Download pdf - Regulativa investicionih fondova

7/23/2019 Regulativa investicionih fondova

1/22

ALFA UNIVERZITE

FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

SEMINARSKI RAD

REGULATIVNA

INVESTICIONIH FONDOVA

Mentor: Student:Prof.dr Br. Indeksa:

Beograd, januar, 2013.


2/22

SADRAJ

Uvod....................................................................................3

1 Definisanje investicionih fondova.........................................4

2 NASTANAK I RAZVOJ INVESTICIONIH BANAKA........................5

2.1 Faktori razvoja investicionih fondova.....................................................................................7

3 Karakteristike investicionih fondova.....................................8

4 Vrste investicionih fondova..................................................9

4.1 Otvoreni investicioni fondovi................................................................................................12

4.2 Zatvoreni investicioni fondovi..............................................................................................144.3 Investicioni trustovi sa udelima.............................................................................................15

4.4 Podela prema ciljevima investiranja......................................................................................16

5 Osnivanje investicionih fondova u Srbiji..............................16

5.1 Uticaj investicionih fondova na privredu Srbije....................................................................19

Zakljuak............................................................................21

Literatura...........................................................................22

2


3/22

UVOD

Za investicije razloga ima na pretek. Napravimo osvrt na lina primanja: svuda u svetu

su dizajnirana tako da obezbede trenutnu egzistenciju, ali ne i dugoronu (naravno, kvalitettrenutne egzistencije nije svuda isti, ali to nije predmet ove prezentacije). Dugoronofinansijsko planiranje je individualna odluka, koju mora svako doneti, i planirati je izsredstava koja obezbeuju trenutnu egzistenciju.

Samo pre desetak godina, osnovi vidovi tednje bili su oroeni ulozi u bankama, ilipolise osiguranja renomiranih osiguravajuih kua. Paralelno sa razvojem i primenom novihtehnologija, pre svega u domenu telekomunikacija i informatike, razvijani su i novi metoditednje i finansijskog poslovanja. Olakan pristup finansijskim tritima putem Interneta, ili

mobilne telefonije omoguio je svakom graaninu planete da postane investitor. Globalnastruktura kompanije treba da omoguava analizu razliitih ekonomskih sistema i da sezakljuiti da moderna drutva daju punu slobodu graanima kako da organizuju svoju tednju:naviknuti na visok nivo trenutne egzistencije, graani ne dozvoljavaju sebi naruavanje istog,te veoma rano poinju da investiraju, da bi obezbedili dugoronu egzistenciju (penziju).Jednostavno, od svojih prvih zarada pa do kraja radnog veka, odvajaju sredstva kojainvestiraju. Trenutno gledano, za iznos koji investiraju meseno mogu sebi priutiti prijatniveernji izlazak, ali dugorono gledano, taj isti izlazak moe postati carska gozba za hiljadezvanica. i u toj navici se nalazi odgovor misterije oko evro-atlantskog standard.

Portfolio menadment predstavlja upravljanje investicijama u hartije od vrednosti kojeje u razliitim formama potrebno individualnim i institucionalnim investitorima. Nekiinvestitori se time bave direktno, oslanjajui se na sopstvena znanja i iskustva, dok veina njihangauje menadere koji se bave upravljanjem portfelja. Kod veine institucija, ova funkcijase posmatra kao sporedna funkcija poslovanja. Meutim, investicione kompanije, kaoinstitucije, nastale su prevashodno radi obavljanja ove funkcije, to ujedno znai da je tonjihova osnovna delatnost. Osnovni preduslov za njeno javljanje je pojava i aktivan prometveeg broja razliitih hartija od vrednosti na nacionalnim finansijskim tritima. Kroz ovajseminarski rad u pokuati da Vam objasnim osnivanje investicionih fondova na finansijskim

tritima.

3


4/22

1 DEFINISANJE INVESTICIONIH FONDOVA

Tradicionalno se pojmom investicionog bankarstva podrazumeva prikupljanje kapitalai plasman hartija od vrednosti i pruanje brokersko-dilerskih usluga. Investiciono bankarstvodanas podrazumeva irok spektar aktivnosti. Prilagoavajui se trendovima i potrebamaklijenata, investiciona banka pored tradicionalnih poslova svojim klijentima (korporacijama,vladama, lokalnim vlastima) prua i savetodavne usluge, vri razliita istraivanja zasopstvene i potrebe klijenata, spaja potencijalne partnere. Don F. Maral smatra da usledvelikih promena u poslednjim decenijama, investiciono bankarstvo moemo definisati kaosve to investicioni bankari rade. Investicioni fond je posrednik koji prikuplja sredstva od

privrede, drave i lokalnih organa vlasti i plasira ih u hartije od vrednosti.

On je posrednik u emisiji hartija od vrednosti koja1:

Generie profit naplaujui svoje usluge i na osnovu plasmana sopstvenog kapitala, Prodaje konsalting usluge,

Vri konsalting usluge u sluajevima merdera i akvizicija,

Vri procenu kapitala i predlae kupovnu/prodajnu cenu i

Poslednjih godina pozajmljuje sredstva za ove transakcije.

Investicioni fond predstavlja finansijsku instituciju koja povlai sredstav manjihinvestitora kojima za uzvrat emituje akcije ili potvrde u finansijskoj aktivi fonda. Tako

prikupljena sredstva investicioni fondovi investiraju, na domaem i/ili meunarodnom

finansijskom tritu, u razliite vrste hartija od vrednosti stvarajui diverzifikovaniinvesticioni portfolio.

Za efikasno investiranje sredstava investicionog fonda brine se profesionalnimenader ili struna ekipa ljudi koja predstavlja portfolio menadment kompanije. Prihodi poosnovu hartija od vrednosti se dele akcionarima tj. vlasnicima ili tediama investicionogfonda srazmerno njihovom ueu, umanjeni za vrednost provizije na ime portfoliomenadment usluge. Svaka akcija investicionog fonda predstavlja srazmerno uee u

portfoliu hartija od vrednosti pod njenom upravom. Upravljanje portfoliom investicioni fond

sprovodi u ime i za raun vlasnika akcija u cilju postizanja oprimalnog profita, te timeInvesticioni fondovi u ime investitora ulau u itav spektar razliitih hartija od vrednosti.

Sa druge strane, treba razlikovati pojam upravljakih kompanija koje u svom sastavumogu imati jedan ili vie investicionih fondova. Po pravilu, upravljake kompanije susastavljene od vie investicionih fondova koji imaju zasebne ciljeve, menadment,investicione strategije i portfolio strukturu.

1 irovi, M. (1995). Primarno trite kapitala - finansijska trita i njihovi zakoni. Novi Sad: Finansijskicentar ,str 88

4


5/22

ema 1 ema poslova kojima se bavi investicioni fond2

Izvor: www.wto.org/wto/about/accessions.htm. (preuzeto 27.06.2011.)

Osnovni razlog za njihovo osnivanje jeste da se prevaziu slabosti svojstveneindividualnom investiranju. Ove slabosti proizilaze iz nemogunosti da se zadovolje sledeetri bitne pretpostavke za uspeno ulaganje: investicija ne sme biti koncentrisana na jednommestu ve rasporeena na vie mesta, investitor mora biti dobro informisano o nome u taulae u suprotnom je velika verovatnoa da e imati gubitak i investitor mora stalno da pratita se deava sa investicijom, s obzirom da se krupne promene esto odigravaju brzo i daostavljaju malo vremena za reagovanje.

Meutim veina individualnih investitora je ograniena nedovoljnim iznosom kapitala

za pravu diverzifikaciju, nedovoljnom sposobnou da pravilno procene razliite mogunostiza ulaganje, kao i nedostatkom vremena da se prati ta se deava sa investicijom kako bisereagovalo na vreme.

Investicioni fondovi za svoje ulagae vre smanjivanja investicionog rizika krozdiverzifikaciju. Ovo postizanje efekta diverzifikacije je u potpunosti dostupno i malimakcionarima, jer u najveem broju sluaja imaju nizak donji prag ulaganja. Tako da investitori sa malim sredstvima investiranim u investicioni fond dobija diverzifikaciju rizika svojstvenuvelikim investicionim iznosima investiranim u veliki broj razliitih hartija od vrednosti. Uz toinvestitor relativno jeftino dobija uslugu kompetentnog upravljanja svojim sredstvima kao i

minimiziranja prateih trokova knjigovodstva, uvanja hartija od vrednosti, transakcionihtrokova i sl. Pri tom, prinosi investicionih fondova mogu biti daleko vei od prinosa odoroene tednje. Ako tome dodamo i mogunosti razliitih plaanja i programirane tednje iisplata koje nude neki investicioni fondovi, jasno je da dinamian rast popularnosti ovihfondova nije sluajan.

2 NASTANAK I RAZVOJ INVESTICIONIH BANAKA

2 irovi, M. (1995). Primarno trite kapitala - finansijska trita i njihovi zakoni. Novi Sad: Finansijski centar,str 125

Investicioni fond

Priprema emisije hov

Underwriting

Plasman hov

Konsultantskeusluge

5
http://www.wto.org/wto/about/accessions.htmhttp://www.wto.org/wto/about/accessions.htm


6/22

Prilagoavajui se trendovima i potrebama klijenata, banka pored tradicionalnihposlova svojim klijentima (korporacijama, vladama, lokalnim vlastima) prua i savetodavneusluge, vri razliita istraivanja za sopstvene i potrebe klijenata, spaja potencijalne partnere.Investiciono bankarstvo se kao takvo razvijalo u SAD.

Smatra se da je prvi investicion fond bila firma iz ikaga, vlasnitvo Herisa i Forbsa,osnovana 1880. godine. Pre ovog perioda su se za prikupljanje kapitala koristile usluge tzv.agenata, pojedinaca koji su se trudili da prikupe traeni novac na sve mogue naine. Kako seova praksa pokazala kao nedovoljno efikasna, krajem 19. veka veka agente zamenjuju trgovciakcijama. U istom periodu dolazi do formiranja mnogih fondova, koji deluju kao posredniciizmeu investitora i kompanija kojima je kapital potreban. Tako je 1901. godine, JPMorgan&Co. organizovala udruenje koje je prikupilo 1,5 milijardi dolara, u ciljuintegrisanja velikog broja proizvoaa elika u korporaciju United Steel Corporation.3

Oktobra 1929. godine dolazi do sloma trita hartija od vrednosti i u periodu od 1933.do 1934. godine, predsednik Ruzvelt inicira tri nova zakona Zakon o hartijama od vrednosti,Zakon o bankama4 i Zakon o berzama. Predloenim zakonima se regulie trite kapitala iosnivaju adekvatne institucije. Zakon o bankama dalje razdvaja poslove komercijalnog iinvesticionog bankarstva.

Poslednje decenije 20. veka karakterie nagla ekspanzija finansijskog sektora.Razdvajanje komercijalnog i investicionog bankarstva vie nije imalo smisla. U SAD, Zakono bankama je reformisan 1999. godine, ime je otvoren put ka stvaranju bankarskih grupacija.

Investicionim bankarstvom se danas bave sve velike banke u centru bankarskegrupacije se, po pravilu, nalazi investicioni fond. Danas su vodei investicioni fondovi:5

Citigroup Global Markets, Credit Suisse First Boston (CSFB), Goldman Sachs, JP Morgan,Lehman Brothers, Merrill Lynch i Morgan Stanley.

Investicioni fondovi su u savremenom poslovanju veoma aktuelni i atraktivni. Ovafinansijska institucija slui, pre svega, interesima pojedinaca ulagaima u hartije odvrednosti (investitorima). Stoga, investicioni fondovi prikupljaju, odnosno mobiliu sredstva,koja ulau u razne hartije od vrednosti, sve u cilju ostvarivanja odreenog prinosa samominvestitoru. To ih ini atraktivnim. Tokom svoje istorije investicioni fondovi su imali izuzetanrazvoj. U poetku su bili predstavljeni kao nain da se sitni ulagai ukljue u trgovinu natritu. Oni danas, kao to je navedeno, predstavljaju najbolju i najisplativiju formumobilizacije novca i kapitala od njihovih viemilionskih vlasnika.

Osnivanje velikog broja investicionih fondova dovelo je do obogaenja institucionalnestrukture bankarsko finansijskog sektora i do poveanja konkurentnosti. Osim toga,

3 Dabi, S.. i Dabi, V. (1988). Informacioni sistemi u slubi investicionog bankarstva,Berza, Beograd, br. 11-

12, str. 504 Engl. - Glass-Steagel Act5 Tzv. bulge-bracket

6


7/22

izvreno je i produbljivanje finansijskog trita. Pored toga, ostvaren je savremen pristuptrinim transakcijama, to je dovelo do izuzetnog razvoja na podruju finansijkog trita.

Investicioni fondovi su profesionalno voene finansijske institucije (investicionekompanije) koje mobiliu kapital vie pojedinaca radi ulaganja u skup hartija od vrednostirazliitih izdavalaca ( portfolio). Oni nisu nita drugo do skup akcija i/ ili obveznica. Ovifondovi dolaze do kapitala tako to prodaju svoje akcije ili udele, i dalje ta sredstva koriste zainvestiranje u mnoge i razliite segmente trita.

U osnovi, uporednopravno i kroz istoriju posmatrano, investicioni fondovi sukompanije (ili drugi oblici organizovanja) koje prikupljaju novac od velikog broja investitora(akcionara ili lanova fonda) radi investiranja u raznorodne oblike imovine, preteno u hartijeod vrednosti razliitog tipa (akcije, obveznice, instrumenti trita novca, itd.), razliitihemitenata (razliite kompanije, u okviru razliitih sektora privrede). Ovom imovinom se

profesionalno upravlja za raun lanova fonda, a svakom lanu fonda pripada deo vrednostiimovine fonda (portfelja) srazmerno njegovom ulogu u tom fondu. Taj deo vrednosti izraavase preteno kao investiciona jedinica (open-ended funds, otvoreni fondovi) ili kao akcija(closed-ended funds, zatvoreni fondovi).

U datom smislu, nema sumnje da su u tekstu Zakona o investicionim fondovimaovako definisan pojam i funkcija investicionog fonda dosledno sprovedeni. U odnosu nazakonske tekstove koji ureuju datu materiju u drugim zemljama, postoji velika slinost u

pogledu postojanja osnovnih instituta i njihovih funkcija, s tim to je neophodno imati u vidu

da svaka zemlja, zahvaljujui iroj grupaciji kojoj pripada (n.p. zemlje EU), istorijskomnasleu (n.p. SAD), ili usled nekog drugog razloga, ima svojih specifinosti koje je nemoguepreslikati i primeniti u zakonodavna reenja prihvatljiva i primenljiva u Srbiji.

2.1 Faktori razvoja investicionih fondova

Faktori uticaja na razvoj i funkcionisanje investicionih fondova mogu se posmatratikao:

Eksterni i

Interni faktori.

U eksterne inioce funkcionisanja investicionih fondova spadaju:

tednja je jedan od najznaajnijih faktora koji omoguuje opstanak ifunkcionisanje investicionih fondova, jer zapravo tednja predstavlja osnovu daljeg ulaganja.

Privredni rast je inilac koji privue osnivae investicionih fondova, da osnujuinvesticioni fond u odreenoj zemlji, ali takoe privue i investitore da plasiraju svojasuficitarna sredstva.

Finansijska pismenost stanovnitva edukacija graana i transparentnost

finansijskih usluga, jaa poverenje graana u investicione fondove.

7


8/22

Zakonska regulativa se zasniva na stvaranju povoljnih uslova za domaa i stranaulaganja, kako bi se poboljalo ukupno poslovno okruenje.

Poreska politika je znaajna mera pospeivanja investiranja. Ukoliko se poreskastopa smanjuje dovelo bi do porasta investitora, to bi doprinelo razvoju finansijskog trita.

Alternativni oblici ulaganja daje mogunost investitorima da svoja finansijskasredstva plasiraju i u druge vidove ulaganja.

Pored eksternih inioca, koji su preteno makroekonomskog karaktera, interniinioci su vie orijentisani na konkretne investicione fondove. U interne faktore spadaju:

Portfolio menaderi su lica koja su odgovorna za investiranje imovine fonda,primenu investicione strategije, kao i za svakodnevno upravljanje portfoliom fonda. U Srbijije do sredine 2008. godine bilo ukupno 62 portfolio menadera. Uspeh portfolio menaderameri se relativnom dobiti portfolia

Tehniki analitiari su osobe koje vre analizu domaih i stranih preduzea ,analiziraju i prouavaju stanje na tritu, i pripremaju osnovu u koje hartije od vrednosti da sevri ulaganje. Prvo se analizira odreena zemlja, zatim industrijska grana, a potom kompanijau kojoj se namerava ulagati. Kratkorona procena se zasniva na oceni faze privrednog ciklusau kojoj se ekonomija nalazi. Dugorono, se posmatra kroz ekonomski napredak, meren krozrast u domaem bruto proizvodu po glavi stanovnika.

Prodajna mrea je klju uspeha poslovanja investicionih fondova. Perspektiva ibudunost investicionih fondova u Srbiji se ogleda da se investicione jedinice nudegraanima preko bankarskih altera. Sinergija sa bankom je svuda u svetu trend, pa e tako

biti i kod nas, jer e graani ovaj posao moi da zavre na alterima banaka. Meutim,mnoge banke u Srbiji ne prihvataju da u svojim filijalama prodaju jedinice drugih fondova.To je velika greka, jer na takav nain gube potencijalne investitore.

Baze podataka upravljanje kapitalom fonda zahteva dugorone vremenskeserije u cilju uspostavljanja adekvatnih analiza podataka i prognoza. Pored podataka o

privrednim kretanjima, istorijskim vrednostima hartija od vrednosti, podaci o navikamastanovnitva imaju znaajnu ulogu u investicionom odluivanju. Analitika predstavlja glavnustvar u ovom poslu. Ona je preduslov uspenog predvianja i pridobijanja investitora.

3 KARAKTERISTIKE INVESTICIONIH FONDOVA

Za bolje razumevanje funkcionisanja investicionih fondova neophodno jesistematizovati neke od osnovnih karakteristika njihovog rada, to su:

Do sredstava ne dolaze putem prikupljanja depozita, potpisivanjem ugovora, ve nabazi emisije i prodaje svojih hartija od vrednosti akcija i udela. Prikupljeni kapitalinvestiraju na mnogim segmentima finansijskih trita u diversifikovane plasmane velikog

broja razliitih instrumenata. Vlasnici akcija u stvari poseduju jedan deo portfolija fonda.

8


9/22

Karakterie ih visok stepen likvidnosti.

Aktivom (portfoliom) upravljaju profesionalni menaderi, koji raspolau velikimnivoom znanja, strunosti i iskustva iz oblasti poslovnih finansija, investicija u hartije odvrednosti, portfolio menadmenta, finansijskih trita i drugih finansijskih disciplina.Investicione kompanije i fondovi nastali su na bazi generalne ideje da se putem diversifikacijeinvesticionih plasmana smanje finansijski rizici investitora. Pored toga, postoji vei brojdrugih razloga zbog kojih su investicione kompanije postale vrlo atraktivne za investitore. Tosu pre svega:

Kontinuelno korienje usluga i znanja vrhunskih strunjaka, profesionalnih portfoliomenadera koji vre analize, selekciju i izbor hartija od vrijednosti u koje e se investirati ikoje ce sainjavati portfolio fonda. Pojedinani subjekti vrlo esto ne poseduju dovoljnostrunih znanja koja mogu da omogue ostvarivanje sigurnih i visokih prinosa.

Mogunost korienja prednosti ekonomije obima i s tim u vezi niih transakcionihtrokova. Poto investicione kompanije raspolau ogromnim sredstvima koja investiraju uvelike portfolije, kupovina njihovih akcija nosi nie trokove od solo kupovine hartija odvrednosti, u smislu kreiranja sopstvenog portfolija.

Vrlo visok stepen likvidnosti i mogunost brzog povraaja sredstava vlasnik akcijufonda moe lako i brzo prodati, ili fondu ili na berzi, te tako obezbjediti potrebna finansijskasredstava.

Pruanje dodatnih usluga vlasnicima akcija kakve su usluge uvanja hartija,osiguranja, kreiranja penzionih planova, voenje dosijea za potrebe poreske administracije,davanja kreditnih kartica i pomo u obavljanju platnog prometa, itd.

Vremenski faktor koji je povezan sa mogunou kapitalisanja prihoda, to jestostvarivanja velike stope prinosa u dugom roku, poto fond moe ostvarene pozitivnerezultate da reinvestira.

Mala verovatnoa ukljuivanja u neetike oblike ponaanja prinicipi poslovanjafondova su vrlo jasni i precizno definisani, tako da ne postoji puno mogunosti zamanipulacije i prevare. Indikativan moe biti samo jedan podatak, po kome u SAD od 1940.godine, kada je donet prvi zakon o ovim finansijskim institucijama ni jedna nije bankrotirala.

Omoguen pristup na meunarodno trite posebno malim investitorima koji bezpostojanja ovih mehanizama investiranja ne bi imali dovoljno finansijske snage.

4 VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA

9


10/22

Investicioni fondovi se mogu razliito klasifikovati u zavisnosti od kriterijuma koji sekoristi. Po nainu investiranja u njih i povlaenju sredstava iz njih mogu se podeliti naotvorene i zatvorene. Otvoreni su uvek spremni da emituju dodatne akcije investicione

jedinice zainteresovanim investitorima i da od njih otkupljuju iste akcije-investicionejedinice na njihov zahtev.

Zatvoreni investicioni fondovi posluju kao i sva druga akcionarska drutva, tj. emituju,po pravilu, fiksni broj akcija i ne otkupljuju svoje akcije od investitora. Na osnovu toga da linjihovi akcionari plaaju proviziju ili ne, fondovi se dele na optereene i neoptereene.Optereeni fond karakterie da investitori prilikom kupovine ili prodaje akcija plaaju

proviziju iz koje se pokrivaju trokovi prodaje i davanja investicionih saveta. Ukoliko seprodaja ne vri preko posrednika nego direktno, trokove prodaje snosi fond. Tada je re oneoptereenom fondu.

Prema onome u ta ulau, odnosno prema investicionim ciljevima, fondovi se dele na:fondove koji ulau u akcije, fondove koji ulau u obveznice i fondove koji ulau uinstrumente na tritu novca. U zavisnosti od investicionih ciljeva, investicioni fondovi kojiinvestiraju preteno u akcije mogu se podeliti u vie grupa. Nekima je cilj investirati u

preduzea koja brzo rastu tj. donose kapitalne dobitke, drugi ulau u akcije preduzea kojadonose stabilan prihod.6 Neki se opredeljuju samo za neke privredne grane, a drugi pakinvestiraju u male kompanije za koje se oekuju da e im imovina i neto dobit rasti po visokojstopi. Postoji i podela ovih fondova prema odnosu kriterijuma razvoja i prihoda, odnosno da lie se dobit reinvestirati ili podeliti kao dividenda i u kom odnosu. Tako se mogu razlikovati

razvojni, razvojno-prihodovni i prihodovni fondovi.

Kod fondova koji ulau u obveznice jedan od najvanijih pokazatelja rizinosti jesteprosean rok dospea. Fondovi koji dre obveznice sa duim rokom dospea izloeni suveem kamatnom riziku. Uz prosean rok dospea obveznica iz portfolia koristi se jo jedan

pokazatelj a to je prosena kamatna stopa. Ovaj pokazatelj ukazuje na nekoliko stvari. Prvo,via kamatna stopa znai manji kamatni rizik.

Drugo, ukoliko je visoka kamatna stopa udruena sa kratkim rokom dospea, kamatnaosetljivost i rizik su minimalni, i obrnuto.

Tree, visoka kamatna stopa na obveznicu, takoe, dovodi fond u opasnost da kadatrina kamatna stopa znaajnije padne, emitent opozove obveznice. I etvrto, vie kamatnestope esto znae da je re o slabo rejtingovanom emitentu, jer su visoke kamatne stope jedininain da privuku kreditore. Izbor fonda, dakle, zavisi od toga da li su investitoru bitnijilikvidnost i sigurnost ili prihod. Sa druge strane, obveznice su manje rizine od akcija injihove cene manje osciliraju, s tim da su oscilacije manje to je rok dospea krai. Pored togato je sigurniji, prihod od obveznica moe biti i vii nego onaj od akcija zahvaljujui poreskim

6 Dabi, S.. i Dabi, V. (1988). Informacioni sistemi u slubi investicionog bankarstva,Berza, Beograd, br.11-12, str. 55

10


11/22

olakicama ili osloboenjima. Treu grupu ine takozvani fondovi koji ulau u instrumentena tritu novca.

Osnovne vrline ovih fondova su potpuna likvidnost i zanemarljiv rizik, dok je najveaslabost vrlo niska stopa prinosa. Zbog toga investitori ulau u ove fondove onaj deo sredstavakoji ele da u vrlo kratkom vremenskom periodu, imaju na raspolaganju u novanom obliku.Samim tim, investitori skoro nikada ne ulau sva sredstva samo u ovaj fond, ve se on, uinevstitorovim portfoliima, javlja najee u kombinaciji sa nekim drugim (akcijskim i/iliobveznikim) fondom. U mnotvu razliitih investicionih ciljeva koji se stalno menjaju iupotpunjuju, investicioni fondovi postaju sve aktuelnija kategorija uesnika na finansijskomtritu.

Izvor: irovi, M., Primarno trite kapitala - finansijska trita i njihovi zakoni. Novi Sad:Finansijski centar, 1995

11

Grafikon 1.Potencijal rizika i prinosa za tipove

fondova

Nizak rizik Umjeren Visok riziki prinos i prinos

Fondovitr i{ta novca

Kratkoro~ni isrednjoro~ni

fondovi obveznica

Dugoro~nifondovi

obveznica

Uravnote`enifondovi

Fondovi razvoja iprinosni fondovi

Fondovirasta

Fondoviagresivnog rasta


12/22

4.1 Otvoreni investicioni fondovi

Mutual funds, po amerikoj terminologiji. Takav naziv su dobili poto im sekonstantno menja broj vlasnika i trina vrednost kapitala. Kao i druge investicionekompanije do sredstava dolaze prodajom svojih akcija. Ovi fondovi nisu registrovani na berzi,

jer individualni investitori ostvaruju kupovne i prodajne transakcije direktno u kontaktu sadotinim otvorenim investicionim fondom.

Ono to predstavlja specifinost u njihovom funkcionisanju jeste da su uvek spremnijavno da prodaju akcije novim investitorima. Takoe, sa druge strane, otvoreni investicionifondovi su u svakom trenutku vremena spremni da izvre otkup svojih emitovanih akcija odinvestitora. Konkretnije, to znai da ukoliko investitor rijei da proda akciju otvorenog fonda,on nee morati da kontaktira drugu finansijsku instituciju (na primer brokersko dilersku

12

Shareholders

Board of directorsOficijelni supervizor aktivnosti fonda

ukljucujuci Ugovor sa menadzment

kompanijom i drugim servisima

Mutual fund

Distributor

(underwriter)Prodaje akcije fonda, direktno

javnosti ili preko drugih firmi

Menagement companyRukovodi portfoliom fonda, u

skladu sa ciljevima opisanim u

prospektusu

CustodianBanka Depozitor, cuva

imovinu fonda

Independent

publicaccountants

(administrator)Potvrdjuje finansijske

izv esta e

Transfer agentSprovodi zabilje{ke

promjena stanja na ra~unu

aksionara, potvrda

transakcija akcionara


13/22

kuu), ve se moe obratiti direktno administraciji fonda koja e otkupiti akciju i njemuisplatiti odreenu sumu novca. Ta suma novca je odreena na bazi neto vrednosti aktive, koja

je ranije objanjena.

Otvoreni investicioni fondovi predstavljaju vrlo mone uesnike i posrednike nafinansijskim tritima. Njihov rast je bio ogroman tokom 80-ih godina u mnogim zemljama.

Ovako velikom rastu broja i snage investicionih fondova doprinosila su i povoljnaprivredna kretanja, privredni rast i razvoj i poveanje cena nekih vrsta hartija od vrednosti,posebno akcija. Treba napomenuti da investicije u ovu vrstu fondova mogu nositi odreenudozu rizika, posebno u sluaju pada cena hartija, krize i recesije. Tada vlasnici akcijaotvorenih fondova mogu pretrpeti gubitke, poto njihova vrednost direktno zavisi od trinevrednosti portfolija hartija od vrednosti kojima fond raspolae, a ija cena, u takvim uslovimastagnira ili pada.

Unit investment trust predstavlja vrstu otvorenih investicionih fondova u SAD kojiinvestiraju najee u obveznice i ne treba ih meati sa Unit trustovima u Velikoj Britaniji.Oni imaju relativno fiksni portfolio pa se moe rei i da su bez aktivnog portfoliomenadmenta i da investitori u uea fonda nemaju bilo kakvih neizvesnosti po pitanjunjegove portfolio strukture.

Osnovne razlike izmeu dva najznaajnija tipa investicionih fondova otvorenih Izatvorenih:

Investicioni fondovi otvorenog tipa su spremni u svakom trenutku da kupe ili prodajusopstvene akcije. Kada su u pitanju investicioni fondovi zatvorenog tipa, to nije sluaj.Utrivost akcija ovih fondova se ostvaruje iskljuivo na berzi ili na vanberzanskom tritu.Drugim reima, ukoliko investitor eli da kupi ili proda akcije fonda zatvorenog tipa moe touiniti posredstvom svog brokera na berzi ili u direktnom kontaktu sa drugim investitorom;

Shodno prethodnom, investicioni fondovi otvorenog tipa obezbeuju lakumarketabilnost svojih akcija u odnosu na fondove zatvorenog tipa. Ona se ogleda umogunosti investitora da konvertuje svoje akcije u transakcioni novac kod fonda koji ih je iemitovao. Sa stanovita poverenja akcionara u investicioni fond, ovo predstavlja znaajnu

prednost. Otvorena mogunost konverzije, meutim, daje kapitalu ovih fondova karakatermanje stabilnosti u odnosu na kapital fondova zatvorenog tipa;

Investicioni fondovi zatvorenog tipa imaju fiksan obim i strukturu kapitala koji mogubiti promenjeni povremenim emisijama vrednosnih papira u okviru javnih aukcija (publicstock and bond offerings). U tom pogledu, ovi fondovi imaju slinosti sa korporacijama izrealne sfere ekonomije. Obim kapitala fondova otvorenog tipa sa druge strane podloan jeestim promjenama u skladu sa zahtjevima investitora;

Fondovi zatvorenog tipa mogu emitovati kapital zajmovnog i preferencijalnogkaraktera (obveznice i preferencijalne akcije), dok fondovi otvorenog tipa to uglavnom ne

13


14/22

ine. Emisija ovakvog kapitala rezultirae dejstvom leverida, to u sluaju fondovaotvorenog tipa nije sluaj;

Vrednost akcija fondova otvorenog tipa u direktnoj je srazmeri sa vrednou njihoveaktive (portfolia), dok je u sluaju fondova zatvorenog tipa ona rezultat odnosa izmeu

ponude i tranje na tritu kapitala;

Trina procena buduih trokova menadmenta reflektuje se na cenu akcijainvesticionih fondova zatvorenog tipa, u smislu da je ista najee nia od vrednosti netoaktive fonda. Kada su u pitanju fondovi otvorenog tipa, to nije sluaj.

4.2 Zatvoreni investicioni fondovi

Closed end funds, po amerikoj terminologiji, Investment trusts, po britanskojterminologiji, emituju fiksni iznos svojih akcija koje prodaju na primarnom tritu akcija

putem javne ponude (public stock offerings). Zatvoreni investicioni fondovi ne otkupljujusopstvene akcije od njihovih holdera. Marketabilnost akcija zatvorenih investicionih fondovaobezbeuje se time to su ove kompanije registrovane na berzi. Na toj osnovi holderi akcijazatvorenih investicionih fondova mogu preko brokera da prodaju te papire na berzama ilivanberzanskim (OTC) tritima. Takoe, individualni investitori mogu preko brokera da kupe

postojee akcije zatvorenih investicionih fondova. U krajnjoj liniji kupoprodajne transakcijevre se izmeu starih i novih holdera unutar sektora individualnih investitora, pri emu

brokerske firme obavljaju posrednike i tehnike usluge, dok su berze i OTC trita onatrita na kojima se transakcije obavljaju.

Dosta velikih zatvorenih investicionih fondova nalazi se na listingu berzi, a ostali su uprometu posredstvom vanberzanskog trita (OTC). U novinama se njihove kotacije nalazepod naslovom Fondovi u javnom prometu (Publicty traded funds). Zatvoreni investicionekompanije emituju, dakle, samo jednom svoje akcije (posredstvom investicione banke) kao idruga preduzea, ali za razliku od njih ne mogu ii u proces dokapitalizacije, tj. dodatnogemitovanja akcija. Iz toga proizilazi da je broj njihovih akcija relativno konstantan i da jeveliina njihovog portfolia, praktino, ograniena. Zatvorene kompanije se, po pravilu, nereklamiraju jer ne mogu uveavati svoj kapital daljom prodajom akcija. Oni mogu samooglaavati svoje inicijalne javne ponude akcija.

Zatvoreni investicioni fondovi istorijski su nastali pre otvorenih fondova, ali suvremenom znatno zaostali u odnosu na otvorene fondove. U SAD je sada odnos izmeuaktiva otvorenih i zatvorenih investicionih fondova priblino u relaciji 20:1. Zatvoreniinvesticioni fondovi iako su manje popularni od otvorenih, ipak se njihov broj, znaaj ifinansijska snaga znaajno poveala u poslednjih dvadesetak godina. Na primer, u SAD ih je1986. godine bilo svega 69, 1991. ve 290, a danas preko 500. Jedan od razloga za takvo

poveanje atraktivnosti je mogunost investiranja u internacionalne portfolije hartija odvrednosti. Upravo ta vrsta finansijske aktive koja se ne moe brzo i jednostavno unoviti kao

14


15/22

to su akcije ili strani finansijski instrumenti je razlog njihove popularnosti, jer da bi se taprodaja ostvarila potrebni su visoki transakcioni trokovi, a opet sa druge strane mogu dadonose i prinose vie nego oni na tritu SAD. Tako da se i tu stalno sree dilema rentabilnostversus likvidnost. Otvoreni fondovi obzirom da garantuju da e isplatiti emitovane akcije poceni jednakom NAV-u investiraju zato u veoma likvidnu imovinu. Tu se podrazumevajuakcije i obveznice iji su emitenti iz SAD, jer se na tritu mogu lako prodati. Zatvorenifondovi investiraju u gore spomenute instrumente koji se ne mogu brzo unoviti, tako da itrina cena prilino oscilira oko NAV-a .

Danas su, meutim, granice izmeu otvorenih i zatvorenih investicionih fondovamanje izraene nego ranije. Tako je nastala jedna od podvarijanti ovih fondova, nazvanaintervalni zatvoreni investicioni fondovi (interval closed end fund). Njihova osnovnakarakteristika je da se u odreenim intervalima vremena (jednom meseno ili jednomkvartalno) ponaaju kao otvoreni fondovi, to jest vre otkup akcija od vlasnika i njihovu

slobodnu prodaju.

Posebna i sve popularnija vrsta zatvorenih investicionih fondova su fondovinekretnina, tzv. REITs (real estate investment trusts), koji su ideju investicionih fondova

preneli i na nekretnine. Raspoloiva sredstva ulau direktno u nekretnine ili u hipotekarnekredite i graevinske zajmove. Njihova struktura je takva da oko 44% ovih fondova ulau urealne nekretnine (equity trusts) i stiu prihode direktno ili indirektno iz renti, oko 47% ovihfondova, najveim delom kroz hipotekarne zalonice, ulau u hipotekarne zajmove (mortgagetrusts), a ostatak predstavljaju fondovi nastali kao kombinacija prethodne dve vrste. Ovi su se

fondovi masovnije javili 60.-ih godina, proli kroz jaku krizu usled kraha i recesije tritanekretnina sredinom 70.-ih i krajem 80.-ih da bi danas bili u usponu i vrlo popularni. Deoovih zatvorenih investicionih kompanija koji ulaze u hipotekarne kredite poslednjih godinaosobito dobija na popularnosti jer se razvija kao deo globalne tendencije sekjuritizacije koja,kroz veu likvidnost i mobilnost kapitala, afirmie investicije u hartije od vrednosti.

Kao dokaz sve manjih razlika izmeu ove dve grupe navodi se zatvorene investicionekompanije imaju ugovorne mogunosti da ako cena njihovih akcija znaajno padne ispod

NAV mogu pozajmiti sredstva i otkupiti deo svojih akcija ime bi podstakle tranju i njihovucenuu pribliili NAV-u, (trina cena se najee kree u intervalu od 20% ispod i 5% iznad).Takoe, ako je cena suvie dugo ispod NAV mnoge kompanije imaju ugovorne mogunostida organizuju glasanje akcionara o pretvaranju u otvoreni investicioni fond.

4.3 Investicioni trustovi sa udelima

Investicioni trustovi sa udelima (unit trust) Za razliku od prethodne dve grupe, ovakategorija investicionih fondova nema upravne odbore i portfolio menadere koji upravljaju

poslovanjem i aktivom fonda. Ovi fondovi su posebna specifinost na finansijskim tritima

pojedinih zemalja, kao na primer Velike Britanije. Oni ne prodaju akcije, ve udele (units),koji predstavljaju pravo na deo uea u aktivi fonda. Imaju odreene slinosti sa zatvorenim

15


16/22

fondovima, poto je broj sertifikata udela fiksiran i nepromenljiv. Njima se slino kao iakcijama zatvorenih fondova moe trgovati na sekundarnim tritima.

Za razliku od prethodne dve vrste fondova, investicioni trustovi sa udjelima suspecijalizovani za investicije u obveznice. Meutim, oni se ne bave aktivnim trgovanjem, usmislu kupovine i prodaje obveznica na sekundarnim tritima. Ovi fondovi su najee

potpisnici ili kupci obveznica u privatnim plasmanima. Na taj nain vlasnici trusta su upoznatisa strukturom plasmana, to jest portfolijom fonda. Portfolio se jednom kreira i on je fiksan doroka dospea instrumenta u koji je investirano. Ova vrsta fondova takoe obavlja i uslugeuvanja obveznica i u periodinim intervalima vremena vri distribuciju kamata koje naplativlasnicima udjela, a na dan dospea isplatu iznosa poslednje kamate i glavnice.

Jo jedna bitna specifinost fondova sa udelima, a ujedno i razlika u odnosu na ostaleinvesticione fondove je da oni imaju fiksan datum prestanka rada, to jest gaenja. Posle isplate

svih obaveza vlasnicima udela fond se rasformira i prestaje sa radom. Njihov ivotni vek jevrlo razliit i zavisi od strukture plasmana. Mogu se kreirati na period od par meseci, na

primjer radi investiranja u instrumente trita novca, pa do 20 godina za one fondove kojiinvestiraju u dugorone obveznice. Investicioni trustovi sa uelima takoe naplauju proviziju,koja se obino kree od 3,5-5,5% .

4.4 Podela prema ciljevima investiranja

Drugi kriterijum u podeli investicionih kompanija predstavljaju ciljevi i strategijeinvestiranja na pojedinim segmentima finansijskih trita. U pogledu ciljeva investiranjapostoje velike razlike izmeu fondova.

Na taj nain se potencijalnim investitorima nudi irok dijapazon investicionihalternativa i razliitih kombinacija prinosa i rizika. Pojedini fondovi investiraju u obveznice,drugi u instrumente akcijskog kapitala, trei u kratkorone instrumente trita novca, itd. Uokviru svake od pomenutih grupa mogue je vriti detaljnije podjele na one koji investirajuu rast kapitalnih dobitaka; one koji oekuju rast dividendi; kombinacije, itd.

5 OSNIVANJE INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI

Po definiciji investicioni fond predstavlja vrstu institucionalnih investitora kojiposredno povezuju emitente i investitore na finansijskom tritu. Cilj fondova je da pre svegaobezbede dodatnu likvidnost na finansijskom tritu, prikupe sitan slobodan kapital i stave gau funkciju ekonomskog razvoja. Investicioni fondovi sa sobom donose nekoliko koristi, jednaod njih je podizanje cene kapitala, odnosno hartija od vrednosti, tako to fondovi koncentriu

sitnu tranju i uvode je na trite.

16


17/22

Generalno, fondovi podstiu razvoj privrede, a istovremeno vre pritisak i na banke,predstavljajui dodatnu konkurenciju. Ulaganje u investicione fondove donosi zaradu od oko20% na uloenu sumu na godinjem nivou, dok je godinja kamata u bankama oko 5%. Kaorezultat zdrave finansijske konkurencije, banke su prinuene da poveaju kamatu na tednju, asmanje kamate na plasmane. Fondovi predstavljaju i institucije ekonomske demokratijeobezbeujui svima da uzmu uee u ekonomskoj utakmici.

Istraivanja i analize meunarodnih eksperata pokazuju da e se u narednih desetgodina kroz investicione fondove u Srbiju sliti oko etiri milijarde evra. Strunjaci smatrajuda ne treba forsirati ulazak inostranih fondova, koji su vie nego dobrodoli, na domaetrite, ve treba osnivati i domae koji bi predstavljali bitnu komponentu razvoja privrede.

Svakim fondom upravlja drutvo za upravljanje, koje predstavlja pravno lice i kaopravni subjekt opti sa okruenjem. Drutvo za upravljanje se osniva iskljuivo kao zatvoreno

akcionarsko drutvo i moe da upravlja veim brojem fondova. Da bi se osnovalo, duno jeda angauje najmanje jednog portfolio menadera za svaki investicioni fond i jednogovlaenog internog revizora. Novani deo osnovnog kapitala drutva za upravljanje prilikomosnivanja mora da iznosi najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i u toku

poslovanja ne sme pasti ispod ovog iznosa. Drutvo za upravljanje je duno da zakljui sakastodi bankom ugovor o obavljanju kastodi usluga za svaki investicioni fond posebno.Kastodi banka ima ulogu da otvara raune u svoje ime a za raun lanova fondova, kako kodCentralnog registra tako i kroz mreu globalnih kastodijana u drugim inostranim klirinkim idepozitarnim kuama. U Srbiji trenutno postoje samo etiri kastodi banke, od kojih po

miljenju Aleksandre Kraguljevi Rukovodilac kastodi odeljenja u HVB banci u Srbiji samodve rade kao prave kastodi banke. Kastodi banka nikako ne sme da bude povezano lice safondom.

Investicioni fondovi su u zemljama u tranziciji ubrzali sam proces tranzicije, doprinelipoveanju efikasnosti privrede, kao i smanjenju trokova investiranja. Takoe, donoenjemsveeg kapitala ubrzava se i privatizacija. Razvoj investicionih fondova je dosta brz. UHrvatskoj, na primer, imovina fondova se duplirala u proloj godini i trenutno iznosi oko 1,2milijardi evra. Brzinu razvoja investicionih fondova kod nas teko je predvideti, ali se smatrada e inicijalnu kapislu dati prelazak jednog dela tednje stanovnitva iz banaka u investicionefondove. Za dalji razvoj fondova u Srbiji presudno e zavisiti od brzine irenja kultureinvestiranja, jer veina ljudi ne zna razliku izmeu akcije i obveznice, a nekmoli ta jeinvesticioni ili penzijski fond. Udeo investicionih fondova mogao bi biti mnogo vei da se naZakon o investicionim fondovima ne eka od 1997. godine. Zakon o penzionim fondovima jedonet i na snazi je od 1. aprila ove godine. I pored toga do sada nije registrovano nijednodrutvo za upravljanje penzijskim fondovima. Struna javnost je zadovoljna tek usvojenimZakonom o investicionim fondovima koji stupa na snagu od oktobra ove godine. Umeuvremenu se ekaju podzakonska akta.

Komisija za hartije od vrednosti vri nadzor poslovanja drutava za upravljanje iinvesticionih fondova, kao i nadzor nad obavljanjem kastodi usluga kastodi banke, dok

17


18/22

kontrolu rada drutva za upravljanje penzijskim fondovima vri Narodna banka. Kao to smospomenuli, da bi se drutvo za upravljanje registrovalo, mora imati odreenu strukturuzaposlenih u koje spadaju i portfolio menaderi i investicioni savetnici, koji dobijajudozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti. Preduslov da bi se dobila dozvola za rad

jeste poloen ispit. To je osnovni razlog zato je Komisija za hartije od vrednosti organizovalakurseve od juna ove godine za sticanje zvanja investicioni savetnik i portfolio menader.

Mnogi strunjaci su izdvojili dva scenarija za preuzimanje javnih preduzea. Prvi je dase veinski delovi kapitala javnih preduzea prodaju stratekim partnerima, dok bi se manjideo kapitala pojavio na berzi. Prema drugom scenariju investicioni fond je taj koji bi uloio u

preduzee. Razlika je u tome to bi se preduzee u sluaju da strateki partner postaneveinski vlasnik verovatno ne bi irilo van okvira ovog trita. Dok bi cilj ozbiljnoginvesticionog fonda bio, pre svega, pravljenje regionalnog giganta jer bi u tom sluaju cena

preduzea bre rasla. Nema sumlje u to da bi preduzee u oba sluaja sa prilivom sveeg

kapitala modernizovalo proizvodnju, poboljalo uslove rada i kvalitet svojih proizvoda, samotreba dobro oceniti koja mogunost donosi veu korist.

Jedan od primera je kupovina pet mlekara u Srbiji od strane investicionog fondaSalford. Do sada je u mlekare uloeno 110 miliona evra, a planira se ulaganje jo najmanje60 miliona evra. Cilj je da mlekare koje su kupljene budu toliko profitabilne da mogu daizau na inostrane berze i da nekoliko puta poveaju svoju vrednost. Treba napomenuti dafondovima upravljaju strunjaci, sa znanjem i iskustvom koje im omoguava da procenevrednost kompanija i projekata, koji plasiraju kapital i prate performanse investicija. Oni,

takoe, procenjuju potencijal preduzea, mogunost stvaranja dodatne vrednosti, kao i rizikevezane za okolnosti poslovanja.

Sigurno je da ce osnivanje domaih investicionih fondova pozitivno uticati na rastcena akcija na Belexu. Napokon ce IF kod nas zaiveti u pravom smislu, odnosno

predstavljae privredni subjekt koji prikuplja tedne uloge pojedinaca, da bi dalje ta sredstvaplasirali na novanim tritima i tritima HOV.

Tabela 1: Investicioni fondovi u Srbiji

Vrednosti otvorenih investicionih fondova

Naziv fonda DZU VIJ ValutaDatumobrauna

Dnevna%

1.mes%

3.mes%

6.mes%

FIMA ProActive Fima 357,31 RSD 06.09.2012 -0.08 -0.75 0.25 -9.28

ILIRIKA Dynamic Ilirika 319,31 RSD 06.09.2012 -0.49 -1.82 3.35 2.53

Ilirika GLOBAL Ilirika 360,27 RSD 06.09.2012 -0.21 -2.71 1.07 -6.39

Ilirika GOLD Ilirika 8,69 EUR 06.09.2012 -0.06 3.90 2.77 -10.49

Kombank InFond Kombank 622,68 RSD 07.09.2012 0.78 0.94 8.24 -1.23

18
http://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNI


19/22


Dnevna%

1.mes%

3.mes%

6.mes%

Raiffeisen WORLD Raiffeisen 10,38 EUR 06.09.2012 0 -0.29 6.68 1.07

Triumph Ilirika 539,97 RSD 06.09.2012 0.19 -7.74 -31.49 -32.17

Erste CASH Erste 1.326,04 RSD 06.09.2012 0.03 0.87 2.64 5.29

Erste EURO Cash Erste 10,31 EUR 06.09.2012 0 0.10 0.49 1.28

ILIRIKA Cash Fima 1.310,06 RSD 06.09.2012 0.02 0.61 1.86 3.70

Ilirika EURO Ilirika 1.386,44 RSD 06.09.2012 -0.01 -0.61 -0.41 1.72

Raiffeisen CASH Raiffeisen 1.333,10RSD 06.09.2012 0.03 0.94 2.80 5.72

Erste Euro Balanced 35 Erste 12,04 EUR 06.09.2012 0.17 0.08 0.75 0.58

ILIRIKA Plus Ilirika 631,94 RSD 06.09.2012 -0.26 -1.67 0.17 -2.83

Triumph Balance Ilirika 1.253,97 RSD 06.09.2012 -0.35 -3.64 1.09 1.48

Vrednosti penzijskih fondova


Dnevna%

1.mes%

3.mes%

6.mes%

DDOR Garant DDOR Garant 1.480,04 RSD 28.08.2012 0.07 -0.08 1.90 4.20

DDOR GARANT Dinar DDOR Garant 1.094,75 RSD 28.08.2012 0.03 0.73 0.77 2.73

Delta Generali Basic Delta 1.522,81 RSD 29.08.2012 0.07 0.23 1.41 3.53

Delta Generali Index Delta 1.302,38 RSD 29.08.2012 0.29 -0.62 2.47 6.57

Dunav Fond Dunav Fond 1.392,75RSD 29.08.2012 0.01 0.21 2.39 3.42

Raiffeisen FUTURE Raiffeisen 1.759,58RSD 29.08.2012 0.06 0.69 1.52 3.35

SoGe Ekvilibrio Societe Ge 1.443,46RSD 29.08.2012 0.04 0.53 1.92 3.52

SoGe tednja Societe Ge 1.494,94RSD 29.08.2012 0.08 0.42 1.90 4.27

Triglav Penzija Triglav 1.391,82RSD 28.08.2012 0.05 0.21 1.80 3.64

Izvor:http://www.investicioni-fondovi.com/

5.1 Uticaj investicionih fondova na privredu Srbije

Kao preduslov za isplativo ulaganje na organizovanim berzama svih institucionalnih

investitora, pa i investicionih fondova u Srbiji je velika ponuda razliitih hartija od vrednosti,koja investitorima daje mogunost kvalitetnog i sistematizovanog ulaganja. S obzirom da u

19
http://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/http://www.investicioni-fondovi.com/http://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/vzajemni_sklad/2/Abancna_DZU_DELNISKI_AKTIVNIhttp://www.investicioni-fondovi.com/


20/22

Srbiji postoji mali broj akcija i obveznica jo uvek postoji veliki rizik investiranja ak i uinvesticione fondove.

Knjigovodstvena vrednost javnih kompanija predstavlja znaajan potencijal razvojafinansijskog trita u Srbiji, imajui u vidu pri tome da investitori preferiraju akcije

preduzea od stratekog znaaja. Posmatrajui zemlje u regionu moe se zakljuiti da je rasttrine kapitalizacije praen rastom drutvenog proizvoda.Tako da, kapitalizacija i listiranje akcija stratekih preduzea na berzi dovelo do rasta BDP,smanjenje nezaposlenosti i razvoja investicionih fondova.

Pri alokacija ulaganja na pojedinim tritima, dravama, investicioni fondovi uzimajudugoroni potencijal rasta BDP, makroekonomsku stabilnost, kao i potencijal daljeg razvojatrita kapitala. Kao mera daljeg razvoja investicionih fondova u Srbiji moe se navestiinjenica da Srbija mora dostigne odreeni stepen rasta BDP, kako bi postala interesantno

podruje osnivanja i funkcionisanja ne samo domaih, ve i inostranih investicionih fondova.

Srbija moe dobro da iskoristi svoj razvojni potencijal u narednih deset godina, i da utom periodu ostvari snaan privredni rast, unapredi ivotni standard stanovnitva, kao i

poveanje funkcionisanje trine privrede. Prednosti Srbije, da uposli domai kapital i daprivue strane investicije, su:

Jeftina radna snaga,

Geografski poloaj dobar poloaj pristupa EU,

Prirodni resursi i tradicija proizvodnje u poljoprivredi i umarstvu,

Poboljanje investicione klime i sl.

Jedan od najvanijih inioca u privlaenju stranih investicija se ogleda uuspostavljanju makroekonomske stabilnosti, prvenstveno uspostavljanju niske stope inflacije.

Investicioni fondovi, druge finansijske institucije i institucionalni investitori, moguuticati na razvoj malih i srednjih preduzea, kao njihovi osnivai, kao veinski ili manjinskivlasnik. Dugorono finansiranje takvih preduzea omoguuje ostvarivanje regionalnog i

privrednog razvoja. Znaaj investicionih fondova je posebno karakteristian za zemlje u

razvoju koje imaju nedostatak finansijskih sredstava za efikasan razvoj.

Za zemlje u razvoju, kao i za Srbiju je karakteristino su visoke kamatne stope koje suposledica rizika investiranja i slabog kreditnog rejtinga. Prema tome, u takvom okruenjuinvesticioni fondovi su nali svoje mesto u finansiranju daljeg razvoja.

20


21/22

ZAKLJUAK

Na kraju moemo zakljuiti da meu finansijskim posrednicima na primarnom tritukapitala posebno mesto pripada investicionim fondovima. Investicioni fondovi na razvijenimtritima kapitala imaju sledee osnovne funkcije: savetodavnu funkciju funkciju preuzimanjarizika i funkciju prodaje prve emisije hartija od vrednosti. Angaovanje investicionihfondova kao posrednika od strane kompanije emitenta obavlja se po odreenoj ceni, koja imakarakter provizije, a u savremenoj ekonomskoj literaturi se zove dobit od potpisivanja emisije.

Investicioni fondovi su nastali, razvijali se i danas imaju ulogu graditelja (marketmejkera) primarnog trita kapitala u svetu. Pored poloaja graditelja primarnog tritakapitala na pojedinim nacionalnim tritima kapitala investicioni fondovi postaju i kreatorimeunarodnog trita kapitala.

Na kraju, razvoj novih tipova finansijskih posrednika nije ostao bez odgovarajueguticaja i na sam proces finansijskog posredovanja. Prije pojave i razvoja investicionih i

privatnih penzijskih fondova, preduzea i domainstva su imala relativno ogranien spektaralterenativa kada je u pitanju investiranje i pribavljanje finansijskih sredstava. Razvojem ovihinstitucija sam izbor je znaajno proiren, kako kada je u pitanju finansiranje preduzea

posredstvom finansijskog trita (gdje su se kao vodei investitori pojavili investicioni ipenzijski fondovi), tako i u pogledu plasmana finansijske tednje stanovnitva posredstvominvesticionih i penzijskih fondova u prinosnije vidove ulaganja. Oba procesa su doprinijela

poveanju efikasnosti procesa finansijskog posredovanja.

21


22/22

LITERATURA

1. irovi, M., Primarno trite kapitala - finansijska trita i njihovi zakoni. Novi Sad:Finansijski centar, 1995

2. Dabi, S.. i Dabi, V., Informacioni sistemi u slubi investicionog bankarstva,

Berza, Beograd, 20003. Dalton, J. , How the stock market works. New York: New York Institute of Finance,

19984. Miovi M., Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, Ekonomski fakultet, Beograd,

2005. Petrovi P., Berze i berzansko poslovanje, Prometej, Beograd, 20096. Risti arko, Komazec S. i drugi, Berze i berzansko poslovanje, za izdavaa Nenad

Jelesijevi 2006. godine7. timac M., Srpsko berzansko poslovanje, CID, Beograd, 2001