SADR AJ
UVOD..........................................................................................................................................2
PRIMJENJENE METODE ISTRA
IVANJA.......................................................................5
CILJEVI I ZADACI ISTRA
IVANJA...................................................................................6
FUNKCIONALNO VREDNOVANJE SAOBRA AJNIH DIONICA VANGRADSKIH
PUTEVA......................................................................................................................................7
OSNOVNI POKAZATELJI I KRITERIJI ZA OCJENU USLOVA SAOBRA AJA NA
DIONICAMA VANGRADSKIH
PUTEVA............................................................................11
OSNOVNI POKAZATELJI NIVOA USLUGE KOJIM SE OPISUJU I OCENJUJU USLOVI
SAOBRACAJA NA DEONICAMA VANGRADSKIH PUTEVA...13 KRITERIJUMI ZA
OCENU DA LI SU ILI NE ZADOVOLJENI USLOVI SAOBRA AJA NA SAOBRA AJNIM
DEONICAMA VANGRADSKIH PUTEVA.15 ZAKLJU
AK..............................................................................................................................18
LITERATURA............................................................................................................................20
1
UVODPod pojmom vrednovanje u upravljanju razvojem i
eksploatacijom putne mre e podrazumijeva se procedura ocjenjivanja
i odlu ivanja u sistemu osmi ljavanja optimalnog razvoja i kori
tenja putne mre e uklju uju i i postupke definisanja pokazatelja i
kriterijuma relevantnih za ocjenjivanje i odlu ivanje. Osnovna
mjerila pomo u kojih se kroz proceduru vrednovanja uti e da razvoj
i eksploatacija putne mre e teku u optimalnom smjeru sastoje se od
slijede ih koraka: Da odgovor na pitanje POSTOJI li ili NE potreba
za poduzimanjem odgovaraju ih tehni kih mjera na postoje oj mre i
mora biti u funkciji zahtijeva saobra aja, kao i da nijedan
projekat tehni kih mjera ne mo e biti prihva en ukoliko ne
zadovoljava zahtjeve saobra aja. Da projektne varijante osim to
moraju biti po mjeri zahtijeva saobra aja moraju u dovoljnoj mjeri
UVA AVATI i EKOLO KE FAKTORE. Da se za odgovore DA LI JE ili NE
opravdano ulaganje investicija u realizaciju saobra ajno potrebnih
i ekolo ko podobnih projekata, moraju po tovati principi maksimalne
ekonomske racionalnosti. Da odluke o konkretnom ulaganju
investicija u saobra ajno potrebne, ekolo ki podobne i ekonomski
opravdane projekte , moraju biti uskla ene sa investicijskim mogu
nostima dru tva. Za odgovore na prethodno postavljena pitanja
razvijene su osnovne vrste vrednovanja: Funkcionalno ( tehni
ko-eksploataciono ) (FUN) Ekolo ko (EKL) Ekonomsko (EKN)
Investicijsko (INV) 2
y
y
y
y
y y y y
Osim ovih vrsta vrednovanja potrebno je naglasiti da postoji i
vi ekriterijsko vrednovanje koje mo e zanemariti sve navedene vrste
vrednovanja. Me utim, aktivnosti koje su od velikog zna aja za
razvoj i eksploataciju putne mre e zasnovane su na odre enoj vrsti
vrednovanja. Te aktivnosti su podijeljene u est grupa i to: 1.
Definisanje i izbor optimalnog plana osnovne putne mre e Ova
aktivnost vr i se kroz Studiju tokova (putnika i robe) i kroz
Studiju mre e u okviru regionalnog prostornog plana a argumentacija
za odlu ivanje odnosi se na primjenu vi ekriterijumskog
vrednovanja. 2. Definisanje i izbor optimalnog koridora putnog
pravca Prethodnu ( Predfisibiliti ) studiju izvodljivosti i kroz
izradu
Ova aktivnost vr i se kroz
Generalnog projekta, a argumentacija za odlu ivanje odnosi se na
primjenu funkcionalnog, ekolo kog i ekonomskog vrednovanja. 3.
Definisanje i izbor optimalne varijante projekta puta(novogradnja i
rekonstrukcija) Ova aktivnost vr i se kroz Studiju izvodljivosti i
kroz izradu Idejnog projekta, a argumentacija za odlu ivanje odnosi
se na primjenu funkcionalnog, ekolo kog i ekonomskog vrednovanja.
4. Definisanje optimalnog programa odr avanja puteva i objekata Ova
aktivnost zasniva se na Studiji realnih varijanti odr avanja od
kojih se vr i izbor optimalne varijante primjenom vi e vrsta
vrednovanja i to funkcionalnog, ekonomskog i investicijskog
vrednovanja.
3
5. Upravljanje saobra ajnim tokovima na mre i Ova aktivnost
zasniva se na pra enju relevantnih pokazatelja saobra ajnih tokova,
a argumenti za odlu ivanje zasnivaju se na odre enim pokazateljima
funkcionalnog vrednovanja. 6. Planiranje investicija u puteve
Planiranje investicija u puteve odnosi se na realizaciju projekta
novogradnje i rekonstrukcije, kao i na realizaciju programa odr
avanja i rehabilitaciju puteva i objekata, a zasniva se na
relevantnim pokazateljima ekonomskog vrednovanja, a izbor optimalne
kombinacije projekta u koje e se ulo iti ograni ena finansijska
sredstva vr i se postupkom investicijskog vrednovanja.
4
PRIMJENJENE METODE ISTRA IVANJA Najjednostavnija je definicija
"metodologije" (gr ki "methodos + logos" = rije , govor,nauka o
metodama znanstvenog istra ivanja) da je to znanost o metodama
znanstvenog istra ivanja. U irem smislu metodologija je znanost o
cjelokupnosti svih oblika i na ina istra ivanja pomo u kojih se
dolazi do sistemskog i objektivnog znanstvenog znanja, ili
znanstvena disciplina u kojoj se kriti ki ispituju i eksplicitno
izla u razli ite op e i posebne znanstvene metode, naziva se
metodologija. U ovom radu, da bi se postigli postavljeni ciljevi
kao i to efektniji rezultati koji se dobiju povezivanjem i
odgovaraju om kombinacijom vi e nau nih metoda, kori tene su
slijede e metode: metoda deskripcije komparativna metoda matemati
ka metoda metoda analize metoda sinteze
Metoda deskripcije, definirana je kao postupak jednostavnoh
opisivanja ili ocrtavanja injenica, procesa i premdmeta, te
njihovih empirijskih potvr ivanja odnosa i veza, ali bez
znanstvenog tuma enja i obja njavanja. Matemati ka metoda je
znanstveni sistem postupaka, a sastoji se u primjeni matemati ke
logike, simbola, brojnih matemati kih operacija. Kratko re eno
predstavlja matemati ki na in zaklju ivanja. Metoda analize je
postupak nau nog istra ivanja i obja njavanja stvarnosti putem ra
lanjivanja slo enih misaonih tvorevina (pojmova, sudova i zaklju
aka) na njihove jednostavnije sastavne dijelove i elemente i izu
avanje svakog dijela (elementa) za sebe i u odnosu na druge
dijelove. Suprotna ovoj metodi je metod sinteze
5
CILJEVI I ZADACI ISTRA IVANJA Rad pod naslovom Postupak utvr
ivanja saobra ajne i dru tveno-ekonomske opravdanosti
rekonstrukcije postoje ih i izgradnje novih putnih pravaca, sa
injen je od pet poglavlja koji se me usobno povezuju i
nadopunjavaju. Cilj istra ivanja u ovome radu jeste da se izvr i
teorijska analiza postupaka ocjenjivanja i odlu ivanja u sistemu
osmi ljavanja optimalnog razvoja i kori tenja putne mre e. Tako er,
istra ivanje je zasnovano na definisanju osnovnih pokazatelja i
kriterija, na osnovu kojih se vr i postupak vrednovanja, te
aktivnosti koje su od velikog zna aja za razvoj i eksploataciju
putne mre e.
6
FUNKCIONALNO VREDNOVANJE SAOBRA AJNIH DIONICA VANGRADSKIH
PUTEVANa slici br 1 data je sistematizacija pojmova u oblasti
putnog in enjerstva (odr avanje, rekonstrukcija i novogradnja)
slika br. 1. Sistematizacija pojmova u oblasti putnog in
enjerstva (odr avanje, rekonstrukcija i novogradnja) 7
Odluka o tome da li se pristupa rehabilitaciji, rekonstrukciji
ili izgradnji nove dionice puta donosi se na osnovu sveobuhvatne
analize na nivou generalnog plana putne mre e, odnosno srednjoro
nih planova potreba i raspolo ivih finansijskih resursa koji su
prikazani na slici broj 2.
Slika br. 2. Algoritam dono enja odluke o nivou zahvata na
putnoj mre i
8
Na slici broj 3. prikazani su koraci u izradi projektne
dokumentacije za razli ite nivoe aktivnosti na putnoj mre i
(novogradnja, rekonstrukcija i rehabilitacija).
Slika br. 3. Koraci u izradi projektne dokumentacije vangradskih
puteva U osnovne pokazatelje nivoa saobra ajne usluge na putu, koji
su relevantni za ostvarivanje primarne i sekundarne uloge
funkcionalnog vrednovanja spadaju: Stepen iskori tenosti prakti nog
kapaciteta puta, kao slo eni pokazatelj koji se iskazuje relacijom
: tok/kapacitet (qm/C). Ovaj pokazatelj utvr uje se za odsjeke
puta, pri mjerodavnim vr nim protocima, s obzirom na 15-minutni vr
ni protok, po godinama posmatranog perioda eksploatacije puta. Zna
i stepen iskori tenosti prakti nog kapaciteta zasniva se na veli
ini saobra ajnog toka PGDS, veli ini mjerodavnog asovnog protoka
qm, veli ini
prakti nog kapaciteta odsjeka puta C.
9
Brzina vozila i brzina saobra ajnog toka, koja se utvr uje po
odsjecima ili za saobra ajnu dionicu kao srednja vrijednost brzina
po odsjecima. U relevantne pokazatelje brzina spadaju: 1. brzina
osnovnih vrsta vozila po odsjecima puta 2. brzine saobra ajnog toka
po odsjecima i dionicama 3. brzina slobodnog saobra ajnog toka 4.
brzina saobra ajnog toka pri mjerodavnom vr nom asovnom toku
Zastupljenost pregledne daljine za bezbijedno preticanje kod dvotra
nih puteva za dvosmjerni saobra aj P (%). Stanje bezbijednosti
saobra aja koje se iskazuje za odsjeke i dionice kroz BROJ SAOBRA
AJNIH NEZGODA GODI NJE PO 1 km. Detaljniji pokazatelji
bezbijednosti se iskazuju kroz: 1. broj saobra ajnih nezgoda sa
poginulim osobama (ukupno, po 1 km, po 1 voz.km), 2. broj saobra
ajnih nezgoda sa povrije enim osobama (ukupno, po 1 km, po 1
voz.km), 3. broj saobra ajnih nezgoda sa materijalnom tetom
(ukupno, po 1 km, po 1 voz.km). Du ina puta l (km) koja u aktivnoj
ulozi slu i uglavnom za relativno pore enje projektnih varijanti, a
u pasivnoj ulozi funkcionalnog vrednovanja du ina puta direktno se
koristi u proceduri ekonomskog vrednovanja.
Vrijeme putovanja vozila t (h) koje u aktivnoj ulozi
funkcionalnog vrednovanja slu i uglavnom za relativno pore enje
projektnih varijanti, a u pasivnoj ulozi funkcionalnog vrednovanja
vrijeme putovanja direktno se koristi u proceduri ekonomskog
vrednovanja. Ovo je slo eni pokazatelj koji se zasniva na: 1. du
ini puta i 2. brzini vozila na posmatranom putu u uslovima
slobodnog i mjerodavnog toka u prvoj i ciljnoj godini planiranog
perioda eksploatacije puta.
10
OSNOVNI POKAZATELJI I KRITERIJI ZA OCJENU USLOVA SAOBRA AJA NA
DIONICAMA VANGRADSKIH PUTEVA Klju nu ulogu u funkcionalnom (tehni
ko-eksploatacionom) vrednovanju putne mre e, imaju slijede i
pokazatelji: 1. odnos tok/kapacitet, 2. brzina toka, 3.
zastupljenost pregledne daljine za bezbijedno preticanje kod 2-tra
nih puteva, 4. stanje bezbijednosti saobra aja, 5. du ina puta, 6.
vrijeme putovanja. Na osnovu izlo enih pokazatelja, tj. njihovim
pore enjem sa odgovaraju im kriterijima, vr i se: y identifikacija
saobra ajnih dionica i odsjeka na kojima je potrebno izvr iti
odgovaraju e tehni ke intervencije, y y y identifikacija uzro nika
nezadovoljavaju ih uslova saobra aja, definisanje projektnih
zadataka potrebnih tehni kih intervencija, ocjena valjanosti
projektovanih tehni kih intervencija u pogledu funkcionalnog
zadovoljenja zahtijeva saobra ajnih tokova i y relativno rangiranje
varijanti.
Ovi kriteriji pored uloge u ocjenjivanju slabih mjesta na
postoje oj putnoj mre i, imaju i ulogu u izboru najpovoljnije
projektne varijante tehni kih intervencija, sa funkcionalnog
aspekta. Budu i da kriteriji funkcionalnog vrednovanja imaju i
ulogu normativa - standarda koje mora udovoljiti putna mre a, oni
moraju biti, s jedne strane, u funkciji univerzalnih (svjetskih)
normativa - standarda, s druge strane, u funkciji specifi nih
uslova i ekonomskih mogu nosti konkretne zemlje. Veoma je zna ajno
napomenuti da ovi kriteriji funkcionalnog vrednovanja moraju
zadovoljavati, prije svega, dva uslova: y da su u granicama
svjetskih normativa - standarda, kojim se garantuje ujedna avanje
uslova saobra aja na putnim pravcima istog zna aja u svim zemljama,
to prije svega va i za puteve internacionalnog zna aja. 11
y
da u prakti noj primjeni dovode do izbalansiranih zaklju aka o
potrebama i opravdanosti realizacije putnih projekata koji
proizilaze iz primjene: Pravilnika zaza odr avanje puteva,
Kriterija o za titi realizacije projekta. ivotne sredine, Kriterija
funkcionalnog vrednovanja o saobra ajnoj potrebi i Kriterija
ekonomskog vrednovanja o ekonomskoj opravdanosti
Grani ne vrijednosti kriterija u aktivnoj ulozi funkcionalnog
vrednovanja saobra ajnih dionica U osnovne kriterije spadaju: 1.
Grani ni stepen iskori tenosti kapaciteta pri mjerodavnom vr nom
asovnom protoku izra en kroz odnos tok/kapacitet; 2. Grani ne
vrijednosti prosje ne brzine vozila pri mjerodavnom vr nom protoku;
3. Grani na zastupljenost i adekvatna raspore enost pregledne
daljine za bezbijedno preticanje kod dvotra nih puteva za
dvosmjerni saobra aj; 4. Grani ne vrijednosti broja saobra ajnih
nezgoda po 1 km godi nje; 5. Du ina puta; 6. Veli ina vremena
putovanja. asovnom
12
OSNOVNI POKAZATELJI NIVOA USLUGE KOJIM SE OPISUJU I OCENJUJU
USLOVI SAOBRACAJA NA DEONICAMA VANGRADSKIH PUTEVA U osnovne
pokazatelje nivoa saobra ajne usluge na putu, koji su relevantni za
ostvarenje primarne - aktivne i pasivne uloge funkcionalnog
vrednovanja, spadaju: (1) Stepen iskori enosti prakti nog
kapaciteta puta, kao slo eni pokazatelj, koji se iskazuje
relacijom: TOK/KAPACITET (qm/C). Ovaj slo eni pokazatelj (relacija
qm/C) utvr uje se za odseke puta, pri merodavnim vr nim asovnim
protocima (qm), s obzirom na 15-minutni vr ni protok, po godinama
posmatranog perioda eksploatacije puta. Zna i, stepen iskori enosti
prakti nog kapaciteta, kao slo en pokazatelj, zasniva se na
elementarnim pokazateljima i to na: a) veli ini saobra ajnog toka
PGDS (voz/dan); b) veli ini merodavnog asovnog protoka qm (voz/
as); c) veli ini prakti nog kapaciteta odseka puta C (voz/Cas). (2)
Brzina vozila i brzina saobra ajnog toka. Ovi pokazateiji se utvr
uju po odsecima ili za saobra ajnu deonicu kao srednja vrednost
brzina po odsecima. U relevantne pokazatelje brzina spadaju: a)
Brzine osnovnih vrsta vozila po odsecima puta Za proceduru
funkcionalnog vrednovanja, tj. za analizu brzina toka I ocenu
potreba za dodatnom trakom na usponu, neophodno je poznavati:
maksimalne bezbedne brzine osnovnih vrsta vozila po odsecima puta
(Vslpa,Vslbus, Vsltv, Vslav) ogranicene brzine po odsecima (Vog)
brzinu merodavnog teretnog vozila na kraju odseka u usponu
(VUN)
13
razliku u brzinama rnerodavnog teretnog vozila i brzine
slobodnog toka na odseku u usponu u zajedni koj saobra ajnoj traci
( V).
b) Brzine saobra ajnog toka po odsecima i deonicama brzina
slobodnog saobra ajnog toka (osnovna brzina) za odsek sl V i za
deonice sl V brzina saobra ajnog toka pri merodavnom vr nom asovnom
toku, tj. pri relaciji: qmi/C, za odsek ( ei V ) i deonicu ( ei V
), gde je i = godina. (3) Zastupljenost pregledne daljine za
bezbedno preticanje kod dvotra nih puteva za dvosmerni saobra aj P
(%).11 (4) Stanje bezbednosti saobra aja. Stanje bezbednosti saobra
aja se iskazuje za odseke i deonice kroz BROJ SAOBRA AJNIH NEZGODA
GODI NJE PO 1 km. Detaljniji pokazatelji bezbednosti se iskazuju
kroz: broj saobra ajnih nezgoda sa poginulim osobama (ukupno, po 1
km, po 1 voz.km), broj saobra ajnih nezgoda sa povredenim osobama
(ukupno, po 1 km, po 1 voz.km), broj saobracajnih nezgoda sa
materijalnom tetom (ukupno, po 1 km, po 1 voz.km). (5) Du ina puta
/ (km) Duzina puta u aktivnoj ulozi funkcionalnog vrednovanja slu i
uglavnom za relativno pore enje projektnih varijanti, a u pasivnoj
ulozi funkcionalnog vrednovanja du ina puta direktno se koristi u
proceduri ekonomskog vrednovanja. (6)Vreme putovanja vozila t (h)
Vreme putovanja u aktivnoj ulozi funkcioivalnog vrednovanja sluzi
uglavnom za relativno poredenje projektnih varijanti, a u pasivnoj
ulozi funkcionalnog vrednovanja vreme putoranja direktno se koristi
u proceduri 14
ekonomskog vrednovanja. Ovo je slozeni pokazatelj koji se
zasniva na: a) du ini puta i b) brzini vozila na posmatranom putu u
uslovima slobodnog i merodavnog toka u prvoj i ciljnoj godini
planiranog perioda eksploatacije puta. KRITERIJUMI ZA OCENU DA LI
SU ILI NE ZADOVOLJENI USLOVI SAOBRA AJA NA SAOBRA AJNIM DEONICAMA
VANGRADSKIH PUTEVA Klju nu ulogu u funkcionalnom (tehni
ko-eksploatacionom) vrednovanju putne mre e, kao to je re eno,
imaju pokazatelji: (1) odnos tok/kapacitet, (2) brzina toka, (3)
zastupljenost pregledne daljine za bezbedno preticanje kod 2-tra
nih puteva, (4) stanje bezbednosti saobra aja, (5) du ina puta
(samo za relativno rangiranje), (6) vreme putovanja (samo za
relativno rangiranje). Na osnovu izlo enih pokazatelja, tj.
njihovim kompariranjem sa odgova-raju im kriterijumima (repernim
vrednostima osnovnih pokazatelja) ili njihovim me usobnim pore
enjem, vr i se: identifikovanje saobra ajnih deonica i odseka na
kojima je potrebno izvr iti odgovaraju e tehni ke intervencije,
identifikovanje uzro nika nezadovoljavaju ih uslova saobra aja,
defnisanje projektnih zadataka potrebnih tehni kih intervencija,
ocena valjanosti projektovanih tehni kih intervencija u pogledu
funkcionalnog zadovoljenja zahteva saobra ajnih tokova i relativno
rangiranje varijanti. 15
Ako se citiranim pokazateljima dodele odgovaraju e merne REPERNE
VREDNOSTI, TADA se citirani pokazatelji transformi u u KRITERIJUME
FUNKCIONALNOG VREDNOVANJA, tj. u KRITERIJUME ZA OCENJIVANJE STEPENA
UDOVOLJENJA ZAHTEVANIH USLOVA SAOBRA AJA. Ovi kriterijumi pored
uloge u occnjivanju slabih mesta na postoje oj putnoj mre i, imaju
i ulogu u izboru najpovoljnije projektne varijante tehni kih
intervencija, sa funkcionalnog aspekta, tj. sa aspekta zaliteva
saobra ajnih) tokova, dostignutih i perspektivnih. Budu i da
kriterijumi funkcionalnog vrednovanja imaju i ulogu normativa -
standarda koje mora udovoljiti putna mre a, to citirani kriterijumi
moraju biti, s jedne strane, u funkciji univerzalnih (svetskih)
normativa standarda i, s druge strane, u funkciji specifi nih
uslova i ekonomskih mogu nosti konkretne zemlje. Veoma je zna ajno
da citirani kriterijumi, koji imaju ulogu jezi ka na vagi za odlu
ivanje u postupcima fuukcionalnog vrednovanja putne mre e, moraju
biti sinhronizovani sa drugim normativnim vrednostima -
standardima, koji su utvr eni odgovaraju im pravilnicima. kao npr.
Pravilnikom za projektovanje puteva i sl. Veoma je zna ajno podvu i
da REPERNE VREDNOSTI POKAZATELJA USLOVA SAOBRA AJA, tj. KONKRETNI
KRITERIJUMI FUNKCIONALNOG VREDNOVANJA moraju zadovoljavati, pre
svega, dva uslova: (1) da su u granicama svetskih normativa -
standarda, radi o uvanja univerzalnosti kriterijuma, kojim se
garantuje ujedna avanje uslova saobra aja na putnim pravcima istog
zna aja u svim zcmljama, to pre svega va i za puteve
internacionalnog zna aja. (2) da u prakti noj primeni dovode do
izbalansiranih zaklju aka o potrebama I opravdanosti realizacije
putnih projekata koji proizilaze iz primene: Pravilnika za
projektovanje puteva, Pravilnika za odr avanje puteva, Kriterijuma
o za titi ivotne sredine, Kriterijuma funkcionalnog vrednovanja o
saobra ajnoj potrebi i Kriterijuma ekonomskog vrednovanja o
ekonomskoj opravdanosti realizacije projekta. 16
Po tuju i svetske standarde u pogledu grani nih vrednosti
kriterijuma i te e i da vrednosti kriterijuma u konkretnim uslovima
to bli e dovode do usagla enih ocena koje proizilaze iz
funkcionalnog i ekonomskog vrednovanja, dobijene su odgovaraju e
reperne vrednosti pokazatelja za ocenjivanje uslova saobra aja
(nivoa usluge), tj. dobijeni su MERODAVNI KRITERIJUMI FUNKCIONALNOG
VREDNOVANJA. Reperne vrednosti osnovnih kriterijuma u aktivnoj
ulozi funkcionalnog (tehni koeksploatacionog) vrednovanja saobra
ajnih deonica. U osnovne kriterijume spadaju: I Grani ni stepen
iskori enosti kapaciteta pri merodavnom vr nom asovnom protoku izra
en kroz odnos tok/kapacitet; II Grani ne vrednosti prose ne brzine
vozila pri merodavnom vr nom asovnom protoku; III Grani na
zastupljenost i adekvatna rasporedenost pregledne daljine za
bezbedno preticanje kod dvotra nih puteva za dvosmerni saobra aj;
IV Grani ne vrodnosti broja saobra ajnih nczgoda po 1 km godi nje;
V Du ina puta, kao relativna mera za kompariranje projektnih
varijanti; VI Veli ina vremena putovanja, kao relativna mera za
kompariranje projektnih varijanti.
17
ZAKLJU AKTeorije vrednovanja su najrazra enije u oblasti
investicija. Svaki investicioni projekat, osim drugih elemenata,
sadr i i ocjenu efekata, pozitivnih i negativnih, koji se mogu o
ekivati (ili koji se mogu posti i) njegovom realizacijom. Me utim,
kada uop teno posmatramo vrednovanje saobra ajnih rje enja, onda
ovaj pojam moramo shvatiti znatno ire, vrednovanje se ne vr i samo
prilikom dono enja odluka o investiranju nego i u drugim prilikama,
kao na primjer: primjer dono enja odluke o prihvatanju nekog ponu
enog posla (vanrednog prevoza,itd.); prilikom dono enja odluke o
promjeni re ima saobra aja; prilikom dono enja odluke o izboru
itinerera za obavljanje nekog prevoza; prilikom utvr ivanja reda vo
nje (reda letenja), itd. U svim ovim slu ajevima, bez obzira na to
da li uvo enje novog rje enja zahtijeva dodatna investiciona
ulaganja ili ne, potrebno je uporediti prihode i uop te sve
pozitivne efekte koje izabrano rije enje pru a (sa jedne strane) sa
tro kovima i uop te svim negativnim efektima koje izabrano rije
enje tra i (sa druge strane). Jednostavnije re eno, vrednovanje
podrazumijeva upore ivanje: koristi i rtava; prihoda i tro kova;
pozitivnosti i negativnosti, koje se posti u u razli itim
varijantama rije enja istog problema u saobra aju radi izbora
varijante kod koje je razlika izme u dobitka i uloga najpovoljnija.
Cilj vrednovanja je, dakle, izbor najboljeg od vi e mogu ih rije
enja, Jer, pri dono enju svake odluke postoje najmanje dvije
alternative: 1. jedna je uvijek: ne mijenjati ni ta (ne
investirati, zadr ati postoje i re im saobra aja, ne mijenjati
postoje u organizaciju); 2. druga je: mijenjati postoje e
(kapacitete, organizaciju, re im saobra aja).
18
Izbor metoda ili kombinacija metoda vrednovanja zavisi od:
Karaktera, tj. zna aja odluke koja se donosi na osnovu vrednovanja.
Mjesta na kome se donosi odluka. Vrste odluke radi koje se vr i
vrednovanje Na ina finansiranja sprovo enjanovog rije enja
(konstrukcije finansiranja). U dijelu savremene literature o
vrednovanju insistira se na razlici izme u ekonomskog i
funkcionalnog vrednovanja. Naime, problem se svodi na razlike u
definisanju ciljeva ije se postizanje vrednuje, a ne na razlike u
metodi vrednovanja. Ovo je posebno uo ljivo kod vi eciljnog i vi
ekriterijskog vrednovanja. Metode bodovanja, na primer, dozvoljava
uklju ivanje: ekonomskih ciljeva vrednovanja (rok povra aja ulo
enih sredstava, ekonomi nost, rentabilnost, itd.), funkcionalnih
ciljeva vrednovanja (propusna mo , prevozni u inak, brzina, itd),
kao i nekih tre ih (ekolo kih, sociolo kih, ergonomskih, itd)
ciljeva. Ponekad mo emo kombinovati i razli ite kriterije
postizanja insistiranja na tome da cilj i kriteriji moraju
pripadati istoj disciplini. eljenih ciljeva, bez
19
LITERATURA Predavanja sa Saobra ajnog fakulteta u Travniku,
prof.dr. Mirsad Kulovi , ass. Ru ica Popovi www.google.com
www.scribrd.com
20
