1
ISSN
221
7-73
45 SPRING 2016POWERED BY MAGAZINE
Stiven King, Dzej Dzej Abrams,Dzejms FrankoU MISIJI:SPRECITI UBISTVODZONA F. KENEDIJA
EVENT SPECIAL ADAPTACIJE KINGA KOJE NE SMETE DA
PROPUSTITE
PRIKAZ KNJIGE DALAS ‘63
2
Glavni i odgovorni urednikMARIN MILOSAVLJEVIĆ
Art direktorGORDANA BAKIĆ
Izvršni urednikMILJAN TANIĆ
Tema brojaMILJAN TANIĆ
MarketingGOODTIMES D.O.O.
Web & Digital DevelopmentMIHAILO MILOSAVLJEVIĆ
ISSN
221
7-73
45 SPRING 2016POWERED BY MAGAZINE
Stiven King, Dzej Dzej Abrams,Dzejms FrankoU MISIJI:SPRECITI UBISTVODZONA F. KENEDIJA
EVENT SPECIAL ADAPTACIJE KINGA KOJE NE SMETE DA
PROPUSTITE
PRIKAZ KNJIGE DALAS ‘63
ISSN
221
7-73
45
SPRING 2016
POWERED BYMAGAZINE
Stiven King, Dzej Dzej Abrams,
Dzejms Franko
U MISIJI:
SPRECITI UBISTVODZONA F. KENEDIJA
EVENT SPECIAL ADAPTACIJE KINGA
KOJE NE SMETE DA PROPUSTITE
PRIKAZ KNJIGE
DALAS ‘63
Fotografija na naslovnoj strani: 11.22.63 // Fox ICB
SERIJE+ MAGAZIN
Izlazi mesečnoSPRING SPECIAL
Izdavač All About DigitalTåsingegade 51
2100 København ØDenmark
KontaktTelefon: +45 60 544 303
Mejl: [email protected]: www.serijeplus.com
Digitalna distribucijaIssuu.com
Novinarnica.netWebtrafika.com
Redakcija nije odgovorna za sadržinu oglasnih rešenja klijenata i partnera.
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 79 SERIJE + / glavni i odgovorni urednik Marin Milosavljević. - God. 1, br. 1 (nov. 2011)Beograd (Kralja Uroša Prvog 8/25) : Goodtimes, 2011- (Beograd: Politika). - 28 cm Mesečno ISSN 2217-7345 = Serije + COBISS.SR-ID 187516940
2
3
NAJVEĆI SAN ČOVEČANSTVA...
Obično kažu da je letenje najveći san čovečanstva. Setite se samo nebrojenih mitoloških priča o ljudima koji lete, ili istorijskih pokušaja da se čoveku nadenu krila. Ništa od toga nije uspelo, nažalost. No, rekao bih da je još jedan veliki, najveći san, čoveka da putuje kroz vreme. Zamislite mogućnost da putujete u rano detinjstvo, ispravite stvari koje su krenule naopako, ili da vidite istorijske događaje i utičete na njihov ishod?
Kada je objavljeno da će Abrams i King raditi na ekranizaciji Kingovog romana Dalas '63, ovde kod nas u redakciji zavladala je euforija – skoro bukvalno. Nekoliko nas smo fanovi ne samo Kinga (i Abramsovog dela), nego i same knjige. A Stiven King je pritom arhipojam popkulture kao malo koji drugi pisac. Tako da je bilo logično da imamo jedan specijalni broj na ovu temu, naročito kada smo saznali da će lokalni Fox emitovati seriju kod nas, inače snimljenu za striming-servis Hulu.
Jeste, postoji milion priča o putovanju kroz vreme, ali ova posledicama menjanja stvari u prošlosti prilazi na jedan drugačiji način, i junak ove priče ne samo da je obični čovek kao svako od nas (dakle nije sveznajući Doktor iz Dr. Who ili Dok Braun iz Povratak u Budućnost), nema fensi vremeplov, nego jednostavno samo neupadljivi portal u ostavi koji ga uvek vodi u isti trenutak.
U ovom broju vam, pored prikaza serije i knjige, donosimo i intervju sa jednim od producenata serije, Džej Džej Abramsom, a i listu pet najvernijih adaptacija Kinga koje ne smete da zaobiđete, iz pera našeg novog saradnika Gorana Tomovića.
Uživajte u ovim pred-letnjim danima uz 11.22.63 i naš magazin (bacite obavezno pogled i na naš sestrinski PopCulture Magazine), a mi se vidimo opet u junu u redovnom izdanju.
Miljan Tanić
Izvršni urednik
#EditorsWord
Redakcija nije odgovorna za sadržinu oglasnih rešenja klijenata i partnera.
3
44
55
6
FOTO
: FO
X IC
B
autor: Miljan Tanić
6
GLEDALI SMO ZA VAS
Kada je najavljeno da se snima mini-serija po Kingovoj knjizi 11.22.63 (kod nas prevedena kao Dalas '63), bojao sam se. Većina ekranizacija Kingovih dela izgubi u tranziciji nešto što je meni veoma bitno u samom delu ili obiluje raznim izmenama koje nikako ne mogu da razumem. Abrams me je istovremeno i plašio i ulivao mi nadu, Džejmsa Franka sam se bojao (jer će on menizauvek biti Hari Ozborn).... ali džaba sam se plašio. Evo šta sam zapazio u prve tri epizode serije.
PRVE TRI EPIZODE SERIJE
77
PRVE TRI EPIZODE SERIJE
8
FOTO
: FO
X IC
B
8
Prvi deo priče osetno brže teče nego u knjizi, što je s jedne strane dobro, ali s druge strane Templtonovo ubeđivanje Džejka da putuje u prošlost i spreči ubistvo Kenedija deluje malo usiljeno i zbrzano – no sve to nestane još pre treće epizode.
Iako je serija promenila neke lokacije i tok rad-nje (za razliku od knjige, Džejk recimo ne pu-tuje više puta tamo – amo vežbajući izmene, već ostaje sve vreme u prošlosti i odmah se up-ućuje u Dalas), ono što je vrlo jasno u samom početku jeste da je skoro savršeno prenela at-mosferu knjige.
Osećaj pritiska prošlosti koja se opire izmena-ma, Damoklov mač događaja koji slede a koji mogu ili možda i ne mogu da se izbegnu, aura ludila Lija Harvija Osvalda, zamešateljstvo CIA-e... sve je tu. Videćemo kako se razvija sve dalje od treće epizode, ali je činjenica da fanovi knjige nemaju nikakvog razloga za brigu i mogu da se opuste i uživaju.
Džejms Franko kao Džejk Eping je fenomena-lan i potpuno ubedljiv. Svaki trag moje brige nestao je onog trenutka kada je otputovao u 1960. (u knjizi je to 1958), obrijao se i ošišao u kupio novo odelo. To je Džejk Eping kakvog
sam zamišljao. Njegov odnos prema misiji i prema ljudima u prošlosti je vrlo verno pre-nesen, a Franko uspeva na momente čak i da promuva svoju ljubav prema poeziji (i recito-vanju iste) u seriju, što nije čudno, budući da je Džejk profesor engleskog. Jedva čekam da vid-im kako će se razvijati njegov odnos sa Sejdi u ovoj varijanti priče.Treba pohvaliti i odluku tvoraca serije da priču ubrzaju tako što nećemo pratiti Džejkovo puto-vanje od 1958. do 1963, nego je prvo „sleteo“ u 1960, a onda sm ose ubrzo obreli u 1962. Bridžet Karpenter, koja je najzaslužnija za ekranizaciju, rekla je da je htela da Džejk u prošlost stigne u godini izbora, a i bilo bi dosadno pratiti puto-vanje od pet, odnosno šest godina na ekranu. Ako tome dodamo i nekoliko iteracija puto-vanja koje imamo u knjizi – a koje u knjizi odlič-no funkcionišu i nisu nimalo dosadne, naprotiv – možemo biti samo srećni što je priča u seriji kondenzovana. No, naglašavam, atmosfera je i dalje tu, i sve što treba je tu.Posebnu pohvalu zaslužuju ljudi koji su osmis-lili špicu – crveni končići koji povezuju događa-je i mesta su savršena predstava vremena koje je lako lomljivo, i obratite dobro pažnju: špica se menja iz epizode u epizodu, iz iste se izbacu-ju stvari koje nisu relevantne za datu epizodu i ubacuju se stvari koje jesu, odnosno posledice
99
10
FOTO
: FO
X IC
B
10
Džejkovih izmena u prošlosti i gledamo jednu vrstu zna-kova njegovog kretanja u šezdesetim. Neko vreme smo u TV-produkcijama imali trend minimalističkih špica (Izgubljeni, Heroji...), ali se čini da je Igra Prestola uticala svojim dizajnom i konceptom špice i na ovu.
Na kraju moram samo primetiti da mi je žao što je isečen krosover sa romanom TO – u knjizi se deo priče odvija u jednom od omiljenih Kingovih fiktivnih gradova, Deriju, i tu Džejk nailazi na dvoje dece, dečaka i devojčicu, koji vežbaju neki ples koji im ne ide baš, te on odluči da im pomogne. Ispostavi se da su to dvoje dece Riči i Beverli, dvoje od nekoliko glavnih junaka među čitaocima vrlo omiljenog romana TO. Međutim – i nadam se da je ovo zaista namerno urađeno, a ne samo kao slučajnost – glu-mica koja je u TV-ekranizaciji romana TO glumila odras-lu Beverli, Anet O'Tul, u ovoj seriji ima malu epizodnu ulogu, što sam (i ne samo ja) protumačio kao svojevrsno namigivanje produkcije fanovima: Da, izbacili smo taj deo priče, ali evo vam ovaj mali omaž. Znam samo da se meni mnogo dopao potez i da jedva čekam da vidim kako serija ide dalje.
Kad se završi, daćemo i mi završnu reč.
1111
1212
1313
14
Priča je divna jer ne ide onako kako očekujemo
INTERVJU SA DŽEJ DŽEJ
ABRAMSOM
FOTO
: Ins
tagr
am
#COVERstory
14
15
11.22.63 JE SAMO POSLEDNJA U DUGAČKOM NIZU EKRANIZACIJA DELA STIVENA KINGA. DŽEJK EPING (DŽEJMS FRANKO), SVEŽE RAZVEDENI PROFESOR ENGLESKOG, KOJEM STARI PRIJATELJ EL TEMPLTON (KRIS KUPER) DAJE PRILIKU DA PUTUJE NAZAD KROZ VREME U TEKSAS 1960. GODINE I NAGOVARA GA DA POKUŠA DA SPREČI ATENTAT NA DŽONA F. KENEDIJA U NOVEMBRU 1963. U DALASU. MEĐUTIM, DŽEJK VREMENOM POSTANE VEZAN ZA ŽIVOT KOJI JE SEBI IZGRADIO U PROŠLOSTI I SVE MU JE TEŽE DA SPROVEDE MISIJU.
Izvršni producenti serije su Džej Džej Abrams, Stiven King, Bridžet Karpenter i Brajan Berk, dok je serija premijeru imala 15. februara na striming servisu Hulu. U Srbiji se emituje na lokalnom FOX-kanalu. Za ovo izdanje smo dobili priliku da razgovaramo sa Dž. Dž. Abramsom i postavimo mu nekoliko pitanja o seriji.
Q: KAKO SE OVA SERIJA DESILA?A: Pročitao sam roman i veoma mi se dopao. Rekao sam to i Stivenu [Kingu]. Poznajemo se već neko vreme i jednog dana mi je poslao i-mejl, pitajući da li bih želeo da učestvujem u ekranizaciji za veliko platno. Bio sam vrlo entuzijastičan u vezi s tim, ali sam ga istovremeno i pitao da li bi možda bilo bolje napraviti seriju, budući da je knjiga obimna i ne bi sve moglo da se skrati na dva sata filma, a da to bude i dobro. On je bio otvoren za tu ideju i prva osoba kojoj smo se obratili bila je Bridžet Karpenter. Ona se odmah složila s predlogom, potpisali smo ugovor i napravili smo seriju.
Q: ŠTA JE ONO ŠTO JE PRIVLAČNO U SAMOJ PREMISI?A: Mislim da je briljantno to što je reč o zapravo vrlo jednostavnoj ideji. Šta se desi ako putujemo unazad kroz vreme? Videli smo to već milion puta. Ali King je na jedan genijalan način putovanje kroz vreme spojio sa istorijskom pričom, svima poznatom, naročito nama u Americi, o jednom sudbonosnom danu u Dalasu. Ideja je bila da neko putuje kroz
vreme samo da bi sprečio atentat na Kenedija. Priča je naravno divna jer ne ide onako kako je planirano. Glavnom liku se na misiji isprečavaju sve moguće i nemoguće situacije. Samo vreme je, kao što Stiven King piše u knjizi, uporno. Tvrdoglavo je, bori se protiv promene. Ideja putovanja u prošlost da bi se ispravila neka nepravda je toliko već prežvakana i poznata, ali je King imao tako genijalan pristup, emociju i uzbudljiv tok radnje da je učinio da se ideja učini potpuno novom.
Q: U KOJOJ MERI JE SAM KING UČESTVOVAO U SERIJI? PONEKAD UČEŠĆE PISCA U PROCESU ODLUČIVANJA U PRODUKCIJI MOŽE BITI PROBLEM...A: Bili smo veoma zahvalni za njegovo učešće, i uopšte nije bilo nikakvog osećaja da tu neko nadglasava nekoga u odlučivanju. Bio je divan saradnik, otvoren za sve sugestije o izmenama u odnosu na izvorni materijal i brzo je shvatao razloge tih izmena. Potpuno je učestvovao u svemu, pisao je nove verzije scenarija, gledao je različite verzije epizoda u montaži. Bio je dakle potpun partner u produkciji, ne samo imenom i pedigreom.
Q: DA LI SU POSTOJALE IKAKVE POSEBNO PROBLEMATIČNE TAČKE IZMENA U ODNOSU NA KNJIGU O KOJIMA STE MORALI DA DISKUTUJETE?A: Ne. Mislim, postoje određene stvari. Bridžet je, kao glavni producent serije, svakako imala najviše posla sa Stivenom u vezi sa
15
16
UVEK GOVORIM DA VIKINZI NISU PRIČA O BITKAMA, PAGANIMA I BOGOVIMA, ZAPRAVO JE O TOME KAKO SE NAŠE DRUŠTVO MENJALO KROZ VEKOVE, A KAKO SE MI LJUDI NISMO MENJALI S NJIM
FOTO
: FO
X IC
B
prilagođavanjem priče za seriju – jer ipak je to adaptacija, i ne može sve iz knjige da pređe i na ekran‚ i često se uhvatite da izbacujete delove priče, a pišete potpuno nove, ili uzmete manje bitnog lika i date mu značajniju ulogu, ili stvorite potpuno novog... svašta se od svega toga dešavalo u toku produkcije, ali nikada nije bilo žustrih rasprava. Bilo je dosta podrške. Stiven voli šta je Bridžet radila u seriji „Friday Night Lights“, tako da je među njima postojalo samo međusobno divljenje.
Q: KAKO STE ULOGU DODELILI FRANKU I ZAŠTO JE ON BAŠ PRAVI DA GLUMI DŽEJKA?A: To je zabavna priča. Naime, nisam poznavao Džejmsa, ali sam čitao ili neki intervju s njim, ili članak koji je pisao o tome koliko voli ovu knjigu, i kako ga nervira činjenica da ću ja producirati adaptaciju. Tako da sam ga pozvao i pitao da li želi da glumi i odmah je bio uzbuđen, pristao je i prihvatio i da režira jednu epizodu. Mislim da je bio uzbuđen iz potpuno istih razloga kao ja. Mislim da je pravi za ovu ulogu jer je Džejk čovek koji je u nekoj vrsti škripca u životu, u kojem stvari ne idu baš onako kako bi on voleo. Ono što je kod ovog lika prelepo jeste njegovo traženje svrhe i konačno nalaženje strasti. Ovo je zapravo jedna divna ljubavna priča.
Ono što Džejmsa Franka čini pravim čovekom za tu ulogu je to što je on sam, po meni, jedna misterija. On je kameleon. Zapravo ni ne znam ko je on stvarno. Igrao je razne uloge, radi mnoge stvari. On je profesor, režiser, producent, slikar. Pomalo je neuhvatljiv i zato je delovalo da lik poput Džejka Epinga koji je tako čudesno izgubljen lik glumi baš Džejms Franko koji ima taj divni osmeh, neverovatni šarm, koji je zgodan i nekako se uklapa u bilo koje vreme i bilo koje mesto. Na taj način je „neuhvatljiv“ i veoma mi se dopada ideja što bi on u šezdesetim godinama dvadesetog veka mogao da bude pomalo kao Džejms Din. Ima tu vrstu vanvremenskog izgleda.Njegovi manerizmi, izgled, energija su me pomalo podsećali na Kristofera Vokena u „The Dead Zone“, što je na razne načine „sestrinska“ priča ovoj priči. Obe priče su o mladim muškarcima
slomljenog srca, nastavnicima, koji su upleteni u izvanredne, skoro natprirodne okolnosti, u kojima su oba lika suočena sa odlukom da u jednom slučaju spasu predsednika a u drugom da ubiju ili budu katalizator za uništenje kandidata za predsednika. Veoma su slični. Franko me dosta podseća na Vokena u toj priči.
Q: DA LI VAM JE RAD NA SERIJI OMOGUĆIO NEKU NOVU PERSPEKTIVU KENEDIJEVOG UBISTVA I DA LI VAM SE POGLED NA TA DEŠAVANJA PROMENIO NA NEKI NAČIN?A: Ne. To je naravno jedna užasna tragedija, ali činjenica da i dan danas postoji toliko aktivnih teorija zavere i ljudi koji ih strastveno zastupaju, kao i činjenica da do danas ubistvo nije potpuno i neoborivo razjašnjeno čini priču mešavinom istorijske tragedije i misterije. Rad na ovome me nije ubedio, kao što je sam Stiven King bio ubeđen, da je pucala samo jedna osoba, kao što me nije ubedio ni da su moji prijatelji u pravu, od kojih su neki zagriženi teoretičari zavere. Ono što mi se u ovoj priči posebno dopada jeste da je neverovatno dobro isprepletena izmišljena priča sa ovim tragičnim istorijskim događajem.
Q: ŠTA BISTE REKLI DA SU ZAMKE ILI PREDNOSTI ZA PRODUCENTA KADA SE PRIČA ODIGRAVA U PROŠLOSTI?A: Kada lik putuje kroz vreme, svejedno kuda, publika je automatski vezana za njega i proživljava zajedno s likom sve kada on ne zna kako da reaguje ili kuda da ide. Publika je tu skoro pa prisiljena da bude emotivno i intelektualno vezana za lik, jer je i za nju sve to potpuno novo.
Ogromna prednost je kad imate produkcijskog dizajnera poput Kerol Spier koja je setovima udahnula toliko detalja, kao i kostimima. Ceo tim je odradio odličan posao. Zabavno je igrati se sa konvencijama određenog perioda i sa onim što je karakteristično za to vreme. Prednost je istvoremeno dvosekli mač, jer kako uraditi sve a da deluje kao novo? Kako da se ne stvori osećaj već viđenog? Mislim da je to jedan od razloga što mi se priča dopada – King je uzeo nešto poznato i načinio ga svežim i novim.
16
17
ONO ŠTO DŽEJMSA FRANKA ČINI PRAVIM ČOVEKOM ZA TU ULOGU JE TO ŠTO JE ON SAM, PO MENI, JEDNA MISTERIJA. ON JE KAMELEON. ZAPRAVO NI NE ZNAM KO JE ON ZAPRAVO.
Q: KAO NEKO KO JE RADIO NA NEKIM OD NAJZARAZNIJIH TV-SERIJA SVIH VREMENA, ŠTA MISLITE O NAČINIMA PUŠTANJA SERIJA U PROMET – DA SE OBJAVI SVE ODJEDNOM ZA TAKOZVANO „BINDŽOVANJE“ (GLEDANJE SVIH EPIZODA U JEDNOM DAHU, PRIM.) ILI DA GLEDALAC ČEKA EPIZODU IZ NEDELJE U NEDELJU?A: Mislim da oba načina imaju svoje prednosti i naravno da mogu da razumem, budući da živimo u jednom vremenu neposrednosti, da ljudi imaju želje, pa čak ponekad i osećaj povlašćenosti da dobiju sve odjenom jednostavno jer mogu, i jer je to nešto na šta se sve više navikavaju. Ja mislim da postoji nešto divno u tome kad se serija gleda jednom nedeljno, jer između epizoda ona živi s Vama i razmišljate o njoj. U nekim slučajevima postaje nešto dublje od puke zabave... sam pojam „bindžovanje“ zvuči nezdravo. Neću da kažem da ono to stvarno i jeste, ali nisam siguran da li je gledanje serije u jednom dahu najbolji način da se ista iskusi.
Dobre vesti su – ako volite to da radite, strpite se malo i gledajte ih u dahu kada izađu sve epizode. Ili u slučaju serija kod kojih se sezone objave odmah cele – gledajte njih. Mislim da oba modela imaju svog smisla. Ono što je pametno u pristupu koji je Hulu odabrao za ovu seriju jeste da epizode objavljuje jednom nedeljno, a onda kada sve budu objavljene možete i da ih gledate sve ponovo u jednom dahu. Tako da bih rekao da oba pristupa imaju smisla, a nijedan nije očiti pobednik.
17
1818
1919
Postojalo je vreme kada sam čitao samo Stivena Kinga. Obožavao sam ga, a čovek je napisao toliko knjiga da jednostavno nije bilo mesta za nešto drugo. Mnogi lju-
di su u fazonu kako Kingova novija dela nisu do-bra kao stara. Ne znam, jednostavno su drugačija. Uostalom, i vi kad danas sednete da nešto pišete, pričate, razmišljate, ne činite to ni izbliza isto kao pre 20-30 godina, zar ne? Jeste, „stari“ King je malo strašniji, opasniji, lakše nas je vezivao, ali ne treba ni novog odbacivati. No, najkasnije sa „Lis-inom pričom“ sam se izgubio, nisam je razumeo, ostavio sam je i na neko vreme ostavio i Kinga. Poslednji roman koji sam pročitao bio je Duma Key, 2008. godine. Pritom imajte u vidu da sam 2005/2006 prevodio Vukove Kale, da od 2007. imam Ka-tetovažu a od skora i ogromnu tetovažu revolveraške litanije na leđima (ako ste čitali Mračnu Kulu, znate o čemu govorim).
Pre nekoliko godina sam onda slučajno nabasao na 11/22/63 – Dalas '63 kako je kod nas prevedena u izdanju Vulkana, i odmah sam iz naslova shva-tio da je reč o Kenediju. Pogledao sam sinopsis i već to me je oduvalo – prvo, živim za priče o puto-vanju kroz vreme, drugo, očigledno nije horor (a Kinga je prelepo videti i u drugim vodama), treće: jedan od najvećih istorijskih događaja – pritom nerazjašnjenih – u 20. veku. Knjiga ne počinje tako spektakularno – pisana u prvom licu, od junaka Džejka Epinga, profesora engleskog, saznajemo o njegovom skorom razvo-du. Na ovom mestu moram da pohvalim genijalno
preveden termin „watershed moment“ kao „raz-vodni trenutak“ (Vladan Stojanović je prevodi-lac) – prvo što je u srpskom direktna aluzija na Džejkov razvod (što u engleskom nije), a drugo – odlično dočarava smisao pojma određenog tre-nutka od kojeg se vreme/događaji „razvode“ na različite strane. Bitan trenutak neke velike istori-jske promene. Ubistvo Kenedija se svakako može smatrati takvim trenutkom.
King nas međutim ne drži predugo u uvodu, upoz-naje nas sa nekim ključnim igračima priče i ubrzo se obretemo u 1958. godini. Već od tog trenutka priča vas obuzme i vuče u svoj vir i nijedna iteraci-ja priče (a ako ste gledali seriju, a niste čitali knjigu – Džejk u knjizi više puta odlazi u prošlost, vraća se kući, odlazi da pokuša nešto drugačije itd) nije dosadna. Naprotiv. Sve vreme smo uzbuđeni da vidimo šta će da se desi. Iako znamo šta će da se desi. Ali jedva čekamo da vidimo. Naročito nas pak zanimaju sitni detalji, manji, istorijski nebitni događaji koje Džejk pokušava da promeni, da lju-dima u svom vremenu ulepša živote.
Stalnom čitaocu (constant reader) krosover tre-nutak s knjigom To, kada Džejk upoznaje Ričija i Beverli iz tog Kingovog verovatno najkultnijeg ro-mana, ne može a da ne natera suze u oči. Stalni čitalac je geek po sebi i na likove u knjigama gleda kao na stvarne poznanike, tako da susret sa Riči-jem i Beverli, koje faktički nismo videli od 1986. (na stranu ko je kad čitao To), predstavlja svojevrstan kratak (ali sladak) susret sa starim prijateljima.
Dalas '63VRHUNSKA NAUČNA FANTASTIKA
IZ PERA MAJSTORA HORORA
20
and MORE...
20
Ne bih da ulazim u detalje radnje, niti da vam prepričam išta supstancijalno što bi pokvarilo užitak u knjizi (a toplo vam savetujem tako-reći vam naređujem da je čitate), ali moram da obrazložim šta ovu priču, još jednu u ogrom-nom nizu priča o putovanju kroz vreme i pokušajima da se nešto promeni u prošlosti, čini vrednom vaše pažnje i možda boljom od mnogih izdanaka njene vrste. Prvo, odnos Dže-jka sa ostalim likovima i njegovi povremeno nezgrapni pokušaji da se uklopi u dato vreme. Drugo, način na koji King piše nam daje osećaj kao da čitamo ne izmišljenu priču iz mozga savremenog autora, nego dokumentovani st-varni događaj, jer su likovi (stvarni likovi) i priče oko njih, i pre svega njihovi motivi toliko realis-tični da se ni u jednom trenutku ne sruši zavesa između stvarnosti i fikcije. Čak i ako niste nikad ništa čitali o Liju Havriju Osvaldu, prikazan je tako da ne možete ni da zamislite da je bio mož-
da drugačiji. Treće, za razliku od većine priča o putovanju kroz vreme i susretu likova s „nazad-nom“ tehnologijom i životom datog vremena u odnosu na njihovo vreme, i taj momenat je ovde prikazan mnogo realističnije. Umesto da služe kao komični momenti, Džejkovi ispadi o muzici, istorijskim pojavama, tehnologiji i dru-gim stvarima iz budućnosti imaju odjeka kod drugih likova i ne samo to – imaju i posledice. Sve to zajedno čini priču savršeno ubedljivom i svako poglavlje užitkom za sebe.
Razrešenje priče nosi sa sobom određenu melanholiju koju nose mnoge Kingove knjige, a posebno je zanimljivo da je prvobitno kraj bio drugačiji (King ga je objavio na svom sajtu), no ga je izmenio na sugestiju svog sina, Džoa Hila (koji je i sam uspešan pisac). Mnogi ljudi Kingu zameraju da uvek „pokvari“ dobru knjigu „lošim“ krajem, ali je moj problem s krajevima knjiga zapravo sam kraj – što uopšte mora da se završi. King kao niko drugi likove piše realis-tično da ih, kao što sam već rekao negde gore, doživljavamo kao stvarne poznanike i ne želimo da se odvajamo od njih. U ovom slučaju barem imamo i seriju kojoj možemo da se vraćamo, a niko nam ne brani i da iznova i iznova čitamo knjigu. Dobre stvari nikad ne dosade.
A sad trk u najbližu knjižaru Vulkan ili na www.vulkani.rs i častite sebe ili nekog koga volite ovom knjigom, garantujem vam da nećete hteti da se vratite u prošlost i sprečite sebe od kupovine i čitanja. Osim možda da se vratite u neki raniji trenutak i kupite je još pre.
2121
22
autor: Goran Tomović
Foto
: IM
DB
22
23
Stiven King je napisao preko 50 romana i više od 200 kratkih priča i novela. Takođe je trenutno i najekranizovaniji živi pisac sa 86 adaptacija (na sajtu IMDB.com pak piše da je zaslužan za 178
adaptacija) na filmu i televiziji. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti adaptacijama koje su verne svom predlošku tako da na ovoj listi nećete naći Isijavanje (The Shining), iako je jedan od najboljih i najpoznatijih filmova. Za taj film se i sam King ogradio da nije veran njegovoj knjizi (a i ne bi bilo fer prema drugim rediteljima da ih poredimo sa Kjubrikom, jer jedan je Kjubrik).
23
24
Ovo je jedina adaptacija dela Stivena Kinga koja je dobila Oskara i to za glavnu žensku ulogu. Keti Bejts je stopostotno prenela Kingov najveći strah na veliko platno – njegovog „najvećeg“ oboža-vatelja. U ovoj priči pratimo pisca Pola Šeldona (Džejms Kan) koji posle nesreće na zavejanom snežnom putu, u kojoj su mu obe noge poloml-jene, završava kao bespomoćni zatvorenik svoje najveće obožavateljke Eni Vilks. Od onog trenut-ka kada Eni sazna da je u novoj knjizi iz serjala o Mizeri Čestejn ubio glavnu junakinju, njegov živ-ot postaje pakao.
Sa nekim malim detaljima promenjenim u odno-su na knjigu, ovaj film spada u jednu od najbol-jih adaptacija i usput pokazuje kako istinski užas može da se predstavi bez nekih natprirodnih sila.
MIZERI MISERY, 1990Režija: Rob Rajner Uloge: Džejms Kan, Keti Betjs
Foto
: IM
DB
24
2525
26
Foto
: FO
X IC
BFo
to: I
MD
B
26
BEKSTVOIZ ŠOŠENKA
Stiven King je imao dogovor sa nezavisnim rediteljima i studentima režije da im proda prava za snimanje filma po njegovim kratkim pričama za samo jedan dolar. Ti reditelji su dobili nadi-mak „dolar bebe“ a jedan od prvih reditelja koji je imao takav dogovor jeste Frenk Darabont. Kingu se svidela adaptacija novele „Žena u sobi“ tako da je ostao u dobrim odnosima sa Darabontom. Deset godina kasnije za svoj prvi veliki filmski debi je dobio puna prava na novelu Rita Hejvort i bekstvo iz Šošenka.
Film o bankaru koji je pogrešno osuđen na doživotnu robiju za ubistvo svoje žene i njenog ljubavnika, je dobila čak sedam nominacija Oska-ra, hvalospeve kritičara i kultni status među pub-likom, ne samo kao najbolja adaptacija neke Kin-gove priče, već i kao i jedan od najboljih filmova.
SHAWSHANK REDEMPTION, 1994Režija: Frenk Darabont Uloge: Tim Robins, Morgan Frimen
2727
28
Foto
: IM
DB
KERI
Prva adaptacija Kingove knjige (i to njegove prve knjige) jeste Keri Brajana de Palme. Film se sma-tra za prekretnicu u žanru horor filma kao i jed-nu od najboljih adaptacija nekog Kingovog dela. Film prati stidljivu i otuđenu tinejdžerku koja trpi vršnjačko nasilje u svojoj školi, kao i porodično nasilje od strane religiozne majke, sve dok ne saz-na da poseduje telekinetičke moći.
Sisi Spejsek i Pajper Lori su odlično odglumile da su na kraju obe dobile nominacije za Oskara a film je lansirao karijere tada nepoznatih mla-dih glumaca među kojima je bio i Džon Travolta. Par godina kasnije je rađen nastavak ovog filma, kao i televizijski i filmski rimejk, ali nijedna od tih adaptacija ne može da se poredi sa ovom.
CARRIE, 1976Režija: Brajan de Palma Uloge: Sisi Spejsek, Pajper Lori
28
2929
30
Foto
: FO
X IC
B
ZELENAMILJA
Nakon uspešnog debija, Darabont je rešio da os-tane uz Kinga pa je za svoj sledeći film uzeo da radi adaptaciju knjige Zelena Milja. Još jedna za-tvorska priča, ali za razliku od prošlog filma, ovaj film sadrži elemente natprirodnog (odnosno više mističnog) po čemu je King poznat.
Film je jedan od dobrih primera za odličan kast-ing. Glavna uloga čuvara zatvora je pripala Tomu Henksu, koji je čak bio Kingov prvi izbor za tu ulogu, dok je pravo otkriće u filmu bio pokojni Majkl Klark Dankan u ulozi nežnog diva sa nat-prirodnim moćima.
THE GREEN MILE, 1999Režija: Frenk DarabontUloge: Tom Henks, Majkl Klark Dankan, Dejvid Mors, Boni Hant, Džejms Kromvel
Foto
: IM
DB
30
3131
32
Foto
: FO
X IC
B
OSTANI UZ MENE
Film Roba Rajnera Ostani uz mene, rađen po noveli Telo, prati četiri dečaka koji su rešili da odu na izlet kada je jedan od njih saznao da se u šumi nalazi telo mladog dečaka koji je nestao iz grada. Na putu nailaze na mnogobrojne prepre-ke i opasnosti, što ih natera da posmatraju život drugim očima.
Ovo je prvi film rađen po nekoj Kingovoj priči koja nije u žanru horora a što se vernosti ove adapta-cije tiče, mogu samo reći da je King bio imper-sioniran ovim filmom i da je izjavio da je ovo prva uspešna adaptacija nekog njegovog dela.
STAND BY ME, 1986Režija: Rob Rajner Uloge: Vil Viton, River Finiks, Kori Feldman, Džeri O’Konel, Kifer Saterlend
Foto
: IM
DB
32
33
3434
NOVOSTI IZ SVETA FILMA, TV SERIJA,STRIPA, MUZIKE, VIDEO IGARA
I JOŠ PONEČEG...
W W W . M E G A B L O G . R S
Recommended
