VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

ZRENJANINU

SEMINARSKI RAD

Predmet: MARKETING

TEMA: Pozicioniranje proizvoda Pilea posebna salama ,,Agroiv na tritu Republike SrbijePredmetni nastavnik: Studenti:

Dr Marija Runi Risti Ivana stani 26/11

Brankica Vodeniar 11/11

Gloria Spariosu 64/11

Nikola Lanuki 31/11

Zrenjanin 2014.

Sadraj2Rezime

31.Osnovni podaci o preduzeu

31.1.Delatnost preduzea

31.2.Resursi i kapacitet

4Tabela 1. Specifikacija opreme

51.3.Vlasinika struktura

51.4.Organizaciona struktura

6Slika 1: Organizaciona struktura.

62.Proizvod

62.1. Opis proizvoda

7Slika 2.

72.1.1. Opis asortimana proizvoda

8Slika 3.

82.1.2. Bitne karakteristike proizvoda

8Tabela 2.

82.1.3. Na koji nain proizvod koristi kupcu

92.1.4. Po emu se izdvajaja proizvod koje preduzee nudi u odnosu na sline ili

9iste proizvode na tritu?

9Slika 4.

92.2. Opis naina proizvodnje za Pileu posebnu kobasicu

103.Situaciona analiza

103.1. Tranja i trendovi u tranji

103.2. Zakonska i pravna regulativa

114. Analiza trita i konkurencije

114.1. Pozicioniranje na tritu

114.2. Ko su kupci?

114.4. Ko su glavni konkurenti?

124.5. Koje su prednosti preduzea u odnosu na konkurenciju?

134.6. Poreenje cene sa cenama najvanije konkurencije

13Tabela 3.

134.7.Uee najvanijih konkurenata

Grafik 1. 145. Analiza dobavljaa

145.1. Kratka analiza plana nabavke robe kako bi utvrdili koliko je zaliha neophodno za normalan tok proizvodnje

155.2. Da li postoje pouzdani dobavljai? Navesti ih.

15Slika 5.

166. Napraviti SWOT analizu preduzea na osnovu prethodno analiziranih podataka

16Tabela 4.

177. Predlog unapreenja marketing plana preduzea

178. Marketinko delovanje

18Literatura:

Rezime

Razvoj vetina i spretnosti u upotrebi znanja i savremenih tehnologija u oblasti marketinga omoguava bolje snalaenje u trinim okruenjima.Pilea posebna kobasica je jedan od traenih proizvoda Agroiva zato treba da se odravaju odnosi sa javnou, da se iri saradnja sa maloprodajnim objektima. Takoe, treba pratiti rad konkurenata i truditi se da se prilagodimo zadovoljavanju potroaa. Preduzee ima veliki potencijal da bude apsolutni lider kako u Srbiji tako i ire samo je potrebno primenjivati agresivan marketing da bi se potroai opredelili ba za nau pileu kobasicu. Opte je poznato da svako domainstvo ima pileu posebnu kobasicu, a s obzirom da vlada finansijska kriza kompanija treba da se prilagodi njihovim standardima tako e se na proizvod plasirati meu najboljima.

Cilj Agroiva je da bude kompanija koja najbolje razume i zadovoljava proizvodom i uslugompotrebe kao i da bude poznata po kvalitetnom menadmentu, strau za visokim standardima, potovanju razliitosti svojih zaposlenih, te predanosti u stvaranju posebnih I specijalnih prilika za profesionalni razvoj kako bi i zaposleni u Agroivu ostvarili svoje najveepotencijale.Potrebno je pratiti trendove i poboljati promociju proizvoda reklamom na drutvenim mreama, promene etikete, postavljati razne akcije npr. kupovinom odreenog proizvoda ide gratis pilea posebna kobasica.1.Osnovni podaci o preduzeu

-Naziv preduzea: :Agroiv AD itite-Potanska adresa:Topolovaki put bb,23210 itite,Srbija-Telefon i faks:+381(0)23-822-002, +381(0)23-822-003-E-mail i web adresa:info@agroziv.rs , www.agroziv.rs-Matini broj:08399425-PIB:105633580-Broj poslovnog rauna : Dinarski TR:160-346876-64 Devizni TR:00-501-0026169.0-Kontakt osoba i njena funkcija: Jelena Jovani,rukovodillac marketinga.1.1.Delatnost preduzeaVie od 15 godina Kompanija AGROIV uspeno sprovodi svoju glavnu poslovnu orijentaciju koja je usmerena ka kontinuiranom rastu, ekspanziji poslovnih aktivnosti i razvoju novih proizvodnih programa. Ovakav razvoj je velikim delom rezultat stratekih i precizno planiranih i sprovedenih investicija. U cilju budueg snanog razvoja i postizanja boljih poslovnih rezultata sprovedene su investicije u svim kljunim poslovnim funkcijama. Tokom svog razvojnog perioda, uprkos veoma tekim ekonomskim uslovima, Kompanija AGROIV je uspela da postane lider u proizvodnji i plasmanu pileeg mesa i mesnih preraevina na domaem tritu.

Finansiranje ovakvog razvojnog puta je billo uglavnom iz sopstvenog obrtnog kapitala ili putem kratkoronih pozajmica od domaih banaka pod vrlo nepovoljnim uslovima finansiranja.

Tek u poslednjim godinama, Kompanija AGROIV je uspela u realizaciji nekih srednjeronih i dugoronih finansijskih aranmana sa inostranim bankama koje posluju na tritu Srbije. Ovim je znaajno unapreena finansijska stabilnost i investiciona aktivnost kompanije.

1.2.Resursi i kapacitet

1kom

Maina za mlevenje mesaSirman Italy1 kom

Maina za seenje mesaMagurit1 kom

Maina za meanje mesaBosch1 kom

CNC maineArpel2 kom

SuaraPiovan3 kom

1 kom

KotaoFinterm1 kom

Maine za skidanje koureNock2 kom

Maina za pranje gajbiJeros1 kom

Maine za seenje virleSuhner1 kom

PeenjaraStephan Vacuumtumbler2 kom

1.3.Vlasinika strukturaVlasniku strukturu ine akcionari i svaki akcionar ima svog predstavnika u Skuptini akcionara.Skuptina akcinara imenuje odbor direktora koji upravlja i rukovodi drutvom. Decembra 2010 god. kompaniju je preuzela JP "Srbijagas".Menadment timUpravni odbor

-Predsednik izvrnog odbora, generalni direktorPredrag Amii-Izvrni direktor komercijalnih poslovaeljko Pikula-Izvrni direktor optih i zajednikih poslovaJasmina ordevi-Izvrni direktor proizvodnjeTatjana Popovi-Izvrni direktor finansijaDragan Lapevi

-Predsednik upravnog odbora:Milan ukilanovi upravnog odbora:Vanja VukojeIlija KupreaninSladjana arakTijana ZeljkoviVelimir MarjanoviMilo NedeljkoviJovica BudimirJelena Stupar

1.4.Organizaciona struktura

Direktor rukovodi sledeim sektorima: sektor proizvodnje, sektor komercijale, sektor finansije, sektor optih i pravnih poslova i sektor marketinga.

-Sektor proizvodnje je zaduen za rukovoenje farme i klanice.

-Sektor komercijale je zaduen za rukovoenje slube prodaje i nabavke.

-Sluba finansije i sluba raunovodstva su u okviru sektora finansija.

-U sektor optih i pravnih poslova spada sluba optih pravnih poslova i kadrovske slube.

-Sektor marketinga je zaduen za istraivanje trita i oglaavanje u medijima.

Slika 1: Organizaciona struktura.2.Proizvod

2.1. Opis proizvodaPilea posebna kobasica:Sastojci: Mehaniki separisano pilee meso 60%, voda, biljna mast, kukuruzni skrob, belanevinasti proizvodi soje, kuhinjska so, surutka u prahu, zaini i ekstrakti zaina, stabilizator (E 450 i E 451), laktoza, pojaiva ukusa (E621), arome, antioksidans (E 300) i konzervans (E 250).

Rok upotrebe: 70 danauvati na temperaturi: do + 4C

Pakovanja: Egalizovano pakovanje: 1 komad 400g

Maxi pakovanje: 1 komad oko 2 kg

Slika 2.

Energetska vrednost zavisi od vrste pileeg mesa i nainu pripreme proseno iznosi oko 220 kcal/100 g obroka. Piletina je odlian izvor vitamina i minerala: niacina, vitamina B6, pantotenske kiseline, fosfora, cinka i selena; dobar je izvor vitamina B2, B12 i gvoa; dok je osrednji izvor magnezijuma i vitamina B1.

Ovi nutrijenti su u najveoj meri zastupljeni u nemasnom mesu. U koici i masti nalaze se manje koliine folne kiseline i u masti topljivih vitamina A i E.

Predstavlja kvalitet povezan sa brend imenom. Oslukujui potrebe i elje potroaa, Pilea posebna kobasica je danas prerasla u itavu porodicu proizvoda namenjenu za mnogobrojne naine njene upotrebe.

2.1.1. Opis asortimana proizvoda

Slika 3.Pilei file u omotu 400g, Bilei batak u omotu 400g, Pilea posebna kobasica 400g, Pilea posebna kobasica sa paprikom 400g, Pilea posebna kobasica sa peurkama 400g, Pilea posebna kobasica sa kakavaljem 400g, Pilei delicates 400g, Pilei parizer prima 400g, Pilea extra kobasica 330g, Pilei special 400g, Pilea narodna kobasica 400g, urea posebna kobasica 400g,

2.1.2. Bitne karakteristike proizvoda Sastav salame: pilee komadno meso 55%, voda, kukuruzni krob, kuhinjska sol, meavina aditiva i zaina (dekstroza, emulgatorska sol, regulator kiselosti, zgunjiva, antioksidans, ekstrakti zaina, prirodna aroma celera), konzervans

Pilea posebna kobasica 100gNutritivna vrednostNa 100g

Energetska vrednost220 kcal

BelanevineMin. 14g

Ugljeni-hidratiMax 1g

MastiMax 1g

Tabela 2.2.1.3. Na koji nain proizvod koristi kupcuPilea posebna kobasica namenjena je svim generacijama i zadovoljava potrebe i ukuse ak i najizbirljivijih potroaa. Menadment nastavlja razvojni put oslanjajui se na kvalitet. Kupci se odluuju na ovaj proizvod prvenstveno zbog povoljne cene na tritu.

2.1.4. Po emu se izdvajaja proizvod koje preduzee nudi u odnosu na sline ili

iste proizvode na tritu?

Od osnivanja, 1. oktobra 1992. godine, kompanija Agroiv konstantno belei rast i razvoj prozvodnje i neprekidno poboljanje kvaliteta proizvoda. Tokom 2006. godine uspostavljen je vertikalni sistem upravljanja sistemom, koji je zamenio prethodni horizontalni.

Slika 4.-Sertifikat o usaglaenosti sistema upravljanja bezbednou (HACCP system) hrane prema preporukama kodeksa CAC/RCP1 1969, rev. 4-2003 za oblast: proizvodnja, obrada, hlaenje, zamrzavanje, prerada i transport ivinskog mesa . Sertifikat br. 272 H Food safety management system ISO 22000 : 2005.2.2. Opis naina proizvodnje za Pileu posebnu kobasicu

Opis naina proizvodnje:1. priprema sirovine: hlaenje i rasecanje, iskotavanje i priprema mesa I. kategorije i vrstog masnog tkiva,

2. ceenje i zrenje mesa,

3. smrzavanje vrstog masnog tkiva,

4. salamurenje mesa,

5. usitnjavanje mesa,

6. dodavanje zaina,

7. nadevanje,

8. podvezivanje salame konopcem,

9. fermentacija,

10 opremanje proizvoda: stavljanje etikete,

11. stavljanje u promet.3.Situaciona analiza

3.1. Tranja i trendovi u tranji

Celokupan proces pripreme i proizvodnje ivinske hrane nalazi se pod stalnim nadzorom i kontrolom. Da bi predvideli budue tranje potrebno je proceniti nivo prodaje i potranje. Kupci su svih starosnih doba i kupuju proizvod da bi zadovoljili osecaj sitosti. Na kupovinu naeg proizvoda utie dobar marketing zbog kojeg bi se kupci opredelili ba za nau posebnu pileu kobasicu.3.2. Zakonska i pravna regulativa

Visok kvalitet proizvoda i procesa garantuju dobijeni sertifikati:HACCP (analiza rizika i otkrivanje kritinih kontrolnih taaka) je standard koji garantuje najvii stepen kvaliteta procesa i proizvoda Perutnine Ptuj.

HALAL kvalitet je standard koji garantuje da su proizvodi Agroiva proizvedeni u skladu sa normama koje ovaj standard propisuje.Raunovodstvene politike baziraju se na slededim raunovodstvenim propisima:-Zakon o raunovodstvu i reviziji ( Slubeni glasnik RS 46/2006),

-Meunarodnim raunovodsvetnim standardima (Slubeni glasnik RS, 6/04),

-Pravilnik o kontnom okviru i sadrini rauna u

kontnom okviru za preduzeda i zadruge (Slubeni glasnik RS 114/2006;119/2008) -Zakon o porezu na dodatu vrednost ( Slubeniglasnik RS, 84/04) -Pravilnik o obrascima i sadrini pozicija u obrascima finansijskih izvetaja za preduzeda zadruge i preduzetnike (Slubeni glasnik RS, 114/2006, 5/2007 i 119/2008).4. Analiza trita i konkurencije

4.1. Pozicioniranje na tritu Kompanija Agroiv konstantno belei rast i razvoj prozvodnje i neprekidno poboljanje kvaliteta proizvoda. Pilea posebna kobasica se pozicionira na tritu sa visokim kvalitetom i dobrim marketingom sa pristupanom cenom proizvoda dostupan svim potroaima. U vreme steaja drali su 15-20% trita , a sada blizu 55-60 posto, to znai da su za nepune dve godine vratili jednu apsolunu lidersku poziciju.4.2. Ko su kupci?

Pilea posebna kobasica pokriva celokupno trite (sve starosne kategorije stanovnitva).

Prema smernicama piramide pravilne ishrane pileta posebna salama je u grupi zajedno s ostalim, jajima itd. Pilea posebna kobasica je lako svarljivo, visoke bioloke vrednosti i dijetetske namene. Moe se pripremiti na razliite naine, to utie na nutritivnu vrednost obroka. Ova kobasica sadri belanevine u optimalnim koliinama ime osigurava organizmu gotovo polovinu dnevnih potreba.Kupac jeste primalac robe, usluge, proizvoda ili ideje prodavca, snabdavaa ili pruaoca usluge. Kupci se mogu podeliti u dve grupe: 1. Posrednik

2. Krajni kupac

4.3. Plasiranje proizvoda

Pilea posebna kobasica proizvodi se u ititu i Panevu i izvozi se irom Vojvodine,a takoe se izvozi i u Beogradu.

4.4. Ko su glavni konkurenti?

S obzirom da kompanija Agroiv izvozi u Vojvodini,konkurencija nije toliko velika, ali ima mali broj kompanija koji imaju agresivan marketing ,ali to utie na potranju proizvoda iz kompanije Agoiva, a konkurencija poveava. Najvei konkurenti su:

-Matijevi,

-Neoplant,

-Perutnina Ptuj,-Mrkievi salai.

-Preduzee za proizvodnju i promet Industrija mesa Matijevi je osnovano 1994. godine, tanije reeno, zanatsko trgovaka radnja MIM koja je osnovana 1991. godine, a 1994. godine preregistrovano u preduzea. Osnovna delatnost preduzea je proizvodnja i promet mesa i mesnih preraevina.Preduzee u ovom trenutku proseno dnevno proizvodi i oprema oko 120 tona gotovih proizvoda od ega se 95% realizuje kroz vlastite savremeno opremljene maloprodajne objekte, a preostalih 5% kupcima kroz veleprodaju.-Neoplantaje jedan od najstarijih brendova u Srbiji sa tradicijom dugom 129 godina. Od davne 1885 godine do danas, Neoplanta je ouvala tradicionalnu preradu mesa. Visok kvalitet i strogu zdravstvenu ispravnost i bezbednost naih proizvoda garantuje zaokruen proizvodni proces.

4.5. Koje su prednosti preduzea u odnosu na konkurenciju? Prednost kompanije u odnosu na ostale proizvode su cena, specifian ukus i vrhunski kvalitet posebne pilee kobasice koja se pravi od najsveijeg pileeg mesa sa minimalnim postotkom masti.4.6. Poreenje cene sa cenama najvanije konkurencije

Pilea

posebna kobasica

Agroiv

164,99 rsd

Pipi pilea posebna kobasica

Neoplant

199,99 rsdGala pilea posebna kobasica.

Perutnina Ptuj

249,99 rsd Pilea posebna salama Matijevi179,99

Tabela 2.Praenjem prodaje iz godine u godinu primeuje se veliki skok prodaje manjih pakovanja i polupripremljenih proizvoda spremnih za brzu upotrebu. Najvei obim prodaje u kategoriji pileih posebnih kobasica ima Agroiv kao to se vidi iz priloene Tabele 2 zbog najpristupanije cene meu konkurentima.

4.7.Uee najvanijih konkurenata

U mesnoj industriji Republike Srbije to se tie pilee posebne kobasice lider je Agroiv sa 26,57% udela u tritu, dok Matijevi ima 23,47%, zatim Neoplant sa 19,89%, I na kraju Perutnina Ptuj sa svega 16,19% udela u tritu.

Grafik 1.5. Analiza dobavljaa

5.1. Kratka analiza plana nabavke robe kako bi utvrdili koliko je zaliha neophodno za normalan tok proizvodnjeZadaci nabavne funkcije preduzea su veoma kompleksni. Pored nabavke materijala po to je mogue niim trokovima, tu su i zahtevi za nabavku materijala i sirovina odreenog kvaliteta i koliine, kao i pridravanje ugovorenih rokova nabavke. Takoe, bitni su aspekti poznavanja zaliha i kapaciteta skladitenja. Poznato je da svako odstupanje od kontinuiteta nabavke moe dovesti do prekida u ciklusu

reprodukcije, zbog nedostatka materijala i sirovina. Prezentovani rad nastao je kao rezultat istraivanja o postupcima i aktivnostima planiranja odnosno izvrenja poslova nabavke, sprovedenog u jednom broju vojvoanskih preduzea. Relevantni zakljuci, na bazi rezultata istraivanja, mogu da daju doprinos poveanju efikasnosti izvrenja procesa nabavke. Obraun izlaza zaliha vri se po metodi

prosene ponderisane cene.

5.2. Da li postoje pouzdani dobavljai? Navesti ih.

Kompanija Agroiv nema dobavljae ve ima sopstvenu farmu. Sva neophodna hrana za ivotinje koje se uzgajaju na farmama sistema kompanije Agroiv proizvodi se u vlastitoj fabrici za proizvodnju stone hrane. U okviru ovih pogona instalirane su i specijalizovane linije za suenje itarica, termiku obradu zrna soje, termiku obradu kukuruza i dehidriranje deteline.

Slika 5.Sopstvena potpuno opremljena laboratorija omoguava vrenje kvalitativne kontrole svih komponenata za proizvodnju stone hrane kao i analizu svih gotovih smea koje se otpremaju ka farmama. ivinarstvo predstavlja dominantni proizvodni sektor u sistemu kompanije. U inkubatorima kompanije Agroiv se proizvede veliki broj jednodnevnih brojlera koji se delom plasiraju na domaem tritu, dok se vei deo naseljava u farmama za tov sistema kompanije. Ovakva proizvodnja ini veoma znaajnu sirovinsku bazu za proizvodnju pileeg mesa.

Proizvodnja mesa odvija se u okviru klanice. Klanini pogoni opremljeni su opremom za rasecanje i otkotavanje sveeg pileeg mesa. U okviru klanice u ititu nalaze se pogonu za preradu ivinskog mesa. Kapacitet klanice je 24.000 pilia za jednu smenu. A linije za rasecanje 4.200 pilia za jedan sat.

6. Napraviti SWOT analizu preduzea na osnovu prethodno analiziranih podataka

SWOT analiza definie kritine i kljune faktore uspeha proizvoda, odreivanje prioriteta, podprioriteta i odreivanje mera za realizaciju. Putem SWOT analize odreuju se interne (unutranje) i eksterne (spoljanje) karakteristike proizvoda. Snage i slabosti kao interne karakteristike se popisuju u cilju isticanja proizvoda u buduim poslovnim poduhvatima koja u eliminisanju slabosti, odnosno njihovog prevoenja u snage. to se tie ekstremnih karakteristika one ne zavise direktno od proizvoda ve su to karakteristike okruenja proizvoda u datom trenutku. U analizi ekstremnih karakteristika kljuno je da se proizvod postavi tako da se anse iz okruenja to vie iskoriste, a da se pretnje umanje.

Iz tabele SWOT analize moemo videti kritine i kljune faktore proizvoda.SNAGE:SLABOSTI:

-dugorona odrivost proizvoda na regionalnom tritu

-neprestana usmerenost na pronalaenje novih naina diferencijacije proizvoda na tritu

-savrsemena tehnologija za proizvodnju pilee kobasice-Prilagodljivost raznim uzrastima potroaa

-nedostaci agresivnog marketinga

-zakonske pretnje

-malo skladite-proizvod ne postoji sa vie ukusa

ANSE:PRETNJE:

-promena ambalae

-dobra saradnja sa maloprodajnim objektima

-pilea kobasica sa vie ukusa (paprika, sir, peurke)-promena veliine kobasice

-ekonomska kriza

-este promene zahteva potroaa

-este inovacije u sastavu konkurenata

Tabela 4.7. Predlog unapreenja marketing plana preduzea

Ciljani marketing podrazumeva biranje ciljnih segmenata, prema kojima epreduzee usmeriti svoje marketing aktivnosti. Izbor ciljnog trita je procena, uporeivanje

identifikovanih grupa i na osnovu toga izbor jedne ili vie grupa kao trita sa najveim

potencijalom.Pod agresivnim marketingom smo mislili da je potrebno pratiti trendove i poboljati promociju proizvoda reklamom na drutvenim mreama, promene etikete, postavljati razne akcije npr. kupovinom odreenog proizvoda ide gratis pilea posebna kobasica.Poboljanje marketing plana I poboljanje mesta prodavnica da budu na prometnoj lokaciji tako bi se priviklo vie panje potencijalnim kupcima.8. Marketinko delovanje

Plan aktivnosti za implementaciju naih preporuka smo napravili za 1 godinu.

Poveanjem reklama na drutvenim mreama mogu se u odreenom vremenu videti pozitivni rezultati. Zato je potrebno pridravati se dobrih reklama I dobrih akcija time bi potroaci I dalje bili zainteresovani za nas proizvod, a takoe bi privukli I mnogo novih korisnika.Takoe oekujemo razvijanje novog proizvoda pilee posebne kobasice sa ukusima.Literatura:1. Soldat, D., Subic, P., Djuric, Z., Upravljanje poslovanjem, drugo izdanje-Zrenjanin, 2011.

2. Molnar, R., Markovic, Lj., Preduzetnicko osposobljavanje u velikim preduzecima, Regionalni centar za razvoj mslih i srednjih preduyeca i preduzetnistva-BANAT, d.o.o.,Zrenjanin, 2004.

3. http://www.agroziv.rs

4. http://www.perutnina.com/

5. http://www.building-body.com/forum/threads/32491-Salama-quot-Pile%C4%87a-prsa-u-ovtiku-quot-bolja-od-pravih-pile%C4%87ih-prsa

6. http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2011/7.11.pdf

7. http://sr.wikipedia.org8. http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2011/7.11.pdf9. http://progressivemagazin.rs/online/mesni-industrijski-posebno-pakovani-proizvodi/10.http://www.mps.hr/UserDocsImages/VIP/2003/Josip%20Kralji%C4%8Dkovi%C4%87%20-%20Stvaranje%20samoborske%20salame%20kao%20%C5%BEupanijske%20robne%20marke.pdf11. http://sh.wikipedia.org/wiki/Industrijska_proizvodnja12. http://ilovezrenjanin.com/tag/agroziv/13. http://www.kurir-info.rs/agroziv-bonovi-za-radnje-zaustavili-strajk-clanak-132317914. http://www.blic.rs/tag/31887/AgrozivDIREKTOR

SEKTOR PROIZVODNJE

SEKTOR KOMERCIJALE

SEKTOR FINANSIJA

SLUZBA PRODAJE I NABAVKE

FARME,KLANICE

SLUZBA FINANSIJA

SEKTOR OPSTIH I PRAVNIH POSLOVA

SLUZBA

RACUNOVOSTVA

SEKTOR MARKETINGA

ISTRAZIVANJE TRZISTA I OGLASAVANJE U MEDIJIMA

SLUZBA OPSTIH PRAVNIH POSLOVA

KADROVSKA SLUZBA

PAGE 2