Fakultet politikih nauka

Fakultet politikih nauka

Seminarski rad

Tema:

Janusova lica globalizacije

Autor: Mentor:

Darui Edi prof.dr Pavlovi Vukain

Beograd, maj 2010.

Janusova lica globalizacije

Na san je svet bez siromatva.

Moto Svetske banke Vlast prikazuje veinu koja nastanjuje podrume sveta kao potronu robu. Podela sveta iskljuuje veinu.Markos podkomandant Zapatistikog narodnooslobodilakog pokretaUvod

ivimo u svetu u kojem se transformie svaki aspekt onoga to inimo, bilo to dobro ili loe, upadamo u jedan globalni poredak koji niko u potpunosti ne razume, ali ije posledice oseamo svi.Entoni Gidens

Iako globalizacija nije nova pojava, o razliitim talasima globalizacije govori se jo od 16. veka, kada se danas o njoj govori misli se na svet nastao nakon pada Berlinskog zida i okonanja Hladnog rata, kolapsa modela realnog socijalizma i Fukujamine objave kraja istorije odnosno objave pobede liberalne demokratije i modela slobodnog trita, dakle trijumfa kapitalizma kao globalnog sistema koji vie nema alternative i svetskog rivala.

Fenomen globalizacije postao je sredinja tema interesovanja sa zavidnim brojem priloga koji razliite apekte globalizacije dovode u vezu sa razliitim oblastima ekonomskog i drutvenog ivota. Menjajui svet i nau sliku o svetu u kojem ivimo globalizacija prema Entoni Gidensu ( Anthony Giddens ): ... povezuje udaljena mesta, na takav nain da lokalna zbivanja uobliavaju dogaaji koji su se odigrali hiljadama kilometara daleko i vice versa. Za ogroman broj ljudi otvaraju se problemi i pitanja koja su u veoj ili manjoj meri povezana sa trendom globalizacije. Odnosno, globalizacija na svakodnevni ivot utie onoliko koliko i na dogaaje na svetskom nivou. Tako globalizacija oznaava proirivanje i produbljivanje socijalnih odnosa i institucija kroz prostor i vreme, i to kada na svakodnevne aktivnosti pojaano utiu dogaaji s druge strane globusa, kada delovanje i odluke lokalnih grupa ili zajednica imaju znaajan globalni odjek.

Iako postoje razliite dimenzije globalizacije koje su meusobno neraskidivo povezane, globalizacija se neretko izjednaava sa ekonomskom globalizacijom koja podrazumeva dominaciju slobodnog trita, meunarodne ekonomske integracije, smanjenje trgovinskih barijera, slobodan protok kapitala, ili, prema reima Tomasa Fridmana ( Friedmen Thomas ): ... globalizacija znai irenje slobodnotrinog kapitalizma na gotovo svaku zemlju u svetu. Prema ovom diskursu tek svetsko, globalno, trite obezbeuje istinsko politiko- demokratsko delovanje graana.Tako se globalizacija oznaava kao vladavina svetskog trita odnosno vladavina neoliberalne ideologije. U osnovi ideologije slobodnog trita je model koji se esto pripisuje Adamu Smitu, a prema kome trine sile- motivisanost profitom- kao nekavom nevidljivom rukom vode privredu ka efikasnim ishodima. Zato to po tom modelu nema potrebe za dravnim intervencijama, to jest slobodna nesputana trita rade savreno, ove politike kvalifikuju se kao neoliberalne, bazirane na trinom fundamentalizmu. Meutim, neoliberalna globalizacija, prema Naomi Klajn, produkuje korporacijski sistem koji brie granice izmeu Velike vlade i Velikog kapitala. Njegove glavne odlike su ogromni transferi javnog bogatstva u ruke privatnika, esto praeni naglo naraslim dugovanjima, sve veim jazom bletavo bogatih i sramno siromanih, kao i agresivni nacionalizam koji opravdava ogromne trokove u ime bezbednosti. Zbog nedostataka za veinu siromanih i njihove deprivacije, korporacijski sistemi obuhvataju agresivnu kontrolu graana, masovna hapenja, suavanje graanskih prava i sloboda.

Dakle, kroz proces neoliberalne globalizacije nacionalne drave bivaju potkopane aktivnou transnacionalnih aktera, koji potencijalno anuliraju nacionalne zakone ( radna i socijalna prava, zatita ivotne sredine) ako ugroavaju slobode multinacionalnih kompanija da kontroliu ekonomske poslove i drutveni ivot u itavom svetu. S ovim se slae i Entoni Gidens. Prema ovom autoru globalizacija se vodi sa Zapada i snano je obeleava amerika politika i ekonomska mo koja unitava lokalne kulture, uveava nejednakost u svetu i pogorava ivot siromanima.

Prema reima nobelovca Dozefa E. Stiglica ( Joseph E. Stiglitz ): Globalizacija danas nije u interesu mnogih siromanih u svetu. Za vreme svog mandata na mestu glavnog ekonomiste Svetske banke, 1997.- 2000.godine, ono to je tada video radikalno je promenilo njegove poglede na globalizaciju i ekonomski razvoj: Video sam iz prve ruke pustoee efekte koje globalizacija moe imati na zemlje u razvoju i posebno na siromane u tim zemljama. Ekonomske ok terapije, ikake kole Miltona Fridmana, koje su bile nametnute zemljama u razvoju u procesu globalizacije- kreirane u Beloj kui, Meunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci- donoene su, tvrdi ekonomista Stiglic, zbog ideologije i politika koje odgovaraju interesima pojedinaca.

Zapravo, globalizacija svet deli na pobednike i poraene, na malobrojne koji napreduju i preostalu veinu koja ivi u bedi i oajanju. Udeo najsiromanije petine svetskog stanovnitva u svetskom prihodu spao je od 1989. do 1998. godine sa 2,3 na 1,4 odsto. S druge strane, udeo najbogatije petine je porastao. Studija UN-a iz 2006. godine ustanovila je da 2% najbogatijih odraslih osoba na svetu poseduje vie od polovine vrednosti svih svetskih domainstava. U nerazvijenim zemljama ekoloka bezbednost i zakonodavstvo su slabi ili skoro ne postoje. Neke multinacionalne korporacije prodaju proizvode koji su kontrolisani ili zabranjeni u razvijenim zemljama (poput genetski modifikovane hrane), kao i lekove loeg kvaliteta i tetne pesticide. Prema Stiglicu globalizacija ne doprinosi ni stabilnosti globalne ekonomije. Tranzicijom od centralizovane privrede ka trinoj (prelivajuoj ili kapajuoj) ekonomiji se tako loe upravljalo da je uglavnom dolo do eskalacije siromatva dok su dohoci strmoglavo padali. Sve to vie lii na globalnu pljaku nego na globalno selo.

Globalizacija slobodnog trita dovela je do dramatinog porasta ekonomskih i drutvenih nejednakosti kako u okviru samih drava tako i meunarodnom planu. Globalno slobodno trite podrilo je sposobnost nacionalnih drava i njihovih sistema socijalne zatite da stvore socijalnu sigurnosnu mreu unutar koje se nee propadati u vrtlog siromatva i bede. Suoene s imigrantima velikih globalnih zona siromatva i ksenofobijom i ovinizmom razvijenih zemalja, ovakve situacije ne obeavaju doba politike i socijalne stabilnosti. Prema Eriku Hobsbaumu ( Eric Hobsbawm) ovaj talas nejednakosti, u uslovima ekonomske nestabilnosti kakvu je stvorilo globalno slobodno trite, u korenu je glavnih politikih i drutvenih tenzija XXI-og veka. Trini fundamentalizam sverazornom polarizacijom na bogate i siromane svetsku arenu pretvara u vulkansko tlo. Onemoguavanje ostvarivanja bazinih ljudskih potreba prema Miroslavu Peujliu vodi: ... raspadanju socijalnog tkiva ili erupciji eksplozivnih konflikata. Janusovo lice globalizacije izraava dvojstvo superiorne tehno-ekonomske i inferiorne socijalne strane. Zajedno sa pozitivnim mogunostima koje globalizacija i tehnoloki razvoj( informaciona tehnologija i digitalizacija) pruaju nameu se brojni rizici. Danas se suoavamo sa

dominacijom proizvedenih rizika koji su direktna posledica uticaja ovekovog znanja i tehnologije na svet prirode. Globalne klimatske promene i opasnosti koje dolaze od njih predstavljaju katastrofalne posledice delovanja neoliberalne globalizacije: efekat staklene bate, genetski modifikovana hrana, bolest ludih krava, oskudica vode za pie. Prema Entoni Gidensu neki od proizvedenih rizika zaista imaju katastrofalne razmere kao to su globalni ekoloki rizici, irenje nuklearne tehnologije ili krah svetske ekonomije. Rizik je danas zadobio zastraujue razmere koji savremeni svet pretvara u drutvo rizika van nae kontrole: ... nekakav odbegli svet.... Nesagledive razmere rizika inherentne su posledice vladajueg tipa tehnoloko-ekonomskog razvoja, ijim se razvojem rizici uveavaju. Kao to je reeno socijalni rizici silno se uveavaju neogranienom vladavinom ideologije neoliberalizma. Prema Entoni Gidensu dogaaji od 11. septembra 2001. ukazali su nam na rizike velikih meunarodnih teroristikih akcija. Sve iri jaz izmeu malog broja bogatih i veine siromanih i obespravljenih izaziva resantiman i oajanje koji su imali udeo u pokretanju teroristikih napada. Prema Bodrijaru (Jean Baudrillard) na teror globalizacije odgovara se terorom. Sve intenzivnija globalizacija predstavlja i kontekst i sredstvo koje je uinilo moguim teroristike napade . itava akcija osmiljena je imajui u vidu globalni medijski auditorijum i dramatian televizijski prenos koji je, zarivanje drugog aviona u Junu kulu Svetskog trgovinskog centra, gledalo oko milijardu ljudi. Dramatian porast siromatva i bede, fragmentiranog drutva, iskorenjivanje moralnih standarda kako na nacionalnom planu tako i u itavom svetu nuno namee pitanje koliko jo vremena treba da proe dok se ne izae iz doline suza i koje e sve rtve biti za to potrebne: ...koliko marginalizovanih sudbina, pita se Jirgen Habermas (Jurgen Habermas), e ostati da lei pored ivice puta, koliko neobnovivih civilizacijskih dostignua e pasti kao rtve tog stvaralakog razaranja.

Ako globalizacija odozgo prosto odvlai mo ili uticaj od lokalnih zajednica i nacionalnih drava i smeta ih na globalnu scenu u ruke transnacionalnih aktera koje niko nije izabrao, suprotan trend, od dogaaja globalnog otpora u Sijetlu 1999. godine, jeste globalizacija odozdo. Ona gura nanie stvarajui nove pritiske u korist lokalnih autonomija. Globalizacija je izazvala oivljavanje lokalnih i kulturnih identiteta u raznim delovima sveta. Ali kako u demokratijama uspostaviti korak sa globalnim deavanjima i povratiti poljuljano poverenje graana u demokratiju. Odgovor Naomi Klajn je u produbljivanju demokratije, iroj participaciji graana. Treba se pripremiti za eksperimentisanje s alternativnim demokratskim procedurama, koje omoguuju da se donoenje odluka priblii svakodnevnom ivotu graana. Slubeni moto prvog Svetskog socijalnog foruma u Porto Alegreu bio je: Drugaiji svet je mogu, a naglasak Foruma je bio na alternativama koje dolaze iz zemalja Globalnog Juga koje najvie trpe posledice globalizacije. Reagujui na krizu predstavnike demokratije, Forum je pokuao da izradi nacrt moguih alternativa, odnosno perspektivu sveta unutar kojeg je mogue mnotvo razliitih svetova.1. Odreenja globalizacije1.1 Pravci miljenja o globalizaciji Ne postoji opteprihvaena definicija globalizacije. Kompleksnost i viedimenzionalnost ovog fenomena kao i mnotvo stanovita sa kojih se globalizacija posmatra tome doprinose. Meutim, mogue je izdvojiti tri pravca miljenja u pogledu shvatanja globalizacije. Prvom pravcu pripadaju skeptici koji smatraju da je pojam globalizacije mit. Oni dokazuju da je svet danas manje integrisan nego to je bio uoi I-og svetskog rata. Stvaranje tri velika finansijska i trgovaka bloka: evropskog, pacifiko-azijskog i amerikog ne ujedinjuje ve deli svet. Na delu je duboka nejednakost izmeu svetova to je moan podsticaj fundamentalizmu i agresivnom nacionalizmu koji svet deli na etnike enklave. Tako je privid globalizacije, prema skepticima, prevashodno Zapadni projekat nametnut od strane monih grupa koje upravljaju ekonomskom globalizacijom i transnacionalnim institucijama u cilju supremacije Zapada. Prema skepticima mit je i tvrdnja da globalni razvoj nema alternativu, on nije ireverzibilan proces koji se ne bi mogao drugaije usmeriti.

U drugu grupu spadaju oni autori koji naglaavaju irinu, dubinu i intenzitet promena koje se deavaju u drutvenom ivotu obuhvatajui itav svet. Ove promene nazivaju globalizacija. Ovde je mogue razlikovati dve grupe: pozitivni i negativni hiperglobalisti. Pozitivni hiperglobalisti uglavnom su neoliberali koji brane globalno trite verujui da ono doprinosi optem bogatstvu i demokratskom razvoju kroz proces tehnolokog napretka, amerikanizacije i vesternikacije sveta. Prema ovima globalizacija predstavlju gvozdenu istorijsku neizbenost: stvaranje globalnog trita i univerzalne civilizacije.

Negativni hiperglobalisti naglaavaju negativne posledice globalizacije, koja je po njima nastavak kolonijalizma, stvaranje nezaposlenosti, rastui konflikti, drutvene podele. Nacionalna drava nemona je da kontrolie zbivanja unutar svojih granica, a sa globalizacijom nastaje i demontiranje socijalne drave:... u gvozdenom kavezu finansijske discipline nametnute nacionalnim vladama nema prostora za progresivnu socijalnu politiku.

Pogledi transformacionista predstavljaju sredinu izmeu krajnjih teorijskih polova. Ovu grupu autora povezuje injenica da prihvataju pojam globalizacije kao koncept kojim se mogu opisati drutvene promene s kraja XX-og i poetka XXI-og veka, i koja, globalizacija, predstavlja istorijski neizbean tok. Iako su se sva drutva suoila sa neophodnou prilagoavanja novom svetu, u kome nisu odsene razlike izmeu meunarodnog i domaeg, za transformacioniste putanja globalizacije nije unapred odreena ve se njome moe upravljati. Ovaj istorijski i neizvestan tok moe da vodi kako ujedinjavanju tako i fragmentaciji, saradnji ili konfliktima, univerzalizaciji ili partikularzmu.

1.2 Definicije globalizacije

Definisanje globalizacije, dakle, predmet je burnih teorijskih sporova.

Za jednu struju miljenja ona znai sve guu povezanost i meuzavisnost drutava : Globalizacija moe biti definisana kao intenzifikacija drutvenih odnosa koji povezuju udaljena mesta na nain da su lokalni dogaaji oblikovani dogaajima koji su se odigrali kilometrima daleko i vice versa., pie Gidens. Ili, globalizacija: ...znai globalno umreavanje kojim se kroz uzajamnu zavisnost povezuju prethodno izolovane zajednice na planeti u celinu., tvrdi Rihter, a sve to je: ... omoguilo pojedincima, korporacijama i nacionalnim dravama da svoje aktivnosti proire kroz svet bre, dublje i jevtinije nego ikada do sada., smatra Tomas Fridman.

Za drugu struju globalizacija slui kao zamena za stari pojam imperijalizma, stvarnu dominaciju razvijenih zemalja nad nerazvijenima, dominaciju transnacionalnih korporacija nad nacionalnim ekonomijama, koja je, globalizacija, projekat transnacionalnih aktera. Suprotno prvima koji smatraju da globalizacija vodi integraciji sveta i novim blagodetima za oveanstvo, za drugu struju miljenja globalizacija neizbeno vodi novoj fragmentaciji, dubokoj socijalnoj provaliji izmeu siromanih i bogatih i sukobu civilizacija koje eskalira verskim fundamentalizmom. Za gubitnike globalizacije ona je samo novo prokletstvo: Globalizacija je ono to smo mi u Treem svetu vekovima nazivali kolonizacija., kae Kor. Odnosno, globalizacija je: ...glavno oruje u borbama protiv tekovina drave socijalnog staranja., smatra Burdije. Volerstin zapaa da je diskurs globalizacije u stvari ogromno nerazumevanje savremene realnosti: ... obmana koja nam je nametnuta od strane monih grupa.

Na raspravama voenim tokom prvog Svetskog socijalnog foruma u Porto Alegreu, globalizacija je bila definisana kao: ...masovni transfer dobara i znanja iz javnog u privatni sektor... odnosno ... kao deo niza kolonizacija, centralizacija i gubitka samoodreenja koji je poeo pre vie od pet stoljea... i poslednja faza trine integracije... gde su vlast i mo odluivanja sada prenesene na take koje su jo udaljenije od mjesta na kojima se posljedice tih odluka osjeaju. Stvarna se mo premestila na meunarodnu razinu.

1.3 Teorijski torzo globalizacije

ira varijacija na definiciju iz Porto Alegrea nalazi svoju potvrdu i identifikovanjem sutinskih odlika globalizacije to, prema Miroslavu Peujliu, zapravo tek ini prvi korak u definisanju globalizacije. Sutinske odlike globalizacije bi onda bile: stvaranje jedinstvenog globalnog prostora- proirivanje i produbljivanje meusobnepovezanosti i meuzavisnosti sve veeg broja drutava. Ovome doprinose ubrzavanjekomunikacije- dakle tehnoloka-informatika revolucija koja smanjuje geografske distance, globalno trite, politike i vojne veze, sve vei uticaj zbivanja sa distance odnosno uticaj dogaaja u jednom lokalitetu sveta na ivot individua i zajednica sa druge strane globusa. Meutim sve tenja meupovezanost drava esto skriva dominaciju monijih drava;

nadmo transnacionalnih i nadnacionalnih sila. Ekonomski, socijalni, politiki i kulturni ivot jedne zemlje u velikoj meri odreen je nadnacionalnim akterima;

ekspanzija istovetnih formi ( tehnologije, trine ekonomije, viepartijske demokratije) na socijalni prostor sveta. Ukljuivanje u globalni poredak kao posledica usvajanja socijalnih formi putem procesa tranzicije;

polarizacija i sukob svetova. Globalizacija iako povezuje svet u jedinstveni sistem ujedno ga i hijerarhizuje to dovodi do zlokobnih podela: Sever- Jug, Istok- Zapad, Prvi, Drugi, Trei i etvrti svet, Centar- Poluperiferija- Periferija; globalizacija predstavlja jedinstvo dve dimenzije. S jedne strane je objektivan planetarni proces: ekspanzija slobodnog trita, razvoj tehnologije, slobodna cirkulacija roba, kapitala i ideja plete mreu sve gue povezanosti drava i drutava. Meutim globalizacija nije iskljuivo objektivan i istorijski predodreen tok iako se takvim predstavlja. Prema Miroslavu Peujliu sutastvenija je druga dimenzija globalizacije: ...njena priroda, karakter globalnog poretka koji nastaje kao plod

subjektivnih interesa i strategije, projekta transnacionalne elite moi.

Kreui se kroz ove sutinske teorijske obrise, a zarad autentinijeg tumaenja i razumevanja fenomena globalizacije, na narednim stranama analiziraemo dve dimenzije globalizacije koje su meusobno povezane: dimenzije politike i ekonomske globalizacije koje su takve da jedna dimenzija u sebi sadri smisao druge. U savremenim debatama o globalizaciji naroito se istie ekonomska ili jo ue trina dimenzija kao pokretaka snaga globalizacije i kritiki rasvetljava irenje moi multinacionalnih korporacija na raun demokratske legitimnosti izabranih predstavnika.2. Politiki aspekt globalizacije U procesu iezavanja drutava organizovanih u nacionalne drave postmodernizam prepoznaje kraj politike u ta nade polae i neoliberalizam, koji bi eleo da, koliko god je mogue, upravljake funkcije prepusti tritu. Jirgen Habermas

2.1 Transnacionalni reimi Stvarna se mo premestila na meunarodnu razinu sve do take u kojoj predstavnika demokratija znai glasanje svakih nekoliko godina za politiare koji

koriste taj mandat da bi predali vlast WTO ili MMF.

Naomi Klajn

Razmiljanja o raznim dimenzijama globalizacije upuuju na onaj segment ljudskog delovanja za koji se tradicionalno vezuje pojam najvee moi: politike. Gotovo etiri veka meudravnom organizacijom suvereno dominira vestfalski model koji podrazumeva strogi teritorijalni suverenitet, nepostojanje dravama nadreene vlasti, zabrana meanja u njihove unutranje stvari, nizak stepen kooperacije. Krajem XX-og veka sve ove stvari dovedene su u pitanje. Nove forme multilateralne saradnje i globalne politike ustanovljuju brojne vladine, meuvladine i nevladine organizacije. Unutranji i spoljni poslovi, javno i privatno, razliiti pravni mehanizmi nisu vie nepodeljeno vlasnitvo nezavisnih drava. Dakle teritorijalni suverenitet, formalna jednakost drava nad kojima nema vie spoljne vlasti, nelegitimnost intervencije u njihove unutranje stvari suvereno su vladali gotovo etiri veka. Krajem XX-og veka politiki poredak sveta poinje da gubi obeleja razdvojenih politikih zajednica i pretvara se u mreu tesno povezanih oblika upravljanja koji seu izvan i iznad nacionalnih granica. Problemi sa kojima se drave suoavaju od ekolokih katastrofa, krijumarenja droge, trgovine orujem, meunarodnog terorizma, zatim telekomunikacije i

zatita ljudskih prava zahtevaju tesnu saradnju meu dravama i uspostavljanja velikog broja bilateralnih ugovora, meunarodnih agencija i reima. U prilog ovome Peujli navodi da je poetkom XX-og veka bilo 37 meuvladinih i 176 nevladinih meunarodnih organizacija, da bi njihov broj danas skoio na 260 i 5500. Preuzimanje tradicionalnih dravnih uloga u oblasti zatite ivotne sredine, zdravstva, obrazovanja, socijalne zatite, ekonomije i odbrane od strane nadnacionalnih aktera smatra se jednim od najznaajnijih indikatora globalizacije. Transformacija nacionalnog u transnacionalno je gotovo neprimetna i vide se samo krajnji efekti tih promena, kao recimo u pravosuu: graani mogu da pokrenu spor protiv sopstvene drave kada ona kri njihova prava, a i efovi drava mogu biti optueni za zloine protiv svojih graana i nai se na optuenikoj klupi meunarodnih sudova. Vana politika promena koja je dovela do intenziviranja globalizacije jeste i porast meunarodnih i regionalnih mehanizima vladavine, kao to su Ujedinjene nacije i naroito Evropska unija. I sfera bezbednosti vie nije iskljuiva stvar domae nadlenosti, ve rastue vojne povezanosti izmeu drava. Vojni savezi obavijaju planetu. Erik Hobsbaum ukazuje i na to da su nacionalne drave izgubile monopol na oruanu silu tako to je materijalna oprema za ratovanje iroko pristupana privatnim telima kao i sredstva za finansiranje nedravnih ratovanja.

Meutim sredinju osu nadnacionalnih agencija, poput Svetske trgovinske organizacije, predstavlja regulacija ekonomskog krvotoka sveta, a nadnacionalne finansijske organizacije poput Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) mnogo vie izraavaju princip asimetrije moi odnosno politike i ekonomske dominacije velikih sila. Tako dolazimo do savremenih oblika hegemonizacije, u kojima se politika dominacija velikih sila, putem ekonomskih poluga, pojavljuje kao sutastvena dimenzija globalizacije, a koji imaju svoju dugu istoriju i to od predmodernih dravnih imperija, preko klasinog kolonijalizma do savremenih oblika hegemonije i novog intervencionizma, tvrdi Peujli. 2.2 Rasprostiranje i/ili suavanje demokratijeNakon trijumfa pekulativne, kazino ekonomije, koju organizuje prosveeni neoliberalni tehnokrata, nastala je jedna vrsta virtuelnog parlamenta velikog biznisa koji ima pravo veta u odnosu na vlade i itave drave.

Andrej Grubai

Osobeni vid politike globalizacije predstavlja rasprostiranje demokratskih formi i ljudskih prava na prostranstva sveta u kojima ranije nisu bile prisutne. Broj demokratija se impresivno poveao u treem talasu demokratizacije koji hronoloki tee od zbacivanja diktatorskog reima u Portugaliji 1974 (od 39 demokratskih drava preko 76 demokratskih drava do 117 u 1995. godini). Tenja naroda i lokalnih elita za demokratijom predstavlja snanu silu demokratske tranzicije. Takoe su i Zapadne zemlje podsticale uspostavljanje demokratije u nedemokratskim reimima. Sredinom 80- ih godina prolog veka Amerika prestaje da podrava nedemokratske reime inei veliki zaokret lansiranjem projekta Promocija demokratije i stvara globalnu mreu NVO koje podstiu demokratiju. Meutim, kao to je reeno, nacionalnim dravama slabi mo na raun sve monijih transnacionalnih korporacija, ija snaga rui sve dosad postavljene granice. Velika oekivanja od ukidanja nacionalno organizovanih demokratija imaju neoliberali koji bi time da ubrzaju procese globalizacije i da globalne ekonomske odnose stave van domaaja i kontrole graana. Neoliberali pravdaju odbacivanje svake politike intervencije drave u navodno samoreguliue trite kao destabilizujue demokratske iluzije. Habermas u tom smislu i pie: U procesu iezavanja drutava organizovanih u nacionalne drave postmodernizam prepoznaje kraj politike u ta nade polae i neoliberalizam, koji bi eleo da, koliko god je mogu upravljake funkcije prepusti tritu. Sa ovim uvidima slae se i Dozef Stiglic koji smatra da postoji razlog za brigu u vezi uticaja globalizacije na demokratiju. Globalizacija esto zamenjuje stare diktature nacionalnih elita novim diktaturama meunarodnih finansijskih institucija i to kontrolom demokratski izabranih vlasti putem nametanja paketa strukturalnog prilagoavanja. Zemljama je faktiki reeno, pie Stiglic, da ako ne potuju odreene uslove, MMF ili kapitalna trita e odbiti da im odobravaju zajmove. Te zemlje su u osnovi prinuene da delimino odustanu od svojih suvereniteta, da puste da ih korporaciona trita kapitala disciplinuju, govorei im ta bi trebalo da rade, a ta ne. Dakle, kad se globalizacija sprovodi na nain kao to je to bilo do sada, ona, prema Stiglicu, predstavlja prepreku ostvarivanju politikih prava graana. 2.3 Slabljenje moi nacionalne drave I Jirgen Habermas daje svoj doprinos analizi savremenih trendova globalizacije. Govorei o politikoj globalizaciji Jirgen Habermas navodi tri aspekta slabljenja moi nacionalne drave. Gubitak sposobnosti dravne kontrole, odnosno gubitak autonomije govori da pojedinana drava svojom vlastitom snagom ne moe svoje graane dovoljno da zatiti od spoljnih

efekata drugih aktera, odnosno od lananog dejstva procesa iji je izvor van njenih granica. Habermas u tom smislu navodi da se jednom radi o ...spontatnom prekoraenju granica... , kao u sluaju zagaenja ivotne okoline, organizovanog kriminala, trgovini orujem, epidemiji, a u drugom sluaju re je o proraunljivim posledicama u ijem kreiranju ne uestvuju oni koje te posledice pogaaju: rizik od atomskog reaktora koji su graeni s one strane nacionalne drave i iji bezbednosni standardi ne odgovaraju bezbednosnim standardima ovdanje drave. Drugi aspekt slabljenja moi nacionalne drave unutar procesa politike globalizacije jeste rastui legitimacijski deficit u procesu odluivanja koji prema Habermasu nastaje uvek: ... kada se krug onih koji uestvuju u demokratskom odluivanju ne poklapa s krugom onih koje te odluke pogaaju. to su brojnije i vanije materije koje se ureuju meudravnim pregovorima, utoliko vie politike odluke izmiu demokratskom obrazovanju miljenja i volje koje je vezano samo za nacionalne arene. Prema Habermasu, birokratizovan proces odluivanja briselskih eksperata predstavlja primer demokratskog deficita koji se javlja kada doe do premetanja odluivanja sa nacionalnog nivoa na meudravne komisije. Sa ovim Habermasovim stavom sloila bi se i Naomi Klajn koja pie da se: ... stvarna mo premestila na meunarodnu razinu, sve do take u kojoj predstavnika demokratija znai glasovanje svakih nekoliko godina za politiare koji koriste taj mandat da bi predali last WTO ili MMF. I sve vea nemo da se preduzimaju koraci na planu oporezivanja multinacionalnih korporacija, suavanje intervencionistike politike nacionalne drave i nemogunost voenja svrhovite socijalne politike prema Habermasu svedoi o treem aspektu slabljenja nacionalne drave jer: ...kapital vie nema obavezu da ostane u nacionalnim granicima i takorei slobodno luta i moe da preti izlaznim opcijama im ga neka vlada previe optereti socijalnim standardima ili sigurnou zaposlenja u nacionalnim okvirima. Dakle nacionalne vlade gube mo a nesputano trite gura politiku u avolji krug rastue nezaposlenosti, preoptereonosti sistema socijalnog osiguranja i smanjivanja doprinosa.

Kao i za druge mislioce tako i za Habermasa uznemiravajue pitanje predstavlja budunost demokratije u globalizovanom svetskom tritu. Demokratske procedure i aranmani koji graanima daju mogunost za politiki uticaj na drutvene uslove, moraju da pucaju u prazno u onoj meri u kojoj nacionalna drava gubi svoje funkcije i prostor za delovanje.2.4 Samoubistvo politike globalizacije

Teroristi crpe snagu iz oajanja, gneva i frustracije koje gaje i siromani i bogati, svetovni i radikalni islamisti. Oigledno je da koreni toga lee u politici SAD. Noam omski

Dogaaji od 11. septembra 2001. ukazali su nam na pogubne razmere velikih meunarodnih teroristikih akcija. Sve iri jaz izmeu malog broja bogatih i veine siromanih izaziva resantiman i oajanje koji su imali udeo u pokretanju teroristikih napada na SAD. Poznato je da autori poput omskog smatraju da pre svega SAD predstavljaju kljunog aktera koji usmerava ekonomsku i politiku globalizaciju kao dva meusobno nerazdvojna procesa.

Prema anu Bodrijaru dogaaj od 11. septembra, atentat na Pentagon i Svetski trgovinski centar, predstavlja apsolutni dogaaj koji je odjeknuo po itavom svetu dovodei u pitanje i samu globalizaciju, jer su Sjedinjene drave kao svetska supersila svojom: ... nepodnoljivom moi... zahuktale svo nasilje koje se iri svetom ali su i pokrenule teroristiku zamisao koja nas sve opseda jer, prema Bodrijaru, ne moe se ne matati o unitenju globalne sile koja je hegemonska. Tako je politiko nasilje postalo sistemski globalno, kako kroz politiku SAD pod predsednikom Dordom W. Buom, ali i uspostavljanjem teroristikog pokreta koji je svesno delovao na transnacionalnom nivou.

Kada SAD kao svetska sila monopolizuje globalnu situaciju i kada zgunjava sve funkcije koje obavljaju tehnokratska mainerija i jedinstvena ideologija, Bodrijar se pita da li postoji drugi put osim teroristikog napada. Odgovor je ne, jer je sistem sam stvorio objektivne okolnosti za tu brutalnu odmazdu, prisiljavajui i Drugog ( one koji su gubitnici globalizacije ) da menja pravila igre. Unitavajui vrste, pojedince i kulture, surovom globalnom tritu ( koje bi trebalo, po neoliberalima, da omogui slobodu pojedinaca i demokratiju) kojeg ureuje hegemonistika mo globalne sile, ameriki hegemonizam, svete se teroristikim aktima: teror protiv terora. Imoralan terorizam odgovor je na globalizaciju koja je i sama imoralna.

Zapravo, prema Bodrijaru, moe se govoriti o etvrtom svetskom ratu u kojem je ulog sama globalizacija: etvrti svetski rat opseda itav svetski poredak, svaku hegemonsku dominaciju, svaki jedinstveni svetski poredak. Prisvajajui oruja dominantne sile: novac i berzanske spekulacije, informatike i aeronautike tehnologije, dimenziju spektakla i globalne medijske mree, ali uvodei i sopstvenu smrt kao visoko simboliko oruje razmene, teroristi su iskoristili i realno vreme slika, njihovo trenutno irenje svetom (milijarda ljudi preko svojih TV prijemnika uivo su posmatrali uranjanje drugog aviona u Junu kulu). protiv SAD. Prisvajajui irenje globalizacije: berzanske spekulacije, vazduni saobraaj, elektronske informacije, dakle globalizacijske tekovine okrenuli su protiv same globalizacije. an Bodrijar smatra da je terorizam pobedio liberalnu globalizaciju jer je doveo do razarajue povratnosti koja se ne moe kontrolisati to dovodi do recesije sistema vrednosti i svake ideologije slobode, slobodnog protoka ideja, roba i ljudi, sve ono ime se Zapadni svet ponosio i na ta se oslanjao kako bi proirio globalni uticaj na ostatak sveta. Reakcija poznata ka Rat protiv terorizma je tolika da se ideje sloboda i graanskih prava upravo izbrisala iz obiaja i svesti, a liberalna globalizacija se realizuje u tano obrnutom smeru policijske globalizacije i potpune kontrole, preventivnog rata SAD-a i bezbednosnog terora po raznim logorima poput Gvantanama. Bodrijar smatra da se deregulacija ( jedan od

noseih stubova slobodnog trita) zapravo zavrava: ... maksimumom prinuda i ogranienja koja se ni po emu ne razlikuju od onih u fundamentalistikih drutava.

Meutim, suprotno Bodrijarovoj dijagnozi kraja (neo)liberalne globalizacije, Naomi Klajn tvrdi da se radi o nastavku ili novom zdanju kapitalizma katastrofe, o globalnom Ratu protiv terorizma, krstakom pohodu korporacija, koje koristi strah graana SAD-a da bi omoguile profitabilan poduhvat, ekspanzivnu novu industriju zasnovanu na katastrofama.Re je o globalnom ratu koji vode privatne kompanije. Sada je Rat protiv terorizma u toj meri privatizovan da predstavlja novo globalno trite.

3. Ekonomski aspekt globalizacijeDanas sam dao ostavku, posle dvanaest godina slube u MMF- u i 1000 dana zvaninog obavljanja posla za Fond na terenu, podvaljujui vau medicinu i vau vreu sa smicalicama vladama i narodima Latinske Amerike, Kariba i Afrike. Ova ostavka za mene predstavlja osloboenje koje nema cenu, jer sam njome napravio prvi veliki korak ka mestu za koje se nadam da u tamo moi oprati ruke od onoga to u sebi doivljavam kao krv miliona siromanih i gladnih ljudi... ponekad mi se ini da na celom svetu nema dovoljno sapuna da me opere od onoga to sam radio u vae ime.Dejvison Badhu slubenik MMF-a (otvoreno pismo direktoru MMF-a Mielu Kamdesiju) Globalizacija se neretko izjednaava sa ekonomskom globalizacijom koja oznaava stav da svetsko trite eliminie ili zamenjuje politiku akciju, tj. prevlast ideologije vladavine svetskog trita nad dravnim intervencionizmom. Kroz proces globalizacije, kako je ve reeno, suverene nacionalne drave ulaze u krizu i bivaju potkopane aktivnou transnacionalnih kompanija. Odnosi drave i trita promenjeni su prenoenjem sve vie moi na multinacionalne korporacije. Pod globalizacijom zakoni suverenih drava anulirani su i ne vae ako ugroavaju slobodu multinacionalnih korporacija da trino deluju.

3.1 Indikatori ekonomske globalizacije

Najee korieni indikatori u analizama ekonomske globalizacije jesu obim prekogranine trgovinske razmene; obim direktnih stranih ulaganja; porast broja transnacionalnih kompanija ije je sedite u zemljama Treeg sveta; trgovinski i ekonomski sporazumi poput NAFTA (Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu Kanade, SAD i Meksika) i EU; aktivnosti globalnih finansijskih i trgovinskih organizacija kao to su Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija i Meunarodni monetarni fond koje su postale regulator finansijskih i ekonomskih tokova u svetu; institucije svetskih berzi na kojima se formiraju cene kljunih sirovina i proizvoda to doprinosi izraenijoj ekonomskoj globalizaciji;

globalna podela rada koja podrazumeva, kao to je to pokazala Naomi Klajn u knjizi No logo, da je kapital zainteresovan za jeftinom radnom snagom za kojom se seli irom sveta; pojava transnacionalne kapitalistike klase koja predstavlja kljunog aktera u transnacionalnim ekonomskim aktivnostima, a ine je vlasnici i menaderi najmonijih kompanija, ali i politiari u razliitim zemljama koji promoviu interese transnacionalnog kapitala, poput korporativnih politiara ( Dik ejni i Donald Ramsfeld).

Ipak jedan od najznaajnjih indikatora ekonomske globalizacije bila bi globalna dominacija ekonomske doktrine ikake kole Miltona Fridmana.3.2 Neoliberalna dogma

Pogreno je pokuavati initi dobro novcem drugih ljudi.Milton Fridman, u pismu Pinoeu

Reeno je ve da neoliberali pravdaju odbacivanje svake politike intervencije nacionalne drave u, navodno, samoreguliue trite kao destabilizujue demokratske iluzije, uverenjem da bi takva intervencija samo tetila konkurentnosti sposobnih. Prema Hajeku (Friedrich A. Hayek) kada jednom odbacimo misao da se politike mere mogu rangirati shodno nekom ukupnom optem dobru onda bi trebalo shvatiti kako vlada ima ulogu da pomogne pojedincima da ostvare svoje razliite interese, a to se prema Hajeku moe postii samo slobodnim razvojem trita bez uplitanja drave. Tako nastalo slobodno trite Hajek opisuje kao katalaktiku igru koja nije igra sa rezultatom nula ve igra u kojoj se stvara bogatstvo i u kojoj svako u principu moe da dobije, kombinujui vetinu i sreu, i svako ima povoljniju mogunost da dobije nego u demokratijama sa intervencionistikim dravama. Uloga drave dakle treba da bude minimalna. Dravni intervencionizam u spontani ekonomski poredak je lo jer izaziva nepredvidive posledice, a to znai da je za neoliberale neutemeljen stav po kojem drava intervenie da bi ispravila nepredvidive posledice trinih mehanizama. Dokaz da je trite nesavreno ne predstavlja dovoljan argument za dravnu akciju koja moe biti jo nesavrenija. pie Milton Fridman. Dakle neoliberalizam se zalae za dominaciju ekonomije nad politikom, odnosno, potpunu privatizaciju vlasnitva, otvaranje domae privrede bez zatitnih carina, osloboenje intenziviranih trinih tokova robe, usluga, kapitala, znanja od dravne regulacije, usmerenost na sebine interese pojedinaca, ali pre svega slabljenje socijalne uloge drave. Hajek u tom smislu i pie: Saglasnost veine oko toga kako da podeli plen koji moe oteti od manjine koja misli drugaije, teko moe dobiti bilo kakvo moralno opravdanje- ak i kada za odbranu invocira izmiljotinu socijalne pravde.

Zapravo u neoliberalnom diskursu intervencija socijalne drave je uvek loa jer je trite superiorno. Jedino bi drutva koja se oslanjaju na trine mehanizme dostigla sveukupni nivo bogatstva koji bi sredstva za izdravanje svih lanova zajednice podigao na zadovoljavajui nivo. Re je o merama ekonomije kapanja/prelivanja: ekonomske teorije po kojoj se bogatstvo najimunijih postepeno preliva u ruke manje imunih, a sve posredstvom obezbeivanja umanjenog paketa i drugih beneficija za velike biznise i bogate pojedince. Nozik (Robert Nozick) je dosledno izveo stav da bogati ne mogu biti iskoriavani za zadovoljenje ciljeva siromanih: Ne postoji socijalni entitet sa dobrom koji podnosi neke rtve zarad sopstvenog dobra. Postoje samo individualni ljudi, sa svojim sopstvenim individualnim ivotima. Koristiti jednog od tih ljudi na dobrobit drugih, njega iskoriava a drugima doprinosi.

Meutim, ideja Adama Smita o nevidljivoj ruci trita , koju je obnovio Milton Fridman a sprovode meunarodne finansijske institucije, nije u najboljem interesu siromanih, dok mere preraspodele bogatstava u dravi blagostanja jesu. Zbog toga Stiglic kae da je politika meunarodnih finansijskih institucija zasnovana na .... istroenoj pretpostavci... da trita sama po sebi vode ka efikasnim ishodima, a da pri tom medjunarodne finansijske institucije

odbacuju svaku pomisao poeljne dravne intervencije na tritu: ....preduzimanju mera koje mogu voditi ekonomskom rastu i dovesti sve u bolji poloaj. Suprotno, propisivana su standardna reenja Vaingtonskog konsenzusa bez sagledavanja efekata koja e ona imati na ljude u zemljama u kojima je reeno da slede takve politike. Strukturalno prilagoavanje: ... vodilo je gladi i neredima u mnogim zemljama... suoene sa jo veim siromatvom. I ne samo da je MMF nametao politike globalizacije neoliberalnog modela koje su vodile u krize ve je to prema reima Stiglica raeno: ...ak iako je postojalo vrlo malo dokaza da bi te politike mogle promovisati rast, ali je postojalo mnotvo dokaza da su zemljama u razvoju nametnule ogromne rizike. Takva ultimativna ponaanja MMF-a davala su loe rezultate a bila su i antidemokratska, jer primoravaju zemlje da se utke prilagode zahtevima meunarodnih finansijkih institucija, zaplaene od gubitka kredita. Strane direktne investicije dolaze samo po cenu podrivanja demokratskih procesa.- tvrdi Stiglic.

3.3 Ciljevi osnivanja MMF-a i Svetske Banke Prema reima Dozefa Stiglica problem globalizacije lei u meunarodnim finansijskim institucijama ( MMF, STO i Svetska banka) koje su sprovodile neoliberalna pravila igre. Te institucije su upravljale globalizacijom na naine koje su vrlo esto pre sluile interesima razvijenih industrijskih zemalja, odnosno interesima korporacija unutar tih zemalja nego

interesima graana zemalja u razvoju. Nametanjem ideoloki motivisanih ekonomskih politika naneta je ogromna teta zemljama u razvoju.

Dozef Stiglic i pie da su pustoei efekat koji globalizacija moe imati na zemlje u razvoju i posebno na siromane u tim zemljama delo ekonomskog modela koji je vodio uklanjanju trgovinskih barijera ali i politika koje su nametnute zemljama u razvoju u procesu globalizacije, a koje su odgovarale interesima pojedinaca: ...odluke u MMF-u donoene su na bazi neega to je izgledala kao udna meavina ideologije i loe ekonomije, tj. dogme koja, ponekad se inilo, jedva da prikriva specijalne interese.

Razmatrajui politike meunarodnih finansijskih organizacija videli smo da su one sprovodile interese finansijskih trita vie nego to su ispunjavale svoju izvornu misiju da pomau zemljama u razvoju i unapreuju globalnu ekonomsku stabilnost. MMF i Svetska banka i jesu stvorene s ciljem da se ne ponove greke koje su omoguile uspon faizma. Ove meunarodne finansijske institucije potiu iz Drugog svetskog rata i rezultat su meunarodne monetarne i finansijske konferencije u Breton Vudsu, odrane u amerikoj dravi Nju Hempir jula 1944., kao deo zajednikih napora da se finansira obnova Evrope nakon ratnih razaranja, a i da bi se svet mogao spasavati od buduih ekonomskih depresija poput one koja je destabilizovala Vajmarsku Nemaku. Zadatak Svetske banke bila su dugorona ulaganja u razvoj kako bi se zemlje izvukle iz siromatva. U svom originalnom konceptu MMF je bio zasnovan na saznanju da trita esto nisu dobro funkcionisala, dakle bio je osnovan s uverenjem da je potrebna kolektivna akcija na globalnom nivou da bi se odrala ekonomska stabilnost. Ukoliko se ini da neka zemlja klizi u krizu, MMF treba da priskoi s namenskim sredstvima i kreditima namenjenim stabilizovanju situacije i da preventivnim delovanjem sprei rasplamsavanje krize. Don Mejnard Kejnz bio je ubeen da je svet najzad shvatio politiku opasnost preputanja tritu da se ravna iskljuivo prema sopstvenim zakonima. Meutim, kako primeuje Naomi Klajn, od poetka svog osnivanja MMF i Svetska banka nisu rasporedile vlast po principu jedna zemlja jedan glas, ve prema veliini privrede zemalja to je bio aranman koji je SAD-u davao pravo veta na sve glavne odluke, a za vreme Regana i Taerove njihove neoliberalne administracije koristile su MMF i Svetsku banku za sopstvene ciljeve, poveavajui njihovu mo i pretvarajui ih u sredstva za napredovanje korporacijskog pohoda. Dakle tokom godina svog postojanja MMF se promenio. Zasnovan na izvornom uverenju da su trita esto loe funkcionisala, MMF, prema reima Stiglica, sada uz ideoloku ostraenost uzdie ideju o trinoj supremaciji. Kejnz bi se prevrnuo u grobu kada bi video ta se dogodilo njegovom detetu.- primeuje Stiglic.

3.4 Fukujamina objava Kraja istorije u slubi Fridmanove ideologije slobodnog trita S krahom Sovjetskog Saveza mnogi su verovali da e silina pomeranja s poetka 90- ih dovesti do kraja ideoloke ortodoksije i da e zemlje uspostaviti nekakav hibrid politike slobode i ekonomske sigurnosti.

Lideri Solidarnosti osvajanjem vlasti eleli su da testiraju sopstveni ekonomski program: postojala je ansa da dravne fabrike, ako se pretvore u radnike zadruge ponovo postanu ekonomski odrive- radniko upravljanje bilo bi efikasno tvrdi Naomi Klajn. Drugi su se zalagali za postepeni pristup tranziciji koji je u to vreme zagovarao Gorbaov u Moskvi: polagana ekspanzija u oblastima u kojima vae monetarna pravila ponude i potranje, ujedno sa snanim drutvenim sektorom oblikovanim po uzoru na skandinavsku socijaldemokratiju.

Meutim u krugovima Fridmanovaca smatrali su da se komunistike drave moraju preobratiti u ist fridmanizam a ne u kejnzijanski kompromis. Obzirom na to da je s krahom Sovjetskog Saveza slobodno trite imalo globalni monopol, kejnzijanski dodaci kapitalizmu vie nisu bili potrebni. Prema Naomi Klajn to je bila i istinska poenta Fukujamine objave

kraja istorije. On nije tvrdio da na svetu vie nema ideja ve naprosto da s padom komunizma vie nema ideja dovoljno jakih da predstavljaju dostojnog takmiara. Frensis Fukujama je rekao na Univerzitetu u ikagu 1989. da kolaps komunizma ne vodi prema kraju ideologije ili stapanju kapitalizma i socijalizma ve prema neskrivenoj pobedi ekonomskog i politikog liberalizma. Zapravo Fukujama je ponovio Fridmanovu tvrdnju da su slobodna trita i slobodan narod deo nerazdvojnog projekta, tvrdei da trita liena zakonske regulative u ekonomskoj sferi udruena sa liberalnom demokratijom u politikoj sferi predstavljaju krajnju taku ideoloke evolucije i konaan oblik uprave meu ljudima. Fukujama je, tvrdi Naomi Klajn, provukao osporavanu agendu privatizacije i i slobodne trgovine u demokratski trei talas. Jeste narod zahtevao demokratsku samoupravu ali ta elja je samo u mati Stejt Dipartmenta, iji je Fukujama bio slubenik, bila praena zahtevima graana za uspostavljanjem ekonomskog sistema koji e im oduzeti svaku sigurnost zapoljavanja, i doneti siromatvo i bedu. Iste te godine kada je Fukujama objavio kraj istorije i MMF i Svetska Banka obelodanile su Vaingtonski konsenzus, to je bila namera da se zaustavi svaka diskusija o bilo kakvim idejama izvan sefa slobodnog trita. Re je o strategijama za globalno obuzdavanje demokratije i jednostavno i na silu nametanje ideologije slobodnog trita.

3.5 Vaingtonski konsenzus

Privatizuj se ili crkni.

Moto ekonomista MMF-a

Naomi Klajn navodi da je 1989. godine postalo jasno da ikaka kola Miltona Fridmana upravlja MMF-om i Svetskom bankom kada je ekonomista Don Vilijamson obelodanio Vaingtonski konsenzus. To je spisak ekonomskih mera za koje je rekao da ih ove institucije smatraju minimumom za ekonomsko zdravlje zemalja u tranziciji. Zapravo je ovaj spisak trijumf neoliberalizma: privatizacija, deregulacija, drastino kresanje drutvene potronje i internacionalizacija trita. A u prilog ideoloke obojenosti Vaingtonskog konsenzusa Naomi Klajn navodi zahteve sa spiska: Sva dravna preduzea treba privatizovati ili Trebalo bi ukloniti sve barijere koje spreavaju ulaz stranim firmama.

Politika Vaingtonskog konsenzusa bazirana je na pojednostavljenom modelu slobodnotrine ekonomije, modelu konkurentske ravnotee u kojem nevidljiva ruka Adama Smita radi, i to radi savreno. Obzirom na to da po tom modelu nema potrebe za vladinom intervencijom, tj. slobodna nesputana trita rade savreno, politike Vaingtonskog konsenzusa se ponekad kvalifikuju kao neoliberalne bazirane na trinom fundamentalizmu.

Svaka zemlja koja je u vreme ekonomske krize traila pomo od MMF-a informisana je da mora da rekonstruie svoju privredu od vrha do dna: program strukturalnog prilagoavanja. Iako globalna trgovina nije imala nikakve veze s okonavanjem krize, privatizacija i slobodno-trine mere upakovane su zajedno sa finansijskom pomoi. Dakle, hoete da spasete svoju zemlju od privrednog sloma, onda je rasprodajte, glasio je odgovor MMF-a, iako su zvaninici MMF-a znali da ekonomska stabilizacija nema direktne veze sa ekonomskim prilagoavanjem ali je imala veze sa korporativistikim pohodom i privatizacijom javnih resursa (rudnika, nafte, zemljita, vode, kola, zdravstva). Tanije Fridmanove vizije su tako otelotvorene da bi odgovarale interesima multinacionalnih korporacija koje ude za novim tritima nesputanim okovima zakonske regulative. Globalizacija ekonomije u znaajnoj meri rezultat je, dakle, direktiva Vaingtonskog konsenzusa. U njih se da podsetimo ubrajaju: rast direktnih stranih investicija, deregulacija- liberalizacija i privatizacija javnog sektora.

3.5.1 Privatizacija javnog sektora i globalno trite

Radi se o pretvaranju sveta u veliku trgovinu gde mogu kupiti Indijance ovde, ene tamo, gde mogu kupiti decu, imigrante, radnike, pa i cele zemlje kao to je Meksiko.Podkomandant Markos Globalizacija je sluila kao povod apologetama slobodnog trita da se smanji uloga drave i da se omalovai postojanje drave blagostanja, prikazujui je kao neefektivnu. Racionalizacija javne potronje zbog nekonkurentnosti domae privrede u eri trine kompeticije dovelo je do znaajnih rezova u javnom sektoru kao to su obrazovanje,

zdravstvo i socijalni programi. Mnoge vladine aktivnosti, meutim, nastaju upravo zbog podbaaja trita u obezbeivanju osnovnih usluga. Eliminacija javnog sektora moe ostaviti ogromnu prazninu i dovesti do ogromnih patnji ljudi. tiglic ukazuje i na to da nezaposlenost nakon ubrzane privatizacije moe da predstavlja veliki socijalni troak u svom najgorem obliku: u urbanom nasilju, porastu kriminalnih, socijalnih i politikih nemira i velikoj zabrinutosti i meu zaposlenima koji su uspeli da sauvaju posao, zatim jedno ire oseanje otuenja, povlaenje dece iz kola, naroito tamo gde kolovanje zahteva participaciju, da bi pomogla izdravanje porodice.

Stalno ponavljana teza o smanjivanju javnog sektora i preputanju kreiranja poslova privatnom sektoru u potpunosti samo su delovi iste neoliberalne dogme. Kako je to pokazala Naomi Klajn, tendencija privatnog sektora da preuzme ulogu drave na sebe nigde nije ispunila oekivanja. Naprotiv moni lobiji poslodavaca opiru se oporezivanju dohodaka iz kojih se finansiraju socijalni programi. Slobodna trgovina i cirkulacija kapitala dovele su do konkurencije izmeu nacionalnih vlada to je rezultiralo smanjenjem poreza i socijalnim deficitom i znaajnm redukcijom javnih usluga.3.5.2 Deregulacija i liberalizacija

Najvee finansijske institucije poput MMF-a i Svetske banke, videli smo, u svojim programima uspostavljaju ekonomske politike zasnovane na slobodnom tritu. Liberalizacija i deregulacija predstavljaju otklanjanje vladinog uplitanja u funkcionisanje finansijskog trita, trita kapitala, kao i barijera za trgovinu.

Meutim, spisak i redosled poteza MMF-a, odnosno liberalizovanje trita kapitala i finansijskih trita tokom devedesetih, doprinelo je globalnim finansijskim krizama koje su nanele graanima Azijskih tigrova zastraujue posledice ( bedu, glad, deju prostituciju, veliki broj porodinih samoubistava).

Nova trita, kako primeuje Naomi Klajn, danas nisu prinuena da se otvore pod pretnjom vojne sile ve kroz ekonomski pritisak pretnjom sankcijama ili uskraivanjem finansijske pomoi meunarodnih finansijskih institucija u vreme velike krize. MMF naroito insistira na brzom tempu liberalizacije trgovine kao uslova za pomo, pa zemlje koje se suoavaju sa krizom nemaju izbora ve da se priklone zahtevima MMF-a. Iako uiva podrku korporacijske elite, liberalizacija trgovine izvedena protiv interesa zemalja u razvoju snano je bila osporavana na antiglobalistikim protestima.3.5.3 Direktne strane investicije

Direktne strane investicije podrazumevaju proizvodnju dobara od strane stranaca ili iznajmljivanje dobara od strane stranaca. Glavnu ulogu u globalizaciji odigrale su multinacionalne kompanije koje su prenele deo svojih operacija u drugu zemlju putem investicija. Direktna strana ulaganja su moniji i vidljiviji aspekt globalizacije to svedoi o rastuoj ulozi multinacionalnih korporacija u globalnoj ekonomiji. Kada strani biznis ue u stranu zemlju esto razori domau privredu. Naomi Klajn je u knjizi No logo ukazala na to da kada Val Mart doe u neko naselje esto dolazi do jakih protesta od strane metana koji brinu ta e se desiti s lokalnom zajednicom ako sve lokalne radnje budu unitene. Mnogo je potresnije itati o surovoj eksploataciji u zemljama Treeg sveta, gde se u prostorima fabrika, strogo ograene industrijske zone zaklonjene od oiju javnosti, runo proizvodi brendirana roba. U pitanju je strahovit fiziki napor, dok se posao ne zavri, sa fleksibilnim radnim mestima, grubim ponaanjem prema radnicama, bednim ili nikakvim dnevnicama, to prema Naomi Klajn svedoi o izopaenim nejednakostima globalne ekonomije: Uznemiravajua kombinacija proslavljenih naziva brendova i bednih uslova proizvodnje, pretvorili su Najk, Dizni i Volmart, u mone metafore za brutalni novi nain poslovanja. Eksploatatorske fabrike u kojima se izrauju brendirani proizvodi priaju prie o skarednim nejednakostima globalne ekonomije: izvrni rukovodioci kompanija i slavne linosti zarauju toliko da oveku stane pamet- a sve to podupire jedan sistem kartonskih naselja, smrdljivih fabrika i bede i izneverenih oekivanja mladih ena poput onih koje sam upoznala u Kaviteu, koje se bore da preive.

3.6 Doktrina oka

Istorija savremenog slobodnog trita- poznatijeg kao procvat korporativizma- ispisana je okovima.

Naomi Klajn

Leviari tvrde da bi istinska demokratija sa pravednim zakonima koji spreavaju korporacije da kupuju izbore nuno rezultiralo vladom posveenom preraspodeli bogatstva, a ne slobodnotrinim obeanjima. Iako je Milton Fridman suprotno ovima verovao da glasai u svom interesu treba da glasaju za one politiare koji e putem modela kapajueg/prelivajueg bogatstva s vrha nanie (s korporacija na nie) obezbediti opte bogatstvo. Meutim, obzirom na to da graani nisu verovali da se program strukturalnog prilagoavanja sprovodi u optem interesu, niti da e u krajnoj liniji sve zemlje imati koristi od globalizacije trinog modela privrede, mnogi su prisiljavali zemlje svim sredstvima da prihvate te reforme, ak iako je javna podrka merama Vaingtonskog konsenzusa mala. Ali kako su nametane radikalne ekonomske reforme zemljama? Milton Fridman je predvideo da e neoekivanost, brzina i razmere ekonomskih promena izazvati psiholoke reakcije u javnosti, koje e olakati prilagoavanje graana novonastaloj situaciji, nazivajui ovu nunu taktiku ekonomska ok terapija. Kad god su vlade nametale obimne programe razvoja slobodnog trita odabran metod uvek je bila neoekivana ok terapija. Ekonomska ok terapija znai da e nagli gr trgnuti privredu i povratiti joj zdravlje za ta je potrebna nagla promena politike odnosno presudan ok u pogledu politikog kursa. Sve to stvara recesiju ili depresiju i masovna siromatva. S obzirom na to da su pacijenti, poput ilea za vreme Pinoea, loe reagovali na ekonomsku ok terapiju (rasli su inflacija, nezaposlenost, glad i beda) Fridmanovi recepti se nisu mogli nametnuti bez dvojnog elementa koji se nalaze u njihovoj osnovi: vojne sile, karavana smrti i ubijanjem hiljada ljudi, osnivanjem koncentracionih logora po celoj zemlji zatvaranjem vie od 100.000 ljudi tokom tri godine. Prinudna mo drave koriena je za suzbijanje organizovanog radnitva i obraunavanje sa neistomiljenicima kroz hapenja i ubistva leviarskih aktivtista, i unitavanjem leviarske kulture- tvrdi Naomi Klajn. Iako je ile bio ekstremni sluaj on rasvetljava centralni poloaj drave u projektu neoliberalizma jer su se i druge vlade takoe koristile autoritarnim politikim strategijama kako bi zastraile stanovnitvo i uvele radikalne slobodnotrine reforme. U Argentini 70-ih pod vlau hunte nestanak trideset hiljada ljudi veinom leviarskih aktivista bio je sastavni deo nametanja ikake kole. U Kini 1989. tok izazvan masakrom na Trgu Tjenanmen i kasnijim hapenjima dalo je Komunistikoj partiji Kine slobodu da pretvori vei deo zemlje u svetskog izrabljivaa ,omiljenu lokaciju multinacionalnih kompanija, izvoznu zonu krcatu radnicima zaplaenim da bi traili vee nadnice i prava. Osporavajui time Fukujaminu tvrdnju da su demokratske i slobodno trine reforme blizanaki proces, slobodno trite kombinovano je sa autoritarnom politikom kontrolom: demokratija i ekonomija ikake kole ( Milton Fridman bio je u Kini 1980.) na Trgu Tjenanmen nalazile su se na suprotnim stranama. I odluka Borisa Jeljcina 1993. da poalje tenkove da granatiraju zgradu parlamenta, Beli dom, i pozatvara voe opozicije, raistila je teren za privatizaciju preduzea koja je stvorila ozloglaene oligarhe u toj zemlji. Folklandski rat 1982. posluio je Margaret Taer da u nacionalistikoj euforiji otpone prvu privatizacionu pomamu u zapadnoj demokratiji. Laboratorije istog slobodnog trita zapravo su bile rasadnici korporacijskih drava koje su, prema Naomi Klajn, savez izmeu policijske drave i velikih korporacija koje se uzajamno podravaju i koje su udruile snage da bi svim raspoloivim sredstvima: ... poveli rat protiv treeg sektora moi radnika i tako drastino poveali svoj deo nacionalnog bogatstva. Meutim, da bi bila uvedena ekonomska ok terapija potrebno je iskoristiti trenutke kolektivnih kriza odnosno okova izazvanih ratovima, prirodnim katastrofama i namerno izazvanim dunikim krizama koje suspenzuju demokratiju, za uputanje u radikalno drutveno i ekonomsko prestruktuiranje. Prema Miltonu Fridmanu: ... samo kriza stvarna ili prividna dovodi do stvarne promene. Kad to takve krize doe, mere koje se preduzimaju zavise od ideja koje lee naokolo. To je verujem naa osnovna funkcija: razvijati alternative za postojeu politiku, a potom ih odravati u ivotu i nadohvat ruke sve dok politiki nemogue ne postane politiki neizbeno. Recimo, Svetska banka i MMF iskoristile su uragan Mi da bi pogoenim dravama doturale finansijsku pomo, ali uz visoku cenu. Dva meseca nakon uragana vlade Hondurasa, Nikaragve i Gvatemale izglasale su zakone o privatizaciji aerodroma, pomorskih luka, dravne telefonske kompanije, nacionalne energetske kompanije, vodosnabdevanja. Oboreni su ekoloki standardi i olakana strancima kupoprodaja nekretnina. Uragan Mi bio je uvod za postcunamski kapitalizam katastrofe, o emu e kasnije bitivie rei.

Naroito ekonomske krize nisu manjkale tokom 80-ih i 90-ih godina i bile su rezultat dva osnovna faktora koja su vukla svoje korene iz vaingtonskih institucija. Prvi je bio njihovo insistiranje na prebacivanju nelegitimnih dugova koje su nagomilale diktature na nove demokratije. Drugi je bila, Fridmanom inspirisana, odluka direktora Federalnih rezervi SAD Pola Volkera da dozvoli enormno poveanje kamata, ime je nasleeni dug preko noi porastao izazivajui tzv. Volkerov ok. I udarom cena takoe se izazivaju ekonomski okovi i to svaki put kad padne cena izvoznog artikla to gura zemlje u jo dublju zaduenost. Zapravo to se globalna privreda vie pridravala Fridmanovih saveta s plivajuim kamatama i izvozno orijentisanom privredom, to je privredni sistem postajao podloniji krizi. U takvim okolnostima krize vlade su bile spremnije da prihvate Fridmanove radikalne savete. Dakle, globalna privreda osloboena regulative stvarala je dunike okove: 1. neograniene sume novca imaju slobodu da se velikom brzinom kreu globusom, 2. pekulanti mogu da se klade na vrednost svega, a rezultat je nestabilnost, jer nerazvijene zemlje, recimo Subsaharska Afrika, koje se oslanjaju na izvoz sirovina upadaju u kontinuiranu krizu, 3. vrtoglavi rast kamata i skok nacionalnog duga uz sve daje recept za ekonomski haos. A im bi se neka zemlja udaljila od ortodoksije ikake kole trgovci u Njujorku i Londonu smesta je kanjavaju ulaganjem protiv valute zemlje, izazivajui jo dublju krizu i potrebe za novim kreditima, optereenih dodatnim dugovima.Na zamku otvaranja zemlje nestalnim udima trita ukazao je i Mandela 1997. godine, rekavi da: Upravo mobilnost kapitala i globalizacija njegovog i ostalih trita onemoguavaju zemljama da odluuju o nacionalnoj ekonomskoj politici ne osvrui se na verovatnu reakciju tih trita.

Dakle u demokratijama korporativni krstaki pohod preiveo je tako to su zagovornici Fridmanovog slobodnog trita veto prelazili iz jedne krize u drugu, struno koristei beznae prouzrokovano vanrednim stanjem privrede da bi provukli mere kojima su vezivali ruke novim demokratijama. Tako je Poljska, nakon pobede Solidarnosti, da bi izbegla totalni ekonomski krah i potencijalnu optu glad zahtevala brisanje nasleenih dugova i finansijsku pomo od MMF-a. Meutim Poljski problem sagledavan je kroz prizmu doktrine oka. Privredni krah, ogromni nasleeni dravni dugovi od komunista, dezorijentisanost prouzrokovana naglom promenom reima oznaili su da se Poljska nalazi u poloaju za prihvatanje radikalne ok terapije. MMF i SAD pustile su Poljsku da sve dublje tone. U stanju vanredne politike omogueno je da se mimo demokratske procedure (parlamentarne diskusije i rasprave), suspenzijom demokratije a ne u demokratskim okolnostima, forsira

radikalno ubrzanje legislativnog procesa kako bi bio nametnut paket ekonomske ok terapije. U Junoj Koreji za vreme predsednikih izbora obaranje demokratije od strane MMF-a bilo je krajnje otvoreno. U neuvenom inu meanja u politiki proces jedne suverene drave MMF je odbio da pusti dogovorena sredstva dok se sva etiri kandidata za predsednika ne obaveu da e se pridravati planova MMF-a. Glavna misija ikake kole, a to je zatita privrede od demokratije, nikad nije bila eksplicitnija: mogu graani da glasaju koliko hoe i za koga hoe ali ishod glasanja nee imati nikakvog uticaja na upravljanje privredom niti na model njene oganizacije.

Uzimajui sve ovo u obzir Naomi Klajn i moe da zakljui da je istorija savremenog slobodnog trita, poznatijeg kao procvat korporativizma, ispisana okovima. Zemlje se dovode u stanje oka ratovima, teroristikim napadima, vojnim udarima, prirodnim katasrofama, dunikim krizama i potom bivaju ponovo okirane od politiara i korporacija koje eksploatiu strah i dezorijentisanost koji su nastali kao posledica izvornog oka da bi nametnuli ekonomsku ok terapiju. Ljudi koji se drznu da se odupru slobodnotrinim reformama bivaju podvrgnuti i po trei put oku od strane policije i islednika u zatvorima. Orlando Letelijer, bivi ambasador ilea za vreme socijalistike vlade Salvadora Aljendea, nakon bekstva u SAD optuio je Miltona Fridmana da je kao: ... intelektualni arhitekta i nezvanini savetnik tima ekonomista koji sada upravljaju ileanskom privredom suodgovoran za Pinoeove zloine. Fridmanov privredni plan mogao se samo sprovesti silom... postoji unutranji sklad izmeu slobodnog trita i neogranienog terora.

3.7 Kapitalizam katastrofe

Drava odumire i neko mora preuzeti njene funkcije... Niko za to nije bolje pripremljen od sveta velikog biznisa.

Rokfeler

Ova strana vremena pruaju najbolje prilike onima koji razumeju potrebu za fundamentalnim ekonomskim promenama.

Don Vilijamson

Multinacionalne kompanije s velikim meunarodnim investicijama u stranim zemljama elele su stabilno profitabilno okruenje: blage zakone o investiranju, poslune radnike i nikakva runa iznenaenja u vidu nacionalizacije imovine multinacionalnih kompanija. Puevi, vojne intervencije, uspostavljanje krvavih diktatorskih reima, uz pomo CIA-e, bili su sredstva za postizanje tih ciljeva (1973. svrgavanje demokratski izabranog socijalistikog predsednika Aljendea u ileu koji je eleo da uz potenu refundaciju nacionalizuje imovinu veleposednika i stranih kompanija). Bio je to ujedno i proces kojim umesto da budu inspirativni primeri, ove zemlje postale su zastraujue upozorenje o onome ta se deava siromanim nacijama koje misle da mogu da se izvuku iz Treeg sveta. Meutim, dananjem kapitalizmu katastrofe, odnosno, prema Naomi Klajn, arhitektama rata i korporativnim politiarima, ratovi (Irak), teroristiki napadi, prirodne katastrofe (uragan Mi, uragan Katrin, cunami, poari, epidemije) i ekonomski kolapsi drava, po sebi su izvori ogromnih profita. Orkestrirane pohode na javnu sferu posle katastrofalnih dogaaja, udrueni s tretmanom katastrofa kao uzbudljivih trinh mogunosti, Naomi Klajn naziva kapitalizam katastrofe. Kao fundamentalistiki oblik kapitalizma, kapitalizam katastrofe, zapravo je model eksploatacije kriza i katastofa koje su mu potrebne da bi mogao da napreduje i ostvaruje enorman profit. Tako su eksploatacija krize u ratu u Iraku i postcunamiskoj katastrofi u ri Lanki zapravo kulminacija tri decenije strogog potovanja Fridmanove doktrine oka. Naime, posle 11. septembra 2001. eksploatacija strane tragedije postala je norma kako bi se kompanijama omoguio profit, ali je u Americi sprovoen i domai vid ekonomske ok terapije. Buov tim, fridmanovski do sri, urno se dao na eksploataciju oka kako bi progurao svoju viziju uplje vlade u: ... kojoj bi sve od voenja rata do reagovanja u vanrednim situacijama bio poslovni poduhvat koji treba da donese profit. Tako je drava sada imala ulogu kolonizovane teritorije, a korporacije su konkistadori. Odnosno ok terapija je doivela svoju evoluciju jer umesto rasprodaje dravnih kompanija i javnih dobara, Buov tim stvorio je osnovu za nove postupke: Rat protiv terorizma, kod kue i u inostranstvu, koji je trebao da bude privatan. Svakako,da bi ovo postigla, Bela kua je, u fridmanovskom maniru, iskoristila oseaj straha i pogibelji, stvoren teroristikim napadom od 11. septembra, da bi drastino poveala ovlaenja izvrne vlasti. Ove postupke Naomi Klajn naziva usporen dravni udar, a koji se odnosio na kontrolu, nadzor, hapenja i voenja rata. Sam reim postaje autoritarniji. Mobilni telefoni i surfovanje internetom preobratili su se u mone naine sveobuhvatnog dravnog nadzora uz punu saradnju privatizovanih telefonskih kompanija. Uklanjanje granica, taj veliki simbol globalizacije, zamenjeno je procvatom industrije graninog nadzora, od optikog skeniranja i biometrijskih linih karti do planirane haj-tek ograde izmeu SAD i Meksika. Strah od terorizma postao je jai od straha ivota u nadziranom drutvu.

Zatim su te novopojaane i izdano finansirane funkcije bezbednosti, vojne invazije, okupacije i rekonstrukcije Iraka smesta predate privatnom sektoru da ih obavlja uz profit. Iako je kao cilj navedena borba protiv terorizma, efekat je bio stvaranje kapitalizma katastrofe: potpuno razvijene nove privrede, bazirane na otadbinskoj bezbednosti, privatizovanom ratu i obnovi posle katastrofe, zaduene nita manje nego za izgradnju i voenje privatizovane bezbednosne drave, kod kue i inostranstvu. Kako pie Naomi Klajn bio je to vrhunac Fridmanove kontrarevolucije: ... globalno trite se decenijama hranilo udovima drave sada je poelo da joj prodire srce. ak je i deo islednika u ozloglaenim logorima poput Gvantanama u privatnom aranmanu. Islednici moraju da dobiju od zatvorenika onu vrstu podataka pogodnih za podizanje optunice koju trae njihovi poslodavci u Vaingtonu. Ova dinamika stvorena je za zloupotrebe: ... kao to e zatvorenici pod torturom rei bilo ta samo da bol prestane tako privatni preduzetnici imaju snaan ekonomski podsticaj da upotrebe sve neophodne taktike da bi isporuili traene informacije bez obzira na njihovu pouzdanost.- pie Naomi Klajn.

Svaki od naina na koji je Buova administracija definisala parametre Rata protiv terorizma sluio je da povea njegovu profitabilnost i odrivost kao trita: od definicije neprijatelja, preko pravila o borbenim dejstvima, do stalno rastuih razmera sukoba. Tako je, kako naglaava Naomi Klajn, zbog ekonomske profitabilnosti Rat protiv terorizma postao sastavni deo globalne ekonomske arhitekture. Konflikt u Ratu protiv terorizma nije ogranien u pogledu vremena, prostora i cilja tako da je odgovor na terorizam neostvariv zadatak, ali u ekonomskom smislu rat je nenadmaan.

Dakle kapitalisti katastrofe, arhitekte Rata protiv terorizma deo su vrste korporativnih politiara za koje su katastrofe ciljevi po sebi- totalna integracija poslovne i politike elite. Izjednaavajui interese multinacionalnih korporacija s interesima SAD-a i tavie za ceo svet dobija se oblik plana sa opasnim posledicama. Jer Buovi glavni funkcioneri zadrali su svoje interese u kompleksu kapitalizma katastrofe ak i nakon to su uli u novu eru privatizovanog rata i reagovanja na katastrofe to im omoguava da profitiraju na katastrofama koje izazivaju.

Stapanje politikih i profiterskih ciljeva nigde nije tako oigledno kao na bojnim poljima Iraka. Kao trea po veliini svetska rezerva nafte, Irak je morao da bude meta arhitekata invazije. Putajui stravino nasilje sa lanca tvrdili su da je Bliski Istok rasadnik terorista zato to nedostaje slobodnotrina demokratija u regionu. Jasno je da je uvek posredi sloboda za multinacionalne kompanije, tako da je u Iraku postalo otvoreno jasno da je slobodna trgovina imperijalni projekat koji nova trita za multinacionalne kompanije osvaja na bojnim poljima preventivnim ratovima. Od 2003. godine, nakon invazije Iraka, svet postaje sve manje miran, dok se istovremeno nagomilava sve vei profit. Dananja globalna nestabilnost stvara sve vee profite sektoru visokotehnolokog obezbeenja, graevinskoj industriji, privatnim zdravstvenim i farmaceutskim kompanijama, sektoru nafte i gasa. Teroristiki napadi sada se doekuju sa oduevljenjem.

Uspevajui da pretvori katastrofu u svoju dugoronu korist, bujice katastrofa pretvaraju se u spektakularne profite. ak i sami privredni sistemi koji se protive svim pokuajima zakonske regulative, zatite ovekove okoline, sama po sebi generiu stabilan priliv katastrofa, bilo vojne, bilo ekoloke ili finansijske prirode. Naa zajednika zavisnost od prljavih izvora energije stvara stabilan priliv drugaijih kriznih situacija: prirodne katastrofe poput najnovijeg izlivanja nafte i ratovi voeni zbog kontrole nad oskudnim resursima koji zauzvrat dovode do teroristikih napada. Aktivno stvaranje kriza u svetu od strane kapitalista katastrofe, zbog ogromnih profita koje katastrofe donose, najavio je Don Vilijamson jo 1993. godine na jednom skupu neoliberalnog plemena: ... ovek mora da se pita ima li bilo kakve logike razmiljanje o namernom izazivanju krize kako bi se otklonila politika smetnja reformama... Da li bi kriza manjih razmera mogla posluiti? Da li je mogue isplanirati krizu koja bi posluila istoj politikoj funkciji....

4. Bilans neoliberalne globalizacijeGlobalizacija danas nije u interesu mnogih siromanih u svetu.

Dozef Stiglic 4.1 Neoliberalna globalizacija: protekcionizam, siromatvo i nacionalizamI zato irom sveta deca rade u poljima sa otrovnim pesticidima, u opasnim rudnicima i u fabrikama gume i elianama, gde im teke maine odsecaju prstie i ruice. Mnoga takva deca proizvode robu za inostrano trite...

Naomi Klajn

Svet zaista stremi sve tenjoj povezanosti i stvaranju jedinstvenog globalnog prostora ali u istom procesu nastaju kao provalija duboke polarizacije. Urlih Bek kae da je svet postao: ... opasno nejednak prostor... Samo za isplatu dugova s Juga na Sever tee u godini 200 milijardi dolara... Globalne nejednakosti rastu- od 1960. do 2000. godine udio najbogatijih 20% stanovnitva svijeta u globalnom dohotku porastao je sa 70% na 90%, dok se udio najsiromanijih smanjio od 2,3% na 1%. Dok se 1,2 milijardi ljudi gotovo petina stanovnitva, mora zadovoljiti s manje od jednog dolara dnevno, pomo dravama u razvoju od 1999. smanjio se za jo 20%..

Ekspanzija nesputanog trita i kapitala najprodornije su sile globalizacije, ali istom silinom kojom povezuju svet kapajua ekonomija ga i deli. Presudna uloga u eksplozivnom proirivanju provalije izmeu svetova pripada silovitom usponu i vladavini neoliberalizma koji je smenio kontrolisani kapitalizam drave blagostanja.

Dakle, trijumf neoliberalizma ikake kole ubrzava ritam globalizacije, ukida intervencionistike barijere slobodnom kretanju transnacionalnog kapitala, stvarajui jedinstven svet bez granica. Privlanost neoliberalizma ogleda se u tome to boljevici neoliberalizma tvrde da on see parazitske trokove birokratije drave blagostanja, titei domae firme od spoljne kokurencije. Ovo je svakako slika neoliberalizma u njegovom idealno tipskom obliku i ne odgovara stvarnosti: amerika industrija je protekcionistika, a

kako je to primetila Naomi Klajn, poslovi za vreme Dorda W. Bua dodeljivani su bez tendera to je dovelo do toga da je profit multinacionalnih korporacija korporativnih politiara doiveo meteorski uspon od 700%, poput firmi u kojima akcije imaju Dik ejni i Donald Ramsfeld. Smisao neoliberalizma je u smanjenju socijalnih davanja. Zapravo princip neoliberlizma je brutalan: smanjenjem socijalnih izdataka privatni kapital se uveava! Potvrdu ovoga nalazimo u injenici da iako je bogatstvo planete uveano za 6 puta, proseni dohodak u 100 zemalja sveta u stalnom je opadanju: gotovo 60% stanovnika planete lieno je pristupa osnovnim potrebama, treina nema vodu za pie. Istovremeno tri najbogatije osobe na svetu poseduju imetak koji je vei od bruto nacionalnog dohotka 48 najsiromanijih zemalja: 4% njihovog bogatstva bilo bi dovoljno da svim siromanima sveta omogui obrazovanje, adekvatne medicinske potrebe i ishranu.

Najveu dramu predstavlja subsaharska Afrika koja najavljuje raanje etvrtog sveta ekstremne bede itavog jednog kontinenta sa gotovo 500 miliona stanovnika. Ove zemlje postaju sve vie marginalizovane upravo kada su integrisane u globalno svetsko trite. Ekonomska globalizacija samo je zaotrena jer zasnivaju svoj izvoz na sirovinama ija je cena drastino oborena, dok je spoljni dug Afrike zahvaljujui i skoku kamata porastao za 14 puta.

Ve je reeno da gigantska mo transnacionalnog kapitala stalno preti da ode iz zemlje i investira na lokacijama sa jeftinom radnom snagom i manjim trokovima socijalne zatite to predstavlja eroziju socijalne drave. U izvetaju OUN-a za 1999. godinu zakljuuje se da socioekonomske napetosti- merene poveanjem nezaposlenosti, nejednakou i nezadovoljstvom prihodom predstavljaju glavni faktor poveanja stope krivinih dela. Svet kriminala, prostitucije, droge i nepismenih- crne rupe globalizacije nisu iskljuivo na periferijama one se nalaze u svakom gradu prvog sveta stvarajui novu geografiju socijalnog aparthejda. Reakcija na novi svetski poredak odnosno na represivnu formu globalizacije (Irak) raa eksploziju etnikih konflikata: Mekdonaldizacija sveta i dihad dva su pola jednog istog magistralnog procesa. Agresivna homogenizacija, globalno uniformisanje sveta i sabijanje svih kultura u isti globalni kalup izaziva burnu reakciju. Prema Miroslavu Peujliu tamna strana ekonomske globalizacije i sukobi civilizacija nisu zbivanja odvojena Kineskom zidom: Najdublja socijalna polarizacija i najire osiromaenje, pasivno oseanje gubitnitva i nemoi preobraavaju se u aktivni nacionalizam i verski fundamentalizam.

4.2 Izneverena obeanja prelivajue pravde Ekonomska politika ikake kole koja se proirila svetom jeste ono to otkriva ... jo gore zverstvo koje kanjava milione ljudskih bia izlaui ih planiranoj bedi.

Zemlje najbre globalizacije imaju istovremeno visoke stope ekonomskog rasta ali i drastino poveanje socijalne nejednakosti, za oko jednu petinu. Neoliberalizam i rast nejednakosti su povezani to dokazuju injenice da se u tri zemlje koje su sledile najrigorozniju neoliberalnu politiku (SAD, Velika Britanija i Novi Zeland) socijalna nejednakost poveala bre nego u drugim zemljama. Uporedo sa tehnolokim napretkom i porastom profita zaposlenost opada to za sobom povlai propadanje kroz vrtlo siromatva i bede. Oslanjanje na trine mehanizme nije dostiglo zadovoljavajui nivo koji bi zadovoljio potrebe svog stanovnitva, kako to tvrde neoliberalni apologeti, ve gotovo iskljuivo radi u korist uskih elita.

U zemljama gde god su se vlade prihvatile Vaingtonskog konsenzusa siromani su imali malo koristi od ekonomskog rata. U Latinskoj Americi rast nije pratilo smanjivanje nejednakosti i siromatva. U nekoliko sluajeva siromatvo je jo vie naraslo. Iako MMF s ponosom govori o progresu u Latinskoj Americi ileanskom udu ostvarenom trinom reformacijom pod dirigentskom palicom Miltona Fridmana, neoliberalni apologeti jedva da spominju broj rtava torture i broja ljudi koji ive u siromatvu. Kriza u Aziji koju je Milton Fridman ekonomskom ok terapijom nastojao da zauzda jo uvek nije prola. Kad za dve godine bez posla ostane 24 miliona ljudi ukorenjuje se nova vrsta beznaa koja se iri regionom i izraava na razliite naine, od znaajnog porasta verskog ekstremizma u Indoneziji i Tajlandu do eksplozivnog porasta stope seksualne eksploatacije dece. Nakon ekonomske ok terapije koju je u Rusiji propisao Defri Saks, a sproveo Jeljcin, sredinom 90-ih 72 miliona Rusa ivelo je u siromatvu (do 1989. bilo je 2 miliona siromanih). 25% Rusa, gotovo 37 miliona ljudi ivelo je u siromatvu koje se opisivalo kao uasno. Godine 2006. Ruska vlada priznala je da u Rusiji ima 715.000 dece beskunika, a procene UNICEF-a govore da ih tamo ima preko tri i po miliona. Broj narkomana skoio je za 900%, stopa nasilnog zloina poveana je za etiri puta.

I u Poljskoj, u kojoj nije bilo nezaposlenosti za vreme komunizma, nakon ekonomske ok terapije stopa nezaposlenosti iznosila je 20% a ispod linije siromatva ivi 59% Poljaka.

Skandalozni su i rezultati uvoenja prelivajue pravde u Junoafrikoj republici. Broj ljudi koji preivljava s manje od jednog dolara dnevno udvostruio se na etiri miliona u 2006. Izmeu 1991. i 2002. godine stopa nezaposlenosti crnih Junoafrikanaca udvostruila se skoivi sa 23% na 48%. Vlada ANK sagradila je 1,8 miliona domova, ali u meuvremenu je dva miliona ljudi ostalo bez krova nad glavom.

Krute politike strukturalnog prilagoavanja iznuivale su u zemljama smanjenje davanja za obrazovanje, zdravstvo i socijalnu zatitu to je dovelo do poveanja stepena prostituisanja dece, izdaci za borbu protiv AIDS-a znaajno su smanjeni to je dovelo do visoke smrtnosti obolelih, porast je broja porodinih samoubistava, narkomanija se iri. Jedva preivljavajui siromani ne mogu slati decu u kole, a bez obrazovanja i njihova deca su osuena na siromatvo: ...siromatvo se prenosi iz generacije u generaciju.- primeuje tiglic.

Uz siromatvo dolazi i oseanje nemoi. Svetska Banka je 2000. intervjuisala hiljade siromanih u okviru ankete Glas siromanih. Pojavilo se nekoliko oekivanih tema: siromani oseaju da su bezglasni, da nemaju kontrolu nad svojim ivotom. Njih ibaju sile koje su van njihovog dometa.

To je pria o merama koje MMF naziva programom strukturalnog prilagoavanja. Drave se naposletku stabilizuju, ali nova ravnotea se ostvaruje ostavljanjem ...miliona ljudi da lei pored ivice puta...( Habermas): radnika iz javnog sektora, malih privrednika, sitnih farmera, sindikalaca. Nakazna tajna stabilizacije, pie Naomi Klajn, jeste u tome da se velika veina njih nikad vie ne domogne vrstog tla. Zavravaju u slamovima u kojima sada ivi oko milijarda ljudi. Oni su razbatinjeni, ljudi koje je Nemaki pesnik Rajner Marija Rilke opisao kao one koji ne kojima ne pripada ni prolost ni budunost.

Zakljuak

Drugaiji svet je mogu

To je vetar odozdo, vetar pobune, dostojanstva; on nije samo odgovor na vetar odozgo koji se namee... To nije samo unitenje jednog nepravednog i samovoljnog sistema; to je pre svega nada u povratak dostojanstva i pobune u slobodi i dostojanstvu. Ovaj e vetar dunuti sa planina. On ve sada, u tajnosti, pod kronjama, raa jedan novi svet, svet koji postoji kao slutnja u srcima kojima on donosi hrabrost.Podkomandant Markos

Ne mogu stvoriti vau povest za vas. Ali mogu vam rei da je na vama da je stvorite.Podkomandtant Markos

Da li je moda doao trenutak kada je svest dovoljno sazrela da se izvri globalna inicijativa za napad na multinacionalne korporacije? Trijumf velikog pritiska javnosti na naftnu kompaniju el da odustane od potapanja svojih platformi na otvorenom moru, za Naomi Klajn govori da delovanja razliitih NVO, pokreta i inicijativa nisu bez rezultata. Zbog toga Naomi Klajn u knjizi Ne logo i pie: Ako je mogue posustajanje jednog brenda, onda je zamislivo da se to moe dogoditi i sa celokupnom strategijom brendiranja: jednom kad se odreena koliina brendiranja vezala za kulturu, oni meu nama koji su brendirani zahvaljujui kompanijama Najk, Volmart, Majkrosoft, Dizni, Starbuks ili nekog drugog, poee da se okreu ne samo protiv ovih i slinih logoa, ve i protiv kontrole korporacija nad prostorom koji nam pripada i mogunostima izbora koje imamo. Moda postoji trenutak... kada se protivnapad ne usmerava direktno na proizvod koji je naglo izaao iz mode. Nego na multinacionalke koje stoje iza brendova.

Ove proroke rei Naoni Klajn nale su svoju podrku u akcijama globalnog naroda. Stvaranje alterglobalistikog pokreta koji stalno deluje po ovim pitanjima postao je cilj za koji se vredi boriti. Suprotno defetistikim stavovima koji na graane gleda: ... kao na krdo stoke koje se hrani reklamama i koje se dri u zarobljenitvu zahvaljujui hipnotikim inima komercijalne kulture..., ve u vreme objavljivanja knjige, globalni narod Sijetla prestao je da bude : ...brendirana krava koja e naprosto glupo stajati i preivati.

Simboli svetskog ekonomskog poretka danas su svuda objekat napadanja. Sastanci meunarodne elite moi povod su za velike demonstracije alterglobalistikog pokreta. Meutim, prvi protesti povodom sastanka Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu 1999. godine, predstavljali su ok koji je pokolebao monike u njihovoj viziji globalizacije. Skoro preko noi globalizacija je postala pitanje naeg vremena koje suvie pritiska. Otada je alterglobalistiki pokret ojaao. Svaki sastanak MMF-a, Svetske Banke i Svetske trgovinske organizacije povod je za demonstracije . Iako su protesti protiv neoliberalnih politika i poteza meunarodnih institucija prisutni decenijama u zemljama u razvoju kad god bi se otri programi strukturalnog prilagoavanja u njihovim zemljama pokazali isuvie teki, njihovi protesti uglavnom se nisu uli na samozadovoljnom Zapadu. Meutim stvari su se promenile. Prema Naomi Klajn demonstracije protiv Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu i MMF-a i Svetske banke u Vaingtonu i na drugim mestima, nali su svoju inspiraciju u pokretu Zapatista. S ovim se slae i Andrej Grubai koji smatra da pravu metodologiju alterglobalistikog otpora treba traiti na Globalnom Jugu , meu Zapatistima u Junom Meksiku. Zapatistika gerila, iji pripadnici vie ne nose oruje, predstavlja, posle velikog zapatistikog ustanka 1. januara 1994. godine u oblasti iapasa, neiscrpno vrelo inspiracija za aktiviste globalizacije odozdo. Zapatisti su prepoznali blef neoliberalizma i njegovo nasrtanje na demokratiju. Prema reima podkomandanta Markosa, predvodnika postmoderne gerile,: ...ova armija ne eli da bude armija ona eli da srui mo ali ne da bi je uzela. Sa sklonostima prema direktnoj akciji, kolektivnom odluivanju i decentralizovanom organizovanju cilj Zapatista dakle nije zadobiti kontrolu, nego zauzeti i izgraditi autonomne prostore gde mogu cvetati demokratija, sloboda i pravda. Ovo je sutina Zapatizma: globalni poziv na revoluciju, da ponete tamo gde jeste i da se borite svojim vlastitim orujem. To moe biti videokamera, rei, dela sve ovo je prema podkomandantu Markosu takoe oruje. Znaaj Zapatista tako je prekoraio uske granice iapasa i Meksika, tako da su ...postali primer mogueg svima ostalima- smatra Valertajn. Ovaj se organizacioni model proirio kroz Latinsku Ameriku i svet. Prema Naomi Klajn moe se videti u drutvenim centrima u Italiji, u brazilskom Pokretu seljaka bez zemlje koji prisvajaju povrine neiskorienog poljoprivrednog zemljita, te ih iskoritavaju za odrivu poljoprivredu, kole, bolnice. Iste te ideje o mobilizaciji ljudi proimaju argentinski pokret Piguetero, organizaciju nazaposlenih radnika, koje je glad naterala da osmisle nove naine dobijanja ustupaka od drave. Sutnski smisao Zapatizma je i u tome da se i alterglobalistiki pokret ne deklarie kao antiglobalistiki, ve, kako kae anarhistkinja Ivan Liu: Mi nismo antiglobalistiki pokret. Mi smo protiv globalizacije koju vode korporacije. Mi smo globalni pokret za pravdu. Odnosno pokret vie pokreta kako neki sledei Zapatiste nazivaju alterglobalistiki pokret. Pokret koji podupire i vatreno brani globalno pravo na raznolikost: kulturnu raznolikost, poljoprivrednu raznolikost, ekoloku raznolikost. Iako kritiari alterglobalistikog pokreta kao njegovu manu navode da je lien centralne teme ili koherentne ideologije, prema Naomi Klajn ovo je njegova najvea vrlina koja ga odvaja od prethodnih pokreta i ini primamljivim za obine ljude. Alterglobalistiki pokret pokuava da kreira horizontalne mree organizacije nasuprot vertiklano organizovanim strukturama poput partija ili korporacija, a ove mree poivaju na postulatu decentralizovane, nehijerarhijske direktne demokratije. Demokratija u krupnom planu, vrsto prizemljena. Prvi Svetski socijalni forum u Porto Alegreu, sa sloganom Drugaiju svet je mogu,, koji je prema Naomi Klajn bio ...kraj kraja povijesti..., bio je prilika da ovaj pokret u nastajanju prestane vikati protiv ega se bori i pone artikulirati zata se bori. Naglasak na Forumu bio je na alternativama to dolaze iz zemalja koje najakutnije trpe negativne posledica neoliberalne globalizacije: masovne migracije, proirivanje imovinskih razlika, slabjenje politike moi graana. U Porto Alegreu su se fragmentirane alterglobalistike snage poele preobraavati u pokret za demokratiju koji brani pravo lokalnih zajednica na neposrednu demokratsku participaciju i demokratske alternative. Otuda i ono to je izrastalo iz Porto Alegrea nije bila globalna vlada, nego vizija bolje povezanosti meunarodne mree lokalnih inicijativa koje su utemeljene u neposrednoj demokratiji. Naglasak je dakle na pluralizmu i razliitosti to manifestuje duh alterglobalistikog pokreta, zasnivajui budunost na globalnom dijalogu, a ne na odlukama nametnutim od strane nove elite. Jer alterglobalistiki pokreti deavaju se zato to ljudi posmatraju kako vlast putuje prema neodgovornim multinacionalnim korporacijama i meunarodnim finansijskim institucijama, ali i prema sve vie centralizovanim nacionalnim, pokrajinskim i gradskim upravama. Zato ovi ljudi zahtevaju finansijsko i demokratsko orue kojim mogu kontrolisati svoje sudbine, iskoristiti svoju strunost, izgraditi raznolike privredne grane koje su istinski odrive. I ti ljudi imaju mnotvo ideja. Snaga alterglobalistikog pokreta, sastavljenog od mnogih pokreta jeste u tome to on nudi stvarnu alternativu homogenizaciji i centralizacij koju predstavlja neoliberalna globalizacija. Uistinu raznolik globalni pokret.

Neuspeh globalizacija odozgo sa novom svetskom krizom u kojoj se nalazimo nee pruiti nikakvu garanciju da je novi pravedniji svet blii. Njegova sudbina zavisi prema Grubaiu od predanosti i integriteta, mudrosti i jedinstva onih koji se bore za globalizaciju odozdo. Socijalni forumi, demonstracije, svi pokreti i napori moraju se pretvoriti u jedinstveni obrazac socijalne promene, a kada se to bude desilo, tvrdi Grubai, vie se nee postavljati pitanje da li e biti uspostavljena socijalna pravda ve kada! Jer:To je na san, zapatistiki paradoks- san koji nam uskrauje spavanje. Jedini san koji se sanja u budnom stanju, dok se ne spava. Povijest koja se raa i othranjuje meu narodom. Podkomandant MarkosBibliografija1. Bodrijar an, Duh terorizma, NSPM, vol.VII, no. 3-4

2. omski Noam, 11. septembar, Dragani, Beograd 2002.

3. Gidens Entoni, Odbegli svet, Stubovi kulture, Beograd 2005.

4. Grubai Andrej, Zato nisam anti-globalista, www.magazin.buka.com5. Habermas Jirgen, Postnacionalne konstelacije, Otkrovenje, Beograd 2002.

6. Habermas Jirgen, Evropska nacionalna drava pod pritiskom globalizacije,

NSPM, vlo.VII, no.3-4

7. Hobsbaum Erik, Globalizacija, demokratija i terorizam, Arhipelag, Beograd 2008.

8. Kaningem Frank, Teorije demokratije, Filip Vinji, Beograd 2003.

9. Kehil Demijen, Kraj neoliberalizma, Z magazin br. 8

10. Klajn Naomi, No logo, Samizdat B92, Beograd 2003.

11. Klajn Naomi, Ograde i prozori, V.B.Z., Zagreb 2003.12. Klajn Naomi, Doktrina oka, Samizdat B92, Beograd 2009.

13. Nedovi Slobodanka, Drava blagostanja, CUPS i CeSID, Beograd 2005.14. Nozik Robert, Objanjenja nevidljivom rukom, NSPM, vol X, no. 1-4

15. Peujli Miroslav, Planetarni kentaur: dva lika globalizacije, NSPM, vol.VII, no. 3-4

16. Peujli Miroslav, Trka izmeu demokratske i autoritarne globalizacije, Zbornik: Globalizacija, problemi, dileme, odgovori , uC Beograd 2003.

17. Stiglic Dozef, Protivrenosti globalizacije, SBM-x, Beograd 2002.

18. Stojiljkovi Zoran, Konflikt i/ili dijalog, igoja tampa, Beograd 2008.

19. Valertajn Imanuel, Zapatisti- druga faza,

www. Freedom.fight.net/zapatisti/tekstovi.htm20. Vuleti Vladimir, Globalizacija, Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, Zrenjanin 2006.

21. Dad Toni, Sami sebi najvei neprijatelj, NSPM, vol. VII, no. 3-4

Sadraj

Uvod

1. Odreenje globalizacije1.1 Pravci miljenja o globalizaciji

1.2 Definicije globalizacije

1.3 Teorijski torzo globalizacije

2. Politiki aspekt globalizacije

2.1 Transnacionalni reimi 2.2 Rasprostiranje i/ili suavanje demokratije

2.3 Slabljenje moi nacionalne drave

2.4 Samoubistvo politike globalizacije

3. Ekonomski aspekt globalizacije

3.1 Indikatori ekonomske globalizacije

3.2 Neoliberalna dogma

3.3 Ciljevi osnivanja MMF-a i Svetske banke

3.4 Fukujamina objava Kraja istorije u slubi Fridmanove ideologije slobodnog trita

3.5 Vaingtonski konsenzus

3.5.1 Privatizacija javnog sektora i globalno trite

3.5.2 Deregulacija i liberalizacija

3.5.3 Direktne strane investicije

3.6 Doktrina oka

3.7 Kapitalizam katastrofe

4. Bilans neoliberalne globalizacije

4.1 Neoliberalna globalizacija: protekcionizam, siromatvo i nacionalizam4.2 Izneverena obeanja prelivajue pravde

Zakljuak

Entoni Gidens, Odbegli svet, Stubovi kulture, Beograd 2005., str.33

Citat preuzet od: Vladimir Vuleti, Globalizacija, Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2006., str.10

Najjednostavnija je podela dimenzija na ekonomsku, kulturnu i politiku.Upor. Vladimir Vuleti, isto, str. 45. U radu emo se baviti ekonomskom i politikom dimenzijom globalizacije.

Nav. prema: Vladimir Vuleti, isto, str. 19

Tako Dozef E. Stiglic, Protivrenosti globalizacije, SBM-x, Beograd 2002. str.87

Uporedi Naomi Klajn, Doktrina oka, Samizdat B92, Beograd 2009., str. 23

Tako Tomas Fridman pie: Globalizacija ima izrazito ameriki lik: svet jede Big mek, pije koka-kolu ili pepsi-kolu, koristi IBM kompjutere, Windovs. Amerika biuje svet da ubrza kretanje, mi verujemo da amerike institucije moraju sve ostale da poalju na groblje istorije... Nasuprot tradicionalnim osvajaima, mi se ne zadovoljavamo samo time da pokorimo druge, ve insistiramo da postanu slini nama. Nav. prema Miroslav Peujli, Planetarni k