KRIMINALISTIČKO POLICIJSKA AKADEMIJA

Seminarski rad

Tema:

Virusi i antivirus programi

Profesor/mentor:

Student:

Beograd 2013.

0

Sadržaj:

1.Uvod......................................................................................2

2.Definicija i osnovne odlike virusa........................................2

2.1. Vrste računarskih virusa...................................................4

2.2 Primeri virusa....................................................................5

3.Antivirus programi................................................................8

3.1. Metode antivirusnih programa........................................10

3.2. Vrste antivirusnih programa............................................11

4.Zaključak.............................................................................18

5.Literatura..............................................................................19

1

1.Uvod

U ovom radu ću se baviti pojavom i problemom kompjuterskih virusa , njihovim

odlikama i razvojem , kao i antivirus programima. Ekspanzija antivirus programa je usko

povezana sa razvojem i ekspanzijom kompjuterskih virusa. Da bi smo se bavili

kompjuterskim virusom , moramo poći od njegove definicije, odnosno utvrditi šta konkretno

kompjuterski virus predstavlja. Tako da je zadatak ovog seminarskog rada upoznavanje sa

računarskim virusima i antivirusima. U ovom radu biće predstavljeni neki od najzastupljenijih

(najpopularnijih) virusa i antivirusnih programa današnjice.

2. Definicija i osnovne odlike virusa

Kompjuterski virus je kompjuterski program koji može inficirati druge kompjuterske

programe modifikujući ih na taj način da to podrazumeva stvaranje svoje vlastite kopije.1

SLIKA 1.Računarski virusi

1 Stručnjak za viruse, Fred Kohen.

2

Kompjuterski virus je kompjuterski program koji može inficirati druge kompjuterske

programe modifikujući ih na taj način da to podrazumeva stvaranje svoje vlastite kopije.2

Virus je program ili kod koji se sam replikuje u drugim datotekama s kojima dolazi u

kontakt. Može se nalaziti i zaraziti bilo koji program, sektor za podizanje računara, dokument

koji podržava makronaredbe, tako da promeni sadržaj te datoteke i u nju kopira svoj kod.

Računarski virus se obično sastoji od dva dela:

Prvi deo je samokopirajući kod koji omogućava razmnožavanje virusa

Drugi deo je korisna informacija koja može biti opasna ili bezopasna.

Ponekad virus zahteva interakciju čoveka da bi se replikovao poput pokretanja programa

koji sadrži virus ili otvaranja neke zaražene datoteke.

Prvi pravi predak današnjih virusa bio je Prevading animal koji je bio sposoban da se

nadodaje na druge programe na UNIVAC 1108 računarskom sistemu. Prvi potvrđen nalaz

računarskog virusa je bio 1981. i zvao se Elk Cloner. Taj virus je inficirao BOOT sektor

disketa za Apple II računare. 1988. je bio virus Jerusalim koji je brisao sve pokrenute

programe, a 1989. Datacrime koji je bio sposoban izvršiti low-lewel format nulte staze na

disku. Iste godine u Bugarskoj je aktivirana prava firma virusa. Napisao je neko (ili više njih)

do danas bar 50-ak virusa uključujući New Zeland i Michelangelo. Virusi se mogu prenositi

na puno načina, a u današnje vreme se skoro svi virusi prenose preko Interneta, a mogu se

prenositi i disketama, izmenjivim hard diskovima, CD-ovima i drugim prenosivim medijima.

2 Stručnjak za viruse, Fred Kohen.

3

2.1. Vrste računarskih virusa

- Boot sector virusi- napadaju Master Boot sector.

Slika 2. Boot sector virusi

Boot sector virusi-napadaju Master Boot sector, DOS boot sektor,odnosno programe koji se u

njima nalze. Boot sektor je idealan objekat za infekciju,budući da sadrži prvi program koji se

ozvršava na računaru čiji se sadržaj može menjati. Kad jednom računar bude

uključen,program u romu će bez pitanja učitati sadžaj Master boot sektor u memoriju i izvršiti

ga . Ako se u njemu nalazi virus, on će postati aktivan.

-Parazitski —zaraze izvršne datoteke dodavanjem svog sadržaja u strukturu programa.

Slika 3. Parazitski virusi

4

Najčešća vrsta virusa su upravo parazitski virusi. Oni su virusi sposobni zaraziti završne

datoteke na računarskom sistemu dodavanjem svog sadržaja u samu strukturu programa,

menjajuči tok inficiranog programa tako da se virusni kod izvrši prvi. Poznati računarski

virusi sposobni su zaraziti datoteke sa ekstenzijom .COM,.EXE,.SYS,.OVL,i druge datoteke.

Potom tu su i :

svestrani virusi— napadaju boot sektore i izvršne programe

virusni pratioci— stvori .com datoteku koristeći ime već postojećeg .exe

programa i ugradi u nju svoj kod

link virusi— u trenu inficiraju napadnuti kompjuterski sistem, može izazvati

pravi haos na disku

makro virusi — imaju mogućnost da sami sebe kopiraju, brišu i menjaju

dokumente

2.2. Primeri virusa

Worm je mali računarski program koji koristi računarsku mrežu i sigurnosne propuste

da se replicira sa računara na računar. Najčešći način širenja crva je putem e-maila ili IRC

kanala. Kao uslov replikacije neophodna je računarska mreža (obično Internet). Koristeći se

njom, program pretražuje mrežu i pronalazi računare sa specifičnim sigurnosnim propustima.

Dalje se sam kopira na drugu mašinu, sve dok ne bude otkriven i uklonjen. Postoje dvije vrste

crva: crv na kućnom (HOST WORM) i mrežni crv (NETWORK WORM). HOST WORM se

5

celokupan nalazi i izvršava na domaćinskom računaru, a vezu s mrežom koristi samo za svoje

razmnožavanje na druge računare. Ovaj tip crva nakon što pokrene svoju kopiju na novom

inficiranom računaru samostalno uništava svoju prvobitnu kopiju. Na taj način u određenom

trenutku negde na mreži uvijek se nalazi samo jedna kopija tog crva. Ovaj tip crva naziva se

još i ''zec'' (RABBIT) upravo zato što stalno beži uokolo mrežom. Mrežni crv (NETWORK

WORM) sastoji se od više delova, segmenata, od kojih se svaki pokreće na različitom

računaru u mreži i najčešće svaki segment obavlja različitu funkciju koristeći mrežu samo za

određene komunikacijske svrhe. Mrežni crv koji ima jedan glavni segment koji koordinira

radom ostalih segmenata na mreži naziva se još i ''hobotnicom'' (OCTOPUS). 19. jula 2001

godine pojavio se worm Code Red koji se za nepunih devet sati replicirao 250.000 puta.

Napao je Windows platformu, i to NT i 2000 servere na kojima su se ''vrtili'' Internet

Information Server-i. Karakteristika crva je da pored standardne replikacije, nanose dodatno

zlo.

Trojanski konj

Potpuno je pogrešno trojance zvati virusima, zato što su oni kompletne aplikacije i ne šire se

kao virusi. Trojanski konji se mogu ukloniti brisanjem njihovog fajla iz određenog

direktorijuma, za razliku od virusa koji su obično zakačeni za druge datoteke i ubacuju se u

memoriju. Većina njih nije sama po sebi destruktivna ali zato omogućuje bilo kome na

Internetu da upravlja vašim kompjuterom ili mu šalje vaše lozinke itd., tako da to kolika će

nam šteta biti naneta zavisi samo od onoga ko se domogao podataka. Kompjuterski ''trojanski

konj'' pod maskom stiže putem e-maila, news grupe ili popularnih chat programa do

lakovernih i nedovoljno informisanih korisnika mreže, navodeći ih da ga pokrenu i instaliraju

na računar. Za razliku od virusa, trojanci su kompleksne klijent – server aplikacije za pristup

udaljenom računaru u mreži. Server se nalazi na računaru žrtve i to je sam trojanac, dok je

klijent program pomoću koga se njime upravlja. Klijent se nalazi na računaru osobe koja

6

namerava da dođe do bitnih informacija sa računara žrtve. Zadatak trojanca je da pronalazi

datoteke koje sadrže šifre potrebne za instaliranje na računar, server ili konektovanje na

Internet i distribuira ih udaljenom hakeru. Osoba koja kontroliše trojanca na računaru žrtve u

mogućnosti je potpuno preuzeti kontrolu nad njim. U tom trenutku jedino rešenje je fizičko

gašenje računara ili nasilni prekid Internet konekcije. Trojanci su u mogućnosti dobro sakriti

kod i iskoristiti mnoštvo sigurnosnih propusta u e-mail klijentima. Većina trojanaca instalira

se u Start Up grupu Windows-a.Pregledanje tog foldera može pospješiti zaštituračunara.

Najefikasniji način zaštite od trojanaca je instaliranje firewall sistema ili jednostavno ne

otvaranje poruka od nepoznatih osoba. Najpoznatiji trojanac je svakako Back Orifice, koga je

samo za mjesec dana preuzelo I koristilo skoro 100.000 ljudi na Internetu. On izgleda kao

obična klijent – server aplikacija za rad na udaljenom računaru sa izuzetkom što se server, tj.

sam trojanac, instalira bez pitanja, kao virus, kada startujete zaraženu aplikaciju i omogućava

svakome ko dođe do vašeg IP broja da preuzme kontrolu nad računarom.

NATAS

Natas (od engl. satan, čitano unazad, što znači satana, đavo) je računarski virus

napisan od strane Džejmsa Džentajla, tada 18-godišnjeg hakera iz San Dijega, Kalifornija, čiji

je nadimak prvo bio „Little Loc“ a potom i „Priest“ (engl. sveštenik). Natas je nevidljivi virus

koji se ugnježđuje u memoriju, a pritom je i jako polimorfičan. Po prvi put je registrovan u

Meksiko Sitiju, maja 1994, kada je bio širen putem zaraženih flopi diskova. Ubrzo je postao

veoma proširen u Meksiku i jugozapadnom delu SAD. Virus se takođe proširio na drugu

stranu zemlje, zaražavajući računare američke tajne službe, što je uzrokovalo pad njihovih

mreža u periodu od oko tri dana. Ovo je rezultovalo istragom i ispitivanjem „Priest“-a.

Sumnjalo se da su vladini računari bili glavna meta virusa, što se pokazalo neistinitim.

7

W97M.VERLOR

W97M.Verlor je makro-virus koji inficira dokumente Microsoft Word-a '97 i 2000.

Ovaj virus je takođe poznat kao W97M.Overlord. Zatvaranje zaraženog dokumenta pokreće

virus koji u glavni Windows direktorijum snima dva fajla: tempad.dll i tempnt.dll (rutine

infekcije). Ovi fajlovi se dalje koriste za inficiranje svakog sledećeg otvorenog dokumenta

kao i glavnih šablona (obično blanko-fajlova) od kojih se započinju novi dokumenti. Virus

takođe pravi fajl C:\Himem.sys, u koga smešta listu zaraženih dokumenata. Virus takođe za

sobom ostavlja ili koristi fajlove overlord.b.vbs i overlord.b.dll. Ako korisnik pokuša da

pristupi Visual Basic editoru (Tools -> Macros -> Visual Basic Editor) kojim bi virus mogao

biti otkriven, biva pokrenuta virusova stelt-funkcija. Ista menja naziv korisnika na „The

Overlord“, a potom u Windows-ov fajl win.ini dodaje liniju: run = <Direktorijum Windows-

a>\overlord.b.vbs, tako da izvrši fajl overlord.b.vbs po sledećem startu sistema. Potom virus

sam sebe briše iz glavnog šablona i svih aktivnih dokumenata, što onemogućava njegovo

pronalaženje putem pokrenutog alata. Po svom pokretanju, overlord.b.vbs ponovo inficira

glavni šablon i sve fajlove čija su imena zapisana u C:\Himem.sys.

Ukoliko korisnik pokuša da pristupi listi (Tools -> Macros -> Macro) virus se briše iz

glavnog šablona i svih aktivnih dokumenata pre otvaranja prozora. Ovo onemogućava da se

isti nađe u listi prisutnih makroa. Po zatvaranju dijaloga, virus opet zaražava sve aktivne

dokumente i glavni šablon

3. Antivirus programi

Antivirusni softver ili antivirus je računarski softver koji se koristi za zaštitu,

identifikaciju i uklanjanje računarskih virusa, kao i sveg drugog softvera koji može da ošteti

ili nanese štetu računarskom softveru, a jednim imenom se naziva malver.Za razliku od

8

prvobitnih antivirus softvera koji su bili bazirani isključivo na tretiranju računarskih virusa,

moderni antivirus softver se dizajnira tako da sistem štiti od što većeg broja različitih mogućih

malvera, kao što su crvi, fishing napadi, backdoor, rutkit, trojanci... Prvo poznato uklanjenje

jednog računarskog virusa izvršeno je 1987. godine softverom Bernt Fiks, a radilo se o

jednom od prvih poznatih virusa - Viena virus. Alati za uklanjanje virusa (Virus removal

tools) predstavljaju softver dizajniran za uklanjanje specifične vrste virusa. Za razliku od

kompletnih antivirus programa oni su bazirani samo na odredjenu grupu virusa, ali ih zato

uklanjaju sa znatno većom efikasnošću. Najpoznatiji su McAfee Stinger i Microsoft

Malicious Software Removal Tool. Većina ovih alata je besplatna.

Većina kvalitetnih i sveobuhvatnih antivirus softvera znatno utiču na performanse

sistema. Razlog tome je aktivna antivirusna zaštita koja u realnom vremenu proverava sve

datoteke i programe kojima sistem pristupa. Nije preporučljivo, mada je u većini antivirusnog

softvera moguće, privremeno ili trajno isključenje aktivne antivirusne zaštite.

Antivirus softver sam po sebi nosi bezbednosni rizik jer se izvršava na sistemskom

nivou ovlašćenja i može pristupiti samom jezgru operativnog sistema. Ovo je neophodno za

njihovu efikasnost, ali istovremeno može predstavljati i potencijalnu opasnost.

Dešava se da se neki spajver (programi za špijuniranje) na internetu predstavljaju kao

antivirusni softver. Zbog toga je potrebno dobro proveriti da li je antivirusni softver koji se

skida sa interneta zaista antivirus. Antivirus softver često nudi opciju automatskog brisanja ili

stavljanja u karantin sumnjivih datoteka. Kada je ova opcija uključena može se onemogućiti

izvršavanje neke od sistemskih i programskih datoteka, pa i čitavog operativnog sistema.

Simultano izvršavanje više antivirusnih programa može znatno ugroziti performanse sistema.

Za instalaciju programskih dodataka, upravljačkih programa i nadgradnje sistema često je

neophodno privremeno isključiti aktivnu antivirusnu zaštitu. Aktivna antivirusna zaštita može

delimično ili potpuno onemogućiti promene na sistemu. Paralelno sa razvojem različitih vrsta

9

prenosnih uređaja, razvili su se i virusi koji ih napadaju. Kao posledica ove pojave

proizvodjači antivirusnog softvera razvili su i ponudili su tržištu softver prilagođen ovim

uredjajima. Kod ovih uređaja češće se primenjuju hardverski bazirana rešenja.

Antivirusni softver isporučuje proizvodjač prenosnog uredjaja u samom uredjaju u

vidu neke vrste ROM memorije, koji proverava sadržaj na prenosnom uredjaju. Ovakav vid

zaštite koristi se kod USB fleš memorije, mobilnih telefona i sličnih uređaja.

3.1. Metode antivirusnih softvera

Detekcija bazirana na signatirama - nejčešće korišćen metod za identifikaciju

mejlvera. Da bi pronašao virus ili drugi mejlver, softver uporedjuje sadržaj datoteke sa

sadržajem kataloga signatura virusa. Pošto virus može biti ugnežden u samu datoteku,

proverava se i njen sadržaj, kao i sadržaj svih njenih sastavnih delova, ako se radi o složenoj

ili kokprimovanoj datoteci.

Detekcija štetnih aktivnosti - antivirusni softver nadgleda softver u okruženju koji sa

kojim računarski sistem komunicira. Ukoliko detektuje sumnjive kativnosti nekog softvera,

dodatno ga detaljno proverava koristeći neku od metoda detekcije. Ova metoda je pogodna za

detekciju novih i nepoznatih virusa.

Heuristička metoda - slićno metodi detekcije štetnih aktivnosti ova metoda se može

koristiti kod novih i nepoznatih virusa. Može se koristiti na dva načina: anliza datoteka i

emulacija datoteka. Analiza datoteka je proces traganja za sumnjivim komandama u

datotekama. Ako, recimo jedna datoteka u sebi sadrži komandu: formatiraj disk c, heuristički

softver će detaljno proveriti ovu datoteku. Slabost ove metode je to što ona može znatno

usporiti računarski sistem proveravajući veliki broj datoteka. Emulacija datoteka je metoda

10

koja izvršava program u virtuelnom okruženju i beleži sve akcije koje on izvrši. Analizom

zabeleženih akcija može se utvrditi da li može ugroziti računarski sistem.

3.2.Vrste antivirusnih programa

ESET NOD32

Slika 4. Estet NOD32

ESET NOD32 AntiVirus i ESET Smart Security, obično poznata kao NOD32,

antivirusni paketi su od strane slovačkih kompanija ESET. Sledeći operacijski sastavi

podržavaju različite ESET proizvode: Microsoft Windows, Linux, FreeBSD, mrežni

operacijski sastav kompanije Novell, Solaris, Windows Mobile platformi, i drugi. ESET

NOD32 Antivirus i Smart Security ESET svaki prodani su u dva izdanja, Home Edition i

Business Edition. Business Edition paketa dodaj ESET Remote. NOD32 Antivirus NOD32

je izrađen u ranim 1990-im, kada računarski virusi počinju sve više da preovladavaju. U

početku rada programa stekao je popularnost sa korisnicima u zemljama Istočne Evrope, kao

što je bio baziran ESET u Slovačkoj. Kompanija je dosegla svoj 4000. ažurirati virus 10-tog

Aprila 2009 godine. To je antivirusni softver koji sprečava i uklanja računarske viruse, crve.

Takvi programi takođe mogu otkriti i ukloniti adware, spyware i druge oblike zlonamernih

programa.

AVAST

Avast je antivirusni program razvijen od strane kompanije ALWIL Software sa

sedištem u Pragu i prvi put je objavljena 1988 godine. Zasniva se na centralnom skeniranju.

11

Home verziva Avasta je besplatna, dostupna samo za Microsoft Windows i Linux

korisnike. Professional Edition sadrži poboljšani korisnički interfejs kod kojeg skeniranje

može biti pokrenuto automatski dok se prioritet ispravke dostavlja automatski, ažurira se

preko PUSH tehnologije. Obe verzije se mogu skinuti besplatno sa Avastovog web sajta, ali

samo na korišćenje od 60 dana, tj. probni period.

Avast je jedan od najčešće korišćenih antivirus programa širom sveta sa preko 80

miliona korisnika i ima osobine:

Zaštita od virusa pojedinačnim modulima ili “štitovima”

o Standardni Štit koji štiti od virusa i drugih zlonamernih programa.

o Instant Messaging zaštita koja skenira datoteke prenešene kroz

programe koji služe za razmenu poruka.

o Internet Mail skeniranje elektronske pošte.

o Outlook/Exchange skeniranje.

o Web štit — HTTP zaštita.

o Script blocker podržava samo profesionalna verzija, koja skenira web

strane zlonamernog sadržaja.

o Mrežni štit koji štiti od poznatih mrežnih crva.

Anti- spyware mogućnosti.

Anti- rootkit mogućnosti.

Virus Recovery Database (VRDB) omogućava popravku inficirane datoteke.

Self-Protection sprečava zlonamerne programe za otkazivanje avasta.

Audible alarms tj. zvučni alarmi koji se javljaju usled otkrivanja virusa.

Može se koristiti i Boot-time skeniranje.

12

AVIRA

Slika 5. Avira

Avira je antivirusni program nemačke kompanije. Njegove antivirusne aplikacije

bazirane su na AntiVir skeniranju. Prvi put se pojavljuje 1988 godine. Avira AntiVir Personal

je isključivo za ličnu upotrebu i besplatan je. Kao i većina antivirusnih programa on skenira

diskove tražeći štetni sadržaj, teče kroz pozadinu procesa i takođe proverava svaku otvorenu i

zatvorenu datoteku. Avira AntiVir Premium ima nekoliko poboljšanja u besplatnoj verziji

naročito:

Detekcija virusa, crva i pokušaja preotimanja informacija.

Email skeniranje (POP3 and SMTP).

WebGuard blokira pristup zlonamernim web lokacijama.

KASPERSKY

Slika 6. Kaspresky.

13

Kaspersky antivirus nekad poznat i pod imenom AntiViral Toolkit Pro proizveden od

ruske kompanije Kaspersky Lab. Osmišljen je kako bi zaštitio korisnike od zlonamernih

programa, te je prvenstveno namenjen korisnicima koji koriste Microsoft Windows operativni

sistem iako je verzija za Linux dostupna za poslovne potrošače. Kaspersky antivirus služi za

detekciju i uklanjanje virusa, trojanaca, crva. On takođe uključuje i automatsko ažuriranje i

alat za stvaranje rescue disketa. Prema AV-Comparatives je dobio visoku ocenu u otkrivanju i

detekciji virusa, uprkos tome što nije prošao dva Virus Bulletin testiranja u 2007-oj godini.

Pored toga od strane PC World-a nagrađen je Kasprsky Antivirus 6 kao izbor od strane

Editora. Kaspersky Antivirus se našao i na A-listi u prestižnom časopisu PC Pro krajem 2007-

me godine, gde je osvojila vrlo visoku ocenu za detekciju i uklanjanje zlonamernih programa.

Ovaj antivirusni program ima nedostatke određenih funkcija. Ti nedostatci uključuju

nedostatke ličnog firewall-a, HIPS-a, anti-spam aplikacije, a takođe nema Virtual Keyboard-a.

Osim toga Kaspersky antivirus, poput većine svojih konkurenata nije u skladu sa brojnim

drugim antivirusnim programima. Što jako utiče na operativne sisteme bez izgrađenog

firewall-a poput Windows 2000, tako što instalacijom ovog antivirusa može da se

izbrišu(deinstaliraju) nekompatibilne aplikacije, ostavljajući sistem izložen.

Verzija za Linux dostupna je poslovnim potrošačima, to pruža mnoge funkcije

uključene u mainstream verzije za Windows uključujući pristup skenerima na zahtev.

Specijalizovana izdanja Kaspersky antivirusa takođe su dostupna raznim Linux serverima

nudeći zaštitu od većine zlonamernih programa.

14

NORTON

Slika 7. Norton

Norton AntiVirus, razvijen i distribuiran od strane Symantec Corporation, pruža

sprečavanje i uklanjanje zlonamernih programa u toku perioda pretplate. Antivirusni softver

Norton nudi jednostavnu instalaciju upravljačke konzole i mogućnost udaljene instalacije

softvera na klijentskim računarima. Korisnički interfejs je pregledan i lak za snalaženje.

Nakon instalacije ne zahteva resetovanje računara. Koristi potpise i heuristike za

identifikaciju virusa. Ostale značajne osobine uključuju e-mail filtriranje neželjenih poruka i

phishing zaštite. Bezbednosni status i podešavanja se sada prikazuje u jednom glavnom

interfejsu. A CPU upotreba monitora prikazuje ukupne potrošnje CPU i Norton upotrebu

procesora u glavnom interfejsu. Windows izdanje- U avgustu 1990 gidine Norton i njegova

kompanija razvili su razne režije ili programe za DOS. Symantec nastavlja razvoj tehnologija.

Tehnologije su prodali pod imenom "Norton", s Tagline. Proizvod Aktiviranje uveden je u

Norton Antivirus 2004, zabeleženo je 3,6 miliona prodatih falsifikovanih Norton proizvoda.

15

Ostale opcije uključuju Norton Insight je tehnologija koja dozvoljava pretraživanje

koristeći podatke iz online baze podataka. Vreme odziva adrese zlonamernih programa,

ispravke se isporučuju ispravke 5 do 15 minuta. Međutim, takve nadogradnje nisu testirani od

strane Symantec-a i mogu uzrokovati lažno pogrešno identifikovanje kao zlonamernih

datoteka. Kad je instaliran na 32-bitnim verzijama operativnog sistema Windous KSP Service

Pack 2, 150 MB slobodnog prostora, a 300 MHz procesor i 256 MB RAM-a je potrebno. Kad

je instaliran u 32-bitni ili 64-bitnim verzijama operativnog sistema Windous Vista, 150 MB

slobodnog prostora, a 800 MHz procesor i 512 MB RAM-a je potrebno. Operativni zahtevi

poziv za Macintosh OS X v10.4.10. PowerPCor ili Intel Coe procesor, 128 MB RAM-a, i 100

MB slobodnog prostora na čvrstom disku su obavezna.

AVG

AVG Free nudi vrlo dobru (i vrlo slobodan) zaštitu od virusa. Kao bonus, njegova real-

time LinkScanner tehnologija čuva od pritiskanja, traži linkove na opasne web stranice. To je

odličan izbor ako treba besplatna zaštita od virusa. Više od 30.000.000 registrovanih

korisnika širom sveta, zaštitu svojih racunara poverilo je AVG-u, antivirusnom softveru

kompanije Grisoft. Sprečavajući širenje i pokretanje raznih malicioznih programa, AVG čuva

vaše podatke, štedi vaš novac i dragoceno vreme. vbAVG Anti Virus je softver potpuno

lokalizovan na srpski jezik. Rešenja kompanije Grisoft su jedinstvena u njihovim

mogućnostima zaštite od svih vrsta virusa, spyware-a(programa za špijuniranje), hakerskih

napada i neželjene pošte, a da istovremeno ne opterećuju previše sistemske resurse i vrlo su

jednostavna za instalaciju, konfiguraciju i korišćenje. AVG je respektovan širom sveta kao

visoko kvalitetan softver bezbednosti sa dugogodišnjom istorijom. AVG linija proizvoda

pokriva kako kućne korisnike i mala preduzeća, tako i individualna rešenja.

Osobine AVG-a uključuju:

16

Standardna dvogodišnja sa mogućnošću jednogodišnje lecence

Jedinstvena kombinacija heurističke analize i generičkih metoda detekcije

Besplatno ažuriranje verzija programa i definicija tokom trajanja licence

Automatsko ažuriranje preko AKAMAI serverske mreže

Profesionalna i hitra 24/7 tehnička podrška

Lokalizovan na srpski i još 11 jezika u jednom paketu

Više od 40 miliona zadovoljnih korisnika u celom svetu

Specijalni popusti za edukativne i neprofitabilne organizacije

Atraktivne cene obnavljanja licence

Sertifikovano i nagrađivano rešenje

Jednostavan za instalaciju i korišćenje

Lagan za sistemske resurse

Otkrivanje potencijalno neželjenih programa

Podržava Windows 64-bit Ediciju

Jedan instalacioni paket za sve proizvode

Osnovni i napredni interfejs fleksibilan za korisnike

AVG Bilten-informacije putem email-a o dostupnosti novih ažuriranja,

trenutnih napada virusa i ostalih važnih vesti

AVG mogućnost skeniranja uzastopno dobija Virus Buuliten 100% logo, sertifikat ICSA

labaratorije i Westcoast Labs Checkmark.Tehnička podrška je dostupna za sve AVG

proizvode 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji putem elektronske pošte. Tehnička podrška

Grisofta pruža ekspertska rešenja u izuzetno brzom vremenskom intervalu. AVG autorizovani

distributeri su takodje dostupni da Vam pomognu u vezi tehničkih i prodajnih

pitanja.Registracija vašeg prodajnog  ili licencnog broja je neophodna za identifikaciju

korisnika u pružanju tehničke podrške.

17

Antivirusne karakteristike:

Skenira priloge trenutnih poruka

Sertifikacija email-a da je bez virusa

Mogućnost ažuriranja na zahtev, putem rasporeda ili ručno

Minimalna potreba za restartovanjem nakon ažuriranja

Automatsko skeniranje dokumenata na dnevnoj bazi ili ručno prema rasporedu

koji Vi odredite

Podrška za SR programe oštećenog vida osobe

Podešavanja zaštićena lozinkom

4.Zaključak

Što se tiče virusa možemo zaključiti neke stvari. Prvo je da je zajedno sa razvojem

računara došlo i do naglog razvoja virusa. Stvar koja je najviše podstakla razvoj i širenje

virusa je računarska mreža, naime pre pojave umrežavanja računara virusi su imali mnogo

manje šanse da se prošire (jedini način je bio da neko donese zaražen flopy disk ili nesto

slično). Međutim pojavom umrežavanja računara u mreže tipa Internet/intranet koji se

baziraju na nebezbednim protokolima tipa TCP/IP virusi su mogli da se šire na mnogo

sofisticiranije načine i brzina njihovog širenja je kod nekih virusa postala čak i neverovatna.

Neminovno je da su se virusi pojavili i mi tu ne možemo ništa, međutim ovde se postavlja

pitanje kako se zaštiti od njih. Ovde je vrlo bitno reći da apsolutne zaštite od virusa nema, bar

za sada koliko je autoru ovog teksta poznato. Najveći problem predstavlja sam operativni

sistem koji je nebezbedan bez obzira da li je u pitanju Unix ili Windows. Po mom mišljenju

potrebno je uraditi sledeće da bismo bar koliko toliko bili bezbedni: Prvo i najvažnije je da

18

imamo najnovije zakrpe za operativni sistem koji koristimo. Drugo i ništa manje bitno je da

redovno ažuriramo našu antivirus bazu i treće takođe veoma važno je korišćenje dobro

konfigurisanog firewall-a. Bitno je reći da loše konfigurisan firewall može doneti veće štete

nego koristi. Znači iz svega ovoga možemo zaključiti da je potrebna višestruka zaštita. Što

više slojeva u zaštiti to je manja šansa da budemo zaraženi.

19

Literatura:

http://sh.wikipedia.org/

www.informacija.rs

http://www.singipedia.com

http://www.google.rs

20