PROFESIONALNA PROFESIONALNA OBOLJENJA FRIZERAOBOLJENJA FRIZERA

Sva oboljenja vezana za jednu Sva oboljenja vezana za jednu profesiju nazivaju se profesiju nazivaju se

PROFESIONALNA OBOLJENJA. PROFESIONALNA OBOLJENJA. PPojedina oboljenja karakteristiojedina oboljenja karakterističčnana su su

i za frizersku delatnost .i za frizersku delatnost .

Frizerska delatnost se oFrizerska delatnost se odvijadvija u zatvorenom u zatvorenom

prostoru gde prostoru gde je prisutno je prisutno veliko isparavanjveliko isparavanjee

hemijskih sredstava i materija kojima se obavlja hemijskih sredstava i materija kojima se obavlja

ovaj posao. Takoovaj posao. Takođđe, dugo stajanje, karakteristie, dugo stajanje, karakterističčno no

za ovu strukuza ovu struku,, mo možže da ima e da ima zza posledicu ravna a posledicu ravna

stopala, prostopala, prošširene vene i deformaciju kiirene vene i deformaciju kiččmenog menog

stuba. Zbog stuba. Zbog ččeste upotrebe jakih hemijskih este upotrebe jakih hemijskih

sredstava dolazi i do kosredstava dolazi i do kožžnih oboljenja (alergije), nih oboljenja (alergije),

oboljenja disajnih puteva (astma). Samim oboljenja disajnih puteva (astma). Samim

kontaktom sa strankama, frizer je izlokontaktom sa strankama, frizer je izložžen raznim , en raznim ,

zaraznim bolestima. zaraznim bolestima.

Upravo zato Upravo zato ššto je frizer u stalnom kontaktu sa to je frizer u stalnom kontaktu sa

drugim licima, dudrugim licima, dužžanan je, zbog svog zdravlja i je, zbog svog zdravlja i

zdravlja okoline da jednom godizdravlja okoline da jednom godiššnje obavi nje obavi

lekarski pregled -SANITARNI PREGLEDlekarski pregled -SANITARNI PREGLED. . Obavezan Obavezan

je da ima sanitarnu knjije da ima sanitarnu knjižžicu gde icu gde ćće biti upisano da e biti upisano da

li je sposoban da obavlja ovu delatnost ili ne. li je sposoban da obavlja ovu delatnost ili ne.

KnjiKnjižžicu mora uvek da poseduje na svom radnom icu mora uvek da poseduje na svom radnom

mestumestu((u sluu sluččaju sanitarne kontrole mora je dati aju sanitarne kontrole mora je dati

na uvidna uvid))..

PROPROŠŠIRENE VENEIRENE VENEProProšširene vene se javljaju kao irene vene se javljaju kao

jedna od bolesti kojjedna od bolesti kojaa prati prati

frizerskfrizersku u profesijprofesijuu. .

Frizer najveFrizer najvećći deo radnog dana i deo radnog dana

provodi na nogama. Na taj naprovodi na nogama. Na taj naččin in

dolazi do slabije cirkulacije krvi. dolazi do slabije cirkulacije krvi.

Krvne žile koje odvode krv iz srca Krvne žile koje odvode krv iz srca

prema svim dijelovima tela prema svim dijelovima tela

nazivaju se arterije.nazivaju se arterije. One krv One krv

pumpaju pod velikim pritiskom.pumpaju pod velikim pritiskom.

Vene su sagraVene su sagrađđene tako da u svom unutraene tako da u svom unutraššnjem sloju njem sloju

imaju takozvane "dimaju takozvane "džžepove" koji imaju ulogu da uz epove" koji imaju ulogu da uz

pomopomoć ć kontrakcije mikontrakcije mišićšića vraa vraććaju vensku krv prema aju vensku krv prema

srcu. Ukoliko dosrcu. Ukoliko dođđe do slabljenja venskih sudova i e do slabljenja venskih sudova i

njihove uronjihove urođđene elastiene elastiččnosti, dolazi do pronosti, dolazi do prošširivanja irivanja

tog dela vene, tada se javljaju tog dela vene, tada se javljaju č čvorivorićći i vidno i i vidno

proproššrene vene. rene vene.

Frizer tada oseFrizer tada osećća bol u nogama, otia bol u nogama, otičču mu listovi a u mu listovi a

naronaročičito kod skoto kod skoččnog zgloba. nog zgloba.

Ako je doAko je doššlo do prolo do prošširivanja spoljnih vena to jeste bolno irivanja spoljnih vena to jeste bolno

ali ne ali ne

i smrtonosno.i smrtonosno.

Opasnost Opasnost se se javlja ako dojavlja ako dođđe do proe do prošširenja dubinskih irenja dubinskih

vena jer movena jer možže da se desi da doe da se desi da dođđe do stvaranja krvnih e do stvaranja krvnih

ugrušaka (tromba) i pojave infekcija. Ugrušci mogu ugrušaka (tromba) i pojave infekcija. Ugrušci mogu

da budu vrlo opasni da budu vrlo opasni zato zato što mogu da se pokrenu i što mogu da se pokrenu i

dospeju u vene dospeju u vene

pluća ili srca, gde mogu da začepe krvne sudove i pluća ili srca, gde mogu da začepe krvne sudove i

dovedu do stanja opasnog po životdovedu do stanja opasnog po život..

Potrebno je povećati telesnu aktivnost. Preporučuje se Potrebno je povećati telesnu aktivnost. Preporučuje se

hodanje, trčanje i vožnja biciklom jer se time podstiče hodanje, trčanje i vožnja biciklom jer se time podstiče

vraćanje krvi iz nogu u sistemsku cirkulaciju. vraćanje krvi iz nogu u sistemsku cirkulaciju.

Takođe je potrebno izbegavati dugotrajno sedenje (sa Takođe je potrebno izbegavati dugotrajno sedenje (sa

prekrprekršštenim nogama) i stajanje na jednom mestu. tenim nogama) i stajanje na jednom mestu.

Potrebno je i smanjiti prekomernu telesnu težinu. Potrebno je i smanjiti prekomernu telesnu težinu.

Naizmenično tople i hladne kupke poboljšavaju Naizmenično tople i hladne kupke poboljšavaju

cirkulaciju te se tako smanjuje pritisak u nogama. cirkulaciju te se tako smanjuje pritisak u nogama.

Bitno je i izbegavati veliku toplotu (vruće kupke i Bitno je i izbegavati veliku toplotu (vruće kupke i

izlaganje vena suncu) jer to dodatno širi žile.izlaganje vena suncu) jer to dodatno širi žile.

U slučajevima već vidljivih proU slučajevima već vidljivih prošširenih vena potrebna je irenih vena potrebna je

primena elastičnog zavoja iliprimena elastičnog zavoja ili elastične elastične

kompresivne čarapekompresivne čarape. Svaki frizer kada zavr. Svaki frizer kada završši radni i radni

dandan treba da treba da legne legne,, a noge podigne iznad ravni tela. a noge podigne iznad ravni tela.

PPRREEVVEENNTTIIVVAA

Kičmeni stub omogućava uspravni hod Kičmeni stub omogućava uspravni hod

čoveka. On se sastoji od 33-35 čoveka. On se sastoji od 33-35

pršljenova (koštani elementi) izmedju pršljenova (koštani elementi) izmedju

kojih se nalaze diskovi koji funkcionišu kojih se nalaze diskovi koji funkcionišu

kao amortizeri. Spolja se na kičmeni kao amortizeri. Spolja se na kičmeni

stub pripajaju mišići koji omogućavaju stub pripajaju mišići koji omogućavaju

različite pokrete. Unutar kičmenog stuba različite pokrete. Unutar kičmenog stuba

postoji kanal u kome se nalaze kičmena postoji kanal u kome se nalaze kičmena

moždina i počeci (koreni) kičmenih moždina i počeci (koreni) kičmenih

živaca koji oživčavaju telo. Postoje 3 živaca koji oživčavaju telo. Postoje 3

dela kičmenog stuba: vratnidela kičmenog stuba: vratni,, grudni i grudni i

slabinsko-krstačnislabinsko-krstačni..

DEFORMACIJA KIDEFORMACIJA KIČČMENOG STUBAMENOG STUBA

Ovo oboljenje nastaje zbog Ovo oboljenje nastaje zbog toga toga ššto u toku rada frizer, to u toku rada frizer, vrlo vrlo ččesto ima neprirodan esto ima neprirodan

polopoložžaj tela. Telo je ili aj tela. Telo je ili nagnuto napred ili u stranu, nagnuto napred ili u stranu,

zatim se oslanja vizatim se oslanja višše na e na jednu ili drugu nogu. Sve to jednu ili drugu nogu. Sve to dovodi do deformiteta i bola dovodi do deformiteta i bola i to najvii to najvišše u vratnom delu i e u vratnom delu i

izme|u pleizme|u pleććki.ki.

DEFORMACIJA DEFORMACIJA KI^MENOG KI^MENOG

STUBASTUBA

PREVENTIVAPREVENTIVA

PREVENTIVAPREVENTIVA je pravilno je pravilno drdržžanje tela koliko je anje tela koliko je mogumogućće, vee, vežžbe koje bi be koje bi trebaltrebalo da o da posta postanu nu sastavni deo sastavni deo svakodnevnog svakodnevnog žživota i ivota i naravno, udobna naravno, udobna obuobućća.a.

EKCEMEKCEMOvo oboljenje je izazvano uticajem alergena. Ovo oboljenje je izazvano uticajem alergena. Ruke frizera su Ruke frizera su ččesto u vodi a voda naruesto u vodi a voda naruššava PH ava PH vrednost kovrednost kožže koja je ujedno i zae koja je ujedno i zašštita. Stalnim tita. Stalnim kvakvaššenjem ruku skida se prirodni, zaenjem ruku skida se prirodni, zašštitni sloj titni sloj kokožže pa su samim tim ruke frizera izloe pa su samim tim ruke frizera izložžene ene prodiranju alergena koji se mogu naprodiranju alergena koji se mogu naćći u i u kozmetikozmetiččkim preparatima. Tada dolazi do kim preparatima. Tada dolazi do profesionalno steprofesionalno steččenog ekcema koji vremenom enog ekcema koji vremenom prelazi u hroniprelazi u hroniččni. To znani. To značči da je ekcem stalno i da je ekcem stalno prisutan samo moprisutan samo možže da miruje ukoliko frizer nije u e da miruje ukoliko frizer nije u kontaktu sa materijom koja ga izaziva.kontaktu sa materijom koja ga izaziva.

PREVENTIVAPREVENTIVA je obavezno no je obavezno noššenje gumenih rukavica enje gumenih rukavica prilikom rada sa hemijskim sredstvima.prilikom rada sa hemijskim sredstvima.

EKCEMEKCEM

OBOLJENJA DISAJNIH PUTEVAOBOLJENJA DISAJNIH PUTEVAIsparenja hemijskih sredstava koja se koriste u Isparenja hemijskih sredstava koja se koriste u

ovom poslu ovom poslu šštetno utitetno utičču na opu na opššte zdravlje frizerate zdravlje frizera,, a pogotovu na disajne organe. Jedna od a pogotovu na disajne organe. Jedna od čestočesto prisutnih hemikalija je amonijak. To je bezbojan prisutnih hemikalija je amonijak. To je bezbojan gas, ogas, ošštrogtrog,, neprijatnog mirisa. Njegovo neprijatnog mirisa. Njegovo isparavanje frizer udiisparavanje frizer udišše i tada se javlja kae i tada se javlja kaššalj, alj, blago gblago gađađenje i suzenje oenje i suzenje oččiju. iju.

Sredstva za lakiranje kose su Sredstva za lakiranje kose su veomaveoma šštetna po tetna po zdravlje frizera. Lak za kosu je napravljen od zdravlje frizera. Lak za kosu je napravljen od smolesmole,, a u sebi ima pogonski gas (plin, freon) pod a u sebi ima pogonski gas (plin, freon) pod pritiskom, on se rasprpritiskom, on se rasprššuje po prostoru, tu duuje po prostoru, tu dužže e ostaje tako da ga frizer udiostaje tako da ga frizer udiššee,, a samim tim i a samim tim i pomenute pomenute šštetne materije prodiru u plutetne materije prodiru u plućća.a.

PREVENTIVAPREVENTIVA je dobra ventilacija i je dobra ventilacija i ččeešćšće e provetravanje salona tokom radnog dana, ako to provetravanje salona tokom radnog dana, ako to doba godine dozvoljava.doba godine dozvoljava.

DISAJNI PUTEVIDISAJNI PUTEVIDisanje je unošenje vazduha disajnim putevima do pluća u kojima se vrši razmena ugljen-dioksida iz krvi sa kiseonikom iz vazduha. Sistem organa za disanje sačinjava skup sprovodnih disajnih puteva i pluća. Disajni putevi se dele na gornje i donje. U gornje disajne puteve ubrajaju se nosna duplja sa pridodatim sinusima, ždrelo kao i usna duplja. Udahnuti vazduh iz nosne duplje dospeva do ždrela. Usta su pomoćni disajni put. U donje disajne puteve spadaju grkljan,dušnik, glavne dušnice i njihove grane koje su u sastavu pluća. Gornji disajni putevi se nalaze u predelu glave a donji su smešteni u vratu i grudnoj duplji. Pluća se nalaze u bočnim delovima grudne duplje, obmotana plućnom maramicom.

ALERGIJEALERGIJE