i zašti enih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši se pod uslovom da je izdata izvozna dozvola.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva prilaže:

1) mišljenje ovlaš ene nau ne i stru ne organizacije da se izvozom ugroženih i zašti enih vrsta divlje flore i faune u traženoj koli ini ili broju primeraka ne e ugroziti opstanak te vrste u Republici;

2) izjavu uvoznika, odnosno izvoznika u koje svrhe e se koristiti primerak vrste;

3) drugu propisanu dokumentaciju.

Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) odre uje nau ne i stru ne organizacije koje daju stru ne ocene da se izvozom ugrožene i zašti ene vrste divlje flore i faune u traženoj koli ini ili broju primeraka ne e ugroziti opstanak te vrste u Republici.

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev iz stava 3. ovog lana, sadržinu i izgled dozvole.

Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola na propisan na in.

Opasne materije

lan 29.

Upravljanje opasnim materijama, odnosno zaštita od organskih i neorganskih materija sa opasnim svojstvima, kao i planiranje, organizovanje i preduzimanje preventivnih i sanacionih mera vrši se pod uslovima i na na in kojim se obezbe uje smanjenje rizika od udesa i pružanje adekvatnog odgovora na udes.

Pravno i fizi ko lice koje upravlja opasnim materijama ili koje primenjuje tehnologije štetne po životnu sredinu, dužno je da preduzima sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere kojima se rizik od opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju mogu u meru.

Upravljanje otpadom

lan 30.

Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja sa otpadom u okviru sistema sakupljanja, transporta, tretmana i odlaganja otpada, uklju uju i i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja.

Vlasnik otpada dužan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju spre avanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina i koriš enje otpada kao energenta, odnosno odlaganje otpada.

Page 88: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 14 -

Zaštita od buke i vibracija

lan 31.

Korisnik izvora buke može stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim uslovima uz primenu propisanih mera zaštite kojima se smanjuju emisije buke, odnosno upotreba postrojenja, ure aja, mašina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju buku.

Zaštita od vibracija sprovodi se preduzimanjem mera kojima se spre ava i otklanja ugrožavanje životne sredine od dejstva mehani kih, periodi nih i pojedina nih potresa izazvanih ljudskom delatnoš u.

Zaštita od zra enja

lan 32.

Zaštita od zra enja sprovodi se primenom sistema mera kojima se spre ava ugrožavanje životne sredine i zdravlje ljudi od dejstva zra enja koja poti uiz jonizuju ih i nejonizuju ih izvora i otklanjaju posledice emisija koje izvori zra enja emituju ili mogu da emituju.

Pravno i fizi ko lice može proizvoditi, vršiti promet i koristiti izvore jonizuju ih i nejonizuju ih zra enja po propisanim uslovima i na propisan na in.

III. MERE I USLOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

1. Preventivne mere

Planiranje i izgradnja

lan 33.

Ure enje prostora, koriš enje prirodnih resursa i dobara odre eno prostornim i urbanisti kim planovima i drugim planovima (planovi ure enja i osnove koriš enja poljoprivrednog zemljišta, šumske, vodoprivredne, lovnoprivredne osnove i programi unapre enja ribarstva na ribarskim podru jima i drugi planovi) zasniva se na obavezi da se:

1) prirodni resursi i dobra o uvaju i unapre uju i u najve oj meri obnavljaju, a ako su neobnovljivi da se racionalno koriste;

2) obezbedi zaštita i nesmetano ostvarivanje funkcija zašti enih prirodnih dobara sa njihovom zašti enom okolinom i u najve oj mogu oj meri o uvaju staništa divljih biljnih i životinjskih vrsta i njihove zajednice;

3) obezbedi o uvanje izgra enog prostora;

4) obezbede uslovi za odmor i rekreaciju oveka;

5) odrede mere zaštite životne sredine;

6) prikaže postoje e stanje po elementima iz ta . 1), 2), 3) i 4) ovog lana i planirano stanje sa merama potrebnim da se planovi ostvare.

Page 89: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 15 -

Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave u estvuje u postupku pripreme i donošenja planova iz stava 1. ovog lana, na na in odre en zakonom.

Prostorno i urbanisti ko planiranje

lan 34.

U prostornim i urbanisti kim planovima obezbedi e se mere i uslovi zaštite životne sredine, a naro ito:

1) utvr ivanje posebnih režima o uvanja i koriš enja podru ja zašti enih prirodnih dobara, izvorišta vodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorišta, šuma, poljoprivrednog zemljišta, javnih zelenih površina, rekreacionih podru ja i banja;

2) odre ivanje podru ja ugroženih delova životne sredine (zaga ena podru ja, podru ja ugrožena erozijom i bujicama, eksploatacijom mineralnih sirovina, plavna podru ja i sl.) i utvr ivanje mera za sanciju ovih podru ja;

3) utvr ivanje mera i uslova zaštite životne sredine prema kojima e se koristiti prostor namenjen eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno vršiti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za preradu i odlaganje otpada, objekata infrastrukture i drugih objekata ijom izgradnjom ili koriš enjem se može ugroziti životna sredina.

Uslove za obezbe enje mera iz stava 1. ovog lana daje Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev organa nadležnog za pripremu i donošenje plana, a na osnovu uslova i mišljenja nadležnih stru nih organizacija.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu

lan 35.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu vrši se za planove, programe i osnove u oblasti prostornog i urbanisti kog planiranja ili koriš enja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobra aja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, infrastrukturnih sistema, zaštite prirodnih i kulturnih dobara, biljnog i životinjskog sveta i njihovih staništa i dr. i sastavni je deo plana, odnosno programa ili osnove.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu mora biti uskla ena sa drugim procenama uticaja na životnu sredinu, kao i sa planovima i programima zaštite životne sredine i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i dužnosti, odre uje vrste planova i programa za koje se izra ujestrateška procena uticaja.

Page 90: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 16 -

Procena uticaja projekta na životnu sredinu

lan 36.

Procena uticaja projekta na životnu sredinu vrši se za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, uklju uju i promene tehnologije, rekonstrukciju, proširenje kapaciteta ili prestanak rada koji mogu dovesti do zna ajnog zaga ivanja životne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi.

Procena uticaja projekta na životnu sredinu obuhvata projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobra aja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i komunalnih delatnosti, kao i sve projekte koji se planiraju na zašti enom prirodnom dobru i u zašti enoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.

Procena uticaja projekta na životnu sredinu je sastavni deo tehni ke dokumentacije bez koje se ne može pristupiti izvo enju projekta i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakononom.

Integrisano spre avanje i kontrola zaga ivanja

lan 37.

Za rad novih i postoje ih postrojenja koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi i životnu sredinu pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbe uje spre avanje i kontrola zaga ivanja životne sredine.

Vrste aktivnosti i postrojenja, uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od zna aja za integrisano spre avanje i kontrolu zaga ivanja životne sredine ure uju se posebnim zakonom.

Procena opasnosti od udesa

lan 38.

Pravno i fizi ko lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u koli inama koje su jednake ili ve e od propisanih, a koje mogu izazvati udes dužno je da u postupku procene uticaja projekta na životnu sredinu, odnosno pribavljanja integrisane dozvole, izradi procenu opasnosti od udesa.

Procena opasnosti od udesa izra uje se na osnovu posebne metodologije koju propisuje ministar, po pribavljenom mišljenju drugih organa i organizacija i sadrži uslove za upravljanje rizikom koji se odnose na:

1) sprovo enje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes;

2) preduzimanje mera otklanjanja posledica udesa, odnosno sanacije.

Saglasnost na procenu opasnosti od udesa daje Ministarstvo.

Page 91: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 17 -

2. Uslovi zaštite životne sredine

2.1. Standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije

Grani ne vrednosti

lan 39.

U Republici utvr uju se standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije, odnosno grani ne vrednosti imisije i emisije zaga uju ih materija i energije u vazduh, vodu i zemljište, uklju uju i i emisiju iz mobilnih izvora zaga ivanja.

Jedinstveni normativi utvr uju se radi: kontrole kvaliteta vazduha, voda, zemljišta, postupanja sa otpadom i hemikalijama, tretmana otpadnih voda, industrijskog zaga enja i upravljanja rizikom, nivoa buke i vibracija i dr.

Grani ne vrednosti emisija zaga uju ih materija na mestu ispuštanja u životnu sredinu i nivoe imisije zaga uju ih materija u životnoj sredini utvr ujeVlada.

Uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti

lan 40.

Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vrši se ako su ispunjeni propisani stanardi emisije i imisije, opreme i ure aja kojima se smanjuje ili spre ava emisija zaga uju ih materija ili energije i obezbe uje njeno o uvanje,odnosno ako su preduzete druge mere i radnje za obezbe ivanje propisanih uslova zaštite životne sredine.

Zaga uju e i opasne materije, otpadne vode ili energija ispuštaju se u vazduh, vodu i zemljište na propisan na in i u koli inama, odnosno koncentracijama ili nivoima koje nisu iznad propisanih grani nih vrednosti.

Prevozna sredstava koja se proizvode i puštaju u promet moraju ispunjavati uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zaga ivanja.

Ograni enje radi primene standarda

lan 41.

Radi postepene primene standarda emisija i imisija iz lana 39. ovog zakona i o uvanja prirodnih vrednosti, Vlada može, na odre eno vreme, ograni iti rad postrojenja i obavljanje aktivnosti na odre enom podru ju.

Vreme na koje Vlada utvr uje ograni enja iz stava 1. ovog lana odre uje se u skladu sa propisanim grani nim vrednostima i Nacionalnim programom zaštite životne sredine.

Page 92: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 18 -

Upozorenje javnosti

lan 42.

Ministarstvo obaveštava javnost i donosi akt o uvo enju posebnih mera u slu ajevima neposredne opasnosti ili prekora enja propisanih grani nihvrednosti zaga enja.

Ministar propisuje kriterijume za donošenje akta iz stava 1. ovog lana i na in upozorenja javnosti.

Organ jedinice lokalne samouprave donosi akt o uvo enju posebnih mera u slu aju iz stava 1. ovog lana ako je zaga enje ograni eno na teritoriji jedinice lokalne samouprave i nema uticaja na šire podru je.

Status ugrožene životne sredine

lan 43.

Status ugrožene životne sredine i režim sanacije i remedijacije za podru je od zna aja za Republiku odre uje Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju drugih nadležnih organa, a za podru je od lokalnog zna aja odre uje jedinica lokalne samouprave.

Status posebno ugrožene životne sredine odre uje Vlada.

Vlada utvr uje kriterijume za odre ivanje statusa posebno ugrožene životne sredine, odnosno statusa ugrožene životne sredine i za utvr ivanje prioriteta za sanaciju i remedijaciju.

2.2. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

Uklju ivanje u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine

lan 44.

U Republici primenjuju se doma i i me unarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Pravno i fizi ko lice može sertifikovati sistem upravljanja zaštitom životne sredine prema JUS-ISO 14001, u skladu sa zakonom.

Pravno i fizi ko lice može registrovati sertifikovan sistem upravljanja zaštitom životne sredine radi uklju ivanja u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za registraciju u sistem EMAS

lan 45.

U sistem EMAS mogu se uklju iti pravna i fizi ka lica koja u svom poslovanju ispunjavaju zahteve sistema upravljanja zaštitom životne sredine koji se

Page 93: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 19 -

odnose na utvr ivanje i vo enje politike, planiranje, sprovo enje, kontrolu i proveru sistema upravljanja i primene mera za njegovo unapre ivanje.

Radi ispunjavanja uslova za uspostavljanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine i registracije u sistem EMAS pravno i fizi ko lice dužno je da izradi izveštaj o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu, organizuje i sprovede proveru usaglašenosti sistema upravljanja koju vrši ocenjiva iz pravnog i fizi kog lica ili van njega.

Registracija u sistem EMAS vrši se na osnovu zahteva pravnog i fizi kog lica koji se podnosi Ministarstvu.

Uz zahtev za registraciju u sistem EMAS, koji se podnosi na propisanom obrascu, prilaže se:

1) izjava pravnog i fizi kog lica za uklju ivanje u sistem EMAS sa propisanom sadržinom;

2) potvrda akreditovanog ocenjiva a EMAS o ta nosti navoda datih u izjavi pravnog i fizi kog lica o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za uklju ivanje u sistem EMAS.

Odluku o registraciji donosi Ministarstvo na osnovu podnete dokumentacije, kao i na osnovu inspekcijske kontrole o primeni propisa o zaštiti životne sredine.

Obrazac zahteva iz stava 4. ovog lana propisuje ministar.

Pravno i fizi ko lice pla a naknadu za upis u registar.

Visinu naknade za upis u registar propisuje Vlada.

Upis u registar vrši se na period od jedne godine i može se produžiti na zahtev pravnog i fizi kog lica.

Zahtev za produženje registracije podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je upis izvršen.

Akreditacija

lan 46.

Akreditacija ocenjiva a EMAS i kontrola njihovih aktivnosti vrši se u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se ure uje akreditacija.

Akreditovani ocenjiva EMAS proverava ispunjenost svih uslova propisanih za pravna i fizi ka lica koja se uklju uju u sistem EMAS ili su deo tog sistema.

Registri sistema EMAS

lan 47.

Ministarstvo vodi registar pravnih i fizi kih lica uklju enih u sistem EMAS.

Page 94: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 20 -

Podaci iz registra EMAS su javni.

Akreditaciono telo koje vodi registar akreditovanih ocenjiva a sistema EMAS, dužno je da najmanje jednom mese no dostavlja Ministarstvu podatke iz registra, a na zahtev Ministarstva dostavlja i podatke u vezi sa postupkom akreditacije ocenjiva a EMAS.

Na zahtev Ministarstva akreditovani ocenjiva EMAS dostavlja podatke o rezultatima proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizi kom licu.

Ministarstvo obezbe uje zaštitu podataka iz st. 3. i 4. ovog lana koji predstavljaju poslovnu tajnu.

Odbijanje upisa i brisanje iz registra

lan 48.

Ministarstvo e odbiti zahtev za upis u registar ako pravno i fizi ko lice ne ispunjava uslove za uklju enje u sistem EMAS.

Iz registra sistema EMAS briše se pravno i fizi ko lice:

1) ako u propisanom roku ne podnese zahtev za produženje registracije sa popunjenom izjavom, obrascem registracije i dokazom o upla enojnaknadi;

2) ako se utvrdi da pravno i fizi ko lice ne ispunjava jedan ili više uslova za registraciju;

3) ako je akreditaciono telo dostavilo Ministarstvu negativan izveštaj o kontroli rada akreditovanog ocenjiva a EMAS.

Ministarstvo može u slu aju iz stava 2. ovog lana odlu iti da registraciju pravnog i fizi kog lica suspenduje na odre eno vreme do ispunjenja uslova za registraciju.

Znak EMAS

lan 49.

Znak EMAS mogu koristiti samo pravna i fizi ka lica koja su registrovana u sistem EMAS u slu ajevima i na na in utvr en u skladu sa zakonom.

Ovlaš enje za donošenje propisa

lan 50.

Ministar propisuje:

1) zahteve za uspostavljanje i sprovo enje sistema upravljanja zaštitom životne sredine;

2) sadržinu izveštaja o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu;

Page 95: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 21 -

3) sadržinu izjave za uklju ivanje u sistem EMAS i dostupnost informacija o sistemu EMAS javnosti;

4) na in provere sistema EMAS unutar pravnog i fizi kog lica i sadržaj izveštaja ocenjiva a;

5) sadržinu, izled i upotrebu znaka EMAS.

2.3. Standardi proizvoda, procesa i usluga

Tehnologije, procesi, proizvodi, poluproizvodi, sirovine

lan 51.

Na teritoriji Republike može se primenjivati doma a ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku.

Ministarstvo može, u slu aju sumnje, naložiti da se tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina iz stava 1. ovog lana oceni u odnosu na štetan uticaj na životnu sredinu i kada je snabdeven propisanom ispravom.

Ocenu tehnologije, procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovine iz stava 2. ovog lana daje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, akreditovana stru naorganizacija ili stru na lica za pojedine oblasti.

Ure aji koji služe za uklanjanje ili pre iš avanje zaga uju ih materija za koje nisu propisani doma i standardi mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlaš ena stru na organizacija.

Ministarstvo može zabraniti proizvodnju i promet odre enih proizvoda i vršenje odre enih aktivnosti, na odre eno vreme ili na delu teritorije Republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave radi spre avanja ugrožavanja životne sredine ili zdravlja ljudi.

Upozorenje na deklaraciji

lan 52.

Proizvo a ili distributer je obavezan da na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda upozori na zaga enje životne sredine i štetu po ljudsko zdravlje koje proizvod ili njegovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati.

Upozorenje mora sadržati uputstvo za upotrebu ili rukovanje proizvodom, sastojcima i njegovim pakovanjem u proizvodnji, upotrebi i odlaganju, u skladu sa važe im standardima i propisima za rukovanje.

Page 96: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 22 -

Ekološki znak

lan 53.

Ekološki znak utvr uje se za proizvode namenjene opštoj potrošnji, izuzev proizvoda za ishranu, pi a i farmaceutskih proizvoda koji u pore enju sa sli nim proizvodima manje zaga uju životnu sredinu pri proizvodnji, plasmanu, prometu, potrošnji i odlaganju ili su dobijeni reciklažom otpada.

Ekološki znak utvr uje se i za procese i usluge koji manje zaga uju životnu sredinu.

Za proizvode, procese ili usluge pravno ili fizi ko lice može dobiti pravo na koriš enje ekološkog znaka ako se njihovom proizvodnjom, odnosno odvijanjem, odnosno pružanjem smanjuje:

1) potrošnja energetskih resursa;

2) emisija štetnih i opasnih materija;

3) proizvodnja otpada;

4) potrošnja prirodnih resursa i dr.

Ministar propisuje bliže uslove i postupak za dobijanje prava na koriš enje ekološkog znaka, elemente, izgled i na in upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge.

Dodela i oduzimanje ekološkog znaka

lan 54.

Akt o dodeli prava na koriš enje ekološkog znaka donosi Ministarstvo.

Pravo na koriš enje ekološkog znaka se dodeljuje za period do tri godine.

Zahtev za dobijanje ekološkog znaka zainteresovano lice podnosi Ministarstvu.

Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenosti uslova iz lana 53. ovog zakona.

Troškove dodele prava na koriš enje ekološkog znaka snosi podnosilac zahteva.

Pravo na koriš enje ekološkog znaka oduzima se ako proizvod, proces ili usluga prestane da ispunjava jedan od uslova za dodelu znaka.

Priznanja i nagrade

lan 55.

Priznanja i nagrade za doprinos zaštiti životne sredine mogu se dodeliti za:

1) spre avanje zaga ivanja životne sredine;

Page 97: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 23 -

2) najpovoljnija rešenja u proizvodnim postupcima u odnosu na životnu sredinu;

3) razvojne i istraživa ke projekte u zaštiti životne sredine;

4) razvoj obrazovnih programa za zaštitu životne sredine;

5) doprinos pojedinaca za razvoj i unapre enje zaštite životne sredine ili za doprinos u me unarodnoj saradnji;

6) doprinos stru nih, drugih udruženja i nevladinih organizacija za razvoj i unapre enje zaštite životne sredine.

Priznanja i nagrade dodeljuje Ministarstvo na osnovu konkursa.

Ministar bliže propisuje postupak i uslove za dodelu priznanja i nagrada.

3. Mere zaštite od opasnih materija

3.1. Proizvodnja i promet

Supstance koje ošte uju ozonski omota

lan 56.

Na teritoriji Republike zabranjuje se proizvodnja supstanci koje ošte uju ozonski omota .

Zabranjen je uvoz i izvoz supstanci koje ošte uju ozonski omota ,odnosno proizvoda koji sadrže ove supstance, koje su utvr ene ratifikovanim me unarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora.

Uvoz, proizvodnja i stavljanje u promet novih i koriš enih proizvoda koji sadrže supstance koje ošte uju ozonski omota , zabranjen je, izuzev za posebne namene.

Supstance koje ošte uju ozonski omota , iji promet, odnosno koriš enje nije zabranjen, kao i proizvodi koji sadrže supstance koje ošte uju ozonski omota a služe za posebne namene, mogu se uvoziti, odnosno izvoziti na osnovu dozvole Ministarstva.

Uvoznik, odnosno izvoznik podnosi zahtev za izdavanje dozvole uz koji prilaže:

1) vrstu i koli inu supstance ili proizvoda koji sadrži supstance koje ošte uju ozonski omota , a koje su predmet uvoza, odnosno izvoza;

2) podatke o poreklu supstance ili proizvoda koji sadrži supstance koje ošte uju ozonski omota koje se uvoze ili odredištu u koje se supstanca izvozi, odnosno o krajnjem korisniku;

3) drugu propisanu dokumentaciju.

Uvoznik, odnosno izvoznik dužan je da vodi evidenciju i dostavi Ministarstvu podatke o vrsti i koli ini uvezenih, odnosno izvezenih supstanci, koli ini prodatih uvezenih supstanci i pravnim i fizi kim licima kojima su supstance prodate.

Page 98: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 24 -

Vlada propisuje:

1) listu supstanci koje ošte uju ozonski omota iji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen;

2) listu supstanci i proizvoda koji sadrže supstance koje ošte uju ozonski omota , iji je uvoz, odnosno izvoz dozvoljen;

3) listu supstanci i proizvoda koji sadrže supstance koje ošte uju ozonski omota za posebne namene.

Ministarstvo vodi registar o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci koje ošte uju ozonski omota , odnosno proizvoda.

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz, na in vo enja evidencije, odnosno registra o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci, odnosno proizvoda, na in i rok dostavljanja podataka.

Uvoz, izvoz i tranzit otpada

lan 57.

Zabranjen je uvoz opasnog otpada.

Otpad se može uvoziti samo ako ne može da se obezbedi u Republici, a neophodan je u proizvodnji kao sekundarna sirovina.

Dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada izdaje Ministarstvo u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Pri podnošenju zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva prilaže dokumentaciju iju sadržinu propisuje Ministarstvo.

Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju stru ne organizacije za ispitivanje otpada.

Ministar odre uje stru ne organizacije iz stava 5. ovog lana.

3.2. Postupanje sa opasnim materijama

Obaveze pravnog i fizi kog lica

lan 58.

Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju vrši se na na in da se ne dovede u opasnost život i zdravlje ljudi, ne zagadi životna sredina, obezbede i preduzmu mere zaštite od udesa i druge mere utvr ene zakonom.

Pravno i fizi ko lice koje proizvodi, prevozi, stavlja u promet, koristi, prera uje, skladišti ili odlaže opasne materije dužno je da:

Page 99: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 25 -

1) izradi plan zaštite od udesa i da najmanje svake tri godine vrši njegovo ažuriranje ili reviziju u skladu sa promenama u radu postrojenja, primeni tehnologije ili obavljanju aktivnosti, uklju uju i i proveru pripravnosti za njegovo sprovo enje;

2) sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz plana zaštite od udesa;

3) izradi izveštaj o stanju sigurnosti koji je dostupan javnosti i da najmanje svakih pet godina, kao i u slu aju promena u radu postrojenja ili obavljanju aktivnosti, vrši reviziju izveštaja o stanju sigurnosti.

Lice iz stava 2. ovog lana vodi evidenciju o vrstama i koli inama opasnih materija.

U slu aju kvara na postrojenjima ili ure ajima za zaštitu životne sredine usled ega nastaje prekora enje grani nih vrednosti emisije, lice iz stava 2. ovog lana dužno je da bez odlaganja o tome obavesti Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.

Prevoznik opasnih materija dužan je da pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija, u skladu sa posebnim zakonom.

Odgovor na udes

lan 59.

U slu aju udesa pravno ili fizi ko lice bez odlaganja organizuje i sprovodi planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izra enim planom zaštite od udesa uklju uju i i obavezu obaveštavanja Ministarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i ministarstva nadležnog za poslove zaštite od požara, proizvodnju i promet eksplozivnih materija, zapaljivih te nosti i gasova i druge nadležne organe, u skladu sa zakonom.

Obaveštenje iz stava 1. ovog lana obavezno sadrži: okolnosti udesa, mesto, vreme, prisutne opasne materije, neposrednu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu i kratak opis preduzetih mera, kao i neposredne mere pripravnosti neophodne da bi se spre ilo ponavljanje udesa.

Obaveza dostavljanja obaveštenja

lan 60.

Pravno i fizi ko lice iz lana 58. ovog zakona, za postoje e i nove aktivnosti i postrojenja, dostavlja Ministarstvu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji ima sedište, obaveštenje o:

1) novim postrojenjima najmanje tri meseca pre po etka gradnje ili puštanja u rad;

2) postoje em postrojenju u roku od najmanje godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Obaveštenje iz stava 1. ovog lana sadrži podatke o:

1) vrsti aktivnosti i radu postrojenja, lokaciji i neposrednoj okolini postrojenja;

Page 100: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 26 -

2) identifikaciji, koli ini i fizi kom obliku opasnih materija, kao i njihovoj kategorizaciji;

3) stanju sigurnosti;

4) sprovedenim preventivnim merama za spre avanje udesa i ograni avanje posledica;

5) merama sanacije koje se planiraju ili preduzimaju u slu aju udesa.

Obaveze nadležnih organa

lan 61.

Državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave donose planove zaštite od udesa.

Plan zaštite od udesa sa prekograni nim efektima donosi Vlada.

Planovi iz st. 1. i 2. ovog lana revidiraju se svake tre e godine.

Ministar propisuje:

1) sadržinu plana zaštite od udesa i izveštaja o stanju sigurnosti;

2) na in vo enja evidencije o vrstama i koli inama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prometu, prevozu, preradi, skladištenju i odlaganju, na in i rokove dostavljanja podataka;

3) nivo koncentracija opasnih materija u medijumima životne sredine o kojima se obavezno obaveštava javnost;

4) na in i kriterijume za kategorizaciju i karakterizaciju opasnih materija;

5) kriterijume za utvr ivanje obima udesa za proglašavanje stanja ugroženosti životne sredine od udesa.

Na osnovu obaveštenja iz l. 59. i 60. ovog zakona Ministarstvo vodi registar postrojenja, kao i registar udesa koji su prijavljeni.

Ministarstvo je dužno da odredi postrojenja ili grupe postrojenja kod kojih je ve a verovatno a ili mogu nost pojave udesa zbog lokacije i blizine takvih postrojenja, kao i da odredi opasne materije u tim postrojenjima (domino efekat).

Proglašavanje stanja ugroženosti

lan 62.

U slu aju udesa, zavisno od njegovog obima, unutar ili van postrojenja i procene posledica koje mogu izazvati direktnu ili odloženu opasnost po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, proglašava se stanje ugroženosti životne sredine i obaveštava javnost o preduzetim merama.

Stanje ugroženosti životne sredine iz stava 1. ovog lana proglašava Ministarstvo, odnosno organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.

Page 101: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 27 -

Za udese sa prekograni nim efektima stanje ugroženosti životne sredine proglašava Vlada.

Preduzimanje sanacionih mera i supsidijarna odgovornost

lan 63.

Radi spre avanja daljeg širenja zaga enja prouzrokovanog udesom, pravno i fizi ko lice odmah preduzima mere sanacije prema planovima zaštite o svom trošku.

Ako se naknadno utvrdi zaga iva koji je odgovoran za udes, organ koji je snosio troškove otklanjanja posledica zaga ivanja životne sredine zahteva naknadu troškova.

4. Programi i planovi

Nacionalni program

lan 64.

Planiranje i upravljanje zaštitom životne sredine obezbe uje se i ostvaruje sprovo enjem Nacionalnog programa zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Nacionalni program) koji donosi Narodna skupština za period od najmanje deset godina.

Nacionalni program iz stava 1. ovog lana obezbe uje integralnu zaštitu životne sredine i sadrži naro ito:

1) opis i ocenu stanja životne sredine;

2) osnovne ciljeve i kriterijume za sprovo enje zaštite životne sredine u celini, po oblastima i prostornim celinama sa prioritetnim merama zaštite;

3) uslove za primenu najpovoljnijih privrednih, tehni kih, tehnoloških, ekonomskih i drugih mera za održivi razvoj i upravljanje zaštitom životne sredine;

4) dugoro ne i kratkoro ne mere za spre avanje, ublažavanje i kontrolu zaga ivanja;

5) nosioce, na in i dinamiku realizacije;

6) sredstva za realizaciju.

Nacionalni program realizuje se akcionim i sanacionim planovima koje donosi Vlada za period od pet godina.

Vlada jedanput u dve godine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o realizaciji Nacionalnog programa.

Akcioni plan

lan 65.

Akcioni planovi donose se za:

1) unapre ivanje prostornog planiranja i ure enja prostora;

Page 102: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 28 -

2) zaštitu zemljišta;

3) zaštitu voda;

4) zaštitu vazduha i atmosfere;

5) zaštitu šuma;

6) zaštitu ekosistema;

7) zašti ena prirodna dobra;

8) upravljanje otpadom;

9) upravljanje hemikalijama;

10) zaštitu od jonizuju eg i nejonizuju eg zra enja;

11) zaštitu od udesa;

12) zaštitu od buke i vibracija;

13) održivo upravljanje energijom;

14) razvoj informacionog sistema;

15) razvoj nau nog istraživanja, obrazovanja i vaspitanja;

16) razvoj i primenu ekonomskih instrumenata i dr.

Sanacioni plan

lan 66.

Sanacioni plan donosi se kada zaga enje na odre enom prostoru prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugrožen kapacitet životne sredine ili postoji rizik od trajnog narušavanja kvaliteta ili štete u životnoj sredini.

Sanacioni plan Vlada donosi u slu aju:

1) kada nivo i obim degradacije životne sredine prevazilazi sanacione mogu nosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;

2) kada je odgovorni subjekt nepoznat, a zaga enost životne sredine izaziva štetne posledice preko granica Republike;

3) kada je odgovorni subjekat van jurisdikcije Republike, a zaga enost životne sredine izaziva štetne posledice na njenoj teritoriji;

4) kada zaga enost životne sredine ugrožava podru je od izuzetnog zna aja za Republiku ili na njemu izaziva štetne posledice;

5) kada je potrebno preduzeti hitne i interventne mere u vanrednim slu ajevima.

Ako se naknadno utvrdi zaga iva koji je odgovoran za zaga ivanje,organ koji je snosio troškove sanacije životne sredine zahteva naknadu troškova.

U slu aju prekora enja propisanih nivoa emisija i drugih aktivnosti koje su dovele do degradacije životne sredine, zaga iva je dužan da o svom trošku uradi i realizuje sanacioni plan.

Page 103: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 29 -

Sadržina planova

lan 67.

Akcioni i sanacioni planovi sadrže naro ito: stanje, mere, procenu uticaja na zdravlje ljudi u slu aju ugrožene životne sredine, nosioce, na in, dinamiku i sredstva za realizaciju plana.

Akcione i sanacione planove priprema Ministarstvo sa ministarstvima nadležnim za odgovaraju u oblast.

Programi i planovi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

lan 68.

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose program zaštite životne sredine na svojoj teritoriji, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa Nacionalnim programom i planovima iz l. 65. i 66. ovog zakona i svojim interesima i specifi nostima.

Dve ili više jedinica lokalne samouprave donose zajedni ki program zaštite životne sredine radi smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu ili iz razloga ekonomi nosti (zajedni ko upravljanje otpadom, otpadnim vodama i sl).

IV. PRA ENJE STANJA ŽIVOTNE SREDINE

1. Monitoring

Obezbe enje monitoringa

lan 69.

Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u okviru svoje nadležnosti utvr ene zakonom obezbe uju kontinualnu kontrolu i pra enje stanja životne sredine (u daljem tekstu: monitoring), u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

Monitoring je sastavni deo jedinstvenog informacionog sistema životne sredine.

Vlada donosi program monitoringa za period od dve godine.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi program monitoringa na svojoj teritoriji koji mora biti u skladu sa programom iz stava 3. ovog lana.

Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbe uju finansijska sredstva za obavljanje monitoringa.

Page 104: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 30 -

Sadržina i na in vršenja monitoringa

lan 70.

Monitoring se vrši sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora stanja i zaga enja životne sredine koje obuhvata pra enje prirodnih faktora, odnosno promena stanja i karakteristika životne sredine, uklju uju i i prekograni ni monitoring, i to: vazduha, vode, zemljišta, šuma, biodiverziteta, flore i faune, elemenata klime, ozonskog omota a, jonizuju eg i nejonizuju eg zra enja, buke, otpada, ranu najavu udesa sa pra enjem i procenom razvoja zaga enjaživotne sredine, kao i preuzetih obaveza iz me unarodnih ugovora.

Vlada utvr uje kriterijume za odre ivanje broja i rasporeda mernih mesta, mrežu mernih mesta, obim i u estalost merenja, klasifikaciju pojava koje se prate, metodologiju rada i indikatore zaga enja životne sredine i njihovog pra enja, rokove i na in dostavljanja podataka.

Ovlaš ena organizacija

lan 71.

Monitoring može da obavlja i ovlaš ena organizacija ako ispunjava uslove u pogledu kadrova, opreme, prostora, akreditacije za merenje datog parametra i JUS-ISO standarda u oblasti uzorkovanja, merenja, analiza i pouzdanosti podataka, u skladu sa zakonom.

Ministar, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za odre enu oblast, propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava ovlaš enaorganizacija iz stava 1. ovog lana.

Ministar odre uje ovlaš enu organizaciju iz stava 1. ovog lana.

Akt iz stava 3. ovog lana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Monitoring zaga iva a

lan 72.

Pravno i fizi ko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje predstavlja izvor emisija i zaga ivanja životne sredine dužno je da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, organizacije ili ovlaš ene organizacije:

1) obavlja monitoring emisije;

2) obezbe uje meteorološka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave;

3) u estvuje u troškovima merenja imisije u zoni uticaja, po potrebi;

4) prati i druge uticaje svoje aktivnosti na stanje životne sredine.

Vlada utvr uje vrste emisije i drugih pojava koje su predmet monitoringa zaga iva a, metodologiju merenja, uzimanja uzoraka, na inevidentiranja, rokove dostavljanja i uvanja podataka.

Page 105: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 31 -

Zaga iva planira i obezbe uje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa emisije, kao i za druga merenja i pra enja uticaja svoje aktivnosti na životnu sredinu.

Dostavljanje podataka

lan 73.

Državni organi, odnosno organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ovlaš ene organizacije i zaga iva i dužni su da podatke iz monitoringa iz l. 70. i 72. ovog zakona dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine na propisan na in.

2. Informacioni sistem i na in dostavljanja podataka

Informacioni sistem

lan 74.

Radi efikasnog identifikovanja, klasifikovanja, obrade, pra enja i evidencije prirodnih vrednosti i upravljanja životnom sredinom u Republici uspostavlja se i vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (u daljem tekstu: informacioni sistem).

Informacioni sistem obezbe uje formiranje, klasifikovanje, održavanje, prezentaciju i distribuciju numeri kih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma životne sredine, pra enju stanja i zaštiti životne sredine, zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i strateškim merama, nau no-tehni kim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr.

Informacioni sistem vodi Agencija za zaštitu životne sredine.

Informacioni sistem obezbe uje pristup drugim informacionim sistemima i harmonizaciju svih relevantnih informacija i podataka na nacionalnom i me unarodnom nivou.

Vlada bliže propisuje sadržinu i na in vo enja informacionog sistema, metodologiju, strukturu, zajedni ke osnove, kategorije i nivoe sakupljanja podataka, kao i sadržinu informacija o kojima se redovno i obavezno obaveštava javnost.

Integralni katastar zaga iva a

lan 75.

Radi pra enja kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini i preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vodi se integralni katastar zaga iva a u skladu sa ovim zakonom.

Integralni katastar zaga iva a vodi Agencija za zaštitu životne sredine.

Ministar propisuje metodologiju za izradu integralnog katastra zaga iva a, kao i vrstu, na ine, klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka.

Page 106: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 32 -

Zaga iva je dužan da o svom trošku dostavlja propisane podatke na na in i u rokovima utvr enim u skladu sa zakonom.

3. Izveštaj o stanju životne sredine

Izveštaj o stanju životne sredine

lan 76.

Vlada jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici.

Nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave jedanput u dve godine podnosi skupštini autonomne pokrajine, odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave izveštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji.

Izveštaji o stanju životne sredine objavljuju se u službenim glasilima Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Sadržaj izveštaja o stanju životne sredine

lan 77.

Izveštaj iz lana 76. ovog zakona sadrži naro ito podatke o:

1) stanju i promenama u životnoj sredini;

2) sprovo enju Strategije, Nacionalnog programa i akcionih planova;

3) sanacionim planovima i drugim preduzetim merama;

4) finansiranju sistema zaštite životne sredine;

5) prioritetnim obavezama i merama u oblasti sistema zaštite životne sredine;

6) drugim podacima zna ajnim za upravljanje prirodnim vrednostima i zaštitom životne sredine.

V. INFORMISANJE I U EŠ E JAVNOSTI

Pristup informacijama

lan 78.

Državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i ovlaš ene i druge organizacije dužni su da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obaveštavaju javnost o stanju životne sredine, odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa imisije i emisije, kao i merama upozorenja ili razvoju zaga enja koja mogu predstavljati opasnost za život i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadrže informacije i podatke u skladu sa ovim zakonom.

Page 107: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 33 -

Dostavljanje informacija na zahtev

lan 79.

Informacije koje se odnose na zaštitu životne sredine nadležni organ dostavlja podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Ako su informacije iz stava 1. ovog lana obimne ili bi njihova priprema zahtevala duži vremenski period, rok za dostavljanje je 60 dana od dana podnošenja zahteva.

Troškove dostavljanja informacija iz stava 1. ovog lana snosi podnosilac zahteva.

Ministar propisuje visinu troškova iz stava 3. ovog lana, u zavisnosti od obima i prirode informacija.

Odbijanje zahteva za dostavljanje informacija

lan 80.

Zahtev za dostavljanje informacija koje se odnose na zaštitu životne sredine može biti odbijen ako bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na:

1) poverljivost rada državnih organa kada je ona predvi enazakonom;

2) me unarodne odnose, odbranu zemlje i javnu bezbednost;

3) rad pravosudnih organa;

4) poverljivost komercijalnih i industrijskih podataka kada je takva poverljivost predvi ena zakonom, osim informacija o emisijama koje ugrožavaju životnu sredinu;

5) prava intelektualne svojine;

6) poverljivost li nih podataka, odnosno dosijea kada je ona predvi ena zakonom;

7) interese tre ih lica koja poseduju informacije, a koja nisu obavezna da ih pruže, odnosno nisu saglasna sa njihovim objavljivanjem.

U eš e javnosti u odlu ivanju

lan 81.

Javnost ima pravo da, u skladu sa zakonom, u estvuje u postupku donošenja odluka o:

1) strateškoj proceni uticaja planova i programa na životnu sredinu;

2) proceni uticaja projekata ija realizacija može dovesti do zaga ivanja životne sredine ili predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi;

3) odobravanju rada novih, odnosno postoje ih postrojenja.

Page 108: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 34 -

U eš e javnosti u pogledu strateške procene uticaja obezbe uje se u okviru izlaganja prostornog i urbanisti kog plana, odnosno drugog plana ili programa iz lana 35. ovog zakona na javni uvid.

U eš e javnosti u odlu ivanju o proceni uticaja projekata na životnu sredinu sprovodi se u okviru javne prezentacije projekta i javne rasprave.

U eš e javnosti u odlu ivanju o puštanju u rad novih, odnosno postoje ih postrojenja sprovodi se u toku izdavanja dozvole za integrisano spre avanje i kontrolu zaga ivanja.

Zainteresovana javnost se preko javnog oglasa obaveštava o postupku donošenja odluka i u estvuje u postupku dostavljanjem mišljenja, komentara i sugestija nadležnom organu i blagovremeno se obaveštava o donetoj odluci.

Ograni enje u eš a javnosti u odlu ivanju

lan 82.

Vlada može radi zaštite interesa odbrane i bezbednosti zemlje ograni iti u eš e javnosti u donošenju odluka iz lana 81. ovog zakona.

VI. EKONOMSKI INSTRUMENTI

Finansiranje zaštite životne sredine

lan 83.

Republika, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih ovlaš enja obezbe uju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

1. Vrste ekonomskih instrumenata

1.1. Naknada za koriš enje prirodnih vrednosti

lan 84.

Korisnik prirodne vrednosti pla a naknadu za koriš enje prirodnih vrednosti i snosi troškove sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa posebnim zakonom.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana, u visini od 60% prihod su budžeta Republike, a u visini od 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.

Page 109: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 35 -

1.2. Naknada za zaga ivanje životne sredine

lan 85.

Zaga iva je dužan da pla a naknadu za zaga ivanje životne sredine.

Kriterijumi za odre ivanje naknade iz stava 1. ovog lana su:

1) vrsta, koli ina ili osobine emisija iz pojedinog izvora;

2) vrsta, koli ina ili osobine emisija proizvedenog ili odloženog otpada;

3) sadržaj materija štetnih po životnu sredinu u sirovini, poluproizvodu i proizvodu.

Obveznik pla anja naknade iz stava 1. ovog lana (u daljem tekstu: obveznik) je svako lice koje uzrokuje zaga enje životne sredine emisijama, odnosno otpadom ili proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadrže materije štetne po životnu sredinu.

Vlada bliže odre uje vrstu zaga ivanja, kriterijume za obra un naknade i obveznike, visinu i na in obra unavanja i pla anja naknade.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana u visini od 40% prihod su budžeta Republike, a u visini od 60% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave.

Sredstva iz stava 5. ovog lana koriste se namenski za zaštitu i unapre ivanje životne sredine prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Povra aj, osloba anje ili smanjenje naknade za zaga ivanje životne sredine

lan 86.

Obveznik ima pravo na povra aj ve pla ene naknade za zaga ivanježivotne sredine, odnosno osloba anje ili smanjenje pla anja naknade, ako sredstva koristi za sprovo enje mera za prilago avanje propisanim grani nim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zaga ivanja životne sredine ispod propisanog nivoa.

Vlada bliže utvr uje merila i uslove za povra aj, osloba anje ili smanjenje pla anja naknade.

Ministar odlu uje o pravu iz stava 1. ovog lana u skladu sa propisanim merilima i uslovima.

Page 110: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 36 -

Naknade jedinice lokalne samouprave

lan 87.

Jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapre ivanje životne sredine u skladu sa svojim potrebama i specifi nostima.

Izuzetno, jedinica lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine može propisati naknadu za zaštitu i unapre ivanje životne sredine i za vlasnika teretnog vozila, odnosno za pravno i fizi ko lice koje obavlja poslove prevoza i transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na njenoj teritoriji.

Visinu naknade iz st. 1. i 2. ovog lana, na in pla anja, kao i olakšice za odre ene kategorije obveznika pla anja, propisuje jedinica lokalne samouprave.

Sredstva prikupljena preko tih naknada moraju se namenski iskoristiti u zaštiti i unapre enju životne sredine.

Obezbe enje pla anja naknada

lan 88.

U pogledu pla anja naknade iz l. 84, 85. i 87. ovog zakona, za obra un kamate za docnju u pla anju, prinudnu naplatu i ostalo što nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ure ujeporeski postupak.

1.3. Sredstva budžeta i me unarodne finansijske pomo i

Koriš enje sredstava

lan 89.

Finansiranje iz namenskih sredstava budžeta i sredstava me unarodne finansijske pomo i vrši se preko Fonda za zaštitu životne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

1.4. Fond za zaštitu životne sredine

Osnivanje Fonda

lan 90.

Radi obezbe ivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapre ivanja životne sredine u Republici osniva se Fond za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Fond).

Fond ima svojstvo pravnog lica.

Sedište Fonda je u Beogradu.

Page 111: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 37 -

Poslovi Fonda

lan 91.

Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme sprovo enja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti o uvanja, održivog koriš enja, zaštite i unapre ivanja životne sredine, kao i u oblasti energetske efikasnosti i koriš enja obnovljivih izvora energije, a naro ito:

1) stru ne i druge poslove u vezi sa pribavljanjem, upravljanjem i koriš enjem sredstava Fonda;

2) posredovanje u vezi sa finansiranjem zaštite životne sredine i energetske efikasnosti iz sredstava stranih država, me unarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i doma ih i stranih pravnih i fizi kih lica;

3) vo enje baze podataka o programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti, kao i potrebnim i raspoloživim finansijskim sredstvima za njihovo ostvarivanje;

4) podsticanje, uspostavljanje i ostvarivanje saradnje sa me unarodnim i doma im finansijskim institucijama i drugim pravnim i fizi kim licima radi finansiranja zaštite životne sredine i energetske efikasnosti u skladu sa Nacionalnim programom i drugim strateškim planovima i programima, kao i zaklju enim me unarodnim ugovorima za namene utvr ene ovim zakonom.

Fond posluje u skladu sa zakonom kojim se ure uje budžetski sistem.

Prihodi Fonda

lan 92.

Prihodi Fonda ostvaruju se iz:

1) namenskih sredstava budžeta Republike ostvarenih po osnovu naknada propisanih u l. 27. i 45. i odre enih naknada iz lana 85. ovog zakona;

2) sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasništva preduze aostvarenih u postupku privatizacije;

3) prihoda ostvarenih na osnovu me unarodne bilateralne i multilateralne saradnje na programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti;

4) prihoda i primanja od upravljanja slobodnim nov anim sredstvima Fonda;

5) priloga, donacija, poklona i pomo i;

6) drugih izvora u skladu sa zakonom.

Svako pove anje imovine Fonda upisuje se u registar privrednih subjekata jednom godišnje.

Visina sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasništva preduze au postupku privatizacije iz stava 1. ta ka 2. ovog lana odre uje se u skladu sa zakonom kojom se ure uje privatizacija.

Page 112: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 38 -

Koriš enje sredstava Fonda

lan 93.

Fond u obavljanju svojih poslova, a naro ito u planiranju i koriš enju sredstava, primenjuje principe objektivnosti i odgovornosti, me unarodno priznate standarde dobre prakse i javnosti u radu i donošenju odluka.

Sredstva Fonda koriste se za finansiranje akcionih i sanacionih planova u skladu sa Nacionalnim programom, a naro ito za:

1) zaštitu, o uvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i šuma, kao i ublažavanje klimatskih promena i zaštitu ozonskog omota a;

2) sanaciju odlagališta otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada, reciklažu i ponovnu upotrebu otpada;

3) podsticanje istije proizvodnje i primenu najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

4) tehnologije i proizvode koji smanjuju optere enje i zaga enježivotne sredine;

5) zaštitu i o uvanje biodiverziteta;

6) podsticanje održivog koriš enja zašti enih prirodnih dobara;

7) podsticanje održivog razvoja ruralnog podru ja;

8) podsticanje koriš enja obnovljivih izvora energije i pove anu energetsku efikasnost;

9) podsticanje istijeg transporta;

10) podsticanje održivih privrednih delatnosti, odnosno održivog privrednog razvoja;

11) unapre enje sistema informisanja o stanju životne sredine, pra enje i ocenjivanje stanja životne sredine, kao i uvo enje sistema upravljanja životnom sredinom;

12) podsticanje obrazovnih, istraživa kih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, uklju uju i i demonstracione aktivnosti;

13) sufinansiranje preventivnih i interventnih mera u vanrednim okolnostima zaga ivanja životne sredine i osposobljavanje za reagovanje u slu aju udesa;

14) sufinansiranje obaveza Republike u vezi sa supsidijarnim merama.

Fond može u estvovati i u sufinansiranju programa, projekata i drugih aktivnosti za namene iz stava 2. ovog lana, ako ih organizuju i finansiraju me unarodne organizacije, finansijske institucije i tela ili druga strana pravna lica.

Na ini koriš enja sredstava Fonda

lan 94.

Sredstva Fonda daju se pravnim i fizi kim licima, korisnicima sredstava, radi finansiranja namena utvr enih u lanu 93. ovog zakona putem zajmova, izdavanja garancija i drugih oblika jemstava, subvencija, pomo i i donacija na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Fond.

Page 113: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 39 -

Fond ne raspisuje javni konkurs ako kao ugovorna strana neposredno sufinansira i u estvuje u realizaciji programa, projekata i drugih aktivnosti, u skladu sa ovim zakonom.

Opštim aktom Fonda utvr uju se uslovi koje moraju ispunjavati korisnici sredstava Fonda, uslovi i na in dodeljivanja njegovih sredstava, kriterijumi i merila za ocenjivanje predloga projekata, odnosno zahteva za dodeljivanje sredstava, na in pra enja namenskog koriš enja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od zna aja za dodeljivanje i koriš enje sredstava Fonda.

Programi Fonda

lan 95.

Fond:

1) donosi godišnji i srednjoro ni program rada;

2) utvr uje finansijski plan, periodi ni obra un i godišnji obra un;

3) prati realizaciju programa i vrši kontrolu nad racionalnim koriš enjem sredstava;

4) odlu uje o drugim pitanjima i vrši druge poslove utvr ene statutom Fonda.

Na srednjoro ni program saglasnost daje Vlada, a na godišnji program Ministarstvo.

Fond dostavlja Ministarstvu izveštaj o ostvarivanju programa rada za proteklu godinu najkasnije do 31. marta teku e godine.

Izveštaj o programu rada Fond dostavlja Ministarstvu i u drugo vreme, na njegov zahtev.

Organi Fonda

lan 96.

Organi Fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

lanove upravnog i nadzornog odbora imenuje i razrešava Vlada .

Upravni odbor ima sedam lanova koje ine: tri predstavnika Vlade i po jedan predstavnik Narodne banke Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i Fonda.

Nadzorni odbor ima pet lanova koje ine: dva predstavnika Vlade, po jedan predstavnik organa autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i Fonda.

Direktora Fonda, na predlog ministra, imenuje i razrešava Vlada.

lanovi upravnog i nadzornog odbora i direktor imenuju se na period od etiri godine.

Page 114: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 40 -

Opšti akti Fonda

lan 97.

Fond ima statut i druga opšta akta u skladu sa zakonom i statutom.

Statut donosi upravni odbor Fonda uz saglasnost Vlade.

Statutom Fonda ure uje se: organizacija i na in poslovanja Fonda, nadležnost i rad upravnog i nadzornog odbora i direktora Fonda, zastupanje i predstavljanje Fonda, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Fondu, na inorganizovanja poslova i druga pitanja od zna aja za rad i poslovanje Fonda.

Javnost rada Fonda

lan 98.

Rad Fonda je javan.

Fond blagovremeno i istinito obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan, na na in propisan statutom Fonda.

Fond može uskratiti davanje informacije koja je propisana kao službena ili poslovna tajna.

Obavljanje stru nih i drugih poslova

lan 99.

Stru ne i druge administrativno-tehni ke poslove obavljaju zaposleni u Fondu.

Zaposleni u Fondu imaju prava i obaveze u skladu sa zakonom kojim se ure uju radni odnosi u državnim organima.

Fondovi pokrajine i lokalne samouprave

lan 100.

Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu osnovati Fond koji e se finansirati iz prihoda ostvarenih na njihovoj teritoriji.

Na Fond iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe l. 90-99. ovog zakona.

Page 115: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 41 -

1.5. Ekonomske podsticajne mere

Vrste podsticajnih mera

lan 101.

Za pravna i fizi ka lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u promet proizvode iji je uticaj povoljniji od drugih sli nih, odnosno koji koriste obnovljive izvore energije (sunce, vetar, biogas i dr.), opremu i ure aje koji neposredno služe zaštiti životne sredine, mogu se utvrditi poreske, carinske i druge olakšice ili osloba anja od obaveze pla anja, pod uslovima i na na in utvr en posebnim zakonom.

Za potroša e koji organizovano vra aju koriš ene i neupotrebljive ure aje ili njihove delove, proizvode ili njihovu ambalažu, proizvo a e koji obezbede njihovu reciklažu ili uklanjanje, odnosno smanjuju negativni uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu na drugi organizovan na in, mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija, depozita i njegovog refundiranja, pod uslovima i na na in utvr en posebnim zakonom.

VII. ODGOVORNOST ZA ZAGA IVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Obaveze pravnih i fizi kih lica

lan 102.

Pravno i fizi ko lice dužno je da u obavljanju svoje aktivnosti obezbedi zaštitu životne sredine, i to:

1) primenom i sprovo enjem propisa o zaštiti životne sredine;

2) održivim koriš enjem prirodnih resursa, dobara i energije;

3) uvo enjem energetski efikasnijih tehnologija i koriš enjemobnovljivih prirodnih resursa;

4) upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu;

5) preduzimanjem mera prevencije ili otklanjanja posledica ugrožavanja i štete po životnu sredinu;

6) vo enjem evidencije na propisani na in o potrošnji sirovina i energije, ispuštanju zaga uju ih materija i energije, klasifikaciji, karakteristikama i koli inama otpada, kao i o drugim podacima i njihovo dostavljanje nadležnim organima;

7) kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu predstavljati rizik ili prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi;

8) drugim merama u skladu sa zakonom.

Mere zaštite životne sredine iz stava 1. ovog lana pravno i fizi ko lice obavlja samostalno ili preko ovlaš ene organizacije.

Page 116: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 42 -

Odgovornost za zaga ivanje

lan 103.

Zaga iva koji prouzrokuje zaga enje životne sredine odgovara za nastalu štetu po na elu objektivne odgovornosti.

Za zaga ivanje životne sredine odgovorno je i pravno i fizi ko lice koje je nezakonitim ili nepravilnim delovanjem omogu ilo ili dopustilo zaga ivanje životne sredine.

Obaveza zaga iva a

lan 104.

Zaga iva koji svojim injenjem ili ne injenjem prouzrokuje zaga ivanje životne sredine dužan je da, bez odlaganja, preduzme mere utvr ene planom zaštite od udesa i sanacionim planom, odnosno da preduzme neophodne mere radi smanjenja šteta u životnoj sredini ili uklanjanja daljih rizika, opasnosti ili sanacije štete u životnoj sredini.

Ako šteta naneta životnoj sredini ne može da se sanira odgovaraju immerama, lice koje je prouzrokovalo štetu odgovorno je za naknadu u visini vrednosti uništenog dobra.

Odgovornost za štetu

lan 105.

Zaga iva je odgovoran za štetu nanetu životnoj sredini i prostoru i snosi troškove procene štete i njenog uklanjanja, a naro ito:

1) troškove hitnih intervencija preduzetih u vreme nastanka štete, a neophodnih za ograni avanje i spre avanje efekata štete po životnu sredinu, prostor i zdravlje stanovništva;

2) direktne i indirektne troškove sanacije, ustanovljavanja novog stanja ili obnavljanja prethodnog stanja životne sredine i prostora, kao i monitoring efekata sanacije i efekata štete po životnu sredinu;

3) troškove spre avanja nastanka iste ili sli ne štete po životnu sredinu i prostor;

4) troškove naknade licima direktno ugroženim štetom po životnu sredinu i prostor.

Zaga iva je dužan da pruži finansijske ili druge vrste garancija za obezbe enje pla anja naknade troškova iz stava 1. ovog lana, u toku i posle obavljanja aktivnosti.

Vlada propisuje vrstu garancija iz stava 2. ovog lana, visinu sredstava i vreme trajanja garancije koju obezbe uju zaga iva i.

Page 117: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 43 -

Obaveza osiguranja

lan 106.

Zaga iva ije postrojenje ili aktivnost predstavlja visok stepen opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu mora se osigurati od odgovornosti za slu aj štete pri injene tre im licima usled udesa.

Naknada štete

lan 107.

Svako ko pretrpi štetu ima pravo na naknadu štete.

Zahtev za naknadu štete može se podneti neposredno zaga iva u ili osigurava u, odnosno finansijskom garantu zaga iva a kod koga je nastao udes, ako takav osigurava , odnosno finansijski garant postoji.

Ako je više zaga iva a odgovorno za štetu nanetu životnoj sredini, a udeo pojedinih zaga iva a nije mogu e odrediti, troškove snose solidarno i posebno.

Pokretanje postupka za naknadu štete zastareva za tri godine od kada je ošte enik saznao za štetu i u inioca štete. U svakom slu aju ovo potraživanje zastareva za 20 godina od kada je šteta nastala.

Postupak pred sudom za naknadu štete je hitan.

Republika zadržava pravo na naknadu štete ako nema drugih lica koja imaju to pravo.

Shodna primena zakona

lan 108.

Na pitanja o odgovornosti za štete nanete životnoj sredini koja nisu posebno ure ena ovim zakonom primenjuju se opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima.

VIII. NADZOR

Upravni nadzor

lan 109.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, ako ovim zakonom nije druga ije propisano.

Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko inspektora za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvr enog ovim zakonom.

Page 118: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 44 -

Autonomna pokrajina vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Jedinica lokalne samouprave vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Prava i dužnosti inspektora

lan 110.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da utvr uje:

1) da li se upravljanje, odnosno održivo koriš enje i zaštita prirodnih resursa i dobara vrši prema strateškim dokumentima i uslovima i merama utvr enim u skladu sa ovim zakonom;

2) da li se sakupljanje i stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

3) da li se uvoz, izvoz i tranzit ugroženih i zašti enih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

4) da li se sprovode mere i uslovi zaštite životne sredine u planiranju i izgradnji;

5) da li se primenjuju standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije;

6) da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

7) da li su ispunjeni uslovi za uklju ivanje u sistem EMAS, odnosno postupanje pravnog i fizi kog lica uklju enog u sistem EMAS u skladu sa propisanim uslovima;

8) da li se znak EMAS koristi na propisan na in;

9) da li se doma e ili uvezene tehnologije ili procesi primenjuju, odnosno proizvodnja i stavljanje u promet proizvoda, poluproizvoda i sirovina vrši u skladu sa propisanim normama zaštite životne sredine;

10) da li se primenjuju propisane zabrane proizvodnje i prometa odre enih proizvoda i vršenja odre enih aktivnosti;

11) da li se ekološki znak za proizvode, procese ili usluge koristi na propisan na in;

12) da li se uvoz i izvoz supstanci koje ošte uju ozonski omota vrši u skladu sa ovim zakonom;

13) da li se uvoz, izvoz i tranzit otpada vrši u skladu sa ovim zakonom;

14) da li se sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju postupa u skladu sa propisanim merama;

15) da li se sprovode Nacionalni program, akcioni i sanacioni planovi;

16) da li se sprovodi monitoring stanja životne sredine;

17) da li se vodi informacioni sistem i integralni katastar zaga iva a;

18) da li se sredstva fonda namenski koriste;

Page 119: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 45 -

19) da li se sprovode obaveze iz ratifikovanih me unarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine;

20) da li se sprovode druge propisane mere i uslovi zaštite životne sredine.

Kontrolu uvoza, izvoza ili tranzita iz stava 1. ovog lana vrši republi kiinspektor na granici.

Ovlaš enja inspektora

lan 111.

U vršenju poslova iz lana 110. ovog zakona inspektor je ovlaš en da:

1) naredi u odre enom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovo enju mera zaštite, rekultivacije i sanacije životne sredine pri koriš enju prirodnih resursa i dobara;

2) zabrani koriš enje ili upotrebu prirodnih resursa i dobara bez odobrenja ili protivno odobrenju i naloži sanaciju, odnosno preduzimanje drugih odgovaraju ih mera zaštite;

3) zabrani unošenje i gajenje flore i faune inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, a koje bi mogle ugroziti autohtone vrste i njihovo rasprostranjenje;

4) zabrani uništavanje i ošte ivanje divlje flore i faune i njihovih staništa;

5) zabrani sakupljanje i stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole;

6) zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zašti enih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova iji je promet zabranjen me unarodnim ugovorima;

7) zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zašti enih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova iji je promet dozvoljen ako se vrši bez dozvole;

8) zabrani izgradnju i upotrebu postrojenja i obavljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi i normativi u pogledu emisije i imisije, ako nemaju odgovaraju u i ispravnu opremu i ure aje kojima se smanjuje ili spre ava emisija zaga uju ih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zaštite životne sredine;

9) zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zaga ivanja;

10) zabrani ispuštanje zaga uju ih i opasnih materija, otpadnih voda ili energije u vazduh, vodu i zemljište na na in i u koli inama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih;

11) zabrani koriš enje znaka EMAS suprotno odredbama ovog zakona;

12) zabrani rad, upotrebu ili koriš enje tehnologije, tehnološkog procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene;

13) naloži da se u slu aju sumnje odre ena tehnologija, tehnološki proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogu eg štetnog uticaja

Page 120: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 46 -

na životnu sredinu i privremeno zabrani njihovu upotrebu ili koriš enje dok se rezultati ispitivanja ne dostave na uvid;

14) obustavi rad dok se ne ispita efikasnost ure aja koji služe za uklanjanje ili pre iš avanje zaga uju ih materija za koje nisu propisani standardi;

15) zabrani stavljanje u promet sirovina, poluproizvoda ili proizvoda koji nemaju vidljivu oznaku o mogu oj štetnosti po životnu sredinu;

16) zabrani koriš enje ekološkog znaka protivno odredbama ovog zakona;

17) zabrani uvoz i izvoz supstanci i proizvoda koji ošte uju ozonski omota iji je promet zabranjen ratifikovanim me unarodnim ugovorima i naredi da se vrati pošiljaocu;

18) zabrani uvoz ili izvoz supstanci koje ošte uju ozonski omota iji je promet dozvoljen ako se vrši bez propisane dozvole ili suprotno uslovima u dozvoli;

19) naredi vo enje propisane evidencije iz lana 56. stav 6. ovog zakona;

20) zabrani uvoz opasnog otpada inostranog porekla;

21) zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada suprotno odredbama ovog zakona i naredi da se vrati pošiljaocu;

22) zabrani postupanje sa opasnim materijama protivno odredbama ovog zakona;

23) naredi izradu procene opasnosti od udesa, plana zaštite od udesa i izradu izveštaja o stanju sigurnosti, kao i preduzimanje odgovaraju ih preventivnih i drugih mera zaštite životne sredine od opasnih materija u skladu sa zakonom;

24) u slu aju udesa naredi preduzimanje interventnih mera i postupaka reagovanja na udes, sprovo enje mera u skladu sa planom zaštite od udesa, angažovanje ljudi, sredstava i preduzimanje mera sanacije i spre avanjaširenja zaga enja od udesa;

25) naredi obavljanje monitoringa na propisan na in;

26) naredi sprovo enje mera zaštite životne sredine u skladu sa ovim zakonom;

27) naredi izvršenje drugih propisanih obaveza u odre enom roku.

Na rešenja inspektora iz stava 1. ovog lana može se izjaviti žalba, ako ovim zakonom nije druga ije propisano.

Žalba iz stava 2. ovog lana izjavljuje se ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja i ne zadržava izvršenje rešenja.

Rešenje inspektora iz stava 1. ta . 6), 7), 17), 18), 20) i 21) ovog lana je kona no.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog lana može se voditi upravni spor.

lan 112.

U vršenju poslova iz l. 110. i 111. ovog zakona inspektor može privremeno oduzeti predmete, robu ili ure aje ija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvršene nedozvoljene radnje.

Page 121: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 47 -

U vršenju nadzora nad primenom mera zaštite životne sredine inspektor ima i ovlaš enja i dužnosti utvr ene posebnim zakonom.

lan 113.

Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor oceni da su pored povrede ovog zakona povre eni i drugi zakoni i propisi kojima se ure uju pitanja od zna aja za zaštitu životne sredine ili pojedinog njenog dela, dužan je, pored preduzimanja mera za koje je ovlaš en, da obavesti drugi nadležni organ.

Drugi nadležni inspekcijski organ o preduzetim merama izveštava inspektora.

U slu ajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane i nadležnosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da, bez odlaganja, obavesti ministra kako bi se zajedni ki izvršio nadzor i preduzele odgovaraju e mere.

lan 114.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa donetog u vršenju poverenih poslova rešava Ministarstvo, ako ovim zakonom nije druga ije propisano.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa sa teritorije autonomne pokrajine donetog u vršenju poverenih poslova rešava nadležni organ autonomne pokrajine.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog organa sa teritorije grada donetog u vršenju poverenih poslova, rešava nadležni organ grada.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog pokrajinskog organa, rešava Ministarstvo.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja Ministarstva, rešava Vlada.

lan 115.

Inspektor ima službenu legitimaciju, oznaku i odgovaraju u opremu.

Ministar propisuje obrazac službene legitimacije, izgled i sadržinu oznake i vrstu opreme.

IDŽ. KAZNENE ODREDBE

1. Privredni prestupi

lan 116.

Nov anom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazni e se za privredni prestup pravno lice ako:

Page 122: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 48 -

1) koristi prirodne resurse i dobra bez saglasnosti Ministarstva ( lan 15. stav 1);

2) pri koriš enju resursa i dobara, u toku izvo enja radova, kao i po njihovom prestanku ne sprovodi mere kojima se spre ava ugrožavanje životne sredine ( lan 16. stav 1);

3) ne izvrši rekultivaciju ili na drugi na in ne sanira degradiranu životnu sredinu ( lan 16. stav 2);

4) sakuplja i stavlja u promet odre ene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvr enim u dozvoli ( lan 27. stav 4);

5) vrši uvoz i izvoz ugroženih i zašti enih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno utvr enim uslovima ( lan 28. stav 1);

6) pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere ( lan 29. stav 2);

7) ne izradi procenu opasnosti od udesa ( lan 38. stav 1);

8) izgradi i upotrebljava postrojenja i obavlja aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi emisije i imisije, opreme i ure aja kojima se smanjuje ili spre ava emisija zaga uju ih materija ili energije, kao i ako nisu preduzete druge mere i radnje za obezbe enje propisanih uslova zaštite životne sredine ( lan 40. stav 1);

9) ispušta zaga uju e i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju u vazduh, vodu ili zemljište na na in i u koli inama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih ( lan 40. stav 2);

10) proizvodi i stavlja u promet prevozna sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zaga ivanja ( lan 40. stav 3);

11) primenjuje doma u ili uvoznu tehnologiju ili proces, odnosno proizvodi i stavlja u promet proizvode koji ne ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili je tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina zabranjen u zemlji izvozniku ( lan 51. stav 1);

12) upotrebljava ure aje koji služe za uklanjanje ili pre iš avanjezaga uju ih materija za koje nisu propisani doma i standardi suprotno lanu 51. stav 4. ovog zakona;

13) na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zaga enje životne sredine i štetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati u životnoj sredini ( lan 52. stav 1);

14) proizvodi supstance koje ošte uju ozonski omota ( lan 56. stav 1);

15) uvozi i izvozi supstance koje ošte uju ozonski omota , odnosno proizvode koji sadrže ove supstance, koje su utvr ene ratifikovanim me unarodnimugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora ( lan 56. stav 2);

16) uvozi, proizvodi i stavlja u promet nove i koriš ene proizvode koji sadrže supstance koje ošte uju ozonski omota suprotno lanu 56. stav 3. ovog zakona;

Page 123: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 49 -

17) uvozi i izvozi supstance koje ošte uju ozonski omota bez dozvole Ministarstva ( lan 56. stav 4);

18) uvozi opasan otpad ( lan 57. stav 1);

19) uvozi, izvozi ili vrši tranzit otpada bez dozvole Ministarstva i utvr enim uslovima ( lan 57. stav 3);

20) ne postupa u skladu sa odredbama lana 58. stav 2. ovog zakona;

21) ne preduzima mere sanacije o svom trošku ( lan 63. stav 1);

22) ne izradi ili ne realizuje sanacioni plan iz lana 66. stav 4. ovog zakona;

23) ne osigura se za slu aj štete pri injene tre im licima usled udesa ( lan 106).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kazni e se i odgovorno lice u pravnom licu nov anom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara.

2. Prekršaji

lan 117.

Nov anom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara kazni e se za prekršaj pravno lice ako:

1) koristi znak EMAS, a nije registrovan u sistem EMAS ( lan 49);

2) upotrebljava ekološki znak suprotno odredbama lana 53. ovog zakona;

3) ne dostavlja podatke iz lana 56. stav 6. ovog zakona;

4) ne vodi evidencije o vrstama i koli inama opasnih materija u proizvodnji, prevozu, prometu, upotrebi, preradi, skladištenju ili odlaganju ( lan 58. stav 3);

5) bez odlaganja ne obavesti Ministarstvo u slu aju kvara na postrojenjima ili ure ajima za zaštitu životne sredine usled ega nastaje prekora enje grani nih vrednosti emisije ( lan 58. stav 4);

6) ne pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija ( lan 58. stav 5);

7) u slu aju udesa bez odlaganja ne organizuje i ne sprovede planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izra enim planom zaštite od udesa uklju uju i i obavezu obaveštavanja nadležnih organa ( lan 59);

8) ne dostavi obaveštenje nadležnim organima sa podacima iz lana60. ovog zakona;

9) vrši monitoring bez ovlaš enja ( lan 71. stav 3);

10) ne vrši monitoring i pra enje drugih uticaja na stanje životne sredine ( lan 72);

11) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan na in ( lan 73);

12) ne dostavlja podatke od zna aja za vo enje integralnog katastra zaga iva a životne sredine na propisan na in ( lan 75. stav 4);

Page 124: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 50 -

13) ne omogu i inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora ( lan 111).

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana kazni e se i odgovorno lice u pravnom licu nov anom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana kazni e se preduzetnik nov anom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana, osim iz ta . 3) i 9), kazni e se fizi kolice nov anom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

lan 118.

Nov anom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazni e se za prekršaj fizi ko lice ako:

1) uznemirava, zlostavlja, ozle uje i uništava divlju faunu, odnosno razara njena staništa ( lan 27. stav 2);

2) uništava, kida ili na drugi na in pustoši divlju floru, odnosno uništava i razara njena staništa ( lan 27. stav 3).

lan 119.

Nov anom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazni e se za prekršaj fizi ko lice - akreditovani ocenjiva EMAS, ako na zahtev Ministarstva ne dostavlja podatke o postupku proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizi kom licu ( lan 47. stav 4).

lan 120.

Nov anom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazni e se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu, odnosno u organizaciji koja vrši javna ovlaš enja ako:

1) izda odobrenje za koriš enje prirodnog resursa ili dobra bez saglasnosti Ministarstva ( lan 15. stav 1);

2) izda dozvolu bez pribavljenog mišljenja organizacije nadležne za zaštitu prirode ( lan 27. stav 4);

3) izda dozvolu bez propisane dokumentacije ili ne vodi registar izdatih dozvola na propisan na in ( lan 28);

4) pripremi prostorni ili urbanisti ki plan bez uslova za obezbe enje mera zaštite životne sredine iz lana 34;

5) ne obaveštava javnost i ne donese akt o uvo enju posebnih mera u slu ajevima iz lana 42. ovog zakona;

6) izvrši registraciju pravnog i fizi kog lica u sistem EMAS suprotno odredbama lana 45. ovog zakona;

7) ne vodi registar pravnih i fizi kih lica uklju enih u sistem EMAS ( lan 47. stav 1);

Page 125: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 51 -

8) odbije upis i vrši brisanje iz registra suprotno lanu 48. ovog zakona;

9) ne vodi registar o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci koje ošte uju ozonski omota , odnosno proizvoda ( lan 56. stav 8);

10) ne donese plan zaštite od udesa iz lana 61. stav 1. ovog zakona i ne izvrši obaveze iz st. 5. i 6. ovog lana;

11) ne proglasi stanje ugroženosti životne sredine i ne obaveštava javnost o preduzetim merama ( lan 62);

12) ne vrši monitoring ( lan 69);

13) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan na in ( lan 73);

14) ne vodi informacioni sistem zaštite životne sredine ( lan 74);

15) ne vodi integralni katastar zaga iva a ( lan 75. stav 2);

16) dostavljanje informacija vrši suprotno lanu 79. ovog zakona;

17) ne dostavlja izveštaje o ostvarivanju programa rada Fonda u propisanom roku ili na zahtev Ministarstva ( lan 95. st. 3. i 4);

18) blagovremeno i istinito ne obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan na na in propisan statutom Fonda ili na zahtev javnosti ne daje informacije o obavljanju poslova iz svoje delatnosti ( lan 98. stav 2).

lan 121.

Za prekršaj iz l. 117. i 118. ovog zakona može se uz kaznu izre i i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali ili pribavljeni izvršavanjem prekršaja.

DŽ. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

lan 122.

Pravna i fizi ka lica uskladi e svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 123.

Narodna skupština done e u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona:

1) Nacionalnu strategiju održivog koriš enja prirodnih resursa i dobara iz lana 12. ovog zakona;

2) Nacionalni program zaštite životne sredine iz lana 64. ovog zakona.

lan 124.

Vlada e doneti, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, akt iz lana 43. stav 3. ovog zakona, a u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona akcione planove iz lana 65. ovog zakona, kao i program iz lana 69. stav 3. ovog zakona.

Page 126: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- 52 -

Do donošenja Strategije i nacionalnih akcionih planova, osnovu za koriš enje prirodnih resursa i dobara ine osnove prirodnih resursa (vodoprivredna, šumska, geološka, mineralno-sirovinska, pedološka, poljoprivredna, zaštita prostora i druge ekološko-prostorne osnove) kao posebni dokumenti o potencijalima prirodnog resursa, odnosno dobra koji se izra uju ili inoviraju na osnovu utvr enih ili procenjenih bilansa i drugih kategorija u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije i drugim prostornim i urbanisti kim planovima.

lan 125.

Fond za zaštitu životne sredine po inje sa radom najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 126.

Predsednika i lanove upravnog i nadzornog odbora, kao i direktora Fonda, Vlada e imenovati u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Upravni odbor done e statut Fonda u roku od 30 dana od dana imenovanja.

lan 127.

Odredbe zakona i drugih propisa kojima se ure uje upravljanje prirodnim resursima i dobrima, kao i planiranje i izgradnja, a koje su u suprotnosti sa ovim zakonom ne e se primenjivati.

lan 128.

Do donošenja propisa na osnovu ovlaš enja iz ovog zakona primenjiva e se propisi doneti na osnovu:

1) Zakona o osnovama zaštite životne sredine ("Službeni list SRJ", br. 24/98, 24/99 i 44/99);

2) Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95).

lan 129.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi:

1) Zakon o osnovama zaštite životne sredine ("Službeni list SRJ", br. 24/98, 24/99 i 44/99);

2) Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95) osim odredaba kojima se ure uje zaštita vazduha, zaštita prirodnih dobara i zaštita od buke.

lan 130.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Page 127: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

"SLUŽBENI GLASNIK RS", BROJ: 135/04

Z A K O N

O STRATEŠKOJ PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet i ciljevi

lan 1.

Ovim zakonom ure uju se uslovi, na in i postupak vršenja procene uticaja odre enih planova i programa na životnu sredinu (u daljem tekstu: strateška procena), radi obezbe ivanja zaštite životne sredine i unapre ivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih na ela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa.

Izuzeci od primene

lan 2.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na planove i programe namenjene odbrani zemlje, na planove ublažavanja i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i na finansijske i budžetske planove.

Zna enje izraza

lan 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, imaju slede e zna enje:

1) planovi i programi jesu svi razvojni ili drugi planovi i programi, osnove, uklju uju i i njihove izmene, koje priprema i/ili usvaja organ na republi kom, pokrajinskom ili lokalnom nivou, ili koje nadležni organ priprema za odgovaraju ipostupak usvajanja u Narodnoj skupštini ili Vladi Republike Srbije, odnosno skupštini ili izvršnom organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, kao i planovi i programi koji se donose na osnovu propisa;

2) strateška procena uticaja odre enih planova i programa na životnu sredinu podrazumeva pripremu izveštaja o stanju životne sredine, sprovo enje postupka konsultacija, uvažavanje izveštaja i rezultata konsultacija u postupku odlu ivanja i donošenja ili usvajanja odre enih planova i programa, kao i pružanje informacija i podataka o donetoj odluci;

3) izveštaj o strateškoj proceni podrazumeva deo dokumentacije koja se prilaže uz plan ili program i sadrži identifikaciju, opis i procenu mogu ihzna ajnih uticaja na životnu sredinu zbog realizacije plana i programa, kao i varijante razmatrane i usvojene na osnovu ciljeva i prostornog obuhvata plana i programa;

4) zainteresovani organi i organizacije jesu organi i organizacije Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koji, u skladu sa

Page 128: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

svojim nadležnostima, imaju interes u donošenju odluka koje se odnose na zaštitu životne sredine;

5) javnost obuhvata jedno ili više fizi kih ili pravnih lica, njihova udruženja, organizacije ili grupe;

6) zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju uti e ili može uticati plan ili program i/ili koja ima interes u donošenju odluka koje se odnose na zaštitu životne sredine, uklju uju i nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa.

Na ela strateške procene

lan 4.

Osnovna na ela strateške procene jesu:

1) Na elo održivog razvoja - održivi razvoj jeste uskla en sistem tehni ko-tehnoloških, ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomi nosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se sa uva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i budu egeneracije.

Razmatranjem i uklju ivanjem bitnih aspekata životne sredine u pripremu i usvajanje odre enih planova i programa i utvr ivanjem uslova za o uvanje vrednosti prirodnih resursa i dobara, predela, biološke raznovrsnosti, divljih biljnih i životinjskih vrsta i autohtonih ekosistema, odnosno racionalnim koriš enjem prirodnih resursa doprinosi se ciljevima održivog razvoja.

2) Na elo integralnosti - politika zaštite životne sredine koja se realizuje donošenjem planova i programa zasniva se na uklju ivanju uslova zaštite životne sredine, odnosno o uvanja i održivog koriš enja biološke raznovrsnosti u odgovaraju e sektorske i me usektorske programe i planove.

3) Na elo predostrožnosti - svaka aktivnost mora biti sprovedena na na in da se spre e ili smanje negativni uticaji odre enih planova i programa na životnu sredinu pre njihovog usvajanja, obezbedi racionalno koriš enje prirodnih resursa i svede na minimum rizik po zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra.

4) Na elo hijerarhije i koordinacije - procena uticaja planova i programa vrši se na razli itim hijerarhijskim nivoima na kojima se donose planovi i programi.

U postupku strateške procene planova i programa pove ani stepen transparentnosti u odlu ivanju obezbe uje se uzajamnom koordinacijom nadležnih i zainteresovanih organa u postupku davanja saglasnosti na stratešku procenu, kroz konsultacije, odnosno obaveštavanja i davanja mišljenja na plan ili program.

5) Na elo javnosti - u cilju informisanja javnosti o odre enimplanovima i programima i o njihovom mogu em uticaju na životnu sredinu, kao i u cilju obezbe enja pune otvorenosti postupka pripreme i donošenja ili usvajanja planova i programa, javnost mora, pre donošenja bilo kakve odluke, kao i posle usvajanja plana i programa, imati pristup informacijama koje se odnose na te planove i programe ili njihove izmene.

Page 129: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

II. POSTUPAK STRATEŠKE PROCENE

Predmet strateške procene

lan 5.

Strateška procena vrši se za planove, programe i osnove (u daljem tekstu: planovi i programi) u oblasti prostornog i urbanisti kog planiranja ili koriš enja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobra aja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, o uvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune, kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budu ih razvojnih projekata odre enih propisima kojima se ure uje procena uticaja na životnu sredinu.

Za planove i programe iz stava 1. ovog lana kojima je predvi enokoriš enje manjih površina na lokalnom nivou ili u slu aju manjih izmena planova i programa koje ne zahtevaju propisani postupak usvajanja, kao i za planove i programe koji nisu navedeni u stavu 1. ovog lana, odluku o strateškoj proceni donosi organ nadležan za pripremu plana i programa ako, prema kriterijumima propisanim ovim zakonom, utvrdi da postoji mogu nost zna ajnih uticaja na životnu sredinu.

Kriterijumi

lan 6.

Kriterijumi za utvr ivanje mogu nosti zna ajnih uticaja na životnu sredinu planova i programa i donošenje odluke o izradi strateške procene iz lana 5. stav 2. ovog zakona sadržani su u Prilogu I ovog zakona koji je odštampan uz ovaj zakon i ini njegov sastavni deo.

Hijerarhijski okvir i osnova

lan 7.

Strateške procene koje se izra uju za planove i programe na razli itim hijerarhijskim nivoima moraju biti me usobno uskla ene i uskla ene sa procenama uticaja projekata na životnu sredinu, kao i planovima i programima zaštite životne sredine.

Osnovu strateške procene ini plan ili program kojim se utvr uje okvir za razvoj odre enog sektora, odnosno njegove karakteristike, ciljevi i prostorni obuhvat.

Faze u postupku strateške procene

lan 8.

Postupak strateške procene sastoji se od slede ih faza:

1) pripremna faza koja obuhvata:

- odlu ivanje o izradi strateške procene,

Page 130: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- izbor nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni,

- u eš e zainteresovanih organa i organizacija;

2) izveštaj o strateškoj proceni;

3) postupak odlu ivanja koji obuhvata:

− u eš e zainteresovanih organa i organizacija,

− u eš e javnosti,

− izveštaj o rezultatima u eš a zainteresovanih organa i organizacija i javnosti,

− ocenu izveštaja o strateškoj proceni,

− saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni.

1. Pripremna faza

Odlu ivanje o izradi strateške procene

lan 9.

Odluku o izradi strateške procene donosi organ nadležan za pripremu plana i programa po prethodno pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija.

Odluka iz stava 1. ovog lana sadrži naro ito:

1) razloge za vršenje strateške procene prema kriterijumima iz lana6. ovog zakona;

2) prikaz pitanja i problema vezanih za životnu sredinu u planu i programu koji e biti razmatrani u okviru strateške procene;

3) razloge za izostavljanje pojedinih pitanja i problema vezanih za životnu sredinu u planu i programu iz strateške procene;

4) elemente izveštaja o strateškoj proceni;

5) izbor i obaveze nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni (predlog metodologije, sastav stru nog tima, rok izrade i dr);

6) na in u eš a zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izrade i razmatranja izveštaja o strateškoj proceni;

7) druge podatke od zna aja za izradu strateške procene.

Organ nadležan za pripremu plana i programa iz lana 5. stav 2. ovog zakona može odlu iti da se ne izra uje strateška procena o emu prethodno pribavlja mišljenje organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija.

Odluka iz stava 3. ovog lana sadrži podatke o vrsti plana i programa i razlozima zbog kojih se ne izra uje strateška procena, kriterijume na osnovu kojih je ocenjeno da ne postoji mogu nost zna ajnijih uticaja na životnu sredinu i druge relevantne podatke na osnovu kojih je odlu eno da se ne pristupi izradi izveštaja o strateškoj proceni.

Page 131: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Odluka iz st. 1. i 3. ovog lana je sastavni deo odluke o pripremi plana i programa i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", službenom glasilu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Izbor nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni

lan 10.

Organ nadležan za pripremu plana i programa odlu uje o izboru nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni, po postupku utvr enom zakonom.

Nosilac izrade izveštaja o strateškoj proceni može biti pravno ili fizi ko lice koje je upisano u odgovaraju i registar za obavljanje delatnosti prostornog planiranja i izrade planskih dokumenata, odnosno urbanisti kog planiranja i izrade urbanisti kih planova.

Pravno ili fizi ko lice iz stava 2. ovog lana može za izradu izveštaja o strateškoj proceni uticaja obrazovati multidisciplinarni tim sastavljen od stru nih lica kvalifikovanih za analizu svakog od elemenata strateške procene.

Stru no lice kvalifikovano je za izradu izveštaja o strateškoj proceni ako ima visoku stru nu spremu odgovaraju eg smera i najmanje pet godina rada u struci, stru ne rezultate, odnosno u eš e u izradi najmanje dva plana i programa koji su realizovani.

U eš e zainteresovanih organa i organizacija

lan 11.

U pripremi odluke o izradi strateške procene, odnosno odluke o nepristupanju izradi strateške procene, organ nadležan za pripremu plana ili programa dužan je da, od organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i zainteresovanih organa i organizacija zatraži mišljenje.

Uz zahtev za davanje mišljenja iz stava 1. ovog lana obavezno se dostavlja i predlog odluke sa propisanom sadržinom.

Rok za dostavljanje mišljenja iz stava 1. ovog lana je 15 dana od dana prijema zahteva za davanje mišljenja.

Ako se mišljenje ne dostavi u roku iz stava 3. ovog lana, smatra se da nema primedaba na predloženu sadržinu odluke o izradi strateške procene, odnosno na predlog odluke o nepristupanju izradi strateške procene.

2. Izveštaj o strateškoj proceni

Sadržina izveštaja

lan 12.

Izveštaj o strateškoj proceni je dokument kojim se opisuju, vrednuju i procenjuju mogu i zna ajni uticaji na životnu sredinu do kojih može do iimplementacijom plana i programa i odre uju mere za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu.

Page 132: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Izveštaj iz stava 1. ovog lana sadrži naro ito:

1) polazne osnove strateške procene;

2) opšte i posebne ciljeve strateške procene i izbor indikatora;

3) procenu mogu ih uticaja sa opisom mera predvi enih za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu;

4) smernice za izradu strateških procena na nižim hijerarhijskim nivoima i procene uticaja projekata na životnu sredinu;

5) program pra enja stanja životne sredine u toku sprovo enja plana i programa (monitoring);

6) prikaz koriš ene metodologije i teško e u izradi strateške procene;

7) prikaz na ina odlu ivanja, opis razloga odlu uju ih za izbor datog plana i programa sa aspekta razmatranih varijantnih rešenja i prikaz na ina na koji su pitanja životne sredine uklju ena u plan ili program;

8) zaklju ke do kojih se došlo tokom izrade izveštaja o strateškoj proceni predstavljene na na in razumljiv javnosti;

9) druge podatke od zna aja za stratešku procenu.

Organ nadležan za pripremu plana i programa obezbe uje u eš ezainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku pribavljanja saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni, na na in utvr en ovim zakonom.

Polazne osnove

lan 13.

Polazne osnove strateške procene obuhvataju:

1) kratak pregled sadržaja i ciljeva plana i programa i odnosa sa drugim planovima i programima;

2) pregled postoje eg stanja i kvaliteta životne sredine na podru ju na koje se izveštaj odnosi;

3) karakteristike životne sredine u oblastima za koje postoji mogu nost da budu izložene zna ajnom uticaju;

4) razmatrana pitanja i probleme zaštite životne sredine u planu ili programu i prikaz razloga za izostavljanje odre enih pitanja i problema iz postupka procene;

5) prikaz pripremljenih varijantnih rešenja koja se odnose na zaštitu životne sredine u planu i programu, uklju uju i varijantno rešenje nerealizovanja plana i programa i najpovoljnije varijantno rešenje sa stanovišta zaštite životne sredine;

6) rezultate prethodnih konsultacija sa zainteresovanim organima i organizacijama bitne sa stanovišta ciljeva i procene mogu ih uticaja strateške procene.

Page 133: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Opšti i posebni ciljevi i izbor indikatora

lan 14.

Opšti i posebni ciljevi strateške procene definišu se na osnovu zahteva i ciljeva u pogledu zaštite životne sredine u drugim planovima i programima, ciljeva zaštite životne sredine utvr enih na nivou Republike i me unarodnom nivou, prikupljenih podataka o stanju životne sredine i zna ajnih pitanja, problema i predloga u pogledu zaštite životne sredine u planu ili programu.

Na osnovu definisanih ciljeva iz stava 1. ovog lana vrši se izbor odgovaraju ih indikatora koji e se koristiti u izradi strateške procene.

Procena mogu ih uticaja

lan 15.

Procena mogu ih uticaja plana i programa na životnu sredinu sadrži slede e elemente:

1) prikaz procenjenih uticaja varijantnih rešenja plana i programa povoljnih sa stanovišta zaštite životne sredine sa opisom mera za spre avanje i ograni avanje negativnih, odnosno uve anje pozitivnih uticaja na životnu sredinu;

2) pore enje varijantnih rešenja i prikaz razloga za izbor najpovoljnijeg rešenja;

3) prikaz procenjenih uticaja plana i programa na životnu sredinu sa opisom mera za spre avanje i ograni avanje negativnih, odnosno uve anje pozitivnih uticaja na životnu sredinu;

4) na in na koji su pri proceni uticaja uzeti u obzir inioci životne sredine uklju uju i podatke o: vazduhu, vodi, zemljištu, klimi, jonizuju em i nejonizuju em zra enju, buci i vibracijama, biljnom i životinjskom svetu, staništima i biodiverzitetu; zašti enim prirodnim dobrima; stanovništvu, zdravlju ljudi, gradovima i drugim naseljima, kulturno-istorijskoj baštini, infrastrukturnim, industrijskim i drugim objektima ili drugim stvorenim vrednostima;

5) na in na koji su pri proceni uzete u obzir karakteristike uticaja: verovatno a, intenzitet, složenost/reverzibilnost, vremenska dimenzija (trajanje, u estalost, ponavljanje), prostorna dimenzija (lokacija, geografska oblast, broj izloženih stanovnika, prekograni na priroda uticaja), kumulativna i sinergijska priroda uticaja.

Smernice za niže hijerarhijske nivoe

lan 16.

Izveštaj o strateškoj proceni sadrži razra ene smernice za planove ili programe na nižim hijerarhijskim nivoima koje obuhvataju definisanje potrebe za izradom strateških procena i procena uticaja projekata na životnu sredinu, odre uju aspekti zaštite životne sredine i druga pitanja od zna aja za procenu uticaja na životnu sredinu planova i programa nižeg hijerarhijskog nivoa.

Page 134: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Program pra enja stanja životne sredine

lan 17.

Program pra enja stanja životne sredine u toku sprovo enja plana i programa sadrži naro ito:

1) opis ciljeva plana i programa;

2) indikatore za pra enje stanja životne sredine;

3) prava i obaveze nadležnih organa;

4) postupanje u slu aju pojave neo ekivanih negativnih uticaja;

5) druge elemente u zavisnosti od vrste i obima plana i programa.

Program pra enja stanja životne sredine iz stava 1. ovog lana može biti sastavni deo postoje eg programa monitoringa koji obezbe uje organ nadležan za zaštitu životne sredine.

3. Postupak odlu ivanja

U eš e zainteresovanih organa i organizacija

lan 18.

Organ nadležan za pripremu plana i programa dostavlja zainteresovanim organima i organizacijama na mišljenje izveštaj o strateškoj proceni iz lana 12. ovog zakona.

Zainteresovani organi i organizacije dužni su da dostave mišljenje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog lana.

Ako se mišljenje ne dostavi u roku iz stava 2. ovog lana smatra se da nema primedaba na dostavljeni izveštaj o strateškoj proceni.

U eš e javnosti

lan 19.

Pre upu ivanja zahteva za dobijanje saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni, organ nadležan za pripremu plana i programa obezbe uje u eš ejavnosti u razmatranju izveštaja o strateškoj proceni.

Javnost iz stava 1. ovog lana razmatra izveštaj u okviru izlaganja plana i programa na javni uvid i održavanja javne rasprave, ako zakonom nije druk ije odre eno.

Organ nadležan za pripremu plana i programa obaveštava javnost iz stava 1. ovog lana o na inu i rokovima uvida u sadržinu izveštaja i dostavljanje mišljenja, kao i vremenu i mestu održavanja javne rasprave u skladu sa zakonom kojim se ure uje postupak donošenja plana i programa.

Page 135: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Izveštaj o u eš u zainteresovanih organa i organizacija i javnosti

lan 20.

Organ nadležan za pripremu plana i programa izra uje izveštaj o u eš u zainteresovanih organa i organizacija i javnosti koji sadrži sva mišljenja iz lana 18. stav 2. ovog zakona, kao i mišljenja izjavljenih u toku javnog uvida i javne

rasprave o planu ili programu, odnosno o izveštaju o strateškoj proceni iz lana 19. ovog zakona.

Izveštaj iz stava 1. ovog lana izra uje se u roku od 30 dana od dana završetka javne rasprave i sadrži obrazloženje o svim prihva enim ili neprihva enimmišljenjima.

Ocena izveštaja o strateškoj proceni

lan 21.

Organ nadležan za pripremu plana i programa dostavlja organu nadležnom za poslove zaštite životne sredine na saglasnost izveštaj o strateškoj proceni sa izveštajem o u eš u zainteresovanih organa i organizacija i javnosti iz lana 20. ovog zakona.

Po dobijanju izveštaja iz stava 1. ovog lana organ nadležan za poslove zaštite životne sredine može pribaviti mišljenje drugih ovlaš enih organizacija ili stru nih lica za pojedine oblasti.

Organ nadležan za zaštitu životne sredine vrši ocenu izveštaja iz stava 1. ovog lana na osnovu kriterijuma sadržanih u Prilogu II koji je odštampan uz ovaj zakon i ini njegov sastavni deo.

Saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni

lan 22.

Na osnovu ocene iz lana 21. ovog zakona organ nadležan za poslove zaštite životne sredine daje saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni ili odbija zahtev za davanje saglasnosti.

Rok za odlu ivanje o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog lana je 30 dana od dana prijema zahteva organa nadležnog za pripremu plana i programa.

Organ nadležan za pripremu plana ili programa ne može uputiti plan ili program u dalju proceduru usvajanja bez saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni od organa nadležnog za zaštitu životne sredine.

Razmena informacija o prekograni nom uticaju

lan 23.

Razmenu informacija o prekograni nom uticaju plana i programa na životnu sredinu vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Page 136: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Ako implementacija plana i programa može imati zna ajan negativan uticaj na životnu sredinu druge države ili ako država ija životna sredina može biti zna ajno ugrožena to zatraži, Ministarstvo, u postupku u eš a zainteresovanih organa i organizacija i javnosti dostavlja, u što kra em roku, a najkasnije kada bude informisao svoju javnost, drugoj državi na mišljenje informacije, i to:

1) opis plana i programa zajedno sa svim dostupnim informacijama o njihovim mogu im uticajima;

2) prirodi odluke koja može biti doneta;

3) roku u kome druga država može da saopšti svoju nameru da u estvuje u postupku odlu ivanja.

O odluci o davanju saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni Ministarstvo obaveštava drugu državu koja je bila konsultovana u postupku odlu ivanja, dostavljanjem informacija, i to:

1) o sadržaju odluke o davanju saglasnosti;

2) o na inu pripreme izveštaja o stanju životne sredine i pribavljenim mišljenjima u postupku izrade;

3) o rezultatima konsultacija i razlozima na kojima se zasniva odluka o davanju saglasnosti;

4) o merama u oblasti monitoringa planova i programa.

O primljenim informacijama o prekograni nom uticaju predloženog plana i programa druge države, Ministarstvo obaveštava zainteresovane organe i organizacije i javnost na na in utvr en u lanu 19. stav 3. ovog zakona.

Rezultate konsultacija i pribavljenog mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i javnosti Ministarstvo uzima u obzir prilikom davanja mišljenja nadležnom organu druge države.

Dostupnost informacija

lan 24.

Izveštaj o strateškoj proceni, rezultati u eš a zainteresovanih organa i organizacija i javnosti i drugih država u slu aju prekograni nog uticaja, sastavni su deo dokumentacione osnove plana i programa.

Organ nadležan za pripremu plana i programa obezbe uje dostupnost podataka iz stava 1. ovog lana posle usvajanja plana i programa pod uslovima odre enim zakonom.

Page 137: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Z A K O N

O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i br. 36/09)

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet ure ivanja

lan 1.

Ovim zakonom ure uje se postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati zna ajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, u eš e zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, prekograni no obaveštavanje za projekte koji mogu imati zna ajne uticaje na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od zna aja za procenu uticaja na životnu sredinu.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na projekte namenjene odbrani zemlje.

Zna enje izraza

lan 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede e zna enje:

1) javnost obuhvata jedno ili više fizi kih ili pravnih lica, njihova

udruženja, organizacije ili grupe;

2) nadležni organ jeste organ odgovoran za sprovo enje postupka

procene uticaja u okviru ovlaš enja utvr enih ovim zakonom, i to:

- ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) - za projekte za koje odobrenje za gradnju projekta izdaje republi ki organ;

- organ autonomne pokrajine uprave nadležan za poslove zaštite životne sredine - za projekte za koje odobrenje za izvo enje izdaje organ autonomne pokrajine;

- organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine - za projekte za koje odobrenje za izvo enje izdaje organ lokalne samouprave;

3) nosilac projekta jeste podnosilac zahteva za dobijanje dozvole ili

odobrenja za izgradnju ili rekonstrukciju objekta ili ostalih intervencija u prirodi i prirodnom okruženju;

4) projekat jeste:

- izvo enje gra evinskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme, njihova rekonstrukcija, uklanjanje i/ili promena tehnologije, tehnologije procesa rada, sirovine, repromaterijala, energenata i otpada;

Page 138: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- ostale intervencije u prirodi i prirodnom okruženju uklju uju iradove koji obuhvataju eksploataciju mineralnih sirovina;

5) procena uticaja na životnu sredinu jeste preventivna mera

zaštite životne sredine zasnovana na izradi studija i sprovo enju konsultacija uz u eš e javnosti i analizi alternativnih mera, sa ciljem da se prikupe podaci i predvide štetni uticaji odre enih projekata na život i zdravlje ljudi, floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž, materijalna i kulturna dobra i uzajamno delovanje ovih inilaca, kao i utvrde i predlože mere kojima se štetni uticaji mogu spre iti, smanjiti ili

otkloniti imaju i u vidu izvodljivost tih projekata (u daljem tekstu: procena uticaja);

6) studija o proceni uticaja na životnu sredinu jeste dokument

kojim se analizira i ocenjuje kvalitet inilaca životne sredine i njihova osetljivost na odre enom prostoru i me usobni uticaji postoje ih i planiranih aktivnosti, predvi aju neposredni i posredni štetni uticaji projekta na inioce životne sredine, kao i mere i uslovi za spre avanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi (u daljem tekstu: studija o proceni uticaja);

7) zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju projekat uti e ili je verovatno da e uticati, uklju uju i i nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i evidentirane su kod nadležnog organa;

8) zainteresovani organi i organizacije su organi i organizacije Republike, odnosno autonomne pokrajine i lokalne samouprave i preduze a,koji su ovlaš eni za utvr ivanje uslova i izdavanje dozvola, odobrenja i saglasnosti za izgradnju objekata, planiranje i ure enje prostora, pra enje stanja životne sredine, obavljanje delatnosti i zaštitu i koriš enje prirodnih i radom stvorenih vrednosti.

Predmet procene uticaja

lan 3.

Predmet procene uticaja su projekti koji se planiraju i izvode, promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati zna ajan uticaj na životnu sredinu.

Predmet procene uticaja su i projekti koji su realizovani bez izrade studije o proceni uticaja, a nemaju odobrenje za izgradnju ili upotrebu ( u daljem tekstu: procena uticaja zate enog stanja).

Procena uticaja vrši se za projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobra aja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, upravljanje otpadom i komunalnih delatnosti, kao i za sve projekte koji se planiraju na zašti enom prirodnom dobru i u zašti enoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.

Projekti za koje se vrši procena uticaja

lan 4.

Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) propisuje:

1) listu projekata za koje je obavezna procena uticaja;

2) listu projekata za koje se može zahtevati procena uticaja.

Nadležni organ odlu uje o potrebi procene uticaja za projekte iz stava 1. ta ka 2) ovog lana primenom propisanih kriterijuma.

Page 139: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Propisom iz stava 1. ovog lana opisuju se projekti i utvr uju kriterijumi za odlu ivanje o potrebi izrade procene uticaja za projekte iz stava 1. ta ka 2) ovog lana.

Obaveza pribavljanja saglasnosti na procenu uticaja

lan 5.

Nosilac projekta ne može pristupiti izvo enju projekta bez sprovedenog postupka procene uticaja i saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja.

Page 140: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

ZAKON

O KULTURNIM DOBRIMA

("Sl. glasnik RS", br. 71/94)

I glava OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Ovim zakonom ure uje se sistem zaštite i koriš enja kulturnih dobara i utvr uju uslovi za obavljanje delatnosti zaštite kulturnih dobara.

lan 2

Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture od opšteg interesa koje uživaju posebnu zaštitu utvr enu ovim zakonom.Kulturna dobra, u zavisnosti od fizi kih, umetni kih, kulturnih i istorijskih svojstava, jesu: spomenici kulture, prostorne kulturno-istorijske celine, arheološka nalazišta i znamenita mesta - nepokretna kulturna dobra; umetni ko-istorijska dela, arhivska gra a, filmska gra a i stara i retka knjiga - pokretna kulturna dobra.Kulturna dobra, u zavisnosti od svog zna aja, razvrstavaju se u kategorije: kulturna dobra, kulturna dobra od velikog zna aja i kulturna dobra od izuzetnog zna aja.

lan 3

Kulturna dobra se utvr uju u skladu s odredbama ovog zakona.Kulturnim dobrom može se utvrditi i zbirka ili fond pokretnih kulturnih dobara, ako predstavljaju celinu.Zašti ena okolina nepokretnog kulturnog dobra uživa zaštitu kao i kulturno dobro.

lan 4

Stvari i tvorevine za koje se pretpostavlja da imaju svojstva od posebnog zna aja za kulturu, umetnost i istoriju, uživaju zaštitu u skladu s odredbama ovog zakona (u daljem tekstu: dobra koja uživaju prethodnu zaštitu).

lan 5

Kulturno dobro od izuzetnog zna aja jeste ono kulturno dobro koje ima jednu od slede ihkarakteristika:1) poseban zna aj za društveni, istorijski i kulturni razvoj naroda u nacionalnoj istoriji, odnosno za razvoj njegovog prirodnog okruženja;2) svedo i o presudnim istorijskim doga ajima i li nostima i njihovom delovanju u nacionalnoj istoriji;3) predstavlja jedinstvene (raritetne) primerke stvaralaštva svog vremena ili jedinstvene primerke iz istorije prirode;4) veliki uticaj na razvoj društva, kulture, tehnike i nauke;5) izuzetnu umetni ku ili estetsku vrednost.Kulturno dobro od velikog zna aja jeste ono kulturno dobro koje ima jednu od slede ih karakteristika:1) zna ajno je za odre eno podru je ili razdoblje;2) svedo i o društvenim ili prirodnim pojavama, odnosno uslovima društveno-ekonomskog i kulturno-istorijskog razvoja u odre enim razdobljima;3) svedo i o zna ajnim doga ajima i istaknutim li nostima iz nacionalne istorije.

Page 141: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

lan 6

Kulturna dobra upisuju se u registar kulturnih dobara prema vrstama.Registri kulturnih dobara su javni.

lan 7

Kulturno dobro i dobro koje uživa prethodnu zaštitu ne sme se oštetiti, uništiti, niti se bez saglasnosti, u skladu s odredbama ovog zakona, može menjati njegov izgled, svojstvo ili namena.

lan 8

Zaštita i koriš enje kulturnih dobara ostvaruje se obavljanjem delatnosti zaštite kulturnih dobara, upravnopravnim merama i drugim merama propisanim ovim zakonom, kao i merama koje se utvrde na osnovu ovog zakona.Zaštita nepokretnih kulturnih dobara i njihove zašti ene okoline, odnosno dobara koja uživaju prethodnu zaštitu obezbe uje se i na osnovu propisa o planiranju i ure enju prostora, izgradnji objekata i zaštiti životne sredine.

lan 9

Sredstva za ostvarivanje zaštite i koriš enja kulturnih dobara obezbe uju se u budžetu, u skladu sa zakonom.

lan 10

Delatnost zaštite i koriš enja kulturnih dobara obavljaju za to osnovane ustanove (u daljem tekstu: ustanove zaštite) u skladu s odredbama ovog zakona.

lan 11

Zemljište, zgrade, kulturna dobra i druga sredstva koja koriste ustanove zaštite iji je osnivaRepublika, autonomna pokrajina, grad i opština, koriste i njima raspolažu ustanove zaštite u skladu sa zakonom.

lan 12

Dobro koje uživa prethodnu zaštitu, a nalazi se u zemlji ili vodi, ili je izva eno iz zemlje ili vode, u državnoj je svojini.

lan 13

Kulturno dobro u državnoj svojini može se dati na uvanje i koriš enje drugom pravnom licu.Nepokretno kulturno dobro može se eksproprisati ili se svojina na njemu može ograni iti samo u cilju njegove potpunije odnosno efikasnije zaštite, ako je to u opštem interesu, u skladu sa zakonom.

lan 14

Kulturna dobra u državnoj svojini mogu se otu iti pod uslovima utvr enim zakonom.Na kulturnom dobru u državnoj svojini ne može se održajem ste i pravo svojine.

lan 15

Kulturno dobro i dobro koje uživa prethodnu zaštitu ne sme se iznositi niti izvoziti u inostranstvo, ako ovim zakonom nije druk ije odre eno.

lan 16

Na podneske, rešenja, žalbe, kao i druga akta koji se odnose na zaštitu kulturnog dobra ne pla aju se administrativne i sudske takse ustanovljene republi kim propisima.

Page 142: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

lan 17

Delatnost arheoloških iskopavanja i istraživanja mogu obavljati ustanove zaštite, u skladu s odredbama ovog zakona.

lan 18

Odredbe ovog zakona o pravima i obavezama sopstvenika kulturnog dobra odnose se i na druga lica koja po bilo kojem pravnom osnovu drže kulturno dobro.

II glava VRSTE KULTURNIH DOBARA I DOBRA KOJA UŽIVAJU PRETHODNU ZAŠTITU

1. Nepokretna kulturna dobra

a) Spomenik kulture

lan 19

Spomenik kulture jeste gra evinsko - arhitektonski objekat od posebnog kulturnog ili istorijskog zna aja, kao i njegova graditeljska celina, objekat narodnog graditeljstva, drugi nepokretni objekat, deo objekta i celine sa svojstvima vezanim za odre enu sredinu, delo monumentalnog i dekorativnog slikarstva, vajarstva, primenjenih umetnosti i tehni ke kulture, kao i druga pokretna stvar u njima od posebnog kulturnog i istorijskog zna aja.

b) Prostorno kulturno-istorijska celina

lan 20

Prostorno kulturno-istorijska celina jeste urbano ili ruralno naselje ili njihovi delovi, odnosno prostor s više nepokretnih kulturnih dobara od posebnog kulturnog i istorijskog zna aja.

v) Arheološko nalazište

lan 21

Arheološko nalazište je deo zemljišta ili površine pod vodom koji sadrži ostatke gra evina i drugih nepokretnih objekata, grobnih i drugih nalaza, kao i pokretne predmete iz ranijih istorijskih doba, a od posebnog su kulturnog i istorijskog zna aja.

g) Znamenito mesto

lan 22

Znamenito mesto je prostor vezan za doga aj od posebnog zna aja za istoriju, podru je s izraženim elementima prirodnih i radom stvorenih vrednosti kao jedinstvene celine, kao i spomen grobovi ili groblja i druga spomen obeležja koja su podignuta radi trajnog o uvanja uspomene na zna ajne doga aje, li nosti i mesta iz nacionalne istorije (memorijali), od posebnog kulturnog i istorijskog zna aja.

2. Pokretna kulturna dobra

a) Umetni ko-istorijsko delo

lan 23

Umetni ko delo i istorijski predmet (u daljem tekstu: umetni ko-istorijsko delo) jeste predmet, odnosno grupa predmeta, koji samostalno ili zajedni ki imaju poseban zna aj za upoznavanje istorijskog, kulturnog, nau nog i tehni kog razvitka, kao i prirode i njenog razvitka bez obzira na to

Page 143: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

kad i gde su nastali i da li se nalaze u ustanovama zaštite ili izvan njih, kao i dokumentacioni materijal uz te predmete.

b) Arhivska gra a

lan 24

Arhivsku gra u ine izvorni i reprodukovani pisani, crtani, kompjuterizovani, štampani, fotografisani, filmovani, mikrofilmovani, fonografisani ili na drugi na in zabeleženi dokumentarni materijal od posebnog zna aja za nauku i kulturu koji je nastao u radu državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, politi kih organizacija i njihovih organa, ustanova i drugih organizacija, verskih zajednica, kao i pojedinaca, bez obzira na to kad je i gde nastao i da li se nalazi u ustanovama zaštite ili van njih.

v) Filmska gra a

lan 25

Filmsku gra u ine izvorni materijali filma (original negativ slike i ton negativ) i kopije filma, original i kopija video trake i drugi nosa i zapisa registrovane slike u pokretu bez obzira na tehniku snimanja i na to kad su i gde nastali, kao i prate i filmski materijal (scenario, knjiga snimanja, dijalog lista, filmski plakat, filmske fotografije, skice dekora i kostima, notni zapisi, filmske muzike, reklamne publikacije i drugi dokumenti nastali pre, za vreme i posle snimanja filma).

g) Stara i retka knjiga

lan 26

Staru i retku knjigu sa injavaju: rukopisi, rukopisne i štampane knjige, periodika i druga bibliote kagra a nastala do kraja 1867 godine, retke knjige, odre eni primerci periodi nih izdanja i druge retke bibliote ke gra e nastale i posle ove godine, odre ena bibliote ka gra a koja se na osnovu ovog zakona dostavlja ovlaš enoj biblioteci kao obavezni primerak i dokumentacija o njoj, kao i posebne bibliote ke celine koje su zbog svog sadržaja, umetni ke, kulturne i istorijske vrednosti zna ajne za nauku i kulturu.

3. Dobra koja uživaju prethodnu zaštitu

lan 27

Prethodnu zaštitu na osnovu ovog zakona uživaju:1) nekropole i lokaliteti s arheološkim, istorijskim, etnološkim ili prirodnja kim sadržajem; stara jezgra gradova i naselja; graditeljski objekti, celine i delovi graditeljskih objekata s istorijskim ili arhitektonskim vrednostima; spomenici i spomen obeležja posve eni zna ajnim doga ajima i li nostima; ku e u kojima su ro ene ili su u njima radile zaslužne i istaknute li nosti zajedno sa stvarima koje su im pripadale; zgrade i mesta u prirodi vezani za zna ajne istorijske doga aje;2) spisi, kompjuterski, filmski ili video zapisi; slike u pokretu, tekstovi i snimci televizijskih programa, fotografski i fonografski snimci i na drugi na in sastavljeni zapisi i dokumenti; knjige i kartoteke o evidenciji tih spisa, zapisi i dokumenti, tekstovi i snimci radio programa, kao i mikrofilmovi o njima, primljeni i nastali u radu državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanova, drugih organizacija i verskih zajednica dok su od zna aja za njihov teku i rad ili dok iz tog materijala nije izvršeno odabiranje arhivske gra e u skladu s odredbama ovog zakona (dalje: registraturski materijal);3) predmeti likovnih i primenjenih umetnosti, arheološki predmeti, etnografski i prirodnja ki predmeti, novac, poštanske marke, odlikovanja, unikatni, retki ili istorijski zna ajni predmeti tehni ke kulture, muzi ki instrumenti i drugi sli ni predmeti stariji od 50 godina; predmeti, knjige, dokumenti, pisma, rukopisi i drugi pisani i reprodukovani, odnosno filmski ili magnetski zapisi; slike u pokretu,

Page 144: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

fotografisani i fonografisani materijal koji se odnosi na istorijske doga aje, kao i na rad istaknutih i zaslužnih li nosti u svim oblastima društvenog života, bez obzira na vreme i mesto nastanka.Vlada Republike Srbije može utvrditi i druge nepokretne i pokretne stvari koje uživaju prethodnu zaštitu.

lan 28

Ko van organizovanog istraživanja iskopa iz zemlje, odnosno izvadi iz vode dobro koje uživa prethodnu zaštitu, dužan je da o tome odmah, a najkasnije u roku od 24 asa, obavesti nadležnu ustanovu zaštite kulturnih dobara i ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.Nalaza u predmeta iz stava 1. ovog lana pripada nov ana nagrada ako u otkrivanju stvari nisu koriš ena sredstva budžeta.Visinu nagrade iz stava 2. ovog lana utvr uje ustanova zaštite kojoj se predmet daje na uvanje.

lan 29

Ustanova zaštite evidentira dobra koja uživaju prethodnu zaštitu.Ustanova zaštite dužna je da u roku od 30 dana od dana evidentiranja nepokretnosti koja uživa prethodnu zaštitu o tome obavesti sopstvenika ili pravno lice koje koristi i upravlja njome, kao i opštinu.Mere zaštite utvr ene ovim zakonom primenjuju se na nepokretnosti koje su evidentirane da uživaju prethodnu zaštitu.Ustanova zaštite dužna je da u roku od dve godine utvrdi da li evidentirana nepokretnost ima spomeni ka svojstva i da u tom roku predloži utvr ivanje te nepokretnosti za kulturno dobro. Ukoliko evidentirana nepokretnost nije utvr ena za kulturno dobro u roku od tri godine od dana evidentiranja, na tu nepokretnost ne e se primenjivati mere zaštite utvr ene ovim zakonom.

III glava PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI SOPSTVENIKA I PRAVNIH LICA KOJA KORISTE

I UPRAVLJAJU KULTURNIM DOBRIMA, ODNOSNO DOBRIMA KOJA UŽIVAJU PRETHODNU ZAŠTITU

1. Prava sopstvenika

lan 30

Sopstvenik, odnosno pravno lice koje koristi i upravlja kulturnim dobrom (u daljem tekstu: sopstvenik) ima pravo:1) da koristi kulturno dobro na na in koji je u skladu s odredbama ovog zakona i merama utvr enim na osnovu njega;2) na pravi nu naknadu u slu aju zabrane koriš enja ili ograni enja koriš enja kulturnog dobra i3) na naknadu štete koju trpi usled mere kojom je obezbe ena dostupnost kulturnog dobra javnosti.Visina štete iz stava 1. ta ka 3) ovog lana utvr uje se sporazumno, shodno pravilima imovinskog prava, a u slu aju spora, visinu štete utvr uje nadležni sud u vanparni nom postupku.Sopstvenik ima pravo na naknadu štete koju trpi za vreme izvo enja mera tehni ke zaštite na kulturnom dobru.

2. Obaveze i odgovornosti sopstvenika

lan 31

Sopstvenik je dužan da:1) uva i održava kulturno dobro i sprovodi utvr ene mere zaštite,2) neodložno obaveštava ustanovu zaštite o svim pravnim i fizi kim promenama nastalim u vezi s kulturnim dobrom,3) dozvoli nau na i stru na istraživanja, tehni ka i druga snimanja, kao i izvo enje mera tehni kezaštite na kulturnom dobru u skladu s odredbama ovog zakona i4) obezbedi dostupnost kulturnog dobra javnosti.

Page 145: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Sopstvenik je dužan da snosi troškove za izvršavanje obaveza iz stava 1. ta ka 1) ovog lana, do visine prihoda ostvarenih od kulturnog dobra.

lan 32

Sopstvenik ne sme da:1) koristi kulturno dobro u svrhe koje nisu u skladu s njegovom prirodom, namenom i zna ajem ili na na in koji može dovesti do ošte enja kulturnog dobra;2) raskopava, ruši, prepravlja, prezi uje, prera uje ili vrši bilo kakve radove koji mogu narušiti svojstva kulturnog dobra bez utvr enih uslova i saglasnosti nadležnog organa i3) raspar ava zbirke, kolekcije i fondove kulturnih dobara bez utvr enih uslova i saglasnosti nadležne ustanove zaštite.

lan 33

Kad sopstvenik ne izvršava mere zaštite, ili ih ne izvršava s pažnjom dobrog doma ina, odnosno kad privremeno ili trajno napusti kulturno dobro tako da postoji opasnost da ono bude ošte eno ili uništeno, ministarstvo nadležno za poslove kulture može odrediti da se kulturno dobro preda fizi kom ili pravnom licu kao staraocu za sprovo enje mera zaštite kulturnog dobra, uz njegovu saglasnost.Aktom iz stava 1. ovog lana odre uju se prava i obaveze staraoca.Staraocu za sprovo enje mera zaštite kulturnog dobra, na njegov zahtev, pripada naknada za rad i troškove sprovo enja utvr enih mera zaštite na kulturnom dobru.

lan 34

U slu aju prodaje kulturnog dobra u privatnoj svojini za ije su održavanje, popravku i druge mere tehni ke zaštite uložena sredstva budžeta sopstvenik je dužan nadoknaditi iznos za koji se, usled ulaganja tih sredstava, pove ala vrednost kulturnog dobra.Na nepokretno kulturno dobro iz stava 1. ovog lana do izvršenja obaveze stavlja se hipoteka.

3. Druga ograni enja prava svojine i koriš enja kulturnog dobra

lan 35

Sopstvenik je dužan da ustupi kulturno dobro radi izlaganja na izložbama organizovanim na osnovu ugovora o me unarodnoj kulturnoj saradnji, odnosno drugim zna ajnim povremenim izložbama, ako zakonom nije druk ije odre eno.Kulturno dobro ustupljeno na osnovu stava 1. ovog lana, mora se vratiti sopstveniku najkasnije u roku od šest meseci od dana preuzimanja kulturnog dobra radi izlaganja, ako druk ije nije dogovoreno.Kad sopstvenik kulturnog dobra odbije da preda kulturno dobro radi izlaganja, u skladu s odredbom stava 1. ovog lana, organizator izložbe može u vanparni nom postupku ostvariti ustupanje kulturnog dobra u te svrhe.Ako ustanova zaštite odbije da ustupi kulturno dobro koje uva u svrhe odre ene u stavu 1. ovog lana, o ustupanju e odlu iti ministarstvo nadležno za poslove kulture.

4. Obaveze sopstvenika dobara koja uživaju prethodnu zaštitu

lan 36

Sopstvenik je dužan da:1) prijavi dobra nadležnoj ustanovi zaštite i dostavi joj podatke koje traži;2) uva, održava i upotrebljava dobra u skladu s njihovom prirodom i namenom;3) dopusti ustanovi zaštite pregled dobara i uzimanje potrebnih podataka za dokumentaciju o njima i4) pribavi uslove za preduzimanje mera tehni ke zaštite i pribavi saglasnost nadležne ustanove zaštite za preduzimanje mera i radova na dobru kojima se mogu prouzrokovati promene izgleda, oblika ili namene dobra ili povrediti njegova svojstva.

Page 146: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

5. Obaveze organa, ustanova, preduze a i drugih pravnih lica u toku ijeg rada nastaje registraturski materijal i arhivska gra a

lan 37

Državni organi i organizacije, organi jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanove, preduze a i druga pravna lica u toku ijeg rada nastaje registraturski materijal, dužni su da: 1) ozna avaju i datiraju registraturski materijal i vode osnovnu evidenciju o njemu;2) uvaju registraturski materijal u sre enom i bezbednom stanju; 3) klasifikuju i arhiviraju registraturski materijal i4) odabiraju arhivsku gra u i izlu uju bezvredni registraturski materijal u roku od godine dana od dana isteka utvr enog roka uvanja. Izlu eni bezvredni registraturski materijal može se uništiti samo na osnovu pismenog odobrenja nadležnog arhiva.

lan 38

Državni organi i organizacije, organi jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanove, preduze a i druga pravna lica utvr uju:1) na in evidentiranja registraturskog materijala, njegovog uvanja, klasifikacije i arhiviranja, ako za pojedine organe i organizacije zakonom nije druk ije odre eno;2) liste kategorija registraturskog materijala s rokovima uvanja i3) na in zaštite i koriš enja podataka i dokumenata nastalih u procesu automatske obrade podataka.Liste kategorija registraturskog materijala s rokovima uvanja utvr uju se u saglasnosti s nadležnim arhivom.

lan 39

Sre ena i popisana arhivska gra a predaje se na uvanje nadležnom arhivu posle 30 godina, ra unaju iod dana nastanka gra e.Ustanova zaštite može odlu iti da se arhivska gra a predaje posle 30 godina, svake pete godine.Ustanova zaštite može na zahtev zainteresovanih organa, organizacija i ustanova produžiti rok iz stava 1. ovog lana.Arhivska gra a predaje se na mestu koje odredi ustanova zaštite.Ko predaje arhivsku gra u daje mišljenje o uslovima njenog koriš enja.Izuzetno, kada to zahtevaju potrebe imaoca arhivske gra e, rok iz stava 1. ovog lana može da se skrati sporazumom izme u imaoca arhivske gra e i nadležnog arhiva.

lan 40

Organ uprave nadležan za unutrašnje poslove stara se o uvanju arhivske gra e nastale u njegovom radu u za to posebno obrazovanom arhivskom odeljenju, a može je pod uslovima koje sam odredi predati u celini odgovaraju oj ustanovi zaštite, shodno odredbama lana 39. ovog zakona.

lan 41

Odabrana, sre ena i popisana arhivska gra a kao i registraturski materijal, nastali u radu organa, ustanova, preduze a i drugih pravnih lica koji su ukinuti ili su prestali s radom, smatraju se dospelim za preuzimanje, ako niko nije preuzeo njihova prava i obaveze.

6. Obaveza dostavljanja publikacija, odnosno filmova za javno prikazivanje

a) Dostavljanje publikacija

lan 42

Preduze e koje je štampalo, odnosno završilo štampanje publikacije dužno je da Narodnoj biblioteci Srbije dostavi 10 primeraka svake publikacije odmah po završenom štampanju.

Page 147: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Narodna biblioteka Srbije dostavlja po jedan primerak svake primljene publikacije Biblioteci Matice srpske u Novom Sadu i Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Kosova i Metohije u Prištini.Obavezu dostavljanja publikacije iz stava 1. ovog lana dužan je da izvrši izdava publikacije ukoliko je publikacija štampana izvan Republike Srbije.Obavezu dostavljanja publikacije iz stava 1. ovog lana štampar, odnosno izdava publikacije iz pokrajine izvršava preko Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu i Narodne i univerzitetske biblioteke Kosova i Metohije u Prištini.Od obaveznog dostavljanja iz stava 1. ovog lana izuzimaju se publikacije koje sadrže podatke koji u skladu sa zakonom i aktom izdava a tih publikacija predstavljaju tajnu.Organi i organizacije koji su izdali publikacije iz stava 5. ovog lana, dužni su da trajno uvaju po dva primerka svake izdate publikacije.

lan 43

Publikacijom u smislu lana 42. ovog zakona smatraju se knjige, kao i knjige s gramofonskom plo om, audio ili video kasetom, geografskom kartom i sli nim prilozima (kombinovana publikacija), brošure, separati, asopisi, novine, umetni ke reprodukcije, muzikalije, geografske karte, atlasi, globusi svih vrsta, planovi naseljenih mesta, plakati, katalozi, programi, razglednice i štampane fotografije, dijapozitivi i sli no, kao i dodaci uz njih umnoženi grafi kim putem, kao i gramofonske plo e i kompakt diskovi, audio i video kasete, snimljene kompjuterske diskete i druga dela koja se umnožavaju štampanjem ili na sli an na in.Obaveza štampara, odnosno izdava a iz lana 42. ovog zakona odnosi se i na publikacije štampane na više jezika (za svaki jezik) ili na oba pisma (za svako pismo), na svako izdavanje publikacije, kao i na ponovljena, izmenjena i dopunjena izdanja.

lan 44

Izdava publikacije dužan je da svakog poslednjeg dana u mesecu dostavlja izveštaj o svim štampanim stvarima u toku tog meseca Narodnoj biblioteci Srbije.

lan 45

Na in uvanja i koriš enja publikacija koje se kao obavezni primerak uvaju u odre enim bibliotekama ure uje Narodna biblioteka Srbije.

b) Dostavljanje filmova

lan 46

Proizvo a i filmova namenjenih za javno prikazivanje bez obzira u kojoj su tehnici snimljeni, dužni su da Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu u prvoj godini prikazivanja filma, predaju po jednu nekoriš enu kopiju svakog proizvedenog filma, s odgovaraju om dokumentacijom.Obavezu iz stava 1. ovog lana ima i proizvo a koji snima film u saradnji s proizvo a em ije sedište, odnosno prebivalište nije na teritoriji Republike.Preduze a koja uvoze filmove dužna su, odmah po isteku licence filma, da predaju Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu najbolju kopiju svakog uvezenog filma za javno prikazivanje.Filmovi koji su predati Jugoslovenskoj kinoteci na osnovu st. 1. do 3. ovog lana mogu da se koriste samo na na in utvr en ovim zakonom.

IV glava UTVR IVANJE KULTURNIH DOBARA

1. Utvr ivanje nepokretnih kulturnih dobara

lan 47

Vlada Republike Srbije utvr uje nepokretna kulturna dobra, ako ovim zakonom nije druk ijeodre eno.

Page 148: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Akt o utvr ivanju nepokretnog kulturnog dobra sadrži: naziv i opis kulturnog dobra, granice zašti eneokoline, kao i mere zaštite vezane za uvanje, održavanje i koriš enje kulturnog dobra i njegove zašti ene okoline (katastarske i zemljišno-knjižne podatke). Sastavni deo akta iz stava 2. ovog lana ini i spisak pokretnih dobara od posebnog kulturnog i istorijskog zna aja koja se nalazi u nepokretnom kulturnom dobru.Akt iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

lan 48

U postupku utvr ivanja nepokretnih kulturnih dobara Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture dužan je da obrazloži razloge koji ukazuju na to da su svojstva odre ene nepokretnosti od posebnog kulturnog i istorijskog zna aja i priloži mišljenja sopstvenika nepokretnosti, odnosno dokaz da je izvršeno javno oglašavanje radi davanja tog mišljenja i da je protekao rok od 30 dana od javnog oglašavanja, kao i mišljenja zainteresovanih organa i ustanova.Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture dužan je da u postupku utvr ivanja nepokretnih kulturnih dobara dostavi: naziv, opis kulturnog dobra, granice zašti ene okoline (katastarske i zemljišno-knjižne podatke) mere zaštite vezane za uvanje, održavanje i koriš enje tog kulturnog dobra i njegove okoline.Ukoliko se nepokretnost koja se predlaže za kulturno dobro nalazi izvan naseljenih mesta, Republi kizavod za zaštitu spomenika kulture prilaže mišljenje ustanove koja vrši delatnost zaštite prirode o posebnim merama zaštite i granicama zašti ene okoline, u skladu s propisom o zaštiti prirode.

2. Utvr ivanje pokretnih kulturnih dobara

lan 49

Pokretna kulturna dobra utvr uje muzej, arhiv, kinoteka i biblioteka, iji je osniva Republika, autonomna pokrajina, grad ili opština, ako ovim zakonom nije druk ije odre eno.

lan 50

Akt o utvr ivanju pokretnog kulturnog dobra sadrži: opis i vreme nastanka kulturnog dobra, vrstu, mesto gde se nalazi, mere zaštite, ime sopstvenika, kao i pravni osnov prema kome drži kulturno dobro.Akt iz stava 1. ovog lana može se doneti po skra enom postupku, ako postoji osnovana pretpostavka da stvar može da se uništi, ošteti ili nestane.

lan 51

Ustanove zaštite dužne su da vrše reviziju pokretnih kulturnih dobara najmanje jedanput u deset godina.

lan 52

U postupku utvr ivanja pokretnih kulturnih dobara primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, ako ovim zakonom nije druk ije odre eno.Po žalbama protiv rešenja donetih u upravnom postupku pokrenutom radi utvr ivanja pokretnih kulturnih dobara, u drugom stepenu rešava ministarstvo nadležno za poslove kulture.

3. Kulturna dobra na osnovu ovog zakona

lan 53

Umetni ko-istorijska dela, arhivska gra a, filmska gra a i stara i retka knjiga, koje uvaju ustanove zaštite, kulturna su dobra na osnovu ovog zakona.Arhivska i filmska gra a nastala u radu državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanova, preduze a, drugih pravnih lica i pojedinaca, koju oni uvaju u skladu s ovim zakonom, kulturna su dobra na osnovu ovog zakona.

Page 149: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

4. Utvr ivanje mera zaštite

lan 54

Mere zaštite koje se utvr uju aktom o utvr ivanju kulturnih dobara obuhvataju:1) bliže uslove uvanja, održavanja i koriš enja kulturnog dobra; 2) tehni ko-zaštitne mere radi obezbe ivanja kulturnog dobra od ošte enja, uništenja i kra e;3) na in obezbe ivanja koriš enja i dostupnosti kulturnog dobra javnosti;4) ograni enja i zabrane u pogledu raspolaganja kulturnim dobrom i njegove upotrebe, u skladu sa zakonom;5) ograni enja, odnosno zabrane izvo enja odre enih gra evinskih radova, promene oblika terena i koriš enja zemljišta u okviru zašti ene okoline kulturnog dobra, kao i promene namena pojedinih kulturnih dobara, i 6) uklanjanje gra evinskog ili drugog objekta ije postojanje ugrožava zaštitu ili koriš enje kulturnog dobra.Mere zaštite utvr uju se i za zašti enu okolinu nepokretnog kulturnog dobra.

lan 55

Uklanjanje gra evinskog ili drugog objekta ije koriš enje, odnosno postojanje ugrožava zaštitu ili koriš enje kulturnog dobra obavlja se u skladu sa zakonom kojim se ure uje eksproprijacija.

5. Utvr ivanje kulturnih dobara od velikog i od izuzetnog zna aja

lan 56

Narodna skupština Republike Srbije utvr uje kulturna dobra od izuzetnog zna aja.Vlada Republike Srbije utvr uje nepokretna kulturna dobra od velikog zna aja.Pokretna kulturna dobra od velikog zna aja utvr uju Narodni muzej u Beogradu, Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije i Jugoslovenska kinoteka.

lan 57

Ustanove zaštite svoje predloge za utvr ivanje kulturnih dobara od izuzetnog zna aja dostavljaju Republi kom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Narodnom muzeju u Beogradu, Arhivu Srbije, Narodnoj biblioteci Srbije i Jugoslovenskoj kinoteci.Uz predlog iz stava 1. ovog lana prilaže se mišljenje sopstvenika, kao i zainteresovanih organa i ustanova.Objedinjene predloge za utvr ivanje kulturnih dobara od izuzetnog zna aja ustanove zaštite iz stava 1. ovog lana dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove kulture, radi upu ivanja Vladi Republike Srbije.Ustanova zaštite svoje predloge za utvr ivanje nepokretnih kulturnih dobara od velikog zna ajadostavlja Republi kom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Objedinjene predloge za utvr ivanjenepokretnih kulturnih dobara od velikog zna aja, Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove kulture, radi upu ivanja Vladi Republike Srbije. Umesto mišljenja sopstvenika može se pribaviti dokaz da je izvršeno javno oglašavanje radi davanja tog mišljenja i da je protekao rok od 30 dana od javnog oglašavanja.

lan 58

Akt o utvr ivanju kulturnog dobra od izuzetnog zna aja, odnosno akt o utvr ivanju nepokretnih kulturnih dobara od velikog zna aja, objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

V glava UPIS U REGISTAR KULTURNIH DOBARA

lan 59

Na osnovu akta o utvr ivanju, kulturno dobro upisuje se u registar kulturnih dobara.

Page 150: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Uz akt, na osnovu koga je izvršen upis u registar kulturnih dobara, uva se i dokumentacija o kulturnom dobru.

lan 60

Registar kulturnih dobara vode ustanove zaštite po vrstama kulturih dobara, ako ovim zakonom nije druk ije odre eno.Na kulturna dobra upisana u registar kulturnih dobara stavlja se oznaka da su pod posebnom zaštitom.Ministar kulture propisa e izgled, sadržinu i na in stavljanja oznaka iz stava 2. ovog lana na kulturna dobra, po njihovim vrstama.

lan 61

Za svaku vrstu kulturnih dobara vode se centralni registri.Centralne registre kulturnih dobara vode: Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture, Narodni muzej u Beogradu, Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije i Jugoslovenska kinoteka.Ustanove zaštite dužne su da podatke o kulturnim dobrima za koje vode registar dostavljaju ustanovama zaštite koje vode centralne registre kulturnih dobara u roku od 30 dana od dana upisa kulturnog dobra u registar.

lan 62

Ministar kulture propisuje koji se podaci o kulturnom dobru upisuju u registar, na koji na in se vodi registar kulturnih dobara i centralni registri kulturnih dobara, koja se dokumentacija o kulturnim dobrima obrazuje i uva uz registre, kao i na in na koji se kulturna dobra upisuju u registre.Ministar kulture propisa e na in vo enja evidencije o dobrima koja uživaju prethodnu zaštitu, po njihovim vrstama.

lan 63

Kulturno dobro koje je uništeno ili nestalo, odnosno koje je izgubilo svojstva od posebnog kulturnog i istorijskog zna aja, ili je trajno izneto ili izvezeno u inostranstvo, briše se iz registra kulturnih dobara.Akt o brisanju kulturnog dobra iz registra donosi se na na in i u postupku, kao i akt o utvr ivanju kulturnog dobra.

lan 64

U javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima izvrši e se zabeležba upisa, odnosno brisanje svojstva kulturnog dobra, na osnovu podataka iz registra kulturnih dobara koje dostavlja ustanova zaštite koja je izvršila upis u registar kulturnih dobara i njihove zašti ene okoline.

VI glava DELATNOST ZAŠTITE KULTURNIH DOBARA I USTANOVE ZAŠTITE

1. Delatnost zaštite kulturnih dobara

lan 65

Delatnost zaštite kulturnih dobara ine:1) istraživanje i evidentiranje dobara koja uživaju prethodnu zaštitu;2) predlaganje i utvr ivanje kulturnih dobara;3) vo enje registra i dokumentacije o kulturnim dobrima;4) pružanje stru ne pomo i na uvanju i održavanju kulturnih dobara sopstvenicima i korisnicima tih dobara;5) staranje o koriš enju kulturnih dobara u svrhe odre ene ovim zakonom;6) predlaganje i pra enje sprovo enja mera zaštite kulturnih dobara;7) prikupljanje, sre ivanje, uvanje, održavanje i koriš enje pokretnih kulturnih dobara;8) sprovo enje mera tehni ke i fizi ke zaštite kulturnih dobara; 9) izdavanje publikacija o kulturnim dobrima i o rezultatima rada na njihovoj zaštiti;

Page 151: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

10) izlaganje kulturnih dobara, organizovanje predavanja i drugih prigodnih oblika kulturno-obrazovne delatnosti i11) drugi poslovi u oblasti zaštite kulturnih dobara utvr eni ovim zakonom i na osnovu njega.

lan 66

Poslove u okviru delatnosti zaštite kulturnih dobara mogu obavljati lica s odgovaraju om stru nom spremom i položenim stru nim ispitom.Poslove utvr ene lanom 65. ta . 1) do 7) i ta . 9) i 10) ovog zakona, mogu obavljati lica s visokom stru nom spremom, a poslove iz ta . 8) i 11) lica s najmanje srednjom stru nom spremom u etvorogodišnjem trajanju.

lan 67

Utvr ivanje stru ne osposobljenosti radnika iz lana 66. ovog zakona vrši se polaganjem stru nogispita.Programe za polaganje stru nih ispita po strukama i na in polaganja propisuje ministar kulture.

lan 68

Zavisno od poslova na kojima rade, pripravnici polažu stru ni ispit u Republi kom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Arhivu Srbije, Narodnom muzeju u Beogradu, Jugoslovenskoj kinoteci, a pripravnici koji rade na zaštiti stare i retke knjige polažu stru ni ispit u Narodnoj biblioteci Srbije.Troškove prvog polaganja stru nog ispita snosi ustanova zaštite u kojoj radi lice koje polaže stru niispit.

lan 69

Radnik koji je u toku rada u ustanovi zaštite položio stru ni ispit a stekao je viši stepen obrazovanja, može da obavlja poslove zaštite kulturnih dobara tog stepena obrazovanja, ako položi deo stru nogispita za taj stepen obrazovanja.Radnik koji je položio stru ni ispit za vršenje drugih poslova i zadataka, može da zasnuje radni odnos u ustanovi zaštite i obavlja poslove zaštite kulturnih dobara najduže godinu dana od dana zasnivanja radnog odnosa, s tim da u tom roku položi deo stru nog ispita za odgovaraju i stepen, odnosno vrstu obrazovanja.

2. Osnivanje i rad ustanova zaštite

lan 70

Ustanove zaštite su: zavod za zaštitu spomenika kulture, muzej, arhiv i kinoteka.Biblioteka koja obavlja zaštitu stare i retke knjige ima položaj ustanove zaštite utvr ene ovim zakonom.Poslove zaštite kulturnih dobara iz lana 65. ta . 5), 7), 9) i 10) ovog zakona mogu da obavljaju i druga pravna lica koja ispunjavaju uslove u skladu s odredbama ovog zakona.

lan 71

Ustanova zaštite može se osnovati i po eti s radom i obavljati delatnost ako su ispunjeni i posebni uslovi u pogledu prostorija, tehni ke opreme i stru nog kadra.Ministar kulture propisuje bliže uslove iz stava 1. ovog lana.Ministarstvo nadležno za poslove kulture utvr uje ispunjenost uslova za po etak rada i obavljanje delatnosti ustanova zaštite utvr enih ovim zakonom.

lan 72

Ustanove zaštite imaju pravo aktivne legitimacije u pogledu ostvarivanja mera zaštite i koriš enja kulturnih dobara i pokretanja krivi nog i prekršajnog postupka.

Page 152: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

lan 73

Naziv, ime i lik kulturnog dobra mogu se koristiti u komercijalne svrhe samo po odobrenju ustanove zaštite u iji delokrug spada zaštita tog kulturnog dobra.Ministarstvo nadležno za poslove kulture daje odobrenje iz stava 1. ovog lana za kulturna dobra od izuzetnog zna aja.

3. Ustanove zaštite po vrstama kulturnih dobara

lan 74

Zavod za zaštitu spomenika kulture vrši delatnost zaštite spomenika kulture, prostornih kulturno-istorijskih celina, arheoloških nalazišta i znamenitih mesta.Muzej vrši delatnost zaštite umetni ko-istorijskih dela.Arhiv vrši delatnost zaštite arhivske gra e i registraturskog materijala.Kinoteka vrši delatnost zaštite filmske gra e.Poslovi zaštite znamenitih mesta i zaštite prirodnih prostora u zašti enoj okolini nepokretnog kulturnog dobra obavlja ustanova koja vrši delatnost zaštite prirode.Delatnost zaštite stare i retke knjige vrše biblioteke koje imaju fondove stare i retke knjige i radnike, s odgovaraju om stru nom spremom, osposobljene za vršenje poslova u delatnosti zaštite kulturnih dobara.

lan 75

Zavod za zaštitu spomenika kulture, pored poslova iz lana 65. ovog zakona:1) prou ava nepokretna kulturna dobra i izra uje studije, elaborate i projekte s odgovaraju om dokumentacijom radi najcelishodnije zaštite i koriš enja odre enog nepokretnog kulturnog dobra;2) u estvuje u postupku pripremanja prostornih i urbanisti kih planova putem dostavljanja raspoloživih podataka i uslova zaštite nepokretnih kulturnih dobara i u estvuje u razmatranju predloga prostornih i urbanisti kih planova;3) objavljuje gra u o preduzetim radovima na nepokretnim kulturnim dobrima;4) izra uje projekte za izvo enje radova na nepokretnim kulturnim dobrima i izvodi te radove u skladu sa zakonom;5) ostvaruje uvid u sprovo enje mera zaštite i koriš enja nepokretnih kulturnih dobara i6) obavlja i druge poslove utvr ene ovim zakonom.

lan 76

Arhiv, pored poslova iz lana 65. ovog zakona:1) vrši stru ni nadzor nad arhiviranjem, uvanjem, stru nim održavanjem i odabiranjem arhivske gra e, kao i izlu ivanjem bezvrednog registraturskog materijala, koji se nalazi van arhiva;2) nalaže preduzimanje mera za otklanjanje utvr enih nedostataka u pogledu zaštite arhivske gra e i registraturskog materijala;3) preuzima, uva i održava arhivsku gra u;4) sre uje i obra uje arhivsku gra u;5) objavljuje arhivsku gra u i6) vrši istraživanja radi stvaranja celina arhivske gra e (arhivski fond).Arhiv može obrazovati odeljenja i u mestu van svog sedišta.

lan 77

Muzej, pored poslova iz lana 65. ovog zakona:1) uva i održava umetni ko-istorijska dela koja se kod njega nalaze;2) obezbe uje koriš enje umetni ko-istorijskih dela u kulturne i druge svrhe putem njihovog izlaganja u okviru stalnih ili povremenih izložbi i na drugi na in i3) stara se o uvanju i održavanju zašti enih umetni ko-istorijskih dela koja se nalaze van muzeja na teritoriji na kojoj vrši delatnost zaštite ovih dela.Muzej može obrazovati stalne zbirke i odeljenja i u mestu van svog sedišta.

Page 153: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

lan 78

Kinoteka, pored poslova iz lana 65. ovog zakona:1) prikuplja, sre uje i uva filmsku gra u i2) obezbe uje koriš enje filmske gra e u kulturne svrhe, putem javnog prikazivanja u svojim prostorijama i na drugi na in.

lan 79

Centralne ustanove zaštite kulturnih dobara jesu: Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture, Arhiv Srbije, Narodni muzej u Beogradu, Narodna biblioteka Srbije i Jugoslovenska kinoteka.Centralne ustanove zaštite kulturnih dobara:1) ostvaruju uvid u stanje kulturnih dobara i preduzimaju mere u vezi s njihovom zaštitom i koriš enjem;2) pružaju stru nu pomo i unapre uju rad na zaštiti kulturnih dobara, naro ito u pogledu savremenih metoda stru nog rada;3) staraju se o stru nom usavršavanju radnika koji rade na poslovima zaštite kulturnih dobara;4) vode centralne registre za kulturna dobra po vrstama, kao i dokumentaciju o tim kulturnim dobrima i5) obrazuju i vode kompjuterski informacioni centar kulturnih dobara po vrstama.

lan 80

Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture pored poslova iz l. 75. i 79. ovog zakona:1) stara se o zaštiti nepokretnih kulturnih dobara;2) stara se o jedinstvenoj primeni kriterijuma u pogledu predlaganja za utvr ivanje nepokretnosti za kulturna dobra i utvr ivanje nepokretnih kulturnih dobara od velikog i od izuzetnog zna aja;3) vodi evidenciju i dokumentaciju o nepokretnostima od posebnog zna aja za istoriju i kulturu Republike koje se nalaze u zemlji i u inostranstvu i stara se o njihovom o uvanju;4) stara se o jedinstvenoj primeni me unarodnih konvencija i drugih me unarodnih akata na teritoriji Republike.Na zahtev zainteresovanih ustanova ili gra ana, Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture utvr uje da li odre ene stvari, izuzev publikacija, koje uživaju prethodnu zaštitu, odnosno za koje se pretpostavlja da imaju svojstva takvih stvari, mogu da se privremeno ili trajno izvezu u inostranstvo.

lan 81

Arhiv Srbije obavlja delatnost zaštite registraturskog materijala i arhivske gra e, poslove iz l. 76. i 79. ovog zakona u pogledu zaštite i koriš enja registraturskog materijala i arhivske gra e, kao i poslove oko istraživanja i kopiranja arhivske gra e od posebnog zna aja za istoriju Republike Srbije koja se nalazi u inostranstvu.

lan 82

Narodni muzej u Beogradu obavlja poslove zaštite iz l. 77. i 79. ovog zakona u pogledu umetni ko-istorijskih dela, kao i poslove oko staranja o o uvanju umetni ko-istorijskih dela od posebnog zna ajaza istoriju i kulturu Republike Srbije koja se nalaze u inostranstvu.

lan 83

Narodna biblioteka Srbije obavlja delatnost zaštite stare i retke knjige koje uva u svojim fondovima i bibliote ke gra e koja joj se dostavlja na osnovu ovog zakona i stara se o o uvanju stare i retke knjige od posebnog zna aja za istoriju i kulturu Republike Srbije koja se nalazi u inostranstvu.Narodna biblioteka Srbije obavlja i poslove iz lana 79. ovog zakona u pogledu zaštite i koriš enja stare i retke knjige.Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu i Narodna i univerzitetska biblioteka u Prištini, na zahtev zainteresovanih ustanova ili gra ana utvr uju da li odre ene

Page 154: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

publikacije koje uživaju prethodnu zaštitu, odnosno za koje se pretpostavlja da imaju svojstva takvih stvari, mogu da se privremeno ili trajno izvezu u inostranstvo.

lan 84

Jugoslovenska kinoteka u Beogradu obavlja delatnost zaštite filmske gra e i obavlja poslove iz lana79. ovog zakona u pogledu zaštite i koriš enja ove gra e.

lan 85

Ministar kulture utvr uje koji zavodi za zaštitu spomenika kulture, arhivi, muzeji i biblioteke i za koju teritoriju obavljaju posl ove zaštite nepokretnih, odnosno pokretnih kulturnih dobara, kao i nadležnost muzeja prema vrstama umetni ko-istorijskih dela.

4. uvanje i koriš enje kulturnih dobara u muzeju, arhivu, kinoteci i biblioteci

lan 86

Umetni ko-istorijska dela, arhivsku gra u, filmsku gra u i staru i retku knjigu uvaju muzeji, arhivi, kinoteke i odre ene biblioteke.Ustanove iz stava 1. ovog lana dužne su da pokretna kulturna dobra prikupljaju, preuzimaju, uvaju,stru no obra uju i obezbe uju njihovo koriš enje u skladu s ovim zakonom.

lan 87

Muzej, arhiv, kinoteka i odre ena biblioteka dužni su da obezbede stalni nadzor pokretnih kulturnih dobara od strane za to osposobljenih radnika.Ustanove zaštite iz stava 1. ovog lana mogu izlagati kulturna dobra ako su ta kulturna dobra obezbe ena od požara, fizi ko-hemijskih i bioloških uzro nika ošte enja i neovlaš enog otu enja u prostorijama gde se stalno uvaju i izlažu, kao i mestu privremenog izlaganja.Kad se u ustanovi zaštite iz stava 1. ovog lana ne mogu obezbediti uslovi za odgovaraju e uvanjeodre enog kulturnog dobra, ministar kulture može odrediti da se to dobro preda na uvanje odre enojustanovi zaštite koja može obezbediti njegovu potpuniju zaštitu i dostupnost javnosti.

lan 88

Ustanove zaštite ne mogu izlagati pokretna kulturna dobra koja nisu kategorisana, obra ena i upisana u registar kulturnih dobara.

lan 89

Ministar kulture utvrdi e pokretna kulturna dobra od izuzetnog zna aja koja se ne mogu izlagati van ustanova zaštite kojima su poverena na uvanje.Akt o utvr ivanju kulturnih dobara iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".Pokretna kulturna dobra iz stava 1. ovog lana izuzetno se mogu izložiti van ustanove zaštite, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove kulture.

lan 90

Ustanove zaštite koje obavljaju poslove iz lana 79. ovog zakona donose stru na uputstva o uslovima i na inu uvanja, koriš enja i održavanja odgovaraju e vrste pokretnih kulturnih dobara i staraju se o njihovom sprovo enju, kao i o obezbe enju kulturnih dobara od požara, fizi ko-hemijske i biološke razgradnje i neovlaš enog otu enja.

lan 91

Radi propagiranja kulturnih dobara, ustanove mogu ustupati, uz naknadu ili bez nje, kopije, odlivke i reprodukcije kulturnih dobara koje uvaju, ako je to u skladu s prirodom i namenom ovih dobara, u smislu ovog zakona.

Page 155: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

lan 92

Fotografsko ili filmsko snimanje nepokretnih kulturnih dobara koje zahteva montažu skela, kulisa ili druge tehni ke opreme, koriš enje kranova, upotrebu rasvetnih tela ukupne snage preko dva kilovata ili posebne intervencije na kulturnom dobru, odnosno njegovoj zašti enoj okolini, može se vršiti samo na osnovu dozvole nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

lan 93

Arhivska gra a i registraturski materijal, nastali u radu državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, politi kih organizacija, ustanova i preduze a i drugih organizacija, verskih zajednica i pojedinaca uvaju se kao celina - arhivski fond i ne mogu se raspar avati.

lan 94

Arhivska i filmska gra a mogu se koristiti samo po odobrenju odgovaraju e ustanove zaštite.Uverenje o injenicama koje su sadržane u arhivskoj gra i, arhivi izdaju u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.Arhivi mogu izdati i prepise dokumenata koje uvaju kao arhivsku gra u.

lan 95

Strani državljani mogu da koriste arhivsku, odnosno filmsku gra u, samo na osnovu posebne dozvole, u skladu s odredbama ovog zakona koje se odnose na koriš enje ove gra e.Dozvolu iz stava 1. ovog lana daje ministarstvo nadležno za poslove kulture, u skladu sa me unarodnim ugovorima, odnosno sporazumima odre enih organizacija o fakti kom reciprocitetu koriš enja arhivske i filmske gra e a po prethodno pribavljenom mišljenju ustanove zaštite ija se gra a koristi.

5. Prikupljanje, uvanje i izlaganje umetni ko-istorijskih dela i arhivske gra e(muzej u sastavu i arhivsko odeljenje)

lan 96

Ustanove, preduze a i druge organizacije mogu obavljati poslove uvanja i izlaganja umetni ko-istorijskih dela vezanih za vršenje njihove delatnosti (u daljem tekstu: muzej u sastavu).Prava i obaveze radnika koji rade na poslovima muzeja u sastavu, u pogledu koriš enja umetni ko-istorijskih dela, utvr uju se aktima organizacija iz stava 1. ovog lana, u skladu s odredbama ovog zakona.Na obrazovanje i stru ni rad muzeja u sastavu shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na muzeje.

lan 97

Državni organi i organizacije, organi jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanove i preduze a ili druge organizacije mogu u svom sastavu imati arhivsko odeljenje za obavljanje poslova zaštite arhivske gra e nastale u njihovom radu, ako je to neophodno za izvršavanje njihovih zadataka.Prava i obaveze radnika koji rade na poslovima arhivskog odeljenja, u pogledu koriš enja arhivske gra e, utvr uju se aktima organizacija iz stava 1. ovog lana, u skladu s odredbama ovog zakona. Na obrazovanje i stru ni rad arhivskih odeljenja iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na arhive.

6. Muzejska zbirka

lan 98

Muzejsku zbirku ini skup istorodnih ili raznorodnih umetni ko-istorijskih dela.Muzejsku zbirku mogu da uvaju ustanove, preduze a i druge organizacije i pojedinci.

Page 156: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Muzejska zbirka može biti dostupna javnosti samo ako je prethodno stru no obra ena i na stru anna in izložena.Izlaganje muzejske zbirke odobrava muzej kome je poverena delatnost zaštite kulturno-istorijskih dela na toj teritoriji.

VII glava MERE ZAŠTITE I DRUGI RADOVI NA KULTURNIM DOBRIMA

1. Mere tehni ke zaštite na nepokretnim kulturnim dobrima

lan 99

Merama tehni ke zaštite u smislu ovog zakona smatraju se radovi na konzerviranju, restauriranju, rekonstrukciji, revitalizaciji i prezentaciji kulturnih dobara.Mere tehni ke zaštite i drugi radovi kojima se mogu prouzrokovati promene oblika ili izgleda nepokretnog kulturnog dobra ili povrediti njegova svojstva, mogu se preduzimati ako se:1) utvrde uslovi za preduzimanje mera tehni ke zaštite i drugih radova;2) pribavi saglasnost na projekat i dokumentaciju za izvo enje ovih radova, u skladu sa zakonom, i3) pribave potrebni uslovi i odobrenja na osnovu propisa o planiranju i ure enju prostora i izgradnji objekata.Odredba stava 2. ovog lana primenjuje se i u slu aju preduzimanja mera tehni ke zaštite i drugih radova na zašti enoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, odnosno na dobru koje uživa prethodnu zaštitu.

lan 100

Uslove za preduzimanje mera tehni ke zaštite i drugih radova ne nepokretnim kulturnim dobrima i kulturnim dobrima od velikog zna aja, u skladu sa lanom 47. st. 2. i 3. i lanom 54. ovog zakona, utvr uje nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, a za kulturna dobra od izuzetnog zna aja Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture.O utvr enim uslovima iz stava 1. ovog lana nadležni zavod dužan je da u roku od sedam dana obavesti Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture.Uslove za preduzimanje mera tehni ke zaštite, kada projekte i dokumentaciju izra uje nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, utvr uje Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture.Uslove za preduzimanje mera tehni ke zaštite, kada projekte i dokumentaciju izra uje Republi kizavod za zaštitu spomenika kulture, utvr uje ministarstvo nadležno za poslove kulture.

lan 101

Saglasnost na projekte i dokumentaciju za izvo enje radova na nepokretnim kulturnim dobrima i kulturnim dobrima od velikog zna aja daje nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, a za kulturna dobra od izuzetnog zna aja, saglasnost daje Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture.O datoj saglasnosti iz stava 1. ovog lana nadležni zavod dužan je da u roku od sedam dana obavesti Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture.Na projekte i dokumentaciju za izvo enje radova, koje izra uje nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, saglasnost daje Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture.Na projekte i dokumentaciju za izvo enje radova koje izra uje Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture, saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove kulture.Na projekte i dokumentaciju za izvo enje radova pribavljaju se saglasnosti propisane zakonom.

lan 102

Radove na nepokretnom kulturnom dobru, predvi ene projektom i dokumentacijom na koje je data saglasnost, mogu da izvode ustanove zaštite i druge ustanove i preduze a, druga pravna lica i preduzetnici, koji imaju stru ni kadar i opremu propisanu u skladu s ovim zakonom.

lan 103

Page 157: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Ako se radovi na nepokretnim kulturnim dobrima izvode bez utvr enih uslova za preduzimanje mera tehni ke zaštite ili bez saglasnosti na projekat i dokumentaciju, nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, odnosno Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture za kulturna dobra od izuzetnog zna aja, zabrani e dalje izvo enje radova i podneti zahtev nadležnom organu za rušenje, odnosno povra aj u prvobitno stanje objekta, o trošku investitora.Ako se radovi na nepokretnom kulturnom dobru ne izvode u skladu s projektom i dokumentacijom na koje je data saglasnost za izvo enje tih radova, nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, odnosno Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture za kulturna dobra od izuzetnog zna aja, obustavi eprivremeno radove i utvrditi rok za ispunjenje uslova za nastavak tih radova.Ukoliko investitor ne obustavi radove, nadležni zavod podne e zahtev nadležnom organu za rušenje, odnosno za povra aj u prvobitno stanje objekta, o trošku investitora.

lan 104

Rešenja kojima se utvr uju uslovi za preduzimanje mera tehni ke zaštite i izvo enje drugih radova, daje saglasnost na projekte i dokumentaciju za izvo enje radova na nepokretnim kulturnim dobrima, odnosno rešenja o zabrani daljih izvo enja radova i akt o rušenju, odnosno o vra anju objekta u prvobitno stanje donose se po skra enom postupku, u skladu s odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.Protiv rešenja iz stava 1. ovog lana, koje je doneo nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, može se izjaviti žalba Republi kom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Protiv rešenja iz stava 1. ovog lana koje je doneo Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture, može se izjaviti žalba ministarstvu

nadležnom za poslove kulture.Žalba na rešenje iz stava 2. ovog lana ne zadržava izvršenje.

lan 105

Investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana završetka radova na nepokretnom kulturnom dobru o tome obavesti nadležni zavod koji je doneo rešenje o saglasnosti na projekat i dokumentaciju za njihovo izvo enje.Nadležni zavod e u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog lana o trošku investitora izvršiti pregled i proveru na licu mesta i zapisni ki utvrditi da li su radovi izvedeni u skladu s projektom i dokumentacijom na koje je izdata saglasnost (u daljem tekstu: projekat).Ako utvrdi da radovi nisu izvedeni u skladu s projektom, nadležni zavod iz stava 1. ovog lana esvojim rešenjem naložiti investitoru da u odre enom roku izvedene radove usaglasi s projektom.Ukoliko investitor ne postupi u skladu s rešenjem iz stava 3. ovog lana, nadležni zavod koji je doneo to rešenje podne e zahtev nadležnom organu za rušenje, odnosno za povra aj u prvobitno stanje objekta, o trošku investitora.

lan 106

O preduzimanju mera tehni ke zaštite i izvo enju drugih radova na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zašti enoj okolini investitor je dužan da obezbedi vo enje dokumentacije u skladu s posebnim propisima i da po završetku radova preda primerak dokumentacije nadležnom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a za kulturna dobra od izuzetnog zna aja Republi kom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

lan 107

Uslovi uvanja, održavanja i koriš enja kulturnih dobara, kao i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu i utvr ene mere zaštite, ugra uju se u prostorne i urbanisti ke planove.Nadležna ustanova zaštite dužna je da uslove i mere iz stava 1. ovog lana dostavi organu nadležnom za pripremanje prostornog, odnosno urbanisti kog plana u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.Za dostavljanje uslova i mera iz stava 1. ovog lana, nadležnoj ustanovi zaštite pripada naknada za dodatne troškove na teret organa nadležnog za pripemanje prostornog, odnosno urbanisti kog plana.

Page 158: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Nadležni zavod, odnosno Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture daju mišljenja o nacrtima prostornih i urbanisti kih planova koja se obavezno prilažu prilikom razmatranja i donošenja tih planova.Organizacija zaštite obaveštava ministarstvo nadležno za poslove kulture u slu aju da prostorni i urbanisti ki planovi ne sadrže uslove i mere iz stava 1. ovog lana.Na predlog ministarstva nadležnog za poslove kulture, Vlada Republike Srbije može obustaviti od izvršavanja prostorne i urbanisti ke planove kojima se, u dovoljnoj meri, ne obezbe uje zaštita i koriš enje kulturnih dobara, kao i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu.

lan 108

Premeštanje nepokretnog kulturnog dobra na novu lokaciju može se samo izuzetno dozvoliti, ako za to postoje opravdani razlozi. Dozvolu iz stava 1. ovog lana za kutlurna dobra daje Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture, a za kulturna dobra od izuzetnog i od velikog zna aja ministarstvo nadležno za poslove kulture.

lan 109

Ako se u toku izvo enja gra evinskih i drugih radova nai e na arheološka nalazišta ili arheološke predmete, izvo a radova je dužan da odmah, bez odlaganja prekine radove i obavesti nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture i da preduzme mere da se nalaz ne uništi i ne ošteti i da se sa uva na mestu i u položaju u kome je otkriven.Ako postoji neposredna opasnost ošte enja arheološkog nalazišta ili predmeta, nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture privremeno e obustaviti radove dok se na osnovu ovog zakona ne utvrdi da li je odnosna nepokretnost ili stvar kulturno dobro ili nije.Ako nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture ne obustavi radove, radove e obustaviti Republi kizavod za zaštitu spomenika kulture.

lan 110

Investitor objekta dužan je da obezbedi sredstva za istraživanje, zaštitu, uvanje, publikovanje i izlaganje dobra koje uživa prethodnu zaštitu koje se otkrije prilikom izgradnje investicionog objekta - do predaje dobra ne uvanje ovlaš enoj ustanovi zaštite.

2. Mere tehni ke zaštite na pokretnim kulturnim dobrima

lan 111

Mere tehni ke zaštite na pokretnim kulturnim dobrima mogu se preduzimati, samo ako se:1) obave prethodna istraživanja pomo u fizi ko-hemijskih i drugih metoda u cilju utvr ivanja hemijskog sastava materijala, tehnologije i tehnike izrade, stanja kulturnog dobra i uzroka njegovog propadanja;2) utvrdi metoda ili tehnika izvo enja mera tehni ke zaštite na osnovu rezultata prethodnih istraživanja.O izvršenim radovima iz stava 1. ovog lana i njihovim rezultatima vodi se dokumentacija.Merama tehni ke zaštite pokretnih kulturnih dobara smatraju se poslovi na njihovom održavanju (konzervaciji i restauraciji), na in smeštaja i izlaganja.Zavisno od vrste pokretnih kulturnih dobara, Narodni muzej u Beogradu, Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije i Jugoslovenska kinoteka, propisuju uslove i na in preduzimanja mera tehni kezaštite na pokretnim kulturnim dobrima.

3. Istraživanja arheoloških nalazišta

lan 112

Iskopavanje i istraživanje arheološkog nalazišta obavlja nau na ustanova ili ustanova zaštite, u skladu s ovim zakonom.

Page 159: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Ministarstvo nadležno za poslove kulture odobrava arheološko iskopavanje i istraživanje arheološkog nalazišta.Odobrenje se može izdati nau noj ustanovi ili ustanovi zaštite ako ima sa injen projekat o istraživanjima arheološkog nalazišta, odgovaraju e stru ne kadrove, opremu i obezbe ena sredstva za istraživanje i sprovo enje mera zaštite nalazišta i nalaza.

lan 113

Odobrenjem za iskopavanje i istraživanje arheološkog nalazišta odre uje se podru je na kome se mogu izvoditi radovi, vrsta i obim radova, vreme u kome e se radovi izvoditi i obaveze izvo a aradova u pogledu preduzimanja mera tehni ke zaštite nalazišta i nalaza.Ustanova koja vrši arheološka iskopavanja i istraživanja, odgovorna je za sprovo enje mera zaštite i obezbe enja arheološkog nalazišta i nalaza.

lan 114

Ako se arheološka iskopavanja i istraživanja ne obavljaju u skladu s odobrenjem, ministarstvo nadležno za poslove kulture može naložiti privremeno obustavljanje radova i utvrditi rok za ispunjenje uslova za nastavljanje radova, odnosno zabraniti izvo enje radova ako se u odre enom roku ne ispune uslovi za nastavak radova.

lan 115

Ustanova koja vrši arheološka iskopavanja i istraživanja vodi dnevnik radova i drugu dokumentaciju o tim radovima.Ministar kulture propisuje obrasce, sadržaj i na in vo enja dokumentacije iz stava 1. ovog lana, koja se vodi o arheološkim iskopavanjima i istraživanjima.

lan 116

Ustanova koja je vršila arheološka iskopavanja i istraživanja, dužna je da u roku od tri meseca po završenim radovima dostavi ministarstvu nadležnom za poslove kulture izveštaj o izvršenom iskopavanju, odnosno istraživanju.Izveštaj o arheološkom iskopavanju, odnosno istraživanju sadrži osnovne podatke o radovima, a naro ito plan nalazišta s potrebnim brojem tehni kih i fotografskih snimaka, inventar iskopanih i na enih predmeta, vreme u kome su radovi izvršeni, spisak stru nih lica koja su obavila radove, utrošena sredstva i preduzete mere tehni ke zaštite nalazišta i nalaza.

lan 117

Ustanova koja je obavila arheološka istraživanja može radi nau ne obrade da zadrži pokretne arheološke nalaze najduže godinu dana, ako s ustanovom zaštite kojoj su ti nalazi povereni na uvanjenije druk ije dogovoreno.Po završetku arheološkog iskopavanja ili istraživanja, ustanova koja je obavila ove radove, dužna je da u roku od jedne godine preda ministarstvu nadležnom za poslove kulture dokumentaciju koju je vodila na propisanim obrascima.Ministarstvo nadležno za poslove kulture dostavi e primljenu dokumentaciju iz stava 2. ovog lananadležnom zavodu za zaštitu spomenika kulture, u roku od 30 dana od dana prijema.Dokumentacija iz stava 2. ovog lana uva se trajno.

4. Privremeno i trajno iznošenje i izvoz kulturnih dobara

lan 118

Kulturno dobro može se samo izuzetno trajno izvesti, odnosno izneti u inostranstvo, ako za to postoje opravdani razlozi.Odobrenje za trajni izvoz ili privremeno iznošenje kulturnog dobra, izdaje ministarstvo nadležno za poslove kulture.

Page 160: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

VIII glava PROMET I EKSPROPRIJACIJA KULTURNIH DOBARA

1. Pravo pre e kupovine

lan 119

Pravo pre e kupovine kulturnog dobra ima nadležna ustanova zaštite.Ostvarivanje prava pre e kupovine nepokretnog kulturnog dobra obavlja se na na in i po postupku utvr enim zakonom kojim se ure uje promet nepokretnosti.

2. Razmena kulturnih dobara

lan 120

Ustanove zaštite mogu me usobno da razmenjuju pokretna kulturna dobra koja uvaju radi obrazovanja celine fondova ili zbirki. Ustanove zaštite mogu razmenjivati, uz saglasnost centralne ustanove zaštite, pokretna kulturna dobra i sa drugim pravnim, odnosno fizi kim licima, ako kulturna dobra koja se razmenjuju imaju približno istu materijalnu vrednost.

3. Eksproprijacija i administrativni prenos kulturnih dobara

lan 121

Eksproprijacija nepokretnog kulturnog dobra, odnosno administrativni prenos kulturnog dobra u državnoj ili društvenoj svojini s jednog na drugo pravno lice, može se vršiti:1) ako sopstvenik, odnosno korisnik nema mogu nosti ili interesa da obezbedi sprovo enje mera zaštite, pa preti opasnost da kulturno dobro bude uništeno;2) ako se na drugi na in ne mogu obavljati arheološka iskopavanja, i sprovesti mere tehni ke zaštite na kulturnom dobru;3) ako na drugi na in ne može da se obezbedi dostupnost javnosti kulturnog dobra od velikog, odnosno od izuzetnog zna aja.Opšti interes za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos kulturnog dobra u smislu stava 1. ovog lana utvr uje Vlada Republike Srbije.

IX glava GARANCIJE ZA INOSTRANE IZLOŽBE

lan 122

Republika Srbija može dati garanciju za eksponate odre enih inostranih izložbi koje se prire uju na teritoriji Republike Srbije, koje imaju posebnu kulturnu i umetni ku vrednost, ako su ispunjeni uslovi utvr eni ovim zakonom.Vlada Republike Srbije odre uje za koje e se izložbe dati garancija u smislu stava 1. ovog lana.Garancija iz stava 1. ovog lana odnosi se na eksponate odre enih inostranih izložbi koje imaju posebnu kulturnu i umetni ku vrednost i za koje strana država, odnosno sopstvenik uslovljava izlaganje eksponata davanjem garancije.Garancija se daje i kada bi zbog visoke deklarisane vrednosti eksponata troškovi osiguranja bili izuzetno veliki, a strana država, odnosno sopstvenik eksponata prihvata garanciju umesto osiguranja. Garancija se daje za vreme od preuzimanja do vra anja eksponata stranoj državi, odnosno sopstveniku ili drugom ovlaš enom licu.

lan 123

Garancija iz ovog zakona može se dati pod uslovom da je ustanova zaštite kulturnih dobara, odnosno druga organizacija koja prire uje izložbu (dalje: organizator) obezbedila slede e organizacione, stru ne, tehni ke i druge uslove za zaštitu eksponata:1) neprekidnu fizi ku zaštitu eksponata od momenta preuzimanja do momenta vra anja;

Page 161: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

2) objekte i prostorije u kojima se eksponati izlažu obezbe ene od svih vrsta rizika koji mogu ugroziti bezbednost izloženih eksponata;3) održavanje klimatskih uslova koji odgovaraju vrsti eksponata; 4) konzervatore i druge potrebne stru njake za zaštitu eksponata; 5) odgovaraju i sistem signalizacije koji doprinosi bezbednosti eksponata i6) druge uslove ugovorene sa stranim partnerom.Ministarstvo nadležno za poslove kulture utvr uje da li su ispunjeni uslovi iz stava 1. ta . 3), 4) i 6) ovog lana, a ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove utvr uje da li su ispunjeni uslovi iz stava 1. ta . 1), 2) i 5) ovog lana, i to za svaku izložbu za koju se daje garancija.

lan 124

Garancijom iz lana 122. ovog zakona Republika Srbija obavezuje se da e do iznosa deklarisane vrednosti eksponata, nadoknaditi štetu koja bi nastala u slu aju ošte enja, uništenja ili nestanka eksponata, ako tu štetu ne nadoknadi organizator.Isprave o garanciji iz ovog zakona izdaje ministarstvo nadležno za poslove finansija.

lan 125

Za vreme trajanja izložbe ministarstvo nadležno za poslove kulture vrši nadzor u pogledu ispunjavanja uslova iz lana 123. stav 1. ta . 3), 4) i 6) ovog zakona, a ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove vrši nadzor u pogledu ispunjavanja uslova iz lana 123. stav 1. ta . 1), 2) i 5) ovog zakona.Ukoliko se u toku trajanja izložbe ustanovi da nije ispunjen neki od uslova iz lana 123. stav 1. ovog zakona, organ koji je nadležan za ispunjenost tog uslova može narediti zatvaranje izložbe.

X glava NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA

lan 126

Nadzor nad sprovo enjem ovog zakona obavlja ministarstvo nadležno za poslove kulture.

lan 127

U vršenju nadzora ministarstvo nadležno za poslove kulture ovlaš eno je da:1) pregleda kutlurna dobra i radove koji se izvode na njima, odnosno njihovoj zašti enoj okolini;2) kontroliše ispunjenost propisanih uslova za uvanje, održavanje i koriš enje kulturnih dobara, odnosno izvo enje radova na njima;3) obustavi radove koji se izvode bez utvr enih uslova i bez saglasnosti na projekat i dokumentaciju, odnosno izvršavanje mera tehni ke zaštite i drugih radova koji se ne izvode u skladu s projektom na koji je data saglasnost, odnosno aktom koji se odnosi na te radove;4) nare uje privremene mere u slu aju da preti opasnost da se kulturno dobro uništi, ošteti ili iznese u inostranstvo;5) obaveštava nadležne ustanove zaštite i organe o zapaženim nepravilnostima na zaštiti i koriš enjukulturnih dobara i traži njihovu intervenciju i6) preduzima i druge mere i radnje za koje je ovlaš en posebnim propisima.

lan 128

Ako ovlaš eno lice, prilikom vršenja nadzora ustanovi da propis nije primenjen ili je nepravilno primenjen, done e rešenje kojim e naložiti otklanjanje utvr enih nepravilnosti i odrediti rok u kome se one moraju otkloniti.Žalba na rešenje iz stava 1. ovog lana ne zadržava izvršenje.

lan 129

Ministarstvo nadležno za poslove kulture privremeno e ustanovi kulture zabraniti obavljanje poslova zaštite kulturnih dobara u ijem obavljanju su utvr ene nepravilnosti a koje nisu otklonjene u utvr enom roku, dok se te nepravilnosti ne otklone.

Page 162: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

XI glava KAZNENE ODREDBE

lan 130

Nov anom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara kazni e se za prekršaj ustanova, preduze e, druga organizacija i drugo pravno lice:1) ako neodgovaraju om zaštitom ili neodgovaraju om organizacijom radova doprinese ošte enju ili uništenju kulturnog dobra ( lan 7. ovog zakona);2) ako ošteti ili uništi dobro koje uživa prethodnu zaštitu ( lan 7. ovog zakona);3) ako o izvršenom evidentiranju nepokretnosti koja uživa prethodnu zaštitu ne obavesti u roku od 30 dana sopstvenika, kao i opštinu ( lan 29. ovog zakona);4) ako ne uva i ne održava kulturno dobro i ne sprovodi utvr ene mere zaštite ( lan 31. stav 1. ta ka1) ovog zakona);5) ako neodložno ne obavesti ustanovu zaštite o svim pravnim i fizi kim promenama nastalim u vezi s kulturnim dobrom ( lan 31. stav 1. ta ka 2) ovog zakona);6) ako ne dozvoli nau na i stru na istraživanja, tehni ka i druga snimanja kao i izvo enje tehni kihmera zaštite na kulturnom dobru, u skladu s odredbama ovog zakona ( lan 31. stav 1. ta ka 3) ovog zakona);7) ako ne obezbedi dostupnost kulturnog dobra javnosti ( lan 31. stav 1. ta ka 4) ovog zakona);8) ako postupi protivno odredbi lana 32. ovog zakona;9) ako ne ustupi kulturno dobro radi izlaganja na zna ajnim povremenim izložbama i izložbama organizovanim na osnovu ugovora o me unarodnoj kulturnoj saradnji ( lan 35. stav 1. ovog zakona); 10) ako se ustupljeno kulturno dobro ne vrati u roku od šest meseci od dana preuzimanja kulturnog dobra radi izlaganja na izložbama ( lan 35. stav 2. ovog zakona);11) ako ne prijavi dobro koje uživa prethodnu zaštitu nadležnoj ustanovi zaštite ili ne dostavi podatke koje ona bude tražila ( lan 36. ta ka 1) ovog zakona);12) ako ne dopusti ustanovi zaštite pregled dobra i uzimanje potrebnih podataka za dokumentaciju o njemu ( lan 36. ta ka 3) ovog zakona);13) ako se ne upozna s uslovima za preduzimanje mera tehni ke zaštite i ne pribavi saglasnost odgovaraju e ustanove zaštite ( lan 36. ta ka 4) ovog zakona);14) ako ne dostavi odre eni broj primeraka svake publikacije koju je izdao ( lan 42. stav 1. ovog zakona);15) ako ne uva publikaciju u skladu s lanom 42. stav 6. ovog zakona;16) ako svakog poslednjeg dana u mesecu ne dostavi izveštaj o svim štampanim stvarima u toku tog meseca Narodnoj biblioteci Srbije ( lan 44. ovog zakona);17) ako ne preda po jednu neiskoriš enu kopiju svakog proizvedenog filma s odgovaraju om dokumentacijom, odnosno najbolju kopiju svakog uvezenog filma za javno prikazivanje ( lan 46. st. 1, 2. i 3. ovog zakona);18) ako izvodi nedozvoljene radove na zašti enoj okolini nepokretnog kulturnog dobra ( lan 54. stav 1. ta ka 5) ovog zakona);19) ako ne dostavi podatke u roku od 30 dana od dana upisa kulturnog dobra u registar ( lan 61. stav 3. ovog zakona);20) ako iznese ili izveze u inostranstvo dobro koje uživa prethodnu zaštitu bez saglasnosti nadležne ustanove ( lan 80. stav 2. i lan 83. stav 3. ovog zakona);21) ako ne obezbedi stalni nadzor pokretnih kulturnih dobara od strane za to osposobljenih radnika u prostorijama gde se stalno uvaju i izlažu, odnosno privremeno izlažu, kao i ako ne obezbedi pokretna kulturna dobra od požara i fizi ko-hemijskih i bioloških uzro nika ošte enja i neovlaš enog otu enja( lan 87. st. 1. i 2. ovog zakona);22) ako izloži pokretna kulturna dobra koja nisu kategorisana, stru no obra ena i upisana u registar kulturnih dobara ( lan 88. ovog zakona);23) ako izloži kulturna dobra koja se ne mogu izlagati van ustanove zaštite ( lan 89. ovog zakona);24) ako postupi protivno odredbi lana 92. ovog zakona,25) ako preduzima mere tehni ke zaštite ili izvodi druge radove na nepokretnom kulturnom dobru protivno odredbama l. 99. i 102. ovog zakona;

Page 163: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

26) ako u roku od sedam dana ne obavesti Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture o utvr enim uslovima za preduzimanje mera tehni ke zaštite i drugih radova na nepokretnim kulturnim dobrima i kulturnim dobrima od velikog zna aja ( lan 100. stav 2. ovog zakona);27) ako u roku od sedam dana ne obavesti Republi ki zavod za zaštitu spomenika kulture o datoj saglasnosti na projekte i dokumentaciju za izvo enje radova na nepokretnim kutlurnim dobrima i kulturnim dobrima od velikog zna aja ( lan 101. stav 2. ovog zakona); 28) ako ne obustavi, odnosno privremeno ne obustavi izvo enje radova prema aktu o zabrani izvo enja radova ( lan 103. st. 1. i 2. ovog zakona);29) ako u roku od 15 dana od dana završetka radova na kulturnom dobru o tome ne obavesti nadležni zavod ( lan 105. stav 1. ovog zakona);30) ako ne vodi dokumentaciju o preduzimanju mera tehni ke zaštite i drugim radovima na kulturnim dobrima ( lan 106. ovog zakona);31) ako ne prekine izvo enje gra evinskih i drugih radova i ne obavesti nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture o arheološkom nalazištu ili arheološkim predmetima, odnosno ako ne preduzme mere da se nalaz ne uništi i ne ošteti i da se sa uva na mestu i u položaju u kome je otkriven ( lan 109. stav 1. ovog zakona); 32) ako investitor ne obezbedi sredstva za istraživanje, zaštitu, uvanje i izlaganje dobra koje uživa prethodnu zaštitu koje se otkrije prilikom izvo enja radova na investicionom objektu, do predaje tog dobra ovlaš enoj ustanovi zaštite ( lan 110. ovog zakona); 33) ako izvodi mere tehni ke zaštite protivno propisanim uslovima i na inu preduzimanja mera tehni ke zaštite ( lan 111. ovog zakona).Kaznom zatvora do 60 dana, odnosno nov anom kaznom od 100 do 1.000 novih dinara kazni e se za prekršaj iz stava 1. ovog lana sopstvenik kulturnog dobra, a odgovorno lice u ustanovi i drugom pravnom licu nov anom kaznom od 100 do 1.000 novih dinara.

lan 131

Nov anom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kazni e se za prekršaj ustanova, preduze e i drugo pravno lice u ijem radu nastaje registraturski materijal:1) ako ne vodi osnovnu evidenciju, ne ozna ava i ne datira registraturski materijal ( lan 37. stav 1. ta ka 1) ovog zakona);2) ako ne uva registraturski materijal u sre enom i bezbednom stanju ( lan 37. stav 1. ta ka 2) ovog zakona);3) ako ne klasifikuje i ne arhivira registraturski materijal ( lan 37. stav 1. ta ka 3) ovog zakona);4) ako u predvi enom roku ne vrši odabiranje arhivske gra e i izlu ivanje bezvrednog registraturskog materijala ( lan 37. stav 1. ta ka 4) ovog zakona);5) ako uništi izlu eni bezvredni registraturski materijal bez pismenog odobrenja nadležnog arhiva ( lan 37. stav 2. ovog zakona); 6) ako ne utvrdi na in evidentiranja registraturskog materijala, njegovog uvanja, klasifikacije i arhiviranja, ako ne utvrdi liste kategorija registraturskog materijala s rokovima uvanja, odnosno ako ne utvrdi na in zaštite i koriš enja podataka i dokumenata nastalih u procesu automatske obrade podataka ( lan 38. ovog zakona)Nov anom kaznom od 90 do 900 novih dinara kazni e se za porekršaj iz stava 1. ovog lana i odgovorno lice u ustanovi i drugom pravnom licu.

lan 132

Nov anom kaznom od 800 do 8.000 novih dinara kazni e se za prekršaj ustanova:1) ako ne sprovede mere zaštite i ne obezbedi arheološko nalazište i nalaz ( lan 113. stav 2. ovog zakona);2) ako ne vodi dnevnik radova i drugu dokumentaciju o tim radovima ( lan 115. stav 1. ovog zakona);3) ako ne preda izveštaj u skladu s lanom 116. stav 1. ovog zakona;4) ako zadrži pokretne arheološke nalaze koje prona e prilikom arheoloških iskopavanja duže od godinu dana ( lan 117. stav 1. ovog zakona);5) ako u roku od jedne godine ne preda primerak dokumentacije organu koji je izdao odobrenje za arheološko iskopavanje ( lan 117. stav 2. ovog zakona).

Page 164: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Nov anom kaznom od 80 do 800 novih dinara kazni e se za prekršaj iz stava 1. ovog lana i stru nolice koje vrši arheološka iskopavanja, kao i odgovorno lice u ustanovi koja vrši arheološka iskopavanja.

lan 133

Nov anom kaznom od 700 do 7.000 novih dinara kazni e se za prekršaj ustanova, odnosno preduze eako naziv, ime i lik kulturnog dobra koristi u komercijalne svrhe bez odobrenja ( lan 73. ovog zakona).Nov anom kaznom od 70 do 700 novih dinara kazni e se za prekršaj iz stava 1. ovog lana i odgovorno lice u ustanovi, odnosno preduze u.

lan 134

Kaznom zatvora do 30 dana, odnosno nov anom kaznom od 100 do 1.000 novih dinara kazni e se za prekršaj lice koje van organizovanog istraživanja, iskopa iz zemlje, odnosno izvadi iz vode dobro koje uživa prethodnu zaštitu, ako u roku od 24 sata ne obavesti ustanovu zaštite i organ unutrašnjih poslova ( lan 28. stav 1. ovog zakona).

XII glava PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

lan 135

Kulturna dobra stavljena pod zaštitu po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ostaju pod zaštitom po odredbama ovog zakona.Ustanove zaštite dužne su da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona predlože dopunu odluke o proglašenju nepokretnog kulturnog dobra koja e sadržati granice zašti ene okoline s merama njihove zaštite za kulturna dobra za koja to nije u injeno.Za evidentirane nepokretnosti koje uživaju prethodnu zaštitu za koje, danom stupanja na snagu ovog zakona, nije utvr eno da imaju spomeni ka svojstva, ustanove zaštite dužne su da, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrde da li evidentirane nepokret nosti imaju spomeni kasvojstva i da u tom roku predlože utvr ivanje ovih nepokretnosti za kulturna dobra.

lan 136

Ustanove zaštite dužne su da usklade svoju organizaciju i usklade svoje akte s odredbama ovog zakona, u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

lan 137

Organi, organizacije i ustanove iz lana 38. ovog zakona dužni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, donesu listu kategorija registraturskog materijala s rokovima uvanja.

lan 138

Radnici koji do dana stupanja na snagu ovog zakona rade u ustanovama zaštite i položili su stru niispit u skladu s propisima koji su do tada važili, mogu obavljati poslove zaštite i koriš enja kulturnih dobara.

lan 139

Radnik koji na dan stupanja na snagu ovog zakona radi na poslovima zaštite kulturnih dobara, a nema položen stru ni ispit, može da obavlja poslove zaštite kulturnih dobara najduže godinu dana od dana stupanja na snagu propisa o programu za polaganje stru nih ispita u skladu s ovim zakonom.Ustanova zaštite može na zahtev radnika, da produži rok za polaganje stru nog ispita iz opravdanih razloga (bolest, vojna vežba, i sl.) najduže za godinu dana od dana prestanka razloga zbog kojih je stru ni ispit odložen.

lan 140

Page 165: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Radnik koji na dan stupanja na snagu ovog zakona radi duže od 10 godina na poslovima zaštite kulturnih dobara, odnosno koji je stekao nau ni stepen doktora nauka ili akademski stepen magistra iz oblasti zaštite kulturnih dobara, odnosno koji ima više od 20 godina radnog staža, a zatekao se na dan stupanja na snagu ovog zakona na obavljanju tih poslova, a nema položen stru ni ispit, može i dalje da obavlja ove poslove.

lan 141

Muzeji koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona vodili centralne registre za pojedine vrste umetni ko-istorijskih dela, dužni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostave podatke za centralni registar Narodnom muzeju u Beogradu.

lan 142

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:1) Zakon o kulturnim dobrima ("Službeni glasnik SRS", broj 6/90); 2) Zakon o garanciji za eksponate odre enih inostranih izložbi koje imaju posebnu kulturnu i umetni ku vrednost ("Službeni glasnik SRS", broj 6/77);3) lan 25. Zakona o valorizovanju nov anih kazni za prekršaje iz republi kih zakona ("Službeni glasnik RS", broj 53/93 i 67/93);4) lan 19. Zakona o izmenama zakona kojima su odre ene nov ane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Službeni glasnik RS", broj 48/94).Do donošenja propisa na osnovu ovog zakona primenjiva e se propisi doneti na osnovu zakona iz stava 1. ovog lana, osim odredaba koje su u suprotnosti s ovim zakonom.

lan 143

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Page 166: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Z A K O NO ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1.

Ovim zakonom ure uju se: uslovi i na in za obavljanje delatnosti u oblastielektronskih komunikacija; nadležnosti državnih organa u oblasti elektronskihkomunikacija; položaj i rad Republi ke agencije za elektronske komunikacije;naknade; sprovo enje javnih konsultacija u oblasti elektronskih komunikacija;obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlaš enja;projektovanje, izgradnja ili postavljanje, koriš enje i održavanje elektronskihkomunikacionih mreža, pripadaju ih sredstava, elektronske komunikacione opreme iterminalne opreme; pravo službenosti i zajedni kog koriš enja; me upovezivanje ipristup; pružanje usluga univerzalnog servisa; odre ivanje tržišta podložnihprethodnoj regulaciji, analiza tržišta, odre ivanje operatora sa zna ajnom tržišnomsnagom (u daljem tekstu: operator sa ZTS) i ovlaš enja Republi ke agencije zaelektronske komunikacije u odnosu na operatora sa ZTS; upravljanje i koriš enjeadresa i brojeva (u daljem tekstu: numeracija); upravljanje, koriš enje i kontrolaradio-frekvencijskog spektra; distribucija i emitovanje medijskih sadržaja; zaštitaprava korisnika i pretplatnika; bezbednost i integritet elektronskih komunikacionihmreža i usluga; tajnost elektronskih komunikacija, zakonito presretanje i zadržavanjepodataka; nadzor nad primenom ovog zakona; mere za postupanje suprotnoodredbama ovog zakona, kao i druga pitanja od zna aja za funkcionisanje i razvojelektronskih komunikacija u Republici Srbiji.

lan 2.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na elektronske komunikacione mreže zaposebne namene, osim odredaba koje se odnose na koriš enje radio-frekvencija zaposebne namene i posebne slu ajeve me upovezivanja elektronskih komunikacionihmreža za posebne namene i javnih komunikacionih mreža.

Ciljevi i na ela regulisanja odnosa u oblasti elektronskihkomunikacija

lan 3.

Ciljevi i na ela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacijazasnivaju se na:

1) obezbe ivanju uslova za ravnomeran razvoj elektronskih komunikacija naceloj teritoriji Republike Srbije;

2) obezbe ivanju predvidivosti poslovanja i ravnopravnih uslova za poslovanjeoperatora;

3) uskla ivanju obavljanja delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija sadoma im i me unarodnim standardima;

4) obezbe ivanju dostupnosti usluga univerzalnog servisa svim gra anima uRepublici Srbiji, uz zadovoljenje potreba specifi nih društvenih grupa, uklju uju iosobe sa invaliditetom, starije i socijalno ugrožene korisnike;

Page 167: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

5) obezbe ivanju me upovezivanja elektronskih komunikacionih mreža i usluga,odnosno operatora, pod ravnopravnim i uzajamno prihvatljivim uslovima;

6) podsticanju konkurencije, ekonomi nosti i delotvornosti u obavljanjudelatnosti elektronskih komunikacija;

7) podsticanju racionalnog i ekonomi nog koriš enja numeracije i radio-frekvencijskog spektra;

8) obezbe ivanju maksimalne koristi za korisnike elektronskih komunikacija,uklju uju i osobe sa invaliditetom, starije i socijalno ugrožene korisnike, naro ito usmislu izbora, cene i kvaliteta;

9) obezbe ivanju visokog nivoa zaštite interesa potroša a u odnosu saoperatorima, naro ito obezbe ivanjem dostupnosti jasnih i potpunih informacija ocenama, uslovima pristupa i koriš enja (uklju uju i ograni enja) i kvalitetu javnihkomunikacionih mreža i usluga, kao i efikasnim postupanjem po pritužbama na radoperatora;

10) obezbe ivanju stalnog unapre enja kvaliteta usluga elektronskihkomunikacija;

11) obezbe ivanju mogu nosti krajnjih korisnika da, prilikom koriš enja javnihkomunikacionih mreža i usluga, slobodno pristupaju i distribuiraju informacije, kao ida koriste aplikacije i usluge po svom izboru;

12) obezbe ivanju visokog nivoa zaštite podataka o li nosti i privatnosti korisnika,a u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o li nosti i drugim zakonima;

13) osiguravanju bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža i usluga.

Zna enje pojedinih pojmova

lan 4.

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede e zna enje:

1) adresa je niz znakova, slova, cifara i signala koji je namenjen za odre ivanjeodredišta veze;

2) aplikativni programski interfejs (API) je softverski interfejs izme u aplikacijapružalaca medijskih sadržaja i ure aja za prijem tih sadržaja;

3) medijski sadržaji obuhvataju radijske i televizijske programe, odnosno audio-vizuelne sadržaje, kao i sa njima povezane interaktivne usluge, koji se distribuiraju iemituju, odnosno pružaju korisnicima putem elektronskih komunikacionih mreža, naosnovu programske šeme ili na zahtev korisnika;

4) delatnost elektronskih komunikacija obuhvata izgradnju ili postavljanje,održavanje, koriš enje i davanje na koriš enje javnih komunikacionih mreža ipripadaju ih sredstava, kao i pružanje javno dostupnih elektronskih komunikacionihusluga;

5) brojevi su nizovi cifara koji se upotrebljavaju za adresiranje u elektronskimkomunikacionim mrežama;

6) elektromagnetska kompatibilnost (EMC) je sposobnost ure aja ili sistema daradi na zadovoljavaju i na in u svom elektromagnetskom okruženju i da ne uzrokuještetne elektromagnetske smetnje drugim ure ajima ili sistemima u tom okruženju;

7) elektronska komunikaciona mreža predstavlja sisteme prenosa i, tamo gde jeto primenjeno, ure aje za komutaciju i usmeravanje i druge resurse, uklju uju i

Page 168: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

pasivne mrežne elemente, koji omogu avaju prenos signala pomo u ži nih, radio,opti kih ili drugih elektromagnetskih sredstava, uklju uju i satelitske mreže, fiksne(sa komutacijom kola i paketa, uklju uju i Internet) i mobilne mreže, energetskekablovske sisteme, u delu koji se koristi za prenos signala, mreže koje se koriste zadistribuciju i emitovanje medijskih sadržaja, bez obzira na vrstu podataka iinformacija koji se prenose;

8) elektronska komunikaciona mreža za posebne namene je elektronskakomunikaciona mreža organa odbrane, unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije (u daljem tekstu: organi odbrane i bezbednosti), organadržavne uprave nadležnih za zaštitu i spasavanje, kao i službi za hitne intervencije (udaljem tekstu: službe za hitne intervencije), koja se koristi za namene za koje sunavedeni organi osnovani, ne koristi se u komercijalne svrhe i ne daje se nakoriš enje tre im licima;

9) elektronska komunikaciona oprema je oprema koja se upotrebljava zaobavljanje delatnosti elektronskih komunikacija;

10) elektronska komunikaciona usluga je usluga koja se po pravilu pruža uznaknadu, a sastoji se u celini ili pretežno od prenosa signala u elektronskimkomunikacionim mrežama, uklju uju i telekomunikacione usluge i usluge distribucijei emitovanja medijskih sadržaja, ali ne obuhvata usluge pružanja medijskih sadržajaili obavljanja uredni ke kontrole nad medijskim sadržajima koji se prenose putemelektronskih komunikacionih mreža i usluga, niti obuhvata usluge informacionogdruštva koje se u celini ili pretežno ne sastoje od prenosa signala elektronskimkomunikacionim mrežama;

11) elektronska poruka je svaki tekstualni, glasovni, zvu ni ili slikovni zapis,poslat preko javne komunikacione mreže, koji se može pohraniti u mreži ili uterminalnoj opremi primaoca sve dok je primalac ne preuzme ili joj pristupi;

12) elektronski programski vodi je usluga pridodata digitalnom prenosumedijskih sadržaja, koja korisniku omogu ava jednostavno pretraživanje ponu enihmedijskih sadržaja i usluga;

13) geografski broj je broj iz nacionalnog plana numeracije iji deo cifara imageografsko zna enje, koje se koristi za usmeravanje poziva na fizi ko mestoterminalne ta ke mreže;

14) interfejs je fizi ka ili logi ka veza izme u dva ili više ure aja, dva ili višedelova istog ure aja, ili medijuma prenosa, definisana funkcionalnimkarakteristikama, karakteristikama signala ili drugim odgovaraju im karakteristikama;

15) Internet je globalni elektronski komunikacioni sistem sa injen od velikog brojame usobno povezanih ra unarskih mreža i ure aja, koji razmenjuju podatke koriste izajedni ki skup komunikacionih protokola;

16) interoperabilnost je svojstvo dva ili više sistema ili njihovih delova darazmenjuju podatke i koriste podatke koji su razmenjeni;

17) izbor operatora je usluga koja korisniku omogu ava ostvarivanje odre enihvrsta veza u okviru javno dostupnih telefonskih usluga, izborom operatora kojiposreduje u ostvarivanju tih veza, pri emu izbor operatora može biti unapredprogramiran ili ostvariv biranjem prefiksa za izbor operatora, odnosno primenomdrugog odgovaraju eg tehni kog postupka;

18) javna komunikaciona mreža jeste elektronska komunikaciona mreža koja se,u celini ili pretežno, koristi za pružanje javno dostupnih elektronskih komunikacionihusluga i omogu ava prenos podataka izme u terminalnih ta aka mreže;

Page 169: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

19) javna telefonska mreža je elektronska komunikaciona mreža koja se koristi zapružanje javno dostupnih telefonskih usluga i omogu ava prenos govora i podatakaizme u terminalnih ta aka mreže;

20) javna telefonska govornica je javno dostupan telefon ije se koriš enje pla a;

21) javno dostupna telefonska usluga je javno dostupna elektronskakomunikaciona usluga za, direktno ili indirektno, upu ivanje i primanje nacionalnih,odnosno nacionalnih i me unarodnih poziva preko jednog ili više brojeva iznacionalnog ili me unarodnog plana numeracije;

22) kolokacija je usluga pružanja fizi kog prostora i tehni kih sredstava naodre enoj lokaciji, potrebnih radi smeštaja i povezivanja elektronske komunikacioneopreme operatora;

23) komunikacija ozna ava razmenu ili prenošenje informacija izme u odre enogbroja osoba putem javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga, izuzevinformacija koje se prenose u sklopu usluga javnog emitovanja programa prekoelektronskih komunikacionih mreža i koje se ne mogu povezati sa odre enimpretplatnikom ili korisnikom, odnosno primaocem;

24) korisnik je fizi ko ili pravno lice koje koristi ili zahteva javno dostupnuelektronsku komunikacionu uslugu;

25) krajnji korisnik je korisnik koji ne obavlja delatnost elektronskih komunikacija;

26) lokalna petlja je fizi ko kolo koje povezuje terminalnu ta ku mreže sa glavnimrazdelnikom ili ekvivalentnim sredstvom u javnoj fiksnoj elektronskoj komunikacionojmreži;

27) me upovezivanje (interkonekcija) je posebna vrsta pristupa ostvarenogizme u operatora javnih komunikacionih mreža, kojim se uspostavlja fizi ko i logi kopovezivanje javnih komunikacionih mreža jednog ili više razli itih operatora, kako bise korisnicima usluga jednog operatora omogu ila me usobna komunikacija ilikomunikacija sa korisnicima usluga drugih operatora, odnosno pristup uslugama kojepružaju drugi operatori ili tre a lica koja imaju pristup mreži;

28) multipleks je signal koji nastaje kombinovanjem više signala u jedanzajedni ki radi jednostavnijeg, efikasnijeg i bolje zašti enog prenosa kroz elektronskukomunikacionu mrežu;

29) negeografski broj je broj iz nacionalnog plana numeracije koji nije geografski,a obuhvata, izme u ostalog, brojeve u mobilnoj mreži, brojeve usluga besplatnogpoziva i brojeve usluga sa dodatom vrednoš u;

30) operator je lice koje obavlja ili je ovlaš eno da obavlja delatnost elektronskihkomunikacija;

31) opšte ovlaš enje odnosi se na obavljanje delatnosti elektronskih komunikacijau skladu sa opštim uslovima koji se mogu propisati za sve ili za odre ene vrsteelektronskih komunikacionih mreža i usluga, u skladu sa odredbama ovog zakona;

32) podaci o saobra aju se odnose na podatke koji se obra uju prilikom prenosa itarifiranja komunikacije unutar elektronske komunikacione mreže;

33) podaci o lokaciji su podaci koji ozna avaju trenutni ili stalni geografski položajterminalne opreme korisnika unutar elektronske komunikacione mreže;

34) potroša je fizi ko lice koje koristi ili zahteva javno dostupnu elektronskukomunikacionu uslugu za li ne potrebe, koje se pretežno ne odnose na obavljanjeposlovne delatnosti, profesije ili zanata;

Page 170: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

35) prenosivost broja je mogu nost korisnika da promeni operatora elektronskihkomunikacionih usluga, bez promene pretplatni kog broja;

36) predizbor operatora je usluga koja korisniku omogu ava ostvarivanjeodre enih vrsta veza u okviru javno dostupnih telefonskih usluga, posredstvomunapred izabranog operatora koji posreduje u ostvarivanju tih veza, bez biranjaprefiksa za izbor operatora, odnosno primenom drugog odgovaraju eg tehni kogpostupka;

37) prethodna regulacija odnosi se na odre ivanje posebnih uslova pod kojimaoperatori sa zna ajnom tržišnom snagom obavljaju delatnost elektronskihkomunikacija radi obezbe ivanja razvoja konkurencije na tržištu;

38) pristup podrazumeva davanje na koriš enje sredstava ili usluga drugimoperatorima, pod odre enim uslovima, bilo na ekskluzivnoj ili neekskluzivnoj osnovi,radi pružanja elektronskih komunikacionih usluga, uklju uju i usluge putem kojih sepružaju usluge informacionog društva ili medijski sadržaji, što, izme u ostalog,obuhvata: pristup elementima mreže i pripadaju im sredstvima, što može obuhvatatipriklju enje opreme putem fiksnih ili beži nih veza (naro ito pristup lokalnoj petlji, tesredstvima i uslugama neophodnim za pružanje usluga preko lokalne petlje), pristupfizi koj infrastrukturi (uklju uju i zgradama, kablovskoj kanalizaciji i antenskimstubovima), pristup odgovaraju im softverskim sistemima (uklju uju i sistemima zaoperativnu podršku), pristup informacionim sistemima i bazama podataka zanaru ivanje, pružanje, održavanje, obra un i naplatu usluga, pristup sistemima zaprevo enje brojeva ili sistemima sa istovetnom funkcionalnoš u, pristup fiksnim imobilnim mrežama (posebno za potrebe rominga), pristup sistemima uslovnogpristupa, kao i pristup virtuelnim mrežnim uslugama;

39) pripadaju a sredstva obuhvataju povezane usluge, fizi ku infrastrukturu idruga sredstva ili elemente povezane sa elektronskom komunikacionom mrežom ilielektronskom komunikacionom uslugom, koji omogu avaju ili podržavaju pružanjeusluga putem te mreže ili usluge, ili se mogu iskoristiti u te svrhe, uklju uju i, izme uostalog, zgrade ili ulaze u zgrade, kablovsku kanalizaciju i vodove u zgradama,antene, tornjeve i druge potporne objekte, provodne cevi i kanale, stubove, šahtove irazvodne ormare;

40) povezane usluge obuhvataju usluge povezane sa elektronskomkomunikacionom mrežom ili elektronskom komunikacionom uslugom, kojeomogu avaju ili podržavaju pružanje usluga putem te mreže ili usluge, ili se moguiskoristiti u te svrhe, uklju uju i, izme u ostalog, sisteme za prevo enje brojeva ilisisteme sa istovetnom funkcionalnoš u, sisteme uslovnog pristupa i elektronskeprogramske vodi e, kao i druge usluge, poput usluga baziranih na podacima oidentitetu, lokaciji i dostupnosti korisnika;

41) pretplatnik je fizi ko ili pravno lice koje je zaklju ilo ugovor sa operatoromjavno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga o pružanju tih usluga;

42) radio-frekvencijski spektar je deo elektromagnetnog spektra koji se odnosi naradio-frekvencije konvencionalno smeštene u opsegu od 9 kHz do 3000 GHz;

43) radio-frekvencijski opseg je deo radio-frekvencijskog spektra odre engrani nim u estanostima;

44) radio stanica predstavlja jedan ili više predajnika i/ili prijemnika sa jednom iliviše antena, i drugih ure aja, smeštenih na odre enoj lokaciji radi emitovanja radiosignala;

Page 171: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

45) raš lanjeni pristup lokalnoj petlji odnosi se na potpuni raš lanjeni pristuplokalnoj petlji i deljeni pristup lokalnoj petlji, pri emu ne dolazi do promene vlasništvanad lokalnom petljom;

46) potpuni raš lanjeni pristup lokalnoj petlji podrazumeva davanje punogkapaciteta lokalne petlje operatora sa zna ajnom tržišnom snagom na koriš enjedrugom operatoru;

47) deljeni pristup lokalnoj petlji podrazumeva davanje odre enog dela kapacitetalokalne petlje (npr. odre enog frekvencijskog opsega) operatora sa zna ajnomtržišnom snagom na koriš enje drugom operatoru;

48) sistem uslovnog pristupa je bilo koja tehni ka mera ili rešenje kojim seomogu ava pristup u razumljivom obliku zašti enim medijskim sadržajima i uslugamauz uslov pla anja naknade ili drugi oblik prethodnog pojedina nog odobrenja;

49) poziv je veza, uspostavljena putem javno dostupne elektronskekomunikacione usluge, koja omogu ava dvosmernu glasovnu komunikaciju;

50) terminalna oprema je proizvod, odnosno njegova komponenta, koja se, ucelini ili pretežno, koristi za pružanje elektronskih komunikacionih usluga, apriklju uje se, direktno ili indirektno, na odgovaraju u terminalnu ta ku mreže;

51) terminalna ta ka mreže je fizi ka ta ka u kojoj korisnik ostvaruje pristupjavnoj komunikacionoj mreži, a u mrežama koje koriste komutaciju ili usmeravanje,ta ka jednozna no odre ena mrežnom adresom, koja može biti u vezi sa brojem iliimenom;

52) univerzalni servis predstavlja skup osnovnih elektronskih komunikacionihusluga odre enog obima i kvaliteta, koje su dostupne svima na teritoriji RepublikeSrbije po prihvatljivim cenama;

53) usluga sa dodatom vrednoš u je usluga koja zahteva obradu podatka osaobra aju ili podataka o lokaciji koji nisu podaci o saobra aju, izvan opseganeophodnog za prenos komunikacije ili za obra un i naplatu troškova;

54) štetna smetnja je neželjeni signal koji degradira kvalitet prenosa, ometa,prekida ili na drugi na in ugrožava rad odre enog elektronskog komunikacionogure aja ili sistema, koji funkcioniše u skladu sa definisanim kriterijumima kvalitetaprenosa signala.

II. NADLEŽNOSTI VLADE I MINISTARSTVA U OBLASTIELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA

lan 5.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove telekomunikacija iinformacionog društva (u daljem tekstu: Ministarstvo):

1) utvr uje politiku u oblasti elektronskih komunikacija;

2) donosi strateške akte i akcione planove za njihovo sprovo enje, kojima seutvr uju na ela, ciljevi i prioriteti razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji;

3) odlu uje o drugim pitanjima kada je to predvi eno ovim zakonom.

U pripremi propisa iz stava 1. ta . 1) i 2) ovog lana u estvuju nadležni organiautonomne pokrajine.

lan 6.

Ministarstvo, u skladu sa zakonom:

Page 172: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

1) vrši nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega;

2) predstavlja Republiku Srbiju u me unarodnim organizacijama i institucijama uoblasti elektronskih komunikacija i stara se o sprovo enju me unarodnih sporazumau oblasti elektronskih komunikacija;

3) doprinosi uskla ivanju doma ih propisa u oblasti elektronskih komunikacija saodgovaraju im propisima Evropske unije;

4) preduzima mere za podsticanje investiranja u oblasti elektronskihkomunikacija i upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija;

5) preduzima mere za podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti elektronskihkomunikacija, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove razvoja iunapre enja nau noistraživa ke delatnosti;

6) odlu uje o drugim pitanjima kada je to predvi eno ovim zakonom.

III. REPUBLI KA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE

Pravni položaj

lan 7.

Republi ka agencija za elektronske komunikacije (u daljem tekstu: Agencija),osnovana ovim zakonom, je samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica, kojavrši javna ovlaš enja u cilju efikasnog sprovo enja utvr ene politike u oblastielektronskih komunikacija, podsticanja konkurencije elektronskih komunikacionihmreža i usluga, unapre ivanja njihovog kapaciteta, odnosno kvaliteta, doprinosarazvoju tržišta elektronskih komunikacija i zaštite interesa korisnika elektronskihkomunikacija, u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetim na osnovunjega.

Agencija je funkcionalno i finansijski nezavisna od državnih organa, kao iorganizacija i lica koja obavljaju delatnost elektronskih komunikacija.

Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama.

Nadzor nad zakonitoš u i svrsihodnoš u rada Agencije u vršenju poverenihposlova vrši Ministarstvo.

Agencija može, za obavljanje pojedinih stru nih poslova iz svoje nadležnosti,angažovati druga doma a ili strana pravna i fizi ka lica.

Na in rada i unutrašnje ure enje Agencije ure uju se statutom, koji donosiupravni odbor Agencije.

Na statut Agencije saglasnost daje Vlada.

Nadležnosti Agencije

lan 8.

Agencija, u skladu sa zakonom:

1) donosi podzakonske akte;

2) odlu uje o pravima i obavezama operatora i korisnika;

3) sara uje sa organima i organizacijama nadležnim za oblast radiodifuzije,zaštite konkurencije, zaštite potroša a, zaštite podataka o li nosti i drugim organima iorganizacijama po pitanjima zna ajnim za oblast elektronskih komunikacija;

Page 173: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

4) sara uje sa nadležnim regulatornim i stru nim telima država lanica Evropskeunije i drugih država radi usaglašavanja prakse primene propisa iz oblastielektronskih komunikacija i podsticanja razvoja prekograni nih elektronskihkomunikacionih mreža i usluga;

5) estvuje u radu me unarodnih organizacija i institucija u oblasti elektronskihkomunikacija u svojstvu nacionalnog regulatornog tela u oblasti elektronskihkomunikacija;

6) obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom.

Poslove iz stava 1. ovog lana Agencija obavlja kao poverene poslove,nepristrasno i javno.

Organi Agencije

lan 9.

Organi Agencije su upravni odbor i direktor.

Upravni odbor Agencije

lan 10.

Upravni odbor Agencije ima pet lanova, od kojih je jedan predsednik i jedanzamenik predsednika.

Predsednika, zamenika predsednika i lanove upravnog odbora bira irazrešava Narodna skupština na predlog Vlade, na osnovu sprovedenog javnogkonkursa, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Mandat lanova upravnog odbora je pet godina.

Isto lice može biti birano za lana upravnog odbora najviše dva puta.

Delokrug upravnog odbora

lan 11.

Upravni odbor Agencije, u skladu sa zakonom:

1) donosi godišnji plan rada Agencije, uskla en sa strateškim aktima i akcionimplanovima iz oblasti elektronskih komunikacija, najkasnije do kraja teku e godine zanarednu godinu;

2) donosi druga akta propisana ovim zakonom;

3) obavlja druge poslove koji ovim zakonom ili statutom Agencije nisu stavljeni unadležnost direktora.

Na in rada upravnog odbora

lan 12.

Upravni odbor odlu uje ve inom glasova od ukupnog broja lanova, osim uslu ajevima kada je ovim zakonom ili statutom Agencije odre eno druga ije.

Upravni odbor dvotre inskom ve inom donosi statut Agencije.

Predsednik upravnog odbora rukovodi radom upravnog odbora i obavljadruge poslove utvr ene ovim zakonom i statutom Agencije.

Upravni odbor donosi poslovnik o svom radu.

Page 174: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

lanovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za rad u upravnom odboru,koja se odre uje u skladu sa statutom Agencije, uz saglasnost Vlade.

Uslovi za izbor lanova upravnog odbora

lan 13.

lanovi upravnog odbora se biraju iz reda uglednih stru njaka sa visokimakademskim obrazovanjem iz oblasti zna ajnih za rad Agencije, a naro ito iz oblastielektronskih komunikacija, ekonomije i prava, koji su ostvarili zna ajne i priznateradove ili praksu u oblasti elektronskih komunikacija i koji uživaju ugled u stru nojjavnosti.

Tri lana upravnog odbora moraju biti stru njaci iz oblasti elektronskihkomunikacija.

Postupak izbora lanova upravnog odbora

lan 14.

Ministarstvo raspisuje javni konkurs iz lana 10. stav 2. ovog zakona,najmanje 180 dana pre isteka mandata lanova upravnog odbora, odnosnoneposredno po prestanku mandata u smislu lana 15. stav 1. ta . 2-4) ovog zakona.

Oglas o javnom konkursu objavljuje se u „Službenom glasniku RepublikeSrbije”, na Internet stranici Vlade, Ministarstva i Agencije.

Oglas o javnom konkursu sadrži:

1) uslove koje kandidat mora da ispunjava za izbor iz lana 13. stav 1. ovogzakona;

2) dokaze koji se prilažu uz prijavu na javni konkurs;

3) rok za podnošenje prijave;

4) na in podnošenja prijave;

5) rok u kome se kandidat obaveštava o tome kada po inje izborni postupak;

6) podatke o izbornom postupku;

7) podatke o licu koje daje obaveštenja o javnom konkursu;

8) druge podatke zna ajne za postupak izbora.

Prijava na konkurs podnosi se Ministarstvu u roku od 30 dana od danaobjavljivanja konkursa u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Vlada u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 4. ovog lana, utvr ujepredlog kandidata za predsednika, zamenika predsednika i lanove upravnog odborakoji ispunjavaju kriterijume za izbor, poštuju i uslove iz lana 13. ovog zakona, idostavlja ga Narodnoj skupštini.

Narodna skupština prilikom odlu ivanja o izboru lanova upravnog odborapoštuje uslove iz lana 13. ovog zakona.

Ako Narodna skupština ne izabere sve lanove upravnog odbora, postupakse ponavlja za mesta koja su ostala upražnjena.

Page 175: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Prestanak mandata lana upravnog odbora

lan 15.

Mandat lana upravnog odbora može prestati:

1) istekom vremena na koje je izabran;

2) podnošenjem ostavke Narodnoj skupštini u pisanoj formi;

3) razrešenjem iz razloga predvi enih ovim zakonom;

4) smr u.

Razrešenje lana upravnog odbora pre isteka mandata

lan 16.

Narodna skupština može, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog Vlade,razrešiti lana upravnog odbora:

1) ako se utvrdi da je, pri utvr ivanju predloga za izbor u upravni odbor, kandidatizneo o sebi neistinite podatke ili propustio da iznese podatke o okolnostima bitnimza utvr ivanje predloga;

2) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata povredio pravila o sukobu interesai nespojivosti funkcija predvi ena zakonom kojim se ure uje spre avanje sukobainteresa pri vršenju javnih funkcija;

3) ako je zbog bolesti ili drugog razloga nesposoban za obavljanje dužnosti dužeod šest meseci neprekidno;

4) ako bez osnovanog razloga odbije ili propusti da obavlja dužnost lanaupravnog odbora najmanje tri meseca neprekidno, odnosno najmanje šest meseci saprekidima tokom godinu dana;

5) ako nesavesnim ili nepravilnim radom oteža ili onemogu i rad Agencije,prouzrokuje ve u štetu Agenciji, postupa protivno ovom zakonu i propisima donetimna osnovu njega ili tako zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze danastanu ili mogu nastati ve e smetnje u radu Agencije;

6) ako mu je oduzeta poslovna sposobnost;

7) ako je pravnosnažno osu en na kaznu zatvora u trajanju dužem od šestmeseci ili ako je osu en za krivi na dela protiv službene dužnosti, prevare, kra e,falsifikovanja isprave ili drugo sli no krivi no delo koje ga ini nedostojnim zaobavljanje funkcije.

Direktor Agencije

lan 17.

Direktor je odgovoran za zakonitost rada Agencije, zastupa i predstavljaAgenciju, rukovodi radom i poslovanjem Agencije, odlu uje o pravima, obavezama iodgovornostima zaposlenih u Agenciji, priprema i sprovodi odluke upravnog odbora,stara se o obezbe ivanju javnosti rada Agencije i vrši druge poslove odre enezakonom i statutom Agencije.

Direktora bira i razrešava upravni odbor, na osnovu sprovedenog javnogkonkursa, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Direktor se bira na mandat od pet godina i može biti ponovo izabran.

Page 176: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Direktor je za vreme trajanja mandata u stalnom radnom odnosu u Agenciji.

Direktor za svoj rad odgovara upravnom odboru, kome podnosi godišnji iperiodi ne izveštaje o radu.

Direktor donosi akt kojim se ure uje unutrašnja organizacija i sistematizacijaradnih mesta u Agenciji, uz saglasnost upravnog odbora.

Uslovi za izbor direktora

lan 18.

Za direktora se bira lice koje ispunjava uslove za izbor lanova upravnogodbora Agencije i koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u jednoj ili višeoblasti iz delokruga Agencije.

Postupak izbora direktora

lan 19.

Upravni odbor raspisuje javni konkurs iz lana 17. stav 2. ovog zakona iobjavljuje ga u „Službenom glasniku Republike Srbije” i bez odlaganja na Internetstranici Agencije.

Oglas o javnom konkursu sadrži:

1) uslove koje kandidat mora da ispunjava za izbor iz lana 18. ovog zakona;

2) dokaze koji se prilažu uz prijavu na javni konkurs;

3) rok za podnošenje prijave;

4) na in podnošenja prijave;

5) rok u kome se kandidat obaveštava o tome kada po inje izborni postupak;

6) podatke o izbornom postupku;

7) podatke o licu koje daje obaveštenja o javnom konkursu;

8) druge podatke zna ajne za postupak izbora.

Prijava na konkurs podnosi se Agenciji u roku od 30 dana od danaobjavljivanja konkursa u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Upravni odbor u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog lana,sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor.

Upravni odbor bira direktora sa spiska iz stava 4. ovog lana.

Rešenje o izboru direktora upravni odbor dostavlja svim kandidatima koji suse prijavili na javni konkurs.

Ako nijedan kandidat ne ispunjava uslove konkursa, postupak za izbordirektora se ponavlja.

Prestanak mandata direktora

lan 20.

Mandat direktora može prestati u slede im slu ajevima:

1) istekom vremena na koje je izabran;

2) otkazom ugovora o radu, u skladu sa zakonom kojim se ure uju radni odnosi;

Page 177: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

3) razrešenjem iz razloga predvi enih ovim zakonom;

4) smr u.

Razrešenje direktora pre isteka mandata

lan 21.

Upravni odbor može razrešiti direktora Agencije pre isteka mandata:

1) ako se utvrdi da je u prijavi za konkurs kandidat o sebi izneo neistinitepodatke ili propustio da iznese podatke o okolnostima bitnim za izbor;

2) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata povredio pravila o sukobu interesai nespojivosti funkcija predvi ena zakonom kojim se ure uje spre avanje sukobainteresa pri vršenju javnih funkcija;

3) ako je zbog bolesti ili drugog razloga nesposoban za obavljanje dužnosti dužeod šest meseci neprekidno;

4) ako ne podnese blagovremeno izveštaj o radu upravnom odboru, u skladu saovim zakonom;

5) ako raspolaže sredstvima Agencije suprotno donetom finansijskom planu;

6) ako nesavesnim ili nepravilnim radom oteža ili onemogu i rad Agencije,prouzrokuje ve u štetu Agenciji, postupa protivno ovom zakonu i propisima donetimna osnovu njega ili tako zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze danastanu ili mogu nastati ve e smetnje u radu Agencije;

7) ako mu je oduzeta poslovna sposobnost;

8) ako je pravnosnažno osu en na kaznu zatvora u trajanju dužem od šestmeseci ili ako je osu en za krivi na dela protiv službene dužnosti, prevare, kra e,falsifikovanja isprave ili drugo sli no krivi no delo koje ga ini nedostojnim zaobavljanje funkcije.

Odlu ivanje o pravima i obavezama operatora i korisnika

lan 22.

Agencija, u skladu sa zakonom, na zahtev zainteresovane strane ili poslužbenoj dužnosti, odlu uje rešenjem o pravima i obavezama operatora i korisnikaiz ovog zakona.

Rešenje iz stava 1. ovog lana donosi direktor Agencije.

Na postupak odlu ivanja o pravima i obavezama iz stava 1. ovog lanaprimenjuju se odredbe zakona kojim se ure uje opšti upravni postupak.

Rešenje iz stava 2. ovog lana je kona no i protiv njega se može pokrenutiupravni spor.

Tužba ne odlaže izvršenje rešenja iz stava 2. ovog lana.

Pravilnici, odluke i drugi opšti akti

lan 23.

Upravni odbor donosi pravilnike, odluke i druge akte kojima se na opšti na inure uju pitanja iz nadležnosti Agencije.

Page 178: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Agencija je dužna da pre objavljivanja opštih akata iz stava 1. ovog lanapribavi od Ministarstva mišljenje o njihovoj ustavnosti i zakonitosti, a Ministarstvo daAgenciji dostavi obrazloženi predlog kako da opšti akt usaglasi sa Ustavom,zakonom, drugim propisom ili opštim aktom Narodne skupštine i Vlade, u skladu sazakonom kojim se ure uje državna uprava.

Javnost rada Agencije

lan 24.

Rad Agencije je javan.

Pored obaveze objavljivanja donetih akata u skladu sa zakonom kojim seure uje državna uprava, Agencija je dužna da, u skladu sa propisima kojima seure uje zaštita podataka o li nosti, zaštita tajnih podataka i poštuju i poslovnu tajnu,na svojoj Internet stranici, bez naknade, u ini javno dostupnim donete akte, kao idruge potpune i ažurne podatke i informacije iz svog delokruga, a naro ito:

1) propise za primenu ovog zakona i druge opšte akte;

2) zapisnike sa sednica i odluke Upravnog odbora;

3) registre, evidencije i baze podataka;

4) uporedne preglede kvaliteta i cena javno ponu enih usluga i druge podatkeod interesa za zaštitu i unapre enje interesa potroša a, odnosno krajnjih korisnika;

5) stru na mišljenja, studije i analize naru ene za potrebe Agencije;

6) statisti ke podatke i druge pokazatelje razvoja tržišta elektronskihkomunikacija;

7) druge podatke i informacije u vezi sa radom Agencije, u skladu sa ovimzakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Finansijski plan Agencije

lan 25.

Finansiranje Agencije vrši se u skladu sa finansijskim planom.

Finansijskim planom utvr uju se ukupni prihodi i rashodi Agencije, uklju uju iizdvajanja za sredstva rezervi, kao i elementi za odre ivanje troškova zarada.

Ukupni rashodi Agencije obuhva eni finansijskim planom ne mogu biti ve i odtroškova potrebnih za uspešno ostvarivanje nadležnosti Agencije, dok nepredvi eniizdaci ne mogu biti ve i od 2% planiranih rashoda.

Finansijski plan donosi upravni odbor Agencije, najkasnije do 15. novembrateku e godine za narednu godinu.

Na finansijski plan saglasnost daje Vlada.

Finansijski plan objavljuje se na Internet stranici Agencije.

Ako Vlada ne da saglasnost na finansijski plan Agencije iz stava 4. ovoglana pre po etka godine za koju se donosi, rashodi Agencije za svako naredno

tromese je, do davanja saglasnosti iz stava 5. ovog lana, ne e premašiti jednuetvrtinu iznosa ukupno koriš enih sredstava prema finansijskom planu iz prethodne

godine.

Page 179: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Sredstva za rad Agencije

lan 26.

Sredstva za rad Agencije obezbe uju se iz prihoda koje Agencija ostvari odnaknade za koriš enje numeracije, naknade za koriš enje radio-frekvencija, naknadeza obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, kao i prihoda koje Agencijaostvari pružanjem usluga iz svoje nadležnosti, koje se pla aju u skladu sa ovimzakonom.

Finansijski izveštaji i revizija

lan 27.

Upravni odbor donosi godišnji finansijski izveštaj Agencije.

Godišnji finansijski izveštaj Agencije podleže reviziji od strane nezavisnogovlaš enog revizora.

Godišnji finansijski izveštaj Agencije sa izveštajem ovlaš enog revizoradostavlja se Vladi.

Finansijski izveštaji objavljuju se u skladu sa zakonom kojim se ure uje oblastra unovodstva i revizije, kao i na Internet stranici Agencije.

Finansijsko poslovanje Agencije podleže kontroli od strane državnerevizorske institucije u skladu sa zakonom.

Sredstva koja predstavljaju razliku prihoda i rashoda utvr enih godišnjimfinansijskim izveštajem Agencije upla uju se na odgovaraju i ra un propisan zauplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije i koriste se preko Ministarstva zaunapre enje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva. Deorazlike sredstava, srazmeran prihodima ostvarenim od operatora elektronskihkomunikacionih mreža i usluga na teritoriji autonomne pokrajine, upla uje se nara un budžeta autonomne pokrajine i koriste se preko organa autonomne pokrajinenadležnog za poslove elektronskih komunikacija za unapre enje i razvoj oblastielektronskih komunikacija i informacionog društva na teritoriji autonomne pokrajine.

Godišnji i periodi ni izveštaji koje Agencija podnosi Narodnojskupštini

lan 28.

Upravni odbor Agencije podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o raduAgencije, koji naro ito sadrži:

1) podatke o stanju tržišta elektronskih komunikacija u Republici Srbiji;

2) podatke o ispunjavanju ciljeva i zadataka utvr enih godišnjim planom radaAgencije, a naro ito o ostvarivanju strategije razvoja elektronskih komunikacija;

3) doneti finansijski plan, finansijske izveštaje i izveštaje revizora;

4) druge podatke od zna aja za sprovo enje ovog zakona.

Godišnji izveštaj o radu Agencije za prethodnu kalendarsku godinu, podnosise najkasnije do kraja drugog tromese ja teku e godine.

Agencija je dužna da, na zahtev Narodne skupštine, podnese izveštaj o raduza period kra i od godinu dana, najkasnije 60 dana od dana prijema zahteva.

Izveštaje iz st. 1. i 3. ovog lana Agencija objavljuje na svojoj Internet stranici.

Page 180: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

IV. NAKNADE

lan 29.

Naknada se pla a, u skladu sa ovim zakonom, za:

1) koriš enje numeracije;

2) koriš enje radio-frekvencija;

3) obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija;

4) pružanje usluga iz nadležnosti Agencije.

Visinu naknada iz stava 1. ovog lana utvr uje upravni odbor Agencije.

Na akt iz stava 2. ovog lana saglasnost daje Vlada.

Akt iz stava 2. ovog lana objavljuje se na Internet stranici Agencije.

Naknada za koriš enje numeracije

lan 30.

Visina naknade za koriš enje numeracije utvr uje se u zavisnosti od vrsteusluge koja se pruža koriš enjem dodeljene numeracije, odnosno namene za koju sekoristi dodeljena numeracija i posebnih tehni kih uslova od zna aja za njenuupotrebu (interna numeracija, adresiranje u elektronskim komunikacionim mrežama,komercijalna eksploatacija dodeljenog broja i drugo), imaju i u vidu potrebu da seosigura uvo enje novih usluga, tržišna konkurencija i racionalno koriš enjenumeracije.

Naknadu za koriš enje numeracije pla a operator, imalac dozvole zakoriš enje numeracije, u iznosu koji se odre uje na godišnjem nivou, rešenjem kojedonosi Agencija i kojim se utvr uje na in pla anja te naknade.

Naknada za koriš enje radio-frekvencija

lan 31.

Visina naknade za koriš enje radio-frekvencija utvr uje se u zavisnosti odvrste usluge koja se pruža koriš enjem dodeljenih radio-frekvencija, odnosnonamene za koju se koriste dodeljene radio-frekvencije i, kada je primenljivo, brojastanovnika u zoni opsluživanja, odnosno servisnoj zoni, prema zvani nim podacimaorgana nadležnog za poslove statistike, imaju i u vidu potrebu da se osigurauvo enje novih usluga, tržišna konkurencija i racionalno koriš enje radio-frekvencijskog spektra.

Naknadu za koriš enje radio-frekvencija pla a operator, imalac pojedina nedozvole za koriš enje radio-frekvencija, u iznosu koji se odre uje na godišnjemnivou, rešenjem koje donosi Agencija i kojim se utvr uje na in pla anja te naknade.

Naknada za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija

lan 32.

Visina naknade za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija utvr uje seu visini do najviše 0,5% od ostvarenog prihoda operatora od obavljanja delatnostielektronskih komunikacija, a prema vrsti elektronske komunikacione mreže ili uslugei u skladu sa finansijskim planom Agencije.

Page 181: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Naknadu za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija pla a operator, uiznosu koji se odre uje na godišnjem nivou, rešenjem koje donosi Agencija i kojim seutvr uje na in pla anja te naknade.

Naknada za pružanje usluga iz nadležnosti Agencije

lan 33.

Visina naknade za pružanje usluga iz nadležnosti Agencije utvr uje se premavrsti usluge koju Agencija pruža u skladu sa ovim zakonom (izdavanje i produženjedozvola za koriš enje numeracije i pojedina nih dozvola za koriš enje radio-frekvencija, ocenjivanje usaglašenosti, tehni ki pregledi), imaju i u vidu troškoveAgencije za pružanje tih usluga.

V. JAVNE KONSULTACIJE

lan 34.

Ministarstvo, odnosno Agencija, sprovode javne konsultacije u postupkudonošenja akta iz svoje nadležnosti, radi pribavljanja mišljenja stru ne i šire javnostio uticaju predloženih mera na tržište elektronskih komunikacija.

Javne konsultacije iz stava 1. ovog lana ne sprovode se u postupkudonošenja akta privremenog karaktera, kojima se odre uju hitne mere zaštitekonkurencije i interesa korisnika.

Javne konsultacije sprovode se ako postoji potreba za trajnim regulisanjem ilidodatnim produženjem dejstva mera odre enih aktima iz stava 2. ovog lana.

lan 35.

Javne konsultacije ne traju kra e od 30 dana, kada su predmet konsultacijaakti koji se odnose na odre ivanje opštih uslova za obavljanje delatnosti elektronskihkomunikacija, odre ivanje i analizu tržišta podložnih prethodnoj regulaciji,proglašavanje operatora sa ZTS i odre ivanje njihovih obaveza, kao i pitanja u vezisa zajedni kim koriš enjem, me upovezivanjem i pristupom.

Javne konsultacije ne traju kra e od deset radnih dana u slu ajevima koji nisunavedeni u stavu 1. ovog lana.

lan 36.

Ministarstvo, odnosno Agencija, utvr uje program javne konsultacije, kojisadrži podatke o predmetu i trajanju konsultacije, kao i na inu za davanje mišljenja.

Program javne konsultacije objavljuje se na Internet stranici Ministarstva,odnosno Agencije, zajedno sa kontakt podacima osobe zadužene za davanjeinformacija o predmetu i toku javne konsultacije.

Mišljenja o predmetu javne konsultacije podnose se u pisanom obliku iobavezno sadrže ime, odnosno naziv i kontakt podataka podnosioca.

Svi poverljivi podaci koji se odnose na mišljenje dato u okviru javnekonsultacije, izdvajaju se u poseban dokument (aneks).

Mišljenja podneta u okviru javne konsultacije, objavljuju se u posebnomodeljku Internet stranice Ministarstva, odnosno Agencije, izuzev aneksa sapoverljivim podacima.

Page 182: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

VI. OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA POREŽIMU OPŠTEG OVLAŠ ENJA

Opšti uslovi za obavljanje delatnosti

lan 37.

Delatnost elektronskih komunikacija obavlja se po režimu opšteg ovlaš enja,odnosno u skladu sa opštim uslovima koji se mogu propisati za sve ili za odre enevrste elektronskih komunikacionih mreža i usluga, u skladu sa odredbama ovogzakona.

Opšti uslovi iz stava 1. ovog lana odnose se na uslove u pogledu:

1) obaveštavanja Agencije o otpo injanju, promeni i okon anju delatnostielektronskih komunikacija, kao i dostavljanja drugih podataka i informacija u skladusa odredbama ovog zakona;

2) pla anja naknada utvr enih u skladu sa ovim zakonom;

3) izgradnje ili postavljanja, koriš enja i održavanja, kao i zajedni kog koriš enjaelektronskih komunikacionih mreža i pripadaju ih sredstava, u skladu sa odredbamaovog zakona, posebnih zakona kojima se ure uju prostorno planiranje i izgradnja,propisa kojima se ure uje oblast zaštite životne sredine, kao i oblast zaštite kulturnihdobara;

4) kontrole izloženosti stanovništva elektromagnetskim poljima uzrokovanihradom elektronskih komunikacionih mreža, pripadaju ih sredstava i elektronskekomunikacione opreme, u skladu sa propisima kojima se ure uje zaštita životnesredine;

5) obezbe ivanja ispunjenosti propisanih tehni kih i drugih zahteva;

6) obaveza operatora u vezi sa me upovezivanjem, pristupom i obezbe ivanjeminteroperabilnosti mreža i usluga;

7) obezbe ivanja komunikacije izme u službi za hitne intervencije i nadležnihorgana i organizacija, kao i za obaveštavanje javnosti u slu aju prirodnih katastrofa ihavarija;

8) eš a u finansiranju univerzalnog servisa, u visini koju odre uje Agencija uskladu sa ovim zakonom;

9) obezbe ivanja dostupnosti numeracije krajnjim korisnicima u skladu saodredbama ovog zakona;

10) pružanja usluga koriš enjem radio-frekvencija po režimu opšteg ovlaš enja;

11) obaveze prenosa medijskih sadržaja od opšteg interesa, u skladu saodredbama ovog zakona;

12) zaštite prava potroša a u oblasti elektronskih komunikacija u skladu saodredbama ovog zakona, kao i uslove u pogledu obezbe ivanja pristupa nostiuslugama univerzalnog servisa za osobe sa invaliditetom;

13) obezbe ivanja dostupnosti jasnih i potpunih informacija o cenama, uslovimapristupa i koriš enja (uklju uju i ograni enja) i kvalitetu javnih komunikacionih mrežai usluga;

14) zaštite podataka o li nosti i privatnosti u oblasti elektronskih komunikacija, uskladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se ure uje zaštita podataka oli nosti;

Page 183: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

15) primene mera za spre avanje i suzbijanje zloupotreba i prevara u vezi sakoriš enjem elektronskih komunikacionih mreža i usluga;

16) primene mera za o uvanje bezbednosti i integriteta javnih komunikacionihmreža i spre avanje elektromagnetskih smetnji izme u elektronskih komunikacionihmreža i usluga;

17) omogu avanja vršenja zakonitog presretanja elektronskih komunikacija ipristupa zadržanim podacima.

Agencija bliže propisuje uslove iz stava 2. ovog lana i odre uje uslove kojivaže za obavljanje svih ili pojedinih delatnosti elektronskih komunikacija po režimuopšteg ovlaš enja, u zavisnosti od elektronske komunikacione mreže ili usluge nakoju se odnose, vode i ra una o tome da budu opravdani, dovoljno odre eni,srazmerni i nediskriminatorni.

Obaveštenje o obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija

lan 38.

Operator je dužan da najmanje 15 dana pre otpo injanja, promene iliokon anja delatnosti elektronskih komunikacija, obavesti Agenciju o tome u pisanomobliku.

Obaveštenje iz stava 1. ovog lana sadrži:

1) ime, odnosno naziv operatora, mati ni broj i PIB, adresu, odnosno sedište,kao i kontakt podatke odgovornih lica;

2) kratak opis elektronskih komunikacionih mreža i usluga na koje seobaveštenje odnosi;

3) predvi eni datum po etka, promene ili okon anja delatnosti.

Obaveštenje iz stava 1. ovog lana podnosi se na obrascu iji oblik propisujeAgencija.

Agencija vodi ažurnu evidenciju operatora javnih komunikacionih mreža iusluga (u daljem tekstu: evidencija operatora) i ini je dostupnom na svojoj Internetstranici.

Agencija izdaje potvrdu o upisu podataka u evidenciju operatora u roku odsedam dana od prijema obaveštenja iz stava 1. ovog lana, kao i na zahtevoperatora.

Upis u evidenciju operatora nije uslov za otpo injanje delatnosti i ostvarivanjeprava i obaveza operatora po režimu opšteg ovlaš enja iz ovog zakona.

Agencija briše operatora iz evidencije operatora:

1) kada operator u pisanom obliku obavesti Agenciju o prestanku obavljanjadelatnosti, danom prestanka obavljanja delatnosti koji je nazna en u obaveštenju;

2) ako operator ne obavlja delatnost elektronskih komunikacija duže od šestmeseci neprekidno;

3) ako se operatoru pravnosnažnom sudskom presudom zabrani obavljanjedelatnosti elektronskih komunikacija.

Page 184: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Osnovna prava operatora po režimu opšteg ovlaš enja

lan 39.

Operator, u skladu sa ovim zakonom, ima pravo da:

1) obavlja delatnost elektronskih komunikacija;

2) traži pravo prolaza preko tu e nepokretnosti ili pravo koriš enja tu enepokretnosti (službenosti);

3) pregovara i dogovara se o me upovezivanju i pristupu sa drugim doma im iinostranim operatorima;

4) bude odre en za pružaoca svih ili pojedinih usluga univerzalnog servisa, naceloj ili delu teritorije Republike Srbije.

Obavljanje delatnosti preko povezanog pravnog lica ili ogranka

lan 40.

Lice koje, pored obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija, obavlja ineku drugu privrednu delatnost, dužno je da delatnost elektronskih komunikacijaobavlja preko povezanog pravnog lica ili preko ogranka obrazovanog u skladu sazakonom kojim se ure uje pravni položaj privrednih društava.

Dostavljanje podataka i zaštita tajnosti

lan 41.

Operator je dužan da, na zahtev Agencije, dostavi sve potrebne podatke iinformacije koji su neophodni radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije, anaro ito podatke i informacije od zna aja za:

1) proveru postupanja operatora u skladu sa propisanim opštim uslovima zaobavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, posebnim obavezama odre enimoperatorima sa ZTS, uslovima propisanim dozvolama za koriš enje numeracije,pojedina nim dozvolama za koriš enje radio-frekvencija, kao i drugim obavezamautvr enim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

2) postupanje po zahtevima za zajedni ko koriš enje, me upovezivanje ipristup, kao i vo enje baze podataka o kapacitetima koji mogu biti predmet zahtevaza zajedni ko koriš enje ili pristup;

3) analiziranje tržišta u skladu sa odredbama ovog zakona;

4) procenjivanje uticaja razvoja novih mreža i usluga na o uvanje konkurencije uoblasti elektronskih komunikacija;

5) obezbe ivanje efikasnog upravljanja i racionalnog koriš enja numeracije iradio-frekvencijskog spektra, kao i vo enje baza podataka o koriš enju numeracije iradio-frekvencijskog spektra;

6) objavljivanje uporednih pregleda i vo enje baze podataka o cenama,uslovima za pristup i koriš enje (uklju uju i ograni enja) i kvalitetu javnihkomunikacionih mreža i usluga;

7) posredovanje u rešavanju sporova izme u pretplatnika i operatora;

8) obezbe ivanje zaštite podataka o li nosti i privatnosti korisnika, kao iprocenjivanje bezbednosti i integriteta elektronskih komunikacionih mreža i usluga,uklju uju i politike bezbednosti, obezbe ivanja kontinuiteta rada i zaštite podataka;

Page 185: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

9) prikupljanje i objavljivanje statisti kih podataka.

Zahtev Agencije iz stava 1. ovog lana sadrži pravni osnov, predmet i ciljzahteva, nivo detaljnosti zatraženih podataka i rok primeren za postupanje pozahtevu.

Rok iz stava 2. ovog lana ne može biti kra i od 15 dana od dana prijemazahteva od strane operatora, osim ako druga ije nije propisano ovim zakonom.

lanovi upravnog odbora, direktor Agencije, zaposleni u Agenciji, kao i drugapravna i fizi ka lica koje Agencija angažuje za obavljanje odre enih poslova, dužnisu da uvaju tajnost prikupljenih podataka i informacija, koji su ozna eni odre enimstepenom tajnosti u skladu sa zakonom kojim se ure uje tajnost podataka, odnosnokoji su ozna eni kao poslovna tajna aktom vlasnika podatka ili ugovorom, u skladu sazakonom.

Lica iz stava 4. ovog lana dužna su da uvaju tajnost prikupljenih podataka iinformacija, bez obzira na na in na koji su ih saznali, za vreme i nakon prestankaobavljanja funkcije, radnog ili ugovornog odnosa, do isteka roka na koji su prikupljenipodaci i informacije ozna eni odre enim stepenom tajnosti ili dok se odlukomvlasnika podatka ne oslobode obaveze uvanja tajnosti.

Podaci i informacije koji su javno dostupni, koji se objavljuju na osnovu ovogzakona, drugog propisa ili odluke vlasnika podatka, odnosno koje javnost ima pravoda zna u skladu sa zakonom kojim se ure uje slobodan pristup informacijama odjavnog zna aja, ne smatraju se tajnim podacima, odnosno poslovnim tajnama usmislu ovog lana.

VII. ELEKTRONSKE KOMUNIKACIONE MREŽE, PRIPADAJU ASREDSTVA, ELEKTRONSKA KOMUNIKACIONA OPREMA I

TERMINALNA OPREMA

Projektovanje, izgradnja ili postavljanje, koriš enje i održavanjeelektronske komunikacione mreže i pripadaju ih sredstava

lan 42.

Elektronske komunikacione mreže i pripadaju a sredstva se projektuju, gradeili postavljaju, koriste i održavaju:

1) u skladu sa propisanim tehni kim i drugim zahtevima;

2) u skladu sa zakonom kojim se ure uje prostorno planiranje i izgradnja,propisima kojima se ure uje oblast zaštite životne sredine, kao i oblast zaštitekulturnih dobara;

3) tako da se ne izazivaju smetnje u radu drugih elektronskih komunikacionihmreža, pripadaju ih sredstava i elektronske komunikacione opreme.

lan 43.

Prilikom izgradnje poslovnih i stambenih objekata, investitori su dužni daizgrade prate u infrastrukturu potrebnu za postavljanje elektronskih komunikacionihmreža, pripadaju ih sredstava i elektronske komunikacione opreme do prostorijakorisnika, u skladu sa propisanim tehni kim i drugim zahtevima.

Ministarstvo, na predlog Agencije, uz prethodno pribavljeno mišljenjeministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i zaštite životne sredine,bliže propisuje tehni ke i druge zahteve iz stava 1. ovog lana.

Page 186: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Tehni ki propisi

lan 44.

Ministarstvo, na predlog Agencije, donosi tehni ki propis kojim propisujezahteve za pojedine vrste elektronskih komunikacionih mreža, pripadaju ihsredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme.

Ako je propisom iz stava 1. ovog lana utvr eno da ocenjivanje usaglašenostisprovodi telo za ocenjivanje usaglašenosti, Ministarstvo imenuje to telo u skladu sazakonom kojim se ure uju tehni ki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti.

Agencija može biti imenovana kao telo za ocenjivanje usaglašenosti, u skladusa zakonom.

Radovi u blizini elektronske komunikacione mreže i pripadaju ihsredstava

lan 45.

U blizini odre enih vrsta elektronskih komunikacionih mreža i pripadaju ihsredstava utvr uje se zaštitni pojas u kome nije dozvoljena izgradnja i postavljanjeobjekata, kao ni izvo enje radova koji mogu da ugroze funkcionisanje elektronskihkomunikacija.

Ministarstvo, na predlog Agencije, uz prethodno pribavljeno mišljenjeministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i zaštite životne sredine,bliže propisuje zahteve za utvr ivanje zaštitnog pojasa, u zavisnosti od vrsteelektronske komunikacione mreže i pripadaju ih sredstava na koje se zaštitni pojasodnosi, kao i na in izvo enja radova u blizini elektronskih komunikacionih mreža ipripadaju ih sredstava, naro ito u pogledu njihove zaštite od ošte enja ili smetnji.

Radio koridori i zaštitna zona

lan 46.

Planskim dokumentom utvr uju se slobodni pravci za ulaz i izlaz radio-relejnih veza (radio koridori).

Duž trase radio koridora, na pravcima prostiranja usmerenih radio signalaizme u radio stanica, utvr uje se zaštitna zona u kojoj nije dozvoljena izgradnja ilipostavljanje drugih radio stanica, antenskih sistema ili drugih objekata koji moguometati prostiranje radio signala ili uzrokovati štetne smetnje.

Ako je izmenom planskog dokumenta ugroženo funkcionisanje elektronskihkomunikacija u radio koridoru, tim izmenama utvr uje se novi radio koridor koji eomogu iti nesmetano odvijanje elektronskih komunikacija.

Ministarstvo, na predlog Agencije, uz prethodno pribavljeno mišljenjeministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i zaštite životne sredine,bliže propisuje zahteve koji se odnose na utvr ivanje radio-koridora, dimenzijazaštitne zone i izgradnju objekata u okviru te zone.

Elektromagnetska kompatibilnost

lan 47.

Elektronska komunikaciona mreža, pripadaju a sredstva, elektronskakomunikaciona oprema i terminalna oprema ne smeju prouzrokovati nedozvoljene

Page 187: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

elektromagnetske smetnje, koje mogu štetno uticati na rad drugih elektronskih iostalih ure aja i postrojenja u njihovoj blizini.

Elektronska komunikaciona mreža, pripadaju a sredstva, elektronskakomunikaciona oprema i terminalna oprema moraju imati odgovaraju u imunost naelektromagnetske smetnje, kako bi u njihovom prisustvu i dalje funkcionisali beznedozvoljenih degradacija svojih karakteristika.

Ministarstvo, na predlog Agencije, bliže propisuje zahteve za obezbe ivanjeelektromagnetske kompatibilnosti iz ovog lana.

Merenje nivoa elektromagnetskog polja

lan 48.

Agencija meri nivo elektromagnetskog polja za elektronske komunikacionemreže, pripadaju a sredstva, elektronsku komunikacionu opremu i terminalnuopremu, u skladu sa grani nim vrednostima utvr enim posebnim propisima.

Agencija je dužna da prekora enja utvr ena prilikom merenja iz stava 1. ovoglana prijavi nadležnoj inspekciji.

VIII. PRAVO SLUŽBENOSTI I ZAJEDNI KOG KORIŠ ENJA

Javni interes za eksproprijaciju

lan 49.

Radi izgradnje i postavljanja elektronskih komunikacionih mreža i pripadaju ihsredstava može se utvrditi javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti, u skladu sazakonom kojim se ure uje eksproprijacija.

Pravo službenosti

lan 50.

Operator ima pravo da zahteva pravo prolaza preko tu e nepokretnosti ilipravo koriš enja tu e nepokretnosti (službenosti), kada je to neophodno radiizgradnje ili postavljanja elektronskih komunikacionih mreža i pripadaju ih sredstava.

Operator i vlasnik, imalac prava raspolaganja odnosno koriš enjanepokretnosti, zaklju uju ugovor kojim se bliže ure uje na in vršenja službenosti,kao i postojanje i visina naknade za zasnivanje prava službenosti.

Ako lica iz stava 2. ovog lana ne postignu sporazum o pravu službenosti,ustanovljavanje prava službenosti reguliše se u skladu sa zakonom.

Kada se službenost zasniva na nepokretnosti u javnoj svojini, ako zakonomkojim se ure uje javna svojina nije druga ije ure eno, organ javne vlasti koji odlu ujeo zaklju ivanju ugovora iz stava 2. ovog lana, dužan je da uslove za sticanje pravaslužbenosti odredi na nediskriminatoran na in i javno objavi, kao i da odluku ozaklju enju ugovora donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od danapodnošenja zahteva za zaklju enje ugovora.

Zajedni ko koriš enje

lan 51.

Operator ima pravo da zahteva zajedni ko koriš enje (uklju uju i i fizi kukolokaciju) elemenata mreže i pripadaju ih sredstava drugog operatora ili tre eg lica,

Page 188: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

kao i nepokretnosti za ije koriš enje je drugi operator ili tre e lice zasnovalo pravoslužbenosti ili nepokretnosti koja je pribavljena u postupku eksproprijacije, kada je toneophodno radi konkurentnog, ekonomi nog i efikasnog obavljanja delatnostielektronskih komunikacija ili kada novu elektronsku komunikacionu mrežu ipripadaju a sredstva nije mogu e izgraditi ili postaviti bez štetnih posledica poživotnu sredinu, javnu bezbednost, realizaciju prostornih planova ili o uvanjekulturnih dobara.

Operator zaklju uje ugovor sa drugim operatorom ili tre im licem, imaocemprava raspolaganja, odnosno koriš enja elemenata mreže, pripadaju ih sredstava idrugih nepokretnosti, kojim se bliže ure uju me usobna prava i obaveze u pogleduzajedni kog koriš enja, uklju uju i i raspodelu troškova, uzimaju i u obzir prethodnaulaganja, podsticanje daljih ulaganja i mogu nost povra aja ulaganja po razumnojstopi s obzirom na povezane rizike.

Ako ugovor iz stava 2. ovog lana ne bude zaklju en u roku od 60 dana oddana podnošenja zahteva za zaklju enje ugovora, Agencija je ovlaš ena da, kada suispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana, na zahtev zainteresovane strane ili poslužbenoj dužnosti, donese rešenje kojim se utvr uje zajedni ko koriš enje,uklju uju i i raspodelu troškova, uzimaju i u obzir prethodna ulaganja, podsticanjedaljih ulaganja i mogu nost povra aja ulaganja po razumnoj stopi s obzirom napovezane rizike.

Baza podataka o kapacitetima koji mogu biti predmetzajedni kog koriš enja i pristupa

lan 52.

Agencija vodi ažurnu bazu podataka o vrsti, raspoloživosti i geografskojlokaciji kapaciteta koji mogu biti predmet zahteva za zajedni ko koriš enje ili pristup.

Agencija objavljuje i ažurira podatke iz stava 1. ovog lana na svojoj Internetstranici sa mogu noš u sveobuhvatnog pretraživanja.

IX. ME UPOVEZIVANJE I PRISTUP

lan 53.

Operator ima pravo da, u skladu sa odredbama ovog zakona, ostvarime upovezivanje sa drugim operatorom, kao i pristup elementima mreže ipripadaju im sredstvima drugog operatora, radi pružanja elektronskihkomunikacionih usluga krajnjim korisnicima.

Operator koji primi zahtev za me upovezivanje, odnosno pristup, dužan je dastupi u pregovore o uslovima me upovezivanja, odnosno pristupa, sa operatoromkoji je podneo zahtev.

Operator sa ZTS dužan je da ponudi drugim operatorima me upovezivanje ipristup u skladu sa odredbama ovog zakona i rešenjem Agencije kojim je odre en zaoperatora sa ZTS.

Tehni ki i komercijalni uslovi me upovezivanja, odnosno pristupa, nanacionalnom i me unarodnom nivou, ure uju se ugovorom izme u operatora.

Operator je dužan da uva poverljivost informacija pribavljenih pre, tokom ilinakon pregovora ili zaklju enja ugovora o me upovezivanju, odnosno pristupu, kao ida ih koristi samo za svrhe radi kojih su date.

Ako operatori elektronskih komunikacija ne postignu dogovor u vezi same upovezivanjem, odnosno pristupom, u roku od 60 dana od dana po etka

Page 189: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

pregovora, i kada je to neophodno radi zaštite interesa krajnjih korisnika iliobezbe ivanja interoperabilnosti elektronskih komunikacionih mreža i usluga,Agencija, na zahtev zainteresovane strane ili po službenoj dužnosti, donosi rešenjekojim se utvr uje me upovezivanje, odnosno pristup, uklju uju i tehni ke ikomercijalne uslove.

Posebni slu ajevi me upovezivanja elektronskih komunikacionihmreža za posebne namene i javnih komunikacionih mreža

lan 54.

Agencija, na zahtev organa odbrane, bezbednosti i službi za hitneintervencije, može rešenjem obavezati operatora da, u okvirima postoje ih tehni kihmogu nosti, prioritetno obezbedi me upovezivanje sa elektronskomkomunikacionom mrežom za posebne namene na period ne duži od 14 dana, uslu aju kada na odre enom podru ju ne postoje odgovaraju i kapaciteti elektronskekomunikacione mreže za posebne namene, odnosno kada ih zbog razloga hitnosti ilinepredvidivosti nije bilo mogu e blagovremeno predvideti i realizovati, ame upovezivanje je neophodno radi vršenja zakonom propisanih poslova organaodbrane, bezbednosti i službi za hitne intervencije (npr. radi obezbe ivanja posetastranih državnika, sportskih manifestacija i javnih skupova, delovanja u slu ajevimave ih saobra ajnih nezgoda, požara i havarija, hitnih intervencija u slu ajuteroristi kih napada, vojnih vežbi i sli no).

Rešenjem iz stava 1. ovog lana utvr uju se tehni ki uslovi i naknade zame upovezivanje.

X. UNIVERZALNI SERVIS

Usluge univerzalnog servisa

lan 55.

Osnovne usluge univerzalnog servisa su:

1) pristup javnoj komunikacionoj mreži i javno dostupnim telefonskim uslugamana fiksnoj lokaciji, uklju uju i uslugu prenosa podataka koja obezbe uje funkcionalanpristup Internetu;

2) pristup uslugama obaveštenja i javnim telefonskim imenicima;

3) koriš enje javnih telefonskih govornica;

4) besplatno upu ivanje poziva službama za hitne intervencije;

5) posebne mere koje osobama sa invaliditetom i socijalno ugroženimkorisnicima osiguravaju jednake mogu nosti za pristup javno dostupnim telefonskimuslugama, uklju uju i upu ivanje poziva službama za hitne intervencije, uslugamaobaveštenja i javnim telefonskim imenicima.

Usluge univerzalnog servisa pružaju se na tehnološki neutralnoj osnovi, sapropisanim kvalitetom i po pristupa nim cenama, a osobama sa invaliditetom isocijalno ugroženim korisnicima po povoljnijim cenama.

Ministarstvo, na predlog Agencije, uz koji Agencija dostavlja analizu pružanjausluga univerzalnog servisa u Republici Srbiji, uklju uju i kvalitet i cene pružanja tihusluga, bliže propisuje obim, geografsku pokrivenost i kvalitet pružanja uslugauniverzalnog servisa, kao i zahteve u pogledu obezbe ivanja jednakih mogu nosti zakoriš enje usluga osobama sa invaliditetom, uzimaju i u obzir stepen razvijenosti

Page 190: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

javnih komunikacionih mreža i raspoloživost javno dostupnih elektronskihkomunikacionih usluga u Republici Srbiji.

Odre ivanje pružalaca usluga univerzalnog servisa

lan 56.

Agencija odre uje jednog ili više operatora sa obavezom pružanja pojedinih ilisvih usluga univerzalnog servisa, na delu ili celoj teritoriji Republike Srbije, vode ira una da se obezbedi pokrivanje cele teritorije Republike Srbije uslugamauniverzalnog servisa.

Operatori iz stava 1. ovog lana odre uju se na objektivan, javan inediskriminatoran na in, tako da se obezbedi efikasnost i ekonomi nost u pružanjuusluga univerzalnog servisa, odnosno tako da obim utvr enih obaveza ne predstavljaprekomerno optere enje za operatore.

Operatori iz stava 1. ovog lana dužni su da u ine javno dostupnim ažurnepodatke o svojim ponudama usluga univerzalnog servisa, uklju uju i naro itopodatke o geografskoj dostupnosti, cenama, uslovima pristupa i koriš enja(uklju uju i ograni enja) i kvalitetu.

Agencija bliže ure uje nivo detaljnosti i na in objavljivanja podataka iz stava3. ovog lana.

Agencija je ovlaš ena da operatoru iz stava 1. ovog lana naložiprilago avanje ponu enih cena ili uslova koriš enja usluga univerzalnog servisa, nana in koji je javan i nediskriminatoran, ako proceni da je to u interesu obezbe ivanjajednakih mogu nosti za koriš enje usluga osobama sa invaliditetom, odnosnoobezbe ivanja pristupa nosti za socijalno ugrožene korisnike.

Agencija proverava postupanje operatora iz stava 1. ovog lana u vezi saodre enim obavezama i analizira pružanje usluga univerzalnog servisa u RepubliciSrbiji, uklju uju i kvalitet i cene pružanja tih usluga, najmanje jednom tokom periodaod tri godine po ev od dana donošenja akta iz stava 1. ovog lana, te shodnoutvr enom stanju odlu uje u vezi sa obavezama operatora iz stava 1. ovog lana,kao i predlaganjem izmena akta iz lana 55. stav 3. ovog zakona.

Analiza iz stava 6. ovog lana objavljuje se na Internet stranici Agencije.

Utvr ivanje prekomernih troškova pružanja usluga univerzalnogservisa

lan 57.

Operatori koji su odre eni za pružaoce usluga univerzalnog servisa dužni suda Agenciji dostave izveštaj o pružanju usluga univerzalnog servisa, najkasnije dokraja prvog tromese ja teku e godine za prethodnu godinu.

Izveštaj iz stava 1. ovog lana može da sadrži zahtev za nadoknaduprekomernih troškova pružanja usluga univerzalnog servisa (u daljem tekstu:prekomerni troškovi), uz dokumentovanje troškova koji predstavljaju prekomernooptere enje.

Agencija bliže ure uje na in dokumentovanja prekomernih troškova i merilaza ostvarivanje prava na naknadu prekomernih troškova.

Agencija, u roku od tri meseca od dana prijema zahteva operatora iz stava 2.ovog lana i dokumentacije u skladu sa aktom iz stava 3. ovog lana, donosi rešenjekojim utvr uje iznos prekomernih troškova.

Page 191: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Na in obezbe ivanja sredstava za naknadu prekomernihtroškova

lan 58.

Sredstva za naknadu prekomernih troškova obezbe uju se iz sredstava kojaoperatori pla aju na ime finansiranja univerzalnog servisa, na poseban ra un koji sevodi kod Agencije.

Agencija rešenjem utvr uje visinu sredstava koja operatori pla aju na imefinansiranja univerzalnog servisa u prethodnom obra unskom periodu, na na inkojim se najmanje narušavaju odnosi na tržištu i srazmerno udelu operatora nanjemu, pri emu ukupan iznos uplata svih operatora mora da odgovara ukupnomiznosu prekomernih troškova utvr enih rešenjima iz lana 57. stav 4. ovog zakona.

XI. TRŽIŠTA PODLOŽNA PRETHODNOJ REGULACIJI I OBAVEZEOPERATORA SA ZNA AJNOM TRŽIŠNOM SNAGOM

Odre ivanje tržišta podložnih prethodnoj regulaciji

lan 59.

Prethodnoj regulaciji, u skladu sa odredbama ovog zakona, podleže tržište nakome postoje strukturne, regulatorne i druge trajnije prepreke koje onemogu avajuulazak novih konkurenata, na kome nije mogu e obezbediti razvoj delotvornekonkurencije bez prethodne regulacije i na kome se uo eni nedostaci ne moguotkloniti samo primenom propisa o zaštiti konkurencije (u daljem tekstu: relevantnotržište).

Agencija odre uje relevantna tržišta uz primenu odgovaraju ih preporukaEvropske unije o tržištima podložnim prethodnoj regulaciji.

Analiza relevantnih tržišta

lan 60.

Agencija najmanje jednom u tri godine vrši analizu relevantnih tržišta (udaljem tekstu: analiza tržišta), a po potrebi i dodatnih tržišta, uz primenuodgovaraju ih preporuka Evropske unije o analizi tržišta i utvr ivanju zna ajnetržišne snage.

U postupku analize tržišta Agencija sara uje sa organom nadležnim zazaštitu konkurencije.

Izveštaj o analizi tržišta Agencija objavljuje na svojoj Internet stranici.

Kriterijumi za odre ivanje operatora sa zna ajnom tržišnomsnagom

lan 61.

Operator ima zna ajnu tržišnu snagu na relevantnom tržištu, ako sam ilizajedno sa drugim operatorima ima dominantan položaj, odnosno položaj koji muomogu ava da se u zna ajnoj meri ponaša nezavisno od konkurenata, svojihpretplatnika i kona no potroša a.

Prilikom utvr ivanja pojedina ne zna ajne tržišne snage naro ito se uzimajuu obzir:

Page 192: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

1) veli ina operatora i njegovih konkurenata, posebno u pogledu broja korisnika iprihoda na relevantnom tržištu;

2) kontrola nad infrastrukturom iji se obim ne može lako replicirati;

3) tehnološka prednost operatora koja mu omogu ava nadmo an položaj natržištu;

4) nedostatak ili nizak nivo pregovara ke mo i kupaca;

5) lak ili povlaš en pristup tržištima kapitala, odnosno finansijskim resursima;

6) stepen diversifikacije proizvoda ili usluga (npr. povezani proizvodi ili usluge);

7) ekonomija obima;

8) ekonomija opsega;

9) stepen vertikalne integracije;

10) visoki stepen razvoja distributivne i prodajne mreže;

11) nedostatak potencijalne konkurencije;

12) postojanje prepreka za širenje.

Prilikom utvr ivanja zajedni ke tržišne snage naro ito se uzima u obzir:

1) zasi enost tržišta;

2) stagnacija ili umereni rast potražnje;

3) mala elasti nost potražnje;

4) homogenost proizvoda;

5) sli nost strukture troškova;

6) sli nost tržišnih udela;

7) nedostatak tehni kih inovacija, odnosno razvijenih tehnologija;

8) nepostojanje viška kapaciteta;

9) visoke prepreke za ulazak na tržište;

10) nedostatak pregovara ke mo i kupaca;

11) nepostojanje potencijalne konkurencije;

12) postojanje razli itih neformalnih i drugih veza izme u operatora;

13) mogu nost primene protivmera;

14) nepostojanje ili ograni enost prostora za cenovnu konkurenciju.

Prilikom utvr ivanja zna ajne tržišne snage operatora na odre enom tržištumože se utvrditi njegova zna ajna tržišna snaga i na usko povezanom tržištu, ako suveze izme u ovih tržišta takve da se snaga sa jednog tržišta može preneti na uskopovezano tržište na na in koji u vrš uje tržišnu snagu operatora.

Odre ivanje operatora sa zna ajnom tržišnom snagom

lan 62.

Kada Agencija, na osnovu prethodno sprovedene analize tržišta, utvrdinepostojanje delotvorne konkurencije na relevantnom tržištu (kao i na usko

Page 193: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

povezanom tržištu), rešenjem odre uje operatora koji, pojedina no ili zajedno sadrugim operatorima, na tom tržištu ima zna ajnu tržištu snagu.

Rešenjem iz stava 1. ovog lana Agencija odre uje operatoru sa ZTSnajmanje jednu obavezu iz lana 63. ovog zakona, vode i ra una o vrsti i prirodiutvr enih nedostataka na tržištu, prethodnim ulaganjima, podsticanju daljih ulaganja imogu nosti za povra aj ulaganja po razumnoj stopi s obzirom na povezane rizike.

U postupku donošenja rešenja iz stava 1. ovog lana Agencija poziva svezainteresovane strane da daju mišljenja od zna aja za odre ivanje obavezaoperatora sa ZTS i po potrebi traži mišljenje organa nadležnog za zaštitukonkurencije.

Agencija prati primenu obaveza odre enih operatoru sa ZTS i po službenojdužnosti preispituje doneto rešenje najmanje jednom tokom perioda od tri godine oddana donošenja, te shodno utvr enom stanju odlu uje u vezi sa obavezamaoperatora sa ZTS.

Rešenje iz stava 1. ovog lana prestaje da važi danom stupanja na snaguakta Agencije o odre ivanju relevantnih tržišta, ako tom odlukom nije odre eno daprethodnoj regulaciji podležu tržišta na kojima je operator prethodno proglašen zaoperatora sa ZTS.

Obaveze operatora sa zna ajnom tržišnom snagom

lan 63.

Rešenjem kojim se odre uje operator sa ZTS, odre uju se obaveze:

1) objavljivanja odre enih podataka;

2) nediskriminatornog postupanja;

3) ra unovodstvenog razdvajanja;

4) omogu avanja pristupa i koriš enja elemenata mreže i pripadaju ihsredstava;

5) kontrole cena i primene troškovnog ra unovodstva;

6) pružanja osnovnog skupa iznajmljenih linija;

7) obezbe ivanja mogu nosti za izbor i predizbor operatora;

8) pružanja maloprodajnih usluga pod odre enim uslovima.

Obaveza objavljivanja odre enih podataka

lan 64.

Obaveza objavljivanja odre enih podataka odnosi se posebno nara unovodstvene podatke, tehni ke specifikacije, karakteristike mreže, usloveponude i koriš enja (uklju uju i ograni enja), rokove važenja ponude i cene, u vezisa uslugama me upovezivanja i pristupa.

Operator sa ZTS kome je odre ena obaveza nediskriminatornog postupanja,dužan je da, na zahtev Agencije, u roku od 60 dana od dana prijema zahteva, sa ini iobjavi standardnu ponudu za me upovezivanje i pristup.

Operator sa ZTS na relevantnom veleprodajnom tržištu pristupa elementimamreže i povezanim sredstvima, dužan je da, na zahtev Agencije, u roku od 60 danaod dana prijema zahteva, sa ini i objavi standardnu ponudu za raš lanjeni pristuplokalnoj petlji.

Page 194: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Standardna ponuda iz st. 2. i 3. ovog lana sa injava se u skladu sapotrebama tržišta i sadrži opis, tehni ke i komercijalne uslove za me upovezivanje ipristup, odnosno raš lanjeni pristup lokalnoj petlji.

Standardna ponuda mora biti raš lanjena na pojedina ne komponente u merikoja omogu ava zainteresovanom operatoru izbor odre ene komponente ponude,bez obaveze da prihvati druge komponente ponude, koje mu nisu potrebne radipružanja usluge koja je predmet me upovezivanja, odnosno pristupa.

Agencija bliže propisuje minimalni sadržaj, nivo detaljnosti i na inobjavljivanja standardne ponude iz st. 2. i 3. ovog lana.

Ako operator ne postupi po zahtevu Agencije iz st. 2. ili 3. ovog lana ili akoAgencija utvrdi da standardna ponuda nije sa injena u skladu sa aktom iz stava 6.ovog lana, Agencija donosi i objavljuje standardnu ponudu za me upovezivanje ipristup, odnosno raš lanjeni pristup lokalnoj petlji.

Obaveza nediskriminatornog postupanja

lan 65.

Obaveza nediskriminatornog postupanja odnosi se na jednako postupanjeoperatora sa ZTS prilikom pružanja usluga me upovezivanja i pristupa u uporedivimokolnostima.

Operator sa ZTS je dužan da, u skladu sa obavezom iz stava 1. ovog lana,drugim operatorima pruža usluge pod jednakim uslovima i sa istim kvalitetom kao štoto ini za sopstvene potrebe, odnosno za potrebe povezanih lica ili partnera.

Obaveza ra unovodstvenog razdvajanja

lan 66.

Obaveza ra unovodstvenog razdvajanja odnosi se na odvojenora unovodstveno pra enje poslovnih aktivnosti operatora sa ZTS u vezi sapružanjem usluga me upovezivanja i pristupa.

Na in primene odvojenog ra unovodstva bliže se odre uje rešenjem oodre ivanju operatora sa ZTS.

Agencija je ovlaš ena da od operatora sa ZTS, kao i njegovih povezanih lica,zahteva da objave svoje veleprodajne i interne transferne cene, naro ito radiispunjavanja obaveze nediskriminatornog postupanja i spre avanja neopravdanogunakrsnog subvencionisanja.

Agencija je ovlaš ena da, naro ito radi provere ispunjavanja obavezaobjavljivanja odre enih podataka i nediskriminatornog postupanja, traži od operatorauvid u zaklju ene ugovore, ra unovodstvene podatke, uklju uju i podatke oprihodima ostvarenim na tržištu, kao i da te podatke objavi, ako bi se time doprinelorazvoju delotvorne konkurencije, vode i ra una da bitno ne ugrozi poslovanjeoperatora.

Obaveza omogu avanja pristupa i koriš enja elemenata mreže ipripadaju ih sredstava

lan 67.

Obaveza omogu avanja pristupa i koriš enja elemenata mreže i pripadaju ihsredstava odnosi se na udovoljavanje opravdanim zahtevima drugih operatora za

Page 195: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

pristup i koriš enje odre enih elemenata mreže i pripadaju ih sredstava operatora saZTS.

Obaveza iz stava 1. ovog lana odre uje se naro ito ako se utvrdi da biuskra ivanje pristupa, neopravdano uslovljavanje ili sli no ograni avanje od straneoperatora sa ZTS, spre ilo razvoj konkurencije na maloprodajnom nivou ili ugrozilointerese krajnjih korisnika.

Prilikom odre ivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, operatoru sa ZTS semože naložiti da:

1) omogu i drugom operatoru pristup odre enim elementima mreže ipripadaju im sredstvima, uklju uju i pristup pasivnim mrežnim elementima iraš lanjeni pristup lokalnoj petlji, naro ito radi omogu avanja izbora i predizboraoperatora i nu enja usluga koje se pružaju preko lokalne petlje;

2) pregovara u dobroj veri sa operatorom koji zahteva pristup;

3) ne ukida ve odobreni pristup elementima mreže i pripadaju oj infrastrukturi;

4) pruži odre ene usluge drugim operatorima pod veleprodajnim uslovima;

5) omogu i slobodan pristup tehni kim interfejsima ili drugim klju nimtehnologijama neophodnim za obezbe ivanje interoperabilnosti usluga ili virtuelnihmrežnih usluga;

6) omogu i kolokaciju, odnosno drugi oblik zajedni kog koriš enja pripadaju ihsredstava;

7) pruži usluge potrebne za obezbe ivanje interoperabilnih usluga zapovezivanje krajnjih korisnika, uklju uju i usluge inteligentnih mreža ili rominga umobilnim mrežama;

8) omogu i pristup sistemima operativne podrške ili sli nim softverskimsistemima, radi obezbe ivanja lojalne konkurencije u pružanju usluga elektronskihkomunikacija;

9) obezbedi me upovezivanje mreža i pripadaju ih sredstava;

10) obezbedi pristup povezanim uslugama, poput usluga baziranih na podacimao identitetu, lokaciji i dostupnosti korisnika.

Mere iz stava 3. ovog lana mogu se upotpuniti dodatnim zahtevima upogledu savesnosti i poštenja, pravi nosti i blagovremenosti.

Prilikom odre ivanja mera iz stava 3. ovog lana, posebno se vodi se ra unao srazmernosti obaveza, a naro ito se cene:

1) tehni ka i ekonomska održivost koriš enja ili instaliranja sredstava drugogoperatora, sa stanovišta razvijenosti tržišta i prirode me upovezivanja, odnosnopristupa, uklju uju i održivost drugih na ina za obezbe ivanje pristupa, poputkoriš enja provodnih cevi i kanala;

2) izvodljivost omogu avanja predloženog pristupa, u odnosu na raspoloživekapacitete;

3) po etna ulaganja vlasnika sredstava, imaju i u vidu ulaganja iz budžetskihsredstava i povezane rizike;

4) potreba da se dugoro no zaštiti konkurencija, a naro ito ekonomskidelotvorna konkurencija na nivou infrastrukture;

5) zaštita prava intelektualne svojine;

Page 196: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

6) obaveze koje proisti u iz odgovaraju ih me unarodnih sporazuma.

Prilikom odre ivanja obaveza iz ovog lana, Agencija može propisati tehni kei organizacione uslove koje moraju ispuniti operator sa ZTS i operatori koji od njegatraže pristup i koriš enje elemenata mreže i pripadaju ih sredstava, kada je toneophodno radi obezbe ivanja nesmetanog funkcionisanja mreže.

Obaveza kontrole cena i primene troškovnog ra unovodstva

lan 68.

Obaveza kontrole cena i primene troškovnog ra unovodstva odnosi se naprimenu propisanog mehanizma za naknadu troškova i kontrolu cena operatora saZTS, uklju uju i obavezu troškovne zasnovanosti cena i primene troškovnogra unovodstva, u vezi sa uslugama me upovezivanja i pristupa.

Obaveza iz stava 1. ovog lana odre uje se naro ito ako se utvrdi danepostojanje delotvorne konkurencije omogu ava operatoru sa ZTS da održavaneopravdano visoke cene ili niskim cenama istisne konkurente na štetu krajnjihkorisnika.

Prilikom odre ivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, operatoru sa ZTS možese naložiti:

1) primena odre enog mehanizma za naknadu troškova ili metodologije zautvr ivanje cena, na na in kojim se obezbe uje efikasnost, održiva konkurencija idobrobit potroša a, pri emu se u obzir mogu uzeti cene na uporedivim tržištima, kaoi maloprodajne cene operatora sa ZTS;

2) prilago avanje cena usluga;

3) obaveza primene troškovnog ra unovodstva u cilju kontrole cena.

Prilikom odre ivanja mera iz stava 3. ovog lana, posebno se vodi ra una oprethodnim ulaganjima operatora sa ZTS, podsticanju daljih ulaganja i mogu nostipovra aja ulaganja po razumnoj stopi s obzirom na povezane rizike.

Operator sa ZTS snosi teret dokazivanja da cene njegovih usluga proizlaze iztroškova, uklju uju i povra aj ulaganja po razumnoj stopi, i dužan je da na zahtevAgencije dostavi detaljno opravdanje svojih cena.

Prilikom utvr ivanja troškova delotvornog pružanja usluga, Agencija može daprimeni druga iju metodologiju troškovnog ra unovodstva od one koju primenjujeoperator sa ZTS.

Ako se operatoru sa ZTS odredi obaveza primene troškovnog ra unovodstvau cilju kontrole cena, Agencija utvr uje i objavljuje na in primene troškovnogra unovodstva, koji najmanje sadrži osnovne grupe troškova i pravila raspodele tihtroškova, te angažuje nezavisnog revizora radi godišnje provere uskla enostitroškovnog ra unovodstva operatora sa ZTS sa propisanim na inom primenetroškovnog ra unovodstva.

Izveštaj revizora iz stava 7. ovog lana objavljuje se na Internet straniciAgencije.

Obaveza pružanja osnovnog skupa iznajmljenih linija

lan 69.

Obaveza pružanja osnovnog skupa iznajmljenih linija odnosi se na dužnostoperatora sa ZTS na relevantnom tržištu iznajmljenih linija, da drugim operatorima

Page 197: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

obezbe uje zakup dela ili celog osnovnog skupa iznajmljenih linija, na delu ili celojteritoriji Republike Srbije.

Agencija bliže propisuje obim i sadržaj osnovnog skupa iznajmljenih linija izstava 1. ovog lana.

Prilikom odre ivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, operatoru sa ZTSpropisuje se na in pružanja osnovnog skupa iznajmljenih linija, tako da se naro itoobezbedi nediskriminatorno pružanje usluga, troškovna zasnovanost cena, kao iobjavljivanje podataka o tehni kim, cenovnim i drugim uslovima ponude i koriš enja.

Obaveza obezbe ivanja mogu nosti za izbor i predizboroperatora

lan 70.

Obaveza obezbe ivanja mogu nosti za izbor i predizbor operatora odnosi sena dužnost operatora sa ZTS na relevantnom tržištu pristupa javnoj telefonskoj mrežina fiksnoj lokaciji, da svojim pretplatnicima omogu i pristup uslugama bilo kogme upovezanog operatora javno dostupnih telefonskih usluga, i to na slede ena ine:

1) pružanjem usluge izbora operatora, upotrebom prefiksa za izbor operatoraprilikom svakog pojedina nog poziva;

2) pružanjem usluge predizbora operatora, sa mogu noš u zaobilaženja uslugepredizbora biranjem prefiksa za izbor operatora prilikom svakog pojedina nogpoziva.

Prilikom odre ivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, operatoru sa ZTS možese naložiti:

1) obaveza troškovne zasnovanosti cena usluga me upovezivanja i pristupa,koje su u funkciji pružanja usluge izbora i predizbora operatora;

2) prilago avanje visine direktnih troškova pretplatnika u vezi sa koriš enjemusluge izbora i predizbora operatora, tako da ne budu destimulativne za koriš enjeovih usluga.

Obaveza pružanja maloprodajnih usluga pod odre enimuslovima

lan 71.

Obaveza pružanja maloprodajnih usluga pod odre enim uslovima odnosi sena dužnost operatora sa ZTS na relevantnom maloprodajnom tržištu, da pružamaloprodajne usluge pod propisanim uslovima.

Obaveza iz stava 1. ovog lana odre uje se kada se oceni da odre ivanjedrugih obaveza iz lana 63. ovog zakona ne bi bilo delotvorno.

Prilikom odre ivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, imaju i u vidu prirodunedostatka na relevantnom tržištu, kao i potrebu da se zaštiti interes krajnjihkorisnika i podstakne delotvorna konkurencija, operatoru sa ZTS može se naložiti:

1) zabrana obra unavanja prekomernih cena, zabrana ometanja ulaska natržište ili ograni avanja konkurencije previsokim ili preniskim cenama, zabranadavanja neopravdane prednosti odre enim krajnjim korisnicima ili zabrananeosnovanog vezivanja odre enih usluga;

Page 198: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

2) ograni avanje visine maloprodajnih cena, odre ivanje mera kontroleindividualnih tarifa, kao i obaveza zasnivanja cena na troškovima pružanja usluga ilicenama na uporedivim tržištima.

Ako se operatoru sa ZTS odredi neka od obaveza kontrole maloprodajnihcena, Agencija utvr uje i obavezu primene troškovnog ra unovodstva u cilju kontrolecena, pri emu utvr uje i objavljuje na in primene troškovnog ra unovodstva, teangažuje nezavisnog revizora radi godišnje provere uskla enosti troškovnogra unovodstva operatora sa ZTS sa propisanim na inom primene troškovnogra unovodstva.

Izveštaj revizora iz stava 4. ovog lana objavljuje se na Internet straniciAgencije.

XII. NUMERACIJA

Upravljanje numeracijom i plan numeracije

lan 72.

Upravljanje i dodela adresa i brojeva, kao ograni enog dobra, vrši se na na inkojim se obezbe uje njihova racionalna, ravnomerna i delotvorna upotreba, u skladusa planom numeracije.

Planom numeracije utvr uje se namena adresa i brojeva, obezbe ujejednaka dostupnost numeracije za sve javno dostupne elektronske komunikacioneusluge, odnosno za sve operatore koji pružaju te usluge, obezbe uju uslovi zaprenosivost broja, izbor i predizbor operatora, uvo enje novih usluga elektronskihkomunikacija, kao i ispunjavanje obaveza koje proisti u iz odgovaraju ihme unarodnih sporazuma.

Agencija donosi plan numeracije i objavljuje ga na svojoj Internet stranici.

Dozvola za koriš enje numeracije

lan 73.

Pravo na koriš enje numeracije sti e se na osnovu dozvole za koriš enjenumeracije, koja se izdaje rešenjem.

Rešenje iz stava 1. ovog lana donosi Agencija, na zahtev operatora.

Zahtev iz stava 2. ovog lana sadrži podatke o:

1) identitetu podnosioca;

2) vrsti elektronske komunikacione mreže ili usluge za koju se zahteva dodelanumeracije;

3) numeraciji ija se dodela zahteva;

4) potrebi i svrsi koriš enja numeracije;

5) planiranom roku po etka koriš enja numeracije;

6) periodu na koji se zahteva dodela numeracije.

Zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se na obrascu iji oblik propisujeAgencija.

Odlu ivanje po zahtevima iz stava 2. ovog lana vrši se prema redosledupodnošenja, u roku od 20 dana od dana podnošenja zahteva, osim u slu aju kada jeodgovaraju im me unarodnim sporazumima predvi en druga iji rok.

Page 199: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Zahtev iz stava 2. ovog lana može biti odbijen ako nije u skladu sa planomnumeracije ili ako zatražena numeracija nije raspoloživa.

Sadržaj dozvole za koriš enje numeracije

lan 74.

Rešenje kojim se izdaje dozvola za koriš enje numeracije sadrži podatke o:

1) imaocu dozvole;

2) dodeljenoj numeraciji;

3) periodu na koji je dodeljena numeracija;

4) roku u kome imalac dozvole mora zapo eti koriš enje dodeljene numeracije;

5) nameni za koju je dato pravo na koriš enje numeracije;

6) na inu obezbe ivanja efikasnog i racionalnog koriš enja numeracije,uklju uju i na in vo enja evidencije o upotrebljenoj numeraciji i obaveštavanjuAgencije o stepenu iskoriš enosti;

7) obavezama u vezi sa koriš enjem dodeljene numeracije, koje proisti u izodgovaraju ih me unarodnih sporazuma.

Rešenje iz stava 1. ovog lana može sadržati i druge podatke, ako su tipodaci u vezi sa propisanim uslovima za izdavanje dozvole za koriš enje numeracijeili proisti u iz odgovaraju ih me unarodnih sporazuma.

Imalac dozvole za koriš enje numeracije dužan je da obavesti Agenciju opromeni podataka iz stava 1. ta ka 1) ovog lana u roku od 30 dana od nastankapromene.

Trajanje i produženje važenja dozvole za koriš enje numeracije

lan 75.

Dozvola za koriš enje numeracije izdaje se na period koji ne može biti dužiod deset godina.

Dozvola za koriš enje numeracije može se produžiti pod uslovima koji važeza izdavanje nove dozvole i na period koji ne može biti duži od perioda na koji semože izdavati nova dozvola.

Imalac dozvole za koriš enje numeracije podnosi Agenciji zahtev zaproduženje trajanja dozvole u roku koji nije kra i od 30 dana, niti duži od 90 dana,pre isteka važnosti dozvole.

Prenos prava na koriš enje numeracije

lan 76.

Imalac dozvole za koriš enje numeracije može dodeljenu numeraciju ustupitina koriš enje tre em licu, koje ustupljenu numeraciju namerava da koristi ukomercijalne svrhe, a ne za sopstvene potrebe, samo na osnovu ugovora sa injenogu pisanoj formi, na koji je prethodno Agencija dala saglasnost.

Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na numeraciju koju operatoriustupaju na koriš enje svojim pretplatnicima, kao i na pretplatni ke brojeve prenetekod drugih operatora u skladu sa odredbama ovog zakona o prenosivosti broja.

Page 200: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

U slu aju statusne promene imaoca dozvole za koriš enje numeracije, kojanastane u skladu za zakonom kojim se ure uje pravni položaj privrednih društava,prenos prava na koriš enje dodeljene numeracije može se obaviti samo na osnovuakta sa injenog u pisanoj formi, na koji je prethodno Agencija dala saglasnost.

Podatke o datim saglasnostima iz st. 1. i 3. ovog lana Agencija objavljuje nasvojoj Internet stranici.

Oduzimanje dodeljene numeracije

lan 77.

Agencija rešenjem odlu uje o oduzimanju dodeljene numeracije ako utvrdida:

1) je dozvola za koriš enje numeracije izdata na osnovu neta nih podataka,odnosno neispravne dokumentacije od zna aja za odlu ivanje;

2) se dodeljena numeracija ne koristi u skladu sa planom numeracije ili izdatomdozvolom za koriš enje numeracije;

3) imalac dozvole za koriš enje numeracije, ni nakon prijema opomene, nije uodre enom roku uplatio naknadu za koriš enje numeracije;

4) je imaocu dozvole za koriš enje numeracije zabranjeno obavljanje delatnostielektronskih komunikacija u skladu sa ovim zakonom ili pravnosnažnom sudskompresudom;

5) se imalac dozvole za koriš enje numeracije u pisanom obliku odrekao pravana koriš enje dodeljene numeracije;

6) je imalac dozvole za koriš enje numeracije prestao da postoji, bez pravnogsledbenika;

7) imalac dozvole za koriš enje numeracije nije otklonio nepravilnosti utvr ene upostupku inspekcije;

8) je oduzimanje dodeljene numeracije neophodno radi uskla ivanja saizmenama plana numeracije, napravljenih u cilju primene odgovaraju ihme unarodnih sporazuma ili ostvarivanja javnog interesa koji se nije mogaozadovoljiti na drugi na in.

Imalac dozvole za koriš enje numeracije, kome je numeracija oduzeta izrazloga navedenih u stavu 1. ta ka 8) ovog lana, ima pravo na zamenu numeracije.

Agencija dodeljuje novu numeraciju na zahtev lica iz stava 2. ovog lana,vode i ra una o srazmernosti, zaštiti javnog interesa i ekonomskim posledicamazamene numeracije.

Baza podataka o koriš enju numeracije

lan 78.

Agencija vodi ažurnu bazu podataka o koriš enju numeracije koja naro itosadrži podatke o dodeljenoj numeraciji, sa odgovaraju im podacima o uslovimadodele i koriš enja, geografskoj oblasti njihove upotrebe, kao i operatorima kojima jenumeracija dodeljena.

Agencija objavljuje i ažurira podatke iz stava 1. ovog lana na svojoj Internetstranici sa mogu noš u sveobuhvatnog pretraživanja.

Page 201: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Prenosivost broja

lan 79.

Operator javno dostupnih telefonskih usluga (operator davalac broja) dužan jeda omogu i svom pretplatniku, na njegov zahtev, da prilikom promene operatora(operator primalac broja) zadrži dodeljeni broj iz plana numeracije na odre enojlokaciji, na koju se odnosi geografski pristupni kod, odnosno na bilo kojoj lokaciji, akopristupni kod nije geografski.

Zahtev za prenos broja pretplatnik podnosi operatoru primaocu broja.

Zahtev iz stava 2. ovog lana ujedno se smatra zahtevom za raskid ugovoraizme u pretplatnika i operatora davaoca broja o koriš enju usluga u vezi sa brojemkoji je predmet zahteva za prenos, a ugovor se smatra raskinutim trenutkomisklju enja broja iz mreže operatora davaoca broja.

Pretplatnik je dužan da, prilikom podnošenja zahteva iz stava 2. ovog lana,operatoru primaocu broja dostavi naro ito podatke o svom identitetu, broju koji seprenosi i izjavu kojom se obavezuje da operatoru davaocu broja izmiri sve obavezepo osnovu ugovora iz stava 3. ovog lana nastale do trenutka isklju enja broja izmreže operatora davaoca broja, pod pretnjom privremene ili trajne suspenzijepružanja usluga od strane operatora primaoca broja.

Operator primalac broja pla a naknadu za prenos broja operatoru davaocubroja.

Agencija upravlja informacionim sistemom za prenos broja i održava bazupodataka prenetih brojeva, vode i ra una o zaštiti podataka o li nosti, bliže propisujeuslove i na in prenosa broja, kao i visinu naknade za prenos broja iz ovog lana.

Za poslove upravljanja informacionim sistemom za prenos broja i održavanjebaze podataka prenetih brojeva, Agencija može angažovati drugo pravno lice.

Operator davalac broja i operator primalac broja dužni su da ostvareme usobnu saradnju, kao i saradnju sa Agencijom, u postupku prenosa broja,obezbede da trajanje prekida usluge pretplatniku tokom prenosa ne bude duže odjednog radnog dana, kao i da se uzdrže od postupanja usmerenog na otežavanje ilispre avanje prenosa broja.

Jedinstveni broj za pristup službama za hitne intervencije

lan 80.

Operator javno dostupnih telefonskih usluga dužan je da omogu i svimkorisnicima uslugu besplatnog poziva prema jedinstvenom broju za pristup službamaza hitne intervencije 112, kao i drugim brojevima za pristup službama za hitneintervencije u Republici Srbiji, u skladu sa planom numeracije, sa bilo kogtelefonskog ure aja, uklju uju i i javne telefonske govornice.

Operator iz stava 1. ovog lana dužan je da centru za opsluživanje pozivaslužbama za hitne intervencije, bez naknade, prosle uje sve raspoložive podatke oostvarenim pozivima prema broju 112 i drugim brojevima za pristup službama zahitne intervencije, a naro ito podatke o identitetu pozivaju eg pretplatnika,pozivaju em broju, vremenu i trajanju poziva, kao i podatke o lokaciji sa koje je pozivupu en, u skladu sa tehni kim mogu nostima.

Page 202: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

XIII. RADIO-FREKVENCIJSKI SPEKTAR

Upravljanje radio-frekvencijskim spektrom

lan 81.

Upravljanje radio-frekvencijskim spektrom, kao ograni enim dobrom, zasnivase na na elima racionalnosti, ekonomi nosti, javnosti i nediskriminacije, i naro itoobuhvata:

1) planiranje upotrebe radio-frekvencija u skladu sa odgovaraju imme unarodnim sporazumima i preporukama, interesima gra ana, privrede,bezbednosti i odbrane zemlje;

2) dodelu radio-frekvencija na osnovu plana namene i planova raspodele;

3) koordinaciju koriš enja radio-frekvencija;

4) kontrolu radio-frekvencijskog spektra, utvr ivanje štetnih smetnji ipreduzimanje mera za njihovo otklanjanje.

Agencija upravlja radio-frekvencijskim spektrom i koordinira koriš enjesatelitskih orbita u skladu sa odgovaraju im me unarodnim sporazumima, kao i uskladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega.

Agencija ostvaruje saradnju sa me unarodnim organizacijama iadministracijama drugih zemalja koje vrše poslove upravljanja radio-frekvencijskimspektrom, samostalno ili preko nadležnih organa.

Koordinacija koriš enja i prijava dodele radio-frekvencija

lan 82.

Radio-frekvencije predvi ene za koriš enje u odre enim pograni nim zonamapre dodele se koordiniraju sa susednim zemljama, sa kojima su zaklju eni posebnisporazumi o koordinaciji koriš enja radio-frekvencija.

Radio-frekvencije iz odre enih radio-frekvencijskih opsega po potrebi se predodele koordiniraju sa susednim i drugim zainteresovanim zemljama.

Prijava dodele radio-frekvencija Me unarodnoj uniji za telekomunikacije vršise:

1) ako koriš enje radio-frekvencija može da prouzrokuje štetnu smetnju radio-komunikacijskoj službi druge zemlje;

2) ako su radio-frekvencije namenjene za me unarodnu radio-komunikaciju;

3) radi zaštite radio-frekvencija na me unarodnom nivou.

Plan namene radio-frekvencijskih opsega

lan 83.

Planom namene radio-frekvencijskih opsega (u daljem tekstu: plan namene)utvr uju se namene radio-frekvencijskih opsega za pojedine radio-komunikacijskeslužbe i delatnosti, u skladu sa odgovaraju im me unarodnim sporazumima ipreporukama, interesima gra ana, privrede, bezbednosti i odbrane zemlje.

Plan namene sadrži naro ito podatke o:

1) granicama radio-frekvencijskih opsega;

Page 203: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

2) nameni radio-frekvencijskih opsega, na tehnološki neutralnoj osnovi, za jednuili više radio-komunikacijskih službi i delatnosti;

3) osnovnim uslovima za koriš enje radio-frekvencija;

4) osnovu koriš enja radio-frekvencija i na inu izdavanja dozvola iz lana 85.ovog zakona.

Planom namene može se utvrditi razli ita namena, uslovi i osnov koriš enjaza razli ite podopsege u okviru istog radio-frekvencijskog opsega.

Plan namene donosi Vlada, na osnovu predloga koji utvr uje Ministarstvo, uzeš e nadležnog organa autonomne pokrajine, a koji priprema Agencija.

U postupku pripreme predloga plana namene, Agencija sprovodi javnekonsultacije u skladu sa odredbama ovog zakona i traži mišljenje organa odbrane,bezbednosti i službi za hitne intervencije.

Planovi raspodele radio-frekvencija

lan 84.

Planovi raspodele radio-frekvencija (u daljem tekstu: planovi raspodele)sadrže uslove za raspodelu radio-frekvencija iz namenjenih radio-frekvencijskihopsega, raspodelu radio-frekvencija po lokacijama ili oblastima za jednu ili više radio-komunikacijskih službi i delatnosti, kao i druge potrebne tehni ke uslove zakoriš enje radio-frekvencija.

Planovi raspodele utvr uju se na osnovu plana namene i odgovaraju ihme unarodnih sporazuma i preporuka, vode i ra una o potrebama i zahtevimakorisnika.

Planove raspodele donosi Ministarstvo, uz u eš e nadležnog organaautonomne pokrajine, na predlog Agencije.

U postupku pripreme predloga planova raspodele, Agencija sprovodi javnekonsultacije u skladu sa odredbama ovog zakona i traži mišljenje organa odbrane,bezbednosti i službi za hitne intervencije.

Koriš enje radio-frekvencija

lan 85.

Radio-frekvencije se, u skladu sa ovim zakonom, koriste:

1) na osnovu pojedina ne dozvole, koja se izdaje po zahtevu ili po sprovedenompostupku javnog nadmetanja;

2) po režimu opšteg ovlaš enja;

3) za posebne namene.

Agencija propisuje na in koriš enja radio stanica od strane radio amatera,kao i radio stanica koje se koriste na doma im i stranim vazduhoplovima,lokomotivama, brodovima i drugim plovilima, saglasno odgovaraju im me unarodnimsporazumima i preporukama.

Page 204: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Koriš enje radio-frekvencija na osnovu pojedina ne dozvole kojase izdaje po zahtevu

lan 86.

Pravo na koriš enje radio-frekvencija sti e se na osnovu pojedina ne dozvoleza koriš enje radio-frekvencija (u daljem tekstu: pojedina na dozvola) koja se izdajepo zahtevu, kada je planom namene odre en takav na in izdavanja pojedina nedozvole u okviru odre enog radio-frekvencijskog opsega.

Pojedina na dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se rešenjem.

Rešenje iz stava 2. ovog lana donosi se na zahtev koji se podnosi Agenciji.

Zahtev iz stava 3. ovog lana sadrži podatke o:

1) identitetu podnosioca;

2) vrsti elektronske komunikacione mreže ili usluge za koju se zahteva dodelaradio-frekvencija;

3) radio-frekvencijama ija se dodela zahteva;

4) potrebi i svrsi koriš enja radio-frekvencija;

5) planiranom roku po etka koriš enja radio-frekvencija;

6) periodu na koji se zahteva dodela radio-frekvencija;

7) tehni kom rešenju koje, u zavisnosti od radio-komunikacijske službe idelatnosti, sadrži naro ito podatke o geografskoj oblasti koriš enja i lokacijamapredajnika, prora unu prostiranja signala i servisnoj zoni, predvi enom antenskomsistemu i karakteristikama zra enja, na inu obezbe ivanja racionalnog koriš enjaradio-frekvencija, proceni uticaja na životnu sredinu i rad drugih radio-komunikacijskih sistema.

Zahtev iz stava 3. ovog lana podnosi se na obrascu iji oblik propisujeAgencija, uklju uju i i uputstva sa obaveznim elementima tehni kog rešenja iz stava4. ta ka 6) ovog lana, u zavisnosti od radio-komunikacijske službe i delatnosti nakoju se tehni ko rešenje odnosi.

Odlu ivanje po zahtevima iz stava 3. ovog lana vrši se prema redosledupodnošenja, u roku od 40 dana od dana podnošenja zahteva, osim u slu aju kada jeodgovaraju im me unarodnim sporazumima predvi en druga iji rok.

Zahtev iz stava 3. ovog lana može biti odbijen ako:

1) nije u skladu sa planom namene i planom raspodele;

2) zatražene radio-frekvencije nisu raspoložive;

3) koriš enje zatraženih radio-frekvencija može imati štetne posledice po životnusredinu ili rad drugih radio-komunikacijskih sistema, koje nije mogu e spre itiprimenom posebnih mera zaštite.

Izdavanje pojedina ne dozvole diplomatsko-konzularnompredstavništvu

lan 87.

Strano diplomatsko-konzularno predstavništvo (u daljem tekstu: DKP) imapravo da koristi radio-frekvencije na osnovu pojedina ne dozvole koja se izdaje pozahtevu.

Page 205: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Pojedina nu dozvolu iz stava 1. ovog lana izdaje Agencija, na zahtev DKP, upostupku utvr enim ovim zakonom, koji se sprovodi diplomatskim putem.

Naknada i uslovi koriš enja radio-frekvencija iz ovog lana odre uju se poduslovima uzajamnosti, na osnovu mišljenja ministarstva nadležnog za spoljneposlove i u skladu sa zaklju enim me unarodnim sporazumima.

Izdavanje pojedina ne dozvole stranom pravnom licu

lan 88.

Strano pravno lice koje u Republici Srbiji, na osnovu odgovaraju egme unarodnog sporazuma, ostvaruje poslovno-tehni ku, informativnu, nau nu,kulturnu, sportsku i drugu saradnju sa odgovaraju im organima, organizacijama idrugim licima u zemlji, ima pravo da koristi radio-frekvencije na osnovu pojedina nedozvole koja se izdaje po zahtevu.

Pojedina nu dozvolu iz stava 1. ovog lana izdaje Agencija, na zahtevstranog pravnog lica iz stava 1. ovog lana, u postupku utvr enim ovim zakonom.

Naknada i uslovi koriš enja radio-frekvencija iz ovog lana odre uju se uskladu sa odredbama ovog zakona, osim ako odgovaraju im me unarodnimsporazumom nije odre eno druga ije.

Koriš enje radio-frekvencija na osnovu pojedina ne dozvole kojase izdaje po sprovedenom postupku javnog nadmetanja

lan 89.

Pravo na koriš enje radio-frekvencija sti e se na osnovu pojedina ne dozvolekoja se izdaje po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, kada je planomnamene, zbog ograni ene raspoloživosti radio-frekvencija u okviru odre enog radio-frekvencijskog opsega, odre en takav na in izdavanja pojedina ne dozvole.

Agencija, po službenoj dužnosti ili na inicijativu zainteresovanih lica, donosiodluku o ispunjenosti uslova za izdavanje pojedina nih dozvola po sprovedenompostupku javnog nadmetanja i o tome obaveštava Ministarstvo.

Po prijemu obaveštenja o donošenju odluke iz stava 2. ovog lana,Ministarstvo donosi akt kojim se propisuju minimalni uslovi za izdavanje pojedina nihdozvola po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, koji naro ito sadrži brojpojedina nih dozvola koje se mogu izdati za odre eni radio-frekvencijski opseg,period na koji se izdaju pojedina ne dozvole, najmanji iznos jednokratne naknadekoja se pla a prilikom izdavanja pojedina ne dozvole, uslove u pogleduobezbe ivanja pokrivenosti odre enog dela teritorije ili stanovništva, kao i drugeminimalne uslove za izdavanje pojedina nih dozvola.

Agencija donosi odluku o pokretanju postupka javnog nadmetanja zaizdavanje pojedina nih dozvola u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu akta izstava 3. ovog lana i obrazuje komisiju za sprovo enje postupka javnog nadmetanja.

lan 90.

Pri sprovo enju postupka javnog nadmetanja za izdavanje pojedina nihdozvola, Agencija je dužna da:

1) omogu i da javno nadmetanje bude dostupno svim zainteresovanim licimapod ravnopravnim uslovima, objavljivanjem javnog oglasa;

Page 206: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

2) utvrdi i objavi kriterijume odlu ivanja koji su nediskriminatorni, objektivni imerljivi, koji su primereni aktivnostima ili uslugama za koje se dodeljuje pojedina nadozvola;

3) utvrdi ko od podnosilaca prijava ispunjava sve uslove propisane ovimzakonom, aktima donetim na osnovu njega;

4) odluku o izboru najpovoljnije ponude donese na osnovu ekonomskih,tehni kih i drugih kriterijuma objavljenih u oglasu za javno nadmetanje;

5) odluku o izboru najpovoljnije ponude ili poništavanju javnog nadmetanjadonese i objavi najkasnije u roku od etiri meseca od dana isteka roka zapodnošenje prijava.

Oglas iz stava 1. ta ka 1) ovog lana obavezno sadrži:

1) predmet pojedina ne dozvole;

2) rok za u eš e na javnom nadmetanju, koji ne može biti kra i od 45 dana oddana objavljivanja oglasa;

3) uslove za u eš e na javnom nadmetanju;

4) na in dostavljanja ponude (pod šifrom ili punim nazivom ponu a);

5) obaveštenje o datumu, vremenu i mestu otvaranja prispelih ponuda;

6) kriterijume za vrednovanje ponuda i na in odre ivanja najpovoljnije ponude;

7) ime i kontakt lica zaduženog za davanje svih informacija od zna aja zapostupak javnog nadmetanja.

Oglas iz stava 1. ta ka 1) ovog lana objavljuje se u „Službenom glasnikuRepublike Srbije”, najmanje jednoj široko dostupnoj me unarodnoj publikaciji,najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji RepublikeSrbije, kao i na Internet stranici Agencije.

Sredstva na ime jednokratne naknade koja se pla a prilikom izdavanjapojedina ne dozvole po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, predstavljajuprihod budžeta Republike Srbije.

Sadržaj pojedina ne dozvole

lan 91.

Rešenje kojim se izdaje pojedina na dozvola sadrži podatke o:

1) imaocu pojedina ne dozvole;

2) dodeljenim radio-frekvencijama;

3) periodu na koji je izdata pojedina na dozvola;

4) roku u kome mora zapo eti koriš enje dodeljenih radio-frekvencija;

5) nameni za koju je dato pravo koriš enja radio-frekvencija;

6) lokacijama, odnosno oblastima pokrivanja;

7) rokovima za obaveštavanje Agencije o postavljenim radio stanicama iobavljanju tehni kih pregleda;

8) rokovima i na inu provere ispunjenosti uslova pod kojima je data pojedina nadozvola, kada je pojedina na dozvola izdata u postupku javnog nadmetanja;

Page 207: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

9) na inu obezbe ivanja efikasnog i racionalnog koriš enja radio-frekvencija;

10) tehni kim i operativnim merama koje je potrebno primeniti radi izbegavanjaštetnih smetnji, obezbe ivanja elektromagnetske kompatibilnosti i ograni avanjaizloženosti stanovništva elektromagnetskim poljima;

11) obavezama u vezi sa koriš enjem dodeljenih radio-frekvencija, koje proisti uiz odgovaraju ih me unarodnih sporazuma;

12) uslovima za eksperimentalno koriš enje dodeljenih radio-frekvencija.

Rešenje iz stava 1. ovog lana može sadržati i druge podatke, ako su tipodaci u vezi sa propisanim uslovima za izdavanje pojedina ne dozvole ili proisti u izodgovaraju ih me unarodnih sporazuma.

Imalac pojedina ne dozvole dužan je da obavesti Agenciju o promenipodataka iz stava 1. ta ka 1) ovog lana u roku od 30 dana od nastanka promene.

Trajanje i produženje važenja pojedina ne dozvole

lan 92.

Pojedina na dozvola izdaje se na period koji ne može biti duži od desetgodina.

Pojedina na dozvola može se produžiti pod uslovima koji važe za izdavanjenove pojedina ne dozvole, s tim što se prilikom produženja pojedina ne dozvole nepla a jednokratna naknada koja se pla a prilikom prvog izdavanja pojedina nedozvole i na period koji ne može biti duži od perioda na koji se može izdavati novapojedina na dozvola.

Imalac pojedina ne dozvole podnosi Agenciji zahtev za produženje trajanjapojedina ne dozvole u roku koji nije kra i od 30 dana, niti duži od 90 dana, pre istekavažnosti pojedina ne dozvole.

Prenos prava na koriš enje radio-frekvencija

lan 93.

Pravo na koriš enje radio-frekvencija dato pojedina nom dozvolom ne možese ustupiti, iznajmiti ili na drugi na in preneti drugom licu.

Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na statusne promene imaocapojedina ne dozvole, koje nastanu u skladu za zakonom kojim se ure uje pravnipoložaj privrednih društava.

U slu aju iz stava 2. ovog lana, prenos se može obaviti samo na osnovuakta sa injenog u pisanoj formi, na koji je prethodno Agencija dala saglasnost.

Agencija može odbiti saglasnost na akt iz stava 3. ovog lana naro ito akoutvrdi da bi to dovelo do poreme aja konkurencije.

Podatke o datim saglasnostima na akte iz stava 3. ovog lana Agencijaobjavljuje na svojoj Internet stranici.

Privremena dozvola za koriš enje radio-frekvencija

lan 94.

Pravo na privremeno koriš enje radio-frekvencija, radi tržišnog ili tehni kogispitivanja proizvoda i usluga, istraživanja ili projektovanja, kao i za potrebeodržavanja sportskih, kulturnih, zabavnih i drugih doga aja ograni enog trajanja,

Page 208: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

sti e se na osnovu privremene dozvole za koriš enje radio-frekvencija (udaljem tekstu: privremena dozvola), koja se izdaje rešenjem.

Rešenje iz stava 1. ovog lana donosi Agencija, na osnovu obrazloženogzahteva koji zadovoljava uslove iz stava 1. ovog lana.

Zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se na obrascu iji oblik i sadržinupropisuje Agencija.

Odlu ivanje po zahtevima iz stava 2. ovog lana vrši se prema redosledupodnošenja, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Agencija odre uje primereni rok važenja privremene dozvole, koji ne možebiti duži od 60 dana, kao i odgovaraju e uslove za dodelu i koriš enje radio-frekvencija.

Zahtev za izdavanje privremene dozvole može biti odbijen naro ito ako seoceni da je podnet radi izbegavanja primene postupaka izdavanja pojedina nedozvole iz l. 86. i 89. ovog zakona.

Oduzimanje dodeljenih radio-frekvencija

lan 95.

Agencija rešenjem odlu uje o oduzimanju dodeljenih radio-frekvencija akoutvrdi da:

1) je pojedina na dozvola izdata na osnovu neta nih podataka, odnosnoneispravne dokumentacije od zna aja za odlu ivanje;

2) se dodeljene radio-frekvencije ne koriste u skladu sa planom namene,planom raspodele ili izdatom pojedina nom dozvolom;

3) imalac pojedina ne dozvole, ni nakon prijema opomene, nije u odre enomroku uplatio naknadu za koriš enje radio-frekvencija;

4) je imaocu pojedina ne dozvole zabranjeno obavljanje delatnosti elektronskihkomunikacija u skladu sa ovim zakonom ili pravnosnažnom sudskom presudom;

5) se imalac pojedina ne dozvole u pisanom obliku odrekao prava na koriš enjedodeljenih radio-frekvencija;

6) je imalac pojedina ne dozvole prestao da postoji, bez pravnog sledbenika;

7) imalac dozvole za koriš enje radio-frekvencija nije otklonio nepravilnostiutvr ene u postupku inspekcije;

8) je oduzimanje dodeljenih radio-frekvencija neophodno radi uskla ivanja saizmenama plana namene ili planova raspodele, napravljenih u cilju primeneme unarodnih sporazuma ili ostvarivanja javnog interesa koji se nije mogaozadovoljiti na drugi na in;

9) je oduzimanje dodeljenih radio-frekvencija neophodno radi realizacijeprostornih planova ili zaštite životne sredine, koji se nisu mogli obezbediti na drugina in;

10) je organ nadležan za radiodifuziju oduzeo dozvolu za emitovanje programaimaocu pojedina ne dozvole ili da je isteklo vreme na koje mu je dozvola zaemitovanje programa izdata, kada je posebnim zakonom propisano da sepojedina na dozvola izdaje u sklopu dozvole za emitovanje programa.

Page 209: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Imalac pojedina ne dozvole, kome su dodeljene radio-frekvencije oduzete izrazloga navedenih u stavu 1. ta . 8) i 9) ovog lana, ima pravo na zamenu, odnosnododelu novih radio-frekvencija.

Agencija dodeljuje nove radio-frekvencije na zahtev lica iz stava 3. ovoglana, vode i ra una o srazmernosti, zaštiti javnog interesa i ekonomskim

posledicama zamene radio-frekvencija.

Koriš enje radio-frekvencija po režimu opšteg ovlaš enja

lan 96.

Ako postoje zanemarive opasnosti od smetnji ili se radi o uskla enim radio-frekvencijskim opsezima, a naro ito ako je to u skladu sa odgovaraju imme unarodnim sporazumima i preporukama, radio-frekvencije se koriste po režimuopšteg ovlaš enja.

Svako lice ima pravo na koriš enje radio-frekvencija koje se prema planunamene koriste po režimu opšteg ovlaš enja.

Agencija bliže ure uje na in koriš enja radio-frekvencija po režimu opštegovlaš enja, u skladu sa sporazumima i preporukama iz stava 1. ovog lana.

Koriš enje radio-frekvencija za posebne namene

lan 97.

Organi odbrane i bezbednosti, kao i službe za hitne intervencije, koriste radio-frekvencije u opsezima koji su planom namene odre eni isklju ivo za njihovokoriš enje, bez obaveze prethodnog pribavljanja dozvole za koriš enje radio-frekvencija, a u skladu sa uslovima koriš enja utvr enim planom namene.

Organi iz stava 1. ovog lana dužni su da u pisanom obliku unapred obavesteAgenciju o otpo injanju ili prestanku koriš enja radio-frekvencija.

Organi iz stava 1. ovog lana dostavljaju Agenciji, na njen zahtev, a najmanjejednom godišnje, izveštaj o obimu i na inu koriš enja, odnosno nekoriš enja radio-frekvencija.

Za koriš enje radio-frekvencija za posebne namene iz stava 1. ovog lana nepla a se naknada.

Organi iz stava 1. ovog lana mogu koristiti radio-frekvencije u okviru opsegakoji planom namene nisu odre eni za posebne namene, na na in i u skladu sauslovima za dodelu i koriš enje tih opsega koji su propisani ovim zakonom ipropisima donetim na osnovu njega.

Naknadu za koriš enje radio-frekvencija iz stava 5. ovog lana Agencijautvr uje u saradnji sa organima iz stava 1. ovog lana, uzimaju i u obzir javni interesi da su ti organi budžetski korisnici.

Kontrola radio-frekvencijskog spektra i zaštita od štetnih smetnji

lan 98.

Agencija vrši stalnu kontrolu koriš enja radio-frekvencijskog spektra nateritoriji Republike Srbije i izveštaj o tome objavljuje najmanje jednom godišnje, dokkontrolu odabranih radio-frekvencija vrši prema potrebi.

Tehni ke preglede i druga ispitivanja radi utvr ivanja postojanja i uzrokaštetnih smetnji vrši Agencija, odnosno drugo lice koje Agencija angažuje.

Page 210: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Kontrolu radio-frekvencijskog spektra za posebne namene, Agencija vrši usaradnji sa organima iz lana 97. stav 1. ovog zakona.

Kontrolu radio-frekvencijskog spektra namenjenog za potrebe distribucije iemitovanja medijskih sadržaja, Agencija vrši u saradnji sa organom nadležnim zaradiodifuziju.

Agencija preduzima mere za otklanjanje štetnih smetnji utvr enih u postupkukontrole radio-frekvencijskog spektra, u skladu sa odredbama ovog zakona, a premapotrebi predlaže donošenje mera inspekcijskog nadzora, naro ito ako otkrijeneovlaš eno koriš enje radio-frekvencijskog spektra.

Agencija mere iz stava 5. ovog lana preduzima bez odlaganja kada jeugrožen rad organa odbrane i bezbednosti, službi za hitne intervencije, kao i radvazduhoplovnih, pomorskih i radio-navigacionih radio-komunikacijskih službi.

Agencija bliže ure uje na in kontrole koriš enja radio-frekvencijskog spektra,obavljanja tehni kih pregleda i zaštite od štetnih smetnji.

Baza podataka o koriš enju radio-frekvencijskog spektra

lan 99.

Agencija vodi ažurnu bazu podataka o koriš enju radio-frekvencijskog spektrakoja naro ito sadrži podatke o dodeljenim radio-frekvencijama i radio-frekvencijskimopsezima, sa odgovaraju im podacima o uslovima dodele i koriš enja, geografskojoblasti njihove upotrebe, kao i podatke o imaocima pojedina nih dozvola i drugimkorisnicima radio-frekvencijskog spektra.

Agencija objavljuje i ažurira podatke iz stava 1. ovog lana na svojoj Internetstranici sa mogu noš u sveobuhvatnog pretraživanja.

Agencija vodi ažurnu bazu podataka koja se odnosi na kontrolu radio-frekvencijskog spektra i tehni ke preglede.

XIV. DISTRIBUCIJA I EMITOVANJE MEDIJSKIH SADRŽAJA

Saradnja Agencije sa organom nadležnim za radiodifuziju

lan 100.

Pri odre ivanju uslova i na ina koriš enja radio-frekvencija za distribuciju iemitovanje medijskih sadržaja, Agencija ostvaruje saradnju sa organom nadležnimza radiodifuziju.

Kada je posebnim zakonom propisano da je sastavni deo dozvole zaemitovanje programa i dozvola za koriš enje radio-frekvencija, Agencija izdajepojedina nu dozvolu na zahtev organa nadležnog za radiodifuziju, u skladu saodredbama ovog zakona i na period utvr en u dozvoli za emitovanje programa.

Obaveza prenosa

lan 101.

Agencija, na zahtev organa nadležnog za radiodifuziju, odre uje operatoraelektronske komunikacione mreže za distribuciju i emitovanje medijskih sadržaja, kojije dužan da prenosi jedan ili više radijskih ili televizijskih programa, na nacionalnom,pokrajinskom, regionalnom ili lokalnom nivou, kada:

1) zna ajan broj krajnjih korisnika koristi elektronsku komunikacionu mrežu togoperatora kao jedini ili prvenstveni na in za primanje medijskih sadržaja, i

Page 211: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

2) je to neophodno radi ostvarivanja jasno odre enih ciljeva od opšteg interesa,što utvr uje organ nadležan za radiodifuziju, poštuju i na ela srazmernosti i javnosti.

Posebne obaveze obezbe ivanja pristupa

lan 102.

Agencija može obavezati operatora elektronske komunikacione mreže zadistribuciju i emitovanje medijskih sadržaja da drugom operatoru, pod prihvatljivim inediskriminatornim uslovima, omogu i pristup aplikativnim programskim interfejsima ielektronskim programskim vodi ima, u meri u kojoj je to neophodno radi pružanjausluga krajnjim korisnicima.

Usluge uslovnog pristupa

lan 103.

Operator elektronske komunikacione mreže za distribuciju i emitovanjemedijskih sadržaja, koji nudi usluge uslovnog pristupa medijskim sadržajima (udaljem tekstu: operator usluga uslovnog pristupa), dužan je da obezbedi tehni kemogu nosti za potpunu kontrolu pružanja medijskih sadržaja preko takvog sistema.

Operator usluga uslovnog pristupa dužan je da, pod pravednim, razumnim inediskriminatornim uslovima, ponudi pružaocima medijskih sadržaja tehni ke usluge,koje njihovim pretplatnicima omogu avaju pristup medijskim sadržajima uz koriš enjeure aja za uslovni pristup.

Operator usluga uslovnog pristupa ne sme da ometa prijem medijskihsadržaja koji se distribuiraju i emituju bez uslovnog pristupa.

Operator usluga uslovnog pristupa dužan je da poslovnu aktivnost koja seodnosi na usluge uslovnog pristupa prati primenom odvojenog ra unovodstva.

Nosioci prava industrijske svojine na ure ajima i sistemima uslovnog pristupadužni su da pravo na koriš enje tih ure aja i sistema ustupaju proizvo imaterminalne opreme pod uslovima koji su pravedni, razumni i nediskriminatorni ikojima se proizvo i ne spre avaju da u isti ure aj ugra uju interfejse zapovezivanje sa drugim pristupnim sistemima ili sa delovima svojstvenim drugimpristupnim sistemima, do mere u kojoj to ne ugrožava bezbednost sistema uslovnogpristupa.

Prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskogprograma

lan 104.

Ministarstvo, na predlog Agencije, koji se priprema u saradnji sa organomnadležnim za oblast radiodifuzije, donosi akt o prelasku sa analognog na digitalnoemitovanje televizijskog programa i pristup multipleksu u zemaljskoj digitalnojradiodifuziji.

Aktom iz stava 1. ovog lana ure uje se naro ito:

1) na in i vremenski raspored prelaska;

2) zahtevi i dinamika u pogledu uspostavljanja mreže za distribuciju digitalnogtelevizijskog programa na teritoriji Republike Srbije;

3) zahtevi za formiranje multipleksa;

Page 212: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

4) obim koriš enja radio-frekvencija, u meri neophodnoj za uspešno obavljanjeprelaska na digitalno emitovanje televizijskog programa.

Javno preduze e osnovano za upravljanje emisionom infrastrukturom, uskladu sa odlukom o osnivanju i aktom iz stava 1. ovog lana, uspostavljaelektronsku komunikacionu mrežu za multipleksiranje, distribuciju i emitovanjedigitalnog televizijskog programa.

Radi uspostavljanja mreže iz stava 3. ovog lana, Agencija izdaje JP„Emisiona tehnika i veze” pojedina nu dozvolu za koriš enje radio-frekvencija, uskladu sa aktom iz stava 1. ovog lana.

JP „Emisiona tehnika i veze” dužno je da imaocima dozvole za emitovanjetelevizijskog programa omogu i pristup multipleksu u okviru mreže iz stava 3. ovoglana, u skladu sa izdatim dozvolama za emitovanje programa.

Najkasnije do okon anja procesa prelaska sa analognog na digitalnoemitovanje televizijskog programa Vlada, na predlog Ministarstva, a u saradnji sapokrajinskim organom nadležnim za poslove elektronskih komunikacija, utvr ujena in koriš enja preostalog opsega radio-frekvencija namenjenih zemaljskojdigitalnoj radiodifuziji, kao i pružanju širokopojasnih servisa (digitalna dividenda).

U postupku pripreme predloga akta iz stava 6. ovog lana, Ministarstvo jedužno da sprovede javnu konsultaciju u trajanju od najmanje 30 dana.

Dodela pojedina nih dozvola u skladu sa aktom iz stava 6. ovog lana vrši seu skladu sa odredbama ovog zakona.

XV. ZAŠTITA PRAVA KORISNIKA I PRETPLATNIKA

Ugovor izme u operatora i korisnika

lan 105.

Me usobna prava i obaveze operatora i korisnika ure uju se ugovorom, kojise zaklju uje u pisanoj formi.

Ugovor iz stava 1. ovog lana, pored elemenata utvr enih zakonom kojim seure uju obligacioni odnosi, sadrži i slede e elemente:

1) specifikaciju usluga (sadržaja paketa), uklju uju i naro ito podatke omogu nosti za upu ivanje poziva službama za hitne intervencije, uslovima za pristupi koriš enje usluga (uklju uju i i ograni enja), minimalnom nivou kvaliteta pružanjausluga i primenjenim merama za spre avanje preteranog optere enja mreže,vremenu potrebnom za otpo injanje koriš enja usluga, ponu enim uslugamaodržavanja i podrške, kao i ograni enjima u koriš enju terminalne opreme;

2) odredbe o postupanju sa podacima o li nosti (naro ito u vezi sa javnimtelefonskim imenicima), podacima o saobra aju i podacima o lokaciji, tokom trajanja inakon prestanka ugovornog odnosa;

3) podatke o cenama i tarifama, kao i na inima na koje se mogu dobiti aktuelneinformacije o svim primenjenim tarifama, troškovima održavanja, kao i na inimapla anja i dodatnim troškovima u vezi sa ponu enim na inima pla anja;

4) rok važenja ugovora, kao i uslove pod kojima se ugovor produžava, odnosnoraskida, uklju uju i naro ito uslove koriš enja usluga u vezi sa ponu enimpromotivnim pogodnostima, naknadama u vezi sa prenosom broja, privremenojsuspenziji i trajnom prestanku pružanja usluga, odnosno prestanku ugovornogodnosa, sa i bez pla anja troškova u vezi sa raskidom (naro ito u pogledu terminalneopreme);

Page 213: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

5) naknade i uslove vra anja sredstava za slu aj nepridržavanja ugovorenognivoa kvaliteta usluga;

6) na in za podnošenje i rešavanje prigovora;

7) mere koje operator može primeniti radi održavanja bezbednosti i integritetasvojih mreža i usluga, kao i kontrole nedozvoljenog sadržaja.

Elemente iz stava 2. ovog lana sadrži i ugovor izme u korisnika i operatorakoji ne obezbe uje priklju ak ili pristup elektronskoj komunikacionoj mreži.

Obaveštavanje o uslovima ugovora i cenama usluga

lan 106.

Operator je dužan da svoju uslugu ponudi na na in koji potroša e jasno inedvosmisleno obaveštava o uslovima zaklju enja ugovora, a naro ito o elementimaiz lana 105. stav 2. ovog zakona.

Cenovnik usluga, u zavisnosti od ponu enih vrsta usluga, sadrži: visinujednokratne naknade za priklju enje, visinu mese ne naknade za pristup elektronskojkomunikacionoj mreži ili usluzi, obra unsku jedinicu i tarifni interval, opis posebnihuslova za pristup zašti enim sadržajima ili uslugama sa dodatom vrednoš u,obaveštenje o troškovima održavanja i dostupnim paketima usluga, obaveštenje opopustima, kao i druge odredbe specifi ne za odre enu uslugu.

Operator je dužan da uslove ugovora i cenovnik u ini javno dostupnim napogodan na in.

Operator je dužan da o uslovima ugovora i cenama, kao i svim njihovimizmenama, bez odlaganja obavesti pretplatnike na pogodan na in i dostavi ihAgenciji najkasnije na dan njihovog stupanja na snagu.

Izmena uslova ugovora

lan 107.

Operator je dužan da pretplatnika, najmanje mesec dana unapred, obavestina pogodan na in o nameri jednostrane izmene uslova ugovora, kao i pravupretplatnika na raskid ugovora pre isteka perioda na koji je zaklju en.

Pretplatnik ima pravo da, po prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog lana,raskine ugovor bez obaveze pla anja troškova u vezi sa raskidom, ako senajavljenim jednostranim izmenama bitno menjaju uslovi pod kojima je ugovorzaklju en, na na in koji nije na korist pretplatnika, a naro ito u pogledu specifikacijeusluga (sadržaj paketa) i uslova za koriš enje usluga u vezi sa ponu enimpromotivnim pogodnostima.

Agencija može propisati sadržaj obaveštenja iz ovog lana.

Usluge sa dodatom vrednoš u

lan 108.

Operator usluga sa dodatom vrednoš u dužan je da unapred objavi detaljanopis i cenu ukupne usluge, odnosno svih njenih sastavnih delova.

Agencija bliže ure uje obaveze operatora iz stava 1. ovog lana, naro ito upogledu oglašavanja usluga, na ina obra una i naplate usluga, na ina obradepodataka o li nosti, podataka o saobra aju i podataka o lokaciji, kontrole

Page 214: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

nedozvoljenog sadržaja i rešavanja prigovora, vode i naro ito ra una o zaštitiinteresa korisnika.

Kvalitet usluga

lan 109.

Agencija je ovlaš ena da, radi obezbe ivanja kvaliteta u pružanju javnodostupnih elektronskih komunikacionih usluga i zaštite interesa korisnika:

1) bliže propiše parametre kvaliteta odre enih javno dostupnih usluga, kao ina in obaveštavanja potroša a o ponu enom kvalitetu usluga;

2) odredi minimalni kvalitet pružanja odre enih usluga operatoru javnekomunikacione mreže.

Obezbe ivanje dostupnosti usluga osobama sa invaliditetom

lan 110.

Operator javno dostupne elektronske komunikacione usluge je dužan da, uokviru svojih tehni kih mogu nosti, osigura jednaku dostupnost svojih uslugaosobama sa invaliditetom.

Operatoru iz stava 1. ovog lana Agencija može da propiše posebne obavezeu pogledu obezbe ivanja dostupnosti odre enih elektronskih komunikacionih uslugaosobama sa invaliditetom.

Baza podataka o cenama, uslovima za pristup i koriš enje, kao ikvalitetu javnih komunikacionih mreža i usluga

lan 111.

Agencija vodi ažurnu bazu podataka o cenama, uslovima za pristup ikoriš enje (uklju uju i ograni enja), kao i kvalitetu javnih komunikacionih mreža iusluga.

Agencija objavljuje i ažurira podatke iz stava 1. ovog lana na svojoj Internetstranici sa mogu noš u sveobuhvatnog pretraživanja.

Ra un sa detaljnom specifikacijom

lan 112.

Operator je dužan da pretplatniku, na njegov zahtev, izda ra un koji sadržidetaljnu specifikaciju pruženih usluga sa obra unom zaduženja za svakupojedina nu uslugu, radi jednostavne provere i kontrole troškova pruženih usluga.

Podaci iz stava 1. ovog lana ne obuhvataju podatke o pozivima koji subesplatni, pozive službama za hitne intervencije, kao ni podatke koji su nespojivi saodredbama zakona kojim se reguliše zaštita podataka o li nosti.

Prigovor pretplatnika operatoru

lan 113.

Pretplatnik može u pisanom obliku da podnese operatoru prigovor na iznoskojim je zadužen za pruženu uslugu, odnosno na kvalitet pružene usluge, kao i datraži naknadu štete, saglasno odredbama ugovora o pružanju usluge sa manjimkvalitetom od ugovorenog.

Page 215: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Rok za podnošenje prigovora iz stava 1. ovog lana je 30 dana od danadospe a ra una za uslugu, kada se radi o prigovoru na iznos ra una, odnosno 30dana od dana pružanja usluge , kada se radi o prigovoru na kvalitet usluge.

Pretplatnik je dužan da plati nesporan deo iznosa ra una, a ako osporava ceora un, dužan je da plati prose no mese no zaduženje za poslednja tri meseca kojisu prethodili periodu na koji se prigovor odnosi.

Operator ne odgovara za štetu iz stava 1. ovog lana ako je kvalitet pruženeusluge manji od propisanog ili ugovorenog zbog objektivnih uzroka koji se nisu moglipredvideti, izbe i odnosno ukloniti (viša sila), kao i zbog blagovremeno najavljenihradova na održavanju mreža i usluga u rokovima primerenim okolnostima.

Operator je dužan da u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovoradostavi pretplatniku odgovor u pisanom obliku, kojim e prihvatiti osnovani zahtev zanaknadu štete, saglasno odredbama ugovora o pružanju usluge sa manjimkvalitetom od ugovorenog, odnosno odbiti zahtev, navode i injenice i dokaze naosnovu kojih je utvr en iznos zaduženja za pružene usluge, odnosno utvr en kvalitetpruženih usluga.

Pretplatnik kome je odbijen prigovor može se obratiti Agenciji ili drugom teluradi posredovanja u vansudskom rešavanju spora ili pokrenuti parni ni postupakpred nadležnim sudom, u roku od 15 dana od dana dostavljanja odgovora operatorana prigovor, odnosno 15 dana od dana isteka roka u kojem je operator bio dužan dase izjasni o prigovoru.

Pretplatniku koji podnese prigovor i uredno izvrši obavezu pla anja iz stava 3.ovog lana, operator ne sme da obustavi pružanje usluge prijema poziva, pozivanjaslužbi za hitne intervencije, kao ni da isklju i terminalnu opremu pretplatnika iz svojemreže, do isteka roka za pokretanje vansudskog ili sudskog postupka iz stava 6.ovog lana, odnosno do okon anja vansudskog ili sudskog postupka iz stava 6. ovoglana.

Kontrola troškova

lan 114.

Operator javno dostupnih telefonskih usluga dužan je da, u skladu sa svojimtehni kim mogu nostima, pretplatniku omogu i, na jednostavan na in i bez naknade:

1) zabranu odlaznih poziva i slanja elektronskih poruka, kada mese ni troškovitih usluga pre u unapred odre eni iznos;

2) zabranu odre enih vrsta odlaznih poziva, kao i poziva ili slanja elektronskihporuka na odre ene vrste brojeva.

Identifikacija poziva

lan 115.

Operator koji nudi uslugu identifikacije poziva dužan je da korisniku omogu ispre avanje prikazivanja identifikacije za pojedina ni odlazni poziv, a pretplatniku iza sve odlazne pozive, na jednostavan na in i bez naknade.

Operator koji nudi uslugu identifikacije poziva dužan je da pretplatnikuomogu i isklju ivanje identifikacije dolaznih poziva, na jednostavan na in i beznaknade za razumno koriš enje ove mogu nosti.

Page 216: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Operator koji nudi uslugu identifikacije poziva dužan je da pretplatnikuomogu i jednostavan na in za odbijanje dolaznih poziva sa skrivenomidentifikacijom.

Operator koji pruža uslugu identifikacije uspostavljene linije dužan je dapretplatniku omogu i isklju ivanje prikazivanja identifikacije uspostavljene linijepozivaocu, na jednostavan na in i bez naknade.

Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na me unarodne odlazne pozive, aodredbe st. 2-4. ovog lana i na me unarodne dolazne pozive.

Odredba stava 1. ovog lana nije primenljiva na pozive koji se upu ujuslužbama za hitne intervencije.

Operator ima pravo da privremeno suspenduje mogu nost iz stava 1. ovoglana radi otkrivanja i spre avanja zlonamernih ili uznemiravaju ih poziva.

Operator koji pruža uslugu identifikacije poziva ili uspostavljene linije dužan jeda objavi informacije o mogu nostima i ograni enjima iz ovog lana.

Zlonamerni ili uznemiravaju i pozivi

lan 116.

Operator javno dostupnih telefonskih usluga kome pretplatnik u pisanomobliku prijavi i opiše na in, odnosno sadržinu, okvirni datum i vreme zlonamernog iliuznemiravaju eg poziva, dužan je da zabeleži i sa uva podatke o identifikaciji togdolaznog poziva, datumu i vremenu poziva ili pokušaju pozivanja.

Ako operator utvrdi, na osnovu prijave iz stava 1. ovog lana, da jezlonamerni ili uznemiravaju i poziv upu en sa broja njegovog pretplatnika, dužan jeda tom pretplatniku uputi upozorenje, odnosno, u slu aju ponovnog uznemiravanja,preduzme druge odgovaraju e mere radi spre avanja daljeg uznemiravanja.

Ako operator utvrdi, na osnovu prijave iz stava 1. ovog lana, da jezlonamerni ili uznemiravaju i poziv upu en sa pretplatni kog broja u mreži drugogoperatora, prosle uje tom operatoru prijavu o uznemiravanju iz stava 1. ovog lana,kako bi taj operator svom pretplatniku uputio upozorenje, odnosno, u slu ajuponovnog uznemiravanja, preduzeo druge odgovaraju e mere radi spre avanjadaljeg uznemiravanja.

Operatori javno dostupnih telefonskih usluga dužni su da sara uju radipra enja i otkrivanja zlonamernih ili uznemiravaju ih poziva, a naro ito radi razmenepodataka i postupanja po prosle enim prijavama iz stava 3. ovog lana.

Zaustavljanje automatskog preusmeravanja poziva

lan 117.

Operator je dužan da pretplatniku omogu i, na jednostavan na in i beznaknade, zaustavljanje automatskog preusmeravanja poziva, koju je izvršila tre astrana, na terminalnu opremu pretplatnika.

Nezatražene poruke

lan 118.

Koriš enje sistema za automatsko pozivanje i komunikaciju bez ljudskeintervencije, faks ure aja, elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, radineposrednog oglašavanja, dopušteno je samo uz prethodni pristanak korisnika,odnosno pretplatnika (primalac).

Page 217: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Ako je fizi ko ili pravno lice, prilikom prodaje svojih proizvoda ili usluga,pribavilo neposredno od primaoca njegove kontakt podatke i pristanak na upotrebutih podataka u svrhe neposrednog oglašavanja, ima pravo da ih upotrebljava radineposrednog oglašavanja svojih sli nih proizvoda ili usluga, pod uslovom daprimaocu obezbedi mogu nost prigovora takvoj upotrebi kontakt podataka, najednostavan na in i bez naknade.

Zabranjeno je neposredno oglašavanje kojim se neta no prikazuje ili prikrivaidentitet pošiljaoca elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, kao ineposredno oglašavanje koje ne sadrži nazna enu elektronsku adresu, odnosno brojtelefona, putem koga primalac može bez naknade da zahteva spre avanje daljegslanja oglasnih poruka.

lan 119.

Operator je dužan da pretplatniku omogu i filtriranje nezatraženih i škodljivihelektronskih poruka, kao i jednostavan na in za podešavanje ili isklju ivanje filtera.

Operator je dužan da javno objavi elektronsku adresu za prijavljivanjenezatraženih i škodljivih elektronskih poruka.

Operator je dužan da, po prijemu dokaza o nezatraženim i škodljivimporukama koje su poslate od strane njegovih pretplatnika, utvrdi injeni no stanje i, uzavisnosti od stepena zloupotrebe, opomene pretplatnika ili mu privremenoonemogu i koriš enje usluge i o tome ga bez odlaganja obavesti.

Operator ima pravo da, u slu aju ponovljene zloupotrebe pretplatniku trajnoonemogu i koriš enje usluga, odnosno raskine ugovor o koriš enju usluga.

Podaci o li nosti u javnom telefonskom imeniku

lan 120.

Pružalac usluga javnog telefonskog imenika dužan je da bez naknadeobavesti pretplatnika o nameri da njegove li ne podatke uklju i u javno dostupantelefonski imenik u štampanoj ili elektronskoj formi, o svrsi imenika, dostupnosti li nihpodataka preko usluga obaveštenja, kao i mogu nostima za pretragu li nih podatakaod strane tre ih lica preko funkcija pretrage u elektronskoj formi imenika.

Pretplatnik ima pravo da, po prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog lana,odbije saglasnost za uklju ivanje li nih podataka u javno dostupan telefonski imenik.

Lice iz stava 1. ovog lana dužno je da pretplatniku, iji se li ni podaci nalazeu javno dostupnom telefonskom imeniku, omogu i proveru ili ispravku podataka, kaoi mogu nost povla enja date saglasnosti, odnosno brisanja li nih podataka iz javnodostupnog telefonskog imenika, na jednostavan na in i bez naknade.

Lice iz stava 1. ovog lana dužno je da pribavi dodatni pristanak pretplatnikapre omogu avanja upotrebe podataka iz javnog telefonskog imenika u svrhe razli iteod stupanja u kontakt sa pretplatnikom preko li nog imena i prezimena, odnosnonaziva pretplatnika ili minimuma drugih njegovih identitetskih oznaka.

Odredbe st. 2. i 3. ovog lana primenjuju se na pravna lica u meri u kojoj onanisu obavezna da njihov pretplatni ki broj bude dostupan javnosti, a odredba stava 4.ovog lana primenjuje se na pravna lica bez ograni enja.

Dostupnost podataka u javnom telefonskom imeniku

lan 121.

Operator koji pruža javno dostupne telefonske usluge dužan je da:

Page 218: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

1) sa ini i vodi ažuran javni telefonski imenik sa podacima svojih pretplatnika;

2) obezbedi korisnicima svojih usluga pristup uslugama obaveštenja i javnimtelefonskim imenicima.

Operator iz stava 1. ovog lana dužan je da udovolji svakom razumnomzahtevu za pristup podacima iz stava 1. ta ka 1) ovog lana, pod uslovima koji suobjektivni, nediskriminatorni, u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim seure uje zaštita podataka o li nosti.

Obaveza iz stava 2. ovog lana naro ito se odnosi na zahteve pružalacausluga javnih telefonskih imenika, koji sa injavaju sveobuhvatne javno dostupnetelefonske imenike sa podacima o svim pretplatnicima javno dostupnih telefonskihusluga u Republici Srbiji.

Agencija bliže propisuje uslove u pogledu pristupa i koriš enja podataka izstava 2. ovog lana.

Obrada podataka o saobra aju

lan 122.

Operator javnih komunikacionih mreža ili operator javno dostupnihelektronskih komunikacionih usluga, koji obra uje i uva podatke o saobra ajupretplatnika i korisnika, dužan je da te podatke obriše ili u ini neprepoznatljivim licena koje se ti podaci odnose, kada podaci o saobra aju više nisu neophodni zaprenos komunikacije, sa izuzetkom:

1) podataka koji su neophodni radi izrade ra una za usluge ili me upovezivanje,a koji se mogu obra ivati do isteka zakonom predvi enog roka za reklamacije ilinaplatu potraživanja;

2) podataka koje operator koristi radi oglašavanja i prodaje usluga, uz prethodnipristanak lica na koje se podaci odnose, kao i radi pružanja usluga sa dodatomvrednoš u, u meri i vremenu neophodnom za te svrhe;

3) podataka koji se zadržavaju u skladu sa odredbama ovog zakona.

Operator iz stava 1. ovog lana dužan je da, pre otpo injanja obradepodataka o saobra aju iz stava 1. ta ka 1) ovog lana, kao i pre pribavljanjapristanka iz stava 1. ta ka 2) ovog lana, obavesti pretplatnika ili korisnika o vrstamapodataka koji e biti obra ivani, kao i trajanju obrade.

Lice koje je dalo pristanak za obradu podataka iz stava 1. ta ka 2) ovog lanaima pravo opoziva datog pristanka u bilo kom trenutku.

Obradu podataka o saobra aju iz stava 1. ovog lana smeju da vrše samolica koja za potrebe operatora obavljaju poslove izdavanja ra una, upravljanjamrežnim saobra ajem, odgovaranja na pitanja korisnika, otkrivanja prevara,oglašavanja i prodaje usluga elektronskih komunikacija, kao i pružanja usluga sadodatom vrednoš u, u meri neophodnoj za obavljanje navedenih aktivnosti.

Odredbe st. 1. i 4. ovog lana ne odnose se na mogu nost Agencije i drugihnadležnih državnih organa da ostvare uvid u podatke o mrežnom saobra aju koji suod zna aja za odlu ivanje u sporovima, naro ito povodom ra una za usluge ilime upovezivanja.

Page 219: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Obrada podataka o lokaciji

lan 123.

Operator javnih komunikacionih mreža i javno dostupnih elektronskihkomunikacionih usluga može obra ivati podatke o lokaciji korisnika, koji nisu podacio saobra aju, samo kada se lica na koja se ti podaci odnose u ine neprepoznatljivimili uz njihov prethodni pristanak radi pružanja usluga sa dodatom vrednoš u, u meri ivremenu potrebnom za te svrhe.

Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na podatke o lokaciji koji sezadržavaju u skladu sa odredbama ovog zakona.

Operator je dužan da, pre pribavljanja pristanka iz stava 1. ovog lana,korisnika i pretplatnika obavesti o vrstama podataka o lokaciji koji e biti obra ivani,svrsi i trajanju obrade, kao i tome da li e podaci biti dostavljani tre im licima zapotrebe pružanja usluga sa dodatom vrednoš u.

Lice koje je dalo pristanak za obradu podataka iz stava 1. ovog lana imapravo opoziva datog pristanka u bilo kom trenutku.

Operator je dužan da licu koje je dalo pristanak za obradu podataka iz stava1. ovog lana, pruži mogu nost privremenog odbijanja obrade podataka o lokaciji prisvakom povezivanju na mrežu ili prenosu komunikacije, na jednostavan na in i beznaknade.

Obradu podataka o lokaciji iz ovog lana smeju da vrše samo ovlaš ena licaoperatora, odnosno ovlaš ena lica tre e strane koja pruža uslugu sa dodatomvrednoš u, u meri neophodnoj za pružanje usluge sa dodatom vrednoš u.

XVI. BEZBEDNOST I INTEGRITET JAVNIH KOMUNIKACIONIH MREŽAI USLUGA

lan 124.

Operator je dužan da, radi obezbe ivanja bezbednosti i integriteta javnihelektronskih komunikacionih mreža i usluga, tajnosti komunikacija, kao i zaštitepodataka o li nosti, saobra aju i lokaciji, primeni adekvatne tehni ke i organizacionemere, primerene postoje im rizicima, a posebno mere za prevenciju i minimizacijuuticaja bezbednosnih incidenata po korisnike i me upovezane mreže, kao i mere zaobezbe ivanje kontinuiteta rada javnih komunikacionih mreža i usluga.

Ako operator pruža uslugu koriste i elektronsku komunikacionu mrežu,pripadaju a sredstva ili usluge drugog operatora, dužan je da sara uje sa timoperatorom u obezbe ivanju bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža iusluga.

Kada postoji poseban rizik povrede bezbednosti i integriteta javnihkomunikacionih mreža i usluga (neovlaš eni pristup, zna ajan gubitak podataka,ugrožavanje tajnosti komunikacija, bezbednosti li nih podataka i drugo), operator jedužan da o tom riziku obavesti pretplatnike i, ako je takav rizik van opsega mera kojeje operator dužan da primeni, obavesti pretplatnike o mogu im merama zaštite itroškovima u vezi sa primenom tih mera.

lan 125.

Operator je dužan da obavesti Agenciju o svakoj povredi bezbednosti iintegriteta javnih komunikacionih mreža i usluga, koja je zna ajno uticala na njihovrad, a naro ito o povredama koje su imale za posledicu narušavanje zaštite podatakao li nosti ili narušavanje privatnosti pretplatnika ili korisnika.

Page 220: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Agencija je ovlaš ena da obavesti javnost o povredi bezbednosti i integritetaiz stava 1. ovog lana, ili traži od operatora da to sam uradi, kada proceni da jeobjavljivanje takve informacije u javnom interesu.

XVII. TAJNOST ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA, ZAKONITOPRESRETANJE I ZADRŽAVANJE PODATAKA

Tajnost elektronskih komunikacija

lan 126.

Presretanje elektronskih komunikacija kojim se otkriva sadržaj komunikacijenije dopušteno bez pristanka korisnika, osim na odre eno vreme i na osnovu odlukesuda, ako je to neophodno radi vo enja krivi nog postupka ili zaštite bezbednostiRepublike Srbije, na na in predvi en zakonom.

Odredba iz stava 1. ovog lana ne spre ava snimanje komunikacija i sa njimapovezanih podataka o saobra aju, koje se obavlja radi dokazivanja komercijalnihtransakcija ili drugih poslovnih odnosa, u kojima su obe strane svesne ili bi moralebiti svesne ili su izri ito upozorene na to da obavljena komunikacija može da budesnimljena.

Koriš enje elektronskih komunikacionih mreža i usluga radi uvanja ilipristupanja podacima pohranjenim u terminalnoj opremi pretplatnika ili korisnika,dozvoljeno je pod uslovom da je pretplatniku ili korisniku dato jasno i potpunoobaveštenje o svrsi prikupljanja i obrade podataka, u skladu sa zakonom kojim seure uje zaštita podataka o li nosti, kao i da mu je pružena prilika da takvu obraduodbije.

Odredba stava 3. ovog lana ne spre ava tehni ko uvanje ili pristuppodacima u svrhu obezbe ivanja komunikacije u okviru elektronskih komunikacionihmreža ili pružanja usluga koje je pretplatnik ili korisnik izri ito zatražio.

Zakonito presretanje elektronskih komunikacija

lan 127.

Operator je dužan da omogu i zakonito presretanje elektronskih komunikacijaiz lana 126. stav 1. ovog zakona.

Nadležni državni organ koji sprovodi poslove zakonitog presretanja dužan jeda vodi evidenciju o presretnutim elektronskim komunikacijama, koja naro ito sadržiodre enje akta koji predstavlja pravni osnov za vršenje presretanja, datum i vremevršenja presretanja, kao i da ovu evidenciju uva kao tajnu, u skladu sa zakonomkojim se ure uje tajnost podataka.

Kada nadležni državni organ koji sprovodi poslove zakonitog presretanja nijeu mogu nosti da izvrši zakonito presretanje elektronskih komunikacija bez pristupaprostorijama, elektronskoj komunikacionoj mreži, pripadaju im sredstvima ilielektronskoj komunikacionoj opremi operatora, operator iz stava 1. ovog lana dužanje da o primljenim zahtevima za presretanje elektronskih komunikacija vodievidenciju, koja naro ito sadrži identifikaciju ovlaš enog lica koje je vršilopresretanje, odre enje akta koji predstavlja pravni osnov za vršenje presretanja,datum i vreme vršenja presretanja, kao i da ovu evidenciju uva kao tajnu, u skladusa zakonom kojim se ure uje tajnost podataka.

Operator je dužan da, radi ostvarivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, osvom trošku obezbedi neophodne tehni ke i organizacione uslove (ure aje i

Page 221: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

programsku podršku), kao i da dokaze o tome dostavi Agenciji, u skladu saodredbama ovog zakona.

Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslovepravosu a, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ministarstva nadležnog zaposlove odbrane, Bezbednosno-informativne agencije i organa nadležnog za zaštitupodataka o li nosti, bliže propisuje zahteve za ure aje i programsku podršku iz stava4. ovog lana.

Obaveza zadržavanja podataka

lan 128.

Operator je dužan da zadrži podatke o elektronskim komunikacijama iz lana129. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: zadržani podaci) za potrebe sprovo enjaistrage, otkrivanja krivi nih dela i vo enja krivi nog postupka, u skladu sa zakonomkojim se ure uje krivi ni postupak, kao i za potrebe zaštite nacionalne i javnebezbednosti Republike Srbije, u skladu sa zakonima kojima se ure uje rad službibezbednosti Republike Srbije i rad organa unutrašnjih poslova.

Operator iz stava 1. ovog lana je dužan da zadrži podatke u izvornom oblikuili kao podatke obra ene tokom obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija.

Operator iz stava 1. ovog lana nije dužan da zadrži podatke koje nijeproizveo niti obradio.

Operator iz stava 1. ovog lana dužan je da zadržane podatke uva 12meseci od dana obavljene komunikacije.

Operator je dužan da zadržava podatke tako da im se bez odlaganja možepristupiti, odnosno da se bez odlaganja mogu dostaviti na zahtev nadležnogdržavnog organa, u skladu sa stavom 1. ovog lana.

Nadležni državni organ koji ostvaruje pristup, odnosno kome se dostavljajuzadržani podaci, dužan je da vodi evidenciju o pristupu, odnosno dostavljanjuzadržanih podataka, koja naro ito sadrži: odre enje akta koji predstavlja pravniosnov za pristup, odnosno dostavljanje zadržanih podataka, datum i vremepristupanja, odnosno dostavljanja zadržanih podataka, kao i da ovu evidenciju uvakao tajnu, u skladu sa zakonom kojim se ure uje tajnost podataka.

Kada nadležni državni organ nije u mogu nosti da ostvari pristup zadržanimpodacima bez pristupa prostorijama, elektronskoj komunikacionoj mreži,pripadaju im sredstvima ili elektronskoj komunikacionoj opremi operatora, operator izstava 1. ovog lana dužan je da o primljenim zahtevima za pristup, odnosnodostavljanje zadržanih podataka, vodi evidenciju, koja naro ito sadrži identifikacijuovlaš enog lica koje je pristupilo zadržanim podacima, odnosno kome su dostavljenizadržani podaci, odre enje akta koji predstavlja pravni osnov za pristup, odnosnodostavljanje zadržanih podataka, datum i vreme pristupanja, odnosno dostavljanjazadržanih podataka, kao i da ovu evidenciju uva kao tajnu, u skladu sa zakonomkojim se ure uje tajnost podataka.

Vrste zadržanih podataka

lan 129.

Obaveza operatora iz lana 128. stav 1. ovog zakona odnosi se na podatkepotrebne za:

1) pra enje i utvr ivanje izvora komunikacije;

Page 222: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

2) utvr ivanje odredišta komunikacije;

3) utvr ivanje po etka, trajanja i završetka komunikacije;

4) utvr ivanje vrste komunikacije;

5) identifikaciju terminalne opreme korisnika;

6) utvr ivanje lokacije mobilne terminalne opreme korisnika.

Obaveza zadržavanja podataka iz stava 1. ovog lana obuhvata i podatke ouspostavljenim pozivima koji nisu odgovoreni, ali ne obuhvata podatke o pozivimaije uspostavljanje nije uspelo.

Zabranjeno je zadržavanje podataka koji otkrivaju sadržaj komunikacije.

Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslovepravosu a, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ministarstva nadležnog zaposlove odbrane, Bezbednosno-informativne agencije i organa nadležnog za zaštitupodataka o li nosti, bliže propisuje zahteve u vezi sa zadržavanjem podataka izstava 1. ovog lana.

Zaštita zadržanih podataka

lan 130.

Operator je dužan da, u pogledu zaštite zadržanih podataka, naro itoobezbedi:

1) da su zadržani podaci istog kvaliteta i podvrgnuti istim merama bezbednosti izaštite kao i podaci u elektronskoj komunikacionoj mreži operatora;

2) da su zadržani podaci zašti eni na podesan na in od slu ajnog ilinedopuštenog uništenja, slu ajnog gubitka ili izmene, neovlaš enog ili nezakonitoguvanja, obrade, pristupa ili otkrivanja, u skladu sa zakonom kojim se ure uje zaštita

podataka o li nosti, odnosno zakonom kojim se ure uje zaštita tajnih podataka kadase radi o podacima koji su sa uvani i dostavljeni u skladu sa lanom 128. stav 5.ovog zakona;

3) da se pristup zadržanim podacima na podesan na in ograni i samo naovlaš ena lica organa koji ostvaruju pristup zadržanim podacima, u skladu sa lanom128. stav 5. ovog zakona;

4) da se zadržani podaci unište po isteku roka iz lana 128. stav 4. ovogzakona, osim podataka koji su sa uvani i dostavljeni u skladu sa lanom 128. stav 5.ovog zakona.

Operator je dužan da, radi ostvarivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, osvom trošku obezbedi neophodne tehni ke i organizacione uslove, kao i da dokaze otome dostavi Agenciji, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Nadzor nad izvršenjem obaveza operatora iz stava 1. ovog lana vrši organnadležan za zaštitu podataka o li nosti, a kada su podaci dostavljeni u skladu salanom 128. stav 5. ovog zakona i organ nadležan za nadzor nad sprovo enjem

zakona koji reguliše zaštitu tajnosti podataka.

Page 223: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

XVIII. PROVERA POSTUPANJA OPERATORA I INSPEKCIJSKINADZOR

Ovlaš enja Agencije

lan 131.

Operatori su dužni da delatnost elektronskih komunikacija obavljaju u skladusa propisanim opštim uslovima za obavljanje delatnosti, posebnim obavezamaodre enim operatorima sa ZTS, uslovima propisanim dozvolama za koriš enjenumeracije, pojedina nim dozvolama za koriš enje radio-frekvencija, kao i drugimobavezama utvr enim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Agencija je ovlaš ena da traži od operatora podatke i informacije koji su jojpotrebni radi provere njihovog postupanja u skladu sa obavezama iz stava 1. ovoglana, kao i da vrši merenja i ispitivanja rada elektronskih komunikacionih mreža i

usluga, pripadaju ih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalneopreme.

Poslove merenja i ispitivanja iz stava 2. ovog lana Agencija vrši prekokontrolno-mernih centara, kao organizacionih jedinica Agencije (podru ne jedinice),odnosno preko lica ovlaš enih za vršenje merenja i ispitivanja.

Ako Agencija utvrdi da postupanje operatora nije u skladu sa obavezama izstava 1. ovog lana, o tome obaveštava operatora i odre uje rok u kome operatormože da se izjasni o utvr enim nepravilnostima, odnosno da ih otkloni i o tomeobavesti Agenciju.

Rok iz stava 4. ovog lana ne može biti kra i od osam dana od dana prijemazahteva od strane operatora, osim u slu ajevima kada Agencija utvrdi teže iliponovljeno kršenje propisanih obaveza.

Ako Agencija utvrdi da operator nije otklonio utvr ene nepravilnosti uostavljenom roku, podnosi prijavu inspekciji Ministarstva.

Inspekcijski nadzor

lan 132.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa kojima se ure ujedelatnost elektronskih komunikacija, kao i me unarodnih sporazuma u oblastielektronskih komunikacija, obavlja Ministarstvo, preko inspektora elektronskihkomunikacija (u daljem tekstu: inspektor).

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa kojim se ure ujedelatnost elektronskih komunikacija na teritoriji autonomne pokrajine vrši autonomnapokrajina preko svojih organa.

Poslove iz stava 2. ovog lana autonomna pokrajina vrši kao poverene.

lan 133.

Inspektor je samostalan u granicama ovlaš enja utvr enih zakonom i drugimpropisima kojima se ure uje obavljanje poslova inspekcije, a za svoj rad je li noodgovoran.

Inspektor je dužan da uzme u postupak prijave Agencije, gra ana, preduze ai drugih organizacija, kao i da obavesti podnosioca prijave o rezultatima postupka.

Inspektor ne može da vrši nadzor elektronske komunikacione mreže iliusluge, pripadaju ih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne

Page 224: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

opreme, ako je u estvovao u njihovom projektovanju, izgradnji, postavljanju iliproizvodnji.

U vršenju inspekcijskog nadzora, za obavljanje poslova merenja i ispitivanjaelektronskih komunikacionih mreža i usluga, pripadaju ih sredstava, elektronskekomunikacione opreme i terminalne opreme, inspektor može angažovati liceovlaš eno za vršenje merenja i ispitivanja.

Posebna ovlaš enja inspektora

lan 134.

Inspektor je, pored ovlaš enja iz zakona kojim se ure uje obavljanje poslovainspekcije, ovlaš en da proverava:

1) postupanje operatora u skladu sa propisanim opštim uslovima za obavljanjedelatnosti elektronskih komunikacija, posebnim obavezama odre enim operatorimasa ZTS, uslovima propisanim dozvolama za koriš enje numeracije, pojedina nimdozvolama za koriš enje radio-frekvencija, kao i drugim obavezama utvr enim ovimzakonom i propisima donetim na osnovu njega;

2) rad elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pripadaju ih sredstava,elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme, kao i ispunjenost propisanihtehni kih i drugih zahteva;

3) da li se radio-frekvencijski spektar koristi u skladu sa ovim zakonom;

4) postupanje imalaca pojedina nih dozvola i drugih korisnika radio-frekvencijskog spektra u odnosu na obaveze utvr ene dozvolama, ovim zakonom,propisima donetim na osnovu njega i odgovaraju im me unarodnim sporazumima;

5) postojanje štetnih smetnji u radu elektronskih komunikacionih mreža;

6) postupanje operatora u vezi sa primenom mera zaštite podataka o li nosti iprivatnosti, obezbe ivanjem bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža iusluga, kao i omogu avanjem zakonitog presretanja elektronskih komunikacija ipristupa zadržanim podacima.

Mere inspekcijskog nadzora

lan 135.

Ako se u vršenju inspekcijskog nadzora utvrde nepravilnosti, nedostaci ilipropusti u primeni ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega, inspektor donosirešenje kojim:

1) nalaže mere za otklanjanje utvr enih nepravilnosti, nedostataka ili propusta iodre uje rok za njihovo otklanjanje;

2) preduzima privremene mere, uklju uju i odre ivanje zabrane rada, pe enjai oduzimanja elektronske komunikacione opreme ili dela opreme, naro ito ako seradio-frekvencijski spektar neovlaš eno koristi, ako se koristi suprotno propisanimuslovima koriš enja ili ako se utvrdi da rad elektronske komunikacione opremepredstavlja neposrednu i ozbiljnu pretnju javnoj bezbednosti ili ugrožava životnusredinu;

3) privremeno zabranjuje obavljanje delatnosti, zatvaranjem prostorija u kojimase obavlja delatnost ili na drugi odgovaraju i na in, u slu ajevima kada seonemogu i vršenje nadzora, kada se neovlaš eno obavlja delatnost ili kada se neprimene prethodno odre ene mere iz stava 1. ta ka 1) ovog lana, pri emu odre uje

Page 225: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

vreme trajanja privremene zabrane obavljanja delatnosti u kome su lica dužna daotklone protivpravno stanje koje je razlog izricanja mere.

Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba Ministarstvu u roku od osamdana od dana prijema rešenja.

Žalba na rešenje inspektora ne odlaže izvršenje rešenja.

Rešenje Ministarstva je kona no u upravnom postupku i protiv njega se možepokrenuti upravni spor.

Inspektor je dužan da o utvr enim nepravilnostima, nedostacima ilipropustima u primeni ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega obavestiAgenciju i, po potrebi, predloži Agenciji preduzimanje mera iz njene nadležnosti.

Lica ovlaš ena za vršenje merenja i ispitivanja

lan 136.

Privredno društvo, preduze e i drugo pravno lice može da vrši merenja iispitivanja rada elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pripadaju ih sredstava,elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme ako ispunjava uslove upogledu kadrova, opreme i prostora.

Ministarstvo, na predlog Agencije, bliže propisuje uslove koje moraju daispunjavaju lica iz stava 1. ovog lana.

Ministarstvo donosi rešenje o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog lana, nazahtev lica iz stava 1. ovog lana (u daljem tekstu: ovlaš enje za vršenje merenja iispitivanja).

Za izdavanje rešenja iz stava 2. ovog lana pla a se taksa, u skladu sazakonom kojim se ure uje administrativna taksa.

Ovlaš enje za vršenje merenja i ispitivanja može se oduzeti ako se naknadnoutvrdi da privredno društvo, preduze e i drugo pravno lice ne ispunjava propisaneuslove ili ako se utvrdi da je rešenje izdato na osnovu neistinitih i neta nih podataka.

Rešenje iz st. 2. i 5. ovog lana je kona no.

Ministarstvo vodi ažuran registar ovlaš enja za vršenje merenja i ispitivanja iini ga dostupnim na svojoj Internet stranici.

XIX. KAZNENE ODREDBE

lan 137.

Nov anom kaznom od 1.000.000 do 2.000.000 dinara kazni e se za prekršajpravno lice, ako:

1) projektuje, gradi ili postavlja, koristi i održava elektronske komunikacionemreže i pripadaju a sredstva suprotno lanu 42. ovog zakona;

2) postupa suprotno odredbama lana 126. ovog zakona u pogledu zaštitetajnosti elektronskih komunikacija;

3) ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona u vezi sa zakonitimpresretanjem elektronskih komunikacija ( lan 127);

4) ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona u vezi sa zadržavanjempodataka ( l. 128-130);

5) ne omogu i ili omete vršenje inspekcijskog nadzora ( l. 134. i 135).

Page 226: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana kazni e se i odgovorno lice u pravnom licunov anom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana kazni e se preduzetnik, odnosno fizi kolice nov anom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana može se izre i nov ana kazna u srazmerisa visinom u injene štete, neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja jepredmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana pravnom licu, odnosno preduzetniku, možese izre i zaštitna mera zabrane vršenja odre ene delatnosti u trajanju do tri godine, aodgovornom licu u pravnom licu zaštitna mera zabrane vršenja odre enih poslova utrajanju do jedne godine.

lan 138.

Nov anom kaznom od 500.000 do 2.000.000 kazni e se za prekršaj pravnolice, ako:

1) ne obavlja delatnost elektronskih komunikacija u skladu sa odgovaraju imopštim uslovima propisanim od strane Agencije ( lan 37);

2) ne obavesti Agenciju o otpo injanju, promeni ili okon anju delatnosti ( lan 38.stav 1);

3) ne obavlja delatnost elektronskih komunikacija preko povezanog pravnog licaili preko ogranka ( lan 40);

4) ne obavlja delatnost u skladu sa donetim tehni kim propisima iz lana 44.ovog zakona;

5) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije kojim se utvr uje zajedni kokoriš enje ( lan 51. stav 3);

6) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije kojim se utvr ujeme upovezivanje, odnosno pristup ( lan 53. stav 6);

7) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije kojim se utvr uje obavezame upovezivanja elektronske komunikacione mreže za posebne namene i javnekomunikacione mreže ( lan 54);

8) ne pruža usluge univerzalnog servisa u skladu sa propisanim obavezamalan 56. stav 1);

9) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o obezbe ivanju dostupnostiusluga univerzalnog servisa ( lan 56. stav 5);

10) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o odre ivanju operatora sa ZTSlan 62. stav 2) i propisanim obavezama ( l. 63-71);

11) koristi numeraciju suprotno odredbama ovog zakona, odnosno suprotnoizdatoj dozvoli za koriš enje numeracije ( lan 74);

12) ustupi na koriš enje dodeljenu numeraciju, odnosno prenese pravo nakoriš enje dodeljene numeracije bez prethodne saglasnosti Agencije ( lan 76. st. 1. i3);

13) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o oduzimanju dodeljene numeracijelan 77);

14) ne postupi u skladu sa odredbama lana 79. ovog zakona u vezi saprenosivoš u broja;

Page 227: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

15) ne omogu i besplatno upu ivanje poziva službama za hitne intervencije ilipropusti da centru za opsluživanje poziva službama za hitne intervencije prosledipodatke o identitetu pozivaoca i lokaciji sa koje je poziv upu en ( lan 80);

16) koristi radio-frekvencije suprotno odredbama ovog zakona ( lan 85), odnosnosuprotno izdatoj pojedina noj dozvoli ( l. 86. i 89), privremenoj dozvoli ( lan 94) iliutvr enim uslovima za koriš enje radio-frekvencija po režimu opšteg ovlaš enja ( lan96. stav 3);

17) prenese pravo na koriš enje radio-frekvencija suprotno odredbi lana 93. stav3. ovog zakona;

18) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o oduzimanju dodeljenih radio-frekvencija ( lan 95);

19) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o obavezi prenosa ( lan 101);

20) ne zaklju i ugovor sa korisnikom ili propusti da ugovorom reguliše propisaneobavezne elemente ( lan 105);

21) ne pruža obaveštenja o ponu enim uslugama u skladu sa odredbama lana106. ovog zakona;

22) propusti da pretplatnicima najavi nameru jednostrane izmene uslova ugovorau skladu sa odredbama lana 107. ovog zakona;

23) ne pruža usluge sa dodatnom vrednoš u u skladu sa odredbama lana 108.ovog zakona;

24) ne obezbedi minimalni propisani kvalitet odre enih usluga ( lan 109);

25) ne odgovori na prigovor pretplatnika u propisanom roku, obustavi pružanjeusluge ili isklju i terminalnu opremu pretplatnika suprotno odredbama lana 113.ovog zakona;

26) postupa suprotno odredbama ovog zakona u vezi sa slanjem elektronskihporuka radi neposrednog oglašavanja ( lan 118);

27) ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona u vezi sa podacima o li nostiu javnim telefonskim imenicima ( lan 120);

28) ne postupi sa podacima o saobra aju u skladu sa odredbama lana 122.ovog zakona;

29) ne postupi sa podacima o lokaciji u skladu sa odredbama lana 123. ovogzakona;

30) ne preduzme mere u vezi sa obezbe ivanjem bezbednosti, integriteta ikontinuiteta rada javnih komunikacionih mreža i usluga ( lan 124. st. 1. i 2);

31) ne upozori pretplatnike na posebne rizike povrede bezbednosti i integritetajavnih komunikacionih mreža i usluga ( lan 124. stav 3);

32) ne obavesti Agenciju o zna ajnim povredama bezbednosti i integriteta javnihkomunikacionih mreža i usluga iz lana 125. ovog zakona;

33) ne dostavi Agenciji podatke i informacije potrebne za proveru postupanja uskladu sa propisanim obavezama, odnosno ako se ne izjasni o utvr enimnepravilnostima u propisanom roku ( lan 131);

34) ne postupi u skladu sa rešenjem inspektora iz lana 135. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana kazni e se i odgovorno lice u pravnom licunov anom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Page 228: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana kazni e se preduzetnik, odnosno fizi kolice nov anom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ta ka 10) ovog lana može se izre i nov ana kazna uiznosu najviše do 10% prihoda koji su pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu ilipreduzetnik ostvarili u obra unskoj godini koja je prethodila godini kada je prekršaj

injen, dok se za ostale prekršaje iz stava 1. ovog lana može izre i nov ana kaznau srazmeri sa visinom u injene štete, neizvršene obaveze, vrednosti robe ili drugestvari koja je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana pravnom licu, odnosno preduzetniku, možese izre i zaštitna mera zabrane vršenja odre ene delatnosti u trajanju do tri godine, aodgovornom licu u pravnom licu zaštitna mera zabrane vršenja odre enih poslova utrajanju do jedne godine.

lan 139.

Nov anom kaznom od 250.000 do 500.000 kazni e se za prekršaj pravnolice, ako:

1) ne dostavi Agenciji podatke i informacije neophodne radi obavljanja poslovaiz njene nadležnosti ( lan 41);

2) ne izgradi kanalizacionu i prate u infrastrukturu potrebnu za postavljanjeelektronskih komunikacionih mreža, pripadaju ih sredstava i elektronskekomunikacione opreme do prostorija korisnika ( lan 43. stav 1);

3) narušava zaštitni pojas ili obavlja radove u blizini elektronskih komunikacionihmreža i pripadaju ih sredstava na na in koji ugrožava funkcionisanje elektronskihkomunikacija ( lan 45);

4) narušava zaštitnu zonu duž trase radio-koridora ( lan 46);

5) ne postupi u skladu sa propisanim zahtevima za obezbe ivanjeelektromagnetske kompatibilnosti ( lan 47);

6) njegova elektronska komunikaciona mreža, pripadaju a sredstva ilielektronska komunikaciona oprema prekora uje propisani nivo elektromagnetskogpolja ( lan 48);

7) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o finansiranju univerzalnog servisalan 58. stav 2);

8) ne postupi u skladu sa rešenjem Agencije o obezbe ivanju pristupaaplikativnim programskim interfejsima i elektronskim programskim vodi ima ( lan102);

9) ne postupi u skladu sa odredbama lana 103. ovog zakona u vezi sauslovnim pristupom;

10) ne osigura jednaku dostupnost svojih usluga osobama sa invaliditetom,odnosno ne postupi u skladu sa odgovaraju im rešenjem Agencije ( lan 110);

11) ne vodi javni telefonski imenik ili ne omogu ava pristup podacima u javnomtelefonskom imeniku iz lana 121. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana kazni e se i odgovorno lice u pravnom licunov anom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana kazni e se preduzetnik, odnosno fizi kolice nov anom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

Page 229: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

lan 140.

Nov anom kaznom od 100.000 do 250.000 kazni e se za prekršaj pravnolice, ako:

1) ne objavi podatke o ponudi usluga univerzalnog servisa ( lan 56. stav 3);

2) ne dostavi Agenciji izveštaj o pružanju usluga univerzalnog servisa ( lan 57.stav 1);

3) propusti da obavesti Agenciju o promeni podataka ( lan 74. stav 3. i lan 91.stav 3);

4) ne izda ra un sa detaljnom specifikacijom u skladu sa odredbama lana 112.ovog zakona;

5) ne obezbedi pretplatniku mogu nosti za kontrolu troškova iz lana 114. ovogzakona;

6) ne pruža usluge identifikacije poziva u skladu sa odredbama lana 115. ovogzakona;

7) ne preduzme mere u vezi sa otkrivanjem i spre avanjem zlonamernih iliuznemiravaju ih poziva ( lan 116);

8) ne obezbedi pretplatniku mogu nost za zaustavljanje automatskogpreusmeravanja poziva ( lan 117);

9) ne obezbedi pretplatniku mogu nost za filtriranje nezatraženih i škodljivihelektronskih poruka ( lan 119. stav 1);

10) ne preduzme mere u vezi sa otkrivanjem i spre avanjem slanja nezatraženih iškodljivih poruka ( lan 119. st. 2-4).

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana kazni e se i odgovorno lice u pravnom licunov anom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog lana kazni e se preduzetnik, odnosno fizi kolice nov anom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

XX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Kontinuitet Republi ke agencije za telekomunikacije

lan 141.

Danom stupanja na snagu ovog zakona Republi ka agencija zatelekomunikacije osnovana Zakonom o telekomunikacijama („Službeni glasnik RS”,br. 44/03, 36/06 i 50/09-US) nastavlja sa radom kao Republi ka agencija zaelektronske komunikacije, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Zaposleni u Republi koj agenciji za telekomunikacije nastavljaju sa radomkao zaposleni u Republi koj agenciji za elektronske komunikacije, na poslovima nakojima su radili, do dana stupanja na snagu novih opštih akata Agencije kojima seure uju prava i obaveze iz radnog odnosa.

lanovi Upravnog odbora Republi ke agencije za telekomunikacijenastavljaju sa radom do izbora lanova upravnog odbora Republi ke agencije zaelektronske komunikacije, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Page 230: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Posebne obaveze Ministarstva

lan 142.

Ministarstvo raspisuje javnih konkurs za izbor lanova upravnog odboraAgencije kojima je istekao mandat u roku od 30 dana od dana stupanja na snaguovog zakona.

Ministarstvo donosi opšte akte na osnovu ovlaš enja iz ovog zakona u rokuod godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Do donošenja akata iz stava 2. ovog lana primenjuju se važe i opšti aktidoneti na osnovu zakona koji prestaje da važi danom stupanja na snagu ovogzakona, osim odredaba tih akata koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Posebne obaveze Agencije

lan 143.

Upravni odbor Agencije donosi statut Agencije koji je uskla en sa ovimzakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Upravni odbor Agencije raspisuje javni konkurs za izbor direktora Agencije uroku od 30 dana od dana stupanja na snagu statuta Agencije.

Direktor Agencije donosi akt o unutrašnjoj organizaciji Agencije u roku od 30dana od stupanja na dužnost.

Agencija formira nove, odnosno ažurira postoje e registre, evidencije i bazepodataka i propisuje obrasce za unos i izmenu podataka, u skladu sa odredbamaovog zakona, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Agencija donosi opšte akte na osnovu ovlaš enja iz ovog zakona u roku odgodinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Do donošenja akata iz stava 4. ovog lana primenjuju se važe i opšti aktidoneti na osnovu zakona koji prestaje da važi danom stupanja na snagu ovogzakona, osim odredaba tih akata koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Licence i opšta odobrenja izdata u skladu sa ranije važe impropisima

lan 144.

Licenca i opšta odobrenja izdati do dana stupanja na snagu ovog zakonavaže do isteka perioda na koji su izdati.

Imaoci licenci i opštih odobrenja iz stava 1. ovog lana, dužni su da svojeposlovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od danastupanja na snagu ovog zakona.

Agencija, po službenoj dužnosti, evidentira imaoce licenci i odobrenja iz stava1. ovog lana u evidenciji operatora, u roku od 30 dana od dana stupanja na snaguovog zakona.

Page 231: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Tržišta podložna prethodnoj regulaciji i odluke o utvr ivanjuoperatora sa zna ajnim tržišnim udelom donete u skladu sa

ranije važe im propisima

lan 145.

Do donošenja akta iz lana 59. ovog zakona, prethodnoj regulaciji podležuslede a tržišta:

1) maloprodajno tržište pristupa javnoj telefonskoj mreži;

2) veleprodajno tržište originacije poziva u javnoj telefonskoj mreži;

3) veleprodajno tržište terminacije poziva u javnoj telefonskoj mreži;

4) veleprodajno tržište (fizi kog) pristupa elementima mreže i pripadaju imsredstvima (uklju uju i deljeni i potpuni raš lanjeni pristup lokalnoj petlji);

5) veleprodajno tržište širokopojasnog pristupa;

6) veleprodajno tržište iznajmljenih linija;

7) veleprodajno tržište terminacije poziva u mobilnoj mreži.

Agencija je dužna da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovogzakona izvrši analizu tržišta, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Agencija je dužna da u roku od šest meseci od dana objavljivanja izveštaja oizvršenoj analizi tržišta iz stava 2. ovog lana, preispita odluke o utvr ivanjuoperatora sa zna ajnim tržišnim udelom, koje su donete na osnovu ranije važe ihpropisa, kao i da odlu i o odre ivanju operatora sa ZTS u skladu sa odredbama ovogzakona.

Odluke o dodeli numeracije

lan 146.

Odluke o dodeli numeracije donete do dana stupanja na snagu ovog zakona,važe do isteka roka na koji su donete, a dodeljena numeracija se koristi u skladu saodredbama ovog zakona.

Dozvole za radio stanicu izdate u skladu sa ranije važe impropisima

lan 147.

Danom stupanja na snagu ovog zakona imaoci dozvola za radio stanicenastavljaju sa radom u skladu sa izdatim dozvolama, do isteka perioda na koji suizdate.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, imaoci dozvola za radiodifuzne stanice,izdate u sklopu dozvola za emitovanje televizijskog programa, nastavljaju sa radom uskladu sa izdatim dozvolama, koje prestaju da važe u rokovima utvr enim aktom oprelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa iz lana 104.stav 1. ovog zakona.

Zapo eti postupci

lan 148.

Postupci koji su zapo eti do stupanja na snagu ovog zakona se okon avaju uskladu sa propisima po kojima su zapo eti.

Page 232: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Pružanje javno dostupnih telefonskih usluga preko javne fiksnetelefonske mreže

lan 149.

Pružanje javno dostupnih telefonskih usluga preko javne fiksne telefonskemreže izuzima se iz režima opšteg ovlaš enja do 31. decembra 2011. godine.

Do isteka roka iz stava 1. ovog lana, dozvola (licenca) za javne fiksnetelekomunikacione mreže i usluge izdaje se u skladu sa odredbama Zakona otelekomunikacijama, kojima se ure uje izdavanje licence za javne fiksnetelekomunikacione mreže i usluge.

Prestanak važenja Zakona o telekomunikacijama

lan 150.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon otelekomunikacijama, osim lana 6. stav 1. ta ka 4), l. 36, 37. i 39, a koji prestaju davaže 31. decembra 2011. godine.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o sistemimaveza („Službeni list SFRJ”, br. 41/88, 80/89 i 29/90 i „Službeni list SRJ”, br. 34/92,24/94 i 28/96).

Stupanje na snagu zakona

lan 151.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenomglasniku Republike Srbije”.

Page 233: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

83. 3. ,

, ,

2004. , 23. 2004. .

47

, 24. 2004.

,

, . .

" ", . 84/2004

24.7.2004. .

I.

1.

1.

: ,

,

, , ,

,

,

.

.

2.

2.

, , :

1) , , ,

, ,

, ;

2) , , ,

, ,

;

3) , ,

, , ,

, ;

4) , ,

, .

3.

3.

:

1) - , ,

( , , , , ,

, .);

2) - ,

, ;

3) , , -

, , ;

4) - ,

;

5) - , , , ;

6) - , ;

7) - ;

8) - -

;

9) - , ,

;

Page 234: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

10) -

;

11) - ,

;

12) - ;

13) - ;

14) -

, , , , ,

.;

15) - ,

,

;

16) -

;

17) - , , , ,

;

18) , -

, , ,

,

, ;

19) -

, , ;

20) - , , ,

;

21) -

;

22) - ,

;

23) - ;

24) - ;

25) - ;

26) - , ,

, ,

, ;

27) - ,

, ;

28) - ( , )

;

29) - .

+

II.

1.

4.

, :

1) , ;

2)

;

3) ,

;

4) ;

5) ;

6)

;

7) , ,

,

;

8)

;

9) ;

10) .

,

.

2.

Page 235: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

5.

:

, , , ,

, ,

.

( : )

, ,

.

, , 10 .

.

" ".

3.

6.

(

: ), ( :

).

: , ,

,

, , ,

,

, .

.

,

.

, ,

, 30 .

, , ,

, , ,

, 30

.

6. ,

, , .

4.

7.

,

.

, ,

1.

, 30 .

2. ,

, , .

5.

8.

( : )

,

,

, , ,

,

.

9.

, ,

.

.

, ,

.

, ,

Page 236: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

, , ,

, 30 .

4. ,

, , .

Page 237: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

,

,

.

, , ,

27. 6) .

30.

:

1) ;

2) ;

3) ;

4) ;

5) ;

6) ;

7)

.

1. ,

, , , .

31.

, , ,

,

, ,

, .

1.

, ,

, .

, , ,

, ,

,

.

32.

:

1) ;

2) ;

3) ;

4) ;

5) ;

6) ;

7) ;

8)

.

, ,

.

33.

30 ,

.

1. ,

, 29. 5. .

.

, , ,

,

, .

30 .

Page 238: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

.

76.

,

,

, ,

.

1. , ,

,

.

1. ,

.

VIII.

77.

, , ,

.

1.

1. .

1. 1.

,

.

3. ,

.

+

78.

,

, ,

, , ,

, .

1. , ,

,

.

79.

,

, , , .

,

.

.

,

, .

,

,

.

5.

, , 15

.

6. 15

.

+

IX.

1.

1)

80.

, , -

Page 239: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

.

( :

) ,

,

,

,

.

81.

,

.

1.

.

,

.

1.

,

.

1.

.

82.

, ,

43. .

83.

.

2)

84.

, ,

,

.

.

,

2. , , 30

.

3. 15

.

85.

, :

, , ,

, ,

.

86.

.

, , ,

, ,

.

3)

87.

, , 10 W.

Page 240: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

.

88.

.

2.

89.

400 kV, 220 kV 110 kV,

, ,

.

90.

,

,

, ,

.

1. :

, .

.

91.

.

92.

:

1) - ,

;

2) ( , ,

);

3) ;

4) ;

5) ;

6) , ,

;

7) ;

8) ,

;

9)

;

10) ;

11)

, , ,

76. .

93.

43.

.

,

.

1. ,

,

, ,

.

1.

,

.

94.

, ,

: ,

,

, ,

, ,

, .

1. " ".

95.

, .

Page 241: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

.

96.

,

, .

97.

, .

3.

98.

, .

.

: ,

,

.

99.

, ,

.

.

100.

,

,

, .

101.

.

1. " ".

, .

,

.

4. , ,

,

,

43. .

4.

102.

, 110 kV

, , ,

.

103.

( :

) , ,

.

104.

, .

, ,

.

57. .

105.

Page 242: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

.

106.

, .

107.

.

.

2. " ".

108.

:

, ,

,

, ,

, .

X.

1.

109.

,

, ,

, ,

,

.

-

.

2.

110.

, ,

,

.

111.

: ,

, ,

, ,

.

1. .

1. " ".

112.

,

.

- ,

,

.

37. .

113.

,

.

4.

114.

.

Page 243: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

.

,

.

XI.

1.

115.

,

, , ,

,

, .

-

.

116.

.

1. ,

.

1.

,

.

1.

.

2.

117.

, ,

16 ( : ).

16 .

118.

,

, ,

,

.

,

,

.

119.

,

,

, .

1. .

120.

.

43.

.

,

,

.

1.

, .

121.

:

1) - , ;

Page 244: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

2) ;

3) ;

4) ;

5)

;

6) ,

;

7) ;

8) ;

9) ,

.

122.

, ,

,

,

, ,

.

123.

,

.

1. :

, , ,

,

, .

1. " ".

124.

,

.

3.

125.

,

,

.

126.

,

,

, .

1. .

127.

.

:

1) ;

2) ;

3) ;

4) ;

5) ;

6) .

.

128.

, .

4.

129.

, , ,

.

16 .

+

130.

Page 245: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

.

1.

,

.

, ,

,

.

,

.

,

47. .

131.

,

.

1. .

132.

.

.

133.

,

.

134.

.

:

, ,

,

, ,

, .

1. " ".

5.

135.

,

, .

,

.

2. ,

,

43. ,

100.000 .

136.

,

.

1. .

XII.

1.

1)

137.

( : )

, ,

Page 246: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

,

.

138.

.

1.

, ,

.

2)

139.

.

, ,

,

.

140.

, ,

, : ,

, , ,

,

.

141.

, , ,

, ,

.

2.

142.

( :

)

, , .

.

143.

,

.

.

2. .

144.

, ,

.

:

, ,

,

, ,

.

1. , ,

.

145.

, ,

,

, ,

,

, .

, ,

,

.

Page 247: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

ZAKON

O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU

("Sl. glasnik RS", br. 101/2005)

Stupio na snagu 29.11.2005.

I OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Ovim zakonom ure uje se sprovo enje i unapre ivanje bezbednosti i zdravlja na radu

lica koja u estvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi

spre avanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

Za obavljanje odre enih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,

ovim zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao organ uprave u

sastavu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, i utvr uje njena nadležnost.

lan 2

Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih, nadležnosti i mere ijom se

primenom, odnosno sprovo enjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu ostvaruju se u

skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona, osim ako posebnim

zakonom nije druga ije odre eno.

lan 3

Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednoš u i zdravljem na radu, utvr ene ovim

zakonom, bliže se ure uju kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca ili

ugovorom o radu.

lan 4

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju slede e zna enje:

1) Zaposleni jeste doma e ili strano fizi ko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca,

kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca,

osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova ku nog

pomo nog osoblja;

Page 248: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

2) Poslodavac jeste doma e ili strano pravno lice, odnosno fizi ko lice koje zapošljava,

odnosno radno angažuje jedno ili više lica;

3) Predstavnik zaposlenih jeste lice izabrano da predstavlja zaposlene u oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca;

4) Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbe ivanje takvih uslova na radu kojima se, u

najve oj mogu oj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u

vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizi ko, psihi ko i socijalno

blagostanje zaposlenih;

5) Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili ije se preduzimanje planira na

svim nivoima rada kod poslodavca, radi spre avanja povre ivanja ili ošte enja zdravlja

zaposlenih;

6) Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu

ili na otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradilištima, objektima, ure ajima,

saobra ajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji

je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca;

7) Radna okolina jeste prostor u kojem se obavlja rad i koji uklju uje radna mesta, radne

uslove, radne postupke i odnose u procesu rada;

8) Sredstvo za rad jeste:

(1) objekat koji se koristi kao radni i pomo ni prostor, uklju uju i i objekat na otvorenom

prostoru, sa svim pripadaju im instalacijama (instalacije fluida, grejanje, elektri ne

instalacije i dr.),

(2) oprema za rad (mašina, ure aj, postrojenje, instalacija, alat i sl.) koja se koristi u

procesu rada,

(3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na

prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zra enja, zaštita od udara

elektri ne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.),

(4) pomo na konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi

za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za

spre avanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.),

(5) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji na in povezano sa

procesom rada;

9) Sredstvo i oprema za li nu zaštitu na radu jeste ode a, obu a, pomo ne naprave i

ure aji koji služe za spre avanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi

sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog;

Page 249: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

10) Opasne materije jesu eksplozivne, zapaljive, oksidiraju e, otrovne, gadne, zarazne,

korozivne, kancerogene i radioaktivne materije utvr ene standardima i drugim propisima,

a koje se proizvode, koriste ili skladište u procesu rada, kao i materije ija su svojstva,

kada su vezane za neke supstance, opasna po život i zdravlje zaposlenih;

11) Opasnost jeste okolnost ili stanje koje može ugroziti zdravlje ili izazvati povredu

zaposlenog;

12) Opasna pojava jeste doga aj kojim su ugroženi ili bi mogli da budu ugroženi život i

zdravlje zaposlenog ili postoji opasnost od povre ivanja zaposlenog;

13) Rizik jeste verovatno a nastanka povrede, oboljenja ili ošte enja zdravlja zaposlenog

usled opasnosti;

14) Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od

povreda i/ili ošte enja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili

smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu;

15) Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu

rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili ošte enja zdravlja i

utvr ivanje mogu nosti, odnosno na ina spre avanja, otklanjanja ili smanjenja rizika;

16) Radno mesto sa pove anim rizikom jeste radno mesto utvr eno aktom o proceni

rizika na kome, i pored potpuno ili delimi no primenjenih mera u skladu sa ovim

zakonom, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog;

17) Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste lice koje obavlja poslove bezbednosti i

zdravlja na radu, ima položen stru ni ispit o prakti noj osposobljenosti i koje poslodavac

pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova;

18) Pravno lice za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja

uslova radne okoline, odnosno hemijskih, bioloških i fizi kih štetnosti (osim jonizuju ih

zra enja), mikroklime i osvetljenosti jeste pravno lice kojem je ministar nadležan za rad

izdao licencu, u skladu sa ovim zakonom;

19) Služba medicine rada jeste služba kojoj poslodavac poveri obavljanje poslova zaštite

zdravlja zaposlenih;

20) Stru ni nalaz jeste izveštaj o izvršenom pregledu i ispitivanju opreme za rad ili

ispitivanju uslova radne okoline sa zaklju kom da li su primenjene ili nisu primenjene

propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu;

21) Odgovorno lice za obavljanje pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova

radne okoline, kao i za potpisivanje stru nih nalaza, jeste lice sa licencom za vršenje tih

poslova (u daljem tekstu: odgovorno lice);

Page 250: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

22) Licenca jeste ovlaš enje koje ministar nadležan za rad daje pravnom ili fizi kom licu

za obavljanje odre enih poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa

ovim zakonom.

lan 5

Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:

1) zaposleni;

2) u enici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj

praksi ili prakti noj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.);

3) lica koja se nalaze na stru nom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;

4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji;

5) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda

za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada;

6) lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim

akcijama i takmi enjima u vezi sa radom;

7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja odre enih poslova, ako je o

njihovom prisustvu upoznat poslodavac.

Bezbednost i zdravlje na radu licima iz stava 1. ta . 1), 2) , 4) i 7) ovog lana obezbe uje

poslodavac, licima iz ta ke 3) ovog lana obrazovna organizacija, licima iz ta ke 5) ovog

lana zavodi za izvršenje kazne zatvora, a licima iz ta ke 6) ovog lana - organizator

radova i takmi enja.

lan 6

Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednoš u i zdravljem na radu mladih

(naro ito u vezi sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem), žena koje rade na radnom

mestu sa pove anim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva,

invalida i profesionalno obolelih - ure uju se ovim zakonom, drugim propisima,

kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.

II PREVENTIVNE MERE

lan 7

Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbe uju se primenom

savremenih tehni kih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih

Page 251: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povre ivanja i ošte enja zdravlja

zaposlenih, i/ili njihovog svo enja na najmanju mogu u meru, u postupku:

1) projektovanja, izgradnje, koriš enja i održavanja objekata namenjenih za radne i

pomo ne prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom prostoru u cilju

bezbednog odvijanja procesa rada;

2) projektovanja, izgradnje, koriš enja i održavanja tehnoloških procesa rada sa svom

pripadaju om opremom za rad, u cilju bezbednog rada zaposlenih i uskla ivanja

hemijskih, fizi kih i bioloških štetnosti, mikroklime i osvetljenja na radnim mestima i u

radnim i pomo nim prostorijama sa propisanim merama i normativima za delatnost koja

se obavlja na tim radnim mestima i u tim radnim prostorijama;

3) projektovanja, izrade, koriš enja i održavanja opreme za rad, konstrukcija i objekata za

kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, pomo nih konstrukcija i objekata i drugih

sredstava koja se koriste u procesu rada ili koja su na bilo koji na in povezana sa

procesom rada, tako da se u toku njihove upotrebe spre ava povre ivanje ili ošte enje

zdravlja zaposlenih;

4) proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladištenja, upotrebe i uništavanja opasnih materija,

na na in i po propisima i pravilima kojima se otklanjaju mogu nosti povre ivanja ili

ošte enja zdravlja zaposlenih;

5) projektovanja, proizvodnje i koriš enja sredstava i opreme za li nu zaštitu na radu,

ijom se upotrebom otklanjaju rizici ili opasnosti koji nisu mogli da budu otklonjeni

primenom odgovaraju ih preventivnih mera;

6) obrazovanja, vaspitanja i osposobljavanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Preventivne mere u postupcima iz stava 1. ovog lana propisuje ministar nadležan za rad.

Page 252: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

112. 1. 2. ,

,

2009. , 29. 2009. .

253

, 29. 2009.

,

, . .

" ", . 111/2009

29.12.2009. .

I.

1.

, ,

, , ,

,

.

.

2.

( : ) ,

, , ,

, , , ,

,

.

3.

, ,

, , .

4.

:

1) ,

;

2)

,

,

, ,

;

3) ,

, ;

4) -

, , ,

.

5.

:

1) ;

2) ;

Page 253: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

3) ,

;

4) .

6.

,

.

,

.

7.

, ,

.

8.

,

.

9.

.

10.

,

, - , ,

.

11.

, , ,

, .

12.

.

.

13.

.

14.

,

,

.

Page 254: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

III.

29.

, , :

1)

;

2)

;

3) ;

4) .

, , 60

.

30.

, ,

,

, ,

.

( ),

,

.

31.

,

, :

Page 255: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

1) ( , ,

, , ,

,

,

, ,

, ,

, ,

.);

2) ( ,

, .);

3) ( ,

, ,

,

, , ,

, , .);

4) .

32.

,

.

1. :

1) ;

2)

;

3) .

,

2. 3) .

1. .

33.

, ,

, :

1) ;

2) ;

3) , ;

4) , , ;

5) ,

, ,

;

6) , ,

, ;

7) ;

8) ;

9) 35 kV - 2000 kV ;

10) 1000 m;

11) , ;

12) .

1.

, .

1.

, .

34.

,

:

1) ,

;

2) , , ,

, - ;

3) , ,

, 16 , ,

, 500 t, 200 t,

Page 256: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

, ;

4) , ,

, ,

;

5) 10.000 , 50 m, 50

m, 10.000 m3, , - ,

( );

6) 10 MW, 10

MW - 10 MW 110

kV;

7) ,

100.000 , -

, 40 l/s

15.000 40 l/s;

8) 300 ha;

9)

(

),

( ,

, ), ;

10) , , 70 t

;

11) , / , - ,

, / ;

12) ;

13) , , ;

14) ,

;

15) ;

16) , ,

,

;

17) ;

18) ;

19)

200.000 ;

20) ( , , ,

, , , ),

10 MW.

1.

, .

35.

. 33. 34. ,

, - ,

.

36.

. 33. 34. .

:

1) ;

2)

, ,

;

3)

, , ,

, ;

4) .

37.

Page 257: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

.

1. ,

, , ,

, , .

1.

.

38.

,

,

,

,

.

1. .

, ,

1. ,

2. .

1. "

".

1. .

39.

38.

:

1) ;

2) ;

3) ;

4)

, ;

5)

( , );

6) .

40.

, , ,

, .

1.

.

.

.

, ,

41.

, ,

.

42.

( , ,

, , , , , ,

, , .), ,

.

, ,

, , ( ),

, 3500 m2,

1000 m2, , , ,

Page 258: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

1000 m2, 1. ,

( ).

43.

,

,

.

44.

, ,

, ,

, ,

,

.

1.

, .

.

.

1.

, 4. .

. 1. 2.

1. .

45.

, ,

.

46.

200 ,

, .

47.

,

, .

1. ,

27. .

1. .

48.

6 ,

.

49.

, , ,

.

:

1) ;

2) ;

3) ;

4) ;

5) ;

6) ;

7) .

, ,

Page 259: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

.

50.

,

.

1. -

, .

51.

:

1) 5 ³;

2) , ,

200 ;

3) .

1.

.

52.

, ,

:

1) 24. 1.

, ;

2) 24. 2.

;

3) ,

.

1. 3)

30 .

53.

,

.

56. 1.

.

,

, .

3. .

.

54.

, , , ,

.

55.

( : )

, .

,

, 1. .

.

, , , ,

3. .

Page 260: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

ZAKON

O EKSPLOZIVNIM MATERIJAMA, ZAPALJIVIM TE NOSTIMA I GASOVIMA

("Sl. glasnik SRS", br. 44/77, 45/85 i 18/89 i "Sl. glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005

- dr. zakon)

I UVODNE ODREDBE

lan 1

U cilju zaštite života i zdravlja ljudi, materijalnih dobara i ovekove sredine, proizvodnja, promet

i prevoz eksplozivnih materija, zapaljivih te nosti i gasova vrši se pod uslovima i na na in

odre en saveznim zakonom, ovim zakonom i drugim propisima donetim na osnovu zakona.

lan 2

Odredbe ovog zakona ne odnose se na proizvodnju eksplozivnih materija, zapaljivih te nosti i

gasova u objektima Jugoslovenske narodne armije i na smeštaj eksplozivnih materija u

eksploatacionim jamama rudarskih organizacija udruženog rada.

lan 3

Eksplozivnim materijama, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1. privredni eksplozivi,

2. sredstva za paljenje eksploziva,

3. pirotehni ki proizvodi,

4. privredna municija,

5. barut,

6. sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju materija iz ta aka 1. do 5. ovog stava.

Privrednim eksplozivima smatraju se materije koje se upotrebljavaju za rušenje ili oblikovanje

objekata i materijala energijom oslobo enom hemijskim reakcijama eksplozivnog razlaganja.

Sredstvima za paljenje eksploziva smatraju se sve vrste kapisla, upalja a i štapina i pirotehni ka

sredstva koja se upotrebljavaju pri miniranju.

Pirotehni kim proizvodima smatraju se sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete,

protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u nau ne, privredne i druge svrhe, kao i

Page 261: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

predmeti koji sadrže eksplozivne sastojke, prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge

sastojke, koji služe za postizanje efekata razaranja, vatre, svetlosti, pucanja ili dima.

Privrednom municijom se smatraju meci, patroni i aure opremljene kapislom i napunjene

barutom.

Barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe.

Sirovinama eksplozivnog karaktera smatraju se materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti

na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje, a namenjene su za

proizvodnju eksplozivnih materija.

lan 4

Zapaljive te nosti, u smislu ovog zakona, su te nosti ili smeše te nosti bez ili sa suspendovanim

ili rastvorenim vrstim materijama koje na temperaturi od 50C imaju pritisak pare ispod kp/cm2,

a ije se pare pale u pogodnom odnosu sa vazduhom i u prisustvu plamena ili varnice.

Gasovi su, u smislu ovog zakona, materije koje se pod temperaturom od 15C i pritiskom od 760

mm Hg nalaze u gasovitom stanju, a proizvode se i stavljaju u promet kao komprimirani,

pretvoreni u te nosti ili rastvoreni pod pritiskom.

II ZAJEDNI KE ODREDBE

lan 5

Proizvodnjom eksplozivnih materija, u smislu ovog zakona, smatra se smeštaj sirovina

eksplozivnog karaktera, proizvodnja, prerada, dorada, unutrašnji transport i smeštaj gotovih

proizvoda eksplozivnog karaktera kod proizvo a a.

Proizvodnjom zapaljivih te nosti i gasova, u smislu ovog zakona, smatra se proizvodnja, prerada,

unutrašnji transport, držanje i smeštaj zapaljivih te nosti i gasova kod proizvo a a.

lan 6

Prometom eksplozivnih materija, u smislu ovog zakona, smatra se nabavka i prodaja

eksplozivnih materija, kao i smeštaj eksplozivnih materija u magacinima, priru nim skladištima i

prodavnicama organizacija udruženog rada i drugim organizacijama koje vrše nabavku odnosno

prodaju tih materija.

Prometom zapaljivih te nosti i gasova, u smislu ovog zakona, smatra se nabavka ili prodaja

zapaljivih te nosti i gasova, utovar u prevozna sredstva i istovar, prenošenje, rukovanje kod

dopreme, smeštaja i otpreme u skladišnim i drugim radnim prostorijama, doprema i otprema

putem cevovoda, pretakanje i druge radnje sa zapaljivim te nostima i gasovima.

Page 262: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

lan 7

Aparati, ure aji i instalacije koje služe za zaštitu objekata za proizvodnju i smeštaj eksplozivnih

materija i zapaljivih te nosti i gasova od požara, eksplozije, provale i kra e, moraju se održavati

u ispravnom stanju.

lan 8

Organizacije udruženog rada koje se bave proizvodnjom i prometom eksplozivnih materija i

zapaljivih te nosti i gasova dužne su da preduzmu sve preventivne i zaštitne mere kojima se

osigurava bezbednost ljudi i imovine i da upoznaju zaposlene radnike sa na inom rada,

opasnostima i zaštitnim merama.

U objektima i na prostorima koji se koriste za uskladištavanje eksplozivnih materija, zapaljivih

te nosti i gasova, zabranjeno je držati materije koje su podložne samopaljenju, kao i zapaljivih

materijala bilo koje vrste za koje nije izdato odobrenje nadležnog organa uprave.

lan 9

Upotrebljena ambalaža u kojoj su držane eksplozivne materije, zapaljive te nosti i gasovi

uskladištava se u posebnoj prostoriji odnosno prostoru, pod uslovima predvi enim za držanje i

smeštaj eksplozivnih materija, zapaljivih te nosti i gasova.

lan 10

Organizacije iz lana 8. stav 1. ovog zakona dužne su da organizuju i trajno vrše kontrolu nad

sprovo enjem propisanih uslova i mera za proizvodnju i promet eksplozivnih materija i

zapaljivih te nosti i gasova.

lan 11

Utovar i istovar eksplozivnih materija i zapaljivih te nosti i gasova (utovar, utakanje, pretovar,

pretakanje, istovar, istakanje i druge radnje u vezi sa utovarom ili istovarom) vrši se po pravilu

danju i uz zabranu pristupa nepozvanim licima, a izuzetno i no u pod uslovom da osvetljenje

bude u skladu sa propisanim tehni kim normativima kojima se ure uje rukovanje ovim

materijama.

lan 12

Odobrenje za izgradnju investicionog objekta ili objekta gra ana ne može se izdati ako se

izgradnja predvi a u zonama koje ugrožavaju objekti u kojima se proizvode ili drže eksplozivne

materije i zapaljive te nosti i gasovi.

Page 263: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

III POSEBNE ODREDBE

1. Eksplozivne materije

lan 13

Proizvodnjom i prometom eksplozivnih materija mogu se baviti organizacije udruženog rada

koje su registrovane za vršenje te delatnosti.

Za proizvodnju i promet eksplozivnih materija mogu se registrovati organizacije udruženog rada

koje od republi kog organa nadležnog za unutrašnje poslove odnosno nadležnog pokrajinskog

organa uprave dobiju odobrenje za vršenje ove delatnosti.

Odobrenje iz stava 2. ovog lana izdaje se po pribavljenom mišljenju republi kog organa

nadležnog za narodnu odbranu, odnosno nadležnog pokrajinskog organa uprave.

Republi ki organ uprave nadležan za unutrašnje poslove odnosno pokrajinski organ uprave

nadležan za unutrašnje poslove u Socijalisti koj Autonomnoj Pokrajini Vojvodini dužan je da

pre izdavanja odobrenja iz stava 2. ovog lana utvrdi da li objekat organizacije udruženog rada u

kome se vrši proizvodnja i promet eksplozivnih materija ispunjava propisane uslove u pogledu

lokacije, tehni ke opremljenosti, zaštitnih mera bezbednosti, mogu nosti smeštaja i stru nosti

kadra u skladu sa odredbama ovog zakona.

lan 14

Objekti u kojima se proizvode i drže eksplozivne materije mogu se graditi samo na takvim

mestima i na takav na in da se time ne stvara opasnost od požara i eksplozije za ove i druge

objekte.

Objekti iz stava 1. ovog lana, izgra uju se u skladu sa prostornim urbanisti kim planom,

odnosno odlukom koja taj plan zamenjuje i posebnim uslovima koje utvr uje republi ki organ

uprave nadležan za unutrašnje poslove i narodnu odbranu u sporazumu sa odgovaraju im

organima uprave u socijalisti kim autonomnim pokrajinama.

lan 15

Organizacije udruženog rada koje se bave proizvodnjom eksplozivnih materija dužne su da o

proizvedenim eksplozivnim materijama uredno vode evidenciju koja sadrži:

- podatke o vrsti i koli ini proizvedenih eksplozivnih materija,

Page 264: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

- naziv i sedište organizacije udruženog rada kojoj su ove materije prodate,

- naziv organa, broj i datum rešenja kojim je odobrena nabavka kao i podaci o vrsti, koli ini i

oznakama pakovanja prodatih eksplozivnih materija,

- podatke o vrsti i koli ini eksplozivnih materija upotrebljenih za izvo enje radova za sopstvene

potrebe, osnovne podatke o radovima i vremenu njihovog izvo enja,

- podatke o vrsti i koli ini eksplozivnih materija upotrebljenih u cilju ispitivanja kvaliteta i u

sli ne svrhe i o vremenu ispitivanja.

Evidencija iz stava 1. ovog lana vodi se putem knjige koja mora biti overena od strane

opštinskog organa za unutrašnje poslove, nadležnog po mestu sedišta organizacije udruženog

rada.

lan 16

Proizvedene eksplozivne materije mogu se držati u magacinima izgra enim u krugu ili

magacinima van kruga organizacije koja proizvodi ove materije.

Magacini za smeštaj eksplozivnih materija moraju da budu na propisanoj udaljenosti od javnih

puteva, železni kih pruga, dalekovoda visokog napona, gasovoda, naftovoda, industrijskih

objekata i naseljenih mesta.

lan 17

Organizacije udruženog rada i druge organizacije ija delatnost to zahteva, mogu za

uskladištenje eksplozivnih materija do 500 kilograma koristiti tipizirana prenosna ili prevozna

kontejnerska skladišta koja su izgra ena za skladištenje eksplozivnih materija.

Kontejnerska skladišta moraju se graditi i postavljati po odredbama ovog zakona i tehni kim

propisima.

lan 18

Objekti u kojima se proizvode ili drže eksplozivne materije moraju biti obezbe eni stalnom

stražom.

lan 19

Odobrenje za nabavku eksplozivnih materija izdaje opštinski organ uprave nadležan za

unutrašnje poslove na ijoj je teritoriji sedište organizacije udruženog rada ili druge organizacije

odnosno prebivalište lica kome se odobrenje izdaje ili opštinski organ uprave nadležan za

unutrašnje poslove na ijoj teritoriji e se upotrebiti eksplozivne materije.

lan 20

Page 265: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Organizacije udruženog rada i druge organizacije koje upotrebljavaju eksplozivne materije

moraju ostatke tih neupotrebljenih eksplozivnih materija i neupotrebljivu ambalažu u kojoj su

bile pakovane te materije, uništiti na na in koji ne ugrožava život i zdravlje ljudi, korisne

organizme i materijalna dobra.

Organizacije iz stava 1. ovog lana dužne su da o mestu, vremenu i na inu uništavanja ostataka

neupotrebljenih eksplozivnih materija i neupotrebljivu ambalažu u kojoj su bile upakovane te

eksplozivne materije, obaveste opštinski organ uprave nadležan za unutrašnje poslove, prema

mestu uništenja.

lan 21

Lokaciju za izgradnju magacina i postavljanje tipiziranih prenosnih ili prevoznih kontejnerskih

skladišta za smeštaj eksplozivnih materija, odobrava u skladu sa propisanim tehni kim

normativima:

1. opštinski organ uprave nadležan za unutrašnje poslove uz saglasnost opštinskog organa uprave

nadležnog za narodnu odbranu, ako se radi o smeštaju eksplozivnih materija u oblasti prometa do

1.000 kilograma,

2. republi ki organ uprave nadležan za unutrašnje poslove uz saglasnost republi kog organa

uprave nadležnog za narodnu odbranu, odnosno odgovaraju i nadležni pokrajinski organi uprave

u Socijalisti koj Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, ako se radi o smeštaju eksplozivnih materija

iz oblasti prometa preko 1.000 kilograma.

Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja za lokaciju objekta mora uz zahtev priložiti:

1. situacioni plan terena na kome se namerava graditi objekat za koji se traži odobrenje mesta, sa

ucrtanim položajem i gabaritima ve postoje ih objekata overen od nadležnog organa za

urbanizam,

2. tehni ki opis terena prikazanog na situacionom planu,

3. tehni ki opis objekta koji se namerava graditi i

4. popis vrste i koli ine eksplozivnih materija koje e se uskladištiti.

lan 22

Odobrenje za izgradnju magacina za smeštaj eksplozivnih materija do 1.000 kilograma izdaje

opštinski organ uprave nadležan za poslove gra evinarstva uz prethodno pribavljenu saglasnost

na investiciono-tehni ku dokumentaciju od opštinskog organa uprave nadležnog za unutrašnje

poslove i opštinskog organa uprave nadležnog za narodnu odbranu.

Page 266: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Odobrenje za izgradnju magacina za smeštaj eksplozivnih materija preko 1.000 kilograma izdaje

republi ki organ uprave nadležan za poslove gra evinarstva uz prethodno pribavljenu saglasnost

na investiciono-tehni ku dokumentaciju od republi kog organa uprave nadležnog za unutrašnje

poslove i republi kog organa uprave nadležnog za narodnu odbranu a na teritoriji Socijalisti ke

Autonomne Pokrajine Vojvodine nadležni organi uprave.

lan 23

Upotrebu magacina za smeštaj eksplozivnih materija odobrava organ koji je izdao odobrenje za

izgradnju. Odobrenje se može izdati nakon izvršenog tehni kog pregleda.

U odobrenju o predaji na upotrebu magacina iz stava 1. ovog lana odre uje se koje vrste

eksplozivnih materija i u kojim koli inama se mogu smeštati u magacinu.

Komisiju, koja vrši tehni ki pregled objekta iz stava 1. ovog lana, odre uje organ uprave koji je

izdao odobrenje za izgradnju.

U sastav komisije iz stava 3. ovog lana ulazi predstavnik organa uprave nadležnog za unutrašnje

poslove i organa uprave nadležnog za narodnu odbranu.

lan 24

Utovar i istovar eksplozivnih materija van kruga organizacija udruženog rada koje te materije

proizvode, ili drže za svoju redovnu delatnost mogu da se vrše samo na mestima koja odredi

opštinski organ uprave nadležan za unutrašnje poslove.

lan 25

Prevoz eksplozivnih materija u unutrašnjem saobra aju vrši se po prethodno pribavljenom

odobrenju.

Odobrenje iz stava 1. ovog lana izdaje opštinski organ nadležan za unutrašnje poslove sa ije

teritorije se upu uje pošiljka, odnosno u Socijalisti koj Autonomnoj Pokrajini Vojvodini

nadležni organ unutrašnjih poslova.

Ako organ iz stava 2. ovog lana naredi preduzimanje posebnih mera bezbednosti pri prevozu

eksplozivnih materija dužan je da o potrebi preduzimanja posebnih mera bezbednosti obavesti

organe unutrašnjih poslova preko ije teritorije e se izvršiti prevoz eksplozivnih materija.

2. Zapaljive te nosti i gasovi

lan 26

Uskladištenjem zapaljivih te nosti i gasova, u smislu ovog zakona, podrazumeva se svako trajno

i privremeno držanje i smeštaj ovih te nosti i gasova u objektima, na slobodnom prostoru, u

posudama bez obzira na veli inu i vrstu posuda u kojima se drže.

Page 267: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

lan 27

Zapaljive te nosti i gasovi moraju se držati u posudama ili rezervoarima koji odgovaraju

propisanim tehni kim uslovima i standardima u koli ini i na na in odre en propisima o

standardima za odre enu vrstu zapaljivih te nosti odnosno gasova.

lan 28

Objekti za proizvodnju, preradu i uskladištenje zapaljivih te nosti i gasova (skladišta, magacini i

rezervoari, naftovodi i gasovodi, stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila), mogu se

graditi odnosno postavljati na na in kojim se ne stvara opasnost od požara ili eksplozije za ove i

druge objekte.

Lokaciju za izgradnju objekta iz stava 1. ovog lana odobrava i daje saglasnost na investiciono-

tehni ku dokumentaciju:

1. opštinski organ uprave nadležan za unutrašnje poslove, ako se radi o objektima u kojima se

smeštaju ili proizvode zapaljive te nosti ukupne zapremine do 500 m3 i gasovi do 200 m3,

2. republi ki organ uprave nadležan za unutrašnje poslove odnosno na teritoriji Socijalisti ke

Autonomne Pokrajine Vojvodine nadležni pokrajinski organ uprave, ako se radi o gasovodima i

naftovodima koji prelaze preko teritorije dve ili više opština i o smeštaju i proizvodnji zapaljivih

te nosti i gasova preko 500 odnosno 200 m3.

lan 29

Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja za lokaciju objekta (skladišta, magacini i rezervoari,

naftovodi i gasovodi, stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila) mora uz zahtev priložiti:

1. situacioni plan terena na kome namerava graditi objekat za koji traži odobrenje mesta sa

ucrtanim gabaritima ve postoje ih objekata,

2. tehni ki opis terena prikazanog na situacionom planu,

3. tehni ki opis objekta koji namerava graditi i opis tehnološkog procesa,

4. popis vrsta i koli ina zapaljivih te nosti i gasova koje namerava skladištiti ili vršiti promet,

5. dokaz da je izvršeno prilago avanje objekta potrebama narodne odbrane u skladu sa propisima

iz oblasti narodne odbrane.

lan 30

Upotrebu objekta iz lana 28. ovog zakona odobrava organ koji je izdao odobrenje za izgradnju.

Odobrenje se može izdati nakon izvršenog tehni kog pregleda.

Page 268: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

U odobrenju za upotrebu objekta za smeštaj zapaljivih te nosti i gasova odre uje se vrsta i

koli ina ovih materija.

Komisiju, koja vrši tehni ki pregled objekta iz stava 1. ovog lana odre uje organ uprave koji je

izdao odobrenje za izgradnju.

U sastav komisije iz stava 3. ovog lana ulazi predstavnik organa uprave nadležnog za unutrašnje

poslove.

Page 269: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Z A K O N

O CEVOVODNOM TRANSPORTU GASOVITIH I TE NIHUGLJOVODONIKA I DISTRIBUCIJI GASOVITIH

UGLJOVODONIKA

I. UVODNE ODREDBE

lan 1.

Ovim zakonom ure uju se uslovi za bezbedan i nesmetan cevovodni transport gasovitih i te nih ugljovodonika i distribuciju gasovitih ugljovodonika, projektovanje i izgradnja, održavanje i koriš enje cevovoda i unutrašnjih gasnih instalacija.

1. Pojmovi

lan 2.

Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede e zna enje:

1) cevovodni transport je transport gasovitih i te nih ugljovodonika naftovodima, produktovodima i gasovodima radnog pritiska ve eg od 16 bar;

2) distribucija je prenos gasovitih ugljovodonika od gasovoda za transport do kupca, gasovodima radnog pritiska 16 bar i niži;

3) cevovod je funkcionalno spojen niz cevi sa pripadaju om armaturom i opremom, koje su povezane i postavljene na propisan na in, koji služi za transport te nih i gasovitih ugljovodonika i distribuciju gasovitih ugljovodonika: gasovodi, naftovodi i produktovodi;

4) gasovod je cevovod za transport i distribuciju gasovitih ugljovodonika. Gasovodi su me udržavni sistem cevovoda za transport gasa, cevovodi od prijemnih stanica, od otpremnih i sabirno-otpremnih stanica na eksploatacionim poljima, od mesta prerade, pripreme, od postrojenja za regasifikaciju, od i do skladišta za prirodni gas do kupca uklju uju i i cevovode za distribuciju prirodnog gasa. Sastavni delovi gasovoda su: kompresorske stanice, ista ke stanice, pomo ni rezervoari i posude pod pritiskom, blok stanice, sistemi katodne zaštite, armature, merno-regulacione stanice, sistem za daljinski nadzor i upravljanje, sistemi za odorizaciju, telekomunikaciona mreža za potrebe sistema daljinskog nadzora i druga odgovaraju a postrojenja i ure aji;

5) naftovod je cevovod za transport sirove nafte od otpremne stanice, sabirno-otpremne stanice ili terminala do rafinerije nafte, kao i me udržavni sistem za transport nafte. Sastavni delovi naftovoda su: pumpne i ista ke stanice, sistemi katodne zaštite, armature, mernoregulaciona oprema, sistem za daljinski nadzor i upravljanje, telekomunikaciona mreža za potrebe sistema daljinskog nadzora i druga odgovaraju a postrojenja i ure aji;

6) produktovod je cevovod koji služi za transport te nih derivata nafte od rafinerijskog postrojenja do kupca ili skladišta. Sastavni delovi produktovoda su: pumpne stanice, armature, merno-regulaciona oprema, sistemi katodne zaštite,telekomunikaciona mreža za potrebe sistema daljinskog nadzora i druga odgovaraju a postrojenja i ure aji;

7) cevovodni sistem je sistem od više cevovoda koji su spojeni u jednu tehni ko-tehnološku celinu, odnosno mrežu, koja služi za transport ili distribuciju te nih, odnosno gasovitih ugljovodonika na odre enom podru ju;

Page 270: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

8) me udržavni sistem za transport nafte, odnosno gasa je sistem za transport nafte ili prirodnog gasa, odnosno njihovih prera enih proizvoda koji prelazi preko teritorije Republike Srbije i teritorija drugih država;

9) gasoviti i te ni ugljovodonici su: prirodni gas, biogas, gas iz postrojenja za gasifikaciju i njihove smeše, sirova nafta, gasni kondenzat i gasoviti i te ni derivati nafte, propisanih fizi ko-hemijskih karakteristika;

10) unutrašnje gasne instalacije su: gasovodi, spojni vodovi, pripadaju azaporna, regulaciona i sigurnosna armatura i oprema koja po inje iza izlazne protivpožarne slavine merno-regulacione stanice ili iza izlaznog spojnog voda merno-regulacionog seta, na kome se prirodni gas predaje kupcu, a zaklju no sa vrhom kanala za odvod produkata sagorevanja, osim trošila;

11) trošila su aparati sa otvorenim plamenom u kojima sagorevaju gasoviti i te ni ugljovodonici priklju eni na unutrašnje gasne instalacije;

12) odorizacija je dodavanje sredstava karakteristi nog, neprijatnog i jakog mirisa prirodnom gasu, biogasu i te nom naftnom gasu, u cilju utvr ivanja njegovog nekontrolisanog isticanja;

13) tehni ko rukovo enje su stru ni poslovi organizacije i kontrole funkcionisanja i održavanja cevovodnog sistema ili njegovog dela, odnosno pogona, kao i rukovo enje radom lica koja rukuju i održavaju cevovode;

14) rukovanje su stru ni poslovi i radnje kod puštanja, zaustavljanja, punjenja, pražnjenja, manipulacije cevovoda, kao i druge radnje koje se obavljaju radi obavljanja transporta i distribucije cevovodima;

15) održavanje je zbir mera i radnji za utvr ivanje i ocenjivanje stvarnog stanja cevovoda i aktivnosti u cilju o uvanja stalne tehni ke ispravnosti cevovoda i uspostavljanje potrebnog stanja radi obezbe enja uslova za bezbedan i nesmetan transport i distribuciju cevovodima;

16) energetski subjekt je pravno lice, odnosno preduzetnik, koje je upisano u registar za obavljanje energetskih delatnosti u oblasti cevovodnog transporta i/ili distribucije;

17) kupac je pravno ili fizi ko lice koje kupuje gasovite i te ne ugljovodonike za svoje potrebe;

18) zaštitni pojas cevovoda je propisani prostor sa jedne i druge strane cevovoda, ra unaju i od ose cevovoda, u kome drugi objekti uti u na njihovu sigurnost;

19) radni pojas je propisani minimalni prostor duž trase cevovoda potreban za njihovu nesmetanu izgradnju i održavanje;

20) zone opasnosti su propisani delovi prostora u kojima se nalaze ili postoji mogu nost da se na u zapaljive i eksplozivne smeše para, te nosti i vazduha, odnosno gasa i vazduha.

Page 271: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

II. USLOVI ZA BEZBEDAN I NESMETAN CEVOVODNI TRANSPORT GASOVITIH I TE NIH UGLJOVODONIKA I DISTRIBUCIJU GASOVITIH

UGLJOVODONIKA

1. Projektovanje i izgradnja

lan 3.

Cevovodi se projektuju i grade u koridoru utvr enom prostornim planom na trasi za koju se utvrdi da se u pogledu prirodnih i radom stvorenih uslova i primenom propisa obezbe uje bezbednost cevovoda i sigurnost života i zdravlja ljudi, životne sredine i materijalnih dobara.

Trasa cevovoda se obeležava na propisan na in.

Cevovodi na kojima se ne primenjuje pravo pristupa tre e strane, nisu namenjeni obavljanju delatnosti od opšteg interesa i ne mogu se graditi primenom eksproprijacije.

lan 4.

Ministar nadležan za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministar) po pribavljenim mišljenjima ministra nadležnog za unutrašnje poslove i ministra nadležnog za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, propisuje uslove za: izbor trase cevovoda, lokaciju i na in izgradnje objekata koji su sastavni delovi cevovoda; izbor materijala, opreme i ure aja, radne parametre cevovoda; na in merenja koli ina gasovitih i te nih ugljovodonika; regulaciju pritiska i merama sigurnosti od prekora enja dozvoljenog radnog pritiska; obeležavanje trase cevovoda; zaštitni pojas cevovoda, naseljenih zgrada, objekata i infrastrukturnih objekata u zaštitnom pojasu cevovoda i radni pojas; zone opasnosti i zaštitu od korozije cevovoda.

lan 5.

Cevovodni sistem mora biti opremljen sistemom za daljinski nadzor i upravljanje i sistemom veza, u cilju ostvarivanja bezbednog i nesmetanog prenosa informacija koje se odnose na njihovo koriš enje i održavanje.

Ministar propisuje uslove i na in daljinskog nadzora i upravljanja i sistema veza iz stava 1. ovog lana.

lan 6.

Elektri na oprema i instalacije u zonama opasnosti moraju biti izvedeni u protivpožarnoj i protiveksplozivnoj zaštiti, u skladu sa tehni kim i drugim propisima.

Ministar, po pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za unutrašnje poslove, propisuje uslove projektovanja, ugradnje i održavanja opreme i instalacija iz stava 1. ovog lana.

lan 7.

Prirodni gas, te ni naftni gas i biogas za propisane vidove potrošnje moraju se odorisati.

Ministar propisuje uslove projektovanja sistema odorizacije gasovitih ugljovodonika, izbor sredstava za odorizaciju i na in odorisanja.

Page 272: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

���������

������������ �

����������� �����������������

���������������

�������

����� ���������� ����� !�� ��"#����$ % �%� " ������&���"�

��� '���� ��� (���%�� $��$� "� ����$�� �� ��$ % �%� " �' �� ���

%��)�(�'��� �#� (���&��� ���&��*��$ % �% �����%*�%����� $ �

�������

�� �� ������&���(� �� ��$ % �%������%��%�����$���� ��%�����

�� �#� �� "� ���$����� ��$ % �%� " ������&���"���� ' �� ��� �

���� ��%� � �$ % �%� � � ���%� � %�����$� � &�� $* � ���� ��%* � �

����&��*���� � " �� ��$ % �%� " ����!� ����$ !��+,���+��������� �� �

�� �&��%�$ �# ��������� �%��)�(����&��*��$ % �% ��

�������

-� �%��� ���&�$���#���������� ����� �����%�.��� !�(�/

+� �������������� � � ���& � ����%� * � �$���$ � � %��)�(��

�$ % �% �����%*�%����� $ 0

,� ��������� �� ���%��$�& �%�����$'��$����������������%��$�

�%�&�� $���$�� '������������ ��&)$����)��� $���&�$������$���� ��&� �� '�

� *$��'�� � �$���$��'��&�$�$� '�&��&������������"��� � �$���$���

(*���������$ $�'� � %�&��$� ( ��&$� ��� ��� ��������$ ����%����� �

��� �$����%���� �&��$� �.��������.��&�������0

�� �� �������� � ��������� � � �$ % �% � �� � � � %��� � ���� ��% �

��� � " �� ��$ % �%� " �0

1� ������������������ ���$ % �%��� � ��%��� �����&�� ���� � " �

� ��$ % �%� " �0

2� ������ � ��������� � � �$ % �% � �� � � � %���� � "� �� � $��� � � �

�$ % �%� " ������&���"���� 0

�� ������ � ��������� � � %�����$ � �&�� � $�*!� � �&�"3� " '�

$�*!� � ���)$ ' � �&�$�$��� � �� � � � %��� � ���� ��% � � � ����&�� �

��� � " �� ��$ % �%� " �'��%���� "� ���$����� ��$ % �%� " ����

��&���"���� ���� � ��%��$�& � ���$'� ����&�( � ��������% ���%��

%��$�� ����&����$ % �%0�

4� �������������� � ������� � � ��� � %�� �� � �&� ��' � &����%��

%��)$��' �&��%���$�' ���� � " �&�$��) ! � �%���� �&� �� ��� 3�!���

�"���� ��&�� �� ��$������ ��$ % �%� " �0

5� ��������� � � � !�� � � �� ���$ � � � ��� � ��� � � ! �� � &$ (�'�

&��$��$ �$ ���% �����������������$ ��)$ ���*�� $������ *��$� ��

% ������ �� ��������&��$�$ �#���$ ���'�&��!�������&�%�������������

&�%� ����� � �%��� ���$���%��)�(���$ % �% 0

Page 273: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

�� ����������������������������������������� �����&�����%� *�

�$���$ � �� � � � &�!(� � ��� (�� � &��%��� � � � %��)�(� � �$ % �% � ��

���%���%�����$ '� �� ��) � �����%��)�(��� �$ ��� �����&���� ) � �% � ��

�$ % �%������%�%�����$�%��$0

+�� �������������������������������������������������������������

������������ � � �$���$ � �� �� � �� � �$���� � � % � � � �� � �&�(� � � *$���

� %�� �����&�����$ % �%� 0

++� ��������� � ���� � �������������� � � �� � � �� �� � ��' � � � ��� %� � � �

&� ��� � "� ����$�� �� ��$ % �%� " ������&���"���� '�&�$���� ��

�� �� )���$�&�����% '�&��"�� ������� �� ���&�����$ % �%��0�

+,� �� �������� � ���������� � �� � �������������� ��� � ��� � " � � ��

�� �����������!� $��%��� � �. � "� � �$�� �� ��$ % �%� " ������

�� ��%�� ��'��$�/

6 7��� ��% ���� � " �� ��$ % �%� " ���89:�0

6 7��� ��% �����$��$�*!� ����� ��8;<�0

6 7��� ��% �� �� �$�������� " �'����$���� ��$ % �%� " ��

$�������� " ��8=>��

+�� ������������������������������������� ������� � " ������ �����

���� � �!� $ � �%��� � �. � "� � � $�� �� � �$ % �%� " � �����&��*�

%�� � '��$�/

6 ?���&������$�$�� ��$ % �%� " ���<;@�0

6 ?���&�� � ���$�$ � � � �$ % �%� " � � � � ��� �$ � ����$��$�*���

�<;@;A;<�0

6 ?���&����$$�$�� ��$ % �%������� �$�$�������� " ��;=98��

�������

�$ % �%� " �����&���"���� �� �� ���� ����%�.�� !��� /

+� &� ��� �%������#���!�).����*�� $������ *��$� �&������

%��)�( ���&��*��$ % �% 0

,� ���������� $������ *��$� 0

�� �&��! � (�� &���� % � ( � &� �% !* � $���� � % � � �%!���

$�������� $������ *��$� 0

1� &�����%��$ � &��$�&� � �$ % �%� " � � � %��$�&��$ � ���$�

��&��*��$ % �% �����%*�%����� $ 0

2� �������� ����� ����$���&��*��$ % �% �����%*�%����� $ 0

�� ��� (�� � � ���� � �$ ( � � �� ���$ � $�*�� � � &� �� �

���� ��%* � � ����&��* ���� � " � � � �$ % �%� " � � ��%��� � �.*�

���� ��%*��&�� ��� 0

4� � �% ���� $��$� �� ��$� * �&�����% �� ������ � ��$* ���

��!*�%�� .*�&�����% �������� '������ %��� �&�$���������� ��%��

�&�� ���� �! � ��&�$&�����&���� ���� ��

Page 274: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

�������

B#����$ % �%� " ������&���"���� ���/

+� � &���� (� � � )$$� � ���$ ' � �%� �# � � �����%��$ � #�%'�

���$( ���# � '�� ���� )$$�����$�����%�0

,� &���#) � (� � �� �$�$ � &�����% ' � &��"�� � � ����� ' � (*�� �

$&� " '����& $����$��� ��#���$0

�� �������� (�� �%�$����$�*!��������0

1� �� ��� ��� &���� (��&�����%(���&����$ �&�����% '������( �

� %�� '��%������)�( ������ ������� ��� ����� ��%������ ��*��$ % �% �

� %��3� �������).�( �� % '�� $�� � ������ �0

2� � &���� (������ ��%��$�����'��&��! � (������$�� ( (���

�&�$���*�$�*!�*�&��&��� �

Page 275: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

������

�������� ��� ��

���������� ���������������������������� !�"##����

������$��!% &'!��(("��)�*�+����(,(#�-��"#���! .!��((#��

/��0�10213�04�3453�

6� �"��

�������������� �������������������������������� �� ����

����������� �������� ��������������� ������������������������

������� ������������������������

6� ����

�����7�����8 ����9��9�: ;:���9����7��7��7<�=�:�����8 ���>���������>�

2� �������� ���� ��<>�8 ���>��

6� ����

1�9����7��7> �����>�����<���8 �� ���> 7� :�����8�>?@7 ��8�� ���������

�� =�<�����:��7��

6� �A��

4 �>�9� <�� ���7���@�B ������9��9�: ;:�>�B ������9�7<��� �

���9��9�� �:��9����7��7�)9�79� ����9��9�: ;: +��

6� ����

3��9��9�: ;:�>�>����� ������7 �<����������7� ��9����7��7���8 ��9�

�8�>?@7�� �����=���<��>��)�9�79� ����9��9�: ;: +��

C ��9�>����� ������7 �<�� >�������D :��� � �E�����8�>?@7�������8��>� ��<�F��

8 ���:�����8 ��9�9���� ��������77���� D���<��>��� � :<@�����7�������)8 �

�7� �< B������������������ � �����@E�B��� >����> ��< =�B�������9��� ��

@?�� ��8 ��9�9����F���� � �8 ��7 <? B��9���8 @77������+��

G��9��7������� � ���:�:��8<�@� ��9�79� ����9��9�: ;: ��������

���9��9�: ;:��:����� �� �8�>?@7��<� 7���9�<��7���7 B���

Page 276: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

6� �$��

C�>?@7����:��7��� �� ����������=��:�9�7������<�8�� �8�� �B�>���:�� 7 ����

����� ��� ����������������������������������� ������ �������������

�������)� ���>�@7 : �� �� ��> 7��: � ��> @ �����+�>�������9�<��>���

8 �8�7�� � :��������7�������)9�<��>���8 �8> B�+��

G�<��>���8 �8> B��E��������7�D>�9���7 ��9�7��� �8������:��:������=����

8�>?@7��<� 77���9�<��7���7 B���

6� �H��

1 �����=��:��9����7��7�>���������8<��7�<�@�B��9�9��>F�� �B����<�F��

���9��9�: ;:���

6� ����

!���������"������ ����������������������#���������$������������ ��

�����������������������%���������������������&�'�����������&��������(���

��������&�����������������������������������&��������(������������

����������������&��������������(��� ������� ��������� ������&�

��������#���������$������������ �������������������������%�������������

����������������� �����������������������

*�9��7�9������9��9�: ;:��>����� ������7 �<���������7������������������

��������)�������������������������7��� = �� ���:��7��8 ���>�9���<=����� ��

9��7 <? B �<���<��F�;�<������7�DF��7���I���F�� ���< ������

6� �#��

3��9��9�: ;:�>��9����7��7����������9��9�: ;:���7D��9� <��� �7��

�9����7��7�����7�8 ��<�F��� ����:��:�����9��9�: ;: �8<�@� ��

6� �"(��

J������9����>����9��9�: ;:��:�������� ��9����7��7��7<���� ���9�7<���

�> �����>�����7���� �� �����7�9����7 �������9����7��7�������� ���:��

8����7�� � �9����7 ��>�������9����7��7���>���E� ����7���7�� �

B���< ���8�7�;: �����9��9�� E������ �B���<�8 F7�<���7 :������9����7��7��

6� �""��

1 � � �8 ����9��9�� ���9����7��7�����=�:��������<;�����������<>�

8 ���>�:������D:������=����

Page 277: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

6� �"���

3��9��9�: ;:�>��� =�<�������:��7 � ���������� ��� ����������������

�������������������9�7<����7 �<�����:��7 �9���7 :��9� <�����@E�B �

8�>?@7 �9�����:��7�>��8�>?@7 ���:�������8 �B���<������<���9�7������

C �8�>?@7�� ���>��:��9���7 ���9� <�����@E�B ��� :���9�7<���7���

8�>?@7 �> �9� <�� � � �����������>�� � � �� :��:���9� E� ��

6� �"���

3��9��9�� ��9����7��7�>�������<� 77�� :�>���9�7<�������<�:��9���

����<> �9��9� >��<>�8 ���>��

6� �"A��

1 �9����D:> �8 F< E�>����>�7 �>��9���� > �<�E�����> �����9��9�: ;: �

�9����7��7�����9��<���9��9�����>�9��7�9���9��9� �>��<>�8 ���>��

6� �"���

1 � � �8 ����9��9�� ����� �<��9�?�9�<�����8�>?@7���;����>��:��

9�F������7���8�>?@7 �����<�8 ���8�7�;:�������=�:����� �B���<�8 F7�<�

� < B�>����<�:�������������< � :�E���8�>?@7 ��7�����7������� �����

����< � :�E��<�����7����7�>�>��7��������:�������

0����� ��7 < �"���<���D� ����������� ����D :�<������:> �������9��9�: ;: �

<�@�� �����9�� 7 ;:����? �����:�F�>�7 � ���� =�<�����> 7��: � �� I7���

9�������� � ��� ��8�� �B�������7��F���:�� 7 �)7��>�����7� ���

7��>�����7� �K7�9� ���7� I��7 ;���<���� 9����<���<�� ��>�� ;� �

:�8�� �8 �9�7�����F�������7� +��7� �9��7 ����� �@7�B ��9��� ��� I7���

9�������� � ��� ���8 �<���� ���< B���8 @77�����9�9� < ��8�� �B����:�� 7 �

8 �8 @77�����@7�7�����:�7< �<�� ��

*�������������������������������������� �!�"��#$��������! ���%����������&���'���$���$����&��(����$�)���������!��$��!�"��#$������*�����������%�"�����������������"�����$���������� � ��� �������+� �������������� �!�"��#$����$�����$������������������ �������+���������$������$�"�"��$������(��,����������-��

.���������������������������������������"� �+���$��������������� ���� �������+����������������!�"��#$���!��$����/-���� ������)����������������*��������"���

� :�>���9�7<�������9��9�� �����:��7 ���:�:�����@E��8 ��8��:��7�����

�>�@7 :���9��� ���9�?�9�<���F�9��8<�� �� ���>��:��9�F������7F�

��� 7��7�����<�8 ���8�7�;:��� � � ��������=�:��� < B�>����<�:�����������:��7 �

Page 278: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

����>��E��>�E�� � �7 <��� <? B����� 7��7�� �>��7����:��9�������� :�

��9�7<�������<����<���9�?�9�<������9���� ������� ���� �< ��E>�9��9�> ��

0� <�8��8��7 < �+���<���D� ����������9��9�: ;:����� �:��� �8<�@� :��;:��

����������"��>���;����� ���@�B ����9��9�� �����:��7 ��

4��9��� :����9�������:��7 ���:����� :�����<�:�� �>�� � ����������

���9��9�: ;:��:����� �� �9�����@�B ����9��9�� �����:��7 ��� :�>�

��9�7<�����>���E����@E�B�����������:��7 ��

6� �"$��

� :�>���9�7<�����7 >����8�� ������7 ��������9����<��9���7��:���

���������9��9�: ;:����� �:���� � �B���<�8 F7�<��� ����<�:�������<�:��

�������7 >����8�� ������7 ��������9����<��9���7��:�� ��7�>�>��7����

����:���������: �9���7���7����9�<�@�����< � �����<> ��7 �< B ��

�������� <? B ���� 7��7����:��:��� :���9�7<���> ��9������9��9�: ;:���

*����D :��� ����������� ���� ��<>�8 ���>��� ��8<�=�B �����=�F�� ��< �

���9��9�@��<������>9�����8�>?@7 �����������9��9�: ;:��:����� �� �

� :�>���9�7<�������8�����������9����7��7����>�����7 < �"���<���D� � �

7��7��:��9@7�� ���:�:�������9��9�� ��9����7��7� � 8��

� :�>���9�7<������:�����7����9��9�� ���:�� 7����� ��9����7��7����

�>�����7��"�������<���D� �����8��=�:�����9�����@�B ����9��9�� �����:��7 �� �

� :�>���9�7<������:�:�����������9��9�� �����:��7 ����� �

�9����7��7����8��=�:����� :��;:������������@��7�>���;����� �

9� <�� ���7���@�B ������9��9�: ;:��

#������������������������������������������ �(��������������

�� �����������������������������������"���� ������&���������

� �������������� �������������������������������������������������"�����

��������� ������������������������"������� ������ ������������ �������

���� � �������������������������������"������������������ ����������

6� �"H��

*����D :��� �����<�����7����9��9�� �����:��7 ����:��7 ���:����� :�� �>��

� ������<�:�������<�:��� 8���:������������9��9�: ;:���������

� :���9�7<������ �:��� ������:��7� ��9� 7�� 8������;���

0� <�8��8��7 < �"���<���D� �� :���9�7<���> �� >�������D :��� ������ �� ��

� �>����� �>�� � ���� ����<�:�������<�:����:�� 7�<�E��<�����7����

<�����7����9��9�� �����:��7 ��

Page 279: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

1 D������<�������9� 7��� 8����8��7 < �"���<���D� ��7<�=�:������9�� 8�>�>�

�7� � ��������������>���� ��

6� �"���

J���� :���9�7<�����8 F7�< �� �>�����8 ����9��9�� ���9����7��7�� ���

�<�:�������<�:������ ��9����7��7����>����D� �"$���<���8 �� ��

���������9��9�: ;:��:����� �� �>���9� 7� � ������<;����8��� <�8��

���8��=�B ��������9����7��7��

6� �"#��

C ��9;���7 ������@7<��:������ <�:��<�:� ������=���<��>���������

���;���7 ������9� < ������9��9�� �:��7 >���:�8�� �����7 ��� ��

9�����>������8�� �������������9��9�: ;:����� �:��� �9�����@�B �8�� ���

���8�������@E�B�������������< � :�E����7 ������@7<��:������ <�:�

�<�:�� �9� <> �8 ��9; � ������=���<��>���

//��*L2�MN2JO3��,-�./�N1L3�3�J�

6� ��(��

2� � �>�����7<��7������7�����8 ����9��9�: ;:�� ���:�����9��9�: ;: �

�9����7��7���9F�� �8 �8�� �B����:�� 7 ������ �7P���� 8�< B ��8�� <�7< ��

��;: ���8 @77������7�����<���9�<�������9��7 ��� ��� E :��������7�����

��>� ���I� �7���7�������:�� 7 �8 �9�7�������� <F���� ����� �

7��7��: ��� �7��>:������ ���� >��9� <�����:�� 7 �8 �9�7��������� ��

8�>?���� ���8 �8�� �B���7 �< ���:> ������@ < :���7 >����9�7�������;: ���

������F��; ��

-����� ����������������������������������������������������"����

��������������&���������������"���� ������&������������

������������������������������������������������ �����&����������

�� �����(�����������������������������������������������������������������

������ ����������������� ���������������������� �������� ������

������� ��������������������������� ������������� ��������������

�������������������"����������������������������"���� ������&�

��������������������� ��������� ����������� ������ ��

-����� �������������������������������������"����������������������

��� ��������������������� ������������������������������������

��������� �������������������������������������� ������#���������$�������

���&��������������������������������#���������$����������������������

����������&��(����� �������� ���������������(� ������ ����� ��

Page 280: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

�����7�����8 ����9��9�: ;:��>����� �����7<��� ���:�������� ���� �8 ���>��

���7�����< � :�E�9� ��� �7��������� ������ �����������������������

G�������8 ��7<�=< B��������7���� �8 ����9��9�: ;:��>����� �9�������;��

��:��9��> ������� > ��<���8 �� �>�����7����������9��9�: ;:���

0�����������������������������������������������"������������������

-����������� ���������������������������'���������������������

��������������������������������������������������������������

���������������������������������������������������������������������

��������� ��� ������������������������ ������������������ �������

������������������ �������"� ������������&�����������������

����� �������������������"���� ������&������������������ �����

������������� ��������������������������������#���������$���������

��������������������������� ���������1�������������������������������

�����������������������������������*�����������������������������

����������(��������������������������������� ��������������������

�������������������������#���������$�������������������2��������������������

��������� ������������������������ ���������������������������������

�����������������(�������������

2� � ���� �:��� �9��9��������8 ��7<�=< B��������7���� �����D�����������#(�

� ��

,�������������������������������������������������������������������

������������ �3�����������������������������������������������

���� �� ��������������������� ���������������������� �����������

��������������������������'��������� ���� �(������"����������

��������������������

J�7�>����7<�=< B��������7���� ����>�����<���D� �2� � ������E���

����� ����9��9�: ;:����

#���������� �������������������������������������������������� ������

����������������&���������������������

*��������-��������� ����������������������������������������������

����������������������������������������������������������������

������������� �����(�������������������1������������4����������������������

���������������������������������������&������������������� ���������

�������������� �������������5������������������������(�� ����

������������������������������&��(����� ����� ��

#������-��������� �������������������������������������������������� ����

�����$������ ��������#���������$�����6��� ������������������ ���

����� ��������������� ������ �������

Page 281: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

0�������������-��������� �������������������������������������������

�������� �����������������17������������������������� ����������

����� ���������$������ ��������#���������$�����6������������������

���������������������

///��G�NG�3Q13��J4O3�*��2�R*�3S�G�0G�NTJUNT3�

6� ��"��

G� <���;����:�� >�� < �� �9������9�������8 ����9��9�: ;:��>����� �7� ��

� �>������� ��8� ����7��:���9� <� ��7��9���@�B �9������ �8 ��7<�=< B��

������7���� ���9������ �8 ����9��9�: ;:�����8<���� � �����=��:�

�9����7��7�8<�@�9�7�����9�9��>��� �B��)�97< B��8�>?@7 ��

9��>�� < B������D�+��

6� �����

*�9��������8 ���8<����<�@�B �9�9��>F�� �B�>�� :����� 8 D7��<�F �� ��

��:����� >�� < �� �9����������9��9�: ;: ���9����7��7� ���:�:���� >�� < �

<�@�B��9�9��>F�� �B����9�7<���7���9����7��7��9���� ����>���<�F �

� �B��� ���<��>��BF�<���7� : B ��

0�9��������8 ���8<����<�@�B �9�9��>F�� �B���@ < �>�7 ��7<�� ������

8 �9����<��I �: ��

6� �����

J���9����� ;�9������ �8 ���8<����<�@�B �9�9��>F�� �B��D�<���< 7>�

� ����9�9��>��� �B��9�7�����8 ��<�F������=����<>�8 ���>��>�7 ��7<��

������8 �9����<��I �: ���8<��E��<�@�B��9�9��>F�� �B��

G����>����@�B ���@�B �����8<���8 �<�@�B��9�9��>F�� �B�<��E�����

� D� ���7�>��� ���������<�@����<��>���9������8 ���9�7<�� ��9����7��7��

����8��>� ����7����8�>?@7 ���<�F��8 ���:������9����7��7�����7��

*���@�B��8��7 < �����<���D� ��9�������7 �����>�� :����� <��7��9�9��>��

� �B����:��9����� ;�9������ �>����� �<�@��� ������������:���:����� �� �F�

8<�@��

��@�B�>�8��7 < �����<���D� ���>���������8<��7�8<�=�B���� =�<��F���

����F���DF�� ��< ��

Page 282: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

6� ��A��

G� <���;����D:��:������7���8<�?���<�@�B��9�9��>F�� �B������:��� �8 �

7����9�7<�����9����7��7�9� 7� � ���9��9� ���<>�8 ���>��

/V��G0�L*GJS�3S�G�0G�NTJUNT3�

6� �����

G�������8 ����9��9�: ;:��>����9���7����������9��9�: ;:��7���9�@7��:��

����� ���� ��<>�8 ���>��7<�=�������7�����8 ����9��9�: ;:���9����7��7��

*�>����9���������:��9�������8 ����9��9�: ;:��9�������9���D��: <�

9� <��� � ;��

*�� ������� �������������������������%��������������������������������

����������"���������������������������������"���������������"��

����������������� �����������������������%���������������������

G�������8 ����9��9�: ;:��9���������9@7���:��9� <��9@7�� �D:�:����

7��7��:� � 8��9����7��7�9������� �8 ����9��9�: ;:�������������:����

��������� ��7<�=< B �������7���� �8 ����9��9�: ;:���

6� ��$��

*�9��������8 ����9��9�: ;:���9����7��7�>�� :���7� 8 D�P�

"+� 8<�����@7��9�����; �9������ �8 ����9��9�: ;:��)������

���9��9�: ;:�+W�

�+��9����7��7�8 ���:�����9���� ������9��9�: ;: ��>��7���������7 �

�9����7��7� � 8W�

�+���9�7<����9����7��7�8 ���:�����9���� ������9��9�: ;: ��B���<��

9���< �@7�������@7�W�

A+��<�F �� ����:�����9���� ������9��9�: ;: ��

6� ��H��

*8�9�������8 ����9��9�: ;:��9�������P�

"+�8<���8�� 7 �7� ��9����7��7�������F�: <F��B� �����:> �����9��:��

9� < � ��9����7��7> ����:�� ����9�� 7������9����7��7�8 ���:�����

9���� ������9��9�: ;: W�

Page 283: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

����������������������������(�������������������������������������� �����

������������������������������������������������"��������������� ����

��������������&���&�����������������������������#���������$��������

������������������� ���������87������1�������������9��������������������

��������� ������������������������ �������������������������:�

�+���� 8�� �:�������� ���� ��<>�8 ���>���7<�=�������7�����8 ����9��9�: ;:���

6� �����

G������9� < �8�D� ��H���<���8 �� ���8�9�������8 ����9��9�: ;:��������

���9��9�: ;:����� �:��� �9������� � ;:��:�������9����<F�� � � �8���

� ���F������7 < �9�7���F�8 ����8��=�B�� � ���8 ����9��9�� ��

�9����7��7��

X � ;: �8��7 < �"���<���D� �< ���<������9� 7�� � ����

X � ;: �8��7 < �"���<���D� �� ������� �8����� ����8��������7 < �8�

� � ;:���<�E < �8 ������� �7 �;� � �> �����<�����>�>�7 ��9� 7�� � ����

;������������������������"����#���������$������������ ������������������

�����%����������������������������������������"������������ ������(� �

������ ���� ��������������������������������������������������

����������"��������������������������8<��������������� ��������"����

�������������������������������������������������� ������� ����

��=����������������������"���������������(������������������ ���

��������������(��������������������������� ������ ������������������

��� ����

6� ��#��

G��7�9 ��9��9��������8 ����9��9�: ;:���9��<������@�B������������ �

�9@7�����9� <�� ������8 �>�<����9� <��9����<���9@7�� �D:�:����

7��7��:� � 8��9����7��7�9������� �8 ����9��9�: ;:��)��� ?�>�7���7�P�

�9@7�� ��9� < +��

G����<��8��7 < �"���<���D� ����>�9����< �����D< B �9��� �� > ��������>�

�7�9����� ���������9����<����� <���9� <���7<�=����<>�8 ���>��<�@��

�9@7����� ��<���� ��5���� ���� ��9�<�����9����<���

J�������8�9�������8 ����9��9�: ;:����� � ����9���7���9� <��8�D� �����

�<���8 �� �� ������7>��9� < > ���� 8 ��9�7�����DB�;������ �8��7 < �"��

�<���D� ���<�:E����@�B�>�9�������8 ����9��9�: ;:��� ���9��7<�>�����E��

7 :�9��������

Page 284: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

#������������������"���������������������� ��������� �������������

��������������� �����������������������������������������������"�����

������� ��������������������������������������

G������@�B ���@�B ������9��9�: ;:���� �8��7 < �"���<���D� �� ���@ E��

��9�7<�� ��9����7��7���DB�; > ����8 D : �8 ����9��9�: ;:��

�9����7��7��

G��� ���9��7<�9�<��7�9������@�B ����7���9��9��������8 ����9��9�: ;:��

��@ < �>�7 ��7<�� ������8 �9����<��I �: ��

6� ��(��

*����D :��8�D� �"(���<���8 �� ����� ���:�<���9��7�9 �����9��9�: ;:��

��� �:��� �9��D�� :�����9�7<�� �� �>����� �9������8 F7�<�8 �

���9��9�: ;:��9����7 ������� ��9����7��7��� �7���������8 9����

C F7�<����>�����7 < �"���<���D� �>�������9���7������������<����������

8 <�@�7� �8�� �B����:��7 ��������8 <�@�7� �8<�=�B �� ��< ��

J������8 F7�<�8 ����9��9�: ;:��9����7 ������� ��9����7��7�9���������

���@�B �9�<��7�9������@�B ������9��9�: ;:���9@7�� ��9� < ���@ < �9��

8 F7�<���7�<��>���� �9�������>������ ����9��9�: ;:��� � ���:��8 F7�<�

9���7�9��������@�B �9�<��7�9������@�B ����8 F7�<�������@ < �����<�:��>�

9��7�9����

6� ��"��

��@�B����:>������< : �9�������8 ����9��9�: ;:�� ��D7��� ���P�

"+� 8 D�B������� ����9��9�: ;:�W�

�+� 8 D�B���9����7��7���: �������9��9�@����8� <�=�B��9�� 7 � �8�� 7 �7� �

�9����7��7�������F�: <F��B� �����:> �����9��:��9� < � �

�9����7��7> W�

�+� 8 D�B����9�7<�� ��9����7��7��B���<���9���< �@7 ������@7 W�

A+� 8 D�B���<�F�����9��9�: ;:�����������:��7 �� ��D:�����8�� �B��

�9����7��7����9��9�@�������������������� ������������ �����������������

������������������������������"�����������������������������������

����W�

�+��� <�8������� ����9��9�: ;:��8�D���"���"$���"#���<���8 �� W�

Page 285: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

$+��� <�8����9�7<�� ����������� �; ��� ��9����7��7�9��� ������ <��

����� ����9��9�: ;:���� �������9��� :�W�

H+��� <�8������� ����9��9�: ;:��� �����������"��� ����� �9� <�� ���7�

��@�B ������9��9�: ;:��9@7���:��9� <�9������9�>���9��������������

<�� � ���8 ����9��9�� ���9����7��7��

6� �����

S��������9��9�: ;:����� �:��� � ����<��9������ �8 ����9��9�: ;:��

9������8 F7�<�8 �8 �����������9��9�: ;:����� 7 �7����9����7��7�������>�

: <>��B� > �����:> �����9��:��9� < � ��9����7��7> ��

07�=�B���9����7��7�8 ���:��:���7 <?� �8 ������ ����9��9�: ;:���� ���

9��>� ����� � ��9����7��7�)9��>� ����; ��7 ������9� < �����+���: �

>�����7�����7; : � ��� <�8������� ����9��9�: ;:����> �9� <�����:�7< �

9��> �����������9��9�: ;:���

6� �����

L��@��<��9��7�9� ����9��9�: ;:���������������9��9�: ;:���

6� ��A��

S��������9��9�: ;:���7D��9� <��� ��7�9���9��������9��9�� ��

�9����7��7�� �>�9� <�� ���7���������� � ���������� �>�8 �?�D�B �

�9�� 8�> ��� � ��8 ����9��9�� ���9����7��7�� ����<>�8 ���>�:��

����D:������=����

6� �����

1 �8 F7�<������ ����9��9�: ;:���>�7 ��7<�� ������8 �9����<��

I �: �>��������D7�� ��������������9��9�: ;:���9����7��7�9��� �9���

9� <�� ���7���������� � ��8 ����9��9�� ���9����7��7��������9���

� �8 �?�D�B ��9�� 8�> ��� � ��8 ����9��9�� ���9����7��7�� ����9���

���@�B �������7�9������@�B �9�<���>�� ����9��7<���@�B ���

���9��9�: ;:�� ����;��� �:��7����9F����8����F7��7�8�� �B������=����

��:��7 ���8<�=�B �� ��< ��

1�E�������8<��7�9��� : ���9���������������9��9�: ;:��9���9� <�� ���7�

��������� � ���������9���8 �?�D�B ��9�� 8�> ��� � ����������������

���9��9�: ;:��:��9��7F�����7<����9�7��������>�7��8 �����=< B��<���

� ���8 ����9��9�� ���:�� 7�����>����D� ��"��7 D� �H+��<���8 �� ��

J���:������������9��9�: ;:���9����7��7�9��� 7 �9���9� <�� ���7�

��������� � ���������9���8 �?�D�B ��9�� 8�> ��� � ��� �9�������8 �

Page 286: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

���9��9�: ;:���������� ?�>�9��7�9���9� <�� ������:���������

���9��9�: ;:��:����� �� ���9�7<����<� 7��9����7��7�� � ��@7�7���

J�������9����7��7����9��9�@��� ��8�� �B����:��7 �8 �9��8<��B���9�����

����7���;:������7�D������:������������������������&�

�'����������&����������� �8 F7�<������ ����9��9�: ;:��8<�@E�����

9��� : �7���9����7��7�� ��9�<�=�B � >�� ����<���� D�����@�B ���

���9��9�: ;:��9�������<�>�� ����������9��9�: ;:����� ���� �:��8<�@��

�� <�8��8��7 < �����<���D� ��

6� ��$��

S��������9��9�: ;:��>�������9� <�� ���7���@�B ������9��9�: ;:�� �

����7 �����9������ �8 ����9��9�: ;:���

G� <�� �����@�B�������9��9�: ;:�9�@7E�������8>�7��<���� � �7��

���������9��9�: ;:���� :���9�7<���8 :��D��8 F7�< :���

1 �8 F7�<�� :�����9�7<�� ����9��9�� ���9����7��7���������������

��������9� <�� �����@�B�������9��9�: ;:�9�@7E�������8>�7��

������������9��9�: ;:������������7����������9� <�� ���7����������

� ������������� �8 �?�D�B ��9�� 8�> ��� � ���:��8<�@���9��> �

9�������:��7 ��8 7:��� ��<�� ���:��7��� ��D:��:��8�� �B��8<�@� �

���9��9�: ;: ��

0����������������������������������������������������������������

������� ������������ ������������������������������������

�������������������������������� �������������&�������

�������������� ��������������������������������"�����

*����D :�����9��9�: ;:��8 �9�7��������9�� 7 ;:�� ������&���������

9� <�� �����@�B�������9��9�: ;:�9�@7E�������8>�7����>����

�7 < �����<���D� �� ������������9��9�: ;:������������@��7���� ����

9� <�� ���7���������� � ������������� �8 �?�D�B ��9�� 8�> ���

� ���:��8<�@��8 7:��9�9��>���������� ��<����9F�������

��������"���� ������&���������

*�������������������������"�������������������������������"����

������&������������������ ������� �����������������

�������������������������������������������� �����������

��&��������������������� ��������������������������������"�������

���������������� ���������������������������������������������

������� ������������ �����������

Page 287: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

0�����7 ������9������ �8 ����9��9�: ;:���9��8 F7�<��8 �9�@7 :���8>���

9� <�� ������@�B ������9��9�: ;:����@ < ���� ���:�:��9��9��������8 �

���9��9�: ;:����@ < ����9�<�>��7�9����

J���:�� ��9����7��7����9��9�� �:���@�B�>�D:����9�@7 :���8>� �

7� ������<@����<� �� ��8 �����D< B��9��8 F7�<��9�7�����:��� ����� �

9�����<�E ����BF����7>�@7��E�� �������� �������7 �F�7� �7�� ������

8 F7�<��8: ����

N>�<���K9� <��������8>�=������� ����9��9�: ;:�����9�7<�� �

�9����7��7������D :���9�� ���@ < �������������

.����������>����3������������������������������������� ���

�����������������������������"���������������������8�������������

V��G0�35J1�G0�L*GJS�CJ�3S�G�0G�NTJUNT*�1J�G04�*6TNQJ�

CJR2JY31NQ�3Z3Q31LJ�1NQ�13G0X04JQJ�23Y3X�05NQJ�

6� ��H��

1 �9����D:> �8 F< E�>�8�>?�7����>��9�9� <�>��9�� ��>�������@�>������>�

�������>����>�7 ��>��9�����>�<�E�����> �����9��9�: ;: �� ��8�� �B��

��:�� 7 ��8<�=�B �� ��< ���:> �����7�� B :��9�����;��9���8����< ��7�>�

�9�����>�<�@����9�������� > �D����������A(���<���8 �� ��

6� �����

C�>?@7�����>����9�<��>���8 �8�7��� � �:��7��9�7������ ��9��7 <? B ��

8�� �B��9�<��>�F���:�� 7 �)9����<���:��7����:��7�8 ��>�@7 :��7 �<� �

�>�<������+��

[ �� �8: <?� �9��7<���@�B ���:>������7 �<? < �9�<��>���8 �8> B��

8�>?@7 ������ ���8<�@�B����@�B ��

��@�B����9�<��>��>�8 �8> B��8�>?@7 ����E�����D>�9���7 ��9�7��� �

8������:��:�����7���

6� ��#��

S��������9��9�: ;:��>����� ����<���� D�����@�B ������9��9�: ;:��

7� �7�9��� :��7���9����7��7�� ��9�<�=�B ��<���� ����<>�8 ���>�:��

����D:������=����

Page 288: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

���9@7 ��9@7��>����� �8 F7�<������ ����9��9�: ;:���� �����D�� �>��

����9����7��7�9��� �9��������@�B �9�<��7�9������@�B �� ���:��7��8����

F7��7�8<�=�B �� ��< ���9F�����

J���������9��9�@���7 >�� �8�� � ���7 �� ��9���� �����8�� �����9����< �

9���7��: �����������9��9�: ;:��:����� �� �� :�>���9�7<��������;��

�7 ������9� < ��8 ��9;������8����������7 ���9����<��9���7��:����

�<�:������<�:��� ����@E�B�����������8 ��9�����������:���>�����7�����

���@��7�>���;��� D� :�E����� ���?�B �8����9��9�� ��8�� �����7 ���

9����<��9���7��:���

4�����8��=�B ��7 ���9����<��9���7��:������������9��9�: ;:����� �:��

� �9�����@�B �7 �<�����:��7 ���;> �8��7 < �����<���D� ����8����9�<��>��

�>�@7 :���:��9�B < ����<������<���7 �< B ���������� <? B ���� 7��7�

)����=�����:�9���7��: ������7�D����<�7?�B���<��������+��

0��������7������A���<���D� ���F����E�����9�>�B< 7�������D :��

���9��9�: ;:������F���:�� 7 ��

6� �A(��

G����D: � ���:> �E�������������D���������#���<���8 �� �9�>�B< 7��� ���

<��>��8 ���:��E�����9�>�B< 7���7<�=�:��2� � ��

*������������ > �D���������#���<���8 �� �:������D:������=���� �9����D:> �

8 F< E�>����>�7 �>��9���� > �<�E�����> �9�>�B< E�������7 �����������

�<���8 �� ��

V/��1JS1J4J�CJ�3S�G�0G�N�J1*�13G0S�3L10�L�

0-�1��������������

6� �A"��

2�����7���:��7 ���:����� :�����<�:�������<�:�� �>�� � ����<�����7�

���9��9�� �����:��7 �������D :��8 �< B �9� < ��<�:�������<�:�������=�:��

���9��> �7��@�:�;��7F���:�� 7 ���>�>�7��8 �< B �9� < ��<�:���������

���<�:���

2� � � ������<;��8 ����9��9�� ���9����7��7�����=�:�����9��7��@�:�

;���9��> �������7> ���>�>�7��8 �?�D�B ��9�� 8�> ���<�� � ���� � ���

�9�� 8�>�:��9��7��7��9��> �������7> ���>�>�7�����@�B �9�<��7�9���

��������� � ���

J����������������9��9�: ;:���9����7��7�9��� :��9���9� <�� ���7�

��@�B ������9��9�: ;:��� :���9�7<���> �9� <��� ��� �� �>����� � � �

Page 289: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Z A K O NO ZAŠTITI PRIRODE

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1.

Ovim zakonom ure uje se zaštita i o uvanje prirode, biološke, geološke ipredeone raznovrsnosti kao dela životne sredine.

Priroda kao dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju uživa posebnuzaštitu u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Cilj zakona

lan 2.

Ovim zakonom ostvaruju se slede i ciljevi:

1) zaštita, o uvanje i unapre enje biološke (geneti ke, specijske iekosistemske), geološke i predeone raznovrsnosti;

2) uskla ivanje ljudskih aktivnosti, ekonomskih i društvenih razvojnihplanova, programa, osnova i projekata sa održivim koriš enjem obnovljivih ineobnovljivih prirodnih resursa i dugoro nim o uvanjem prirodnih ekosistema iprirodne ravnoteže;

3) održivo koriš enje i/ili upravljanje prirodnim resursima i dobrima,obezbe ivanje njihove funkcije uz o uvanje prirodnih vrednosti i ravnoteže prirodnihekosistema;

4) blagovremeno spre avanje ljudskih aktivnosti i delatnosti koje mogudovesti do trajnog osiromašenja biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao iporeme aja sa negativnim posledicama u prirodi;

5) utvr ivanje i pra enje stanja u prirodi;

6) unapre enje stanja narušenih delova prirode i predela.

Primena zakona

lan 3.

Odredbe ovoga zakona ne primenjuju se u slu aju suzbijanja i spre avanjaneposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi ili imovinu, spašavanja ljudi i imovine ito samo dok traju navedene okolnosti koje se utvr uju posebnim aktom nadležnogorgana.

Zna enje izraza

lan 4.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede e zna enje:

1) aktivnost u prirodi je svako privremeno ili trajno delovanje oveka naprirodu koje može narušiti prirodnu ravnotežu, ako to delovanje nije u cilju zaštite i

uvanja prirode;

Page 290: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

2) alohtona vrsta je vrsta koja je u ekosisteme naših podru ja dospelanamernim ili nenamernim unošenjem;

3) autohtona vrsta je vrsta koja je prirodno rasprostranjena u ekosistemimanaših podru ja;

4) biološka raznovrsnost (biodiverzitet) jeste sveukupnost gena, vrsta iekosistema na Zemlji ili nekom jasno odre enom podru ju;

5) vrsta je grupa prirodnih jedinki odnosno populacija u okviru kojih sejedinke me usobno slobodno ukrštaju i daju plodno potomstvo, a reproduktivno suizolovane od drugih grupa jedinki odnosno populacija;

6) geološka raznovrsnost (geodiverzitet) jeste skup geoloških formacija istruktura, pojava i oblika geološke gra e i geomorfoloških karakteristika razli itogsastava i na ina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru poduticajima unutrašnjih i spoljašnjih geodinami kih inilaca tokom geološkog vremena;

7) geonasle e su sve geološke, geomorfološke, pedološke i posebnearheološke vrednosti nastale tokom formiranja litosfere, njenog morfološkoguobli avanja i me uzavisnosti prirode i ljudskih kultura, koje predstavljaju ukupnugeološku raznovrsnost i imaju nau ni zna aj za prou avanje razvoja Zemlje;

8) genotip fosila je tipi na vrsta za neki rod fosila, kojoj pripadaju sveindividue u okviru te vrste roda i koja odgovara holotipu;

9) geneti ka raznovrsnost je ukupan broj i ukupna raznovrsnost gena,odnosno geneti kih informacija sadržanih u svim pojedina nim vrstama biljaka,životinja, gljiva i mikroorganizama;

10) genski fond je ukupan broj gena ili koli ina genetske informacije kojuposeduju svi lanovi populacije seksualno reproduktivnih organizama;

11) geneti ki materijal je svaki materijal biljnog, životinjskog, mikrobskog ilidrugog porekla koji sadrži funkcionalne jedinice nasle ivanja;

12) derivat je organski ili neorganski produkt živih organizama, parogovijelena, kljove vepra, oklop kornja e i drugo;

13) divlja vrsta je vrsta iz prirode koja nije bila pod uticajem oveka i nemaposledica nastalih ukrštanjem i/ili selekcijom ili uzgojnim aktivnostima;

14) mineralne druze su kristali koji se javljaju kao skup iste ili razli ite vrstekoji leže na zajedni koj podlozi;

15) evidentirana prirodna dobra su podru ja, vrste i pokretna prirodnadokumenta od zna aja za zaštitu, a za koja nije pokrenut ili sproveden postupakzaštite;

16) ekološka mreža je skup me usobno povezanih ili prostorno bliskihzašti enih podru ja i ekološki zna ajnih podru ja koji omogu ava slobodni protokgena i bitno doprinosi o uvanju prirodne ravnoteže i biološke raznovrsnosti i unutarkoje se delovi povezuju prirodnim ili vešta kim ekološkim koridorima;

17) ekološki koridor je ekološka putanja i/ili veza koja omogu ava kretanjejedinki populacija i protok gena izme u zašti enih podru ja i ekološki zna ajnihpodru ja od jednog lokaliteta do drugog i koji ini deo ekološke mreže;

18) ekološki zna ajno podru je je podru je koje bitno doprinosi o uvanjubiološke raznovrsnosti;

19) ekosistem (biogeocenoza) jeste strukturno, funkcionalno i dinami kisložen i jedinstven ekološki sistem u kome se me usobno prožimaju uticaji biotopa ibiocenoze (abiogena i biogena);

Page 291: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

20) endemi na vrsta je vrsta ije je rasprostranjenje ograni eno na odre enojasno definisano geografsko podru je;

21) ex situ zaštita je aktivna mera zaštite vrsta koja obuhvata aktivnosti nauvanju, gajenju i razmnožavanju vrsta na mestima van njihovih prirodnih staništa,

kao što su botani ke bašte, bašte, vrtovi, arboretumi, alpinetumi, zoološki vrtovi,akvarijumi, terarijumi, banke gena, semena, plodova i vegetativnih delova, kao ispecijalizovane laboratorije;

22) životna zajednica (biocenoza) jeste skup svih populacija koje živezajedno na istom staništu (biotopu) koje grade funkcionalne zajednice;

23) zamka je sredstvo namenjeno za zadržavanje, hvatanje ili usmr ivanježivotinja;

24) zaštita prirode je niz mera i aktivnosti usredsre enih na spre avanjeošte enja prirode, prirodnih vrednosti i prirodne ravnoteže;

25) zašti ene vrste su organske vrste koje su zašti ene zakonom;

26) zašti ena podru ja jesu podru ja koja imaju izraženu geološku, biološku,ekosistemsku i/ili predeonu raznovrsnost i zbog toga se aktom o zaštiti proglašavajuzašti enim podru jima od opšteg interesa;

27) zašti ena prirodna dobra su zašti ena podru ja, zašti ene vrste ipokretna zašti ena prirodna dokumenta;

28) zoološki vrt je bilo koja trajna ustanova gde se drže divlje vrste životinjaradi izlaganja javnosti sedam ili više dana godišnje, sa izuzetkom cirkusa, prodavnicaku nih ljubimaca i ustanova koje ne izlažu javnosti zna ajan broj životinja ili vrsta;

29) invazivna vrsta je strana vrsta koja unošenjem i/ili širenjem ugrožavadruge vrste i ukupnu biološku raznovrsnost;

30) indikatorska vrsta je vrsta osetljiva na promene uslova u životnoj sredinikoja se zbog toga može koristiti za procenu opšteg stanja prirode i životne sredine;

31) introdukcija je namerno ili nenamerno unošenje vrste na teritoriju i uekosisteme u kojima do tada nije živela;

32) in situ zaštita je aktivna mera zaštite koja obuhvata zaštitu populacijavrste na prirodnom staništu, o uvanje prirodnih ekosistema, o uvanje i oporavakpopulacija na njihovim prirodnim staništima, kao i o uvanje pojava geodiverziteta namestu nastanka ili nalazišta stena, ruda, minerala, kristala i fosila;

33) iš ezla vrsta je ona vrsta za koju nema sumnje da je i poslednji primerakiš ezao;

34) iš ezla vrsta u prirodi je ona vrsta koje više nema u prirodi ali se jedinkemogu na i u zoološkim vrtovima, botani kim baštama i drugim mestima, a koje semogu ex situ metodama uzgajati za potrebe reintrodukcije;

35) kišobran vrste su vrste ijom zaštitom ujedno štitimo i ve i broj drugihvrsta na istom staništu, a koje su manje poznate ili ih je teško štititi na drugi na in;

36) klju ne vrste su one vrste ije prisustvo ili odsustvo ima suštinski efekatna ostatak biocenoze (ekosistema);

37) korisnik zašti enog podru ja je pravno lice, preduzetnik, fizi ko lice ilidrugi subjekat koji u zašti enom prirodnom podru ju obavlja poslove, delatnosti,odnosno koristi prirodno dobro i/ili njegove resurse, pogodnosti i odlike;

Page 292: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

38) krajnje ugrožena vrsta je vrsta suo ena sa najvišom verovatno omiš ezavanja u prirodi u neposrednoj budu nosti, što se utvr uje u skladu same unarodno prihva enim kriterijumima;

39) kristal je svaki mineral koji ima pravilnu unutrašnju gra u i pravilanspoljašnji oblik i ogleda se u geometrijski pravilnim, glatkim i sjajnim površima i/ilipljosnima;

40) lektotip je primerak iz tipske serije koji predstavlja duplikat holotipa, asakupljen je kad i holotip;

41) lokalni endemit je vrsta užeg rasprostranjenja koje ne prelazi veli inujedne biogeografske provincije;

42) minerali su samorodni homogeni hemijski elementi ili jedinjenja u vidukristalizovane ili amorfne materije, odre ene strukture, oblika i sastava, koji nisumineralne sirovine;

43) održivo koriš enje prirodnih dobara i/ili resursa je koriš enjekomponenata biodiverziteta ili geodiverziteta na na in i u obimu koji ne vodi kadugoro nom smanjenju biodiverziteta, odnosno geodiverziteta, održavaju i njihovpotencijal radi zadovoljenja potreba i težnji sadašnjih i budu ih generacija;

44) uvanje prirode je niz mera i aktivnosti koje se sprovode radi zaštite iliobnavljanja prirodnih staništa i populacija divljih vrsta u cilju o uvanja njihovogpovoljnog stanja, prirodnih ekosistema i predeone raznovrsnosti;

45) ošte enje prirode jeste pojava nastala usled menjanja prirodnih procesau tolikoj meri da je narušena prirodna ravnoteža ili su uništene prirodne vrednosti.Ošte enje prirode može biti uzrokovano prirodnim i vešta kim procesima, pojavama inepogodama (klizišta, odroni, zemljotresi, poplave, požari itd.);

46) paratip je primerak vrste koji je odre en pre opisivanja nominalne vrste;

47) plan upravljanja zašti enog podru ja je dokument kojim subjekatzadužen za upravljanje zašti enim podru jem planira mere i aktivnosti zaštite,

uvanja, unapre enja i koriš enja zašti enog podru ja;

48) planovi upravljanja prirodnim resursima i dobrima su planske i/iliprogramske osnove za upravljanje, gazdovanje i koriš enje prirodnih resursa idobara u privredne, socijalne i ekološke namene i/ili svrhe propisane na osnovuposebnih zakona;

49) pe inski nakit su razli iti oblici i pojave taloženja kristalnog kalcijumkarbonata u speleološkim objektima (stalaktiti, heliktiti, stalagmiti, stubovi, salivi,draperije, kadice i drugo);

50) pe inski sediment je u speleološkim objektima nataložen ili na drugina in odložen re ni materijal (pesak, šljunak), glina, drobina, blokovi stena i bigar;

51) povoljno stanje vrste je stanje u kojem populacije vrste imaju perspektivudugoro nog opstanka kao životno sposobni deo prirodnog ekološkog sistema i kadase ekološko podru je rasprostranjenosti vrste ne smanjuje niti postoji verovatno a dae se u predvidljivoj budu nosti smanjiti;

52) povoljno stanje prirodnog staništa je stanje prirodnog staništa u kojem jenjegovo podru je rasprostranjenosti stabilno ili je u porastu, kada su specifi nastruktura i funkcije neophodne za dugoro no o uvanje prisutni ili e biti prisutni upredvidljivoj budu nosti i kada je status zaštite njihovih tipi nih vrsta povoljan.Prirodno stanište je ugroženo ako nije u povoljnom stanju i/ili mu preti nestanak;

53) pokretna zašti ena prirodna dokumenta su delovi geološkog,paleontološkog i biološkog nasle a koji imaju izuzetan nau ni i obrazovni zna aj;

Page 293: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

54) populacija je prostorno i vremenski integrisana grupa jedinki iste vrstekoja raspolaže zajedni kim skupom naslednih faktora, naseljava odre eni prostor,pripada odre enom ekosistemu, a u okviru koje su jedinke me usobno povezaneprvenstveno odnosima reprodukcije;

55) pra enje stanja (monitoring) jeste plansko, sistematsko i kontinualnopra enje stanja prirode, odnosno delova biološke, geološke i predeoneraznovrsnosti, kao deo celovitog sistema pra enja stanja elemenata životne sredineu prostoru i vremenu;

56) predeo je odre ena teritorija iji karakter predstavlja specifi an spojprirodnih i stvorenih vrednosti karakteristi nih za dati region;

57) predeoni elemenat je najmanja, relativno homogena ekološka jedinicastrukture predela, bilo prirodnog ili antropogenog porekla;

58) predeona raznovrsnost je strukturiranost prostora nastala u interakciji(me udejstvu) prirodnih i/ili stvorenih predeonih elemenata odre enih bioloških,klimatskih, geoloških, geomorfoloških, pedoloških, hidroloških, kulturno-istorijskih isocioloških obeležja;

59) priroda predstavlja jedinstvo geosfere i biosfere, izloženo atmosferskimpromenama i razli itim uticajima i obuhvata prirodna dobra i prirodne vrednosti kojese iskazuju biološkom, geološkom i predeonom raznovrsnoš u;

60) prirodne vrednosti su prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljivegeološke, hidrološke i biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristitiili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost i prirodna dobra kaodelovi prirode koji zaslužuju posebnu zaštitu;

61) prirodna ravnoteža je stanje me usobno uravnoteženih odnosa i uticajaživih bi a me u sobom i s njihovim staništem. Prirodna ravnoteža je narušena, kadase poremeti kvantitativna ili kvalitativna struktura životnih zajednica, ošteti ili uništistanište, uništi ili promeni sposobnost delovanja ekološkog sastava, prekineme usobna povezanost pojedinih ekoloških sastava ili prouzrokuje zna ajnijaizolovanost pojedinih populacija;

62) ranjiva vrsta je ona vrsta koja se suo ava s visokom verovatno om da eiš eznuti u prirodnim uslovima u nekoj srednje bliskoj budu nosti;

63) režim zaštite jeste skup mera i uslova kojima se odre uje na in i stepenzaštite, koriš enja, ure enja i unapre enja zašti enog prirodnog dobra;

64) reintrodukcija je metod zaštite i o uvanja biološke raznovrsnostivešta kim vra anjem vrste na nekadašnja staništa sa kojih je iš ezla ili na staništana kojima je brojnost njene populacije drasti no smanjena;

65) reliktna vrsta je ona vrsta koja je u dalekoj prošlosti imala širokorasprostranjenje, a iji je današnji areal (ostatak) sveden na prostorno male delove;

66) sanacija prirode su mere koje se preduzimaju za zaustavljanje ošte enjaprirode, poboljšanja stanja i funkcionalnosti;

67) sintipovi fosila su svi primerci iz jedne serije za koju ne postoji holotip;

68) speleološki objekat je podzemna šupljina u obliku kanala, hodnika idvorana razli itih dimenzija, nagiba i izgleda nastala prirodnim procesimaprvenstveno u kre njacima i dolomitima ali i u drugim stenama;

69) stanište (biotop) jesu kopnena ili vodena podru ja koja se isti u svojimgeografskim, abioti kim i bioti kim svojstvima, bilo da su u potpunosti ekološka ilipoluekološka;

Page 294: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

70) stanište vrste je okruženje odre eno posebnim abioti kim i bioti kimfaktorima, u kome živi vrsta u bilo kojoj fazi svog biološkog ciklusa;

71) stenoendemit je vrsta ije je rasprostranjenje ograni eno na veoma malopodru je, odnosno jedan lokalitet (planinski vrh, greben, klisura i sli no);

72) tipovi predela su kategorije predela ija je jedinstvenost i kvalitet odre enekološkim, strukturnim, fiziognomskim, istorijskim, socio-ekonomskim i estetskimobeležjima;

73) ugrožena vrsta jeste ona vrsta koja se suo ava sa visokomverovatno om da e iš eznuti u prirodnim uslovima u bliskoj budu nosti što seutvr uje u skladu sa opšteprihva enim me unarodnim kriterijumima;

74) unapre enje prirode je niz mera i aktivnosti koje su potrebne zaobnavljanje prirodnih staništa i populacija kako bi se oni doveli u povoljno prirodnostanje, kao i niz aktivnosti na revitalizaciji i sanaciji prirodnih ekosistema i predela;

75) fosili su ostaci, sa uvani u celini ili delovima, biljnih i životinjskihorganizama koji su živeli u prošlosti, uklju uju i i tragove izumrlih organizama, asluže kao materijalni dokazi na osnovu kojih se pouzdano rekonstruiše geološkaprošlost;

76) holotip fosila je vrsta koja je odre ena i služi kao etalon za sve drugeodredbe i taj jedan primerak se uva u Prirodnja kom muzeju;

77) holotip je originalni primerak na osnovu koga je dat opis vrste i njeno ime;

78) crvena knjiga je nau nostru na studija ugroženih divljih vrstaraspore enih po kategorijama ugroženosti i faktorima ugrožavanja;

79) crvena lista je spisak ugroženih divljih vrsta raspore enih pokategorijama ugroženosti.

Na ela zaštite prirode

lan 5.

Osnovna na ela zaštite prirode jesu:

1) na elo visokog stepena zaštite prirode svako je dužan da pripreduzimanju aktivnosti ili vršenju delatnosti doprinese zaštiti i unapre ivanju prirode,biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, o uvanju opštekorisnih funkcija prirode iprirodne ravnoteže;

2) na elo održivog koriš enja koriš enje prirodnih resursa može se vršitisamo do stepena i na na in kojima se ne ugrožava raznovrsnost i funkcionisanjeprirodnih sistema i procesa;

3) na elo primene mera i uslova zaštite prirode u koriš enju prirodnihresursa i zašti enih prirodnih dobara, planiranju i ure enju prostora, primenjuju sena ela, mere i uslovi zaštite prirode;

4) na elo integrisane zaštite zaštita prirode je sastavni deo strategijeodrživog razvoja, prostornog i urbanisti kog planiranja i drugih planova, programa iosnova;

5) na elo „korisnik pla a” korisnik prirodnog resursa i zašti enogprirodnog dobra, dužan je da plati naknadu za njihovo koriš enje i snosi troškovesanacije i rekultivacije prostora;

6) na elo saradnje državni organi, organi autonomne pokrajine i organijedinice lokalne samouprave, organizacije i institucije, kao i druga pravna i fizi ka

Page 295: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

lica, pri vršenju svojih poslova i zadataka dužni su da postupaju u skladu sana elima, ciljevima, merama i uslovima zaštite i trajnog o uvanja prirode i da pritome ostvaruju me usobnu i me unarodnu saradnju;

7) na elo neposredne primene me unarodnog prava državni organi iorgani autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave, organizacije iinstitucije, kao i druga pravna lica, preduzetnici i fizi ka lica, pri vršenju svojih poslovai zadataka neposredno primenjuju opšteprihva ena pravila me unarodnog prava ipotrvr ene me unarodne ugovore kao sastavni deo pravnog sistema.

Na zaštitu prirode primenjuju se i osnovna na ela zaštite životne sredine, uskladu sa zakonom.

Subjekti zaštite prirode

lan 6.

Zaštitu i o uvanje prirode, u okviru svojih ovlaš enja, obezbe uju:

1) Republika Srbija;

2) autonomna pokrajina;

3) opština, grad i grad Beograd (u daljem tekstu: jedinica lokalnesamouprave);

4) upravlja zašti enog podru ja;

5) pravna lica, preduzetnici i fizi ka lica koji u obavljanju privrednih i drugihdelatnosti koriste prirodne resurse i zašti ena prirodna dobra;

6) stru ne i nau ne organizacije i druge javne službe;

7) gra anin, grupe gra ana, njihova udruženja, profesionalne ili drugeorganizacije.

II. ZAŠTITA PRIRODE

Mere zaštite prirode

lan 7.

Zaštita prirode sprovodi se naro ito:

1) utvr ivanjem i procenom stanja, pojava i procesa u prirodi i predelu;

2) uspostavljanjem i utvr ivanjem zašti enih prirodnih dobara i sistemapra enja njihove zaštite;

3) sprovo enjem mera zaštite prirode i predela;

4) utvr ivanjem uslova i mera zaštite prirode i zašti enih prirodnih dobara ipredela u prostornim i urbanisti kim planovima, projektnoj dokumentaciji, osnovama iprogramima upravljanja prirodnim resursima u rudarstvu, energetici, saobra aju,vodoprivredi, poljoprivredi, šumarstvu, lovstvu, ribarstvu, turizmu i drugimdelatnostima od uticaja na prirodu;

5) održivim koriš enjem prirodnih resursa i zašti enih prirodnih dobara ikontrolom njihovog koriš enja uspostavljanjem sistema upravljanja prirodnimresursima i zašti enim prirodnim dobrima;

6) izradom izveštaja o stanju prirode, donošenjem i sprovo enjemstrategija, programa, akcionih i sanacionih planova i planova upravljanja;

Page 296: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

7) ublažavanjem štetnih posledica koje su nastale aktivnostima u prirodi,koriš enjem prirodnih resursa ili prirodnim katastrofama;

8) povezivanjem i uskla ivanjem nacionalnog sistema zaštite prirode same unarodnim sistemom zaštite prirode;

9) podsticanjem nau nog i stru nog rada u oblasti zaštite prirode;

10) obaveštavanjem javnosti o stanju prirode i u estvovanjem javnosti uodlu ivanju o zaštiti prirode;

11) podsticanjem i promocijom zaštite prirode, razvijanjem svesti o potrebizaštite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja;

12) uklju ivanjem lokalnih zajednica u pra enje stanja, zaštitu i unapre enjeprirode.

1. Planiranje, ure enje i koriš enje prostora,prirodnih resursa i zašti enih podru ja

lan 8.

Planiranje, ure enje i koriš enje prostora, prirodnih resursa i zašti enihpodru ja sprovodi se na osnovu prostornih i urbanisti kih planova, planske iprojektne dokumentacije, osnova i programa upravljanja i koriš enja prirodnihresursa i dobara u rudarstvu, energetici, saobra aju, vodoprivredi, poljoprivredi,šumarstvu, lovstvu, ribarstvu, turizmu i drugim delatnostima od uticaja na prirodu, uskladu sa merama i uslovima zaštite prirode.

Koriš enje prostora, prirodnih resursa i zašti enih podru ja dozvoljeno je nana in predvi en ovim i drugim zakonima.

Uslovi zaštite prirode u planovima, osnovama i programima

lan 9.

Planovi, osnove i programi iz lana 8. ovog zakona sadrže uslove zaštiteprirode, a naro ito:

1) uslove za o uvanje biološke, geološke i predeone raznovrsnosti;

2) pregled zašti enih i evidentiranih prirodnih dobara;

3) uslove zaštite i o uvanja prirode i zašti enih prirodnih dobara.

Uslove zaštite prirode iz stava 1. ovog lana nadležni organ pribavlja odzavoda za zaštitu prirode (u daljem tekstu: zavod), na na in i po postupku zadonošenje planova i programa propisanim ovim zakonom i posebnim propisima.

Uslove zaštite prirode zavod dostavlja podnosiocu zahteva i ministarstvunadležnom za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo), organunadležnom za poslove zaštite životne sredine autonomne pokrajine, odnosnojedinice lokalne samouprave.

Rok važenja izdatih uslova zaštite prirode je dve godine od dana dostavljanjapodnosiocu zahteva.

Obaveze nosioca projekta i korisnika prirodnih resursa

lan 10.

Nosilac projekta, odnosno pravno lice, preduzetnik i fizi ko lice koje koristiprirodne resurse, obavlja gra evinske i druge radove, aktivnosti i intervencije u

Page 297: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

prirodi dužno je da postupa u skladu sa merama zaštite prirode utvr enim uplanovima, osnovama i programima i u skladu sa projektno-tehni komdokumentacijom, na na in da se izbegnu ili na najmanju meru svedu ugrožavanje iošte enje prirode.

Za projekte za koje je utvr ena obaveza izrade procene uticaja projekta naživotnu sredinu uslovi zaštite prirode su sastavni deo procene uticaja na životnusredinu.

Projekti, radovi i aktivnosti za koje se sprovodi postupak procene uticaja naživotnu sredinu, kao i oni koji ne podležu postupku procene uticaja na životnu sredinuili za koje je doneta odluka da nije potrebno sprovo enje postupka procene uticajaprojekta na životnu sredinu, a koji sami ili sa drugim projektima, radovima iliaktivnostima mogu imati zna ajan uticaj na integritet ekološki zna ajnog podru ja sastanovišta ciljeva o uvanja, obavezno podležu davanju saglasnosti od straneMinistarstva.

Saglasnost iz stava 3. ovog lana Ministarstvo e izdati samo ukoliko u svetlusvih raspoloživih dokaza i obaveznog mišljenja zavoda utvrdi da projekti, radovi iaktivnosti iz stava 3. ovog lana ne mogu imati zna ajan uticaj na integritet ekološkizna ajnog podru ja sa stanovišta ciljeva o uvanja.

U slu aju sumnje smatra e se da projekti, radovi i aktivnosti iz stava 3. ovoglana mogu imati zna ajan uticaj na integritet ekološki zna ajnog podru ja sa

stanovišta ciljeva o uvanja.

Izuzetno od stava 4. ovog lana, Ministarstvo e dati saglasnost za projekte,radove i aktivnosti iz stava 3. ovog lana pod slede im uslovima:

1) ukoliko postoje imperativni razlozi javnog interesa koji se odnose nazaštitu zdravlja ljudi i javne sigurnosti, na korisne efekte od primarne važnosti zaživotnu sredinu ili druge imperativne razloge od javnog interesa koji pretežu u odnosuna interes o uvanja;

2) ukoliko ne postoji drugo zadovoljavaju e rešenje;

3) ukoliko su preduzete kompenzacijske mere iz lana 12. ovog zakona,neophodne za o uvanje sveukupne koherentnosti ekološke mreže.

Pravno lice, preduzetnik i fizi ko lice iz st.1. i 3. ovog lana dužno je da poprestanku radova i aktivnosti izvrši sanaciju odnosno rekultivaciju u skladu sa ovimzakonom i drugim propisima.

Ograni enja ili prekid koriš enja

lan 11.

Ako na in ili obim koriš enja prirodnih resursa neposredno ugrožavaopstanak neke vrste, njenog staništa ili prirodnog ekosistema, ministar nadležan zaposlove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) naredbom može ograni iti,privremeno ili trajno obustaviti koriš enje po prethodno pribavljenom mišljenjuministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,ministarstva nadležnog za poslove rudarstva i energetike i ministarstva nadležnog zaposlove infrastrukture.

Za ograni enja kojima su podvrgnuti, na osnovu naredbe iz stava 1. ovoglana, vlasnici ili korisnici prirodnih resursa imaju pravo na naknadu srazmerno

umanjenom prihodu.

Visina naknade utvr uje se sporazumno, a u slu aju spora o visini naknadeodlu uje sud.

Page 298: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Naknada iz stava 3. ovog lana ispla uje se na teret sredstava budžetaRepublike Srbije.

Vlasnik ili korisnik prirodnih resursa koji ne postupi po naredbi iz stava 1.ovog lana odgovara za štetu nastalu na vrsti, staništu ili prirodnom ekosistemu, kojaje nastala nakon donošenja naredbe.

Ublažavanje štetnih posledica na prirodu

lan 12.

Pravno lice, preduzetnik i fizi ko lice koje realizacijom projekta, radova iliaktivnosti iz lana 10. ovog zakona izazove štetne posledice na ekološki zna ajnompodru ju ili zašti enom prirodnom dobru u kojem se sprovode strogi režimi zaštite uskladu sa lanom 35. ovog zakona, dužno je da sprovede kompenzacijske mere.

Kompenzacijske mere odre uju se u zavisnosti od predvi enih iliprouzrokovanih ošte enja prirode, i to:

1) uspostavljanjem novog lokaliteta koje ima iste ili sli ne osobine kaoošte eni lokalitet;

2) uspostavljanjem drugog lokaliteta zna ajnog za o uvanje biološke ipredeone raznovrsnosti, odnosno za zaštitu prirodnog dobra;

3) nov anom naknadom u vrednosti prouzrokovanog ošte enja lokaliteta uslu aju da nije mogu e sprovesti kompenzacijske ili mere sanacije.

Kompenzacijske mere iz stava 1. ovog lana utvr uje Ministarstvo.

Pri odre ivanju kompenzacijskih mera prednost ima nadokna ivanje novimlokalitetom koji ima iste ili sli ne osobine kao i ošte eni lokalitet.

Nov ani iznos na ime kompenzacijskih mera upla uje se na ra un propisanza uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije i koristi se preko Fonda za zaštituživotne sredine isklju ivo za finansiranje projekata zaštite prirode.

Otklanjanje štetnih posledica

lan 13.

Ako su projekti ili aktivnosti u prirodi izvedene bez utvr enih uslova zaštiteprirode ili suprotno datim uslovima zaštite prirode, zbog ega su nastala ošte enjaprirode i zašti enih prirodnih dobara, nosilac projekta ili aktivnosti odnosno, korisnikprirodnih resursa, dužan je da bez odlaganja i o svom trošku otkloni štetne posledicesvog delovanja, po na elima objektivne odgovornosti.

2. Predmet zaštite

Zaštita biološke raznovrsnosti

lan 14.

Zaštita biološke raznovrsnosti ostvaruje se sprovo enjem mera zaštite iunapre enja vrsta, njihovih populacija, prirodnih staništa i ekosistema.

Page 299: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Zaštita vrsta

lan 15.

Zaštita vrsta se ostvaruje sprovo enjem mera i aktivnosti na o uvanju samihvrsta, njihovih populacija i staništa, ekosistema i koridora koji ih povezuju.

Zaštita staništa

lan 16.

Zaštita staništa vrši se sprovo enjem mera i aktivnosti na zaštiti i o uvanjuprirode, održivom koriš enju prirodnih resursa i zašti enih prirodnih dobara,planiranjem i ure ivanjem prostora.

Ministar bliže utvr uje kriterijume za izdvajanje tipova staništa, vrste tipovastaništa, osetljive, ugrožene, retke i za zaštitu prioritetne tipove staništa i mere zaštiteza o uvanje tipova staništa.

Spisak tipova staništa, vrste tipova staništa, osetljive, ugrožene, retke i zazaštitu prioritetne tipove staništa i kartu staništa kojom se dokumentuju tipovistaništa, utvr uje zavod u saradnji sa nau nim i stru nim institucijama registrovanimza istraživanja iz oblasti zaštite prirode.

Pra enje stanja staništa iz stava 3. ovog lana obavlja zavod i/ili drugestru ne i nau ne institucije po ovlaš enju Ministarstva.

Zaštita ekosistema

lan 17.

Zaštita ekosistema (šumskih, visokoplaninskih, vodenih i vlažnih, osetljivih,agro i drugih ekosistema) ostvaruje se o uvanjem njihovog prirodnog sastava,strukture, funkcije, celovitosti i ravnoteže putem sprovo enja odgovaraju ih mera iaktivnosti na njihovoj zaštiti, unapre enju i održivom koriš enju.

Zaštita šumskih, vlažnih i vodenih ekosistema istaništa unutar agroekosistema

lan 18.

uvanje biološke raznovrsnosti šumskih ekosistema obavlja se radi ja anjaopštekorisnih funkcija šuma, u skladu sa zakonom.

Gazdovanje šumama mora se zasnivati na na elima održivog razvoja iuvanja biološke raznovrsnosti, o uvanja prirodnog sastava, strukture i funkcije

šumskih ekosistema, saglasno uslovima zaštite prirode koji su sastavni deo šumskihosnova.

Radi oboga ivanja biološke i predeone raznovrsnosti u gazdovanju šumamapostupa se na na in da se u najve oj meri o uvaju šumske istine (livade, pašnjaci idrugo) i šumski rubovi.

U vlažnim i vodenim ekosistemima zabranjene su radnje, aktivnosti idelatnosti kojima se ugrožava hidrološka pojava ili opstanak i o uvanje biološkeraznovrsnosti.

Koli inu vode u vlažnim i vodenim ekosistemima koja je nužna za o uvanjehidrološke pojave i opstanak biološke raznovrsnosti odre uje ministarstvo nadležnoza poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po prethodno pribavljenommišljenju Ministarstva.

Page 300: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

uvanje biološke i predeone raznovrsnosti staništa unutar agroekosistema idrugih neautonomnih i poluautonomnih ekosistema sprovodi se prvenstveno

uvanjem i zaštitom rubnih staništa, živica, me a, pojedina nih stabala, grupestabala, bara i livadskih pojaseva, kao i drugih ekosistema sa o uvanom ili delimi noizmenjenom drvenastom, žbunastom, livadskom ili mo varnom vegetacijom.

Prilikom ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta mora se voditi ra una ouvanju postoje ih i stvaranju novih rubnih staništa radi obezbe enja biološke i

predeone raznovrsnosti ekosistema.

Upotreba bioloških, biotehni kih i hemijskih sredstavau zaštiti ekosistema i zašti enim podru jima

lan 19.

Radi zaštite ekosistema dozvoljena je upotreba sredstava za zaštitu bilja uskladu sa zakonom.

U zašti enim podru jima mogu se koristiti biološka i biotehni ka sredstva zazaštitu bilja radi o uvanja biološke raznovrsnosti.

Zabranjuje se upotreba hemijskih sredstava u zašti enim podru jima.

Izuzetno od stava 3. ovog lana hemijska sredstva za zaštitu bilja mogu sekoristiti jedino u slu aju suzbijanja karantinskih ili regulisanih nekarantinskih štetnihorganizama ili drugih štetnih organizama koji mogu prouzrokovati ve e ekonomskeštete i to ukoliko ne postoji odgovaraju e biološko ili biotehni ko sredstvo za zaštitubilja, uz odobrenje ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva ivodoprivrede a uz saglasnost Ministarstva.

uvanje geneti ke raznovrsnosti

lan 20.

Geneti ki materijal se koristi u skladu sa ovim zakonom i posebnimpropisima.

Uzimanje geneti kog materijala iz prirode radi koriš enja ne sme ugrožavatiopstanak ekosistema ili populaciju divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva u njihovimstaništima.

Pristup izvorima geneti kog materijala

lan 21.

Geneti ki materijal iz prirode može se koristiti u skladu sa ovim zakonom.

Na geneti kom materijalu koji je stvoren od geneti kog materijala divljih vrstabiljaka, životinja i gljiva ne može se ste i svojina.

Banka gena

lan 22.

Radi o uvanja geneti ke raznovrsnosti divljih biljaka, životinja i gljiva osnivase banka gena.

U bankama gena uva se biološki materijal nadzirane ili uzgajane populacije,delovi biljaka, životinja i gljiva, seme, spore, polne elije i drugi biološki materijali, kojise koriste radi o uvanja vrsta, odnosno njihovog genetskog fonda i potencijala.

Page 301: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Banku gena iz stava 1. ovog lana može da osnuje pravno lice ili preduzetnikkoje ispunjava uslove u pogledu kadra, opreme i prostora.

Ispunjenost uslova iz stava 3. ovog lana utvr uje Ministarstvo u dozvoli kojase izdaje u formi rešenja.

Dozvola iz stava 4. ovog lana izdaje se na zahtev pravnog ili fizi kog lica.

Rešenje iz stava 4. ovog lana je kona no, a protiv njega se može pokrenutiupravni spor.

Bliže uslove iz stava 3. ovog lana, kao i na in rada banke gena, na inpostupanja sa biološkim materijalom, sadržinu zahteva i dokumentaciju koja sepodnosi uz zahtev za izdavanje dozvole propisuje Ministarstvo, uz prethodnusaglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva ivodoprivrede.

Zaštita geološke raznovrsnosti

lan 23.

Zaštita geološke raznovrsnosti pri koriš enju i ure enju prostora ostvaruje sesprovo enjem mera o uvanja prirode, geoloških i paleontoloških dokumenata, kao iobjekata geonasle a u uslovima in situ i ex situ zaštite.

Zaštita speleoloških objekata

lan 24.

Speleološki objekti su javno dobro u svojini Republike Srbije.

Speleološki objekti zbog svojih prirodnih i kulturnih vrednosti uživaju zaštitu ikoriste se u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Za speleološke objekte izra uje se Katastar speleoloških objekata kaodigitalni geografski informacioni sistem (u daljem tekstu: katastar).

Zaštita i koriš enje speleoloških objekata

lan 25.

U speleološkim objektima i njihovoj okolini zabranjeno je:

1) zaga ivati vodotoke i izvore, upuštati, unositi i ostavljati otrovne materije,vrste otpatke i uginule životinje ili deponovati bilo koju vrstu otpadaka na mestima i

na takav na in da mogu biti uneti u speleološki objekat teku om vodom ili slobodnimkretanjem;

2) uništavati, ošte ivati ili odnositi delove pe inskog nakita, pe inskihsedimenata, fosilnih ostataka i artefakata;

3) uništavati ili odnositi primerke faune i flore i narušavati njihove stanišneuslove;

4) izvoditi gra evinske radove koji mogu prouzrokovati zna ajne nepovoljnei trajne promene geomorfoloških i hidroloških obeležja.

Vlada propisuje na in i uslove upravljanja, koriš enja i istraživanjaspeleoloških objekata, kao i izrade i vo enja katastra iz lana 24. stav 3. ovogzakona.

Page 302: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Zaštita predela

lan 26.

Predeli se prema svojim prirodnim i stvorenim obeležjima razvrstavaju upredeone tipove koji izražavaju raznolikost prirodne i kulturne baštine.

Zaštita predela podrazumeva planiranje i sprovo enje mera kojima sespre avaju neželjene promene, narušavanje ili uništenje zna ajnih obeležja predela,njihove raznovrsnosti, jedinstvenosti i estetskih vrednosti i omogu avanjetradicionalnog na ina koriš enja predela.

U planiranju i ure enju prostora, kao i u planiranju i koriš enju prirodnihresursa mora se obezbediti o uvanje zna ajnih i karakteristi nih obeležja predela.

III. ZAŠTI ENA PRIRODNA DOBRA

Zašti ena prirodna dobra

lan 27.

Zašti ena prirodna dobra su:

1) zašti ena podru ja

- strogi rezervat prirode,

- specijalni rezervat prirode,

- nacionalni park,

- spomenik prirode,

- zašti eno stanište,

- predeo izuzetnih odlika,

- park prirode;

2) zašti ene vrste

- strogo zašti ena divlja vrsta,

- zašti ena divlja vrsta;

3) pokretna zašti ena prirodna dokumenta.

1. Zašti ena podru ja

lan 28.

Podru ja koja imaju izraženu geološku, biološku, ekosistemsku i/ili predeonuraznovrsnost mogu se proglasiti za zašti ena podru ja od opšteg interesa.

Kriterijume i indikatore za proglašenje zašti enih podru ja u skladu saopšteprihva enim me unarodnim kriterijumima i indikatorima, propisa e ministarposebnim aktom, po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog zaposlove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ministarstva nadležnog za poslovezaštite kulturnih dobara.

Zašti ena podru ja mogu se prekograni no povezivati sa zašti enimpodru jima susednih država.

Page 303: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Plan upravljanja i mere zaštite zašti enog podru ja koje je prekograni nopovezano sa zašti enim podru jem susedne države, sporazumno se utvr uje snadležnim organima te države, a uz saglasnost Ministarstva.

Strogi i specijalni rezervat prirode

lan 29.

Strogi rezervat prirode je podru je neizmenjenih prirodnih odlika sareprezentativnim prirodnim ekosistemima, namenjeno isklju ivo za o uvanje izvorneprirode, genskog fonda, ekološke ravnoteže, pra enje prirodnih pojava i procesa,nau na istraživanja kojima se ne narušavaju prirodna obeležja, vrednosti, pojave iprocesi.

Specijalni rezervat prirode je podru je sa neizmenjenom ili neznatnoizmenjenom prirodom, od naro itog zna aja zbog jedinstvenosti, retkosti ilireprezentativnosti, a koje obuhvata stanište ugrožene divlje vrste biljaka, životinja igljiva, bez naselja ili sa retkim naseljima u kojima ovek živi uskla eno sa prirodom,namenjeno o uvanju postoje ih prirodnih odlika, genskog fonda, ekološke ravnoteže,pra enju prirodnih pojava i procesa, nau nim istraživanjima i obrazovanju,kontrolisanim posetama i o uvanju tradicionalnog na ina života.

Specijalni rezervat prirode može biti floristi ki, mikološki, šumske i drugevegetacije, zoološki (ornitološki, ihtiološki i drugi), geološki, paleontološki,hidrogeološki, hidrološki i drugi.

U strogom i specijalnom rezervatu prirode zabranjeno je vršiti radnje iaktivnosti i obavljati delatnosti koje mogu narušiti svojstva zbog kojih su proglašenizašti enim prirodnim dobrom (branje i uništavanje biljaka, uznemiravanje, hvatanje iubijanje životinja, uvo enje novih bioloških vrsta, melioracijski radovi, razni obliciprivrednog i drugog koriš enja i sli no).

Pose ivanje strogog i specijalnog rezervata prirode u cilju obrazovanja možese vršiti na osnovu dozvole koju izdaje upravlja zašti enog podru ja (u daljemtekstu: upravlja ).

Mere zaštite strogog i specijalnog rezervata prirode bliže se odre uju aktom oproglašenju zašti enog podru ja.

Pra enje prirodnih pojava i procesa i nau na istraživanja vrše se na osnovudozvole koju izdaje Ministarstvo i uz prisustvo upravlja a.

U strogom rezervatu prirode zabranjene su privredne i druge aktivnosti.

Nacionalni park

lan 30.

Nacionalni park je podru je sa ve im brojem raznovrsnih prirodnihekosistema od nacionalnog zna aja, istaknutih predeonih odlika i kulturnog nasle a ukome ovek živi uskla eno sa prirodom, namenjeno o uvanju postoje ih prirodnihvrednosti i resursa, ukupne predeone, geološke i biološke raznovrsnosti, kao izadovoljenju nau nih, obrazovnih, duhovnih, estetskih, kulturnih, turisti kih,zdravstveno-rekreativnih potreba i ostalih aktivnosti u skladu sa na elima zaštiteprirode i održivog razvoja.

U nacionalnom parku dozvoljene su radnje i delatnosti kojima se ne ugrožavaizvornost prirode, kao i obavljanje delatnosti koje su u funkciji obrazovanja,zdravstveno-rekreativnih i turisti kih potreba, nastavka tradicionalnog na ina životalokalnih zajednica, a na na in kojim se ne ugrožava opstanak vrsta, prirodnih

Page 304: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

ekosistema i predela, u skladu sa ovim zakonom i planom upravljanja koji donosiupravlja .

Delatnosti iz stava 2. ovog lana mogu se ograni iti radi o uvanja izvornostiprirode nacionalnog parka.

Šumama u nacionalnom parku gazduje pravno lice koje upravlja nacionalnimparkom.

Šume iz stava 4. ovog lana nisu obuhva ene šumskim podru jem.

Mere zaštite nacionalnog parka i na in njegovog koriš enja, bliže se odre ujuposebnim zakonom.

Spomenik prirode

lan 31.

Spomenik prirode je manja neizmenjena ili delimi no izmenjena prirodnaprostorna celina, objekat ili pojava, fizi ki jasno izražen, prepoznatljiv i/ili jedinstven,reprezentativnih geomorfoloških, geoloških, hidrografskih, botani kih i/ili drugihobeležja, kao i ljudskim radom formirana botani ka vrednost od nau nog, estetskog,kulturnog ili obrazovnog zna aja.

Spomenik prirode može biti geološki (istorijskogeološko-stratigrafski,paleontološki, petrološki, sedimentološki, mineraloški, strukturnogeološki,hidrogeološki i drugi), geomorfološki, speleološki (pe ina, jama i drugo), hidrološki(ceo ili deo vodotoka, slap, jezero, tresava i drugo), botani ki (retki ili zna ajniprimerci biljnog sveta, pojedina no stablo ili skupina stabala, drvoredi, parkovi,arboretumi, botani ke bašte i drugo).

Na spomeniku prirode zabranjene su sve radnje i aktivnosti koje ugrožavajunjegova obeležja i vrednosti.

Mere zaštite spomenika prirode i na in njegovog koriš enja, bliže se odre ujuaktom o proglašenju zašti enog podru ja.

Zašti eno stanište

lan 32.

Zašti eno stanište je podru je koje obuhvata jedan ili više tipova prirodnihstaništa zna ajnih za o uvanje jedne ili više populacija divljih vrsta i njihovihzajednica.

Cilj zaštite staništa je:

1) zaštita ugroženih i retkih tipova staništa, ekosistema i/ili autohtonih divljihvrsta na nacionalnom i/ili me unarodnom nivou;

2) obezbe ivanje povoljnog stanja populacija autohtone divlje vrste i/ilivrsta;

3) omogu avanje nesmetanog odvijanja neke od životnih faza autohtonihdivljih vrsta (mreš enje, parenje, gnež enje, podizanje mladunaca, prezimljavanje idrugo);

4) zaštita krajnje ugroženih i ranjivih vrsta;

5) omogu avanje protoka gena izme u populacija vrste;

6) obezbe ivanje migratornih puteva i odmorišta;

Page 305: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

7) omogu avanje nau nih istraživanja, upravljanja populacijama iobrazovanja.

Na zašti enom staništu zabranjene su radnje i aktivnosti kojima se ugrožavaili ošte uje jedan ili više tipova staništa.

Aktom o proglašenju zašti enog staništa bliže se utvr uje njegov zna aj,namena i mere zaštite.

Predeo izuzetnih odlika

lan 33.

Predeo izuzetnih odlika je podru je prepoznatljivog izgleda sa zna ajnimprirodnim, biološko-ekološkim, estetskim i kulturno-istorijskim vrednostima, koje setokom vremena razvijalo kao rezultat interakcije prirode, prirodnih potencijalapodru ja i tradicionalnog na ina života lokalnog stanovništva.

Predeo izuzetnih odlika može biti prirodni predeo izuzetnih odlika i kulturnipredeo izuzetnih odlika.

Prirodni predeo izuzetnih odlika je podru je zna ajne biološko-ekološke iestetske vrednosti gde tradicionalan na in života lokalnog stanovništva nije bitnijenarušio prirodu i prirodne ekosisteme.

Kulturni predeo izuzetnih odlika je podru je zna ajne predeone, estetske ikulturno-istorijske vrednosti koje se tokom vremena razvijalo kao rezultat interakcijeprirode, prirodnih potencijala podru ja i tradicionalnog na ina života lokalnogstanovništva.

U predelu izuzetnih odlika zabranjene su radnje i aktivnosti kojima senarušavaju primarne prirodne i stvorene vrednosti i karakter predela.

Mere zaštite, na in obavljanja privrednih i tradicionalnih delatnosti i koriš enjeprirodnih i stvorenih vrednosti u predelu izuzetnih odlika, bliže se utvr uju aktom oproglašenju zašti enog podru ja.

Park prirode

lan 34.

Park prirode je podru je dobro o uvanih prirodnih vrednosti sa pretežnouvanim prirodnim ekosistemima i živopisnim pejsažima, namenjeno o uvanju

ukupne geološke, biološke i predeone raznovrsnosti, kao i zadovoljenju nau nih,obrazovnih, duhovnih, estetskih, kulturnih, turisti kih, zdravstveno-rekreativnihpotreba i ostalih delatnosti uskla enih sa tradicionalnim na inom života i na elimaodrživog razvoja.

U parku prirode nisu dozvoljene privredne i druge delatnosti i radnje kojima seugrožavaju njegova bitna obeležja i vrednosti.

Mere zaštite, na in obavljanja privrednih delatnosti i koriš enje prirodnihvrednosti u parku prirode, bliže se utvr uju aktom o proglašenju zašti enog podru ja.

Zone zaštite

lan 35.

Na zašti enom podru ju mogu se izdvojiti zone u kojima se sprovode slede irežimi zaštite:

1) Ia stepena stroga zaštita;

Page 306: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

2) Ib stepena stroga zaštita uz mogu nost upravljanja populacijama;

3) II stepena aktivna zaštita;

4) III stepena aktivna zaštita i mogu nost održivog koriš enja.

Režim zaštite Ia stepena – stroga zaštita se sprovodi na delu zašti enogpodru ja sa izvornim, neizmenjenim ili malo izmenjenim ekosistemima izuzetnognau nog i prakti nog zna aja kojom se omogu ava isklju ivo prirodna sukcesija.

U Ia stepenu zaštite isklju uju se svi oblici koriš enja prostora i aktivnostiosim nau nih istraživanja i kontrolisane edukacije. Izuzetak mogu biti interventneaktivnosti u akcidentnim situacijama, uz saglasnost Ministarstva.

Režim zaštite Ib stepena – stroga zaštita se sprovodi na delu zašti enogpodru ja sa izvornim, neizmenjenim ili malo izmenjenim ekosistemima velikognau nog i prakti nog zna aja.

U Ib stepenu zaštite mogu a su isklju ivo nau na istraživanja, kontrolisanaedukacija i aktivnosti usmerene ka o uvanju i unapre enju postoje eg stanjaekosistema (kontrolisano pašarenje, košenje, izmuljivanje, regulisanje vodnog režimai drugo).

Režim zaštite II stepena – zaštita se sprovodi na delu zašti enog podru ja sadelimi no izmenjenim ekosistemima velikog nau nog i prakti nog zna aja.

U II stepenu zaštite mogu e su upravlja ke intervencije u cilju restauracije,revitalizacije i ukupnog unapre enja prirodnog dobra bez posledica po primarnevrednosti njegovih prirodnih staništa, populacija i ekosistema, kao i kontrolisanetradicionalne delatnosti koje tokom svog odvijanja nisu ugrozile primarne vrednostiprostora.

Režim zaštite III stepena – zaštita se sprovodi na delu zašti enog podru ja sadelimi no izmenjenim i/ili izmenjenim ekosistemima od nau nog i prakti nog zna aja.

U III stepenu zaštite mogu e je selektivno i ograni eno koriš enje prirodnihresursa, upravlja ke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnogunapre enja prirodnog dobra, održivo koriš enje, razvoj i unapre enje seoskihdoma instava, ure enje objekata kulturno-istorijskog nasle a i tradicionalnoggraditeljstva, o uvanje tradicionalnih delatnosti lokalnog stanovništva, razvojinfrastrukture uskla ene sa vrednostima, potencijalima i kapacitetima zašti enogprostora namenjene razvoju ekološkog, ruralnog, zdravstvenog, sportsko-rekreativnog i ostalih vidova turizma u skladu sa principima održivog razvoja.

Režime zaštite predlaže zavod u studiji o zaštiti zašti enog podru ja.

2. Zašti ene vrste

lan 36.

Divlje vrste koje su ugrožene ili mogu postati ugrožene, koje imaju posebanzna aj sa geneti kog, ekološkog, ekosistemskog, nau nog, zdravstvenog,ekonomskog i drugog aspekta, štite se kao strogo zašti ene divlje vrste ili zašti enedivlje vrste.

Strogo zašti enom divljom vrstom može se proglasiti:

1) vrsta iš ezla u Republici Srbiji i vra ena programom reintrodukcije;

2) krajnje ugrožena divlja vrsta;

3) ugrožena divlja vrsta;

4) reliktna vrsta;

Page 307: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

5) lokalni endemit;

6) stenoendemit;

7) me unarodno zna ajna i zašti ena divlja vrsta;

8) vrsta kojoj je iz drugih razloga potrebna stroga zaštita.

Zašti enom divljom vrstom može se proglasiti:

1) ranjiva divlja vrsta;

2) endemi na vrsta;

3) indikatorska, klju na i kišobran vrsta;

4) reliktna vrsta;

5) me unarodno zna ajna i zašti ena divlja vrsta;

6) vrsta koja nije ugrožena ali se zbog njenog izgleda može lako zameniti sugroženom vrstom.

Zašti ene vrste u smislu ovoga zakona, odre uju se na osnovu nacionalnih ime unarodnih crvenih lista ili crvenih knjiga, stru nih nalaza i nau nih saznanja.

Crvenu knjigu, odnosno listu koja sadrži ugrožene divlje vrste biljaka, životinjai gljiva, lokalitet na kome se nalaze, brojnost populacije vrsta i stepen ugroženostiutvr uje Ministarstvo, na predlog zavoda.

Zaštita divljih vrsta koja nije ure ena ovim zakonom, reguliše se posebnimpropisima.

3. Pokretna zašti ena prirodna dokumenta

lan 37.

Delovi geološkog i paleontološkog nasle a, kao i biološka dokumenta kojiimaju izuzetan nau ni, obrazovni i kulturni zna aj, mogu se štititi kao pokretnazašti ena prirodna dokumenta.

Pokretna zašti ena prirodna dokumenta mogu biti:

1) svi primerci holotipova, sintipova i genotipova fosila, kao i tipske vrstefosila;

2) svi pojedina ni minerali i/ili kristali i mineralne druze na ležištu;

3) svi holotipovi i sintipovi fosila, tipske vrste fosila pojedina nih minerala ikristala;

4) mikološke, botani ke i zoološke zbirke, kao i pojedina ni konzerviranipreparati organskih vrsta, njihovi holotipovi i sintipovi.

Zabranjeno je sakupljanje i/ili uništavanje pokretnih prirodnih dokumenata kaoi uništavanje ili ošte ivanje njihovih nalazišta.

Ekološka mreža

lan 38.

Skup me usobno povezanih ili prostorno bliskih ekoloških podru ja kojaomogu avaju slobodni protok gena i bitno doprinose o uvanju prirodne ravnoteže ibiološke raznovrsnosti ine ekološku mrežu.

Page 308: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Unutar ekološke mreže njeni delovi se povezuju prirodnim ili vešta kimekološkim koridorima.

Uspostavljanjem ekološke mreže obezbe uje se povezivanje i o uvanjeekoloških podru ja, odnosno obnavljanje staništa kojima je narušeno povoljno stanje,kao i o uvanje ugroženih vrsta.

Uspostavljanje ekološke mreže je zasnovano na nau nim kriterijumimadefinisanim me unarodnim dokumentima iji je Republika Srbija potpisnik.

Zavod u saradnji sa drugim stru nim i nau nim institucijama pripremadokumentaciju za uspostavljanje ekološke mreže.

Vlada na predlog Ministarstva utvr uje ekološku mrežu, kao i na inupravljanja, u skladu sa potvr enim me unarodnim ugovorima.

Ekološki zna ajna podru ja

lan 39.

Ekološka podru ja iz lana 38. ovog zakona su podru ja tipova staništa ilidelova tipova staništa koja posebno doprinose o uvanju biološke raznovrsnosti, kao istaništa ugroženih vrsta i koja predstavljaju ekološki zna ajna podru ja.

Ekološki zna ajna podru ja iz stava 1. ovog lana su:

- o uvana podru ja koja se odlikuju izuzetnom biološkom raznovrsnoš u iod me unarodnog su zna aja;

- podru ja koja doprinose o uvanju biološke i predeone raznovrsnosti;

- podru ja tipova staništa koja su ugrožena i retka na nacionalnom,evropskom i svetskom nivou;

- staništa vrsta koje su retke i ugrožene na nacionalnom, evropskom isvetskom nivou i staništa endemi nih vrsta;

- podru ja koja bitno doprinose povezanosti populacija bioloških divljihvrsta biljaka, životinja i gljiva (ekološki koridori);

- migratorni putevi, odmarališta životinja, prirodna plodišta i sli no.

Upravljanjem ekološki zna ajnim podru jem iz stava 1. ovoga lanaobezbe uje se o uvanje i poboljšanje njegovih svojstava koja su najzna ajnija za

uvanje povoljnog stanja tipa staništa ili vrste.

Pra enje stanja ekološki zna ajnih podru ja, ekoloških koridora i celeekološke mreže, obavlja zavod i/ili druge stru ne i nau ne institucije po ovlaš enjuMinistarstva.

uvanje ekološki zna ajnih podru ja

lan 40.

Zaštita ekološki zna ajnih podru ja obezbe uje se sprovo enjem propisanihmera u cilju o uvanja biološke i predeone raznolikosti, zaštite prirodnih vrednosti, kaoi dostizanja povoljnog stanja staništa u skladu sa odredbama ovog zakona.

Zabranjuju se radovi i aktivnosti koje mogu dovesti do ugrožavanja,narušavanja ili uništavanja ekološki zna ajnog podru ja i do narušavanja ili trajneštete na ekološki zna ajnom podru ju.

Izuzetno, Ministarstvo može dozvoliti radove ili aktivnosti iz stava 2. ovoglana u skladu sa lanom 10. stav 6. ovog zakona.

Page 309: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

IV. POSTUPAK PROGLAŠAVANJA ZAŠTI ENIH PRIRODNIH DOBARA

1. Zašti ena podru ja

lan 41.

Nacionalni park proglašava Narodna skupština zakonom.

Strogi i specijalni rezervat, stanište, prirodno dobro koje se štiti na osnovume unarodnih akata ili ima me unarodni zna aj, predeo izuzetnih odlika u kome senalazi kulturno dobro od izuzetnog zna aja, kao i park prirode koji se celompovršinom nalazi na teritoriji dveju ili više jedinica lokalne samouprave, Vladaproglašava zašti enim na predlog Ministarstva, a po prethodno pribavljenommišljenju nadležnih ministarstava i nadležnog organa autonomne pokrajine ako sedobro nalazi na teritoriji autonomne pokrajine.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, stanište i predeo izuzetnih odlika u kome sene nalazi kulturno dobro od izuzetnog zna aja, ako im je cela površina na teritorijiautonomne pokrajine, kao i park prirode koji se nalazi na teritoriji dveju ili višejedinica lokalne samouprave na teritoriji autonomne pokrajine, nadležni organautonomne pokrajine proglašava zašti enim podru jem, po prethodno pribavljenojsaglasnosti Ministarstva i prethodno pribavljenim mišljenjima nadležnih ministarstava.

Park prirode, spomenik prirode, kao i predeo izuzetnih odlika u kome se nenalazi kulturno dobro od izuzetnog zna aja, a kojima je cela površina na teritorijijedinice lokalne samouprave, zašti enim podru jem proglašava nadležni organjedinice lokalne samouprave, a ako je deo tog zemljišta u državnoj svojini, na akt oproglašenju zašti enog podru ja Vlada daje saglasnost.

Izuzetno od stava 4. ovog lana, spomenik prirode, kao i predeo izuzetnihodlika u kome se ne nalazi kulturno dobro od izuzetnog zna aja, ija je cela površinana teritoriji dveju ili više jedinica lokalne samouprave, sporazumno proglašavajuzašti enim podru jem nadležni organi tih jedinica lokalne samouprave, po prethodnopribavljenoj saglasnosti Ministarstva i prethodno pribavljenim mišljenjima nadležnihministarstava.

Izuzetno od st. 3, 4. i 5. ovog lana, akt o proglašenju zašti enog podru jadonosi Vlada, na predlog Ministarstva, ako nadležni organi ne proglase zašti enopodru je, kao i ako utvrdi da je zašti eno podru je od izuzetnog, odnosnorepubli kog zna aja.

Studija zaštite

lan 42.

Predlog akta o proglašenju zašti enog podru ja zasniva se na nau noj i/ilistru noj osnovi – studiji zaštite, kojom se utvr uju vrednosti podru ja koje sepredlaže za zaštitu i na in upravljanja podru jem.

Inicijativu za proglašenje zašti enog podru ja mogu podneti subjekti zaštiteprirode iz lana 6. ovog zakona.

Studiju zaštite izra uje zavod, koji o pokrenutoj inicijativi i postupku izradestudije obaveštava lokalno stanovništvo, vlasnike i korisnike podru ja koje je predmetstudije i sara uje sa njima.

Studija zaštite sadrži obrazloženje predloga za pokretanje postupka zaštite,opis prirodnih, stvorenih i predeonih odlika prirodnog dobra sa tematskimkartografskim prilozima, temeljne vrednosti prirodnog dobra, ocenu stanja životnesredine podru ja, predložene režime zaštite, kartografski prikaz sa ucrtanim

Page 310: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

granicama i režimima zaštite na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti, konceptzaštite i unapre enja, mogu e perspektive održivog razvoja, na in upravljanja,procenu potrebnih sredstava za sprovo enje mera zaštite, razvoja i održivogkoriš enja, potrebnu kadrovsku i tehni ku opremljenost upravlja a, eventualnipredlog upravlja a i druge elemente od zna aja za proglašenje zašti enog podru ja.

Sredstva za izradu studije zaštite obezbe uju se u budžetu Republike Srbije,budžetu autonomne pokrajine, odnosno budžetu jedinice lokalne samouprave.

Podru je za koje je pokrenut postupak zaštite smatra se zašti enim u smisluovog zakona.

Postupak zaštite prirodnog podru ja je pokrenut kada se predlog akta zazaštitu dostavi nadležnom organu.

eš e javnosti

lan 43.

O predlogu akta za proglašenje zašti enog podru ja nadležni organ zadonošenje akta obaveštava javnost.

Nadležni organ obezbe uje javni uvid i organizuje javnu raspravu o predloguakta o proglašenju zašti enog podru ja i stru noj osnovi – studiji o zaštiti sakartografskom dokumentacijom.

Obaveštenje iz stava 1. ovog lana objavljuje se u najmanje jednom dnevnomlistu, koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i u lokalnom listu jedinicelokalne samouprave na ijoj se teritoriji nalazi podru je ija se zaštita predlaže, asadrži podatke o vremenu i mestu javnog uvida i javne rasprave.

Izlaganje akta o proglašenju zašti enog podru ja i stru ne osnove iz stava 2.ovog lana na javni uvid traje najmanje 20 dana od dana objavljivanja obaveštenja.

Sadržaj akta o proglašenju zašti enog podru ja

lan 44.

Akt o proglašenju zašti enog podru ja sadrži:

1) naziv i vrstu zašti enog podru ja;

2) opis osnovnih vrednosti;

3) granice zašti enog podru ja sa režimima zaštite;

4) aktivnosti i radnje koje je zabranjeno vršiti u zonama režima zaštite;

5) osnovne elemente zaštite i razvoja zašti enog podru ja;

6) kartografski prikaz sa ucrtanim granicama, odnosno sa oznakom lokacije;

7) popis katastarskih parcela po režimima zaštite;

8) prava i obaveze subjekata u zašti enom podru ju;

9) lice kome se poverava upravljanje;

10) prava i obaveze upravlja a;

11) na in obezbe enja sredstava za zaštitu i razvoj zašti enog podru ja i radupravlja a;

12) druge elemente od zna aja za zašti eno podru je.

Page 311: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Objavljivanje akta o proglašenju

lan 45.

Akt o proglašenju zašti enog podru ja iz lana 41. st. 1. i 2. ovog zakonaobjavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, akt o proglašenju iz lana 41.stav 3. ovog zakona u službenom glasilu autonomne pokrajine, a akt o proglašenju izlana 41. st. 4. i 5. ovog zakona u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave.

Organ koji donosi akt o proglašenju zašti enog podru ja isti dostavlja u rokuod 30 dana:

1) nadležnom sudu radi upisa nepokretnosti u zemljišne knjige;

2) Republi kom geodetskom zavodu;

3) upravlja u zašti enog podru ja;

4) zavodu, radi upisa u registar zašti enih prirodnih dobara.

Akt o prestanku zaštite

lan 46.

Ako zašti eno podru je izgubi vrednosti zbog kojih je proglašeno, zavodpredlaže donošenje akta o prestanku zaštite ili promeni statusa zašti enog podru ja,a po postupku propisanom za donošenje akta o proglašenju zaštite.

Akt iz stava 1. ovog lana, dostavlja se nadležnom sudu radi brisanjazabeležbe u zemljišnim knjigama ili katastru nepokretnosti.

Zavod u roku od mesec dana od dana donošenja akta o prestanku zaštitebriše zašti eno podru je iz Registra zašti enih prirodnih dobara.

Prethodna zaštita

lan 47.

Podru je za koje se na osnovu stru nog obrazloženja zavoda utvrdi da imasvojstva zašti enog podru ja i/ili je pokrenut postupak za proglašenje iz lana 41.ovog zakona, podru je je pod prethodnom zaštitom.

Akt o prethodnoj zaštiti donosi Ministarstvo, po prethodno pribavljenojsaglasnosti nadležnih ministarstava.

Aktom o prethodnoj zaštiti utvr uje se podru je pod prethodnom zaštitom,mere zaštite i rok na koji se odre uje prethodna zaštita, koji ne može biti duži odjedne godine od dana donošenja.

Nadležni organ je dužan da akt o proglašenju zašti enog podru ja donese uroku iz stava 3. ovog lana, a u protivnom prestaje prethodna zaštita i ista se više nemože uspostaviti.

Rešenje o prethodnoj zaštiti objavljuje se u „Službenom glasniku RepublikeSrbije” i dostavlja organu nadležnom za proglašenje zašti enog podru ja i zavoduradi evidencije o podru jima pod prethodnom zaštitom.

2. Zašti ene vrste

lan 48.

Na osnovu procene ugroženosti pojedinih vrsta i obaveza iz potvr enihme unarodnih ugovora, kao i na osnovu nacionalnih i me unarodnih crvenih lista i/ili

Page 312: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

crvenih knjiga i/ili druge stru ne dokumentacije, ministar sporazumno sa ministromnadležnim za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a na predlog zavoda,proglašava divlje vrste strogo zašti enim divljim vrstama ili zašti enim divljimvrstama.

Aktom iz stava 1. ovog lana, utvr uju se mere zaštite za strogo zašti ene izašti ene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva, kao i mere zaštite njihovih staništa.

Akt iz stava 1. ovog lana objavljuje se u „Službenom glasniku RepublikeSrbije”.

3. Pokretna zašti ena prirodna dokumenta

lan 49.

Geološka, paleontološka i biološka dokumenta koja su ugrožena u smisluovog zakona, na predlog Prirodnja kog muzeja, po pribavljenom mišljenju zavoda,proglašava zašti enim prirodnim dobrom ministar sporazumno sa ministromnadležnim za poslove zaštite kulturnih dobara.

Akt iz stava 1. ovog lana objavljuje se u „Službenom glasniku RepublikeSrbije”.

Registar zašti enih prirodnih dobara

lan 50.

Zašti ena prirodna dobra upisuju se u registar.

Registar zašti enih prirodnih dobara vodi se kao centralni, pokrajinski iregistar pokretnih zašti enih prirodnih dokumenata.

Centralni registar zašti enih prirodnih dobara vodi Zavod za zaštitu prirodeSrbije.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode vodi registar zašti enih prirodnih dobaraza teritoriju autonomne pokrajine.

Registar pokretnih zašti enih prirodnih dokumenata vodi Prirodnja ki muzej.

Upis zašti enih prirodnih dobara i brisanje iz registra obavlja se na osnovuakta o utvr ivanju, odnosno proglašenju, o prethodnoj zaštiti ili akta o prestankuzaštite.

Ministarstvo propisuje sadržaj i na in vo enja registara zašti enih prirodnihdobara.

Podaci iz registra zašti enih prirodnih dobara su javni.

V. UPRAVLJANJE I KORIŠ ENJE ZAŠTI ENIH PODRU JA

Planiranje upravljanja zašti enim podru jem

lan 51.

Zaštita, upravljanje, koriš enje i unapre enje zašti enih podru ja sprovodi sena osnovu akta o proglašenju zašti enog podru ja i plana upravljanja zašti enimpodru jem.

Page 313: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Plan upravljanja zašti enim podru jem

lan 52.

Upravlja donosi plan upravljanja za period od deset godina.

Za odre ena zašti ena podru ja, aktom o proglašenju može biti predvi enoda se plan upravljanja donosi za kra i period (pojedina na stabla, drvoredi i sli no).

Planom upravljanja odre uje se na in sprovo enja zaštite, koriš enja iupravljanja zašti enim podru jem, smernice i prioriteti za zaštitu i o uvanje prirodnihvrednosti zašti enog podru ja, kao i razvojne smernice, uz uvažavanje potrebalokalnog stanovništva.

Pravna lica, preduzetnici i fizi ka lica dužna su da obavljaju delatnosti uzašti enom podru ju u skladu sa planom upravljanja.

Pre isteka perioda na koji se plan donosi analizira se njegovo sprovo enje iostvareni rezultati, a ako je to potrebno može se vršiti njegova revizija.

Izveštaj o ostvarivanju plana dostavlja se na na in i po postupku propisanomza donošenje plana.

Sadržaj plana upravljanja

lan 53.

Plan upravljanja sadrži naro ito:

1) prikaz glavnih prirodnih i stvorenih vrednosti, kao i prirodnih resursa;

2) ocenu stanja životne sredine zašti enog podru ja;

3) pregled konkretnih aktivnosti, delatnosti i procesa koji predstavljaju faktorugrožavanja zašti enog podru ja;

4) dugoro ne ciljeve zaštite, o uvanja i unapre enja i održivog razvoja;

5) analizu i ocenu uslova za ostvarivanje tih ciljeva;

6) prioritetne aktivnosti i mere na zaštiti, održavanju, pra enju stanja iunapre enju prirodnih i stvorenih vrednosti;

7) prioritetne zadatke nau noistraživa kog i obrazovnog rada;

8) planirane aktivnosti na održivom koriš enju prirodnih vrednosti, razvoju iure enju prostora;

9) prostornu identifikaciju planskih namena i režima koriš enja zemljišta;

10) aktivnosti na promociji vrednosti zašti enog podru ja;

11) studijsku (istraživa ku), programsku, plansku i projektnu dokumentacijupotrebnu za sprovo enje ciljeva i aktivnosti;

12) oblike saradnje i partnerstva sa lokalnim stanovništvom i drugimvlasnicima i korisnicima nepokretnosti;

13) aktivnosti i mere na sprovo enju plana sa dinamikom i subjektimarealizacije plana upravljanja i na in ocene uspešnosti njegove primene;

14) finansijska sredstva i druge materijalne pretpostavke za izvršavanjepoverenih poslova u upravljanju zašti enim podru jem i na in njihovog obezbe enja.

Page 314: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

enje plana upravljanja

lan 54.

Na plan upravljanja nacionalnim parkom saglasnost daje Vlada po prethodnopribavljenim mišljenjima nadležnih ministarstava.

Na plan upravljanja zašti enim podru jem koje je proglašeno aktom Vladesaglasnost daje Ministarstvo, po prethodno pribavljenim mišljenjima nadležnihministarstava.

Na plan upravljanja zašti enim podru jem koje je proglašeno aktomnadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno nadležnog organa jedinice lokalnesamouprave saglasnost daje organ nadležan za poslove zaštite životne sredineautonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po prethodnopribavljenom mišljenju zavoda.

Planovi upravljanja iz st. 1, 2. i 3. ovog lana ostvaruju se godišnjimprogramima upravljanja, na koje saglasnost daje Ministarstvo, organ nadležan zaposlove zaštite životne sredine autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalnesamouprave.

Izveštaj o ostvarivanju godišnjeg programa za prethodnu godinu i godišnjiprogram upravljanja za narednu godinu, upravlja dostavlja nadležnom organu do15. decembra teku e godine, a izveštaj o ostvarivanju plana upravljanja iz lana 52.ovog zakona najkasnije 60 dana pre isteka perioda za koji je plan donet.

O predlogu plana upravljanja zašti enim podru jem upravlja je dužan daobavesti javnost.

Obaveštavanje javnosti podrazumeva javni uvid u predloženi plan.

Javni uvid organizuje i sprovodi upravlja zašti enog podru ja i traje 30 dana.

Prostorni plan podru ja posebne namene

lan 55.

Organizacija, koriš enje, ure enje prostora i izgradnja objekata nazašti enom podru ju vrši se na osnovu prostornog plana podru ja posebne nameneodnosno urbanisti kog plana, u skladu sa zakonom.

Planovi iz stava 1. ovog lana moraju biti u skladu sa aktom o proglašenjuzašti enog podru ja i planom upravljanja zašti enim podru jem.

U postupku izrade planova iz stava 1. ovoga lana, nadležni organ za izraduplana, dužan je da pribavi uslove zaštite prirode, u skladu sa lanom 9. ovog zakona.

Pravilnik o unutrašnjem redu i uvarskoj službi

lan 56.

Upravlja je dužan da obezbedi unutrašnji red i uvanje zašti enog podru jau skladu sa pravilnikom o unutrašnjem redu i uvarskoj službi koji donosi, uzsaglasnost nadležnog organa.

Pravilnik iz stava 1. ovog lana, za nacionalni park i zašti ena podru ja zakoja akt o zaštiti donosi Vlada, upravlja donosi uz saglasnost Ministarstva.

Pravilnik iz stava 1. ovog lana, za zašti ena podru ja za koja akt o zaštitidonosi nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave,

Page 315: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

upravlja donosi uz saglasnost nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosnojedinice lokalne samouprave.

Pravilnikom iz stava 1. ovog lana utvr uju se pravila za sprovo enjepropisanog režima zaštite, a naro ito: na in na koji e se ponašati posetioci, vlasnici ikorisnici nepokretnosti pri kretanju, boravku i obavljanju poslova na zašti enompodru ju; mesta, površine i objekti u kojima se ograni ava kretanje ili zabranjuje iograni ava obavljanje odre enih radnji, kao i trajanje tih mera; vrste divljih biljaka iživotinja i druge prirodne i kulturne vrednosti koje je zabranjeno uništavati, ošte ivatiili uznemiravati; vrste divljih biljaka i životinja ije je koriš enje, odnosno branje,sakupljanje i izlov ograni eno, kao i na in i uslovi obavljanja tih radnji; na in saradnjesa fizi kim licima, preduzetnicima i pravnim licima koja po razli itom osnovu koriste ilisu zainteresovani za koriš enje prirodnih bogatstava i prostora; uslovi zaštite prilikomobavljanja nau nih istraživanja i obrazovnih aktivnosti; mesta i uslovi za odlaganjeotpada; na in održavanja urednosti i isto e zašti enog podru ja; na in i organizacijauvarske službe i uvanja zašti enog prirodnog dobra, kao i oprema i sredstva

neophodna za uvanje i održavanje.

Aktom o proglašenju zašti enog podru ja bliže se utvr uju sadržaj, na indonošenja i oglašavanja akta iz stava 1. ovog lana.

Radovi i aktivnosti na zašti enom podru ju

lan 57.

Na zašti enom podru ju zabranjeni su radovi i aktivnosti, odnosno izvo enjeprojekata, koji ošte uju, narušavaju i menjaju osobine i vrednosti zbog kojih jepodru je zašti eno.

Za radove i aktivnosti, odnosno izvo enje projekata na zašti enom podru jusprovodi se postupak procene uticaja na životnu sredinu, u skladu sa zakonom.

Za radove i aktivnosti, odnosno projekte za koje se ne sprovodi postupakprocene uticaja na životnu sredinu, a za koje je potrebno pribavljanje odgovaraju edozvole, kao i za radove, aktivnosti, odnosno izvo enje projekta za koje premaposebnom propisu nije potrebno odobrenje za gradnju, druga dozvola ili odobrenje, akoji mogu imati uticaj na vrednosti i obeležja zašti enog dobra, izvo radova,odnosno nosilac projekta, dužan je da od zavoda pribavi akt o uslovima i meramazaštite prirode, u skladu sa ovim zakonom.

Planirane radove i aktivnosti, odnosno izvo enje projekta iz ovog lana,nosilac projekta dužan je da pismeno prijavi upravlja u zašti enog podru ja, koji je uobavezi da ga upozna o mogu nostima za obavljanje istih, kao i o daljoj proceduri.

Akt iz stava. 3. ovog lana zavod izdaje u formi rešenja.

Na rešenje iz stava 5. ovog lana, dozvoljena je žalba Ministarstvu.

Koriš enje i pose ivanje zašti enih podru ja

lan 58.

Zašti ena podru ja mogu se koristiti i pose ivati na na in koji ne ugrožavanjihove vrednosti i sprovo enje zaštite.

Koriš enje i pose ivanje zašti enog podru ja dozvoljeno je svima podjednakim uslovima, u skladu sa ovim zakonom i aktom o zaštiti tog zašti enogprirodnog dobra.

Page 316: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Sprovo enje plana upravljanja

lan 54.

Na plan upravljanja nacionalnim parkom saglasnost daje Vlada po prethodnopribavljenim mišljenjima nadležnih ministarstava.

Na plan upravljanja zašti enim podru jem koje je proglašeno aktom Vladesaglasnost daje Ministarstvo, po prethodno pribavljenim mišljenjima nadležnihministarstava.

Na plan upravljanja zašti enim podru jem koje je proglašeno aktomnadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno nadležnog organa jedinice lokalnesamouprave saglasnost daje organ nadležan za poslove zaštite životne sredineautonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po prethodnopribavljenom mišljenju zavoda.

Planovi upravljanja iz st. 1, 2. i 3. ovog lana ostvaruju se godišnjimprogramima upravljanja, na koje saglasnost daje Ministarstvo, organ nadležan zaposlove zaštite životne sredine autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalnesamouprave.

Izveštaj o ostvarivanju godišnjeg programa za prethodnu godinu i godišnjiprogram upravljanja za narednu godinu, upravlja dostavlja nadležnom organu do15. decembra teku e godine, a izveštaj o ostvarivanju plana upravljanja iz lana 52.ovog zakona najkasnije 60 dana pre isteka perioda za koji je plan donet.

O predlogu plana upravljanja zašti enim podru jem upravlja je dužan daobavesti javnost.

Obaveštavanje javnosti podrazumeva javni uvid u predloženi plan.

Javni uvid organizuje i sprovodi upravlja zašti enog podru ja i traje 30 dana.

Prostorni plan podru ja posebne namene

lan 55.

Organizacija, koriš enje, ure enje prostora i izgradnja objekata nazašti enom podru ju vrši se na osnovu prostornog plana podru ja posebne nameneodnosno urbanisti kog plana, u skladu sa zakonom.

Planovi iz stava 1. ovog lana moraju biti u skladu sa aktom o proglašenjuzašti enog podru ja i planom upravljanja zašti enim podru jem.

U postupku izrade planova iz stava 1. ovoga lana, nadležni organ za izraduplana, dužan je da pribavi uslove zaštite prirode, u skladu sa lanom 9. ovog zakona.

Pravilnik o unutrašnjem redu i uvarskoj službi

lan 56.

Upravlja je dužan da obezbedi unutrašnji red i uvanje zašti enog podru jau skladu sa pravilnikom o unutrašnjem redu i uvarskoj službi koji donosi, uzsaglasnost nadležnog organa.

Pravilnik iz stava 1. ovog lana, za nacionalni park i zašti ena podru ja zakoja akt o zaštiti donosi Vlada, upravlja donosi uz saglasnost Ministarstva.

Pravilnik iz stava 1. ovog lana, za zašti ena podru ja za koja akt o zaštitidonosi nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave,

Page 317: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Postupak eksproprijacije prava svojine na nepokretnosti sprovodi se u skladusa posebnim propisima.

Naknada za uskra ivanje ili ograni avanje prava koriš enja

lan 63.

Pravno lice, preduzetnik ili fizi ko lice, kome su, zbog ograni enja i zabrana izovog zakona ili na osnovu donetih akata o zaštiti, bitno smanjeni postoje i uslovi zasticanje prihoda od delatnosti, a kojima se bavio najmanje pet godina do donošenjaakta kojim je utvr ena zabrana, odnosno ograni enje koriš enja, a to nije mogu enadoknaditi dozvoljenom delatnoš u u okviru propisanog režima zaštite u zašti enompodru ju, ima pravo na naknadu za ograni enja i zabrane.

Naknada iz stava 1. ovog lana može se nadoknaditi ako Ministarstvo,nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, usaradnji sa upravlja em zašti enog podru ja, utvrdi da pravno lice, preduzetnik ilifizi ko lice sprovodi propisane mere i uslove zaštite prirode.

Iznos naknade utvr uje se sporazumno, a u slu aju spora o visini naknadeodlu uje sud.

Naknada iz stava 1. ovog lana ispla uje se na teret sredstava budžetaRepublike, Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Odgovornost za štetu

lan 64.

Republika Srbija ne odgovara za štetu koju prouzrokuju divlje vrste, osim uslu ajevima odre enim ovim zakonom i drugim propisima.

Pravno lice, preduzetnik ili fizi ko lice kome bi strogo zašti ene i zašti enedivlje vrste mogle prouzrokovati imovinsku ili drugu štetu (u daljem tekstu: ošte enolice) dužno je da na primeren na in i o svom trošku preduzme sve dozvoljene radnje iaktivnosti kako bi spre ilo nastanak štete.

Pod radnjom ili aktivnosti u smislu stava 2. ovog lana, podrazumeva seogra ivanje, uvanje dobara i rasterivanje strogo zašti enih životinjskih vrsta, samesta gde neposredno ugrožavaju dobra i na na in koji ne ugrožava opstanak vrsta.

Ukoliko okolnosti dozvoljavaju, za radnje i aktivnosti iz stava 3. ovog lana,potrebno je pribaviti mišljenje zavoda.

Pravo na nadoknadu štete

lan 65.

Ošte eno lice ima pravo na nadonadu štete u visini stvarne štete koju sunanele strogo zašti ene i zašti ene divlje vrste i ako je preduzeo propisane radnje iaktivnosti.

Ošte eno lice je dužno da Ministarstvu, odnosno nadležnom organuautonomne pokrajine, odnosno upravlja u zašti enog podru ja, prijavi nastanakštetnog doga aja bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dananastanka štete

Visina naknade štete utvr uje se sporazumno izme u Ministarstva, odnosnonadležnog organa autonomne pokrajine i ošte enog lica, a u slu aju spora o visiništete odlu uje sud.

Page 318: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Nadoknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom

lan 66.

Pravna lica, preduzetnici i fizi ka lica dužna su da naknade štetu kojuprouzrokuju povredama ovog zakona.

Visina naknade štete utvr uje se sporazumno izme u Ministarstva, odnosnonadležnog organa autonomne pokrajine i lica iz stava 1. ovog lana, a u slu ajuspora o visini štete odlu uje sud.

Visina naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu napojedine primerke strogo zašti enih i zašti enih divljih vrsta utvr uje se premaodštetnom cenovniku koji donosi ministar u sporazumu sa ministrom nadležnim zaposlove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Sredstva ostvarena od naknade štete iz st.1, 2. i 3. ovog lana prihod subudžeta Republike Srbije, odnosno budžeta autonomne pokrajine i koriste se za

uvanje i unapre enje zašti enog podru ja.

Upravljanje zašti enim podru jem

lan 67.

Zašti enim podru jem, upravlja upravlja , koji ispunjava uslove u pogledustru ne, kadrovske i organizacione osposobljenosti za obavljanje poslova zaštite,unapre enja, promovisanja i održivog razvoja zašti enog prirodnog dobra.

Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana utvr uje Ministarstvo, odnosnonadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalnesamouprave, u postupku izbora upravlja a.

Upravlja može biti pravno lice, a u izuzetnim slu ajevima preduzetnik ifizi ko lice.

Izbor upravlja a nadležni organ iz stava 2. ovog lana, vrši na osnovukonkursa, a ukoliko izbor po konkursu nije mogu , upravlja se odre uje ili imenujeaktom o proglašenju.

Zašti enim podru jem, koje se nalazi na prostoru nacionalnog parka, grani ise sa njim ili se nalazi neposredno uz njegovu granicu, upravlja upravljanacionalnog parka.

Bliže uslove iz stava 1. ovog lana propisuje Ministarstvo.

Obaveze upravlja a

lan 68.

U upravljanju zašti enim podru jem upravlja , je dužan naro ito da:

1) uva, unapre uje i promoviše zašti eno podru je;

2) sprovodi propisane režime zaštite;

3) donosi plan upravljanja i akt o unutrašnjem redu i uvarskoj službiutvr en aktom o zaštiti;

4) obeleži zašti eno podru je, granice i režime zaštite u skladu sa posebnimpravilnikom o na inu obeležavanja;

5) osigura neometano odvijanje prirodnih procesa i održivog koriš enjazašti enog podru ja;

Page 319: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

6) obezbedi nadzor nad sprovo enjem uslova i mera zaštite prirode;

7) prati kretanje i aktivnosti posetilaca i obezbe uje obu ene vodi e zaturisti ke posete;

8) vodi evidencije o prirodnim vrednostima i o tome dostavlja podatkezavodu;

9) vodi evidenciju o ljudskim aktivnostima, delatnostima i procesima kojipredstavljaju faktor ugrožavanja i ošte enja zašti enog podru ja i o tome dostavljapodatke zavodu i Ministarstvu;

10) u saradnji sa republi kom i pokrajinskom inspekcijom i organimabezbednosti spre ava sve aktivnosti i delatnosti koje su u suprotnosti sa aktom ozaštiti i predstavljaju faktor ugrožavanja i devastacije zašti enog podru ja;

11) donosi akt o naknadama;

12) vrši i druge poslove utvr ene zakonom i aktom o zaštiti.

Ukoliko se u postupku nadzora nad radom, stru nog i inspekcijskog nadzorautvrdi da upravlja ne izvršava obaveze ustanovljene aktom o zaštiti, upravljanjezašti enim podru jem se oduzima i poverava drugom upravlja u.

Finansiranje zašti enog podru ja

lan 69.

Finansiranje zašti enog podru ja obezbe uje se iz:

1) sredstava budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosnojedinice lokalne samouprave;

2) sredstava Fonda za zaštitu životne sredine;

3) naknada za koriš enje zašti enog podru ja;

4) prihoda ostvarenih u obavljanju delatnosti i upravljanja zašti enimpodru jem;

5) sredstava obezbe enih za realizaciju programa, planova i projekata uoblasti zaštite prirode;

6) donacija, poklona i pomo i;

7) drugih izvora u skladu sa zakonom.

Naknada za koriš enje zašti enog podru ja

lan 70.

Za koriš enje zašti enog podru ja privredno društvo ili drugo pravno lice,preduzetnik i gra ani (korisnici) pla aju naknadu upravlja u zašti enog podru ja, i to:

1) za delatnosti iz oblasti turizma, ugostiteljstva, izgradnje, eksploatacijemineralnih sirovina, trgovine, transporta, distribucije, prenosa, telekominikacija,snimanja i sl.;

2) za delatnosti iz oblasti vodoprivrede, rudarstva i energetike, saobra aja,koriš enja flore i faune i sl.;

3) za koriš enje posebno ure enih ili pogodnih terena za pojedine namenekoriš enja (parkiranje, rekreaciju, sport, ložišta, postavljanje reklama, molovi,platforme za pecanje i privezi za amce i sl.);

Page 320: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

4) koriš enje imena i znaka zašti enog podru ja;

5) usluga upravlja a zašti enog podru ja.

Visinu, na in obra una i pla anja naknade iz stava 1. ovog lana odre ujeupravlja zašti enog podru ja, u zavisnosti od

1) stepena iskoriš avanja zašti enog podru ja;

2) stepena štete koja se nanosi zašti enom podru ju;

3) stepena pove anih obaveza upravlja a u održavanju urednosti i isto e,uvanja i obavljanja drugih poslova u zaštiti, unapre enju i razvoju zašti enog

podru ja, a koje su u neposrednoj vezi sa obavljanjem odre enih delatnosti uzašti enom podru ju;

4) pogodnosti koje pruža koriš enje zašti enog podru ja za obavljanjedelatnosti ili za druge svrhe koriš enja.

Bliže kriterijume, na in obra una, postupak naplate naknade iz st. 1.i 2.ovoglana propisuje Vlada.

Na akt upravlja a zašti enog podru ja kojim se utvr uje visina, na inobra una i pla anja naknade iz stava 1. ovog lana saglasnost daje Ministarstvo.

Upravlja zašti enog podru ja može privrednom društvu ili drugom pravnomlicu, preduzetniku i fizi kom licu, obra unati naknadu za ulazak u zašti eno podru je,odnosno pojedine objekte ili delove zašti enog podru ja.

Upravlja zašti enog podru ja dužan je da sredstva iz stava 1. ovog lanakoristi za zaštitu, razvoj i unapre enje zašti enog podru ja.

Sredstva od naknada iz ovog lana, upravlja je dužan da vodi na posebnomra unu.

Page 321: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

ZAKON O ZAŠTITI OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI

("Sl. glasnik RS", br. 36/2009)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1

Ovim zakonom ure uju se: subjekti zaštite životne sredine od buke; mere i uslovi zaštite od buke u životnoj sredini; merenje buke u životnoj sredini; pristup informacijama o buci; nadzor i druga pitanja od zna aja za zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na buku koja nastaje na radnom mestu i u radnoj okolini, buku koja nastaje u prevoznom sredstvu, buku koja poti e od vojnih aktivnosti na armijskim poligonima i aktivnosti na zaštiti od elementarnih nepogoda, prirodnih i drugih udesa, buku od aktivnosti u doma instvu ili buku iz susednog doma instva, kao i na buku kojoj su izloženi oni koji je stvaraju.

Zaštita životne sredine od buke

lan 2

Zaštita životne sredine od buke obezbe uje se utvr ivanjem uslova i preduzimanjem mera zaštite koje su deo integralnog sistema zaštite životne sredine i odnose se na:

1) prostorno, urbanisti ko i akusti ko planiranje;

2) zvu nu zaštitu;

3) stratešku procenu uticaja planova i programa, odnosno procenu uticaja projekata na životnu sredinu, kao i na izdavanje dozvole za izgradnju i rad postrojenja, odnosno obavljanje aktivnosti;

4) propisivanje grani nih vrednosti buke u životnoj sredini;

5) proizvodnju, promet i upotrebu izvora buke;

6) akusti ko zoniranje;

7) izradu strateških karata buke;

Page 322: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

8) izradu akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini;

9) merenje i ocenu buke u životnoj sredini;

10) procenu štetnih efekata buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu;

11) informisanje javnosti o buci i njenim štetnim efektima u životnoj sredini.

Zna enje izraza

lan 3

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede e zna enje:

1) buka u životnoj sredini jeste neželjen ili štetan zvuk (u daljem tekstu: buka);

2) izvor buke jeste svaki emiter neželjenog ili štetnog zvuka. To može da bude svaki ure aj, sredstvo za rad, saobra ajno sredstvo, instalacija postrojenja, tehnološki postupak, elektroakusti ki ure aj, ljudska aktivnost. Izvorima zvuka smatraju se pokretni i nepokretni objekti koji pod odre enim okolnostima generišu zvuk, a tako e i otvoreni i zatvoreni prostori za sport, igru, ples, predstave, koncerte, slušanje muzike i sl. kao i ugostiteljski objekti, garaže, parking prostori i dr.;

3) štetni efekti jesu negativni uticaji buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu;

4) uznemiravanje jeste stepen ometanja ljudi bukom, koji se utvr uje ispitivanjem na licu mesta propisanim metodama procene;

5) indikator buke jeste fizi ka veli ina kojom se opisuje buka u životnoj sredini, a vezana je za štetni efekat buke;

6) procena jeste metod koji se koristi za izra unavanje, predvi anje ili merenje indikatora buke ili odgovaraju ih štetnih efekata buke;

7) akusti ko zoniranje jeste odre ivanje grani ne vrednosti indikatora buke za razli ita podru ja prema njihovoj nameni;

8) aglomeracija jeste deo teritorije sa preko 100.000 stanovnika i sa takvom gustinom stanovništva da se može smatrati urbanizovanim podru jem;

9) glavni put jeste državni put I i II reda, sa prose nim godišnjim protokom saobra aja ve im od tri miliona vozila;

10) glavna pruga jeste magistralna i regionalna pruga, sa prose nim godišnjim protokom saobra aja ve im od 30.000 vozova;

Page 323: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

11) glavni aerodrom jeste civilni aerodrom sa više od 50.000 operacija (poletanja ili sletanja) godišnje, izuzimaju i one za potrebe obuke na lakim vazduhoplovima;

12) izrada strateških karata buke jeste predstavljanje podataka o postoje im ili procenjenim nivoima buke, uklju uju i prekora enja propisanih grani nih vrednosti, broja ljudi izloženih buci na nekom podru ju ili broja doma instava izloženih odre enim vrednostima indikatora buke na odre enom podru ju;

13) strateška karta buke jeste karta koja predstavlja podatke o nivoima buke na odre enom podru ju i služi za procenu ukupne izloženosti buci odre enog podru jaod razli itih izvora buke ili za predvi anje ukupne buke na nekom podru ju;

14) grani na vrednost buke jeste najviša dozvoljena vrednost indikatora buke (u daljem tekstu: grani na vrednost). Grani ne vrednosti mogu biti razli ite za razli ite izvore buke, odnosno za razli ite akusti ke zone, kao i za razli ite zatvorene i otvorene prostore u kojima borave ljudi;

15) akcioni planovi zaštite od buke u životnoj sredini jesu planovi koji sadrže mere zaštite od buke i njenih efekata u životnoj sredini, kao i mere za smanjenje buke u slu aju prekora enja grani nih vrednosti;

16) akusti ko planiranje jeste preduzimanje mera zaštite od buke u budu nosti, kao što su prostorno planiranje, projektovanje i planiranje sistema saobra aja, primena zvu ne zaštite putem odgovaraju e zvu ne izolacije i zvu nih barijera, kao i pra enje nivoa buke koju emituju izvori buke;

17) zvu na zaštita jeste skup mera kojim se obezbe uje da zvuk pri prenosu iz jednog u drugi prostor bude oslabljen, kao i mere da se buka ure aja i instalacija u objektu smanji. Zvu na zaštita podrazumeva i skup mera koje se sprovode u spoljnom prostoru, a koje uti u na smanjenje nivoa zvuka pri prostiranju. Zvu nazaštita se realizuje projektovanjem i izvo enjem zvu ne izolacije konstrukcija i merama smanjenja, odnosno ograni enja buke;

18) zvu na izolacija jeste svojstvo gra evinske konstrukcije da, u što ve oj meri, spre i prenošenje zvu ne energije iz jednog prostora u drugi. Zvu na izolacija može da bude od vazdušnog ili strukturnog zvuka i ostvaruje se na objektu arhitektonsko-gra evinskim merama koje spre avaju prenos zvuka iz jednog u drugi prostor.

II SUBJEKTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE OD BUKE

Subjekti zaštite

lan 4

Subjekti zaštite životne sredine od buke na teritoriji Republike Srbije, u okviru svojih ovlaš enja, jesu:

Page 324: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

1) Republika Srbija;

2) autonomna pokrajina;

3) opština, grad, odnosno grad Beograd (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave);

4) privredna društva, pravna lica i preduzetnici koja u obavljanju privredne delatnosti emituju buku (u daljem tekstu: pravna i fizi ka lica);

5) nau ne i stru ne organizacije i druge javne službe, udruženja, gra ani, druga pravna i fizi ka lica.

Republika Srbija

lan 5

Republika Srbija preko nadležnih organa i organizacija obezbe uje zaštitu od buke u životnoj sredini na svojoj teritoriji.

Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo):

1) utvr uje mere i uslove zaštite od buke, odnosno zvu ne zaštite u planovima, programima i projektima, uklju uju i i one na koje daje saglasnost u postupku strateške procene uticaja, procene uticaja projekata na životnu sredinu, odnosno u postupku izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i aktivnosti;

2) predlaže Vladi akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini za teritoriju Republike Srbije;

3) koordinira i vrši poslove zaštite od buke u životnoj sredini od zna aja za Republiku Srbiju;

4) propisuje i utvr uje ispunjenost uslova za ovlaš ivanje stru nih organizacija za merenje buke u životnoj sredini, u skladu sa ovim zakonom;

5) vrši nadzor i kontrolu primene mera zaštite od buke u životnoj sredini.

Agencija za zaštitu životne sredine

lan 6

Agencija za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija) obezbe uje izradu strateških karata buke iz nadležnosti Republike Srbije, vodi i ažurira bazu podataka iz monitoringa buke u informacionom sistemu zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom kojim se ure uje zaštita životne sredine.

Page 325: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Autonomna pokrajina

lan 7

Autonomna pokrajina:

1) utvr uje mere i uslove zaštite od buke, odnosno zvu ne zaštite u planovima, programima i projektima, uklju uju i i one na koje daje saglasnost u postupku strateške procene uticaja, procene uticaja projekata na životnu sredinu, odnosno u postupku izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i aktivnosti;

2) obezbe uje izradu strateških karata buke iz nadležnosti autonomne pokrajine;

3) donosi akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini na svojoj teritoriji;

4) obezbe uje finansiranje monitoringa buke u životnoj sredini na svojoj teritoriji;

5) vrši nadzor i kontrolu primene mera zaštite od buke u životnoj sredini.

Autonomna pokrajina svojim aktom odre uje organe nadležne za obavljanje poslova iz stava 1. ovog lana.

Poslovi iz stava 1. ta . 1), 2), 4) i 5) ovog lana obavljaju se kao povereni poslovi.

Jedinica lokalne samouprave

lan 8

Jedinica lokalne samouprave:

1) utvr uje mere i uslove zaštite od buke, odnosno zvu ne zaštite u planovima, programima i projektima, uklju uju i i one na koje daje saglasnost u postupku strateške procene uticaja, procene uticaja projekata na životnu sredinu, odnosno u postupku izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i aktivnosti;

2) vrši akusti ko zoniranje na svojoj teritoriji, odre uje mere zabrane i ograni enja u skladu sa ovim zakonom;

3) obezbe uje izradu strateških karata buke iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave;

4) donosi lokalni akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini, odnosno obezbe uje uslove i stara se o njegovom sprovo enju;

5) obezbe uje finansiranje monitoringa buke u životnoj sredini na teritoriji jedinice lokalne samouprave;

Page 326: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

6) vrši nadzor i kontrolu primene mera zaštite od buke u životnoj sredini.

Jedinica lokalne samouprave svojim aktom odre uje organe i službe nadležne za obavljanje poslova iz stava 1. ovog lana.

Poslovi iz stava 1. ta . 1), 2), 3), 5) i 6) ovog lana obavljaju se kao povereni poslovi.

Obaveze subjekata zaštite

lan 9

Subjekti zaštite životne sredine od buke odgovorni su za svaku aktivnost ili nepreduzimanje mera kojima se prouzrokuje izloženost buci iznad grani nihvrednosti.

Pravna i fizi ka lica koja obavljanjem svojih delatnosti uti u ili mogu uticati na izloženost buci dužna su da obezbede: u eš e u troškovima zaštite od buke u životnoj sredini u okviru investicionih, teku ih i proizvodnih troškova; pra enjeuticaja svoje delatnosti na buku; sprovo enje odgovaraju ih mera zaštite od buke, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ure uje zaštita životne sredine.

Saradnja u zaštiti životne sredine od buke

lan 10

Subjekti zaštite životne sredine od buke dužni su da me usobno sara uju, obezbe uju koordinaciju i uskla ivanje u donošenju i sprovo enju mera i odluka, u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima kojima se ure uje zaštita životne sredine.

Republika Srbija ostvaruje saradnju u oblasti zaštite životne sredine od buke sa drugim državama i me unarodnim organizacijama, a posebno sa susednim državama za podru ja uz državnu granicu iz lana 21. ovog zakona.

III MERE I USLOVI ZAŠTITE OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI

1. Preventivne mere

Prostorno, urbanisti ko i akusti ko planiranje

lan 11

U prostornim i urbanisti kim planovima obezbe uju se mere i uslovi zaštite od buke, a naro ito:

Page 327: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

1) me usobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih zona i objekata;

2) akusti ko zoniranje i utvr ivanje posebnih režima koriš enja tih podru ja.

Projekti, planovi i programi na koje se primenjuju zakoni kojima se ure ujepostupak strateške procene uticaja na životnu sredinu, odnosno procene uticaja projekata na životnu sredinu moraju sadržati procenu nivoa buke i mere zaštite od buke u životnoj sredini.

Zvu na zaštita

lan 12

Prostorno i urbanisti ko planiranje i realizacija projekata iz lana 11. stav 2. ovog zakona obuhvataju i mere zvu ne zaštite koje se obezbe uju kroz planiranje namenske upotrebe prostora, planiranje saobra aja, smanjenje buke merama zvu ne izolacije i kontrolu izvora buke.

Pri projektovanju, gra enju i rekonstrukciji objekata saobra ajne infrastrukture, industrijskih objekata, stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata nosilac projekta dužan je da sprovede mere zvu ne zaštite u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Utvr ivanje ispunjenosti uslova zaštite od buke

lan 13

U postupku procene uticaja projekata na životnu sredinu predvi aju se mogu ineposredni i posredni štetni efekti buke na životnu sredinu.

U studiji o proceni uticaja na životnu sredinu utvr uju se uslovi i mere kojima se štetni efekti buke mogu spre iti, smanjiti ili otkloniti u skladu sa zakonom kojim se ure uje procena uticaja na životnu sredinu.

Uslovi za rad postrojenja i aktivnosti za koja se izdaje integrisana dozvola sadrže mere zaštite od buke u skladu sa zakonom kojim se ure uje integrisano spre avanje i kontrola zaga ivanja životne sredine.

U postupku tehni kog pregleda i izdavanja upotrebne dozvole za projekte za koje nije potrebna izrada procene uticaja na životnu sredinu, za projekte za koje je izra ena studija o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno izdata integrisana dozvola utvr uje se ispunjenost uslova i mera zaštite od buke, odnosno zvu nezaštite.

2. Indikatori buke i grani ne vrednosti

Page 328: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Indikatori buke

lan 14

Indikatori buke koriste se u cilju utvr ivanja nivoa buke u životnoj sredini, za procenu i predvi anje nivoa buke i njenih efekata, izradu strateških karata buke i planiranje mera zaštite od buke.

Vrednost indikatora buke u životnoj sredini utvr uje se primenom metoda merenja, prora una ili procene, u skladu sa ovim zakonom.

Grani ne vrednosti

lan 15

Zabranjeno je emitovanje buke u životnoj sredini iznad propisanih grani nihvrednosti.

Grani ne vrednosti iskazuju se indikatorima buke u skladu sa ovim zakonom.

Vlada propisuje indikatore buke, grani ne vrednosti, metode za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini i na zdravlje ljudi, kao i vrste i na in prikupljanja podataka potrebnih za njihovo ocenjivanje.

3. Pojedina ni izvori buke

Proizvodnja, promet i upotreba izvora buke

lan 16

Mašine, prevozna sredstva, ure aji i oprema koji se proizvode u Republici Srbiji ili se uvoze na teritoriju Republike Srbije moraju, radi stavljanja u promet, odnosno upotrebu, biti uskla eni sa tehni kim propisima koji se odnose na grani ni nivo buke pod odre enim uslovima upotrebe, a podaci o buci u uslovima upotrebe moraju biti ozna eni na proizvodu u skladu sa posebnim propisima.

Mere zaštite od buke vezane za izbor i upotrebu mašina, ure aja, sredstava za rad i prevozna sredstva sprovode se primenom najboljih dostupnih tehnika koje su tehni ki i ekonomski isplative, u skladu sa zakonom.

Izvori buke koji se koriste za obavljanje delatnosti, a koji se privremeno koriste ili se trajno postavljaju u otvorenom prostoru na nivou tla, nepokretne i pokretne objekte ili se koriste na vodi ili u vazduhu moraju imati podatke o nivou zvu nesnage koju emituju pri propisanim uslovima koriš enja i održavanja.

Zoniranje

Page 329: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

lan 17

U akusti kim zonama može se zabraniti ili ograni iti upotreba izvora buke, odnosno obavljanje delatnosti i drugih aktivnosti koje prouzrokuju buku iznad propisanih grani nih vrednosti.

U zonama iz stava 1. ovog lana nivoi buke ne mogu biti iznad propisanih grani nih vrednosti.

Akusti ke zone, mere zabrane i ograni enja iz st. 1. i 2. ovog lana odre ujejedinica lokalne samouprave.

Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje metodologiju za odre ivanje akusti kih zona.

Održavanje javnih skupova i aktivnosti

lan 18

Organizatori javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i u zatvorenom prostoru dužni su da u prijavi za održavanje javnih skupova i aktivnosti dostave podatke o merama zaštite od buke ukoliko upotreba zvu nih i drugih ure aja može prekora iti propisane grani ne vrednosti.

Mere zaštite od buke odre uje jedinica lokalne samouprave na zahtev organizatora javnih skupova i aktivnosti.

4. Strateške karte buke

lan 19

Strateške karte buke predstavljaju podatke o postoje im i procenjenim nivoima buke, koji su prikazani indikatorima buke.

Strateške karte buke sadrže prikaz podataka o stanju buke u životnoj sredini, a naro ito:

1) postoje i, prethodni i procenjeni nivo buke u životnoj sredini izražen indikatorima buke;

2) mesta prekora enja propisanih grani nih vrednosti;

3) procenu broja doma instava, škola i bolnica na odre enom prostoru koje su izložene buci iznad propisanih grani nih vrednosti;

4) procenu broja ljudi koji se nalaze na odre enom prostoru izloženom buci iznad propisanih grani nih vrednosti;

Page 330: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

5) druge propisane podatke, u skladu sa ovim zakonom.

Izrada strateških karata buke

lan 20

Strateške karte buke obavezno se izra uju za aglomeracije sa više od 100.000 stanovnika, za glavne puteve sa prose nim godišnjim protokom saobra aja ve im od 3.000.000 vozila, za glavne pruge sa prose nim godišnjim protokom saobra ajave im od 30.000 vozova, za glavne aerodrome, kao i za postrojenja i aktivnosti za koja se izdaje integrisana dozvola.

Strateške karte buke iz stava 1. ovog lana izra uje Agencija uz u eš e nadležnih organa i drugih subjekata u oblasti zdravlja, planiranja i izgradnje, odnosno saobra aja.

Strateške karte buke za aglomeracije na teritoriji autonomne pokrajine, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje nadležni organ autonomne pokrajine, izra uje nadležni organ autonomne pokrajine.

Strateške karte buke za aglomeracije na teritoriji jedinice lokalne samouprave, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, izra uje jedinica lokalne samouprave.

Strateške karte buke revidiraju se najmanje jednom u pet godina ra unaju i od dana po etka njihove pripreme.

Strateške karte buke koriste se kao osnova za izradu akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini i kao sredstvo za obaveštavanje javnosti o nivou buke u životnoj sredini i njenim štetnim efektima.

Ministar i ministar nadležan za poslove saobra aja bliže ure uju sadržinu i metode izrade strateških karata buke, kao i na in njihovog prikazivanja javnosti.

5. Akcioni planovi

Akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini

lan 21

Akcioni plan zaštite od buke u životnoj sredini za drumski, vazdušni i železni kisaobra aj, za aglomeracije, za postrojenja i aktivnosti za koje Ministarstvo izdaje integrisanu dozvolu, kao i za podru ja uz državnu granicu donosi Vlada.

Akcioni plan iz stava 1. ovog lana priprema Ministarstvo zajedno sa ministarstvom nadležnim za poslove saobra aja i privrede.

Page 331: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Akcioni plan za aglomeracije na teritoriji autonomne pokrajine, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje nadležni organ autonomne pokrajine izra uje nadležni organ autonomne pokrajine.

Akcioni plan za aglomeracije na teritoriji jedinice lokalne samouprave, kao i za postrojenja i aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave izra uje jedinica lokalne samouprave.

Dve ili više jedinica lokalne samouprave donose zajedni ke lokalne akcione planove, ukoliko je to neophodno za efikasno i koordinirano sprovo enje mera zaštite od buke u životnoj sredini na zajedni kom podru ju.

Akcioni planovi donose se, odnosno revidiraju za period od pet godina.

Akcioni planovi se razmatraju i eventualno revidiraju u slu aju pojave zna ajnihpromena u postoje em nivou buke u životnoj sredini, a najmanje svake pete godine.

Sadržina akcionih planova

lan 22

Akcioni planovi iz lana 21. ovog zakona sadrže, i to:

1) opis aglomeracije, glavne puteve, glavne pruge i glavne aerodrome, odnosno druge izvore buke u aglomeraciji;

2) podatke o nadležnim organima i osnovama za izradu akcionog plana;

3) podatke o prekora enim grani nim vrednostima;

4) rezime rezultata izrade strateških karata buke;

5) procenu broja stanovnika izloženih buci, identifikaciju problema i situaciju koju treba poboljšati;

6) sve mere koje su ve preduzete za smanjenje buke, kao i sve projekte u pripremi;

7) srednjoro ne i dugoro ne mere i aktivnosti koje nadležni organi treba da preduzmu za period od pet godina, uklju uju i mere za o uvanje nivoa buke u zonama gde je to stanje zadovoljavaju e (planiranje saobra aja, koriš enje zemljišta, tehni ke mere na izvorima buke, izbor tiših izvora buke, smanjenje prenosa zvuka, pravne, ekonomske i podsticajne mere);

8) procenu broja stanovnika ugroženih bukom (koji su uznemiravani bukom, imaju poreme en san i dr.);

Page 332: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

9) rezultate u eš a javnosti u postupku pripreme akcionih planova;

10) izvore finansiranja (sredstva budžeta i druga finansijska sredstva, ocena efikasnosti i o ekivane koristi u odnosu na troškove);

11) na in vrednovanja akcionog plana u pogledu primene i rezultata.

Ministar propisuje metodologiju za izradu akcionih planova.

Page 333: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Z A K O N

O UPRAVLJANJU OTPADOM

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet ure ivanja

lan 1.

Ovim zakonom ure uju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekograni no kretanje otpada; izveštavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od zna aja za upravljanje otpadom.

Upravljanje otpadom je delatnost od opšteg interesa.

Cilj zakona

lan 2.

Cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za:

1) upravljanje otpadom na na in kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina;

2) prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem istijih tehnologija i racionalnim koriš enjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od njegovog štetnog dejstva na zdravlje ljudi i životnu sredinu;

3) ponovno iskoriš enje i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i koriš enje otpada kao energenta;

4) razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada;

5) sanaciju neure enih odlagališta otpada;

6) pra enje stanja postoje ih i novoformiranih odlagališta otpada;

7) razvijanje svesti o upravljanju otpadom.

Na in upravljanja otpadom

lan 3.

Upravljanje otpadom vrši se na na in kojim se obezbe uje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine, kontrolom i merama smanjenja:

1) zaga enja voda, vazduha i zemljišta;

2) opasnosti po biljni i životinjski svet;

3) opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili požara;

4) negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti;

5) nivoa buke i neprijatnih mirisa.

Page 334: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Izuzeci od primene

lan 4.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1) radioaktivni otpad;

2) gasove koji se emituju u atmosferu;

3) otpadne vode, osim te nog otpada;

4) mulj iz kanalizacionih sistema i sadržaj septi kih jama, osim mulja iz postrojenja za tretman mulja;

5) otpad životinjskog porekla (leševi životinjskog porekla i njihovi delovi i sastavni delovi životinjskog tela koji nisu namenjeni ili bezbedni za ishranu ljudi, kao i konfiskat) iz objekata za uzgoj, držanje, klanje životinja, kao i iz objekata za proizvodnju, skladištenje i promet proizvoda životinjskog porekla, fekalne materije sa farmi i druge prirodne, neopasne supstance koje se koriste u poljoprivredi;

6) otpad iz rudarstva koji nastaje istraživanjem, iskopavanjem, preradom i skladištenjem mineralnih sirovina, kao i jalovina iz rudnika i kamenoloma;

7) otpad koji nastaje pri traženju, iskopavanju, prevozu i kona noj obradi ili uništavanju minsko-eksplozivnih i drugih bojnih sredstava i eksploziva.

Zna enje izraza

lan 5.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede e zna enje:

1) anaerobna digestija jeste proces u kojem se biorazgradivi materijal razgra uje u odsustvu kiseonika;

2) biorazgradivi otpad jeste otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu razgradnju, kao što su hrana, baštenski otpad, papir i karton;

3) centar za sakupljanje jeste mesto odre eno odlukom opštine, grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), na koje gra ani donose uglavnom kabaste predmete, kao što su nameštaj i bela tehnika, baštenski otpad i materijal pogodan za reciklažu;

4) dekontaminacija obuhvata sve operacije koje omogu uju ponovno koriš enje, reciklažu ili bezbedno odlaganje opreme, objekata, materijala ili te nosti kontaminiranih opasnim materijama i može uklju iti zamenu, odnosno sve operacije kojima se vrši zamena opasnih materija odgovaraju im te nostima koje sadrže odgovaraju e manje štetne materije;

5) deponija jeste mesto za odlaganje otpada na površini ili ispod površine zemlje gde se otpad odlaže uklju uju i: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvo a odlaže sopstveni otpad na mestu nastanka), stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladištenje otpada, osim transfer stanica i skladištenja otpada pre tretmana ili ponovnog iskoriš enja (period kra i od tri godine) ili skladištenja otpada pre odlaganja (period kra i od jedne godine);

6) dozvola jeste rešenje nadležnog organa kojim se pravnom ili fizi kom licu odobrava sakupljanje, transport, uvoz, izvoz i tranzit, skladištenje, tretman ili odlaganje otpada i utvr uju uslovi postupanja sa otpadom na na in koji obezbe uje najmanji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu;

Page 335: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

7) industrijski otpad jeste otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i prate ih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma;

8) inertni otpad jeste otpad koji nije podložan bilo kojim fizi kim, hemijskim ili biološkim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi na in fizi ki ili hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne uti e nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na na in koji može da dovede do zaga enja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno izluživanje i sadržaj zaga uju ih materija u otpadu i ekotoksi nost izluženih materija moraju biti u dozvoljenim granicama, a posebno ne smeju da ugrožavaju kvalitet površinskih i/ili podzemnih voda;

9) karakterizacija otpada jeste postupak ispitivanja kojim se utvr uju fizi ko-hemijske, hemijske i biološke osobine i sastav otpada, odnosno odre uje da li otpad sadrži ili ne sadrži jednu ili više opasnih karakteristika;

10) klasifikacija otpada jeste postupak svrstavanja otpada na jednu ili više lista otpada koje su utvr ene posebnim propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni;

11) komercijalni otpad jeste otpad koji nastaje u preduze ima, ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili delimi no bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz doma instva i industrijskog otpada;

12) kompostiranje jeste tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u cilju stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima;

13) komunalni otpad jeste otpad iz doma instava (ku ni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli an otpadu iz doma instva;

14) mobilno postrojenje za upravljanje otpadom jeste postrojenje za iskoriš enje ili tretman otpada na lokaciji na kojoj otpad nastaje, koje se zadržava u vremenski ograni enom roku na jednoj lokaciji i koje je takve konstrukcije da nije vezano za podlogu ili objekat i može se premeštati od lokacije do lokacije;

15) neopasan otpad jeste otpad koji nema karakteristike opasnog otpada;

16) odlaganje otpada jeste bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogu nosti regeneracije, reciklaže, prerade, direktnog ponovnog koriš enja ili upotrebe alternativnih izvora energije u skladu sa D listom;

17) otpad jeste svaka materija ili predmet sadržan u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom;

18) opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvr enih posebnim propisima, uklju uju i i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan;

19) operater jeste svako fizi ko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem ili ga kontroliše ili je ovlaš en za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehni kog funkcionisanja postrojenja i na ije ime se izdaje dozvola za upravljanje otpadom;

20) PCB jesu polihlorovani bifenili (PCB), polihlorovani terfenili (PCT), monometil-tetrahlorodifenilmetani, monometil-dihlorodifenilmetani, monometil-dibromodifenilmetani ili bilo koja smeša koja sadrži neku od ovih materija u koncentraciji ve oj od 0,005 procentnog masenog udela; PCB otpadi jesu otpadi, uklju uju i ure aje, objekte, materijale ili te nosti koje sadrže, sastoje se ili su kontaminirani PCB;

Page 336: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

21) ponovno iskoriš enje otpada jeste bilo koji postupak ili metoda kojom se obezbe uje ponovno iskoriš enje otpada u skladu sa R listom;

22) posebni tokovi otpada jesu kretanja otpada (istrošenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od elektri nih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju;

23) postrojenje za upravljanje otpadom jeste stacionarna tehni ka jedinica za skladištenje, tretman ili odlaganje otpada, koja zajedno sa gra evinskim delom ini tehnološku celinu;

24) prekograni no kretanje otpada jeste kretanje otpada iz jedne oblasti pod jurisdikcijom jedne države ili kroz oblast koja nije pod nacionalnom jurisdikcijom bilo koje države, pod uslovom da su najmanje dve države uklju ene u kretanje;

25) proizvo a otpada jeste privredno društvo, preduze e ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, ijom aktivnoš u nastaje otpad i/ili ijom aktivnoš uprethodnog tretmana, mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada;

26) region za upravljanje otpadom jeste prostorna celina koja obuhvata više susednih jedinica lokalne samouprave koje, u skladu sa sporazumom koji zaklju uju te jedinice lokalne samouprave, zajedni ki upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja održivog sistema upravljanja otpadom;

27) reciklaža jeste ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu, osim u energetske svrhe;

28) sakupljanje otpada jeste aktivnost sistematskog sakupljanja, razvrstavanja i/ili mešanja otpada radi transporta;

29) sakuplja otpada jeste fizi ko ili pravno lice koje sakuplja otpad;

30) skladištenje otpada jeste privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvo a a ili vlasnika otpada, kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje otpada;

31) insineracija (spaljivanje) jeste termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju sa ili bez iskoriš enja energije proizvedene sagorevanjem ija je primarna uloga termi ki tretman otpada, a koji obuhvata i pirolizu, gasifikaciju i sagorevanje u plazmi;

32) ko-insineracija (su-spaljivanje) je termi ki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju ija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termi ki tretira radi odlaganja;

33) transfer stanica jeste mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladišti radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na tretman ili odlaganje;

34) transport otpada jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada;

35) tretman otpada obuhvata fizi ke, termi ke, hemijske ili biološke procese uklju uju i i razvrstavanje otpada, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika, olakšanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklaže i uklju uje ponovno iskoriš enje i reciklažu otpada;

36) upravljanje otpadom jeste sprovo enje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada, uklju uju i i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja;

Page 337: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

37) vlasnik otpada jeste proizvo a otpada, lice koje u estvuje u prometu otpada kao posredni držalac otpada ili pravno ili fizi ko lice koje poseduje otpad.

Na ela

lan 6.

Upravljanje otpadom zasniva se na slede im na elima:

1) Na elo izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu

Izbor najoptimalnije opcije za životnu sredinu je sistematski i konsultativni proces donošenja odluka koji obuhvata zaštitu i o uvanje životne sredine. Primena izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja daje najve u dobit ili najmanju štetu za životnu sredinu u celini, uz prihvatljive troškove i profitabilnost, kako dugoro no, tako i kratkoro no.

2) Na elo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom

Otpad se tretira ili odlaže što je mogu e bliže mestu njegovog nastajanja, odnosno u regionu u kojem je proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neželjene posledice na životnu sredinu. Izbor lokacije postrojenja za tretman ili odlaganje otpada vrši se u zavisnosti od lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, na ina transporta i odlaganja, ekonomske opravdanosti, kao i od mogu eg uticaja na životnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom obezbe uje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici.

3) Na elo hijerarhije upravljanja otpadom

Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom:

prevencija stvaranja otpada i redukcija, odnosno smanjenje koriš enjaresursa i smanjenje koli ina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada;

ponovna upotreba, odnosno ponovno koriš enje proizvoda za istu ili drugu namenu;

reciklaža, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda;

iskoriš enje, odnosno koriš enje vrednosti otpada (kompostiranje, spaljivanje uz iskoriš enje energije i dr.);

odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanje bez iskoriš enja energije, ako ne postoji drugo odgovaraju e rešenje.

4) Na elo odgovornosti

Proizvo a i, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji uti u na porast koli ine otpada odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti. Proizvo a snosi najve u odgovornost jer uti e na sastav i osobine proizvoda i njegove ambalaže. Proizvo a je obavezan da brine o smanjenju nastajanja otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni, razvoju tržišta za ponovno koriš enje i reciklažu svojih proizvoda.

5) Na elo „zaga iva pla a”

Zaga iva mora da snosi pune troškove posledica svojih aktivnosti. Troškovi nastajanja, tretmana i odlaganja otpada moraju se uklju iti u cenu proizvoda.

Page 338: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

III. PLANIRANJE UPRAVLJANJA OTPADOM

Vrste planskih dokumenata

lan 9.

Radi planiranja upravljanja otpadom u Republici Srbiji donose se slede iplanski dokumenti:

1) strategija upravljanja otpadom (u daljem tekstu: Strategija);

2) nacionalni planovi za pojedina ne tokove otpada;

3) regionalni plan upravljanja otpadom;

4) lokalni plan upravljanja otpadom;

5) plan upravljanja otpadom u postrojenju za koje se izdaje integrisana dozvola;

6) radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.

Strategija

lan 10.

Strategija je osnovni dokument kojim se ocenjuje stanje upravljanja otpadom, odre uju dugoro ni ciljevi upravljanja otpadom i obezbe uju uslovi za racionalno i održivo upravljanje otpadom.

Strategiju donosi Vlada za period od 10 godina.

Strategija se obavezno revidira posle pet godina.

Strategiju priprema ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministarstvo) u saradnji sa nadležnim organom autonomne pokrajine.

Strategija se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izveštaj o sprovo enju Strategije priprema ministarstvo i podnosi Vladi najmanje jednom godišnje.

Nacionalni planovi

lan 11.

Za upravljanje razli itim tokovima otpada donose se pojedina ni nacionalni planovi.

Nacionalni plan iz stava 1. ovog lana sadrži naro ito:

1) o ekivane vrste, koli ine i poreklo otpada koji e biti iskoriš en, tretiran ili odložen u Republici Srbiji;

2) o ekivane vrste, koli ine i poreklo otpada koji e biti izvezen u drugu državu na tretman ili odlaganje;

Page 339: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

3) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu prevencije i smanjenja proizvodnje, smanjenja otpada iji se nastanak ne može izbe i, ponovnog iskoriš enja ili odlaganja takvog otpada sa rokovima dostizanja ciljeva;

4) prioritete, mere ili programe za upravljanje otpadom sa procenom troškova i izvorima finansiranja, kao i rokovima za njihovo izvršenje;

5) druge ciljeve i mere od zna aja za upravljanje otpadom.

Nacionalni plan donosi Vlada za period od pet godina.

Nacionalni plan priprema ministarstvo u saradnji sa nadležnim organom autonomne pokrajine.

Autonomna pokrajina donosi Plan upravljanja otpadom za pojedine vrste otpada od zna aja za autonomnu pokrajinu u skladu sa Strategijom i nacionalnim planom iz stava 3. ovog lana.

Plan iz stava 5. ovog lana sadrži naro ito:

1) o ekivane vrste, koli ine i poreklo otpada koji e biti iskoriš en, tretiran ili odložen u autonomnoj pokrajini;

2) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu prevencije i smanjenja proizvodnje, smanjenja otpada iji se nastanak ne može izbe i, ponovnog iskoriš enja ili odlaganja takvog otpada sa rokovima dostizanja ciljeva;

3) prioritete, mere ili programe za upravljanje otpadom sa procenom troškova i izvorima finansiranja, kao i rokovima za njihovo izvršenje;

4) druge ciljeve i mere od zna aja za upravljanje otpadom.

Plan upravljanja otpadom za pojedine vrste otpada od zna aja za autonomnu pokrajinu donosi se za period od pet godina.

Regionalni plan upravljanja otpadom

lan 12.

Skupštine dve ili više jedinica lokalne samouprave na ijim teritorijama ukupno živi najmanje 200.000 stanovnika donose, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva, a za teritoriju autonomne pokrajine nadležnog organa autonomne pokrajine, regionalni plan upravljanja otpadom, kojim se definišu zajedni ki ciljevi u upravljanju otpadom u skladu sa Strategijom.

Regionalni plan upravljanja otpadom može se doneti i za teritorije opština na kojima živi manje od 200.000 stanovnika po prethodno izra enoj studiji opravdanosti za donošenje regionalnog plana na koju saglasnost daje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

Postupak izrade i donošenja regionalnog plana iz st. 1. i 2. ovog lana ure uje se sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Lokalni plan upravljanja otpadom

lan 13.

Skupština jedinice lokalne samouprave donosi lokalni plan upravljanja otpadom kojim definiše ciljeve upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Strategijom.

Page 340: Skripta za polaganje strucnog ispita iz PP

Lokalni plan upr