Download pdf - Seminarski - Sirokopojasne telekomunikacije

7/25/2019 Seminarski - Sirokopojasne telekomunikacije

1/25

irokopojasni link dostupan svima

Sadraj:


2/25

irokopojasne telekomunikacije seminarski rad

Sadra............................................................................................................................................................. ....

Izvrni rezime..........................................................................................................................................

1. Najbolja mogua veza u svakom trenutku - perspektiva krajnjih korisnika.......................................... !regled pristupnih mrea.....................................................................................................................

". Stru#na znanjaNokia Siemens Networks u oblasti kablovskih i bei#nih internet tehnologija.............

".1!orto$olio bei#ne tehnologije.......................................................................................................

".1.1 3GPPirokopojasni link (HSPA, I HSPA, L!, !"G!#.................................................... ....

".1.I!!! $%&') *i+A irokopojasni link................................................................................

".1." %stale radio tehnologije izNokia Siemens Networks........................................................... ..

".1.& -"+A &%%%"ata !.olution................................................................................................ ..

".1.' (obilni terminali ta je potrebno da bi tehnologija bila uspena ..........................................

".1.) Izazov postupka /ack0aulin1 kod bei#ne tehnologije..........................................................

".!orto$olio kablovske tehnologije ................................................................................................

"..1"i1ital Su/scri/er Line ("SL#* digitalna pretplatni#ka linija...............................................

".. %pti#ki internet......................................................................................................................

"...1!asivne opti#ke mree (Pasi.e 2ptical Networks# (P2N#............................................... ..

"...+mreeni!ternet pristup.................................................................................................

".." !ristupno izvorite koje prua vie vrsta usloga (+ulti Ser.ice Access Node# (+SAN#......... "..& ,ablovska ........................................................................................................................

"..'!ovezivanje u gradovima.......................................................................................................

"."irokopojasni link i $iksno mobilna konvergen/ija (+-#........................................................ ..

&,ako izabrati svoju irokopojasnu strategiju0.....................................................................................

&.1!oslovno okruenje i vrste mrenog operatera.............................................................................

&. ,oja je najbolja tehnologija za vas0........................................................................................... ..

' Skraeni/e..........................................................................................................................................

Izvrni rezime


3/25


Industriju komunika/ija o#ekuju velike mogunosti u narednim godinama odnosnoistorijska prilika da veinu sveta poveu koristei bei#nu i kablovsku tehnologiju.!redvidjamo da e do 21'. godine pet milijardi ljudi biti povezano na ovaj na#in da eveina svetskog stanovnitva biti stalno na internetu i imati irokopojasni pristup.irokopojasne konek/ije bie dostupne gotovo u svim delovima sveta irom razvijenih i

naprednih trita. ,ablovska usluga ve postoji u oko milijardu domainstava dok je putemmobilne mree povezano skoro tri milijarde pretplatnika sa raznovrsnim mogunostima kojeimaju u svojoj ponudi pravu irokopojasnu konek/iju. (edjutim da bi se istinskairokopojasna konek/ija ponudila broju od pet milijardi korisnika trebalo bi omoguiti vei

pristup bei#noj komunika/iji i nove kablovske instala/ije poboljane per$ormanse.

,ablovska usluga belei veu stopu korienja od bei#ne. 3roj korisnika kablovskeusluge je "2 puta vei od broja korisnika bei#ne usluge i obe vrste usluge se razvijaju imenjaju na gotovo isti na#in. 4plika/ije poput I! zahtevaju vee brzine prenosa podatakakoje su toliko velike da ih jedino kablovska reenja mogu zadovoljiti. (e5utim bei#nakomunika/ija moe da omogui veinu ostalih usluga uklju#ujui i mobilne * e malih

ekrana.Sadanji kablovski operateri tradi/ionalno koriste nasle5ene bakarne instala/ije kako

bi svojim korisni/ima ponudili irokopojasne usluge sa "SL-om. Sama #injeni/a da krajnjikorisni/i zahtevaju sve bri trans$er podataka dovodi do toga da se kabl mora dovesti to

blie pretplatni/ima tako da se on moe dovesti do uli/e ili do same zgrade i kona#no dosamog stana ili kue odnosno ovo se skraeni/ama moe izraziti kao-, 4 i H.+ svakom slu#aju aplika/ije koje zahtevaju ovakav na#in prenosa podataka kao to sutelevizija visoke de$ini/ije ili korpora/ijske konek/ije uti#u na to da operateri to vie i breusavravaju i modernizuju svoje kablovske mree.

3ei#ne tehnologije ipak imaju veliku prednost nad kablovskim * one nude pristupsvom sopstvenom modemu bez obzira gde se korisnik nalazi. o predstavlja pravu #aroliju zaone korisnike koji su stalno u pokretu. %sim toga ukoliko u nekom kraju nema kablovskein$rastrukture onda se konek/ija moe ostvariti bei#nim putem i to po /eni koja je znatnomanja od /ene postavljanja novih kablovskih instala/ija.3ei#ni modem je jedna istinski

privla#na op/ija kako za korisnike koji ive u gusto naseljenim urbanim oblastima tako i zaone koji stanuju u ne tako gusto naseljenim ruralnim krajevima.

%vaj rad se bavi bei#nim i kablovskim tehnologijama kao i time kako e se onerazvijati u budunosti. 3ei#na tehnologija je na pragu da dostigne brzinu trans$era od jednogmegabita u sekundi pa sve do vie od 122 megabita u sekundi to e sve znatno uti/ati na

poveanje e$ikasnosti prilikom protoka i prenosa podataka.

%vaj rad opisuje koliko prostora irokopojasne bei#ne tehnologije mogu osvojiti idaje pregled trenutnih i buduih kablovskih tehnologija. 6ad takodje objanjava kako

poveati trans$er preko 7S8 tehnologije i kako primeniti opti#ku mreu radi poveanjabrzine protoka in$orma/ija na vie od jednog gigabita u sekundi.

1. Najbolja mogua veza u svakom trenutku perspektivakrajnjih korisnika

"


4/25


,ablovska komunika/ija je po#etkom 2. veka ozna#ila po#etak jedne nove erekomunika/ija koje se nastavila razvojem bei#ne komunika/ije tokom poslednje de/enije 2.veka. Istovremeno revolu/ionarni razvoj interneta dovodi do potpune promene radnih navika

i na#ina ivota velikog broja ljudi u svetu.

ako se deava da je po prvi put u istoriji mogue da privatni i poslovni korisni/iimaju neograni#en pristup kako in$orma/ijama tako i zabavnim sadrajima iz svih delovasveta. ,orisni/i koriste sve ove tehnologije kako bi ostali stalno povezani na poslu uslobodno vreme svuda bilo kada. 4iti u s.akom trenutku konekto.an je postala mantravelikog broja ljudi.

ehnologije i usluge su postale izuzetno sloene a time i zahtevnije prema krajnjimkorisni/ima a takodje i prema provajderima i operaterima.,orisni/i se svakodnevno susreusa ogromnim brojem usluga i raznoraznih spravi/a koje im to omoguavaju. ,oju uslugu

mogu dobiti na kom ure5aju0 7a li su mi potrebni drugi nalog i lozinka0 9de i kada tuuslugu mogu koristiti0 ,od kue napolju u inostranstvu0 I kona#no koliko to kota0

Iz perspektive krajnjih korisnika moe se rei da upotreba ovih usluga predstavljajedan sloen problem koji ih primorava da razmotre sve op/ije i mogunosti * ta kada gdekako i koliko kota:

,ako korisni/i vide sve $aktore koji uti#u na pristup irokopojasnom linkuazmatranja !p"ije #elje

;koja vrsta usluge;

9lasovne poruke prenos podataka zabavnisadraji; 3rzina prenosa podataka usporavanjeprednosti za korisnike pouzdanost i 3rzina i jednostavnaupotreba.

&


5/25


sigurnost.

;po kojoj /eni;%snovna /ena /ena po minutima paketiusloga $lat paketi transparentnost /ena.

Niske transparentne/ene koje se mogukontrolisati.

Idealno reenje bi bilo kada bi se korisni/ima omoguilo da uvek koriste najboljeusluge sa najboljim pristupom internetu uz to je mogue manje opreme.

Iako potranja za uslugama zavisi od odre5enog trita mogu se izdvojiti tri glavnegrupe. !rvo to su usluge vezane za glasovne vrste komunika/ije tradi/ionalni vidkomunika/ija. 7rugu grupu #ine usluge prenosa podataka kao to je pristup internetu velike

brzine. ,ona#no postoji sve vea potranja na tritu za aplika/ijama zabavnog sadraja kojese mogu dobiti preko interneta kao to su video na zahtev premotavanje programa unazadinteraktivna televizija.

,ako broj usluga koje se nude stalno raste a one su sve raznovrsnije tako se

poveava i broj korisnika irokopojasnog linka a tako5e i njihovi zahtevi u pogledu kvalitetatih usluga. (oemo navesti samo neke primere kao to su prenos programa preko velikogbroja televizijskih kanala visoke de$ini/ije video snim/i visokog kvaliteta kao i videokomunika/ija. Bvidentan je sve vei razvoj novih usluga iz oblasti zabave kao to jevirtualni svet igri/a u kome igra#i postaju virtualne li#nosti iz igre. 3iznis pretplatni/ima su

potrebne !N =virtualna privatna mrea> usluge razne vrste video kon$eren/ija i bekapservera kompanije.

%sim toga korisni/i ele da sve ove usluge koje se dobijaju preko interneta imaju i namobilnom tele$onu. + elji da ostanu u.ek konekto.ani, korisni/i ele da imaju pristuprazli#itim sadrajima gde god da se nalaze. I mada su potranja za irokopojasnim linkom i

kvalitet ove usluge u porastu osea se pad u zaradi od korisnika. !retplatni/i neradoizdvajaju vie para za ja#i irokopojasni link boljeg kvaliteta ali zato operateri moraju vieda uloe u nove mree kako bi spre#ili da do5e do neke zbrke. %vakav potez bi trebalo dauspostavi ravnoteu. %perateri moraju da to vie smanje operativne trokove i da izaberu

prave tehnologije pomou kojih mogu da naprave konvergentne mree kako bi prekoirokopojasnog linka i mobilnih ure5aja penosili odre5ene sadraje i aplika/ije. %varavnotea se moe postii uspostavljanjem inter$ejsa izme5u pretplatnika i glavne mree -

pristupna mrea.

$. %regled pristupnih mrea

'


6/25


!ristupne mree povezuju ure5aje krajnjih korisnika sa sadrajima i aplika/ijamanjihovih provajdera. %ne pokrivaju prvu etapu =$irst-mile a//ess> do pretplatnika i jo jednu=se/ond-mile a//ess> u kojoj se kontrolie saobraaj podataka i gde se nalaze i distribuiraju

razli#ite vrste usluga =prim.prev. * ovo znate ali samo da dodam: u I re#niku $irst-milea//ess ili $irst-kilometre a//ess za pretplatnika je u stvari last-mile a//ess za provajdera>

!rvih kilometar i po odnosno prva etapa povezuje $iksni ili mobilni terminalpretplatnika sa prvom pristupnom baznom stani/om kao na primer 7S84( ili neto sli#notome i dovodi do korisnika irokopojasni link. ransport se za mobilne tele$one vri prekoradio inter$ejsa ili prosto kroz vazduh. ,od kablovskog interneta koriste se naravno bakarniili opti#ki kablovi. Nekoliko stvari odre5uje koliki e biti maksimalni irokopojasni link po

pretplatniku * broj pretplatnika povezanih na pristupnu mreu udaljenost terminalapretplatnika od pristupne ta#ke kao i sredina kroz koju se vri prenos i njena transmisiona$rekven/ija. ehnologije pristupa prve milje =Airst-mile a//ess> dovode irokopojasni link i

distribuiraju usluge i aplika/ije do svakog pretplatnika pojedina#no.

!ristup druge milje =he se/ond mile> sadri nekoliko pristupnih ta#aka odnosno#vorova prve milje koje povezuje sa glavnom mreom =core network# a /eo pro/es se zove/ack0aulin1' !ristupni #vorovi se mogu prikupiti korienjem nekoliko vrsta tehnologija.,od savremenih mrea najvie se koristi Bternet protokol a poda/i se prenose prekootpti#kog kabla. 7osta se koriste iLe1ac5 a11re1ation tec0nolo1ies, kao to su 4( i 7(-

baziran S7C i plat$orme koje omoguavaju veliki broj usluga kao i bei#ne mikrotalasneradio tehnologije. 4grega/ijske mree moraju da budu u skladu sa utvr5enim standardima=carrier61rade standards> to zna#i da moraju da budu izuzetno pouzdane i dostupne i da

podravaju razli#ite usluge. %ne moraju da vrlo e$ikasno i za prihvatljivu /enu prenosepodatke do i od pristupnih #vorova. %sim toga moraju da podravaju razli#ite vrste tari$nihpaketa kao to su tari$a prema protoku ili $let paket tari$a.

7anas se kao reenje za poslednjih nekoliko metara u stambenim zgradama koristikombina/ija $irst-mile kablovskog i last-mile bei#nog interneta kako bi se povezalikablovski 7S8 i bei#ni terminali sa kunim ure5ajima. 6eenja lokalnog pristupa tako

produuje pristup kablovskih linija opremi za bei#ni internet krajnjih korisnika. Slika broj 1pokazuje osnovne elemente internet mree * mobilni ili $iksni terminali krajnjih korisnikabei#ne bazne stani/ekablovski $irst-mile #vorovi agrega/ijske mree i paket glavne mree=core network#'Slika pri vrhu pokazuje gde se bei#na reenja najbolje mogu uklopiti< ispod

je prikazano gde je bolje sprovesti kablovski internet. Izme5u ova dva primera prikazano jeta bi to zna#ilo za krajnje korisnike odnosno kako bi to za njih izgledalo u slu#aju da imajukablovsku i bei#nu uslugu.

Naredna poglavlja detaljno opisuju razne vrste pristupnih tehnologija.

)


7/25


Slika 1:!rikaz irokopojasnog linka

&. Stru'na znanja Nokia Siemens Networks u oblastikablovskih i bei'nih internet tehnologija

Nokia Siemens NetDorks nudi jedan potpun i sveobuhvatan port$olio o kablovskom ibei#nom internetu koji moe da udovolji zahtevima raznovrsnih krajnjih korisnika i trita.Naredna poglavlja opisuju ove zahteve.

&.1 %ort(olio bei'ne tehnologije

8i/en/irani spektar predstavlja vrlo vano preimustvo koje imaju mobilni operateri *to je manja $rekven/ija =veli#ina mobilnog tele$ona> i to je vei opseg =kapa/itet mobilnogtele$ona> to je vea vrednost. +pareni spektar koji opsluuje re7uenc5 "i.ision "uple8=A77> tehnologija #ini najvei deo li/en/iranog spektra danas. ime je 7ivision 7upleE

transmisija =77> dovoljna za opseg od .' 9Cz i ".' 9Cz a aplink i daunlink dele istispektar. 7a bi se dostupan spektar najboje iskoristio potrebne su radio tehnologije za A77 i77 opseg.

(obilnim operaterima sa +(S i@ili 9S( opsegom potrebna je irokopojasnatehnologija za A77 spektar. !rema Nokia Siemens Networks osnovno globalno reenje jeCS!4 tehnologija i njen razvoj do 8B i (obile Fi(4G H2.1)e je tehnologija

predodre5ena da postane 77 tehnologija za opsege od .' 9Cz i ".' 9Cz.

!rostor pokriven bei#nim internetom je vana kategorija jer odre5uje koliki e bitibroj baznih stani/a koliko e investi/ija kotati i kakav e biti kvalitet internet veze unutra.

Slika broj prikazuje kako oblast koju pokriva jedna bazna stani/a ima ulogu u rasporedu$rekven/ija u jednom predra5u. %vaj gra$ikon prikazuje dva slu#aja * samo spoljanji i


8/25


unutranji gubitak prenosa podataka od 1' d3. reba obratiti panju na #injeni/u da jepotrebno rasporediti #etiri puta vie sajtova pri $rekven/iji od 9Cz nego li pri $rekven/ijiod 1 9Cz a deset puta vie pri $rekven/iji od ".' 9Cz. Imajui u vidu trokove poeljno je

primenjivati radio tehnologije na niim $rekven/ijama. (e5utim loe je to nie $rekven/ijeimaju manji irokopojasni kapa/itet. Jna#i najbolje reenje je kombina/ija nie $rekven/ije

da bi se pokrilo to vee podru#je i vie $rekven/ije da bi se stvorio to vei kapa/itet.4ntene koje pretplatnik postavi napolju mogu znatno poveati pokrivenost internetom.

Slika : +loga prostora pokrivenog jednom baznom stani/om pri rasporedu $rekven/ijaano: !okrivenost zavisi i od uslova okoline kao i od neophodnog broja bitova u sekundi

&.1.1 &)%% irokopojasni link *+S%,- I+S%,- /0- 2)3

0e Hi106Speed "ownlink Packet Access (HS"PA#air inter9ace !aket velike brzineprenosa podataka ka korisni/ima omoguava istinski irokopojasni link sa vie od jednog (bu sekundi po pretplatniku i jednim 9iga bajtom po pretplatniku mese#no.eina o$ preko 1'2

komer/ijalnih +(S mrea su se apgrejdovale kako bi podravale CS7!4 najvee brzineprotoka podataka od ".) do . (b u sekundi. !aket velike brzine prenosa podataka odkorisnikaHi106Speed:plink Packet Access (HS:PA#,pak omoguava najvee brzine do .2(b u sekundi i trebalo bi da iza5e na trite u toku 22. CS7!4 tehnologija je ve prema

broju korisnika premaila upotrebu tele$ona u nekim slu#ajevima to pokazuje da korisni/ipridaju veliku vanost sveprisutnom irokopojasnom linku. Nokia Siemens Networksima usvojoj ponudi ure5aje koji potpuno podravaju daunlinkCS7!4 od 1&.& (b u sekundi iaplinkCS+!4 od '.) (b u sekundi

HSPA mree koje su danas aktuelne imaju "9!! u verziji ' CS7!4 i u verziji )CS+!4. Slika broj " pokazuje dalji razvoj "9!! standarda. erzija HSPA !.olution

maksimalno koristi najvea dostignua radio tehnologije kako bi se smanjilo vremepodizanja sistema poveala brzina protoka podataka i kako bi se korisniku isporu#ili sadraji

H


9/25


to boljeg kvaliteta. %va verzija tako5e poveava e$ikasnost spektra i ja#ine mobilnogtele$ona. %va poboljanja su nazvana jednim imenom CS!4K. !rimenom (I(% verzija

poveava maksimalnu brzinu prenosa podataka na H.H (b u sekundi. 7odavanjem )&L4(verzija H omoguava poveanje do &". (b u sekundi a smanjenje vremena laten/ije namanje od "2 ms. "9!! verzija predstavlja korak napred ka pribliavanju karakteristika

CS!4onome to su /iljevi "9!!Lon1 erm !.olution=8B> =dugoro#ne evolu/ije> utiruiput ka 8Bper$ormansi za krajnje korisnike. "9!! je zaokruio =doveo do zavretka> rad naverziji u prvoj polovini 22.Nokia Siemens Networksnastoji da sve prednosti verzije

prenese na CS!4 mree uz so$tver za apgrejdovanje po izuzetno povoljnoj /eni.

Slika ": 6azvoj "9!! bei#nih irokopojasnih tehnologija

,ao spe/i$ika/ija "9!! verzije H L! e dovesti do dodatnog poveanja radiomogunosti. +z maksimalnu daunlink brzinu koja se kree do 1" (b@s i laten/iju manju od12 ms ova verzija e verovatno narednih deset godina biti verzija sa najboljom radio

per$ormansom. elika brzina protoka podataka mala laten/ija velike mogunosti i velikapokrivenost dovode do toga da 8B omoguava operaterima da koriste $leksibilnost spektrasa razli#itim irokopojasnim linkovima i $rekven/ijskim varijantama i snagom terminala nanaje$ikasniji mogui na#in. Namera je da "9!! zavri prvi set spe/i$ika/ija u prvoj polovini22H.

%ve maksimalne brzine prenosa podataka su dostupne u delovima onih oblasti kojepokrivaju makro elije. Melijska inter$eren/a i postavljanje mree uti#u na prose#ni kapa/itetelije. Spektralna e$ikasnost irokopojasnog linka se obi#no kree do jednog ili dva b@s po Cz

po sektoru. +koliko jedan operater ima na raspolaganju 2 (Cz za daunlink onda prose#an

daunlink protok iznosi 2 do &2 (b@s po sektoru. 8inearno usmeravanje snopa i korienjemalih elija mogu poveati spektralnu e$ikasnost bei#ne tehnologije.

3GPP Ver.5 3GPP Ver.6 3GPP Ver.7 3GPP Ver.8

HSDPA HSUPA HSDPADalja evolucijaHSPA

14.4 Mb/s 5.76 Mb/s 28.8 Mb/si doHSUPA 43 Mb/s

11.5 Mb/s

IP !a"s#o! Muli$edia I%HSPA &la

'() s*ala!"i+i!o*o#ojas"ili"*

b!oadcas a!c,iecu!e$ulicas -MMS 1.4 % 20 MH

)D) evolucija 'o" e!$

do 1.4 Mb/s

evoluio" -'()/-Duo!o4"aevolucija/5ovi !adio$a*si$al"eb!i"edo

173 Mb/saje+a3PP ve!ija od

99


10/25


(ada se kod mobilne mree poda/i prenose novim tehnologijama velike brzineoperateri moraju da smanje /ene isporuke podataka kako bi ponudili pristupa#an $let tari$nisistem. Nove irokopojasne CS!4 Fi(4G i 8B radio tehnologijeznatno smanjuju visoku/enu koja je bila karakteristi#na za starije oblike radio mree. !ostavljanjem linearno

usmerenih mrenih elemenata u radio i bazne mree postie se da se poveava e$ikasnostnjihove visoke per$ormanse e$ikasnog transporta i $let internet dizajna. +pravo ta mogunost#ini operatere konkurentnijim. "9!! erzija CS!4 dizajnaI6HSPA koristi isti $let dizajnkao i 8B i Fi(4G. %vo smanjuje trokove oko izgradnje kapa/iteta mree i utire puttehnologiji budunosti 8B za CS!4 operatere. %vaj $let dizajn je kompatibilan sa verzijom' CS7!4 terminala.

!"G! (!n0anced "ata ;ates 9or GS+ !.olution#(Po/olj moe se rei da je 9S( tehnologija

zaista na #vrstom tlu i da podrava B79B reenje za protok podataka. B79B je zastupljen u'H mrea u 1") zemalja =9S4 januar 22.>. (oe poveati pokrivenost CS!4@ Fi(4Gmreama kako bi se obuhvatile i oblasti u kojima tek treba izgraditi CS!4@ Fi(4G. B79Btako5e omoguava i veliku rouming mreu na globalnom nivou.

"9!! erzija obuhvata!"G! !.olution koja brzinu protoka podataka poveavado 1.& (b@s. B79B (ree koje rade na 9S( $rekven/ijama mogu se apgrejdovati pomouovih Oevolu/ionihP karakteristika. B79B Bvolution je zna#ajan jer dopunjuje CS!4 mree i

poveava mogunosti bei#nog prenosa podataka na globalnom nivou. Nokia SiemensNetworks nastoji da prednosti B79B Bvolution priuti operaterima koji imaju mreezasnovane na B79B-u dodajui i so$tver za apgrejdovanje kao novu karakteristiku ve

postojeeg 9S( 3SS.

&.1.$ I45$.16 7i8,9 irokopojasni link

i8ed *i+A $%&')d ima serti$ikat i moe se kupiti od Nokia SiemensNetworks.%vaj proizvod predstavlja alternativu kablovskom 47S8 za one oblasti u kojima47S8 nije dostupan i do kojih se ne moe dovesti kablovski irokopojasni link prihvatljive/ene. Fi(4G H2.1)d pruare7uenc5 "i.ision "uple8=A77> podrku za opseg od ".'9Cz.

+o/ile *i+A $%&')e ima izgleda da postane najbolje pozi/ioniran ime "i.ision"uple8 =77> tehnologija za $iksni nomadski i mobilni pristup namenjen za $rekven/ije od." .' i ".' 9Cz. Fi(4G irokopojasni link ima opseg od pet do deset (Cz i moe se

poveati do 2 (Cz. (obilni Fi(4G nudi maksimalnu brzinu od &2 (b@s uz irokopojasnilink od deset (Cz i do H2 (b@s uz 2 (Cz.

%vu standardizovanu tehnologiju irokopojasnog pristupa podravaju mnogidistributeri te tako stvaraju globalni ekosistem kao i mogunost da u budunosti ponudemobilni irokopojasni pristup.

!od uti/ajem $inansijskih prednosti kao i usled interoperativnosti distributera

Fi(4G trite se tako5e razvija od $iksnog Fi(4G H2.1)d do mobilnog Fi(4GH2.1)e za $iksne aplika/ije.Nokia Siemens Networksnudi serti$ikovane Fi(4G H2.1)e

12


11/25


proizvode.

&.1.& !stale radio tehnologije izNokia Siemens Net;orks

!ostoje i druge radio tehnologije koje pored "9!! CS!4@8B i Fi(4G postoje uport$oliuNokia Siemens Networksi koje odgovaraju nekim spe/i$i#nim potrebama kupa/a.

7e$inisan u "9!! verzija & "6S-"+A radio tehnologija se bazira na 77tehnologiji i ima za /ilj kinesko trite. !oznata je i kao niskopojasni 77 pristup male

brzine.

,ao A77 tehnologija namenjena operaterima sa pristupnim spektrom do &'2 (CzLASH62"+ koristi velike elije kako bi se omoguile irokopojasne usluge u okviru#itave zemlje a uz male izdatke.

%va tehnologija koja je danas u komer/ijalnoj upotrebi predstavlja privla#numogunost da se irokopojasne usluge koriste na mestima uskopojasnog spektra. %vajirokopojasni mobilni pristup se pokazao kao koristan za FiAi hot spotove u autobusima i

brzim vozovima.

3roj brodova koji imaju FiAi kao neto to predstavlja standardnu karakteristiku iraspon mobilnih terminala i !74 opremljenih FiAi tehnologijom sve vie raste. 7ananjiFiAi ure5aji rade na H2.11b i .11g standardima a o#ekuje se da se razviju do H2.11n samaksimalnom brzinom protoka podataka do 22 (b@s pa i vie.(ada se #esto koristi unutraFiAi se moe koristiti i na otvorenom u okviru spektra od .& 9Cz i '.& 9Cz. !oto se uSevernoj 4meri/i najvie koristi +etro*i9i se pokazao korisnim jer obezbe5uje pristupinternetu i napolju u urbanim oblastima.reba jo razreiti neka pitanja vezana za

pokrivenost internetom u zatvorenom prostoru kao i /ene trans$era podataka. Sloena FiAimrea zna#i da se povezuju klasteri pristupnih ta#aka za /ack0aul mreu kako bi bilo manjeinterkonek/ija i zna#ajno manje /ene transporta. FiAi koristi neregistrovani spektar teinter$eren/a koja moe doi iz neke druge lokalne mree koja radi u istom spektru moenakoditi FiAi per$ormansi.

&.1.< =dma$555 2ata volution

!risustvo cdma&%%% na globalnom mobilnom tritu koje trenutno iznosi 12 Q dostaopada od 22&. ,ako bi iskoristili sve pogodnosti velikog otvorenog ekosistema imogunost zarade na je$tinim mobilnim ure5ajima mnogi glavni /dma operateri se okreu9S(@FR7(4 tehnologijama. ,ako u teoriji omoguuju maksimalnu brzinu do ".1 (b@s nanamenskim nosa#ima podataka /dma reenja B-7% 6ev.2 i 6ev.4 se koriste ukomer/ijalne svrhe.to se razvoja usluga koje pruaju u budunosti ti#e mnogi operateri seokreu CS!4 ili Fi(4G za kratkoro#ne odnosno "9!! 8B za dugoro#ne usluge.

&.1.> 8obilni terminali ta je potrebno da bi tehnologija bila uspena

,rajnji korisni/i kupuju atraktivne pakete usluga i terminala ne radio sistema. 7akle

uspeh radio sistema zavisi od toga da li je veliki izbor je$tinih terminala dostupan.NokiaSiemens Networksprua potpune bei#ne usluge koje ima veliki broj Nokia ure5aja. +pravo

11


12/25


terminali odre5uju uspeh 9S( tehnologije na tritu tele$ona. ,ako je sigurno da e CS!4uskoro postati standardna karakteristika svih "9 terminala to se moe rei da se o#ekuje dadostupnost HSPA terminalaupravlja upotrebom podataka.e je lansirano vie od "22ure5aja baziranih na CS7!4 od toga da su CS7!4 #ipovi ugra5eni u laptopove domultimeijalnih kompjutera i mobilnih terminala.

*i+A terminali e biti dostupni 22H. Nokia nastoji da u#ini dostupnim i Fi(4Gmultimedijalne kompjutere i tablete.

(ada su mobilni terminali deset puta brojniji od noutbukova ovi drugi pak moguvrlo lako da generiu deset puta vei protok podataka od ovih prvih. %vo zna#i da edostupnost integrisane radio tehnologije kod noutbuka imati glavni uti/aj na obim podataka iveli#inu mree. 7anas je jako rairena upotreba integrisanih CS!4zasnovanih noutbuk radioreenja dok e uskoro postati dostupni i integrisani ure5aji zasnovani na Fi(4G.

Noutbukovi i tableti sa internetom veih dimenzija su pogodnije plat$orme terminala odtradi/ionalnih mobilnih tele$ona jer mogu da koriste usavrene sisteme antena kao to su(I(% dizajniran za CS!4 Bvolution Fi(4G i 8B.

&.1.6 Izazov postupka backhauling kod bei'ne tehnologije

ransport iz bazne stani/e je tradi/ionalno koristio 7( =B1 1> linije od kojih jesvaka obezbe5ivala kapa/itet od 1.' do .2 (b@s. (ada se moe prihvatiti kod tele$ona iaplika/ija manje brzine prenosa podataka B1 kapa/itet nije adekvatan za bei#ne prenose

podataka vee brzine. Slika & pokazuje maksimalne brzine izabranih kablovskih i bei#nihtehnologija. 8evo je prikazan daunstrim maksimalne brzine a desno apstrim maksimalne

brzine. CS!4 i Fi(4G mree mogu za postupak /ack0aulin1 koristiti 7S8 tehnologiju.7S8 zasnovana reenja mogu obezbediti vee brzine prenosa podataka. %na su i je$tinijina#in prenosa podataka od upotrebe viestrukih B1 linija. 7a bi se obezbedile maksimalne

brzine prenosa podataka 8B od 1)2-(b@s zahteva irokopojasni pristup velike brzine kaoto je umreeni eternet ili pasivna opti#ka mrea =!%N>. ,ablovska reenja opisana u

poglavlju ". tako5e se uspeno koriste za postupak /ack0aulin1 kod bei#nog pristupa'

7anas mikrotalasni radio linkovi #ine vie od '2 pro/enata bei#nog pristupa.Njihova prednost je $leksibilnost kao i brzo osloba5anje memorije uz zna#ajno manjeoperativnih trokova. (ikrotalasni radio ure5aji najnovije genera/ije tako5e koriste propusniopseg na e$ikasniji na#in tako to imaju hibridni pristup prenosu paketa do i od globalnemree u Bternet saobraaju du 7( =B1 1> i statisti#ki multipleksno nerealno vremesaobraaja paketa.Nove tehnologije omoguavaju mikrotalasnim linkovima da poveaju

kapa/itet prenosa do 1H2 (b@s u H (Cz 6A propusnom opsegu to zna#i da operateri moguda prihvate sve vei broj podataka sa istom 6A li/en/om spektra.(ikrotalasni prenos jejedina mogunost u onim oblastima gde je iz geogra$skih razloga ili ekonomskih ograni#enjanemogue koristiti kablovski prenos podataka.

1


13/25


Slika &: 6azvoj brzine protoka podataka kod kablovskog i bei#nog interneta

&.$ %ort(olio kablovske tehnologije

elika prednost kablovskog irokopojasnog pristupa jeste mogunost da se na tajna#in istovremeno omogue najvee brzine velikom broju pretplatnika. %va tehnologije utire

put jednom broju novih usluga kao to su I! i visoke de$ini/ije =C7>.irokopojasni internet paket omoguava biznis klijentima da uivaju u virtuelnoj privatnojmrei =!Ns> kao i mogunosti umreenja

%perateri mogu ponovo da koriste bakarne tele$onske linije kako bi ponudiliirokopojasni pristup velikog propusnog opsega i obogatili svoj paket usluga a da neinvestiraju u nove transmisione ure5aje.(e5utim iako inenjeri dosta uspeno uspevaju da

produe domet 7S8-a do svakog pretplatnika kao i da poveaju propusni opseg ipak e sena kraju suo#iti sa $izi#kim ograni#enjima bakra. +potreba kabla moe da se nosi sa sveveom potranjom za veim propusnim opsegom a A3 i AC e sigurno biti reenjaizabrana za budue irokopojasne linkove.

Slika broj ' prikazuje kablovski pristup internetu. 7ostupne su razli#ite tehnologijeprve milje =9irst6mile# * digitalne linije kupa/a pasivni opti#ki internet umreeni Bternet ipristupni #vorovi koji pruaju razli#ite usluge i koji kombinuju ove tehnologije sa klasi#nim

tele$onskim saobraajem. !riklju#enje se vri pomou -arrier !t0ernet prekida#a kojipovezuju veliki broj pristupnih #vorova prve milje sa glavnom mreom kao to su I!@(!8S

1"


14/25


mree!SNili kontrola radio mree.(ada u ovom pregledu to nije navedeno druge tehnologije se mogu koristiti za

priklju#ivanje u velikim gradovima kao to su privremene plat$orme bazirane naS7Ci kojepruaju mnotvo usluga multipleksiranje po talasnim duinama i mikrotalasni radio.Naredna poglavlja daju kratak pregled tehnologija dostupnih za kablovski pristup preko

bakarnog i opti#kog kablija.

&.$.1 Digital Subscriber Line*2S/3 2igitalna pretplatni'ka linija

(ada je dobro poznata kao klasi#an irokopojasni pristup koji se obavlja prekotele$onske linije pomou uvrnutog para bakarnih i/a 7S8 u stvari obuhvata mnogetehnologije koje se isti#u karakteristikama kao to su brzina protoka podataka domet iaplika/ija. Sledi kratak pregled najzna#ajnijih primera.

47S8@47S8@47S8plus =4sTmmetri/ 7S8 I+- 9..1@"@'>. 47S8 senaj#ee koristi od svih 7S8 tehnologija i ima daunstrim kapa/itet do 2 (b@s i maksimalni

apstrim kapa/itet od jedan do tri (b@s. %vaj odnos izme5u daunstrim i apstrim brzine od12:1 je idealan za I! usluge sa velikom daunstrim brzinom i velikom brzinom interneta.

ele$onski saobraaj preko I! koji zahteva 12 kb@s moe da se istovremenoneometano odvija preko 47S8 linka. 47S8 linije se mogu postaviti na daljinama do pet km imoe se njima upravljati iz jednog /entra. 3akarne petlje postavljene u /entrima gradova suotprilike duga#ke km to zna#i da je brzina do 1) (b@s. 6adi se na standardiza/iji u I+-to e u budunosti poboljati otpornost na neeljenu buku.+re5aji 7S84( koje proizvodi

Nokia Siemens Networks imaju karti/e za 47S8 koje podravaju 47S8plus 47S8 i47S8.

Slika ': ematski prikaz kablovskog pristupa internetu

1&


15/25


6 SH"SL>SH"SL'/is (Sin1le6pair Hi106Speed "SL(Simetri?na linija .elike /r=ine interneta#,I:6 G'@@''Apstrim i daunstrim kapaciteti SC7S8-a su jednaki. (aksimalna brzina jedo ." (b@s na duini do ' km kablija to se moe poveati korienjem regeneratora.!oboljanjem SC7S8 standarda SC7S8.bis prua i do '. (b@s za daunstrim i apstrim.

Spajanjem nekoliko linija moe se poveati brzina do N E '. (b@s. +re5aji Nokia SiemensNetworks-a koji imaju 7S84(koriste i SC7S8 i SC7S8.bis. ,ako su apstrim i daunstrimbrzina iste SC7S8@ SC7S8.bis najvie odgovaraju biznis aplika/ijama =umreeni ure5aji> imobilnim me5u linijama.

Sa brzinom do 122 (b@s u oba smera "SL& (er5 0i106speed"SL(internet .eoma.elike /r=ine#, I:6 G'@@3'je pravo reenje za moderne aplika/ije koje zahtevaju veliki

propusni opseg. !oto se koristi za brojne kanale visoke de$ini/ijebrz pristup internetu ioI! moe se rei da prua pravo trostruko iskustvo. Nedostatak je to da bi postigao brzinuveu od '2 (b@s koristi bakarne kablija krae od '22 metara to je manje negoli prose#naduina u veini zemalja u svetu. o zna#i da se 7S8 7S84( moraju dovesti blie

pretplatni/ima pomou AR arhitekture. A3 u kome se7S8 koristi za kunikablovski internet moe jo da povea 7S8 propusni opseg simetri#no do 122 (b@s.

%va mogunost da se do pretplatnika dovede vrlo brz simetri#ni internet prua pravutrostruku uslugu umreene aplika/ije kao to je video ering i ostale usluge u virtuelnojinternet zajedni/i.%va mogunost tako5e ima i najvei poten/ijal da se ostvari zarada.

Slika ): 7aunstrim brzina kod razli#itih 7S8 tehnologija

(ada je standard 7S8 odobren 22'. jo uvek predstoji veliki rad na unapre5enju

1'


16/25


ove tehnologije. Nastoji se uglavnom da se unapredi otpornost na inter$eren/u i smanjimeanje signala ili drugih razgovora kako bi se poveala brzina.%vo poslednje se naziva

"5namic Spectrum +ana1ement Le.el 3=7inami#no upravljanje spektrom treeg nivoa>=7S( 8">. Inenjeri se nadaju da mogu da udvostru#e brzinu i zna#ajno poveaju 7S8domet.

Slika broj ) pokazuje kako brzina protoka podataka zavisi od duine petlje.

7S8 je te/hnologija koju biraju operateri koji mogu ponovo da iskoriste tele$onskuinstala/iju. 47S8@7S8 koristi spektar iznad !%S@IS7N tako da se tele$onski saobraajodvija neometano. 4lternativno47S8@7S8 moe raditi bez osnovnog !%S@IS7N pomouusluga razdvajanja. ,onkurentni lokalni snabdeva#i mogu stoga doi do novih poslovnih

prilika ponudom tele$onskog saobraaja kao oI! preko7S8.

Nokia Siemens Networksima u ponudi veliki broj 7S84( ure5aja koji imaju 7S8 iBternet pretplatni#ki inter$ejs. ,ako jeNokia Siemens Networks kompanija posveena tome

da sve vie u budunosti razvija 7S8 tehnologiju to zna#i da ona tei ka postizanjunajbolje mogue per$ormanse i usluga najvieg kvaliteta kako bi kreirala najbolje mogunostiza irokopojasni pristup preko bakarnih kablova.

&.$.$ !pti'ki internet

+potreba opti#kog kabla umesto bakarnog nekoliko puta poveava brzinu i dometinterneta. %pti#ki kabl se moe koristiti kod umreenih ure5aja od /entralnog prekida#a ili odopti#ke razvodne kutije do pretplatnika ili do naspramnog 7S84( * a. %sim toga nekoliko

pretplatnika moe deliti kabl kod pasivnih opti#kih mrea. Slika broj prikazuje ove op/ijekoje su i opisane u narednim poglavljima.

Slika : 6eenja za opti#ki pristup internetu

1)


17/25


%!N tehnologije

?%!N )%!N )%!N N)%!N7S bit rejt ) (b@s 1. 9b@s .' 9b@s 12 9b@s+S bit rejt 1'' (b@s 1. 9b@s 1. 9b@s .' 9b@sSpliting $aktor " (in 1) (aE )& (aE '1!aTload 4( elije Bternet 4-( @ Bternet @ -7( 4( @ Bternet @ 7(".talasna duina zaoverlaT kablovske

Standardizovan Nestandardizovan Standardizovan Standardizovan

&.$.$.1 %asivne opti'ke mree *Passive Optical Networks)*%!N3

!asivne opti#ke mree se baziraju na tome da se preko kablova mogu preneti sadrajido pretplatnika najveom brzinom. !%N ure5aji su privla#ni upravo zbog toga to koriste

pasivne opti#ke komponente koje se mogu ugraditi u kablovske /evi te im ne treba nikakavdodatni snabdeva# strujom. !%N sistemi su pogodni jer omoguavaju operaterima da koriste

jedan kablovski pristup za #itav niz stambenih zgrada tako to pomou pasivnih splitera=razdelnika> distribuiraju internet do svakog domainstva posebno kao to je prikazano udesnom delu slike broj

. Savremeni !%N sistemi mogu da pokriju oblast na udaljenosti do 2 km od/entralne stani/e te stoga imaju mnogo vei domet od 7S8-a ali iziskuju ulaganje u

kablovsku in$rastrukturu.!%Nsistemi sadre opti#ke linijske terminale =%8> smetene u /entralnoj stani/i i opti#kemrene terminale =%N> u kuama pretplatnika. ,ako su %N kreirani za biznis i kuneaplika/ije to zna#i da mogu da ponude irok dijapazon pretplatni#kog inter$ejsa.

!%N sistemi se razlikuju po per$ormansi i noseim protokolima koje podravaju =4(Bterneti 7(>. abela daje pregled raznovrsnih tipova !%N tehnologije.

3!%N =4road/and P2N# (irokopojasni !%N> koji se zasniva na 4( transmisiji ikoji se puno koristi u Severnoj 4meri/i podrava brzinu od ) (b@s za daunstrim i 1''(b@s za apstrim.

0e irst +ile project =IBBB H2." =22'> =!rojekat !rve milje> navodi G!P2N(Gi1a/it!t0ernet P2N# kao tehnologiju kojom se Bternet prenosi do kua pretplatnika.%vo se postie Bternet $rejmovima razli#ite duine a tako5e je i vrlo isplativa tehnologija

jer koristi vrlo rasprostranjenu Bternet tehnologiju.

,ao novo reenje na tritu opti#kog interneta GP2N (Gi1a/it6capa/le P2N# nudibrzine do neverovatna .' 9b@s za daunstrim i 1. 9b@s za apstrim. 9!%N nadmauje vepostojee !%N tehnologijejer ima najmanju koli#inu ekstra podataka =2.er0ead#od samosedam pro/enata.+z Bternet =12@122@ 122234SB-> 47S8plus@7S8 B1iznajmljenelinije i !%S ova tehnologija tako5e ima i najveu $leksibilnost u pogledu usluga koje

prua i pretplatni#kog inter$ejsa. 6azni mreni razvodni/i * jedno domainstvo ili jedanbiznis kao i prili#no $leksibilne i skalarne zgrade u kojima je vie domainstava *

1


18/25


podravaju ove usluge.

NG6P2N (Ne8t Generation P2N# (!%N sledee genera/ije> je poboljanje 9!%N.Nokia Siemens Networkstrenutno istrauje koji su njegovi kvaliteti. N9-!%N se prostirena 122 km izme5u %8 i maksimalno '1 %N-ova to zna#i da je potrebno mnogo

manje /entralnih jedini/a i manje $inansijskih izdataka za prenosnike. ,ako omoguava12 9b@s za daunstrim i .' 9b@s za apstrim ovaj sistem moe opsluivati veliki broj

pretplatnika i omoguiti bri internet svakom pojedina#nom pretplatniku.

Sa 9!%N i 9B!%NNokia Siemens Networksje proizvo5a# koji nudi dokazano dobrareenja za internet velikog protoka. 9B!%N ima koristi od $inansijskih prednosti koje pruaBternet tehnologija a 9!%N reenja nude najvei stepen e$ikasnosti i najvei nivo$leksibilnosti.

&.$.$.$ @mreeni ternet pristup

iroko rasprostranjeni Bternet =IBBB H2."> ima standardne inter$ejs ponude dodatnekomponente kao i dobru reklamu na tritu to sve doprinosi tome da mu je /ena vrlo

povoljna. Na levoj strani slike broj moe se videti kako umreeni Bternet pristup moe dosvakog pojedina#nog pretplatnika da dovede internet velikog opsega ili da se povee saudaljenim pristupnim #voritem kao to je naspramni 7S84(.

Nokia Siemens Networksima u svojoj ponudi umreeni Bternet pristup koji sedistribuira od opti#kih razvodnika koji mogu tako5e da poslue kao pasivne opti#ke mree.%perateri mogu da biraju izme5u linijskih karti/a sa Bternet portovima od vie gigabita zaumreeni opti#ki pristup i onih sa pasivnim opti#kim mreama. I jedan i drugi se distribuirajuiz iste kutije pa stoga operateri ne moraju da instaliraju dodatnu opremu ali mogu ipak da

zadre potpunu $leksibilnost.Uak i da postoji samo jedna kutija i ona moe smanjiti trokovejer se onda u njoj skladiti manje istorije pretraenih sadraja.

&.$.& %ristupno 'vorite koje prua vie vrsta usluga *Multi-Service Access Node)*8S,N3

Rilj je da se na surovo konkurentnom tritu tri puta povea broj usluga i da prevaguodnese zamena za !SN. ,ako bi se izvukla korist iz oba ova /ilja moraju se $leksibilno

postaviti instala/ije i kon$igura/ije interneta tamo gde uopte nije ni postojao i mora seproduiti domet buduih pristupnih mrea. 7a bi se omoguilo $unk/ionisanje !SN upristupnom internet paketu neophodni su novi pretplatni#ki inter$ejs pouzdanost i LoS.

6eenje koje se zasniva na pristupnim #voritima koja pruaju vie vrsta usluga=(S4N> moe da odgovori svim ovim izazovima. 7a bi se to postiglo neophodno je da(S4N obuhvata obiman pretpatni#ki inter$ejs kao to su 7S8 gigabitni Bternet =9B>sistemi budunosti !%S@IS7N i 9!%N a tako5e i nekoliko mrenih inter$ejsa od 129B.

Aleksibilnost zna#i i da postoji sloboda izbora: da li e se koristiti bakarni ili pasivnikabli u kui pretplatnika kao krajnjeg korisnika0 %dgovor na ovo pitanje zavisi od na#ina nakoji je osmiljena distribu/ija interneta bez obzira da li se radi o /entralnoj jedini/i ARA3ili AC. !roizvod Nokia Siemens Networks, (S4Npodrava sve njih. Njegovaskalarnost odgovara zahtevima podrava !%S inter$ejssa konverzijom u C.&H iliSI!iposeduje ve postojei 7S8 9Bi 9!%N inter$ejs.

3udue (S4N reenje e morati da uzme u obzir i laganu migra/iju u jedan C.&H

1H


19/25


ili SI! zasnovani N9N ali i da podri budue !%S@IS7N inter$ejse za pretplatnike. %vo eomoguiti da se izvri tranzi/ija mree na N9N a da se ne poremeti usluga !%S@IS7N utele$onskom saobraaju kupa/a.

Sveobuhvatno (S4N reenje poput ovog pomae da se kup/i zadre zatim ono

obezbe5uje nove vrste usluga zadobija nove kup/e omoguava prihod migrira mreu uN9Niprenosi je u I!@Bternet. tavie zamena za !SN moe dovesti i do smanjenjaoperativnih trokova.

&.$.< Aablovska 0B

,ablovska je tehnologija koja ima istaknutu ulogu na severnoameri#kom tritu.+ nekim evropskim zemljama kablovski operateri su po#eli da se ozbiljno nadmeu sasadanjim distributerima tako to pruaju trostruko vee usluge vezane za kablovsku .8oastrana svega toga je da je negde oko .222 pretplatnika u bliem okruenju povezano nakablovsku . o dovodi do smanjenja brzine interneta a i do moguih sigurnosnih rizika

zbog slabe enkrip/ije.

&.$.> %ovezivanje u gradovima

Nekoliko I! rutera postavljenih po ivi/ama glavne mree mogu da opsluuju velikibroj pristupnih #vorita i da pokriju veliku oblast.8ako je povezati ivi#ne rutere i pristupna#vorita preko jedne Bternet mree ali nije lako obezbediti LoS.

(ogu se upotrebiti razne tehnologije da bi se postavili namenski tuneli u jednojBternet mrei koju je u sutini nemogue povezati.%ni obuhvataju virtualne 84Nsisteme=84N sistemi 7istributer Bternet tehnologije> dodatne op/ije nazive na $rejmovima=8aTer -(!8S tehnologija>i 84Nsistemi sa (4R adresama =!33-B tehnologijasastandardiza/ijom koja po#inje u IBBB H2.1>. LoS parametri kao to su opseg protokakanjenje i sli#no moe se pripisati protoku u ovim tunelima. Nokia Siemens

Networkspodrava 84Nsisteme 8aTer -(!8S i !33-B na zahtev.

Slika broj H prikazuje aplika/ije za tunele koji prolaze kroz Bternet paket. 84Ns8aTer -(!8S i !33-B se koriste da bi se izgradili ti tuneli.

1


20/25


Slika H: !ovezani mreni tuneli za obezbe5enje LoS

(rena #vorita moraju biti izuzetno $leksibilna i skalarna kako bi udovoljila svimzahtevima aplika/ija kao to su kompanije koje se bave trgovinom na veliko.

,ako bi postigla oba /ilja kompanijaNokia Siemens Networksrazvija u svojoj bogatojponudi reenja za inenjering saobraaja koji odgovara svakom posebnom kup/u.

&.& irokopojasni link i (iksno mobilna konvergen"ija *roadband Access and !i"edMobile #onvergence)*C8=3

irokopojasni pristup internetu omoguava isporuku svih vrsta korisni#kih usluga bezobzira na sredstvo pristupa oI! je karakteristi#an primer irokopojasnog linka kojiomoguava korisni#ke usluge. 7ostupnost $iksnog irokopojasnog linka doveo je do glavnog

preokreta u na#inu na koji se obezbe5uje tele$onski saobraaj.

Iz perspektive interneta irokopojasni link je od klju#ne vanosti za tranzi/iju odvertikalnih na horizontalne mree. radi/ionalne mree su bile vertikalne jer sudistributeriprimenjivali namenske kombina/ije pristupa povezivanja i glavnih mati#nihmrea kako natele$onski saobraaj tako i na mobilne i $iksne mree.

(ree sa irokopojasnim linkom koriste I! kablove sa kapa/itetom protokadovoljnim da isporu#i sve vrste usluga krajnjim korisni/ima. 7anas gradske mree i bekbounmree migriraju prema internet paketima a glavne mree prema uni$ikovanoj I! kontroliusluga.,ontrola usluga i slojevi aplika/ija zavise od pristupa internetu. Sve se vie razvija

horizontalna mrea. I! multimedijalni podsistem =+ultimedia Su/s5stem#=I(S> omoguavauni$ikovanu I! kontrolu usluga kao i $iksno mobilnu konvergen/iju =A(R> premakonvergentnim mreama sledee genera/ije.

Iz perspektive krajnjeg korisnika konvergen/ija se $okusira na ure5aje korisnika ikorisni#ke usluge odnosno na bilo koju uslugu ili ure5aj na na#in koji najvie odgovarakarakteristikama ure5aja.(obilni tele$oni sa F84N mogu se koristiti za oI! preko F84Nsa +(4 =neli/en/irani mobilni pristup> =:nlicensed +o/ile Access> ikontinuitetatele$onskog razgovora =oice -all -ontinuit5#=RR> zasnovanog na I(S. 7esktop ra#unarii noutbukovi predstavljaju primarne irokopojasne pristupe internetu u kuama ali uzmogunost adekvatne pokrivenosti u zatvorenom prostoru u kui sve e se vie koristiti

personalni irokopojasni ure5aji. Aemto kune bazne stani/e tako5e koriste sve prednostikune kablovske konek/ije kao i to da je "9 radio u mobilnim terminalima prili#nodostupan.Svi obeavaju da e dovesti internet velike brzine do kunih "9 terminala krajnjihkorisnika a da ne opterete "9 mreu koja se nalazi napolju.


21/25


,une kablovske konek/ije podleu vrlo strogim regulatornim pravilima jer je teko postavitivie od jedne linije za jednu zgradu.

(noga nova trita uopte nemaju konkuren/iju upravo zbog regulatornih barijera.Na tritima na kojima posluje vrlo mali broj provajdera ili na kojima jo uvek preovla5uje

monopolsko poslovanje usluge su skupe za kup/e.Uesto postoji dosta mogunosti da sepoboljaju opseg protoka kvalitet usluga kao i /ena.Nova pravila koja omoguavaju $erkonkuren/iju e verovatno poveati domet internet usluga kao i smanjiti /ene usluga jer svevie zainteresovanih provajdera izlazi na trite sa razli#itim alternativnim =kablovskim i

bei#nim> tehnologijama.

%vo e poveati investiranje u pristup internetu povezivanje i transportne mree tosve poveava propusni opseg i prua kup/ima bolji kvalitet za manju /enu.4 kako posao

provajdera usluga i interneta postaje sve e$ikasniji njihov pro$it sve vie raste.%sim togausluge koje su dostupnije i koje kup/i mogu sebi priutiti mogu da donesu dosta so/ijalne iekonomske dobrobiti samim kup/ima i klijentima.

mogu da nastoje da a$irmiu svoj brend i prue

jedno sveobuhvatno reenje korisni/ima uklju#ujui internet i usluge. Bmiteri bi modaeleli da prue komunika/ione usluge. Neko moe postati mreni operater tako to e po#etikao virtualni mreni operater =N%> i postepeno investirati u in$rastrukturu ili e modainvestirati u primenu novih pristupnih tehnologija kako bi one dosegle do krajnjih korisnika.

+koliko izaberu da budu provajderi integrisanih komunika/ija operateri mogustvoriti ono to stru#nja/i u ovoj oblasti nazivaju #etvorostruka usluga * kablovski tele$onskisaobraaj irokopojasni prenos podataka usluge i mobilni pristup. +z usluge koje su

jednostavne za korienje direktan odnos sa kup/ima jedinstven ra#un i dobar ugovor dobite sigurno biti poprili#na.

,ablovske bekboun i me5unarodne konek/ije belee napredak na mnogim novimtritima. Vedan mobilni operater moda nee moi da zakupi transmisione linije ili se moe

desiti da ne postoji internet bekboun =kablovski ili bei#ni> na koji bi se operater povezao.(ada takva situa/ija moe posluiti kao prilika da se obezbedi jaka pozi/ija kako u domenukablovskog tako i u domenu bei#nog interneta ona moe i da dovede do proirenjainvesti/ija na veliki broj tehnologija.

,ablovske bekboun i me5unarodne konek/ije belee napredak na mnogim novimtritima. Vedan mobilni operater moda nee moi da zakupi transmisione linije ili se moedesiti da ne postoji internet bekboun =kablovski ili bei#ni> na koji bi se operater povezao.(ada takva situa/ija moe posluiti kao prilika da se obezbedi jaka pozi/ija kako u domenukablovskog tako i u domenu bei#nog interneta ona moe i da dovede do proirenjainvesti/ija na veliki broj tehnologija.


22/25


Na osnovu nekih istraivanja. moe se rei da je kablovski interent postavljen u okomilijardu domainstava i da prua usluge broju od dve milijarde ljudi. (e5utim to nijedovoljno.Nokia Siemens Networks ima u planu pet milijardi korisnika koji e biti povezanina internet do 21'. 7a bi se to postiglo bie neophodna velika upotreba bei#nog interneta

ali tako5e i nove kablovske instala/ije.

1:000

Kablovski%P;