Pojmovi

2K rezolucijeRezolucije kod kojih je širina slike približno oko dve hiljade pixela. Kod DCI standarda za digitalne bioskope 2K rezolucije je tačno 2048x1080.

4K rezolucijeRezolucije kod kojih je širina slike približno oko četiri hiljade pixela. Kod DCI standarda za digitalne bioskope 4K rezolucije je tačno 4096x2160. Najčeščće se naziv 4K upotrebljava za rezolucije u rasponu od 4096x2304 do 4096 x 3072.

ATSCStandard digitalne zemaljske televizje koji se koristi u americi (u evropi se koristi DVB-T). U S.A.D.-u je sredinom 2009-e potpuno prekinuto analogno emitovanje i prešlo se na digitalni ATSC. U Kanadi će se uskoro obaviti isti prelazak. 

BDRipOznaka "BDRip" se često sreće u nazivima piratskih filmova. BDRip znači da je video dobijen konvertovanjem videa sa original Blu-ray Disc medija. To govori da je video dosta dobre kvalitete jer je kvalitet slike sa Blu-ray Disca najviši mogući.

BRRipOznaka "BRRip" se često sreće u nazivima piratskih filmova. To znači da je video nije dobijen direktnim konvertovanjem sa Blu-ray Disc-a već je dobijen konvertovanjem BDRip-a koji je bio u HD rezoluciji. BRRip je praktično skraćenica od "BDRipRip" Kvalitet BRRip-ova je nešto slabiji od BDRip-ova. Ali je najčešće istog ili boljeg kvaliteta nego DVDRip.

BlockingTo je najuočljivija vrsta ružnih pojava koji se pojavljuju na slici prilikom puštanja videa. Skoro uvek se pojavljuju kvadratići veličine 16x16 ili 8x8 pixela. Pojavljuje se pri puštanju videa u nekom od formata sa jačom video kompresijom. Naročito je primetna i ružna kod videa koji je enkodiran sa loše podešenim enkoderom. Blocking se ublažava primenom Deblocking filtriranja.

Blu-ray Disc

Novi format video medija koji je nedavno prihvaćen od filmske industrije kao budući naslednik DVD-a. Blu-ray medij je fizički istog izgleda i dimenzija kao DVD ali koristi drugačiju tehnologiju zapisivanja. Kapacitet Blu-ray medija je oko 5 puta veći od DVD medija. Blu-ray Disc mediji nose video HD rezolucije kodirane najnaprednijim tehnologijama video zapisa.

CAM

Oznaka "CAM" se često sreće u nazivima piratskih filmova. CAM znači da su ovi filmovi snimljeni video kamerom dok je film prikazivan u bioskopu. Kvalitet ovakvog video je loš jer je kamera najčešće loše postavljena, nedovoljno izoštrena ili nešto slčno. Ugalvnom je reč o najlošijem kvalitetu kod piratskih filmova. Kakoo se filmovi uvek pre pojave u bioskopima nego na DVD-ima tako se i CAM-ovi pojave pre DVDRip-ova.

CLICLI je skraćenica od "command line". Mnogi novi enkoderi imaju samo svoje CLI verzija. To su programi ili programske komponente koji obavljaju neku funkciju ali nemaju svoj korisnički interfejs. Nema nikakvih prozora, tastera itd. Njima se upravlja samo putem zadavanja komandi. Ovi programi ipak mogu koristiti grafički korisnički interfejs tj. GUI  ako ga neko napravi. Mnogi programeri  izrađuju GUI-e za poznate CLI alate...

CodecReč Codec je nastala kao skraćenica od CODER-DECODER. Danas reč codec označava skoro sve softverske komponente koje učestvuju pri reprodukciji ili enkodiranju videa i audia. Kada govorimo o enkodiranju, pod rečju codec mislimo na enkoder. Kada govorimo o reprodukciji (puštanju videa)  pod rečju codec mislimo na dekoder. 

Compact camera (kompaktni fotoaparat)Fotoaparat koji ima ugrađeno sve što je dovoljno za amatere i jednostavan je za upotrebu za početnike. Skoro svi kompaktni fotoapaarti imaju ugrađeno automatsko izoštravanje, automatizovana podešavanja svetline i boja i ugrađen blic. U pravilu kod kompaktnih fotoaparata ne može se skidati i menjeti objektiv i to je možda glavni razlog što se zovu "kompaktni". Skoro svi današnji kompaktni fotoaparati poznatih marki daju kvalitet slika sa kojim su početnici više nego zadovoljni.

ContainerFajl koji sadrži video i audio zapise. Container služi na samo da bi sjedinio video sa pratećim zvukom nego i da bi svojom strukturom i podacima omogućio sinhronizovano puštanje i reprodukciju uz minimalno zauzimanje memorije. Container je potreban čak i za slučaj kada video nema pratećih audio traka (na primer, nemi filmovi) jer je plejerima lakše da lociraju pojedine delove. Time se olakšava premotavanje, ubrzavanje, vraćanja, preskakanje scena i slične radnje. Najpopularniji format containera je AVI. Neki od savremenih containera, mogu da sadrže veći broj video zapisa, audio zapise na različitim jezicima, subtitlove, prateće informacije i slično.

CDUniverzalni medij kapaciteta oko700 MB. Na njega možete snimati fajlove ili može biti CD A Univerzalni medij kapaciteta oko700 MB. Na njega možete snimati fajlove ili može biti CD Audio. 

DABStandard za emitovanje digitalnog radija. DAB je skraćenica od Digital Audio Broadcasting. U svetu oko 1000 radi ostanica emituju radio u DAB signalu.

DAB+

Novi standarad digitalnog radija. DAB+ je dvostruko efikasniji od DAB-a. DAB+ koristi AAC+ (takođe poznat HE-AAC) kao format audio kompresije koji postiže visok kvalitet zvuka čak i pri veoma malom bitrateu, što je izuzetno pogodno za radio. Srbija će prema planovima koristiti DAB+ za radio emitovanja nakon što se obavi planirani prelazak radia i televizije na digitalni signal.

DeblockingDeblocking je vrsta postprocessing filteriranja koja uklanja blocking. Deblocking  je naročito značajan kada puštate loše kompresovan video. Za novi H.264 format videa predviđeno je da se uvek pri reprodukciji obavlja deblocking.

DecoderDekoder je ono što obavlja čitanje video zapisa u nekom formatu. To je zapravo softverska komponenta koja programima daje spoosobnost čitanja tj. reprodukcije nekog video formata.

Digitalni medijiTo je svaki medij na koji mogu biti snimljeni kompjuterski-digitalni podaci tj. fajlovi kao npr. dokumenti, slike, video, muzika itd. Nabrojaćemo nekoliko digitalnih medija koji se masovno koriste: hard diskovi, CD, DVD, USB memorije, memorijske kartice...Najnoviji digitalni medije su Blu-ray diskovi i SSD diskovi (alternativa hard diskovima).Kapacitet digitalnih medija se meri u jedinicama za memoriju kao što su MB (megabajt), GB (gigabajt) itd. Najmanja jedinica za memoriju je 1 bit.

Digitalni videoDigitalni video je video zapisan u vidu kompjuterskih podataka. Jedan digitalni video je jedan fajl koji može biti snimljen ili kopiran na bilo koji digitalni medij, CD, DVD, hard disk, USB memoriju itd.

Demux, Demuxing, Demultiplexing (demuksovanje, demultipleksovanje)Operacija suprotna od muksovanja. Vađenje video i audio zapisa i drugih traka iz container fajlova. Demuxovanje se obično radi pre konvertovanja kako bi se video i audio mogli odvojeno konvertovati u zasebnim programima.

DivXDivX je naziv za više pojmova kompanije DivX: DivX codec, DivX brend, DivX format fajlova... Filmovi snimljeni u DivX formata video zapisa su poznati pod nazivom nazivom "DivX filmovi". 

DivX filmoviAVI fajlovi koji sadrže video zapis u MPEG-4 ASP formatu (kodiran DivX ili XviD codecom) i audio zapis u MP3 formatu. DivX filmovi su najčešće veličine oko 700 MB i snimljeni su na jedan CD disk. DivX filmovi su stekli ogromnu popularnost u vreme kada su DVD snimači bili retkost. DivX codec je omogućavao dovoljnu video kompresiju da ceo film stane na jedan CD disk od 700 MB što je u to vreme bila ogromna prednost.DivX filmovi su i danas veoma popularni jer su praktični. Na primer, na hard disk od 320 GB koji je danas minimalan možete snimiti oko 400 "divx filmova".

DivX Plus

Naziv novog formata kompanije DivX. U suštini radi se o popularnoj kombinaciji najsavremenijih formata: Format container fajla: .MKV (Matroska)Format video zapisa: H.264 (preciznije H.264 High Profile Level 4.0) Format audio zapisa: AAC (preciznije LC-AAC)

DRM (Digital rights management)Zajednički naziv za tehnologije zaštite od kopiranja digitalnih medija. Na primer DVD filmovi zaštićen ovom vrstom zaštite radi sa originalnog diska ali ako ga kopirate, kopija neće raditi. Audio ili video fajlovi zaštićeni ovom vrstom zaštite se mogu gledati i slušati samo na računaru koji ima licencu za puštanje tog fajla tj. računaru sa kojeg je obavljena kupovina tog fajla. Svrha ove zaštite je da kupac neke pesme ili nekog videa ne može to dalje nelegalno umnožavati.Nakon nekoliko godina korišćenja, DRM tehnologije su postale dosta omražene. Mnoge internet prodavnice muzike su ukinule DRM zaštitu na svojim fajlovima.

DSLR (ili D-SLR ili digital SLR) fotoaparatDSLR znači digitalni SLR fotoaparat. SLR je skraćenica od "single-lens reflex". SLR je sistem koji takvim fotoaparatima omogućava da svetlost koju dolazi kroz objektiv preusmeravaju na senzor za display (ekran) pomoću kojeg fotograf cilja. Na taj način fotograf na svom ekranu vidi tačno ono što će biti uslikano onako kako će izgledati na fotografiji. To pomaže boljem podešavanju objektiva, boljem ciljanju i sl. Pored toga bitno je reći da se kod skoro svih DSLR fotoaparata može skidati i menjati objektiv. DSLR fotoaparati su u pravilu znatno skuplji od kompaktnih ali i omogućavaju fotografije znatno višeg kvaliteta. Skoro svi DSLR fotoaparati su namenjeni profesionalcima i zahtevnijim korisnicima.

DSMC (Digital Still and Motion Camera)Novi modeli kamera proizvođača RED koji se mogu koristiti kao digitalne filmske/video kamere i kao digitalne foto kamere (fotoaparati). Slično kao HDSLR s tim što treba reći da su za profesionalnu upotrebu RED DSMC kamere bolje od svih HDSLR modela fotoapaarta. Baš iz tog razloga što su kvalitetniji, da bi se bolje razlikovali, kompanije RED je izmislila i registrovala oznaku DSMC za svoje buduće modele kamera. U DSMC vrstu trenutno spadaju njihove kamere najnovije generacije RED Scarlet i RED Epic a takodje se može svrstati i njihov stariji model RED One.

DTTDTT je skraćenica od Digital Terrestrial Television. Taj pojam uopštneo označava digitalnu zemeljasku televiziju. Pojam "DTT" se najčešće spominje u vezi prelaska sa analogne na digitalnu televiziju. Najpoznatiji standardi digitalne zemealjske televizije su DVB-T, ATSC, DVB-T2... 

DTV (Digital Television)Pojam koji obuhvaća sve tehnologije emitovanja digitalnog televizijskog signala. To uključuje i digitalnu zemaljsku i digitalnu kablovsku i IPTV i satelitsku televiziju. Uključuje standarde DVB-T, DVB-T2, ATSC, DVB-C, DVBV-S i mnoge druge.

DVB-CDigitalna kablovska televizija. DVB-C je skraćenica od Digital Video Broadcasting - Cable.

DVB-C2

Novi standard za digitalnu kablovsku televiziju. U poređenju sa DVB-C, DVB-C2 donosi oko 30-60% bolje iskorišćenje protoka podataka. Za sada ni jedna kablovska televizija  u svetu ne koristi ovu tehnologiju. Trenutno se radi prve demonstracija i isprobavanja u praksi.

DVB-HDigitalna mobilna televizija. DVB-H je skraćenica od Digital Video Broadcasting - Handheld. To je novi standard koji će se tek početi primenjivati na novim mobilnim uređajima. Osnovna razlika u poređenju sa DVB-T je u tome što je DVB-H predviđen za uređaje sa malim ekranom, manjom rezolucijom, baterijama malog kapaciteta itd.

DVB-SDigitalna satelitska televizija. DVB-S je skraćenica od Digital Video Broadcasting - Satelite.

DVB-S2Novi standard za digitalnu satelitsku televiziju. U poređenju sa DVB-S, DVB-S2 donosi oko 30% bolje performanse što u kombinaciji sa MPEG-4/AVC (H.264 ) kompresijom pruža mogućnpost da se HDTV program emituje sa istim protokom koji je pre bio potreban za SDTV.Za sada samo nekoliko televizija u svetu koristi DBV-S2. Potpuni prelazak sa DBV-S na DVB-S2, očekuje se da će trajati oko 15 godina.

DVB-SHNovi standard za digitalnu mobilnu televiziju. DVB-Sh je skraćenica od Digital Video Broadcasting - Satellite services to Handhelds. DVB-SH omogućava satelitski prijem na mobilnim uređajima.

DVB-TDigitalna zemaljska televizija. DVB-T je skraćenica od Digital Video Broadcasting Terrestrial. To je standarad za digitalnu televiziju koji se koristi u evropi i još nekim delovima sveta. Osim DVB-T postoji još nekoliko standarda za emitovanje digitalnih televizija koji se koriste na drugim kontinentima.

DVB-T2Novi standard za digitalnu zemaljsku televiziju. U poređenju sa DVB-T, DVB-T2 nudi značajno manju osetljivost na smetnje i šumove. Obezbbeđuje 30-50% veći protok podataka što je naročito pogodno za HDTV. Takođe je kompatibilniji sa IPTV tehnologijama.DVB-T2 se za sada koristi samo za HD kanale u Velikoj Britaniji gde se naziva "Freeview HD". Srbija će prema planovima koristiti DVB-T2 tehnologiju. 

DVDMedij za snimanje podataka (fajlova, slika, dokumenata, foldera itd.) ili digitalnog videa. Pojam DVD obuhvaća čitavu familiju medija koji se zasnivaju na srodnim tehnologijama a medjusobno se razlikuju u nekim osobinama. Obični DVD mediji su kapaciteta 4,7 GB a dvoslojni (dual layer) su kapaciteta oko 8,5 GB. DVD može biti data disk kada se na njega snimaju podaci a može biti i DVD Video, posebno standardizovan format video medija prvenstveno namenjen za filmska izdanja.

DVD Video

Vrsta DVD-a koji je trenutno osnovni format video medija opšteprihvaćen i od korisnika i od filmske industrije. DVD Video je u stvari film na DVD disku koji možete gledati na svakom kućnom DVD plejeru. DVD Video često prosto nazivamo "DVD film". Pre DVD-a filmovi su bili izdavani na VHS kasetama.

DVDRip"DVD rip" je pojam koji je često naveden u nazivu piratskih filmova (najčešće "divx filmova"). DVRip znači da je video dobijen prebacivanjem videa sa original DVD Video diska. To govori da je video dosta dobre kvalitete jer je kvalitet slika sa DVD-a najviši mogući (ako izuzmemo nove filmove u HD rezoluciji).

DVDScr (DVD Screener)Oznaka "DVDSCR" se često sreće u nazivima piratskih filmova. Filmovi sa tom oznakom nastali su konvertovanjem videa sa tzv. "Screener" DVD-a. Screener-i su posebna DVD izdanja koja se pre izlaska filmova predaju novinarima radi najava i drugih promotivnih svrha. Kvalitet je sličan kvalitetu DVDRip-ova. Neke scene kod ovih filmova su crno bele i često se pojavljuje natpis da video nije namenjen prodaji.

DVR (Digital Video Recorder)Označava uređaj ili kompjuterski program koji obavlja snimanje videa u nekom digitalnom formatu.

EFPEFP (Electronic Field Production) je termin televizijske industrija koji znači produkciju izvan formalnih TV studija. Tipične aktivnosti EFP produkcije su prenosi sportskih utakmica, snimanja koncerata, dodela nagrada, političkih skupova i drugih velikih organizovanih događaja. Oprema koja se koristi za EFP je slična studijskoj opremi ali je prilagodjena tome da se montira i koristi na mestima koji nisu predvidjeni za TV studio.

EncoderEnkoder je ono što obavlja kreiranje video zapisa u nekom formatu. Enkoder je najčešće komponenta ugrađena u programe za obradu videa. Programi za enkodiranje i konvertovanje zapravo samo posreduju i obavljaju pripremne operacije dok konkretno stvaranje video zapisa, obavlja enkoder.

ENGENG (Electronic News Gathering) je naziv za terenski deo televizijskog posla koji se obavlja radi dolaska do priče ili vesti. ENG obuhvata sve od jednog usamljenog reportera pa do tima iz kamiona za pripremu i emitovanje uživo.

ENG kameraProfesionalna kamera namenjena za kamermana iz terenske (ENG) televizijske ekipe. To je poprilično univerzalna kamera napravljena tako da ima sve što mora imati

profesionalna kamera a da je nosi i njome upravlja samo jedna osoba. Izgledom dosta podsećaju na skuplje modele amaterskih kamera. Zbog svoje univerzalnosti kamere ovog tipa su najrasprostranjenije profesionalne kamere. Kod niskobudžetnih projekata mogu se koristiti i za sve ostale namene.

FreeviewNaziv za digitalnu zemaljsku televiziju koja se emituje u Velikoj Britaniji. Oznaku "Freeview" nose svi uredjaji koji se mogu koristiti za prijem tih kanala. U suštini radi se o emitovanju u DVB-T standardu i kanalima koji su samo SD rezolucije.

Freeview HDNaziv za digitalnu zemaljsku HD televiziju koja se emituje u Velikoj Britaniji. Oznaku "Freeview HD" nose svi uredjaji koji  se mogu koristiti za prijem tih kanala. Freeview HD koristi najsavremeniji standard DVB-T2 i MPEG-4 video kompresiju. Za nas "Freeview HD" uređaji su posebno zanimljivi jer će se u Srbiji koristiti identičan standard (DVB-T2 i MPEG-4) kada se bude prešlo na digitalno emitovanje. Samo u Srbiji ti uređaji se neće prodavati sa oznakom "Freeview HD" već verovatno drugačijom. A možda će jednostavno imati oznaku DVB-T2. Videćemo kad dođe vreme...

Full HDOznaka "Full HD" je prema novim preporukama zamenjena oznakom "HD ready 1080p".

GUI (graphical user interface)Programi  i codeci koji su u CLI varijantama sami po sebi nemaju nikakav "skin" tj. nikakav grafički interfejs sa tasterima, menijima itd. GUI je praktično dodatak koji kompletira CLI programe i dodaje im izgled i komandni interfejs koji omogućava uobičajenu upotrebu.

HD (High Definition)Video visoke rezolucije. Prevenstveno se oznakom HD označavaju rezolucije 1280x720 i 1920x1080. Radi usporedbe rezolucija 1920x1080 sadrži tačno pet puta više pixela od maksimalne podržane DVD rezolucije. Drugim rečima HD rezolucije donose do pet puta detaljniju (jasniju) sliku.

HD ready

Oznaka na televizorima koji su sposobni prikazati HDTV program i HD video ali njihov ekran ne prikazuje punu jasnoću slike. HD ready televizori su jeftiniji od Full HD televizora. Većina gledaoca teško primeti razliku u kvalitetu slike na HD ready i Full HD televizora jer su video sadržaji u maksimalnoj HD rezpoluciji još uvek retkost.

HD ready 1080p

Oznaka na televizorima čiji ekran prikazuje punu HD rezoluciju 1920x1080 bez ikakvog umanjivanja. Ovakvi televizori imaju najjasniji prikaz slike ali su i najskuplji. "HD Ready 1080p" je novija oznaka koja zamenjuje do sada korišćenu "Full HD" oznaku.

HDCP (High-bandwidth Digital Content Protection)Tehnologija zaštite od kopiranja videa koja se ugrađuje u uređaje koji prenose digitalni video signal putem DVI ili HDMI kablova. Ovo funkcioniše tako što HDMI-HDCP uredjaji odbijaju da prenesu digitalni signal do uredjaja koji nisu opremljeni sa HDCP tehnologijom. HDCP tehnologija je prvenstveno predvidjena da je koristi na Blu-ray Disc plejerima.

HDMI (High-Definition Multimedia Interface)

Vrsta konektora i kablova kojima se spajaju HD uređaji, HDTV televizori, Blu-ray plejeri i noviji kompjuteri sa HDMI priključkom. HDMI kablovi prenose isključivo digitalni video i audio. Malih su dimenzija i omogućavaju jednostavno spajanje bez mogućnosti da ćete pogrešno spojiti.

HDRipOznaka "HDRip" se ponekad može sresti kod u nazivima piratskih filmova. HDRip znači da je video dobijen konvertovanjem videa sa original HD-DVD medija. To govori da je video dosta dobre kvalitete jer je kvalitet slike sa HD-DVD-a vrlo visok. HD-DVD je napušteni standard tako je prodano veoma malo HD-DVD-a .Zbog toga se i HDRip-ovi retko pojavljuju.

HDSLR (High definition DSLR)To je naziv za DSLR fotoaparate koji pored svih DSLR mogućnosti, mogu još i da snimaju video u HD rezoluciji. Uz odgovarajući opremu za stabilizaciju mogu zameniti video kameru. HDSLR-ovi su praktično dva uređaja u jednom DSLR fotoaparat i HD video kamera.

HDTV (High Definition Television)Televizija visoke rezolucije. Rezolucije za HDTV su 1080p, 1080i, 720p i 720i. Aspect ratio ekrana je 16:9  

HEVC (High Efficiency Video Coding)Budući standard video kompresije koji se trenutno razvija. Najverovatnije će biti završen i usvojen tokom 2012-e. HEVC nastoji da postigne evolutivni napredak u odnosu na H.264 kompresiju. Trebalo bi da postigne oko 25% smanjenje bitratea uz 50% smanjenja složenosti video zapisa, ili još veću uštedu bitratea uz malo povećanje kompleksnosti. Takodje je okrenut u smeru u kojem napreduje video tehnolgija za potrošače a to je podrška za sve veće rezolucije (čak do UHDTV 7680x4320), visok framerate, 3D, fleksibilnost bitratea i sl. mogućnosti.

INTERNALOznaka "INTERNAL" se često sreće u nazivima piratskih filmova. Ima više objašnjenja šta znači "internal". Pojednostavljeno rečeno radi se o izdanjima sa čijim kvalitetom pirati nisu baš zadovoljni pa ne žele da stave svoj uobičajeni potpis u naziv filma.

Jingle (džingl)Veoma mala i kratka reklama koja se lako pamti. Džingl sadrži neku zanimljivu i zaraznu melodiju, zaraznu i kratku pesmicu ili reklamni slogan. Može biti audio džingl kada se čuje samo melodija i recimo reklamni slogan ili video džingl kada se uz melodiju obično prikazuje logo i neka jednostavna animacija koja se takođe lako pamti i prepoznaje. Džingl obično traje od 1 do 5 sekundi. Poznati džinglovi su na primer "Nike, just do it!", "always coca-cola", "E A sports... to the game" i sl. U mnogim TV serijama i poznatim crtanim serijama, se pri promeni scena prikaže džingl da vas još jednom podseti šta gledate. Na primer "Power rangers", "Transformers" itd. TV programi puštaju svoje džinglove u razmacima između emisija kako bi vas podsetili koji kanal gledate. Džinglovi su moćna marketingška alatka koja je vrlo jeftina za izraditi a može imati mnogo jači efekat od mnogih skupih i dugih reklama. Kao kreativno delo, džinglovi su posebno zanimljivi TV producentima i producentima TV reklama.

KajronTraka sa pokretnim tekstom koji se prikazuje tokom TV programa, obično u gornjem ili donjem delu ekrana. Kajroni obično prikazuju tekst nekih obaveštenja, važnih vesti, SMS poruke gledaoca i sl.

linear video editing (linearna video montaža)Prosta metoda video montaže u kojoj pojedini delovi video snimaka mogu samo nadovezivati, jedan nakon drugoga. Ovaj metod se koristio nekada kada nije bilo modernijih uređaja. Od kako su se za video montažu počeli koristiti kompjuteri, skoro potpuno se prešlo na nelinearnu montažu. Linearna montaža se još uvek koristi pri prenosima uživo kada se prelazi sa jedne na drugu kameru, ili se dodaje neki efekat  tj. obavlja se neka vrta video miksovanja uživo.

MILC (Mirrorless interchangeable-lens camera)Vrsta digitalnih fotoaparata koji su po karakteristikama i kvalitetu na pola puta izmedju DSLR i kompaktnih modela. Imaju mogućnost zamene objektiva (poput DSLR-ova) a unutrašnji princip rada im je (poput kompaktnih fotoaparata) "bez ogledala" tj. svetlost koja dolazi kroz objektiv celo vreme pada na senzor.MILC fotoaparati su naravno namenjeni onim fotografima amaterima koji su dovoljno napredni da osete nedostatke kompaktnih fotoaparata a još uvek nemaju dovoljno znanja i mogućnosti da iskoriste profesionalne DSLR i HDSLR modele.

mod16Ovaj naziv se koristi za rezolucije kod kojih je i visina i širina deljiva sa brojem 16. Prednosti mod16 rezolucija su u tome što su kompatibilnije sa video uređajima, omogućavaju najbolje iskorišćenje enkodera i sprečavaju greške pri reprodukciji. Preporučujemo da uvek koristite mod16 rezolucije. 

MPEG (Moving Picture Experts Group)Moving Picture Experts Group je velika grupa eksperata za video koja se bavi standardizovanjem video tehnologija. Najpoznatiji standardi video kompresije koje je ova grupa postavila su MPEG-1, MPEG-1 layer 3 (MP3), MPEG-2, MPEG-4 part 2, MPEG-4 part 10/AVC (H.264)...

Multimedia

Multimedia je pojam koji se koristi u opisu nekih uređaja kako bi se ukazalo na to da imaju višestruke medijske mogućnosti tj. da objedinjuju medije: tekst, sliku, video, zvuk i sl. Web stranice takodje mogu biti multimedijalne ako pored teksta imaju, slike, zvuk i video. Kada se govori o hardveru, obično se PC zvučnici i mikrofoni svrstavaju u kategoriju "multimedia" jer služe proširenju medijskih mogućnosti računara.

Multimedijalni plejeriPlejeri koji mogu da puštaju razne formati i videa i audia. Najčešće tako nazivamo kućne uređaje koji su opremljeni hard diskom i sposobni puštati razne fajlove. Na njih prekopiramo muziku, slike i filmove sa PC računara i onda njega direktno spojimo na TV i gledamo te sadržaje na ekranu televizora.

Mux, Muxing, Multiplexing (muksovanje, multipleksovanje)Multipleksovanje je proces ubacivanja video i audio zapisa u container fajl. Drugim rečima muksovanje je kreiranje container fajla sa svim njegovim komponentama. 

MuxMux je jedna od skraćenica za  multipleksovanje ali takođe je i skraćenica za pojam "Multiplex" (sledeće objašnjenje po redu) pa pripazite da ne pomešate ove dva pojma.

Multiplex (Mux)Za razliku od analogne kod emitovanja digitalne televizije jedan kanal ima dovoljno viška prostora da može da prenosi više TV kanala (TV programa) paralelno u sklopu tog samo jednog signala. Jedan takav kanal se naziva Multiplex ili skraćeno Mux. Dakle ono što je kod analogne televizije jedan kanal kod digitalne televizije je jedan multiplex. Multiplex je dakle grupa TV kanala koji se prenose takvim zajedničkim signalom. Jedan multiplex pored nekoliko TV kanala takođe može da sadrži i digitalne radio programe i interaktivne TV sadržaje, napredni teletext i sl. Prijemnik digitalne televizije (Set-top box) prima ceo jedan multiplex odjednom ali ga "rasklapa" i izdvaja iz njega samo onaj TV kanal koji ste odabrali.

NLE (non-linear editing system)Programi iili uređaji za nelinearnu montažu (video montažu). Nekada su se koristili posebni uređaji a danas su NLE zapravo programi za video montažu ka na primer Corel VideoStudio, Sony Vegas, Adobe Premiere i sl.

non-linear video editing (nelinearna video montaža)Moderni metod video montaža pri kojoj imate mnogo više mogućnosti nego pri linearnoj montaži. U nelinearnoj video montaži imate pristup bilo kojem frejmu iz video materijala i možete napraviti rez gde hoćete, kopirati bilo koji deo videa na bilo koje mesto na vremenskoj traci itd. Drugim rečima imate potpunu slobodu rezanja,  premeštanja i kopiranja (cut, copy, paste) kao i u svim ostalim radnjama na računaru. Svi kompjuterski programi za video montažu rade nelinearnu montažu pa to nije ni potrebno posebno isticati.

NTSCStandard za analogni televizijski signal i televizore koji se koristi u americi. DVD Video format postoji u dve verzija. Jedna je NTSC a druga PAL. 

PAL

Standard za analogni televizijski signal i televizore koji se koriste u našoj zemlji i u većem delu evrope. DVD Video format postoji u dve verzija. Jedna je NTSC a druga PAL. U našoj zemlji i u evropi se koristi PAL.

PAL BJedna od nekoliko varijanti PAL standarda. PAL B se koristi u našoj zemlji i u drugim državama bivše jugoslavije.

PixelPixel je najmanji deo slike. Reč "pixel" je skraćenica od "picture element" što znači elemenat slike. Najlakše ćete razumeti šta je pixel ako zamislite da je slika zid od cigli a da je svaki pixel jedna cigla u tom zidu i da svaki može imati zasebnu boju.

PlatformaPojam "platforma" se često upotrebljava kad se govori o softverskim i hardverskim tehnologijama. Platforma je tehnologija koja je namenjena da bude osnova na koju će da se nadovezuju druge tehnologije. Na primer PC računar je platforma na koju može da se instalira Windows, Linux i drugi operativni sistemi. Operativni sistem Windows je platforma na kojoj mogu da se izvršavaju Windows programi. Grafički procesori (GPU) su platforme oko kojih se projektuju konkretne grafičke kartice. 

Point-and-shoot cameraIsto što i "compact camera" tj. u prevodu "kompaktni fotoaparat. Sam naziv Point-and-shoot u bukvalnom prevodu znači "naciljaj i uslikaj" tako da je jasno da je potrebno minimum znanja za korišćenje ovakvih fotoaparata.

Post-processingPrimena filtera i efekata pri puštanju videa. Post-processing služi da bi popravio ili prepravio sliku i ublažio ružne pojave na slici. Najčešći post-processing filtri su deblocking i deringing.

PreprocessingObrada i filtriranje slike direktno pred enkodiranje. U preprocessing spada de-interlace filtriranje, uklanjanje šuma, uklanjanje treperenja i slično. Preprocessing filteri obavljaju čišćenje i druge zahvate koje na neki način pojednostavljuju sliku i tako je prosleđuju enkoderu. Enkoderu je lakše da postigne jaču kompresiju na ovako obrađenoj slici.

PROPEROznaka "PROPER" se često sreće u nazivima piratskih filmova. Radi se o tome da prva piratska TS (Telesync) izdanja nekog filma najčešće budu lošeg kvaliteta. Oni pirati koji kasnije naprave TS kopiju boljeg kvaliteta označe ja sa "PROPER" da bi se znalo da je to malo boljeg kvaliteta od ranijih izdanja.  Dakle "PROPER" su u suštini isto što i TS i CAM.

PVR (Personal Video Recorder)Isto što i DVR. Skraćenica PVR se uglavnom koristi u nazivima programa za snimanje TV programa sa TV kartica.

QFHD (Quad Full High Definition)Naziv za rezoluciju 3840×2160 koja je tačno četiri puta veća od Full HD rezolucije. Znači dva puta šira i dva puta višlja od 1920x1080.

R1Oznaka koja se često sreće kod naziva pojedinih DVD filmova. Označava da je to DVD izdanje predviđeno za DVD Reagion 1. To je uglavnom područje severne amerike, USA i Kanada. Pošto su u pitanju najrazvijenija tržišta, DVD izdanja za ovaj region su obično najkvalitetnija sa najviše pratećeg materijala.

R2Oznaka koja se često sreće kod naziva pojedinih DVD filmova. Označava da je to DVD izdanje predviđeno za DVD Region 2. Ovaj region obuhvata područje evrope i teritorija politički povezanih sa evropom. U region 2 spada i Srbija i ostale države bivše Jugoslavije.  DVD izdanja za ovaj region su obično veoma kvalitetni poput onih za region 1. 

R3Oznaka koja se često sreće kod naziva pojedinih DVD filmova. Označava da je to DVD izdanje predviđeno za DVD Region 3. Ovaj region obuhvata uglavnom otoke i poluotoke između azije i australije. 

R4Oznaka koja se često sreće kod naziva pojedinih DVD filmova. Označava da je to DVD izdanje predviđeno za DVD Region 4. Ovaj region obuhvata uglavnom područje južne amerike, srednje amerike i australiju.  

R5Oznaka koja se često sreće kod naziva pojedinih DVD filmova. Označava da je to DVD izdanje predviđeno za DVD Region 5. U ovaj region spada najveći deo afrike i najveći deo azije (uključujući i Rusiju i Indiju). Pošto su u pitanju najsiromašnija tržišta, DVD izdanja za ovaj region su obično najmanje kvalitete, najlošije upakovana i sa najmanje pratećeg materijala. Takođe, kod ovih filmova često je u pitanju i zvuk slabije kvalitete. DVD izadanja za R5 region se obično prva pojavljuju da bi se preduhitrila piraterija koja je na ovim teritorijama veoma zastupljena.  Iz tog razloga i prvi DVDRip-ovi koji se pojave takođe najčešće budu R5.

R6Oznaka koja se često sreće kod naziva pojedinih DVD filmova. Označava da je to DVD izdanje predviđeno za DVD Region 6. U ovaj region spada samo država Kina. Pošto u Kini postoji dosta cenzure, mogu biti u pitanju posebne verzije filmova prilagođene za prodaju u ovoj zemlji. 

Remux, Remuxing, Remultiplexing (remuksovanje, remultipleksovanje)Pojednostavljeno rečeno remultipleksovanje je promena containera. To je zapravo demultipleksovanje pa odmah zatim multipleksovanje u novi container fajl. Znači elementarni video i audio zapisi se vade iz jednog container fajla i prepakuju u drugi container fajl. Time se dobija novi audio-video fajl ali audio i video zapisi ostaju neizmenjeni.

REPACKOznaka "REPACK" se često sreće u nazivima piratskih filmova. Kada neki pirat objavi piratsku kopiju koja sadrži neke greške i nedostatke onda kasnije objavi "REPACK" izdanje kod kojeg je taj problem rešen. 

Ringing

Vrsta ružnih pojava koji se pojavljuju na slici prilikom puštanja videa. Ringing se vidi kao pojava senke ili aure oko bridova objekata na slici. Najviše se primeti kod videa koji je enkodiran sa loše podešenim enkoderom.Ringing se ublažava primenom Deringing filtriranja.

Ripping (ripovanje)Ripovanje je proces kopiranja audio-video sadržaja na hard disk računara. 

ripovanje CD-aPrebacivanje pesama sa klasičnog Audio CD-a u muzičke fajlove na računaru, najčešće se prebacuje u MP3 format.

ripovanje DVD-aPrebacivanje filma sa DVD Video diska na računar. Pošto DVD nije predviđen da radi na hard disku računara, najčešće se pri ripovanju DVD-a obavlja konverzija u praktičniji "divx film" tj. .AVi fajl koji za video kompresiju koristi DivX ili XviD codec a za audio MP3 format.

SCR (Screener)Oznaka "SCR" se često sreće u nazivima piratskih filmova. U suštini to je isto što i "DVDScr". 

SD (Standard Definition)Da bi razlikovali HD (High Definition) rezolucije od manjih rezolucija koje to nisu koristi se pojam SD (Standard Definition) koji znači rezolucije koje su bile standardne pre pojave HD tehnologija. Maksimalna SD rezolucija je 720x576

SDTV (Standard Definition Television)Da bi razlikovali HDTV od klasične televizije, u novije veme se koristi pojam SDTV (Standard Definition Television). To je televizija rezolucija koje su bile i biće standardne sve dok se u potpunosti ne pređe na HDTV. Maksimalna SD rezolucija je 720x576

Set-top boxUređaj za prijem novih signala televizije. Na primer, digitalne, kablovske, adsl tv usluga itd. Set-top boks se klasičnim video kablovima priključuje na televizor. TV program koji primate pomoću Set-top boxa gledate na ekranu televizora. Set-top box skoro uvek ima sopstveni daljinski upravljač na kojem birate TV programe koje primete putem njega.

SmartphoneNajsavremeniji mobilni telefoni koji imaju dosta mogućnosti poput PC računara. U pravilu imaju krupniji ekran više rezolucije na kojem je jednostavnije raditi sa složenijim programima. Pre svega karakteristično za Smartphone uređaje je to da imaju ili minijaturnu tastaturu sa slovima ili ekran koji reaguje na dodir. Zbog većeg ekrana i "prave" tastature rad na internetu je mnogo prijatniji a prikaz web stranica prirodniji. Obično u sebi imaju Wi-Fi adapter pa se mogu spajati na vašu kućnu mrežu i internet.Praktično su to multifunkcionalni uređaji koji su mešavina prenosnog računara, mobilnog telefona i još nekih uređaja (fotoaparata, kamere itd.):Najmoćniji smartphone telefoni imaju prilično jake procesore i dovoljno memorije

tako da mogu prikazivati HD video, obradjivati slike, pokretati video igre i sl. zahtevnije operacije.

StreamingStreaming je metod prenosa podataka na takav način da korisnik može dobiti prikaz pristiglih podataka pre nego što je prenos kompletno završen.U praksi najčešće srećemo streaming videa na web stranicama. Video streaming znači da video možemo gledati još tokom downloada tj. pre nego što download video fajla bude završen. 

TC (Telecine)Oznaka "TC" ili "Telecine" se često sreće u nazivima piratskih filmova. To su filmovi koji su digitalizovani sa filmskih traka uz pomoć "telecine" mašine. Na sličan način se digitalizuju i filmovi pri izradi zvaničnih DVD izdanja samo što u tom slučaju to rade profesionalci sa profesionalnom opremom u profesionalnim studijima. Pošto TC kopije prave amateri sa amaterskom opremom, kvalitet je nešto slabiji ali je dosta blizu DVD kvaliteta. 

TelopTelopi su u suštini statične slike koje se prikazuju u TV programu. U praksi pojam "telop" najčešće znači video oglase tj. statični tekst koje se prikaže kao slika preko celog ekrana. Telopi se pripremaju u programima za obradu slika jer su u suštini slike.

True HDZnačenje "True HD" oznake je isto kao oznaka "Full HD".

TS (Telesync)Oznaka "TS" ili "Telesync" se često sreće u nazivima piratskih filmova. Ovo je isto što i "CAM" s tom razlikom da zvuk nije sniman mikrofonom sa kamere već je sniman iz drugog izvora. Najčešće kroz priključak za slušalice koji imaju neki bioskopi. To znači da je audio nešto boljeg kvaliteta nego "CAM" ali i dalje je daleko lošiji od DVD kvaliteta.

TVRip"TVRip" je pojam koji je često naveden u nazivu piratskih filmova i serija . TVRip znači da je video nastao snimanjem TV programa.  Kvalitet nije maksimalan ali često može biti vrlo dobar.Ponekad se umesto TVRip u nazivu ovakvih videa sreće oznaka "HDTV" što znači da je video nastao snimanjem programa sa HD  televizije. U tom slučaju kvalitet je skoro uvek vrlo dobar.

UHDTV (Ultra High Definition Television, Ultra HDTV)TV format sa rezolucijom 7680x4320 koja je tačno 16 puta veća od Full HD rezolucije. Znači četiri puta šira i četiri puta višlja od 1920x1080.Sa ovim trenutno eksperimentišu neke od vodećih istraživačkih kompanija ali je zbog velike zahtevnosti u svim aspektima, veoma daleko od primene takve tehnologije u praksi.

VHSRip

Oznaka "VHSRip" se ponekad sreće u nazivima piratskih filmova. VHSRip znači da je video dobijen prebacivanjem videa sa VHS kaseta na računar. Za novije filmove ne postoje VHSRip-ovi jer se već duže vreme filmovi ne izdaju na VHS kasetama već samo na DVD-u. Najčešće se prave VHSRip-ovi od starih i manje poznatih filmova koji se mogu naći samo u arhivama kaseta videoklubova.

Video captureProces prebacivanja videa sa nekog uređaja na računar. Pri video capturingu se video signal uživo konvertuje u neki format video zapisa i direktno se snima kao fajl na hard disku.

Video editing (video montaža)pogledaj "linear video editing" i "non-linear video editing"

Video kompresijaTehnologija zapisivanja video zapisa na takav način da se dobiju mali fajlovi a da se pri reprodukciji tog zapisa dobija slika sa malo ili ni malo smanjenim kvalitetom. 

VIVO (Video-in, Video-out)To je oznaka na modelima grafičkih kartica koje imaju video ulaz. VIVO je skraćenicao d "video-in video-out" što znači video ulaz i video izlaz. Takve grafičke kartice mogu obavljati funkciju video capture kartice.

VOD (Video on Demand)Video na Zahtev. To je usluga prikaza nekog videa ili filma kada korisnik to zatraži. Takva usluga se koristi na mnogim internet stranicama a često se nudi i preko set-top box uređaja za kablovsku televiziju. Ova usluga se često naplaćuje i predstavlja modernu zamenu za za iznajmljivanje filma iz videoteke. 

WQHD (Wide Quad High Definition)Naziv za rezoluciju 2560×1440 koja je tačno četiri puta veća od HD 720p rezolucije. Znači dva puta šira i dva puta višlja od 1280x720.

x264

enkoderx264 je jedan od najpoznatijih i tehnički najboljih enkodera koji enkodira video u H.264 formatu.

oznakaOznaka "x264" se često pojavljuje u nazivima piratskih filmova. To znači da je taj video enkodiran sa x264 codecom i da je u H.264 formatu video zapisa.

XviD

enkoderXviD codec je enkoder koji je besplatna alternativa DivX Pro codec-u. Takođe kreira video zapis u MPEG-4 ASP formatu. Tehnički je veoma napredan. Dugo vremena je bio tehnički bolji od DivX-a ali dans su jednako dobri. Za početnike je malo lošiji izbor jer je teži za podesiti i lako se može pogrešiti.

oznaka

Oznaka "XviD"  se često pojavljuje u nazivima piratskih filmova. To znači da je taj film enkodiran XviD codecom i da je u MPEG-4 ASP formatu (tj. popularnom "DivX" formatu).

Studijske kamere (za TV studio)Ovo su kamere prvenstveno namenjene za korištenje u televizijskom studiju. Obično stoje na podu na posebnom postolju sa točkovima. Postolje je opremeljeno hidrauličkim ili pneumatskim sistemom kojim se podešava visina i nagib kamere. Na tim postoljima je takodje udobna stolica za kamermana, veliki monitor tako da kamerman tačno vidi kako na ekranu izgleda ono što snima i sl.Stare analogne studijske kamere su bile veoma velikih dimenzija. Nove digitalne studijske kamere su znatno manjih dimenzija i lakše od starih. Mogu biti nošene na ramenu, montirane na tronožac, kran i drugu opremu za stabilizaciju i nošenje kamere.Jedna od karaktersitika studijskih kamera je da nemaju sopstveni uredjaj za snimanje već se signal koji snimaju posebnim kvalitetnim kablovima šalje u studijski kontrolni centar gde se miksa za uživo emitovanje ili snima na neki medijum radi kasnije montaže. 

EFP kamereEFP (Electronic Field Production) kamere su slične kao studijske kamere ali su namenjene za snimanje dogadjaja na otvorenom kao što su sportske utakmice, koncerti, javni skupovi i drugi organizovani posebni događaji. Univerzalnije su da bi mogle biti korišćene na mestima koja su manje pristupačna od studija. Iz istog razloga mogu se montirati na različite nosače i opremu za nošenje ili vožnju kamere.Naravno opremeljene su objektivima sa veoma velikom sposobnoscu zumiranaja tako da mogu snimati na velikom rasponu udaljenosti od kamera.Kao ni studijske kamere, nemaju mogućnosti snimanja već su tokom snimanja, kablovima direktno spojeni sa opremom za snimanje ili do kamiona za prenos signala uživo.

ENG kamere i druge u istom stiluENG (Electronic News Gathering) kamere su prvenstvenio namenjene da ih koristi kamerman koji snima vesti na terenu. Medjutim osim za snimanje vesti ovakve kamere se koriste za još mnogo profesionalnih primena. Najuniverzalnije su i zbog toga su najpopularniji stil profesionalnih kamera. Koriste se za sve i svašta od snimanja dokumentaraca, muzičkih spotova, niskobudžetnih filmova, svadbi itd.Pošto su oblikom i veličinom prilagođene tome da ih nosi jedan čovek i imaju ugrađenu mogućnost snimanja na medije, ove kamere veom sliče na skuplje amaterske kamere (takozvane "poluprofesionalne") ali ipak razlikuju se po mnogim karakteristikama koje su posebno važne profesionalcima.

U daljem tekstu ćemo se uglavnom baviti kamerama u ovom stilu jer one najviše odgovaraju za potrebe filmmakera amatera i profesionalaca koji rade niskobudžetne projekte.

Digitalne filmske kamereNekada su filmske kamere bile jasno različite od ostalih po tome što snimaju na film tj. filmsku traku. Danas se polako prelazi na digitalne filmske kamere pa su one danas tehnički slične drugim vrstama digitalnih profesionalnih kamera. Ipak postoje neke karakteristike koje su posebno bitne za filmske kamere.

2K i 4K rezolucijeDigitalna filmska kamera mora snimati u veoma visokim rezolucijama jer su takve rezolucije predvidjene za digitalne bioskope. To su takozvane 2K (2048x1080) i 4K rezolucije (najčešće u okviru do 4096x2304). Najbolje filmske kamere poslednje generacije mogu da snimaju i u još mnogo većim rezolucijama od tih.Toliko visoke rezolucije su potrebne da bi se postigla zadovoljavajuća oštrina slike na velikim bioskopskim platnima.

Format snimanja bez gubitaka kvalitetaKod filmskih snimaka ne dopušta se nikakav gubitak kvaliteta usled kompresije tako da ove kamere moraju snimati u "sirovom" ili nekom od lossless formata standardnim za filmsku industriju. Naravno to rezultira ekstremno visokim bitrateom i ogromnim izlaznim fajlovima.

Medij za snimanje ekstremnih karakteristikaZbog pomenutog snimanja u veoma visokim rezolucijama i gotovo bez korisšćenja kompresije, bitrate je ekstremno visok i fajlovi sa video zapisom su ogromni. Mediji na koji snimaju digitalne filmske kamere zbog toga moraju imati mogućnost pisaanja podataka ogromnom brzinom i njihov kapacitet mora biti dovoljno veliki. Naravno pri tome mora još i ostati ispravna.  Trenutno svaki proizvodjač digitalnih filmskih kamera ima sopstveno rešenje tj. sopstveni tip rekordera i medija za snimanje.

O cenama profesionalnih kamera i opreme

Uobičajene cene profesionalnih kamera su od oko 3000 evra pa naviše. Uobičajene cene modela ENG kamera, koje imaju zaista poželjne sve karakteristeike, su izmedju 7000 i 20000 evra. Postoji možda svega nekoliko modela profesionalnih kamera koje se nove mogu kupiti za manje od 3000 evra. Kod filmskih kamera na primer cene idu od 20 hiljada dolara pa naviše. Neke profesionalne kamere sa posebnim karaktersitikama (na primer visoki framerate za potrebe slow-motion snimaka) koštaju i preko 50 hiljada evra... 

Razlike izmedju amaterskih i ENG kamera - Potrebne karakteristike profesionalnih kamera

Izmenjivi objektivProfesionalna kamera jednostavno mora imati mogućnost promene objektiva. Na taj način se za svako snimanje može montirati objektiv odgovarajućih karakteristika.pa ako imate objektiv koji vam ne odgovara možete ga uvek zameniti sa odgovarajućim. Samim tim profesionalna kamere ne ovisi o karakteristikama jednog objektiva.

Drugim rečima, nedostaci objektiva nisu nedostaci kamere jer je objektiv zamenjiv. 

Prsten za kačenje filtera ispred objektivaNa prednjoj strani objektiva poželjno je da ima prsten sa navojem koji omogućava da se stavljaju filtri i dodaci za objektive ispred.

Automatika se može isključiti i sve ručno podešavatiKod profesionalnih kamera mora postojati mogućnost ručnog podešavanja fokusa, irisa i "white balance" na objektivu. Naravno poželjno je da ima i automatiku ali da se automatika po želji može isključiti.

3CCD) ili 3MOS (3xCMOS)Umesto jednog CCD senzora za snimanje koriste 3CCD sisetm koji se sastoji od prizme i tri odvojena CDD čipa koji istovremeno snimaju. Na taj način se postiže mnogo veća oštrina slike, mnogo veća preciznost boja, mnogo bolja osetljivost po slabom svetlu i kvalitet snimaka manje ovisi o uslovima osvetljenja. Drugim rečima mnogo kvalitetnije od sistema sa jednim CCD čipom. Za profesionalne digitalne kamere 3CCD se podrazumeva. Ne dolazi u obzir ništa slabije.3MOS ili 3CMOS je skoro ista tehnologija samo što se umesto CCD senzora koriste CMOS senzori. Karakteristike CCD i CMOS senzora su slične. Neki proizvođači koriste CCD a neki CMOS.

XLR konektor za profesionalni mikrofonUmesto amaterskog "džek" konektora profesionalan kamera treba imati najmanje jedn XLR konektor koji se koristi za spajanje profesionalnih mikrofona. Uobičajeno je i poželjno da imaju dva XLR konektora.

Konektor za slušaliceZa profesionalnu kameru izuzetno je važno da ima konektor za priključenje slušalica. Kamerman preko slušalica čuje zvuk tačno onako kako će biti na snimku. To mu omogućava da pravilnje snima i da ispravno podesi glasnoću i druge stvari u vezi mikrofona.

Ručno podešavanje glasnoće audiaProfesionalana kamera mora imati kontrolu glasnoće zvuka koji se snima preko mikrofona. Uslovi snimanja i zvuk su uvek različiti i potrebno je da kamerman podesi te komande kako bi zvuk bio snimljen ujednačenom glasnoćom i zvučao prirodno.

Snimanje u format odgovarajući za studioZavisno od potreba i namene za koju će se snimci koristiti veoma je važan format u koji kamera snima. Na primer ako neki TV studio koristi sistem za montažu koji zahteva da video bude u određenom formatu onda je za njihove potrebe odgovarajuće da kamera snima u baš

taj format.

Izdržljivost i pouzdanost medija za snimanjeKada snimate profesionalno, naravno, neophodno je da proces snimanja na medij bude potpuno pouzdan. Nedopustivo je da se medij usred snimanja važnog događaja jednostavno pokvari i da ostanete bez snimka. Zbog tog razloga profesionalne kamere moraju imati veoma pouzdane uredjaje za snimanje.Kamere za visokobudžetne projekte snimaju u "sirovom" (nekompresovanom) ili slabo kompresovanom formatu tako da video ima veoma visok bitrate. Kod takvih kamera, uredjaj za snimanje na medij mora imatti mogućnost snimanja veoma velikom brzinom. Medij za snimanje mora biti spososban za zapisivanje podataka ogromnom brzinom i mora biti veoma izdržljiv da bi ostao ispravan pri takvim naprezanjima. 

Kako izabarti kameru sa pouzdanim sistemom za snimanje?Zbog pomenutih zahteva, medijum na koji kamera snima je posebno važna stvar pri izboru kamere. potrebno je dobro se informisati o karakteristikakam medija za snimanje. Potrebno je razmeniti informacije sa iskusnim kamermanima. Veoma vredne informacije o tome nam mogu dati serviseri profesionalnih kamera jer oni najbolje znaju koja vrsta uređaja se koliko često kvari i na šta se korisnici najviše žale a na šta najmanje.

Mogućnost montaže na stalke i drugu opremu za stabilizaciju ili nošenje kamerePostoji nekoliko stndardnih rešenja kojima se kamera spaja na stalak. Nije toliko bitno koji standard kamera koristi ali je bitno da ima jedan od njih. Za spajanje kamere na stalke sa drugačijim priključkom koristi se odgovarajući adapter tako da praktično svaka profesionalna kamera može na svaki profesionalni stalak.

Koji medij za snimanje bi trebalo profesionalna kamera da koristi?Prepručujemo kamere koje snimaju na memorijske kartice ali opisaćemo i druga rešenja i važne detalje koje bi trebali znati o njima. 

Profesionalne kamere koje snimaju na kasetePostoji mnogo tipova kaseta koje se koriste za profesionalnu upotrebu ali se sve manje upotrebljavaju. Svi proizvođači polako i sigurno napuštaju proizvodnju kamera koje snimaju na kasete.  Od strane novih digitalnih medija kasete su prevazidjene i po performansama i po praktičnosti. U vezi kaseta već dugo nema nikakvih novosti i neće ih ni biti. Pošto se prestaje sa upotrebom kaseta i pošto su prevaziđene mi jednostavno ne preporučujemo da kupite model profesionalne kamere koja snima na kasete.

Inače je naš stav da su kasete zastareo medij i na našem sajtu se nećemo mnogo

baviti detaljima u vezi kaseta i kamera koje snimaju na kasete.

Profesionalne kamere koje sniamju na hard disk tj. imaju hard disk rekorderKod profesionalnih kamera rešenje sa snimanjem na hard disk se dosta razlikuje od amaterskih kamera. Današnji modeli profesionalnih kamera nemaju u sebi ugrađen hard disk već se na njih spolja kao poseban modul spaja priključni uređaj sa hard diskom. Ovakav "hard disk rekorder" se priključuje na kameru pomoću standardnog FireWire kabla. Taj sistem spajanja sa FireWire kablom je ujedno i najveći nedostatak ovog rešenja. FireWire konektori se usled upotrebe i nepažnje veoma često rasklimaju i dolazi do kvarova. Takodje se često dešava da se usled grešaka u postupku spajanja dođe do kvara FireWire elektronike u kameri.Sve ovo jednostavno nije dovoljno pouzdano rešenje za profesionalne primene tako da ga ne preporučujemo. Možda će u budućnosti rešiti sadašnje probleme i praviti pouzdanije sisteme sa hard diskom, ali kako sada stvari stoje, sigurnije je izbeći to i koristiti nešto drugo. 

Profesionalne kamere koje snimaju na memorijske karticeVerovatno najbolje rešenje i odgovarajuće za većinu korisnika. Snmanje na kartice ima zaista mnogo prednosti i to je jedino rešenje koje trenutno preporučujemo.

Prednosti snimanja na memorijske kartice- Kartice su malih dimenzija i veoma lake. Tako da uz kameru možete nositi dodatnih medija koliko god želite poneti.- Ako se kartica pokvari jednostavno koristite drugu koja je ispravna. Ne morate nositi kameru na servis.- Sistem snimanja na kartice nema mehaničkih i pokretnih delova tako da su kamere koje snimaju na memorijske kartice otpornije na udarce, temperaturu i pritiske od svih drugih rešenja.- Za prebacivenja fajlova sa kartica na računar se uobičajeno koristi čitač kartica koji je dosta jeftin jednostavan za upotrebu i lako ga je nabaviti. - Postupak prebacivanje  se svodi na to da samo ubacite karticu sa snimcima u čitač kartica od kompjutera i prekopirate fajlove (video i fotografije koje ste snimili kamerom).- Kod ovakvih kamera često je potpuno nepotrebno spajati kameru kablovima sa računarom ili uređajem za montažu. 

Koju vrstu memorijskih kartica odabrati?Kod profesionalnih kamera najčešće se koriste snimanje na SDHC, CF (Compact Flash), P2 i SxS kartice. Najbolje su se pokazale P2 kartice koje uglavnom koriste Panasonic kamere.

Više detalja o vrstama memorijskih kartica, naći ćete u tekstuMemorijske kartice 

NAPOMENA: bez obzira koja vrsta memorijskih kartica je u pitanju veoma je važno da kupujete samo kvalitetne modele. Takve su uvek skupe ali zato veoma izdržljive i pouzdane. Kupuju se od dobavljača opreme za profesionalne kamere.

Ostali sistemi snimanja na profesionalnim kameramaIzmedju ostalih pojavilo se i rešenje sa snimanjem na optičke medije. Medjutim iskustvo je pokazalo da je to rešenje preosetljivo i nepouzdano. Često se kvari i ozloglašeno je medju upućenijim profesionalcima... Ne preporučujemo!

Profesionalne kamere sa više sistema snimanjaNaravno postoje i kamere koje imaju više načina sinimanja. Na primer mogu da snimaju na memorijske kartice  ili na hard disk. Ili koriste dve vrste kartica... Neke kamere  koje snimaju na kartice imaju pored kartica i internu (unutrašnju) memoriju u koju takodje mogu da snime značajnu količinu snimka.

Profesionalne kamere kod kojih se sistem za snimanje posebno bira i priključuje modulanroNa primer najmoćniji modeli čuvenih RED kamera su koncipirane potpuno modularno. Modul koji se bavi snimanjem se posebno bira i kupuje. Može biti kasnije zamenjen i nekim drugim ako se pojave neki mediji boljih karakteristika.

Udobnost i fizičke karakteristike

Obavezno probati kameru da vidite kako vam fizički odgovara!Definitivno nemojte kupovati kameru samo na osnovu slike i pisanih podataka jer se može desiti da nije odgovarajuća za vašu ruku i telo i da vam položaj komandi ne odgovara. Kameru pre odluke o kupovini morae uzeti i isprobati da vidite  kako vam leži u ruci. Ako vam deluje neudobno ili nezgodno za rukovanje nemojte izabrati taj model.

Tasteri, meniji i logičnost komandiDefinitivno je važno i koliko vam je lako snaći se u komandama, prekidačima i  menijima kamere. Proverite da li vam je lako snaći se u menijima i da li vam deluje logično. Tokom snimanja kamerman treba biti koncentrisan na ono što snima a ne da lupa glavom tražeći komende.

Prekidači za brze odlukeKontrole koje traže brz pristup treba da se nalaze na prekidačima koji se fizički moraju pomeriti a ne u menijima kamere. Ako se tokom snimanja neka od kontrola često mora promeniti onda nemate vremena da se provlečite po menijima kamere...

Oslanjanje kamere na rameProfesionalen kamere su krupnije i teže od amaterskih pa je nošenje u jednoj ruci pri snimanju skoro neizvodivo. Zbog toga je kod skoro svih modela potrebno da se namontiraju na odgovarajuće stalke ili opremu za nošenje ili se nose na ramenu pri snimanju. Za slučajeve kada se zahteva snimanje sa ramena, kamera mora imati

oslonac za rame. Kada je kamera oslonjena na rame tada je ujedno mirnija pri snimanju a i kamerman ima jednu slobodnu ruku da ručno podešava objektiv i druge komande na kameri.

Razlike između digitalne i analogne televizije

Analogno emitovanjeAnalogno emitovanje znači da je slika sadržana u samom radio talasu. Različite vibracije i oblici na talasu upravljaju elektronskim kolima koje iscrtavaju sliku na ekranu. Nedostatak analognog pristupa je u tome što se usled smetnji kvalitet smanjuje. Oblik i neravnine na radio talasima se menjaju usled smetnji i šumova i zbog toga je nemoguće da se kvalitet analognog signala potpuno sačuva. Pitanje je samo koliki će se gubitak kvaliteta primetiti na slici prenesenoj anlognim putem. Što je više šumova to analogni signal sve više gubi kvalitet i slka postaje sve prljavija.

Digitalno  emitovanjeDigitalno emitovanje znači da signal u stvari prenosi digitalne (kompjuterske) podatke. Ti digitalno podaci su zapravo video signal u nekom formatu slično kao video fajlovi na računarau. Digitalni signal tumače kodeci  i pretvaraju ga u sliku koja se zatim prosledjuje na ekran. Digitalni signal takodje prenosi i podatke vezane za proveru i korekciju grešaka tako da se mogućnost netačnog tumačenja signala još više smanjuje.

U čemu je prednost digitalnog?Kod digitalnog emitovanja televizije ili imate sliku ili nemate. Kvalitet ne zavisi od smetnji. Usled smetnji ili preslabog signala može se desiti da se prijem prekina i da nestane ali ako je prijem u redu slika je istog onog kvaliteta kakav je i poslan.

HD Televizija i ona druga

HDTV (High Definition Television)HD Televiziju čine TV programi sa videom u HD rezoluciji. To znači da je video u rezoluciji 1280x720 ili 1920x1080 jer su to jedine HD rezolucije. Glavna prednost HDTV-a je u tome što je slika oštrija i detaljnija. Na primer, na maksimalnoj rezoluciji od 1920x1080 slika može biti do pet puta oštrija nego sa DVD-a.

HDTV može biti i digitalna i analognaHDTV program može biti emitovan i analognim i digitalnim putem. Međutim kako su HD programi tek u početnim fazama a  u svetu se trenutno obavlja prelazak sa analognog na digitalnu televiziju, veću upotrebu HDTV programa videćemo tek nakon prelaska na digitalnu televiziju.

HDTV je dobro podržana od strane proizvođača televizora

Na sreću, televizori osposobljeni za prijem HD televizije i prikaz HD videa počeli su se proizvoditi još pre nego što je nego što je HDTV zaživeo u praksi.

SDTV (Standard Definition Television)SDTV je televizija klasične rezolucije. SDTV postoji od prvih dana televizije ali se  ta oznaka SD (standard definition) nije koristila. Prefiks SD je uveden nakon uvođenja HD videa i HD televizije zato da bi olakšao razlikovanje između HD rezolucije i onih (klasičnih) koji to nisu. Maksimalan rezolucia kod SD videa je 720x576 pixela.

Zemaljska televizijaZemaljska televizija je kada se televizijski signal prenosi radio talasima kroz vazduh os predajnika (odašiljača) do prijemnika ( televizora). Prijemnici tj. televizori moraju imati antenu da bi mogli primiti signal zemaljske televizije. Anetna može biti mala sobna i koja stoji pored televizora ili velika koja se postavlja u dvorištu a sojena je televizorom putem dužeg antenskog (koaksijalnog) kabla.

Zemlajska televizija može biti i analogna i digitalnaDo pre desetak godina zemaljski televizijski signal je bio isključivo analogan. Međutim sada je u toku postepeni prelazak na digitalno emitovanje. Za nekoliko godina analogno emitovanje će biti u potpunosti prekinuto u celom svetu i tada će nastaviti da postoji samo digitalna.

Tranzicija sa analognog na digitalno emitovanje zemaljske televizijeU svim državama je ili u toki ili je završen prelazak sa analognog na digitalno emitovanje Tv signala. U svetu je dogovoreno da do 2015-e godine sve države prestanu sae mitovanjem analognog zemaljskog televizijskog signala i pri tome pređu na isključivo digitalno emitovanje. Države evropske unije imaju rok da tranziciju obave do 2012-e godine. Do sada je tranzicija obavljena u SAD-u i nekoliko evropskih država. Srbija će prema planu prekid analognog emitovanja obaviti 4.4.2012-e.

DTT (Digital Terrestrial Television)DTT je oznaka za sve standarde digitalne zemaljske televizije. Skraćenica DTT se obično spominje u vezi tranzicije sa analognog na digitalni signal.

DVB-T (Digital Video Broadcasting Terrestrial)DVB-T je evropski standard za digitalno emitovanje zemaljske televizije. Koristi se u evropi i još nekim državama sveta.

DVB-T2Najnoviji standard za digitalnu zemaljsku televiziju. U poređenju sa DVB-T, DVB-T2 nudi značajno manju osetljivost na smetnje i šumove. Obezbbeđuje 30-50% veći protok podataka što je naročito pogodno za HDTV. Takođe je kompatibilniji sa IPTV tehnologijama.DVB-T2 se za sada koristi samo eksperimentalno ali se planira  da pravo korišćenje uskoro počne.

Srbija je među prvim državama koje će koristiti DVB-T2

Prema usvojenoj strategiji digitalizacije, Srbija će za digitalno emitovanje koristiti upravo DVB-T2 standard.

Satelitska televizijaSatelitska televizija je televizija čiji se signal emituje sa veštačkih satelita koji kruže oko zemlje. Primanje signala se obavlja posredstvom satelitske antene i receivera satelistse televizije. Antena mora biti precizno usmerena u tačno određeni satelit da bi hvatala signal sa njega. pošto se sateliti kreću jednakom brzinom kao zemlja, oni praktično stoje u donosu na položaj naših antena pa se njihova pozicija može saznati iz tabela, časopisa o satelitskoj televiziji itd.

Analogna i digitalna satelitska televizijaSatelitska televizija može biti i digitalna i analogna. Većina novih satelita i novih kanala su digitali ali još uvek postoje i anlogni kanali na nekim satelitima.

DVB-S (Digital Video Broadcasting - Satelite)DVB-S je najpopularniji standard za prenos digitalne satelitske televizije.

DVB-S2Najnoviji standard za digitalnu satelitsku televiziju. U poređenju sa DVB-S, DVB-S2 donosi oko 30% bolje performanse što u kombinaciji sa MPEG-4 AVC (H.264 ) kompresijom pruža mogućnpost da se HDTV program emituje sa istim protokom koji je pre bio potreban za SDTV.Za sada samo nekoliko televizija u svetu koristi DBV-S2. Potpuni prelazak sa DBV-S na DVB-S2, očekuje se da će trajati oko 15 godina.

Saveti za kupovinu satelitske antene i druge opremeza sada samo kratak savet. Ako želite kupiti satelitsku antenu, receiver ili bilo šta od opreme za satelitsku televiziju, nemojte kupovati u robnim kućama već isključivo u servisima koji se bave ugradnjom satelitskih antena. Recite im kakve kanale bi željeli gledati i neka vam oni preporuče svu poterebnu opremu i neka vam oni ugrade i puste u rad, tako da se i sami uverite da te kanale zaista možete gledati. Moguće je da će vas kod servisa sve koštati malo skuplje ali zato će sve sigurno raditi i bićete zadovoljni.

Kablovska televizijaTo je televizija čiji signal se kroz kablove prenosi od provajedera kablovske televizije do korisnika (gledaoca). Ne možete postati korisnik kablovske televizije bilo gde u državi već samo u onim gradovima gde postoji takva mogućnost. Takođe nemaju sve zgrade i kuće u nekom gradu takvu mogućnost već samo oni delovi do koje je provajder kablovske televizije pokrio svojom mrežom kablova.

Kako postati korsnik kablovske televizije?Ukoliko se vaša kuća ili stan nalazi na području koje je pokriveno kablovskom

mrežom, trebate se obratiti tom provajderu kablovske televizije. Nakon uplate i potpisivanja ugovora, serviseri dolaze kod vas i instaliraju kablove i puštaju u rad televizijski signal.

Kablovska televizija se plaćaKablovska televizija se uvek plaća. tj. čak i ako kablovi prolaze pored vaše kuće vi nemate pravo da se na njih spojite dok ne napravite ugovor i platite pretplatu.

Potrebni uređaji za prijem kablovske televizijeUkoliko je potrebno provajder kablovske televizije će vam iznajmiti odgovarajući prijemnik (receiver) ili Set-top box  koji se spaja na televizor. i omogućuje gledanje kablovskih kanala.

Digitalna i analogna kablovska televizijaKablovska televizija može biti i digitalna i analogna. U oba slučaja kvalitet slike bude dobar ali digitalni prenos ipak ima prednosti jer standardno omogućava neke naprednije mogućnosti. napominjemo da se digitalna kablovska televizija pojavile tek pre nekoliko godina. Mnogi provajderi kablovske televizije su tek počeli sa digitalnim prenosom.

DVB-C (Digital Video Broadcasting - Cable)DVB-C je standard za digitalno emitovanje kablovske televizije. Svi evropski provajderi kablovske televizije koji su prešli na digitalno emitovanje, koriste DVB-C standard.

IPTV (internet protocol Television)Ovo je nova vrste televizije.  Televizijski signal se prenosi u obliku digitalnih podataka putem internet mreže, od provajdera IPTV televizije do korisnika. korisnici moraju imati brzu internet vezu i IPTV prijemnik koji se spaja na televizor. IPTV je za korisnike veoma slična kablovskoj televiziji. Isto se od provajdera dobija prijemnik. Prijemnik takodje ima svoj daljinski upravljač. I najvažnije dostupni progranmski paketi koej možete gledati ovim putem su veoma slični sadržajima kablovske televizije. najčešće se radi  oistim Tv kanalima.Prednost IPTV televizije je što koristi mnogo više naprednih i interaktivnih mogućnosti koje omogućava internet.

IPTV je uvek digitalnaIPTV je uvek digitalna jer se internetom mogu slati samo digitalni podaci.

Web televizijaWeb televizija je prikazivanje TV programa na web stranicama (internet stranicama). Pojednostavljen orečeno treba samo da posetiti web stranicu neke web televizije i na njoj možete gledati taj program.

Sadašnje stanjeNedostatak je što su web televizije često malih rezolucija. Video velike rezolucije pravi ogroman protok podataka i tako stvara ogromne troškove servera. Takođe za web televiziju visoke rezolucije i posetioci bi morali imati veom brz internet da bi mogli nesmetano pratili TV program.

Web televizije su uvek digitalnePošto su web stranice deo interneta a internet je potpuno digitalan, to znači da je sve što se nalazi na web stranici prikaz digitalnih podataka.

Mobilna televizijaTelevizija predviđena za gledanje na mobilnim telefonima i sličnim malim mobilnim uređajima. Za mobilnu televiziju u evropi se koriste dva standarda: DVB-H i DMB. Oba su u početnim fazama primene. Mobilni telefoni sa mogućnošću prijema ovakvog Tv signala su tek počeli da se proizvode. Nadamo se da će mobilna televizija što pre zaživeti  i početi široko da se upotrebljava.

Mobilna televizija je samo digitalnaSvi standardi za mobilnu televiziju predvišaju samo digitalni signal. Tako da će svaka mobilna televizija koja se pojavi biti digitalna.

DVB-H (Digital Video Broadcasting - Handheld)DVB-H je standard koji preporučuje evropska unija. Veoma je sličan postojećem DVB-T ali je prilagođen uređajima sa malim ekranom i činjenici da baterije na tim uređajima treba što štedljivije da se koriste.

DVB-SH (Digital Video Broadcasting - Satellite services to Handheld)Ovo je novi standard koji omogućava prijem televizijskog signala sa satelita na mobilne uređaje. Osim toga što signal dolazi sa satelita, po svemu je isti pomenutom DVB-H. Ova tehnologija se još uvek ne koristi.

DMB (Digital Media Broadcasting)Još jedan standard za emitovanje televizije na mobilne uređaje.