Download pdf - Profesija na raskršću - novinarstvo na pragu informacionog društva

1

Profesijanaraskršću‐

novinarstvonapraguinformacionogdruštvaCentarzamedijeimedijskaistraživanjaFakultetapolitičkihnauka

Prof.drSnježanaMilivojević,rukovoditeljkaprojekta

Prof.drMiroljubRadojković

MrAnaMilojević

MrAleksandraUgrinić

MrMajaRaković

MrMarijanaMatović

PreparedintheframeworkoftheRegionalResearchPromotionProgrammeintheWesternBalkans(RRPP),

which is run by the University of Fribourg upon a mandate of the Swiss Agency for Development and

Cooperation,SDC,FederalDepartmentofForeignAffairs.

Theviewsexpressedinthisreportarethoseoftheauthorsanddonotnecessarilyrepresentopinionsofthe

SDCandtheUniversityofFribourg.

Beograd,jun2011.

Profesijanaraskršću‐novinarstvonapraguinformacionogdruštva

2

Ova publikacija je nastala na osnovu istraživanja Profesija na raskršću – novinarstvo na

pragu informacionog društva koje je sproveo istraživački tim Centra za medije i medijska

istraživanja Fakuleta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, u okviru Regionalnog programa

podrške istraživanjimanaZapadnomBalkanu(RRPP)kojivodiUniverzitetuFriburu,uzpodršku

Švajcarskeagencijazarazvojisaradnju.Istraživanjejerealizovanouperioduodjula2010.dojuna

2011.godine.

Publikacijasemožepreuzetisavebstranice:

http://centarzamedije.fpn.bg.ac.rs

©2011Centarzamedijeimedijskaistraživanja(CMMI)

Fakultetpolitičkihnauka,

JoveIlića165,11000Beograd

Srbija

Dizajn

CMMI


3

Sadržaj

SAŽETAK…………………………………………………………………………………………………..4

UVOD

Teorijskiokvir………………………………………………………………………………………….11

Metodološkipristup..........………………………………………………………………………….15

GLAVNIREZULTATIISTRAŽIVANJA…………………………………………………………20

NOVINARSTVOUSRBIJINAPRAGUINFORMACIONOGDRUŠTVA………………41

Socijalno‐ekonomskipokazatelji………………………………..…………………….………...42

Autonomijamedijainovinara……………………………………………………………………..50

Obazovanjenovinara…………………………………………………………………………….…..57

Tehnološkiizazovi……………………………………………………………………………………..63

ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………………...............70

BIBLIOGRAFIJA…………………………………………………………………………………………74

PRILOZI

Rezultatianketnogistraživanja‐novinari………………………………………..79

Rezultatianketnogistraživanja‐vlasniciimenadžeri……………………..115

Rezultatifokusgrupnihintervjua…………………………………………………..140


4

Sažetak

1. Istraživanje „Profesija na raskršću ‐ novinarstvo na pragu informacionog

društva“ sproveo je istraživački tim Centra za medije i medijska istraživanja

Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, u okviru Regionalnog

programa podrške istraživanjima na Zapadnom Balkanu (RRPP) koji vodi

Univerzitet u Friburgu, uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.

Istraživanjejerealizovanouperioduodjula2010.dojuna2011.godine.

2. Istraživanje „Profesija na raskršću – novinarstvo na pragu informacionog

društva“ polazi od pretpostavke da je novinarstvo možda na najznačajnijoj

prekretniciu svojoj istoriji.Ona seu savremenoj literaturi čestodefinišekao

kriza, povremeno, čak i kao smrt profesije. Razlog za ovako radikalno viđenje

budućnostijeutomeštosuizazovipredprofesijom,ovogaputa, istovremenoi

tehnološke i ekonomske i duboko socijalne (kulturne) promene unutar

savremenihdruštava.Ovepromenenastupaju„napraguinformacionogdruštva“

i u oštroj su suprotnosti sa sve većim značajem informacija i medija za

svakodnevniživot.

3. Medijski sistem Srbije transformiše se, kao i sistemi Zapadnog Balkana u

uslovima društvene tranzicije, u okviru koje mediji još uvek nisu postigli pun

potencijal „psa čuvara demokratije”. Ovakav ambijent čini i medije i novinare

mnogo ranjivijim na globalnu krizu novinarstva, u poređenju sa razvijenim

demokratskim sistemima liberalnog tipa. U medijskom sistemu „nedozrele”

demokratije i nerazvijene socijalno‐ekonomske baze i mediji i novinarstvo

suočavajusesanovimmedijskimproblemimauuslovimaukojimanimnogistari

josnisurešeni.

4. Ciljprojektajezatobiodaistražidruštvene,ekonomskeitehnološkeodlike

novinarskezajedniceuSrbiji, kao injenekapacitetedaodgovorina izazovesa


5

kojimaseprofesijasuočavauuslovimaglobalnihmedijskihpromenaidomaćih

tranzicionihprocesa.

5. Istraživanjejeobavljenokombinacijomkvalitativnih(anketnoistraživanje)i

kvantitativnih(fokusgrupniintervju)metoda.Anketnoistraživanjeobavljenoje

sadveodvojenegrupeispitanika,jednonauzorkuod260novinaraiurednikai

drugo, na uzorku od 51 vlasnika i direktoramedija. U drugoj fazi obavljeni su

fokusgrupniintervjuisa30novinaraizabranihpoistimkriterijumimapokojima

sustratifikovaniuzorcizaanketnoistrazivanje(teritorija,vrstamedija,pol).

6. Učesniciufokusgrupamakažudaje„TipičannovinaruSrbiji…osobakoja

imavelikuodgovornost ivelikipotencijal,alikoja jepotcenjenaudruštvu,nije

adekvatno plaćena i ne živi dostojanstveno…“ I fokus grupe i anketna

istraživanja se slažu u nalazu da novinari mnogo rade, nemaju radno vreme,

malo zarađuju ili imaju neredovna primanja, nerešenog su statusa, bez

zdravstvenog osiguranja, narušenog zdravlja, pod stresom, zabrinuti za svoju

budućnostiizloženipritiscima.

7. U anketnom istraživanju je učestvovalo 51,54 % novinarki, 43,46 %

novinara,bezodgovoranaovopitanjebiloje5%upitnika.

8. Po godinama novinarskog staža najveći broj ispitanika (36,15%) pripada

grupikojaradiunovinarstvuod10do20godina.

9. Formalnoobrazovanjenovinaraispitanikajeunajvećojmerifakultetsko,od

toga za novinarstvo (31,92%), za druge društvene nauke (35%), tehničke i

prirodne nauke (6,15%). Gimnaziju je završilo 16,15% ispitanika, a srednju

školuprirodnogilidruštvenogusmerenja8,47%.

10. Višeodtrećineispitanikamesečnozaradjujedo50.000dinara(16,54%)iliviše od 50.000 dinara (23,85%), dok isti procenat ispitanika zarađuje između

20.000 i 30.000dinara.Do40.000dinara zarađuje petina ispitanika (20,38), a

3,85%primanovčanunadoknadumanjuod15.000din.


6

11. Dve trećine ispitanikanisu članovisindikata (65,77%), jedna trećina jeste(33,08%).

12. Najveći problemi medija u Srbiji u ovom trenutku su: nekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizmaitabloidnognovinarstva(22,13%),jak

politički pritisak i odsustvo medijske autonomije (20,59%) a samo mali deo

ispitanikasmatradajetotehničkazaostalost(4,34%).

13. Najveći pritisak na radmedija u Srbiji vrše: političke stranke koje činevladajuću koaliciju (25.59%), vlasnici krupnog kapitala (17.65%), predstavnici

lokalne vlasti (13.09%), privatni vlasnicimedija (12,94%), zakupci reklamnog

prostora(11,62%),PR(4.56%).

14. Najzastupljenijioblicipritiskanamedije suuticajnakadrovskupolitikumedija (19,89%), korumpiranje novinara ili urednika da pišu “naručene

tekstove” (17,31%), uskraćivanje kupovine reklamnog prostora (13,45%),

uskraćivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo(12,45%).

15. NajvećiprobleminovinarskeprofesijeuSrbijisu: slabeplate (20,36%),nizak stepen profesionalizma, a pre svega nedovoljno poštovanje novinarske

etike (16.78%), nizak društveni ugled i status profesije (16.09%), tehnička

zastarelost opreme za rad (3,16%), nepripremljenost za novinarski posao na

digitalnimplatformama(1,79%).

16. Osvomobrazovanjuiprofesionalnomradunovinariističusledeće:DajenovinarimauSrbijipotrebnoznačajnododatnoobrazovanje(66,54%);

Da novinari uglavnom imaju odgovarajuća profesionalna znanja ali ne i

tehnološka(12,69%);

Da novinari uglavnom imaju odgovarajuća tehnološka znanja ali ne i

profesionalna(12,69%).

17. Samo 1,92% novinara smatra da novinari u Srbiji veoma dobro poznajuetičkeprincipeprofesije i da ih se pridržavaju. Većina smatra da novinari u


7

Srbijineprimenjujuprincipenovinarskeetike:

Daihunajvećojmeripoznajualiihneprimenjujudovoljno(45,38%),

Daihnepoznajunitiihsepridržavaju(29,23%)ili

Daihpoznajualiihskorouopšteneprimenjuju(23,46%).

18. Na pitanje da li su i gde pohađali obuku iz novihmedija, najveći brojnovinara je odgovorio da jeste: na seminarima i kursevima (41,23%), na

odgovarajućemfakultetu(12,01%) iliodlaskomnaodgovarajućespecijalizacije

u inostranstvo (6,82%); samostalno ili učenjem od kolega za rad u novim

medijimaobučavano je21,75%ispitanika,anije(12,01%) ilineplanira5,52%

novinara.

19. Na pitanje da li sadašnje obrazovanje novinara odgovara potrebamamedijauSrbiji najveći broj ispitanika (66,54%) smatra da je većini novinara

potrebno značajno dodatno obrazovanje, zatim da novinari uglavnom imaju

odgovarajućaprofesionalnaznanja,aline i tehnološka(12,69%) ilidanovinari

uglavnom imaju odgovarajuća tehnološka znanja, ali ne i profesionalna

(12,69%). Da većina novinara u Srbiji ima odgovarajuće obrazovanje smatra

samo6,92%ispitanika.

20. Napitanjekakoočekujudaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnost novinarske profesije, ispitanici su odgovorili raznoliko. Većina

smatradaćesepovećatiproduktivnostnovinara(28,17%),manjibrojmislida

novinari koji dugo rade u tradicionalnim medijima neće biti sposobni da se

adaptirajunapromene(19,19%),zatimdaćezbogbrzineinedovoljnovremena

daseinformacijeproverepastikredibilitetnovinarskihsadržaja(17,08%).Mali

broj ispitanika misli da će publika u obimnoj ponudi sadržaja imati više

poverenjauproverenenovinarskesadržaje (5,46%).Kadsuupitanju troškovi

poslovanja, veći broj ispitanika smatra da će oni biti smanjeni (13,38%), dok

2,99%mislidaćesepovećatizbogporastainvesticijautehnologiju.Daćenove

tehnologijepomoćidaseprivučenovapublikavanSrbijeističe4,58%ispitanih

novinara.


8

21. Na pitanje da li smatraju da su dovoljno osposobljeni da se nose satehnološkimiprofesionalnimizazovimakojiočekujunjihovmedijuskoroj

budućnosti,višeodjednetrećineispitanikasmatradaposedujedovoljnoznanja

kojaimmogupomoćidarazumejunovemedijeidaseuosnovinovinarstvoneće

značajno promeniti (39,62%) ili da imaju dovoljno iskustva u medijima sa

mnogimranijimpromenama(34,23%).Pozitivanstavpremanovim izazovima,

ali sa izraženompotrebomzadodatnimobrazovanjem ima18,46%učesnikau

novinarskoj anketi. Dok 4,23% novinara smatra da će promene u medijima

zahtevati sasvim nova profesionalna znanja, ili da im dosadašnja iskustva u

medijimanećebitiodvelikekoristiunovommedijskomambijentu(0,77%).


9

Uvod

Savremeni razvoj unutar „polja novinarstva“ otvara niz pitanja o budućnosti

profesije, profesije na istorijskoj prekretnici koju teoretičari u oblastimedijskih studija i

novinarstva nazivaju „globalnom krizom“. Veliki broj naučnih studija i istraživanja

poslednjih nekoliko godina sadrži u naslovu jezičku sintagmu „budućnost novinarstva“

(http://futureofjournalism.net/,http://www.bbc.co.uk/blogs/theeditors/future_of_journal

ism.pdf) brojne se naučne konferencije i profesionalni skupovi organizuju pod ovom

krovnom temom (http://www.cardiff.ac.uk/jomec/conference/futureofjournalism/).

Izuzetnoplodnanaučnaliteraturauglavnomnedovodiupitanjesamopstanakprofesije,

ali svedoči o dubokim „strukturnim i vokacionim“ promenama ove značajne medijske

profesije. (http://flipthemedia.com/index.php/2010/01/re‐imagining‐the‐future‐of‐

journalism/)

Transformacija novinarstva u osnovi je tehnološki uslovljena. Razvoj novih

tehnologija komuniciranja i sve brža penetracija interneta omogućava učešće svih

kompjuterskipismenihpojedinacaujavnojdebati.Novinariimedijskeinstitucijenisuviše

jedini društveni akteri koji imaju prvenstvo pristupa javnoj sferi. Njihova nekada

ekskluzivna društvena pozicija „čuvara kapija“ je sve više ugrožena razgranatom

neposrednom,javnomkomunikacijomkojaseodvijaputemWeb2.0.Građanisuslobodni

da kreiraju, objavljuju i razmenjuju poruke bez posredništva „profesionalnih“

komunikatoraiinstitucija.Blogovi,forumiisocijalnemrežepredstavljajuvirtuelniprostor

u kojem se ubrzano razvija javna komunikacija, koja često uzima formu „novinarstva“.

Ovakavvidparticipacijeujavnojsferinekarakterišutradicionalnenovinarskekonvencijei

praksa, ali ona zadovoljava društvenu funkciju medija, svojstvenu institucionalizovanim

medijskim kućama. Publika nije više pasivni konzument već akter, ne predstavlja samo

primajućustrukturuvećaktivnogčiniocauprocesuproizvodnjevestiimedijskihsadržaja.

Moć publike ne iscrpljuje se samo umogućnosti izboramedija kao izvora informacija ili

slobodi da tumači poruke, ona stiče značajnu semiotičku moć (Jakubowicz 2009) da

redefiniše,reinterpretiraikomentarimadajenovoznačenjemedijskimporukama.


10

Savremenamedijskaekologijapodrazumevaparalelnopostojanjedva tipamedija:

tradicionalnih i takozvanih novih medija; dve vrste publike: pasivne heterogene,

astrukturalne, mase primalaca, naspram aktivno angažovanih građana i ko‐kreatora

medijski posredovanih sadržaja; zatim i dve vrste participativnih kultura: medijskih

imigranata i digitalnih domorodaca. Ovi oblici publika, kultura i medija međusobno se

prožimaju,stvarajućinovikontekstiokvirzarazmatranjenovinarstvakaoprofesije.

Gledajućiubudućnost,novinarisebevidekaomogući„tehnološkivišak“,jernjihovu

ulogu profesionalnih komunikatora preuzimaju drugi, neprofesionalni pojedinci i grupe.

Opsežnadostupnostinformacija,ubacujenovinareudosadanajbržutrkuzaekskluzivnimi

verodostojnimsadržajima, sanekadašnjimkonzumentimamedijakojipostajunjihoviko‐

kreatori. Tehnološki aspekt ulazi u središte transformacije medijske komunikacije,

oblikujućinovedruštveneodnoseidajućinoviistorijskitoknovinarstvu.(Zelizer2011:12)

Stvaranje novog oblika novinarstva poznatog kao „brže je bolje“(Gillmor 2006; Shirky

2009) dovodi u rivalski odnos stare i nove medije, a na percepciji njihovog odnosa

zasnivajusepredviđanjaosmrtinovinarstva.No,netrebazaboravitidaserazličitinačini

radaiplasiranjainformacijaunutarstarihinovihmedija,susrećuisintetišuudanašnjem

multiplatformskom informacijskom okruženju. Kako tvrdi Carolyn Marvin (1988), nove

tehnologije imaju tendenciju da koegzistiraju s onim starijim, a ne da ih ukidaju.

Istraživanja u oblasti vesti pokazuju uporedno postojanje mnoštva odnosa prema

tehnologiji. (Atton, 2002; Boczkowski, 2010; Deuze, 2007). Čak i u SAD, većina

Amerikanaca (59%) još uvek kombinuje vesti iz online i offline izvora, a više od trećine

(38%) ostaje verno isključivo tradicionalnim izvorima vesti i informacija. (State of the

media 2010). Iako je tehnološki aspekt u profesiji značajno doprineo promenama i

omogućio da u procesu globalizacije pojedinci mogu biti bolje povezani, samo stanje

tehnološkog razvoja drugačije je na različitim podnebljima i uslovljeno je specifičnim

političkim,kulturnimimedijskimokruženjem.


11

Teorijskiokvir

Posmatrano kao set institucionalizovanih praksi smeštenih unutar medija,

novinarstvo evoluira zajedno sa transformacijom društva, kulture i medijskih institucija

kojudonosirazvojnovihtehnologijaiubrzanoprodiranjeInternetausvesferedruštvenog

života.(Dahlgren2010)Dodatniizazovporedovog„spoljnog,tehnološkogilistrukturnog“

zanovinarstvopredstavljaičinjenicadasedodanasnijeutemeljilokaoprofesijaustrogom

smislu. Novinari se često definišu kao profesionalna grupa, a ne kao profesija u punom

smislutereči.(Radojković,Stojković2009:138)Profesijapodrazumevapostojanjestrogih

kriterijuma koje pojedinac mora zadovoljiti da bi dobio zvanje profesionalca:

specijalizovano obrazovanje, nekada uz stručni ispit kojim se verifikuje stečeno znanje i

poznavanjeetičkogkodeksa.Zarazlikuodzanimanjakojeseobavljaradizarade,profesija

osimekonomskeosnovesadržiusebi ietičkudimenziju,štoznačidaseneobavljasamo

radi novca nego da bi se ostvarile neke druge vrednosti ili opšte dobro. (Radojković,

Stojković 2003:243) Posmatrano po ovim kriterijumima novinarstvo se definiše kao

„otvorena“ profesija, jer ulazak u nju nije uslovljen nužno prethodnim formalnim

obrazovanjem.Novinar nemora imati odgovarajuću diplomu, većmože steći neophodna

znanja obukom u redakciji, uz preduslov, koji često naglašavaju bardovi u profesiji

„posedovanja talenta, novinarske žice ili njuha“. Međutim, uprkos različitim putevima

ulaskauprofesiju,normativnaosnovanovinarskogposlajeuvekraduinteresuzajednice,

štojenužnikvalitetjedneprofesije.Ovedvesuprotstavljenedimenzijemogusepomiritiu

okviru koncepta habitusa (Burdije 2000), kao socijalnog okruženja novinara koje

objedinjuje dve celine: praktično‐zanatsku koju čine tehnike, umeća i znanja i

vrednosno‐etičku, koja podrazumeva objektivan odnos prema javnosti, opštem dobru,

vlasnicimamedijaikolegamauredakciji.SličnanpristuppredlažeiBarbieZelizertvrdeći

danovinarstvone trebadefinisati kaoprofesiju, industriju, instituciju ili zanat, većda se

novinarstvomorashvatatikaosvojevrsna„kultura“.(Bainbridge,Goc,Tynan2009:17)

Bez obzira na shvatanje novinarstva kao profesije ili zanata, funkcija novinara

podrazumeva istinito i pravovremeno obaveštavanje javnosti o događajima, pojavama i

ličnostimaodopštegznačajazadruštvo.Uloganovinaratemeljisenaljudskimpravimana


12

slobodnoizražavanjemišljenja,primanjaisaopštavanjainformacija.Ali,upravonaodbrani

ovih prava temelji se i argument protiv strogeprofesionalizacije novinarstva.Novinari u

kalupu institucija, podležu eksplicitnim i implicitnim uticajima urednika, vlasnika i

oglašivačapanemogupotpunoslobodnobranitiigarantovatiovaosnovnaljudskaprava.

Dakle,nasuprottežnjamadasenovinarstvoprofesionalizujenekiteoretičarismatrajudaje

profesionalizacija nepoželjna, jer novinarstvo u sebi obuhvata pravo na izražavanje

mišljenjakojemožebitimonopolizovano institucijama.Strogaprofesionalizacijamoglabi

zapretitikritičkojulozinovinaraudruštvuipretvoritijeučuvarapostojećegporetka.

Budućnostnovinarstva,ugroženabrzimisveobuhvatnimnapretkominformaciono‐

komunikacionih tehnologija, problematizuje se unutar svih ovih dimenzija. Ukoliko ih

sistematizujemo izdvajaju se tri ključne dimenzije: profesionalna (novinarska praksa,

normativni okvir, organizacija redakcija, proces proizvodnje novinarskih sadržaja, odnos

prema publici), sociološka (percepcija uloge novinara u društvu) i ekonomska

dimenzija,odnosno ekonomske osnovemedija kao profitnih preduzeća. Dakle,možemo

govoritiotrividailiaspektapreobražajanovinarstvausavremenomdruštvu:

1. Profesionalniaspekt:transformacijaprofesijeogledaseurazlikovanjukriterijuma

između tradicionalnog i modernog shvatanja novinara. Tradicionalni pristup

karakterišu čvrsti, formalni kriterijumi, koji podrazumevaju postojanje određene

infrastrukture za širenje sadržaja, poznavanje tehnika svojstvenih različitim

tipovimamedija,punoradnovremeivertikalnuorganizacijuunutarmedijskekuće.

Moderni pristup obeležavaju meki kriterijumi, Web 2.0. kao sveprisutne

infrastrukturnepodloge, digitalne tehnologije koje objedinjuju sve tipovemedija i

horizontalne medijske organizacije. Sukob unutar same profesije oko kognitivne

baze novinarstva koja postaje sve eluzivnija, dodatno se zaoštrava. Postojanje

sintagme„građanskognovinarstva“samopotvrđujedazvanjeizanimanjenovinara

nisusemantičkistrogopovezanisaosobamazaposlenimumedijskiminstitucijama.

Dakle, profesiju ne ugrožava razvoj građanskog novinarstva, nego nepostojanje

strogihnačela,pravila i obrazacakoje pojedinac trebadazadovolji kakobidobio

zvanje novinara. Pored redefinisanja profesije, dolazi i do promene novinarske

prakseizanatskihalata.Redakcijenisuvišehijerarhijskiustrojene,funkcijeunutar

medijskihinstitucijaneustrojavajusepiramidalnovećsehorizontalnoraspodeljuju.


13

Objedinjuje se više medijskih poslova i novinarski poziv postaje oneman show.

Napredniprocesprodukcijenijevišesukcesivan,većgaobavljasamojedanmedijski

radnik,najčešćenovinar.Montažeri,snimatelji,tonci,realizatoripostajudinosaurusi

medijskog preduzeća. Digitalni alati za proizvodnju sadržaja su opšte dostupni, a

njihova upotreba je jednostavna, pa ne postoji potreba za specijalizovanim

radnicima koji su činili veliki deo medijskih vokacija. Softveri za obradu i

diseminaciju su dostupni podjednako novinarima i svim korisnicima interneta, pa

profesijipretiigubitakzanatskeosnove.

2. Strukturni aspekt: ako se pođe od definicije uloge novinara u društvu: da

izveštavajuoaktuelnimdogađajima,pojavama ili ličnostimaod javnogznačaja,na

osnovu istinitih informacija (McQuail 2008) onda ono što se podrazumeva pod

novinarstvom ne mora biti rezultat plaćenog rada, unutar institucionalizovane

medijske kuće. Shvatanje novinara kao „javnog zanimanja“ pre Internet revolucije

bilojeuskoutemeljenoukonceptmasovnihmedija.Danaskonceptmedijakojiradi

uinteresujavnostievoluiraukonceptmedijakojijeistovremenoproizvodjavnostii

uslužbi javnosti.Posmatrajućinovinarskuprofesijukao javnozanimanje,možese

zaključiti da tradicionalni novinari nemaju monopol nad događajima koje

promatrajuiokojimaizveštavaju.Danasjeovopozivotvorenzasvegrađane,anova

tehnološka dostignuća omogućavaju gotovo svakom očevicu zbivanja da obavesti

javnostoaktuelnomdogađaju.Poredtoga,temeljnosvojstvodemokratskogdruštva

jesuslobodnimediji,odnosnonovinarskiintegritetunutarnjih.Utomsmislumože

sedovestiupitanjeuloga„služenjajavnominteresu“tradicionalnihnovinara,jerse

pretpostavlja da u okvirima institucionalnog angažmana pojedinci moraju da se

povinuju različitim redakcijskim, političkim, ekonomskim pa čak i društvenim

pritiscima.Nasuprottome,novi„građaninovinari“nepoznajuovajvid“stege”ine

trpe pritisak referentnih okvira kojima su izloženi „profesionalci“. Normativni

zahtevizaobjektivnim,izbalansiranimpristupomrelevantnimdrušvenimpitanjima

i događajima,postojekao ideal kojemse teži, ali praksapokazujeda jenemoguće

biti i profesionalno angažovan i izolovan od pritisaka. Dodatno, iako postoje

samoregulatorni okviri, poznavanje etičkih principa nije preduslov za bavljenje

novinarstvom. Osim kredibiliteta, odnos novinarske etike i odgovornosti prema


14

društvu je veoma krhk. Poznavanje samoregulatornih pravila nije nužno u

pravolinijskom odnosu sa službom u javnom interesu. Pojam javnog dobra jeste

otvorenzarazličiteinterpretacijeinovinaripraktikujupravoiobavezudaodlučuju

o„javnominteresu“usvakompojedinačnomslučaju.

3. Ekonomskiaspekt:novi trendoviekonomijemedijapokazujudanovacmigriraka

agregatorima, a ne, kao u prethodnommasmedijskom sistemu, ka proizvođačima

sadržaja. Novi biznismodel ukazuje da informacije postaju “bezvredne”, odnosno

opštedostupneidaihvišenijepotrebnoplatiti.Političkiakteri,pripadnicicelebrity

kulture i druge ličnosti od javnog značaja, sve više se direktno obraćaju javnosti,

oduzimajući masmedijima profitnu osnovu – informacije na kojima su gradili

publikuigenerisaliprofit.Krilatica„postojišsamoakosepojavišnateleviziji“više

nevaži.Youtubeidrugeotvoreneplatformezapostavljanjeaudiovizuelnihsadržaja,

privlačemasovnupubliku(brojposetilaca)iproizvodepublicitet,potpunojednako

kao i nekadašnje najgledanije televizije. Funkcije koje su prevashodno pripadale

medijimamasovnogkomuniciranja–informisanje,zabavaiedukacija–činilesuih

masovnim.Masovnostkaoosnovazagenerisanjenovčanevrednostidanaspripada

podjednakonovim,kolikoitradicionalnimmedijima.

Istraživanje „Profesijanaraskršću–Novinarstvonapragu informacionogdruštva“

imazaciljdaskiciranetehnološke,socijalneiekonomskepromeneuoblastikomunikacija,i

njihovuticajnatradicionalnemedijskeprakseinovinarstvoširomsveta,kontekstualizujeu

specifičnomokviruSrbije.Medijski sistemSrbije transformišese,kao i sistemiZapadnog

Balkana u uslovima društvene tranzicije, u okviru kojemediji još uvek nisu postigli pun

potencijal “psa čuvara demokratije”. Ovakav ambijent čini medije mnogo ranjivijim na

globalnukrizunovinarstva,upoređenjusarazvijenimdemokratskimsistemimaliberalnog

tipa. U medijskom sistemu „nedozrele” demokratije i nerazvijene socijalno‐ekonomske

baze i mediji i novinarstvo suočavaju se sa novimmedijskim problemima u uslovima u

kojimanimnogistarijošnisurešeni.

Dakle,ciljistraživanjanijesamoispitivanjetrenutnesocio‐ekonomskeitehnološke

baze, tačnije njihove posledice na budućnost novinarstva u Srbiji. Važno je razumeti

sposobnosti novinarstva u Srbiji da odgovori na izazove oba kretanja: globalnog socio‐

tehnološkog i lokalnog socio‐ekonomskog unutar šireg konteksta ‐ kvaliteta javnog


15

komuniciranja koje treba da doprinese demokratizaciji društva i uspostavljanju

demokratskihvrednostiunutardruštvakojeseisamotransformiše.

Na razmere ovih promena ukazao je Peter Dahlgren upozorenjem o nestajanju

„klasične paradigme“ novinarstva, utemeljne u tradicionalnim liberalnim idejama

demokratije i građanskog društva. U ovom teorijskom okviru uloga novinara je da

obaveštavajuodogađajimaipojavama,definišujavnuagenduiobezbeđujugrađanimakoji

dele istu kulturnu sredinu, osnovne resurse za participaciju u političkoj i kulturnoj sferi

društva. Ovako shvaćeno novinarstvo predstavlja integrativnu snagu društva i otvorenu

arenuzajavnudebatu,kojajepreduslovzanastanak,unapredjenjeijačanjedemokratske

društvene klime. U zavisnosti od tipa kulture i društva, njegovog istorijskog i kulturnog

razvoja,vrsterežimaipolitičkogsistema,različitadruštvasumanje ilivišedosezalaovaj

paradigmatski normativni model novinarstva. Međutim on ostaje validan osnov za

promišljanje savremene uloge novinara u društvu, budućnosti profesije i valorizacije

izazovapredkojimaseonanalazikakourazvijenim,takoiuzemljamamladedemokratije.

Metodološkipristup

Akademska i profesionalna zajednica u Srbiji još uvek ne sprovode istraživanja

medija u digitalnom dobu, niti postoje sistemske pripreme za promene koje nosi

savremeno informaciono društvo. Ovo istraživanje je jedno od prvih koje se bavi

kompleksnim izazovima sakojimase suočava novinarskaprofesijauSrbiji i samim tim

nužno je eksplorativne (preliminarne) prirode. To pre svega znači da je istraživanje

sprovedeno na osnovu generalno formulisanih hipoteza koje je bilo moguće postaviti

uvidom u komparativnu literaturu i skromnu empirijsku građu iz ranijih domaćih

istraživanja. Hipoteze su postavljene u skladu i sa jasno formulisanim istraživačkim

pitanjima koja se već prepoznaju kao odeređujuća za temeljno promišljanje budućnosti

novinarstva.

Glavna hipoteza: Novinarstvo u Srbiji ne raspolaže adekvatnim resursima da

odgovori na aktuelne tehnološke, ekonomske i socijalne izazove koji radikalno menjaju

novinarskuprofesiju.


16

Posebnehipoteze:

(H1)Novinari smatrajuda su ekonomski problemi ključnaprepreka zadalji razvoj

profesijeidaseoniispoljavajuunjihovomtrenutnomsocijalno‐ekonomskompoložaju,

kaoiopštemstanjumedijskeindustrije.

(H2)Novinarismatrajudasupolitičkipritisci jošuveknajčešćapretnjazamedijsku

autonomijuinovinarskunezavisnost.

(H3) Novinari ne smatraju da velike tehnološke promene u oblasti medija

predstavljajuključniizazovzabudućnostnovinarskeprofesije.

Metodološki posmatrano, svrha ovakvih istraživanja jeste i da prikupe ili

sistematizuju početna saznanja o određenoj pojavi i da se pokažu dimenzije

identifikovanihproblema.Uovomslučaju,osnovniciljprojektabiojedaistražisocijalno‐

ekonomske, tehnološke i obrazovne odlike novinarske zajednice u Srbiji, kao i njene

kapacitetedaodgovorinaizazovesakojimasenovinarstvosuočavauuslovimaglobalnih

medijskih promena.Mapiranje stanja umedijskoj zajednici Srbije nije značajno samo za

akademsku zajednicu i profesionalnu samospoznaju novinara. Analiza tehnoloških,

ekonomskih, obrazovnih i profesionalnih resursa novinarske profesije može pomoći u

formulisanjujasnijihjavnihpolitikaučitavomnizuoblastikaoštosumediji,informaciono

društvo,medijskoiprofesionalnoobraziovanjeilie‐demokratija.

S obzirom na prekograničnu prirodu interneta i lingvistički i kulturni kontekst

zapadnogBalkana,ovajprojekatmožeimatiznačajanregionalniuticajnadaljaistraživanja

isaradnjuizmeđuakademskihzajednica,medijskihstručnjakaikreatoramedijskihpolitika

izrazličitihzemalja.

Uzorak

S obzirom na to da u Srbiji ne postoji pouzdana statistička baza o populaciji

novinaranitivlasnikamedija,ovoistraživanjenijebilomogućeizvestinareprezentativnom

slučajnom uzorku, pa se uzorak ovog istraživanjamože smatrati prigodnim i dostupnim.

Poslednji popis stanovništva je bio 2002. godine, kada jeRepublika Srbija bila u sastavu

državnezajedniceSrbije iCrneGore.Naosnovuovihpodatakakojisustari8godinanije

bilo moguće napraviti relevantan slučajni uzorak. U Srbiji postoji nekoliko novinarskih


17

udruženja (Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno

društvonovinaraVojvodine)čijebazeseneažurirajuredovnoičlanstvomsuobuhvaćeniI

novinari koji su neaktivni ili penzionisani. Najpotpunija i javno dostupna baza je

novinari.rs, u kojoj su se novinari dobrovoljno registrovali, u cilju lakšeg pronalaženja

posla.Bazajekreiranakaoalternativnotržišteponudeipotražnjenovinarskihimedijskih

poslovaisadržipodatke:ospecijalizacijamaindividualnihmedijskihprofesionalaca,gradu

(regionu) u kojem žive, profesionalnom iskustvu, njihovompolu, broju godina i stručnoj

spremikojuposeduju.Uvremesprovođenjaistraživanjaubazijebiloregistrovanoukupno

3987 medijskih radnika, od čega je bilo 2323 samo‐identifikovanih novinara u

“informativnim” medijima (news media) i još oko 900 koji rade u različitim

specijalizovanim medijima. Ostali se bave srodnim medijskim zanimanjima (montažeri,

kamermani, tonci, lektori, organizatori, radnici na rasveti i dr.). Iz navedenih, i jedino

dostupnihinformacija,nijebilomogućenapravitislučajniuzorak,jerkrozbazunisuvidljivi

kontakt podaci članova. Jedini način pristupa članstvu jeste mogućnost slanja mejla

posredstvom administratora. Stoga je ova baza poslužila za formiranje stratifikovanog,

kvotnoguzorka.

Uzorak je sačinjen na osnovu dva kriterijuma koje smo smatrali validnim, za

reprezentativnu sliku profesije u Srbiji: kvote se odnose na tip medija, a stratumi na

regionalnuzastupljenost.UAgencijizaprivredneregistreRepublikeSrbije1,evidentiranoje

937javnihglasila,odtogaje496štampanih,184radiostanica,96televizijskihstanica,56

internetizdanjai19agencijskihservisa.Naosnovuovihpodatakakvotniuzorakobuhvata

uproporcionalnomodnosunovinarezaposleneuelektronskimištampanimizdanjima.Od

ukupnog broja ispitanika, anketirano je dve trećine novinara zaposlenih u elektronskim

medijima, dok preostala trećina pripada štampanim glasilima. Prema teritorijalnoj

rasprostanjenostivišeodpolovineregistrovanihmedijasenalaziuBeogradu,četvrtinau

Vojvodini,apreostalisusituiraniucentralnojijužnojSrbiji.Ovajparametarjebiokorišćen

zastratifikacijuuzorka.

Imajućiuvidudaje,zbogprirodeiciljevaistraživanja,biloneophodnoobuhvatitidvevrste

ispitanika: novinare/urednike, kao i vlasnike/menadžere u medijima, istraživanje je

1 Podaci sa APR-a preuzeti 31. Oktobra 2010. godine


18

sprovedeno sa dva različita upitnika (ankete) i na dva različita uzorka. U sektoru

novinari/uredniciispitanoje260profesionalaca.Izborovihispitanikauuzorkuosimšto

je usklađen sa regionalnom zastupljenošću i vrstommedija u kojima su angažovani (TV,

štampa, radio, agencije, Internet), vođeno je računa i o proporcionalnom odnosu

zastupljenostipolova.Usektoruvlasnici/menadžeriobuhvaćeno je51 ispitanika. Izbor

ovih ispitanikauuzorkuvršen jenaosnovudostupnih informacijaovlasnicimamedijau

Srbiji,i njihove spremnosti za saradnju. U uzorak su uključeni ne samo vlasnici, koji su

čestonepoznati i samimnovinarimakoji zanjihrade,nego idirektori/menadžerikoji su

često jedini transparentni predstavnici medijskih preduzeća ili u slučaju javnih medija

najodgovornijizanjihovuposlovnupolitiku.Izborispitanikajevršen,kaoikodnovinara,u

skladusaregionalnomzastupljenošću(nacionalni,regionalni,lokalni),vrstommedija,alii

tipomvlasništva.Uzorkom jeuspostavljenaravnoteža izmeđumedija tipa javnogservisa,

medijskih korporacija sa sedištem u inostranstvu i medijskih korporacija sa sedištem u

Srbiji,kaoimanjihsamostalnihmedijskihpreduzeća.

Ukupanbrojanketiranihnovinara ivlasnika je315što iznosioko10%relevantne

profesionalne zajednice (oko 3200) evidentirane u bazi novinari.rs. Iako uzorci za oba

sektora, u metodološkom smislu, nisu dovoljno reprezentativni da bi se rezultati mogli

projektovatinacelinunovinarskezajedniceonisuomogućilivalidnozaključivanjeosvakoj

odanketiranihgrupaiosnovnudeskripcijuširegpoljaipredmetaistraživanja,kojejebilo

preliminarnogkaraktera.

Tehnikeispitivanja

Zbog prirode istraživanja, njegovih ciljeva i vrste uzorka, prva tehnika za

prikupljanje podataka bazira se na upitnicima, anketnog tipa. Kao što je već rečeno,

formulisana su dva različita tipa upitnika, ali sa izvesnim podudaranjem u pojedinim

segmentima. Upitnici su obuhvatili socio‐demografska obeležja, pitanja o dosadašnjoj

karijeriiiskustvuispitanikaumedijima,ovrstimedijaisl.Zatim,postojeibaterijepitanja

kojeseodnosenasocio‐ekonomskipoložaj,kaoionakojaseodnosenatehnološkiaspektu

profesiji. Takođe, u upitniku je testiran i stepen medijskog obrazovanja, učestalost

profesionalnogusavršavanja,kaoipotrebeovrstamaobukezanovemedije.Neizostavnoje


19

ispitan i uticaj politike i vlasničkih struktura na stanje u domaćim medijima, odnosno

skaliranajeautopercepcijaodominantnimnivoimapritisaka.

Dakle, bez obzira o kom je sektoru ispitanika reč, upitnikom su obuhvaćene tri

ključne grupe istraživačkih pitanja: socio‐ekonomska klima, tehnološka baza i obrazovni

potencijalizanovinarskuprofesiju.

Sviispitanicisusamostalnoodgovaralinapitanjaizupitnika.Oko32odstonovinara

je upitnik popunilo na određenim profesionalnim seminarima, dok su ostali popunili

elektronskiupitnik.

Osimkvanitativnihtehnikaprikupljanjapodataka,anketaiwebanketa,zadobijanje

kvalitativnih podataka korišćene su fokus grupe, uz pomoć kojih su dubinski testirani

preliminarni rezultati dobijeni iz upitnika. Ispitanici za fokus grupe odabrani su iz svih

interesnihgrupadefinisanihprojektomistraživanja.Vodiloseračunadasvakafokusgrupa

sadrži predstavnike vlasničkih, novinarskih i uredničkih stuktura. Zbog dominantne

koncentracijemedijauglavnomgradu,kaoibrojazaposlenihumedijima,organizovanesu

dve fokus grupe u Beogradu. Preostale dve fokus grupe su održane u Novom Sadu i

Kragujevcu.NovosadskagrupajeobuhvatilaučesnikesateritorijeVojvodine,aispitivanje

jeobavljenouprostorijamaNezavisnogdruštvanovinaraVojvodine.Ukragujevačkojfokus

grupi uključeni su ispitanici iz Centralne i Južnje Srbije, a ispitivanje je obavljeno u

prostorijamaLocalpress‐a.

U svakoj grupi je bilo po osamučesnika.Nanjihovo formiranje uticala su sledeća

svojstva:proporcionalniodnospremavrstimedija,rodnaravnopravnostibalansiranizbor

zasnovannafunkcijikojupojediniispitaniciimajuuodređenojmedijskojkući.

Ovakav metodološki pristup je omogućio istraživačima da steknu uvid u stanje

profesijeizsvihrelevantnihuglova.Originalniempirijskidokazionovinarstvuprikupljeni

kvantitativnim i kvalitativnim tehnikama istraživanja omogućavaju adekvatnu

interpretaciju bitnih aspekata, odnosno činioca koji dominantno utiču na redifinisanje

profesijeuSrbiji.


20

Tokispitivanja

Projekat „Profesija na raskršću ‐ novinarstvo na pragu informacionog društva“

počeo je u junu 2010. godine. U prvom trimestru napravljene su ankete za dve vrste

ispitanika. Oba tipa upitnika sadržala su zajedničke baterije pitanja, sa ciljem vršenja

uporedne analize percepcije novinara i vlasnikamedija na aktuelno stanje novinarstva i

medijauzemlji.

Sve ankete suprikupljeneuperioduod15.novembra2010.do15. januara2011.

godine.Nakonuvidauupitnike,odnosnodešifrovanjapitanjaotvorenog tipa, izvršeno je

kodiranje podataka. Zbog različitih tipova upitnika, napravljene su dve zasebne baze.

Obrada jeuključila izradu tabela igrafikonakoje ilustrujudobijenerezultateuzavršnom

izveštaju.

Terensko ispitivanje učesnika fokus grupa obavljeno je do 15. februara 2011.

godine. Terenskih rad omogućio je, članicama istraživačkog tima, testiranje svih

preliminarnihrezultatadobijenihanketnimispitivanjem.

Glavnirezultatiistraživanja

Profilnovinara:Demografskeiprofesionalneodlike(N=260)

Novinarke:51.54%,novinari:43.46%,bezodgovora:5%

Po godinamanovinarskog staža najveći broj ispitanika (36,15%) pripada grupi

kojaradiunovinarstvuod10do20godina.

Formalnoobrazovanjenovinara ispitanika jeunajvećojmeri fakultetsko, od

togazanovinarstvo(31,92%),zadrugedruštvenenauke(35%),tehničkeiprirodne

nauke(6,15%).Gimnaziju jezavršilo16,15%ispitanika,asrednjuškoluprirodnog

ilidruštvenogusmerenja8,47%.

Najveći broj ispitanika radi u dnevnim novinama (18,10%) i javnim televizijama

(13,97%)auinternetmedijimaradisamo6,67%.

Ukojojvrstimedijaradite? Brojzbirnihodgovora Procenat

Televizijatipajavnogservisa 44 13.97%


21

Radiotipajavnogservisa 17 5.40%

Televizijasanacionalnomlicencom 18 5.71%

Radiosanacionalnomlicencom 14 4.44%

RegionalnaTV 23 7.30%

Regionalniradio 8 2.54%

LokalnaTV 24 7.62%

Lokalniradio 27 8.57%

Nezavisnaprodukcija 10 3.17%

Dnevnanovina 57 18.10%

Nedeljnanovina 15 4.76%

Lokalnanovina 15 4.76%

Novinskaagencija 4 1.27%

Internetmedij 21 6.67%

Slobodninovinar 11 3.49%

Bezodgovora 7 2.22%

Ukupno 315 100.00%

Tabela17.Ukojojvrstimedijaradite?

Većinaispitanikajeustalnomradnomodnosu(76.54%),honorarnozaposlenihje

16.15%,asamo3.85%je‘slobodnihnovinara’.

Radnovreme:višeodpolovineispitanikaradido40sati(57,31%),najvećibrojod

30‐40sati,avišeod12%radivišeod50satinedeljno.

Najveći broj ispitanih novinara radi umediju koji je registrovan kao samostalno

preduzeće(57,69%),ostaliodgovorisujednakoraspoređeninamedijekojisudeo

medijskekorporaciječijejesedišteuinostranstvu(19,62%)iliuSrbiji(18,85%).

Platu dobijauredno, svakogmeseca60,38% ispitanika, sa zakašnjenjemčetvrtina

novinara koji su odgovorili na ovo pitanje (25,38%), platu nije dobilo unazad

nekolikomeseci6,54%novinaraiistotolikoispitanihnovinaraumestoplatedobija

honorarpoprilogu,1,15%ispitanikajereklodaradekaovolonteriumedijskojkući.

Višeodtrećineispitanikamesečnozaradjujedo50.000dinara(16,54%)ilivišeod

50.000 dinara (23,85%), dok isti procenat ispitanika zarađuje između 20.000 i

30.000dinara.Do40.000dinarazarađujepetinaispitanika(20,38),a3,85%prima


22

novčanunadoknadumanjuod15.000dinara.

Kolikoiznosivašamesečnazarada? Brojispitanika Procenti

Do15000dinara 10 3.85%

do20000dinara 21 8.08%

do25000dinara 29 11.15%

do30000dinara 33 12.69%

do40000dinara 53 20.38%

do50000dinara 43 16.54%

preko50000dinara 62 23.85%

bezodgovora 9 3.46%

Ukupno 260 100.00%

Tabela7.Kolikoiznosivašamesečnazarada?

Da im poslodavac plaća socijalno‐penziono osiguranje odgovorilo je 78,08%

ispitanih novinara, negativno je na ovo pitanje odgovorilo 12,31% (ne plaća) i

4,23%(poslodavacdugujedoprinosenekolikomeseciunazad).

Dve trećine ispitanika nisu članovi sindikata (65,77%), jedna trećina jeste

(33,08%).

Potpisivanje kolektivnog granskog ugovora podržava 89,23% ispitanika, ne

podržava5,38%.

Fokusgrupe:TipičannovinaruSrbiji je…Osoba koja ima velikuodgovornost i

veliki potencijal, ali koja je potcenjena u društvu, nije adekvatno plaćena i ne živi

dostojanstveno,imaniskosamopouzdanjezboguslovaukojimaživi.“Potcenjenisuiunutar

esnafaiudruštvuukomerade.”Nemaporodicu,živikaopodstanarilikodroditelja,samac

je, ima prosečnu platu u Srbiji i živi u strahu od gubitka posla: “Frustriranmaksimalno

svojim primanjima.” Mnogo radi, nema radno vreme, malo zarađuje ili ima neredovna

primanja, nerešenog statusa, bez zdravstvenog osiguranja, narušenog zdravlja, pod

stresom, zabrinut za svoju budućnost, izložen pritiscima, nema vremena za porodicu.

“Nezadovoljan svojim društvenim statusom, ali to ne sme da iskaže, jer živi u strahu. Ima

mnogo tezgi,kojenisunužnovezanezanovinarstvo.”Nevidiperspektivuunapredovanju.

Većina učesnika u fokus grupama smatra da je tipičan novinar u Srbiji žena srednjih

(tridesetih) godina i da je novinarstvo “tipičan ženski posao kao i svi drugi loše plaćeni


23

poslovi.”

Autonomija:Štanovinarividekaonajvećeproblemezanovinarsku

profesiju?

Najvećim problemima medija u Srbiji u ovom trenutku ispitanici smatraju:

nekvalitetno novinarstvo, dominacija senzacionalizma i tabloidnog novinarstva

(22,13%), jak politički pritisak i odsustvomedijske autonomije (20,59%) a samo

malideonjihsmatradajetotehničkazaostalost(4,34%).

ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?

Broj

odgovora Procenat

Nepovoljanekonomskipolozajpojačansvetskomekonomskomkrizom 123 17.23%

Nedovršenatranzicijainedogovarajućizakonskiokvirzaradmedija 97 13.59%

Lošamedijskapolitikainezainteresovanostdržavezasudbinumedija 106 14.85%

Jakpolitičkipritisakiodsustvomedijskeautonomije 147 20.59%

Tehnološkazaostalost 31 4.34%

Veomaloškvalitetmedijskeponude 39 5.46%

Nekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizmaitabloidnog

novinarstva158 22.13%

Nestodrugo,sta: 11 1.54%

Bezodgovora 2 0.28%

Ukupno 714 100.00%

Tabela12.ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?

Kao najveće probleme novinarske profesije u ovom trenutku u Srbiji učesnici

ankete navode: slabe plate (20,36%), nizak stepen profesionalizma, a pre svega

nedovoljno poštovanje novinarske etike (16.78%), nizak društveni ugled i status

profesije (16.09%), tehničkuzastarelostopremeza rad (3,16%),nepripremljenost

zanovinarskiposaonadigitalnimplatformama(1,79%).


24

Štasmatratenajvećimproblemomnovinarskeprofesijeuovom

trenutkuuSrbiji?

Broj

odgovora Procenat

Slabeplate 148 20.36%

Nizakdruštveniugledistatusprofesije 117 16.09%

Samovoljavlasnikapremaradnimuslovimaipravima 94 12.93%

Prikrivanjeinformacijaunadleznimizvorima 73 10.04%

Pretnjeiuceneosobaiinstitucijaokojimasepise 53 7.29%

Misljenjejavnostidasunovinarikorumpirani 6 0.83%

Tehnickazastarelostopremazarad 23 3.16%

Visokeksploatacijesobziromnatezinuposla 49 6.74%

Sticanjeneadekvatnogznanjatokomskolovanja 26 3.58%

Nepripremljenostzanovinarskiposaonadigitalnimplatformama 13 1.79%

Nizakstepenprofesionalizma,apresveganedovoljnopostovanje

novinarskeetike122 16.78%


Ukupno 727 100.00%

Tabela13.ŠtasmatratenajvećimproblemomnovinarskeprofesijeuovomtrenutkuuSrbiji?

NovinarismatrajudanajvećipritisaknaradmedijauSrbijivrše:političkestranke

koje čine vladajuću koaliciju (25.59%), vlasnici krupnog kapitala (17.65%),

predstavnici lokalne vlasti (13.09%), privatni vlasnici medija (12,94%), zakupci

reklamnogprostora(11,62%),PR(4.56%),VladaSrbije(4,26%),strankeopozicije

(3,68%),policijaiBIA(1,03%).

KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji? Brojodgovora Procenat

VladaSrbije 29 4.26%

Politickestrankekojecinevladajucukoaliciju 174 25.59%

Strankeopozicije 25 3.68%

Predstavnicilokalnevlasti 89 13.09%

Privatnivlasnicimedija 88 12.94%

Vlasnicikrupnogkapitala 120 17.65%


25

Zakupcireklamnogprostora 79 11.62%

Nevladineorganizacije 10 1.47%

SPC 4 0.59%

MedjunarodneorganizacijeuSrbiji 5 0.74%

PR 31 4.56%

Sindikati 1 0.15%

Policija 1 0.15%

BIA 6 0.88%

Niko 4 0.59%

Nekodrugi,ko: 12 1.76%

bezodgovora 2 0.29%

Ukupno 680 100.00%

Tabela14.KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji?

Kao najzastupljeniji oblik pritiska namedije novinari u Srbiji vide: uticaj na

kadrovsku politiku medija (19,89%), korumpiranje novinara ili urednika da pišu

"naručene tekstove" (17,31%), uskraćivanje kupovine reklamnog prostora

(13,45%),uskraćivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo(12,45%).

Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskana

medije?

Broj

odgovora Procenat

Uskracivanjefinansiranjaizbudzeta 75 10.73%

Nedefinisanikriterijumizapomocmedijimaizdrzavnihfondova 70 10.01%

Nedefinisanikriterijumizapomocmedijimaizstranihfondova 17 2.43%

Uskracivanjekupovinereklamnogprostora 94 13.45%

Uticajnakadrovskupolitikumedija 139 19.89%

Korumpiranjenovinarailiurednikadapisu"narucenetekstove" 121 17.31%

Pretnjenovinarimailinjihovimporodicama 73 10.44%

Inspekcijeikontroledrzavnihorgana 11 1.57%

Ometanjedistribucijemedijskogsadrzaja 8 1.14%

Uskracivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo 87 12.45%


bezodgovora 2 0.29%


26

Ukupno 699 100.00%

Tabela15.Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskanamedije?

Višeodjednečetvrtineodgovoraispitanikapokazujedanovinarikaoglavnenačine

damediji poprave svoj položaj vide u pomoći od strane države (29,49%) i u

davanju povoljnih kredita i subvencija (22,37%), dok 25,08% pomoć vidi u

inostranimdonacijama.

PrincipenovinarskeetikenovinariuSrbiji,premarezultatimaankete,unajvećoj

meripoznajualiihneprimenjujudovoljno(45,38%),poznajualiihskorouopštene

primenjuju (23,46%) ili ne poznaju niti ih se pridržavaju (29,23%). Samo 1,92%

ispitanikasmatradanovinariveomadobropoznajuetičkeprincipeprofesijeidaih

sepridržavaju.

Fokus grupe: Sprega između politike i medija, autocenzura i

neprofesionalnostnovinara

“Novinarski život je nekada bio boemski, sada je korporativan i robovski.”…

“Ponižavanje počinje u zakonodavstvu.Kada se napravimedijski zakon ovakav kakav je ‐

nakaradan, odmah počinje ponižavanje. Odmah nakon toga ide ekonomski pritisak, jer

postoje 2 firme u Srbiji kojemogu da plasiraju nekakve reklame umedije i ukoliko niste

podobni, ekonomski ste potpuno propali.Treće, nameštaju se urednici po političkoj volji. I

ondaidenovinarodkogneštozavisikojitrebaneštodaproguraitunastajeapatijajeronne

možedaseborisaove3stvari.”

Sagovornici u fokus grupama u velikoj meri ističu i spregumedija i politike i

smatraju da stvari stoje lošije u lokalnimmedijima: “Politika i položajmedija su u

sprezi,naročitokadsu lokalnimedijiupitanju.Lokalnipolitičariutičudostanauređivačku

politikumedija, a direktori javnihmedija se smenjuju zajedno sa smenama političara na

vlasti. Privatni mediji ukoliko su distancirani od lokalnih političara onda su „prokazani”

mediji, i zbog toga su pod konstantnim finansijskim pritiscima. Novac se “pumpa” u

konkurentskemedije, kako bi se ugrozio uticaj i opstanak nezavisnog privatnogmedija.”

Smatraju i da je previše kompromisa i kupoprodaje u profesiji, da su vlasnici medija


27

uglavnom izdrugestruke idane razumejusuštinuposla, a “mediji imvrlo često služeda

operunovacisličneposlove,anezastvaranjemedijskihsadržaja.”Ispitanicinisuuvereniu

sposobnost ljudi koji donose odluke. “U najmanju ruku ako nisu aktivno učestvovali sa

idejomdasestvorihaos,nisuučiniliništadasepočneneštosređivati,ovakavamedijskascena

tojpolitičkojklasiodgovara.”

Novinari iz fokus grupa smatraju da danas postoji političko opredeljivanje

novinara i da se njihova orijentacija prepoznaje. “Uredjivačka politika gubi balans, i ne

postojiuređivačkapolitikakojajasnoštitikrajnjiproizvoddasenakrivinabilokojustranu,

daostaneuosiobjektivnosti.Nemaprofesionalizma...Tonijepritisakod stranevlasnika,

većmanjakprofesionalizma,apre svegaautocenzura.”Učesnici kažu da i u regionalnim

televizijama novinari u velikojmeri podležu autozenzuri i “neobjavljujuništa štobibilo

protivnointeresimalokalnevlasti”zbogčegaemitujusamozabavanprogram.

Novimediji:Kakonovinarividebudućnostprofesije?

Napitanjedalisuigdepohađaliobukuiznovihmedija,najvećibrojnovinaraje

odgovriodajeste:naseminarimaikursevima(41,23%),naodgovarajućemfakultetu

(12,01%) ili odlaskom na odgovarajuće specijalizacije u inostranstvo (6,82%).

Samostalnoiliučenjemodkolegaradunovimmedijimaučiloje21,75%ispitanika,a

nije(12,01%)ilineplanira5,52%novinara.

Napitanjeda lisadašnjeobrazovanjenovinaraodgovarapotrebamamedijau

Srbiji, najveći broj ispitanika (66,54%) smatra da je većini novinara potrebno

značajno dodatno obrazovanje, zatim da novinari uglavnom imaju odgovarajuća

profesionalna znanja ali ne i tehnološka (12,69%) ili da novinari uglavnom imaju

odgovarajućatehnološkaznanjaalineiprofesionalna(12,69%).Davećinanovinara

uSrbijiimaodgovarajućeobrazovanjesmatrasamo6,92%ispitanika.

Na pitanje kako očekuju da će se primena novih tehnologija odraziti na

budućnostnovinarskeprofesije, ispitanicisuodgovoriliraznoliko.Većinasmatra

daćesepovećatiproduktivnostnovinara(28,17%),manjibrojmislidanovinarikoji

dugoradeutradicionalnimmedijimanećebitisposobnidaseadaptirajunapromene


28

(19,19%),zatimdaćezbogbrzine inedovoljnovremenadase informacijeprovere

pasti kredibilitet novinarskih sadržaja (17,08%). Mali broj ispitanika misli da će

publika u obimnoj ponudi sadržaja imati više poverenja u proverene novinarske

sadržaje(5,46%).Kadsuupitanjutroškoviposlovanja,većibrojispitanikasmatrada

će oni biti smanjeni (13,38%), dok 2,99% misli da će se povećati zbog porasta

investicijautehnologiju.Daćenovetehnologijepomoćidaseprivučenovapublika

vanSrbijevidi4,58%ispitanihnovinara.

Napitanjedalismatrajudasudovoljnoosposobljenidasenosesatehnološkim

iprofesionalnimizazovimakojiočekujunjihovmedijuskorojbudućnosti,više

odjednetrećineispitanikasmatradaposedujedovoljnoznanjakojaimmogupomoći

da razumeju nove medije i da se u osnovi novinarstvo neće značajno promeniti

(39,62%)ilidaimajudovoljnoiskustvaumedijimasamnogimranijimpromenama

(34,23%). Pozitivan stav prema novim izazovima, ali sa izraženom potrebom za

dodatnim obrazovanjem ima 18,46% učesnika u novinarskoj anketi. Dok 4,23%

novinara smatra da će promene u medijima zahtevati sasvim nova profesionalna

znanjailidaimdosadašnjaiskustvaumedijimanećebitiodvelikekoristiunovom

medijskomambijentu(0,77%).

Anketirani novinari u najvećojmeridopotrebnih informacijadolaze: traženjem

informacija na Internetu (20,28%), intervjuima sa osobama bitnim za temu

(17,93%), konsultovanjem sa stručnjacima za temu kojom se bave (15,03%).

Samostalnim istraživanjem do informacija dolazi 12,55% novinara koji su

učestvovaliuistraživanju.

Nakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacija

zaVašrad?

Brojzbirnik

odgovoraProcenat

Nakonferencijamazaštampu 50 6.90%

Intervjuimasaosobamabitnimzatemu 130 17.93%

Odnovinskihagencija 49 6.76%

IzdostavljenihmaterijalaPRagencija 6 0.83%

Pregledompisanjadrugeštampe 41 5.66%

TraženjeminformacijanaInternetu 147 20.28%


29

Konsultovanjemsakolegamaizredakcije 28 3.86%

Konsultovanjemsastručnjacimazatemukojomsebavim 109 15.03%

Razgovorimasapoverljivimizvorimakojisuobavešteniotemi 52 7.17%

Dobijanjemtraženihinformacijaoddržavnihorgana 11 1.52%

PozivanjemnaZakonoslobodnompristupuinformacijama 6 0.83%

Samostalnimistraživanjem(istraživačkimnovinarstvom) 91 12.55%

Bezodgovora 5 0.69%

Ukupno 725 100.00%

Tabela28.NakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacijazaVašrad?

Kada prikupljaju informacije putem Interneta novinari najčešće

koriste:zvanične izvore (26,32%), vesti globalnihmedijskih kuća (21,51%) i sajt

Googlenews (16,13%); 9.27% ispitanikakao izvor informacijakoristi društvene

mreže,7.89%audiovizuelnesadržajekojekreirajusamikorisnici,7.55%blogove,a

6.52%agregatoresadržaja.

KadaprikupljateinformacijeputemInternetakoristite:

Brojzbirnih

odgovoraProcenat

Zvaničneizvore(naprimer,sajtVlade,sajtnekekompanije,

ustanoveisl.)230 26.32%

Vestiglobalnemedijskihkuća(Reuters,BBC,CNN,itd.) 188 21.51%

Googlenews 141 16.13%

Audiovizuelnesadržajekojekreirajusamikorisnici 69 7.89%

Blogove 66 7.55%

Twitter 16 1.83%

Informacijesadruštvenihmreža(Facebook,Myspace,Linked‐in) 81 9.27%

Agregatoresadržaja 57 6.52%

Neštodrugo,šta: 22 2.52%

Bezodgovora 4 0.46%

Ukupno 874 100.00%

Tabela29.KojijevašizvorinformacijaputemInterneta

UtraženjuiobradiinformacijasaInternetanovinarimaunajvećojmerismeta

težina odabira (pravilnog izbora) pouzdanih informacija (24,78%). Tehničke


30

smetnje(sporostiprekidonlajnsaobraćaja)jenavelo22,74%učesnikauanketi,a

nedovoljnopoznavanje jezika15,45%ispitanika.Nikakvihsmetnjinemamanjeod

petineispitanika(18,95%).

U traženju i obradi informacija sa Interneta najviše Vam

smeta:

Brojzbirnih

odgovoraProcenat

Nedovoljnopoznavanjestranihjezika 53 15.45%

Nedovoljnopoznavanjekompjutersketehnologije 19 5.54%

Tehničkesmetnje(sporostiprekidonlajnsaobraćaja) 78 22.74%

Nedovoljnopoznavanjemetodapretraživanjainačinanakoji

funkcionišupretraživačiidruštvenimediji12 3.50%

Strahodnadgledanjaputemmreže 6 1.75%

Strahodzakonskihsankcijaipovredepravadrugihkorisnika 23 6.71%

Težinaodabira(pravilnogizbora)pouzdanihinformacija 85 24.78%

Nemamnikakvesmetnje 65 18.95%

Bezodgovora 2 0.58%

Ukupno 343 100.00%

Tabela30.ŠtavamsmetaprilikomtraženjainformacijasaInterneta

Kadajeupitanjuprofesionalnabudućnostispitanika,višeodtrećinekažedaće

se truditi da prihvati promene i prilagodi se potrebama (36,92%), oko petina

ispitanikaćeostatiuprofesijijersmatradaćepromeneumedijimadonetiimnogo

novihmogućnosti za napredovanje dok će četvrtina napustiti profesiju čim im se

ukažeprilikazaboljiposao(25%).

Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost:

Broj

ispitanikaProcenat

bezodgovora 5 1.92%

Ostaćuunovinarstvujerćepromeneumedijimadonetimnogonovih

mogućnostizanapredovanje58 22.31%

Trudićusedaprihvatimpromeneiprilagodimsepotrebama

multimedijalnognovinarstva96 36.92%

Bavićusenovinarstvomdokbudemmogaodaradimkaodosada 29 11.15%


31

Napustićuprofesijučimmiseukažeprilikazaboljiposao 65 25.00%

Nemamvizijusvojekarijere 7 2.69%

Ukupno 260 100.00%

Tabela27.Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost?

Fokus grupe: Tehnološki aspekt najmanje presudan za budućnost

novinarskeprofesije

Učesnici fokus grupe smatraju da najveći uticaj na novinarsku profesiju ima

kombinacijavlasničkihodnosa, socio‐ekonomskihprilika ipolitičkihpritisaka.Velikibroj

ispitanikajeistakaoiobrazovanje,zamerajućisvojimkolegamadanemajudovoljnoopšteg

obrazovanja. Zanimljivo je da je tehnološki aspekt ocenjen kao najmanje presudan za

budućnostnovinarstvauSrbiji. „Istraživačkonovinarstvonajvišesputavapolitičkipritisak,

ekonomskipritisakinovinarskineporfesionalizamilineznanje,odnosno„3u1“

Kosuvlasniciimenadžerimedija?(N=51)

Polispitanika:33,33%žena,58,82%muškaraca,bezodgovora7,84%

Godinaosnivanjamedija: najveći brojmedija osnovan je u perioduod1991. do

2000. godine (52.94%), od 2001‐2010. osnovano je 15.69% medija, malo manje

(13,73%) u periodu 1961‐1970. godine isto koliko i u periodu od 1971. do 1990. godine

(13,72%).


32

Grafikon1.Godinaosnivanjamedija

Radnistažumedijima:Najvećibrojispitanihvlasnikaimenadžeraumedijimaradi

između10i20godina(43,14%),odnosnoizmeđu20i30godina(33,33%).Od1‐10

godinaumedijimaradi13,72%ispitanika,od30‐40godina7,84%ispitanika,od40

do50godina1,96%.

Ukupanbrojzaposlenihiukupanbrojzaposlenihnovinara:

Ukupanbroj

zaposlenih:

Broj

ispitanikaProcenat

od1do10 12 23.53%

od10do20 9 17.65%

od20do50 12 23.53%

od50do100 7 13.73%

od100do500 10 19.61%

preko500 1 1.96%

Ukupno 51 100.00%

Tabela3.1.Ukupanbrojzaposlenihuvašem

mediju

Brojzaposlenih

novinara:

Broj

medija Procenat

1‐10 25 49.02%

10‐20 7 13.73%

20‐50 8 15.69%

50‐100 6 11.76%

100‐500 4 7.84%

bezodgovora 1 1.96%

Ukupno 51 100.00%

Tabela3.2.Brojzaposlenihnovinara


33

Procenatnovinarauodnosunazaposlene Brojmedijskihkuća Procenat:

Do30%zaposlenihsunovinari 13 25.49%

Od31do50%zaposlenihsunovinari 25 49.02%

Preko51%zaposlenihsunovinari 12 23.53%

Bezodgovora 1 1.96%

Ukupno: 51 100.00%

Tabela3.Odnosukupnogbrojazaposlenihibrojazaposlenihnovinaraumediju

Funkcijekoje obavljajuumediju: trećina ispitanika je navelo da su vlasnici ili

suvlasnicimedija(33,33%),po27,45%sudirektoriiliglavniiodgovorniurednici,a

oko8%sumenadžeri.

Funkcijakojuobavljateumediju: Brojodgovora Procenat

Vlasnik–Suvlasnik 17 33.33%

Direktor 14 27.45%

Menadžer 4 7.84%

Glavniurednik 14 27.45%


Ukupno: 51 100.00%

Tabela5.Funkcijakojuobavljateumediju

Kadajeupitanjuvrstamedijaukomerade,većinaispitanikajedalavišeodjednog

odgovora:

Kojajevrstavašegmedija(jedanilivišeodgovora): 1.odg. 2.odg. 3.odg. 4.odg. ukupno:

JavniTVservis 7 7

Javniradioservis 1 3 4

Televizijasanacionalnomlicencom 2 2

Radiosanacionalnomlicencom 1 2 3

RegionalnaTV 4 4

Regionalniradio 2 3 1 6

LokalniTV 6 4 1 1 12

Lokalniradio 10 3 1 14

Nezavisnaprodukcija 2 2


34

Dnevnanovina 7 7

Nedeljnanovina 5 2 7

Lokalnanovina 2 3 5

Novinskaagencija 0

Internetmedij 2 4 6

Bezodgovora: 2 1 3

Ukupno: 51 22 7 2 82

Tabela6.Vrstamedija

Tipvlasništvamedija: ispitanicisunavelidasumedijiukojimaradeunajvećem

procentu samostalna preduzeća (72,55%), a u malom procentu su deo medijske

korporacijesasedištemuSrbiji(5,88%)iliuinostranstvu(3,92%).

Dalijevašmedij: Brojispitanika Procenat

Deomedijskekorporaciječijejesedišteuinostranstvu 2 3.92%

DeomedijskekorporaciječijejesedišteuSrbiji 3 5.88%

Samostalnopreduzeće 37 72.55%


Ukupno 51 100.00%

Tabela7.Tipvlasništva

U najvećoj meri vlasnička struktura medija je privatna (62,75%), 27,45%

učesnikauanketi jeodgovoriloda jemedijukomerade javni,odnosnodržavni,a

3,92%daimamešovituvlasničkustrukturuilidajeuprocesuprivatizacije(1,96%).

Kakvajevlasničkastrukturavašegmedija: Brojmedija Procenat

Privatna 32 62.75%

Državna/javna 14 27.45%

Mešovita(domaće/stranovlasništvo) 2 3.92%

Uprocesuprivatizacije: 1 1.96%


Ukupno 51 100.00%

Tabela8:Vlasničkastrukturavašegmedija


35

Medijiuglavnomimajusamostalne izvore finansiranja (30,30%) ili se finansiraju

odprihodaodoglašavanja(32,32%).Jednapetinaučesnikauanketijeodgovorilada

ubiraprihodeizbudžeta(19,19%)odnosnooddonacija(18,18%).

Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija? Brojzbirnihodgovora Procenat

Samostalniprihod 30 30.30%

Prihododoglašavanja 32 32.32%

Prihodiizbudžeta 19 19.19%

Prihodioddonacija 18 18.18%

Ukupno 99 100.00%

Tabela9.Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija?

Malo više od polovine ispitanika je odgovorilo da u njihovom mediju postoji

sindikalnaorganizacija(52,94%),dokje47,06%odgovorilodaonanepostoji.

Potpisivanje kolektivnog granskog ugovora za medijske radnike podržava

90,20%vlasnikaimenadžera,dokje7,84%njihreklodanepodržava.

Fokusgrupe:KakonovinarividetipičnogvlasnikamedijauSrbiji‐od

prosečnogmenadžera,prekofeudalca,doeksponentatuđegnovca

Vlasnik kao prosečan srpskimenadžer: „Kao svaki prosečan srpskimenadžer koji

nekadmožda imapotencijaldauradinekestvari,ali je,povlačećipogrešnepoteze,tošto je

moglodabudedobroupropastio ili čaknijebio spremandapriznagreškuda jenešto loše

uradio.Daklenespremanupotpunostidapriznagrešku....kojenekadneštodobrouradio,ali

kako je došla kriza ne ume u tim stvarima da se snalazi.“...U velikoj meri dominantno je

mišljenje da je vlasnik je neko ko nije kvalifikovan da se bavimenadžerskim delom. Ne

planira, nije taktičan, ne pozicionira medij na tržištu. Vlasnik nije nužno obrazovan,

odnosno to nije njegova osnovna referenca, jer može da kupi diplomu. Može da bude i

polupismentajkun,alojalanjeisključivoprofitu,bezobziranastepenobrazovanja.Nikood

vlasnika (bezobzirada li je reč o onomeko ga je osnovao ili kupio)nije tu zbog ljubavi

prema medijima nego poseduje medije zbog nekog drugog interesa. “Često je to lokalni

kriminalacililokalnitajkun...Aonikojisukupovalimedije,abavilisusesečomšumaisličnim


36

poslovima...oni ne osnivaju medije, nego ih kupuju.”… Veoma je rašireno mišljenje da

vlasnicimanije stalodonovinarskeprofesijenego isključivodoprofita i brze zarade i to

predstavljavelikiproblemzaprofesiju.„Nepostojimehanizamkontroleijavnomnjenjekoje

bikontrolisalovlasnikemedijainateraloihdamedijinebuduisključivosredstvozarade,veći

dabudupravenovinarskekuće.Mislimda se tokodnas velikombrzinomnapušta ida svi

medijizatoličejedninadruge.“

Vlasnikkaofeudalac:ProsečanvlasnikmedijauSrbijiseponašakaoneki feudalacna

svom feudalnom posedu i vlada novinarima sa svog velikog konja, ima neke tamo svoje

najamneradnike,nemožebašda ihubije,alimožeda imdaotkaz iosudinagladovanje.”

Jedan sagovornik iz Vojvodine smatra da u Srbiji postoje “tri vrste pogrešnih vlasnika

medija: jedan je država (lokalne samouprave i više instance vlasti, sve što se finansira iz

budžeta), drugi su ti takvi kakve je kolega pomenuo tipaMitrović i treći su korporativni

vlasnicikao što suWaz,Ringijer. I imamoove raštrkanekao što suVremegde sunovinari

vlasnici, to su više izuzeci nego pravila. Ove tri vrste vlasnika su tri najpogrešnije vrste

vlasnika.Podjednako izrabljuju ljude.Ringijerpravineke integrisane redakcije, ljudi ćeda

spadnusnogupišućizapet listovakojekakvih.Uprivatnimmedijima,uPinku,viditeštase

događa, oni semeđusobno prisluškuju, isteruju, pregledaju itd. U feudalne vrste vlasnika

spadajuitimalivlasnicilokalnihradiostanica.Vlasnikbrineonovinarimanatajnačindaih

ima štomanje i da ih što jeftinije plati.Novinari su za vlasnike anonimni robovi, bezlična

masa, zvezdice koje nose na reveru i oni legitimišu njegovmedij.”…“Novinari su potrošna

roba, puki robovi, nemaju pravo namišljenje ili im semišljenje propiše. Vlasnik ima liste

prijatelja,sveštonesmedasedira,ilinemože.”

Vlasniknepoznat?: Dominantno gledište je da je „vlasnikmedija u Srbiji nepoznat“.

Jednanovinarka izBeogradakaže„Jasamradilaanalizu imožda imadvemedijskekućeu

Srbiji koji imaju fizička lica za vlasnike da znate da su to Pera,Mika i Žika, a sve ostalo

su....70%medijaimajuuokviruoffshorekompanijamavlasnike.Kakomiznamokakavjetaj

vlasnik... Jedino ako izuzmemo državu kao vlasnika, ona jemislimmožda inajveći vlasnik

medija u Srbiji i dalje. Ako nju izuzmemo, ona nam je poznata.“ Ovom stanovištu se

pridružujeistanovištesagovornikaizVojvodinekojismatrada“nominalnivlasnicikojemi

vidimokaovlasnike,nisupravivlasnicimedijavećsamoeksponentinečijegnovcaipojavljuju

sekaovlasnici.”Zarazlikuodnacionalnihvlasnika,vlasnicilokalnimedijasu„vidljivi“.


37

Autonomija:Štavlasnicimedijaimenadžerividekaonajvećeproblemeza

medijeinovinarskuprofesiju?

Kao najveći problem u ovom trenutku za medije, vlasnici i menadžeri vide

nepovoljan ekonomski položaj praćen svetskom ekonomskom krizom (25,90%),

zatim nedovršenu tranziciju i neodgovarajući zanonski okvir za rad medija

(20,14%).Odmahzatimnavodelošumedijskupolitikuinezainteresovanostdržave

zasudbinumedija(15,11%)inekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizma

i tabloidnog novinarstva (14,39%). Jak politički pritisak i odsustvo medijske

autonomije se nalazi na petommestu, a tehnološka zaostalost medija odmah iza

(8,63%).

Štasmatratenajvećimproblemommedijauovomtrenutku?Brojzbirnih

odgovoraProcenat

Nepovoljanekonomskipoložajpojačansvetskomekonomskom

kriziom 36 25.90%

Nedovršenatranzicijaineodgovarajućizanonskiokvirzarad

medija 28 20.14%

Lošamedijskapolitikainezainteresovanostdržavezasudbinu

medija 21 15.11%

Jakpolitičkipritisakiodsustvomedijskeautonomije 14 10.07%

Tehnološkazaostalost 12 8.63%

Veomaloškvalitetmedijskogsadržaja 7 5.04%

Nekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizmaitabloidnog

novinarstva 20 14.39%


Ukupno 139 100.00%

Tabela12.Štasmatratenajvećimproblemommedijauovomtrenutku?

PremamišljenjuanketiranihvlasnikaimenadžeramedijauSrbiji,najvećiuticajna

medije vrše političke stranke koje čine vladajuću koaliciju (22,73%), vlasnici


38

krupnog kapitala (18,18%), predstavnici lokalne vlasti (17,42%) i zakupci

reklamnogprostora(15,15%).

KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji?(najvišetri

odgovora)

Brojodgovora Procenat

VladaSrbije 3 2.27%

Političkestranakekoječinevladajućukoaliciju 30 22.73%

Strankeopozicije 11 8.33%

Predstavnicilokalnevlasti 23 17.42%

Privatnivlasnicimedija 7 5.30%

Vlasnicikrupnogkapitala 24 18.18%

Zakupcireklamnogprostora 20 15.15%

Srpskapravoslavnacrkva 1 0.76%

Svetradicionalneverskezajednice 1 0.76%

Agencijezaodnosesajavnošću(PR) 7 5.30%

Sindikati 2 1.52%

Bezbedonosnainformativnaagencija(BIA) 1 0.76%

Niko 1 0.76%

Nekodrugi,ko: 1 0.76%

Ukupno 132 100.00%

Tabela14.KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji?

Kao najčešće oblike pritiska namedije vlasnici i menadžeri vide uskraćivanje

finansiranja iz budžeta (18,12%) i nedefinisane kriterijume za pomoć medijima

(18,12%), zatim navode uskraćivanje informacija na koje mediji imaju pravo

(16,67%)iuskraćivanjekupovinereklamnogprostora(15,94%).

Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiska

namedije?(Izaberitenajvišetriogovora)

Brojzbirnihodgovora Procenat

Uskraćivanjefinansiranjaizbudžeta 25 18.12%

Nedefinisanikriterijumizapomoćmedijimaizdržavnih

fondova25 18.12%

Nedefinisanikriterijumizapomoćmedijimaizstranihfondova 4 2.90%


39

Uskraćivanjekupovinereklamnogprostora 22 15.94%

Uticajnakadrovskupolitikumedija 10 7.25%

Korumpiranjenovinarailiurednikadapišu«naručene

tekstove»10 7.25%

Pretnjenovinarimailinjihovimporodicama 6 4.35%

Inspekcijeikontroledržavnihorgana 10 7.25%

Ometanjedistribucijemedijskogsadržaja 3 2.17%

Uskraćivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo 23 16.67%

Ukupno 138 100.00%

Tabela15.Oblicipritiskanamedije

Kaoglavniizvorpomoćidamedijipopraveekonomskipoložajvidesepovoljni

krediti i subvencije (41,54%),zatimpomoćodstranedržave(26,15%) i inostrane

donacije(16,92%).

Novimediji:Kakovlasniciimenadžerimedijavidebudućnostprofesije?

Na pitanje kako će se primena novih tehnologija odraziti na budućnost

njihovih medija, ispitanici su uglavnom odgovorili da će se smanjiti ukupni

troškovi poslovanja (25,42%) i da će se povećati produktivnost (22,88%). Oni

takođe smatraju da će se time privući novi oglašivači i omogućiti pristuo novim

izvorimafinansiranja(16,10%).

Kakoočekujetedaćeseprimenanovihtehnologija

odrazitinabudućnostvašegmedija?(najvišetri

odgovora)


Povećaćeproduktivnost 27 22.88%

Smanjićeukupnetroškoveposlovanja 30 25.42%

Privućićenoveoglašivačeiomogućitipristupnovimizvorima

finansiranja

19 16.10%

Smanjićesepublikazbogporastakonkurencije 10 8.47%

Povećaćeseukupnitroškoviposlovanja,zbogporasta

investicijautehnologiju

11 9.32%


40

PrivućićenovupublikuizvanSrbije 9 7.63%

Oglašivačićesepovućiiztradicionalnihmedija 9 7.63%

Građanskonovinarstvoćeugrozitinovinarskuprofesiju 3 2.54%

Ukupno 118 100.00%

Tabela18.Kakoočekujeteda će seprimenanovih tehnologijaodrazitinabudućnost vašeg

medija?

Trećina vlasnika i menadžera smatra da obrazovna struktura zaposlenih

odgovara potrebama njihovog medija, odnosno da novinari i administrativno

osoblje imaju odgovarajuće obrazovanje i redovno se usavršavaju (29,41% ) u

sličnomprocentumisledanovinariimajuodgovarajućaprofesionalnaznanja,aline

i tehnološka (27,45%) i da je novinarima i administrativnom osoblju potrebno je

značajno dodatno obrazovanje (27,45%). Da njihovi mediji imaju nepovoljnu

razmeru novinarskog i administrativnog osoblja smatra 11,76% ispitanika, dok

3,92% misli da novinari imaju odgovarajuća tehnološka, ali ne i profesionalna

znanja.

Oko trećina medija nema zaposlene osposobljene da rade na novim

platformama(31,37%),četvrtinaimavišeodjednog(25,49%),35,29%imavišeod

pet,dokusamo7,84%medijavećinazaposlenihjeosposobljenazaovuvrstuposla.

Napitanje da li planiraju ili obezbeđuju permanentnoprofesionalno usavršavanje

novinarakojiradeunjihovommediju,vlasniciimenadžerisuodgovoriliuglavnom

pozitivno. Više od polovine medija organizuje ili šalje novinare na usavršavanje uz

obezbedjenufinansijskupodršku(54,90%),jednačetvrtinaneorganizujeusvommedijuali

postiče zaposlene da se usavršavaju (25,49%), dok 15,69%medija nije umogućnosti da

zaposlenimaobezbediodlaskenaredovnousavršavanje.

Kada je u pitanju osposobljenost vlasnika i menadžera da se nose sa

tehnološkimiprofesionalnimizazovimakojeočekujunjihovimedijiuskorijoj

budućnosti,ispitanicisuoptimisti.Onikažudaimajudovoljnoiskustvaumedijima

samnogim ranijim promenama (31,37%) ili da imaju dovoljno znanja koja će im

omogućitidarazumejunovemedije(27,45%).Oko30%ispitanikasmatradaimje

potrebno dodatno obrazovanje (29,41%), dok desetinamisli da će promene koje

dolazezahtevatisasvimnovamenadžerskaznanja(9,80%).


41

NovinarstvouSrbiji

napraguinformacionogdruštva

Nanivouopšteguverenja,odnosnozdravorazumskogznanja,javnostuSrbijismatra

novinarsku profesiju jednomod onih koje ne donosemoć, ni novac niti ugled. Dakle, na

osnovu toga se može pretpostaviti da je novinarstvo posao koji ne obezbeđuje visok

društveni status. Uverenje o kome je reč, i koje je empirijski proveravano u ovom

istraživanju, zasnovano je na činjenicama poznatim građanima iz medija. Veliki broj

novinaraizloženjeverbalnimifizičkimnapadima,takodasuradiboljezaštiteproglašeni

za „lica na službenoj dužnosti“. Svake godine pred pravosudne organe izlaze desetine

novinaraoptuženihzaširenjeuvredaikleveta,nanošenjepovredaugledu,častiipsihičkog

bolaitd.Srećom,zatadelaKrivičnizakonikvišenepredviđakaznezatvorom,alisuione

novčaneveomateškezamedije injihoveposlenikekojigrcajuusiromaštvu.Opritiscima

nanovinareučesnici fokusgrupekažu: „….ukoleguuperenpištolj, fizičkepretnje,batine,

premlaćivanje. Promil šanse da ćete dobiti zaštitu na sudu ‐ što u velikoj meri utiče na

autocenzuru.«(FG‐4).Predtoga,trinovinarauSrbiji2010/11.suzbogozbiljnihpretnjipo

život pod stalnom policijskom zaštitom, a troje je u poslednje dve decenije ubijeno.

Počiniocinisuotkriveni.

Ougledunovinarskeprofesije govori i autopercepcija/autorefleksijameđunjenim

poslenicimakojapotvrđuje iznetesumorneiskaze, ikojačestopoprimaoblikautoironije.

Takojeujednojfokusgrupiunašemistraživanju,poznatanovinarkaizjavila:„Novinarski

životjenekadabioboemski,asadajekorporativanirobovski.“(FG‐1)Uduskusijisafokus

grupomutzv.provinciji(Kragujevac)sastavljenje„fotorobot“novinaraulokalnojsredini

kojije:siromašan,bezradnogvremena,neredovnihprimanja,bezzdravstvenogosiguranja,

zabrinut za svoju budućnost, pod stresom, izložen pritiscima, šarenolikog formalnog

obrazovanja.(FG‐3) Dakle, budući da je prikupljanje stavova u fokus grupama validan

naučnimetod,možemozaključitidajavnostuSrbijisasvimdobroprocenjujenovinarstvo.


42

Ovomeuprilogiznosimoirezultatejednogodprvihistraživanjanaistutemuodprejedne

decenije koje su sproveliNUNS i Stratedžikmarketing– „Položaj novinarau Srbiji 2002.

godine“. Ono je obuhvatilo oko 700 novinara iz 160 TV, 600 radio stanica, 14 dnevnih

novina i160glasila izoblastiperiodičneštampe.Rezultatisupokazalida59%ispitanika

ponekad strahuje od gubitka posla, 39% bi promenilo sadašnji posao, 24% bi napustilo

profesiju a više od 50%ne bi volelo da im dete bude novinar! ( vidi: Kujundžić i Kožul,

2007:5)Daovustatistikukonkretizujemoasocijacijomnapitanještaje„prosečannovinar“

izjedneodfokusgrupa:„Tojeuvenulaosobakojanijeadekvatnoplaćena,nijeadekvatno

cenjena, koja ima potencijal, ima obrazovanje, ima veliku odgovornost ali to se ne

prepoznajeuovomtrenutkuuovomdruštvu“.(FG‐2)

Socio‐ekonomskipokazatelji

Uprethodnimdecenijamanovinarstvojebilopretežnomuškozanimanje.Zbogtoga

sukrajemXXvekapodsticaneafirmativneakcijekakobisepovećaoudeoženauprofesiji.

UprvojdecenijiXXIvekamožeserećidajesituacijaobrnuta.Nastudijamanovinarstvaiu

redakcijama sada preovladava ženski pol. U našem istraživanju broj ispitanika ženskog

pola bio je veći za približno jednudesetinu (51,54%prema43,46%, ostatak je prevideo

pitanje).Ovajpodatakjeznačajanzarazmatranjesocijalno‐ekonomskogpoložajanovinara,

jer potencijalno ukazuje na nove probleme. Žene su više izložene mobingu, a ako su

zaposlenepougovoru ili honorarno,popravilu gubeposao zbog trudnoće i porodiljskog

odsustva.Tako su često suočene sa surovim izborom ‐ karijera ilimaterinstvo.Ako je za

utehu, ovakve teškoće postoje i u drugim profesijama od kada su privatni poslodavci u

većini. No, ohrabrenje nalazimo u podatku da je dve trećine naših ispitanika (76,54%)

stalnozaposleno,takodauslučajumaterinstva,bolestiitd.nebismelidaizgubeposao.Šta

više,uispitivanomuzorkunajveći jebrojvećiskusnihnovinara(36,15%)kojiradeod10

do20godinauprofesiji.Onispadajuumlađe,aliiskusnenovinare,kojihseposlodavciteže

odriču. Rizik gubitka posla najveći je kod početnika (do 5 godina staža), jer ih pritiska

velika „rezervnaarmijaaspiranatanaposaonovinara“kojičekajusvojušansubezobzira

nauslove.„Novinarnemaugovororadu,možedaradikolikohoće,mislidaćedobitinešto,

paakonedobije,doćićenekodrugi…“(FG‐4)Rizikjevelikizanovinaresapreko20godina


43

staža,koji sunajmanje spremnida seodreknu rutine i (na)učenovemetode i veštine za

opsluživanjenovih,multimedijskihplatformi.

Grafikon1.Kolikogodinaraditekaonovinar?

Novinarstvojeoduvekbiloprofesijabezfiksiranogradnogvremena.Stalnaborbada

se pobedi konkurencija i bude ekskluzivan navodi novinare da se čitavog dana kreću

između redakcija i izvora informacija.Medjutim, u anketi koju smo sproveli, rezultati na

prvi pogled odstupaju od pretpostavke da je broj sati provedenih na poslu veoma velik.

Naime,ubedljivavećinaispitanika(43,85%)odgovorilajedanedeljnoradido40sati.Ako

senjimadodajuonikojisuprocenilidužinuradnenedeljedo50sati(24,23%)moglobise

rećidajedo50satinedeljnoradnovremedvetrećinenašihispitanika.Interesantnojeda

ima novinarskih zanimanja koja se svode na rad ispod 20 sati nedeljno (7,31%) kao i

pojedinacakojiverovatnoradenavišemestapa imnedeljni radniangažman trajedo60

(9,62%)ivišeod60satinedeljno(2,69%).Izuglasocijalno‐ekonomskogpoložajanovinara

ovipodacizaslužujudodatnekomentare.Prvo,izdobijenihodgovorasenemoževidetidali

novinariupražnjavajuinekidopunskiradvanprofesije.Dajetomogućepotvrđujeizjava

jednenovinarkeizfokusgrupe:„NajvećiproblemnovinarauSrbijiještonemogudarade

samojedanposao,većmorajudatezgaresastrane.Itakodođudo16satidnevno.“(FG‐2)

Drugo,zaposleninalokalnimmedijimaimajunajmanjeplatetakodaprihvatajuraduviše

medija, dopisništvo, itd. To navodi novinarka iz fokus grupe van Beograda. „U malim


44

redakcijamasepokrivavišeposlova...anovinariuunutrašnjostiradeza2‐3redakcijedabi

moglidapreživeiradetrostrukoiličetvorostrukovišenegoštobibilonormalno.“(FG‐3)I

treće,sobziromdanovinarirade ivikendomipraznicima,obimnjihovihradnihobaveza

svakakojevećinegoudrugimprofesijama.Ištojejošnepovoljnije,takavradniangažman

seneplaćadodatno.

Nije uočljiva značajna korelacija između broja radnih sati nedeljno i urednosti i

visineisplaćenihzarada.Moglobisesamopretpostavitidajegrupacijakojaimapristojno

radnoopterećenjedo50sati(vidiranije),verovatnoonakojaiplatedobijauredno,svakog

meseca (60,38%odgovora). Trećina ispitanika (31,92%) izjavila je da nadoknadu za rad

primasavećimilimanjimzakašnjenjem.To„većezakašnjenje“možedabudeivišeod12

meseci. U vreme pisanja ovog izveštaja, novinari lokalnih medija u Nišu, Kragujevcu,

Kraljevu...bili suu štrajku jernisudobili plate za godinudana.Uglavnom, to sedešavau

medijimakodkojihjeizvedenaprivatizacija(prodaja),jerjetimčinompresahnuosiguran

izvorprihodakojijedolazioizopštinskihbudžeta.Novivlasnicinisunikupilimedijeradi

njihoverevitalizacije,većizmnogobanalnijihrazloga.Zbogtoganemajunamerudaposle

akvizicije svojim novcem pokrivaju gubitke u poslovanju medija, pa su prve na udaru

novinarskeplate.To ječestodovodilodorevolta,podelauredakcijama,osnivanjanovog,

konkurentskogmedijainaravno,dodaljeekonomskepropastiistaroginovog.

U celini posmatrano, podela po urednosti primanja zarade (i njene visine) jasno

postojiizmeđuzaposlenihumedijimaujavnojionihuprivatnojsvojini.Naprvugrupuse

primenjujeZakonoradutakodasunovinarizaštićeniji.Tojeistaknutoiudiskusijiufokus

grupiuKragujevcu. „Javni(državni)medijisunakačeninabudžet...Privatni–ukojimasu

svisiromašni‐novinarisuizrabljivanisaduplomanjimplatamanegoujavnimmedijima,u

kojima imamnogo zaposlenih i svi primaju plate...“Mlada novinarka u istoj fokus grupi

kazalajedaunjenommedijusvi(paivlasnik)primajuminimalniličnidohodakkojičesto

nemogudazarade.Platesuzatoneredovne,aonasamajezbogtogaprimoranadanapusti

posaojerplatunijeprimila6meseci.(FG‐3)Unajtežempoložajusuhonorarninovinari,jer

njih ne štiti Zakon o radu pa mogu biti otpušteni u svakom trenutku; ne dobijaju

otpremnine, troškove prevoza, i druge beneficije. Njih je u istraživačkom uzorku bilo

najmanje (6,54%), ako se izuzmu volonteri (1,15%) čiji je rad u medijima besplatan.


45

Potvrđuje seocenaMeđunarodneorganizacije rada (ILO)daposlodavcinepomišljajuda

podeledobit od eventualnogpovećanjaproduktivnosti sanovinarima.Korporacija „Blic“,

koja je u stranom vlasništvu (Ringier i Springer), prva je u Srbiji oformila integrisanu

redakciju.Dakle, „Blic“ očekujedanovinari iz jedne redakcijeopskrbljuju sadržajima sve

njihoveoff‐lineinoveon‐linemedije.Ali,zbogtogajekonstatovanvišaknovinara.Danebi

davali otkaze, menadžeri su ponudili „tehnološkom višku“ riplijevsko rešenje. Svi

prekobrojni mogu da ostanu na poslu u zvanju „pomoćnik novinara“ ali da ubuduće

primaju prepolovljenu platu! Mnogi novinari su zbog toga napustili ovaj medij sa

indignacijom.Međutim,čininamseda jetotekpočetaktrendakojićeuskorouslediti iu

ostalimmedijima,saposledicamapoprofesijukojesusevećvidelenaprvomprimeru.

Sviiznetiaspektipokazujudajeekonomskipoložajnovinarskeprofesijederogiran,i

da iz njega mogu da proisteknu samo novi socijalni problemi. U skladu sa opisanim

ekonomskimpoložajemmedija,logičnojedasuplatenovinaramale:unašemuzorkusmo

predvideliskaluod15dopreko50hiljadadinara.Najvećibroj ispitanika(23,85%), ima

platupreko50.000dinaramesečno.Međutim,ovajnalazodstupaodniskogprosekazarada

zato što je u uzorku anketiranih 84 učesnika bilo na mestima glavnih i odgovornih

urednika,iurednika.NadrugommestujegrupacijakojadomašujeprosečnuplatuuSrbiji

(kojaiznosi37.000dinaraili370evra).Posmatranoucelini,polovinasvihispitanikaima

plateispodidorepubličkogproseka,odnosnood150do400evra.


46

Grafikon2.Kolikoiznosivašamesečnazarada?

U oblik skrivene eksploatacije spada odbijanje vlasnika da uz platu zaposlenima

uplaćujusocijalnoipenzionoosiguranje.Dvetrećinenovinaraunašemuzorku(78,08%),

odnosno gotovo isto onoliko koliko je izjavilo da ima stalno zaposlenje, ima i plaćene

doprinose.Trećinanovinarauuzorkuilineznadaliimseuplaćujudoprinosizasocijalnoi

penzionoosiguranje,ilijesamostalnomproveromotkrilodatoposlodavacnečini.Period

zakinutosti doprinosa varira (to može biti i više godina) i u svakom slučaju je

„egzistencialna bomba sa odloženim dejstvom“ po novinara kada bude trebalo da ode u

(neuplaćivanu) penziju. Istine radi, krivci za ovakve mahinacije su i sami novinari, koji

pristajudaimposlodavac(naravnoprivatnik)zvaničnoisplaćujesamodeozarade(nakoji

će platiti manje poreze) a ostatak u gotovini, na ruke. U fokus grupi je ova praksa

potvrđena. „Visina plate se određuje na osnovu ličnog dogovora i nekog prethodnog

iskustva...Postoji neka kao zvanična plata, a novinar dobije ili više ili manje od

toga...Naravnoučetiriokasagazdom.“(FG‐1)Oovojpojavinismopostavilipitanjeunašem

upitniku.Ali, to je izgledadugotrajnapraksanaštaukazuje i „Izveštajoradnimpravima

medijskih profesionalaca u Srbiji“ rađen na uzorku od 200 ispitanika. U njemu se

konstatuje:„Takođezabrinjavačinjenicadase31%izjasnilodadeoplateprima„naruke“,i

takodozvoljavajuposlodavcudaneplatiporeze.Najčešće(54%) je tood10do30odsto

plate,madajevelikibroj(32%)ionihkojičak60do80%primajunacrno.“(NUNS,2009:3)

Nakon što su objašnjeni i empirijski potvrđeni mnogobrojni načini izrabljivanja

medijskihradnikaodstraneposlodavaca,neminovnosenamećepitanje:zaštosezaposleni

umedijimanisuokrenulinekomobliku(samo)organizovanjaradizaštitesvojih interesa?

Naravno,pomisaoprvopadanasindikalnuorganizaciju.Jer,kadabiuSrbijipostojaojedan

sindikatsavišehiljadačlanovaizmedija,njihovdruštvenoekonomskipoložajbisemogao

popraviti.““Sindikatjemnogojačioblikorganizovanja.Kadabismomoglidauspostavimo

jedan sindikat na nivou države, to bi u dobroj meri doprinelo. Jedino što smo mi malo

sujetni…”kažejedanučesnikfokusgrupeuNovomSadu(FG‐4)Jakacehovskaorganizacija

mogla bi da preduzme: zakonodavnu inicijativu; da se izbori za tipske radne ugovore u

kojimabiseutvrdilaminimalnacenazasvenovinarskeproizvode;dasezakonskiutvrde

radnaidrugapravazasvevrstemedijskihposlenikaiusvimradnimstatusima.Rečju,da


47

sepopraviugled,ekonomskistatusimoćprofesije.Kaoiudrugimoblastimaprivrede,iu

medijskojindustrijibitrebaloizdejstvovatikolektivnigranskiugovorzamedijskeradnike

kojibipostaviočvrstapravilaigre.Okooveidejenemaspora.Jer,devetdesetina(89,23%)

učesnikaunašemistraživanjupodržavapotrebudasepotpišekolektivnigranskiugovorsa

poslodavcima.Nedoumicase javljakadasepogledajuodgovoriotomeko ikakotomože

praktično da učini. Jer, svega trećina ispitanika (33,08%) učlanjena je u neki sindikat.

Dakle,ostajesasvimnejasnoinerazumljivokobi,osimstrukovnihorganizacija,mogaoda

se izbori za boljitak profesije u kojoj vlada veliko nezadovoljstvo socijalno‐ekonomskim

položajem.

Grafikon3.Dalistečlannekogsindikata

Za ovaj paradoks postoji objašnjenje. Ono se, najkraće rečeno, svodi na potpuno

odsustvopoverenjanovinarausindikalnuorganizaciju.Jednimdelom,onojenasleđenoiz

devedesetih godina, kada je sindikat bio instrumentalizovan za ciljeve autoritarnog

političkogrežima.Potomsusesindikalneorganizacijeumnožileipodržalebilopozicijubilo

opoziciju, zapostavljajući borbu za egzistencijalne interese okupljenog i potencijalnog

članstva. Medijski radnici nisu imali želju da se pojavljuju kao etaloni, i ešaloni,

politizovanih sindikata. U Srbiji, kao i među političkim strankama, postoji mnoštvo

sindikatanapapiru,čiječlanstvo(reprezentativnost)jeteškoutvrditi.Sauspostavljanjem

dualnemedijske svojine, vlasnici privatnihmedija uzeli su sebi za pravo i da zabranjuju

sindikalnoorganizovanjeusvojimmedijima.Ili,damomentalnootpuštajuaktivistekojibi


48

pokušavali da organizuju bilo kakav kolektivni otpor. Konačno, postoje i takvi lokalni ili

internetmedijikodkojihbrojzaposlenihjedvadabinamiriosamofunkcionerskamestau

sindikalnomogranku.

Nepoverenje u ulogu sindikata potvrdili su i učesnici fokus grupa. „Postoje dva

sindikata ali oni ne privlače članstvo, a novinari nisu zainteresovani za sindikalno

organizovanje, prosto tip zanimanja nije takav da se uklapa u sindikalizam (!). Sindikati,

bez obzira da li su novinarski ili neki drugi, u Srbiji se izjednačavaju sa pilićima i

smrznutomribom.“(FG‐3).Urednicadnevnihnovinaimasvojeobjašnjenjezbogčeganijeu

sindikatu: „Iz principa, zato što u mediju u kome ja radim postoje 4 sindikata (!), koji

uglavnom, izvinjavam se na iskrenosti, služe za zaštitu neradnika.“ (FG‐2) Nakon ovih

subjektivnih ocena, potrebno je ponoviti da se „pluralizam“ razjedinjenih i posvađanih

sindikata u Srbiji preslikao i namedijsku industriju. Predsednik „Samostalnog sindikata

zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji“ objašnjava

zaštojeteškodoćidotolikokorisnogiželjenogkolektivnoggranskogugovoraoradu.„Mi

smokaogranskisindikatpripremili jedantakavugovor,koji jenaišaonaotpormedijskih

preduzeća,jertamopraktičnoinepostojereprezentativnesindikalneorganizacijekojesu

ovlašćene da ugovor potpišu.“ („Danas“, 2011) A ogranaka nema jer sindikat ne uživa

poverenje,itakoukrug.

Nakrajuistraživanjaekonomskepozicijemedija inovinarapostavilismopitanjeo

tomeštanovinarismatrajunajvećimproblemommedijauovomtrenutku.Bilojeponuđeno

8 odgovora, a ispitanici su mogli da izaberu i rangiraju tri najvažnija. O njihovoj

samokritičnostidobrogovoripodatakdajenajvećibroj(22,13%)ukazaonanekvalitetno

novinarstvo, dominaciju senzacionalizma i tabloidnog novinarstva. Međutim, kao što je

poznato, to je način na kojimediji sa oskudnim prihodima pokušavaju da postignu veći

tiražilirejting,tojestzaradu.Kadanemadovoljnonovcaumedijimalogičnojedanemani

istraživačkognovinarstva, retko se odlazi na teren, izjave seuzimaju telefonom, često se

koriste vesti novinskih agencija i određeni internet portali. Zbog toga je sadržina svih

informativnih medija u Srbiji veoma slična, osim kod šampiona „žute štampe“, koji ne

prezajuniodobjavljivanjaglasinai/ilidezinformacija.Stogaradi,odgovorkojijeukazaona

posledicetrebapovezatisauzrokom.Tojeocenaispitanikadajenajvećiproblemmedijau


49

ovom trenutku nepovoljan ekonomski položaj pojačan svetskom ekonomskom krizom.

Smatramo da spajanjem ova dva odgovora dobijamo prvorangirani (38,36%) koji dobro

sumira ekonomski položaj medija i ukazuje kako se on odražava na ugled i status

novinarske profesije. Ovo nije specifično samo za Srbiju. „U čitavom regionu, trend

tabloidizacije pokrenut iz poslovnih razloga izgleda da neumoljivo podriva kvalitet

novinarstvaasanjim i javnikredibilitetpotrebandaseodbijupolitičkinapadi.“ (Hume,

2011:16)

Grafikon4.ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?

Pojedinačnoposmatrano,nadrugommestusenalazijakpolitičkipritisakigubitak

medijske autonomije. Medju važnijim aktuelnim problemima ispitanici vide još lošu

medijsku politiku i nezainteresovanost države za sudbinu medija, kao i nedovršenu

tranziciju i neodgovarajući zakonski okvir za radmedija. Najmanji značaj pridaju lošem

kvalitetumedijskeponude–štobimoglojošvišedapotenciraodgovorsanajvećimrangom

(nekvalitetno novinarstvo). Nizak rang dodeljen tehnološkoj zaostalosti morao bi da

izazove otvaranje javne rasprave, jer tranzicija medija osim svojinske promene vodi

neminovnokanjihovojkonvergenciji sa informaciono‐komunikacionomtehnologijom.Od


50

brzine prilagođavanja tehnološkom napretku i primene inovacija najviše će zavisiti

budućnostmedijanesamouSrbiji,negoučitavomsvetu.

Kada jerečonajvećimproblemimanovinarskeprofesijeuSrbijiuovomtrenutku,

ponuđenoje10varijantiodgovora.Učesnicianketetrebalisudaizaberutrinajvažnija,tako

da su se njihovamišljenja prilično rasipala.Medjutim, najviši rang imaju četiri odgovora

koji,uglavnom,empirijskipotvrđujuoceneikomentarekojesmovećobrazložili.Naprvom

mestu, dakle kao najveći problem, ispitanici navode slabe plate (20,36%). Sledi nizak

stepenprofesionalizma inedovoljnopoštovanjenovinarskeetike (16,78%), što je takođe

interesatna subjektivno‐kritička ocena koja se ne može zanemariti. Medju aktuelnim

problemimaprofesijenavodesepotom:nizakdruštveniugledistatusprofesije(16,09%),i

samovolja vlasnika u odnosu na poštovanje radnih uslova i prava zaposlenih (12,93%).

Mada nije bilo predviđeno kao odgovor, iz diskusija u fokus grupama vidi se da je

ispitanicima jasno da im je profesija razbijena kako bi lakše bila podređena. Jedan od

učesnika u fokus grupi kaže: „To je darvinovska situacija – borba za opstanak, nema ni

solidarnosti ni sentimentalnosti. Nije slučajno što sindikalni pokreti ne postoje u

novinarstvu...“.Njegovakoleginicadodaje:“Profesijajerazbijena.Iudruženjasurazbijena.

Svakodržisvojsektorograđeninedajedamuganekopreuzme.“(FG‐1).Nakonukazivanja

nanerazumljivunezainteresovanostnovinaradastvorejakucehovskuorganizacijuipruže

otpor izazivačima mnogobrojnih teškoća i problema, (kolektivnim ugovorom, jakim

sindikatom,profesionalnimorganizacijama)jasnojedaćevinovnicipojavakojederogiraju

novinarskuprofesijujoš(za)dugoneometanodelovatinamedijskojsceni.

Autonomijamedijainovinara

Nakonanalizesocio‐ekonomskogkontekstaukomeopstajuirademedijiinovinari

uSrbiji,jasnojedaonneobezbeđujepovoljnepreduslovezasticanjevelikeautonomijeu

radu. Naravno, nezavisni mediji, u punom smislu te reči, ne postoje nigde u svetu. Ta

sintagma semožeuzeti kao idealan tip kome seupraksimediji u različitim zemljama (i

kontekstima) više ili manje približavaju. Pokazatelji medijskih sloboda mogu se

objektiviziratiiizmeriti,pasenakontogamedijskisistemiurazličitimdržavamarangiraju

po stepenu osvojene slobode. Na takvoj lestvici Freedom House‐a, objavljenoj prošle


51

godine,mediji u Srbiji su ocenjeni slabije nego ranije. Srbija se po slobodimedija nalazi

2010.godinena78.mestuusvetu(www.freedomhouse.org).Satakvomocenompripada

najvećoj grupi država u kojima postoji „parcijalna sloboda štampe“. Prema ocenama

organizacije ReportersWithout Frontiers za istu godinu (http/en.rsf.org/press‐freedom‐

index) Srbija je među zemljama u regionu Zapadnog Balkana rangirana samo ispred

Kosova, a na svetskoj rang lestvici zauzima85. poziciju!Ovdenijemestoni vremeda se

pobliže objasne načini „bodovanja“ posmatranih država u dve organizacije, jer nas u

istraživanju interesujesamozbogčega je takouSrbiji.Postavljenopitanje jebilo:kovrši

najvećipritisaknaradmedija?

Ispitanicima je ponuđena lista odgovora sa dvadeset organizacija, institucija,

neformalnihgrupa itd. Ikodovogpitanja traženo jeda izaberutriodgovora ieventualno

dopišu ineki koji nijebiopredviđenupitnikom (samo12od260 ispitanika je iskoristilo

ovumogućnost). Ponovo je zbog velikog broja opcija došlo do rasipanja odgovora, ali u

celiniposmatranomožesepotvrditidejstvotritradicionalnaizvorapritiskanaradmedija.

Tosu:političkiakteri,vlasnicinovca(kapitala)iposleniciPRagencija.

Pod „političkim akterima“ su svrstani odgovori koji ukazuju na izvore pritiska iz

političkog polja. Po redosledu određenom učestalošću odgovora to su: političke stranke

koje čine vladajuću koaliciju (25,59%), predstavnici lokalne vlasti (13,09%), vlada Srbije

(4,26%) i strankeopozicije (3,68%).Ukupno,danajvećaopasnostprotiv slobodemedija

dolaziizpolitičkogpoljaiskazanojeubezmalopolovinisvihodgovora.Ukupno,oniiznose

jedno od tri mišljenja 46,52 odsto ispitanika. Empirijski nalaz potvrđuje konstataciju o

Srbiji kao zemlji nedovršene tranzicijeukojojmediji imaju slabdemokratskipotencijal i

uticaj jer supodređenipolitičkim igračima.Topriznaju i rukovodeći ljudiumedijima. „U

istraživanju Instituta društvenih nauka o stanju slobode medija 2009. godine, od 210

anketiranih rukovodećih ljudi u informativnimmedijima, ostvarivanjem slobodemedija

bio je zadovoljan – jedan (!). Dve trećine urednika (66 odsto) navelo je da je sloboda

njihovihmedijabilakršenaunekomobliku.Žalili susepresveganaekonomske,ali ina

drugevrstepritisaka,a reklida slobode ipravamedijanajčešćenarušavajuorganivlasti

(40 odsto svih navedenih izvoranarušavanja), političke partije i organizacije (21 odsto),

kaoiekonomskimoćniciusvojstvuoglašivača(21odsto).“(Matić,2011:6)


52

Grafikon5.KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji?

Političkipritisakdolaziiinstitucionalnimputem(vladaSrbija,lokalnavlast)alii,što

jevišezabrinjavajuće,neformalnimkanalimauticaja–iodstranakanavlastiiodopozicije.

Poštojestrankamazabranjenodaosnivajuelektronskemedije,anjihovenovinesuprestale

daizlazezbogslabeprođe,jasnojedanastavaksvojeintervencijeoneostvarujuusprezisa

vlasnicima i glavnim i odgovornim urednicima medija. To potvrđuju i lična iskustva

novinara iskazana u fokus grupama. Jedan urednik kaže: „Danas je neposredni diktat


53

državne politike i diktat poludivljih vlasničkih interesa...Pre je bio jasan jednopartijski

uticaj.“(FG‐1)Novinarizunutrašnjostijeufokusgrupiobjasnioneformalnekanaleuticaja:

„Drastično je smanjena mogućnost rada privatnog sektora. Događa se „partokratizacija“

odnosno fantomsko finansiranje javnih medija iz budžeta, po partijskim linijama...“.

Njegovakoleginicadodaje:„Lokalnipolitičariutičudostanauređivačkupolitiku,adirektori

javnih medija se smenjuju zajedno sa smenama političara na vlasti.“ (FG‐3). Mi bismo

dodalidasenemenjajusamodirektori i glavniurednicipo „meri“onihkojiosvojevlast.

Političke koalicije su u vreme vladavine u velikom broju „naseljavali“ medije svojim

pristalicamaiaktivistima.Natajnačinotvaranasunepotrebnaradnamesta,produktivnost

rada i plate su opadali, a eventualnim kupcima u procesu privatizacije nisu odgovarali

medijisavelikimbropjemzaposlenih. Jer, trebalo jeotpuštati ihuztroškoveotpremnine.

Procesprivatizacijejetakođestvorioidrugumogućnostdapolitičkiakteriinstalirajusvoje

sledbenikeumedije.Ulokalnimsredinama,ukojimaseljudidobropoznaju,tvrdisedasu

međukupcimalokalnihmedijačestopojedincipoznatikaoistaknutiaktivistiisimpatizeri

različitih stranaka. Pod tom krinkom oni su kao vlasnici u situaciji da (pred)odredjuju

izdavačkuiliprogramskupolitikumedija.

Štoseposednikanovcatiče,onimogudadiktirajuizdavačkuiprogramskupolitiku

ako su vlasnici medija, što je u pluralističkom političkom sistemu dozvoljeno. Ali, oni

kažnjavajui/ilinagrađujuisveostalemedijedavanjemiliuskraćivanjemoglasa,odnosno

prihoda.Njihovjepritisakveomabitan(amoždadelomiusaglašen)saonimkojidolaziod

političkih aktera. Sabrano, pritisak koji demonstriraju centri novčane moći navelo je

42,21% ispitanika, i to ovim redosledom: vlasnici krupnog kapitala (17,65%), privatni

vlasnicimedija(12,94%)izakupcireklamnogprostora(11,62%).USrbijijejavnatajnada

najvećizakupciipreprodavcireklamnogprostoraživeusimbiozisanajvećompolitičkom

partijom, što novinari znaju. Učesnik fokus grupe kaže“... ponižavanje počinje u

zakonodavstvu,medijskizakonkadsenapraviovakavkakavjenakaradan,odmahpočinje

ponižavanje. Odmah nakon toga ide ekonomski pritisak. Postoje dve firme u Srbiji koje

mogu da plasiraju nekakve reklame u medije i ukoliko niste podobni, ekonomski ste

potpunopropali.“(FG‐4)Zbogtogabisetrećipomenutiodgovoro izvorimaekonomskog

pritiska (zakupci reklamnogprostora)mogaopovezati i sapolitičkimpritiskom. Namoć

vlasnikanovcaukazalisutakođeučesnicifokusgrupa.„MedijskascenauSrbijijetakvada


54

seuticajni (nezavisni) lokalnimediji zatvaraju ili finansijskiuništavaju takošto se stvara

nelojalnakonkurencija,pokretanjemnovihmedijakojepodržavajuiplaćajuekonomskijaki

pojedinciusprezisalokalnimpolitičarima.“Drugiučesnikdodaje:„Privatnimedijiakosu

distancirani od lokalnih političara, onda su „prokazani“ mediji, a zbog toga su pod

konstantnim finansijskim pritiscima.“ (FG‐3) Citirana izjava nam govori da se na

„prokazane“medije vrši pritisak tako što se u opštinama (pa i šire) javnimpreduzećima

jasnostavljanaznanjeukojimmedijimanesmeju,aukojimamorajudaobjavljujureklame

i oglase. Time se svakako direkno utiče na ekonomsku sudbinu ‐ opstanak ili propast

određenihmedija.

PRagencijesuseumnožileuSrbijikaoiudrugimzemljama.Oneživeodtogaštoće

svojeklijente(izsvihsektoradruštva)ubacitina „dnevniredpolitičkogkomuniciranja“ (

po„agendasetting“teoriji)iliihubacitinastraniceiradiotalasemedijabezobziradalito

zaslužuju po kriterijumu „vrednosti vesti“. Cilj im je da klijenti budu vidljivi, da dobiju

planirani publicitet (po teoriji o „raspodeli publiciteta“) prekokoga se očekujuuticaji na

publiku radi stvaranja poželjnog imidža. Pošto je u demokratskomdruštvu za sve važije

odlukeneophodan javni pristanak, borba za publicitet je veomaoštra. Istovremeno, broj

„imagemaker“‐ajesveveći,srazmernopovećanjubrojaklijenatakojitražejavnupodršku.

Jakakonkurencijasestogaizopačujeuotvorenepritiske,obećanjaipotplaćivanjemedijai

novinara od strane PR poslenika. Ovaj izvor pritisaka na rad medija je označilo 4,56%

ispitanika. Na prvi pogled, moglo bi se učiniti da broj odgovora nije zabrinjavajući.

Međutim,trebavoditiračunadajemeđuvlasnicimamedijauticajPRneradopominjanalije

ipak češći. Ranije je već ukazano da prihode od reklama kontroliše mali broj agencija

povezanihsapolitikom.Ustezanjevlasnikadatoizjaveniječudno,jernalogodavacprvoide

na one koji umedijimadonose odluke, a to su u krajnjoj liniji vlasnici. Logično je daPR

stručnjaciodržavajukontakt, iako trebadelujupotomnaurednike,kao „čuvareprolaza“

(po teoriji o „gatekeeper“‐ima). Ako od njih dobiju pristanak posao je završen. Jer,

uredničkojodlucidaseneštoobjavi,ilineobjavi,novinarisenećesuprotstaviti.Istotako,

akozasvojeporukedobijupristanakvlasnika,posaojezavršen.Jer,odlucivlasnikamedija

daseneštoobjavi,ilineobjavi,urednicisenećesuprotstaviti.Izperspektivenovinara,PR

agencije se vide kao nosioci pritiska, od onih vaspitanijih do pokušaja korumpiranja.


55

UjednojodnašihfokusgrupamladiTVnovinarkažedaunjegovommedijudirektnovrše

pritisak na novinare.

Grafikon6.Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskanamedije?

(FG‐2)Mladanovinarkaizprovincijetačnoopisujevartikalupritiska.„PR‐ovizovu

vlasnike,paurednikeinakrajunovinare,kojinemajubašmnogoizboranakrajutoglanca.“

(FG‐3)Ikadavideovakvepritiske,novinarinemoguništadaučinejerstrahzaegzistenciju

prevladava nad profesionalnom etikom. Po rečima mladog novinara u dnevnim


56

informativnim novinama: „Novinari su potrošna roba, puki robovi, nemaju pravo na

mišljenjeiliimsemišljenjepropiše.Vlasnikimalisteprijatelja,sveštonesmedasedira,ili

nemože.“(FG‐1)

Interesantno je da je PRmnogo izraženija frekvencija u odgovorima na pitanje o

oblicima pritisaka koji dopiru do samih novinara (vidi grafikon 6). Jer, korumpiranje

novinarailiurednikadapišu„naručene“tekstove(PRjeglavninaručilac)jedrugiodgovor

považnosti(17,31%)uistraživanju.Uskladusavećiznetim,na čelujeuticajpolitike,to

jest, uticaj na kadrovsku politiku medija. Uskraćivanje kupovine reklamnog prostora je

trećinajzastupljenijiodgovorštosetakođemogloočekivati.Uznjega,savišeod10odsto

odgovorasuonikojidrugačijeosvetljavajuuticajnovca.Tosu:uskraćivanjefinansiranjaiz

budžeta i nedefinisani kriterijumi za pomoć medijima iz državnih fondova. U prvom

slučaju, najverovatnije se radi o lokalnim medijima koji su bili u društvenoj svojini i

ponašanjulokalnevlasti.Me3dijisuranijebilibudžetskifinansirani.Akosuprivatizovani,

taj izvor prihoda nemaju više. Moraju da se jave na eventualne konkurse za pružanje

servisno‐informativnihuslugalokalnojvlastiidananjimadobijufinansijskupotporu.Ona

je po pravilumanja nego u vreme dok su bili javna preduzeća opština. Što se pomoći iz

državnih fondova tiče, misli se na pokušaje Ministarstva kulture da preko godišnjih

konkursaupumpaneštonovcauekonomskiposrnulemedije.Paranemadovoljnozasve,

pa se raspodela u kojoj je mali broj dobitnika, doživljava u najmanju ruku kao

„nedefinisana“.Ali,kadasedođedonarednogpitanja,otomeštabibilinajboljinačinida

medijipopraveekonomskipoložaj,pogledisuisključivouprtiudržavu,odnosno,rešenjase

očekujuodpomoćidržaveidobijanjapovoljnihkreditai/ilisubvencija.

Među najzastupljenijim manifestacijama pritisaka na novinare visoko je (na

četvrtom mestu) rangiran odgovor (12,45%) ‐ uskraćivanje informacija na koje mediji

imaju pravo. Veliki trud koji Povernik za informacije od javnog značaja ulaže da ovakve

blokade, postavljene na svim stranama ‐ od javnih preduzeća, mesnih zajednica pa do

ministarstava i pravosuđa – otkloni, potvrđuje da su ispitanici u pravu. O verbalnim i

fizičkim napadima na novinare u Srbiji govorili smo već u uvodu ove diskusije. Ali, i za

istraživački tim je iznenađenje u kojoj meri se, kao oblik pritiska, koriste pretnje

novinarima i članovima njihovih porodica. Za ovu opciju odgovora o izvorima pritiska


57

opredelilosevišeod70ispitanika(10,44%),štoukazujenatodajezastrašivanjenovinara

mnogoraširenijenegoštoseotomeznaujavnostiimeđugrađanima.

Obrazovanjenovinara

Poznat je stereotip o tome da je novinar „univerzalni neznalica“. S obzirom na

količinuinformacijakojesedanasobrađuju,čuvajuistavljajunauvid,svakičovekpostaje

to isto ‐ „univerzalnineznalica“kojimoradauloživeliki trudkakobina Internetunašao

željene informacije.USrbiji je, takođe, duginiz godinauvreženapredstavao tomeda su

novinari boemi, avanturisti, loših navika, bez velikog formalnog obrazovanja (nezavršeni

studenti) uz ostale atribute koje smo do sada empirijski potvrdili: pod stresom, loše

plaćeni,niskogugleda,itd.Međutim,prilikomobradeodgovoraizanketekojiseodnosiona

formalnoobrazovanje,usledilojeiznenađenje.

Grafikon7.Kakvojevašeformalnoobrazovanje?


58

Istraživačkitimnijeimaoprilikedaproveravapodatkeizankete,isvidosadaizneti

rezultati su obrađeni na osnovu autentičnih, pisanih odgovora. Zbog toga nismo

proveravaliniodgovoreoobrazovanju.Napitanjeoškolskojspremisamo6ispitanikanije

htelo da odgovori, što se može različito tumačiti. No, ubedljiva većina, čak dve trećine

anketiranihnovinara(73%)izjavljujedaimazavršenefakultete:zanovinarstvo,društvene

ihumanističkenaukeitehničke,odnosno,prirodnenauke!Uodnosunadrugeprofesijeto

je veoma visok prosek obrazovnog nivoa i prijatno iznenađenje. Jer, prema podacima

Centra za obrazovnepolitike, u Srbiji visokoobrazovanje (akademske studije) ima svega

7% stanovništva. Ako njima dodamo još 5% onih koji su, prema istom izvoru, završili

visokoobrazovanje strukovnih studija, unašoj zemlji svega12%populacije imavisoko i

višeobrazovanje.Dakle,stereotiponovinarimakaoljudimasasumnjivimobrazovanjemje

pogrešan.Jer,međupripadnicimaoveprofesijeješestputaviševisokoobrazovanihnegou

državi.Ovometrebadodatidapreostalatrećinaispitanikaimazavršenugimnazijuilineku

od srednjih skola društvenog, tehničkog i prirodnog smera. Utoliko sada kao velika

nepravda, i tužnije, izgledaju empirijski podaci o njihovim platama, radnim uslovima,

ugledu,statusu,itd.

Ali,saminovinari imajuoobrazovanjudonekledrugačijistav.U izveštajusa jedne

od fokus grupa (FG‐3) sradnici prenose: „Napitanje šta je bitno zaprofesiju, učesnici su

imali različita stanovišta. Uglavnom svi su saglasni da fakultetsko obrazovanje nije

presudnozabavljenjeprofesijom.“(!)Uocenamapripadnikanašegistraživačkoguzorkane

pohvaljujusenifakultetinamenjeniuniverzitetskomobrazovanjunovinara.Učesnikfokus

grupe, koji je upravo završio jedan od državnih fakulteta za novinarstvo, kaže: „Na

specijalizovanim fakultetima semalo toganauči,maloprakse, auobrazovanjunedostaje

konstantnaobuka.Novinarobičnoidesamnausavršavanje,akogaurednikpusti.“(FG‐1)

Nasuprot tome, u drugoj fokus grupi učesnik tvrdi: „Kod mladih ljudi primećujem da

nemajuopštukulturuidanekestvarizaistaneznaju.Dolazenapraksudecakojaneznaju

šta je holokaust, koja ne znaju šta je Svetski ekonomski forumuDavosu.“ (FG‐2)U ovoj

fokusgrupiučesnicisusesložilidanovimgeneracijamanovinaranedostajeopštakultura.

Ovaj zaključak protivureči ciljevima obrazovanja koje su usvojili baš fakulteti za


59

obrazovanje novinara, što može da znači ili da kurikulumi nisu adekvatni, ili da budući

novinarinisuusvojiliznanjakojasuposvećenabašopštojkulturi.

Slično učesnicima fokus grupa samopercepcija novinara o svom obrazovanju nije

zadovoljavajuća. Naime, ubedljiva većina ispitanika je odgovorila da je većini novinara

potrebnoznačajnododatnoobrazovanjesobziromnapotrebesadašnjegibudućegposla.

Interesantno da su se učesnici ankete podelili u odgovorima s obzirom na to šta im

konkretnonedostajeuobrazovanju.Istovetanbroj(12,69%)daojeprotivrečneodgovore.

Jedni misle da nemaju odgovarajuće tehnološko znanje, a drugi smatraju suprotno: da

uglavnomimajuodgovarajućatehnološkoadaimnedostajeprofesionalnoobrazovanje.Za

dalje istraživanjebibilo interesantnoda seova suprotnostuprocenamarazjasni.Ukom

pravcu bi se dalje moglo razvijati obrazovanje za novinare ukazao je jedan od vlasnika

medijaufokusgrupi.„Obrazovnihprogramaćenamtrebatisvemanje,tusunovimedijski

jeziciionikojisamisavladavajutedigitalneplatformećepostajatinovinari.“(FG‐3)Timeje

otvorenanovatema,pitanjekolikosunašinovinarispremnidaradenavišeplatformiistog

medija,odnosnozanjegovuosnovnuponuduidigitalnedodatke.

Zato je jednoodpitanjabiloda li ste igdepohađaliobuku iznovihmedija? Jedna

desetina (12,01%) ispitanika nije nikada učila kako se radi za nove, digitalne medije. S

drugestrane,ubedljivavećinajeizgledaiskoristilaprilikudauzradstekneinovaznanjao

digitalnim medijima. Najveći broj odgovora na dodatnoj obuci (41,23%), ali je ona

obavljananakratkimseminarimaikursevima.Sobziromdasuuzorkunovinarisaoko20

godina radnog staža u proseku, za ovaj propust se ne mogu kriviti samo obrazovne

ustanove (fakulteti) jer pre dve decenije se o novim, digitalnimmedijima govorilo samo

teorijski.Upraksi ihnije bilo, pa takoni potrebeda se ovamaterija ugradi u obrazovne

planove i programe. Neki od ispitanika savladali su multimedijska znanja prilikom

specijalizacija u inostranstvu, što govori da su tamošnji kurikulumi išli u susret

promenama.Ipak,trebapozdravitiodlazaknovinara(kakorečejedanučesnikfokusgrupe,

ako ih vlasnici puste) na specijalističke kurseve u vezi sa digitalnim alatima koji će se

primenjivatiunjihovojprofesiji.Mislimodaćeistasvestpreovladatikodsvihvlasnikaida

ćeonistimulisatizaposlenedaučestvujuuinovacijiispecijalizacijiznanja,posebnouvezi

sanovimmedijima.Toje,uostalom,zasvevrstemedijabudućnostkojajepočela.


60

Novinariizgledaneosećajunelagodnostprematojbudućnosti.Dvetrećineučesnika

uanketi(73,85%)smatradaćemoćiuspešnodaseprilagodiradnimzadacimananovim

medijima.Pritome,jednapolovinarezonujeovako:imamdovoljnoiskustvaumedijimaisa

mnogim ranijim promenama. Ali, samo iskustvo nije garancija da će uspeti da prate

tehnološkepromene.Drugapolovina(39,62%)paksmatradaimadovoljnoznanjakojaće

imomogućitidarazumejunovemedije,anovinarstvoseuosnovinećeznačajnopromeniti.

Kodovogdela ispitanikanapomolu je opasna zabluda. Stoganam se čini najtrezvenijim

stav 18,46% ispitanika koji smatraju da će uspeti da opstanu u novim medijima ali uz

mnogododatnogobrazovanja.

Grafikon8.Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimi

profesionalnimizazovimakojiočekujuVašmedijuskorojbudućnosti?


61

Različite procene kvalifikovanosti za budući posao osnova su i za različite vizije

lične profesionalne budućnosti ispitanika. Uslovno, možemo ih podeliti na optimiste i

pesimiste.Medju optimista su oni koji su izjavili da će se truditi da prihvate promene i

prilagodesepotrebamamultimedijalnognovinarstva(36,2%).Naoptimiste liče ionikoji

su odgovorili: ostaću u novinarstvu jer će promene u medijima doneti mnogo novih

mogućnostizanapredovanje(22,31%).Sadrugestranejejednačetvrtinaunašemuzorku

(25,00%) koji su odgovorili: napustiću profesiju čim mi se ukaže prilika za drugi/bolji

posao. Naravno, ne mora da znači da je njihova potencijalna odluka motivisana samo

obavezomdastalnoučeiprilagođavajusezboguvođenjanovihmedijskihtehnologija.Već

je pokazano da postoji sijaset ekonomskih razloga da se donese odluka o napuštanju

novinarske profesije. Ipak, naše pitanje je postavljeno s ciljem da se uoče vizije

profesionalnebudućnostikojavišenećebitiistakaopre.

Posebanaspektkognitivnebazenovinarstvatrebalobidabudeprofesionalnaetika.

PremaDeklaraciji izBolonjeona jepredviđenakaoobavezankursna fakultetimakoji se

bave univerzitetskim obrazovanjem novinara. Ono što je srpskim novinarima dugo

nedostajalo bio je Kodeks profesionalne etike. Pošto su i profesionalna novinarska

udruženja,izborompolitičkihstrana,bila(iostala)odvojenaiposvađana,svakojezasebe

pisao pravila profesionalne etike. Pre tri godine napokon je pobedila svest da profesija

mora da poštuje neke opšte vrednosti koji ne zavise od političkih i drugih okolnosti.

NapravljenjemoderanikratakKodeksprofesionalneetikeunovinarstvu.Ali,inakontoga

dobilismoodgovortrećineispitanikadanovinariuSrbijinisuupoznati,nitisepridržavaju

principa novinarske etike. Dve trećine anketiranih novinara smatra da novinari poznaju

sadržinu odredbi Kodeksa, ali ih ne primenjuju dovoljno, odnosno, skoro ih uopšte ne

primenjuju u praksi. Rečju, dve trećine ispitanika (68,84%)potvrđuje da problemnije u

principima novinarske etike nego u njihovom nepoštovanju. Nakon ovih podataka, kao

kuriozitetdolazi1,92odstoodgovoraukojimasetvrdidanovinariveomadobropoznaju

proncipe novinarske etike i redovno ih se pridržavaju u radu(!). Delom, ignorisanje

profesionalne etike se može pripisati inertnosti Sudova časti koji postoje pri svim

udruženjimanovinara,takođenapapirualiupraksinedeluju.Ipak,smatramodajeuovom

izveštajunavedenoveomamnogorazloga‐povodakadasekodnovinaramorajavitidilema:


62

Znamdasetoštočinimkosisaprofesionalnometikom,alinemamdrugiizbor.Upitanjuje

moja i egzistencija moje porodice. Zbog toga je toliko odgovora: novinari poznaju etiku

profesijealijeprenebregavajuupraksi.

Grafikon9.DalinovinariuSrbijipoznajuprincipenovinarskeetike?

Na kraju, pored empirijskih rezultata ankete na uzorku novinara, našu polaznu

hipotezu o lošem položaju i neizvesnoj budućnosti profesije potvrđuje i redosled

faktora/silakojesenavodeufokusgrupamakaoonekojećebitiodpresudnevažnostiza

opstanak profesije. Prema mišljenjima učesnika fokus diskusija na prvom mestu je bez

konkurencije zabrinjavajući socijalno‐ekonomski položaj novinara, koji može još da se

pogorša.Drugo i trećemestopo rangu (istom)dele neadekvatnoobrazovanje profesije i

tehnološkepromene.Četvrtirizikjeumešavanjepolitike,aubedljivonaposlednjemmestu

jefaktorkojisevezujezatipvlasništva.Rečju,uzmnogoboljiekonomskipoložajnovinari

verujudabilakšeusvajalitehnološkeinovacijeiobrazovanjepotrebnozanjih.Politikaima

malovezestim,aštosetičevlasništva,onokaodajenesporno.Medijisupocelomsvetu

uglavnomkomercijalni, to jest,privatni.To jetačno.Ali,oalternativi,omedijimacivilnog

društva,kojećeuinformacionomdruštvustvaratisamigrađaniudigitalnojmrežiWeb2.0,

inovimmogućnostimajavnogiprivatnogkomuniciranjaunutarnje,izgledamalokomeđu

novinarimarazmišlja.


63

Tehnološkiizazovi

Poredekonomskihproblema,novinarisunajosetljivijikadasuupitanjupolitičkipritisci

nanjihovrad.Medijskaautonomijainezavisnonovinarstvojošuveksuglavninormativni

ciljevi izaprofesionalneizaregulatorneaktivnostiuSrbiji.Njihovaformulacijaodražava

tranzicioneciljeveskoronaistinačinkaoštojetobilodefinisanouzemljamaCentralnei

Istočne Evrope pre dvadeset godina. Istovremeno, ceo kompleks aktuelnih tehnoloških

promena rangiran je veoma nisko na listi profesionalnih izazova. Verovatno je delimični

uzroktomeredukcionističkoshvatanjetehnološkihpromenakaoobičnih,redovnihnovina,

tipičnih za istoriju mas‐medija. Iz te perspektive, rezultati istraživanja izgledaju kao

neočekivani talas optimizma – uverenje da tehnološke promene nisu suštinske promene

koje sedešavajuuoblastinovinarstva idanećepresudnouticatinabudućnostprofesije.

Tehnološkuzaostalostkaonajvećiproblemmedijauovomtrenutkuvidi4,34%novinara,

aistuvrstuproblemakaoglavniizazovnovinarstvu3,16%ispitanika.Istina,neštovećibroj

vlasnika tehnološke probleme rangira u većem procentu (8,63%) kao glavne, ali svi

medijski poslenici očigledno ne smatraju ni tehnološke promene ni tehnološki jaz

značajnimtransformativnimmomentomnovinarstvauSrbiji.

U praktičnom smislu, tehnološki jaz sa naprednijim evropskimdruštvimanije ključni

problem,iakopodaciukazujunaozbiljnozaostajanjekadajeupitanjustepenrazvijenosti

informacionog društva. Fokus‐grupni intervjui potvrdili su ove empirijske dokaze i sve

diskusije su ukazale na postojanje velikog broja takozvanih "digitalnih podela" unutar

medijske zajednice: između centralnih/beogradskih medija i medija u drugim delovima

zemlje,izmeđunovinarakojiidaljeodbijajudaprihvatenovetehnologijeionihčijiradjeu

potpunostizasnovannakorišćenjunovihtehnologija,izmeđunovinararazličitihgeneracija.

„Retko koja redakcija u Beogradu je odlično opremljena. Neke su opremljene

“očajno”,neke“solidno”,alijetočestouzalud,kadmnogostarijekolegeuopšteneznajuda

ihkoriste.Jošuvekpostojedaktilobiroi(nezadopisnike,većljudekojiradeuBeogradu).

Postojeionikojineprihvatajunipisaćumašinu,većsamoolovku.Tojezapravoaverzija

prematehnologijama.Starijismatrajudasveštojenakompjuteruiliinternetumožedase

koristi,aliumereno(kaodajetonekipreparatodkogamožedazaboliglava)‐percepcija


64

mladog novinara. Pristup internetu je dobar, slažu se svi. Opremljenost je solidna:

redakcija je opremljena tako da svako ima svoj kompjuter, tehnički solidno, internet je

dostupanidovoljnobrz.RedakcijevanBeogradasumnogološijeopremljene.»(FGfinalni

izveštaj)

Drugivažanaspekttehnološkihpromenajeizazovkojionipostavljajupredkognitivnu

bazu novinarstva. Kakvu vrsta znanja, veština i prakse je potrebno razviti kako bi se

novinarstvoprilagodilovelikimpromenama?Popitanjuobrazovnihpotrebaprimećujese

višeotvorenostiisamokritičnostiodstranenovinara–samo12%njihjereklodanijeimalo

nikakvu obuku iz oblasti novih medija, ali uprkos tome 66% smatra da je novinarima

potrebnoznačajnododatnoobrazovanje,dokznatnomanje vlasnika imenadžera (27%)

smatradajenovinarimapotrebnoznačajnododatnoobrazovanje.

Grafikon10.Dalisteigdepohađaliobukuiznovihmedija


65

Grafikon11.DalisadašnjeobrazovanjenovinaraodgovarapotrebamamedijauSrbiji?

Ustrukturnomsmislu,gotovodanijeprisutnanikakvadiskusijaunutarprofesionalne

zajednice o promenama i izazovima koje nova tehnologija predstavlja za profesiju.

Rezultati pokazujuda većina anketiranihnovinara imapomešana osećanjau odnosuna

novemedije:napitanjekakousvakodnevnomradudolazedoinformacijavećinijeInternet

na prvom mestu, ispred intervjua i konferencija za štampu. Ali, kada koriste Internet,

koristeganaveomakonvencionalannačinokrećućisepouzdanimsajtovima–skoro65%

njihovih izvora su ili zvanični veb sajtovi (vlada, partija, kompanija) ili sajtovi velikih

medija(Rojters,BBC,CNN)iGooglevesti.Ostalisadržaji,agregatorisadržaja,uključujućii

društvenemrežeseuglavnomkoristesamokaododatanizvorinformacija.


66

Grafikon12.NakojinačindolazitedopotrebnihinformacijazaVašrad?

Kaoštojevišeputanaglašenotokomrazgovoraufokusgrupama,uovimslučajevima

pitanjekredibilitetadolazinaprvomesto.Odbranaprofesijeargumentomkredibilitetaje

jenajčešćividargumentacijekojunovinarikoriste"protiv"konkurencijeuvidugrađanskog

novinarstva i drugih oblika "neprofesionalne" proizvodnje sadržaja. Oni veoma

samouvereno veruju da će se profesija promeniti ali da će preživeti, nasuprot nekim

drugim medijskim profesijama kojima ne vide tako izvesnu budućnost. Novinarstvo će

postatimultimedijalno,alisenećesuštinskipromeniti.


67

Grafikon13.Kakoočekujetedaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnostnovinarske

profesije?

Rezultati istraživanja potvđuju da se srpsko novinarstvo suočava sa ozbiljnim

ekonomskimpreprekamaipolitičkimpritiscima.Usredovemešavinestarih,anerešenih,i

novihproblema,novinarisesuočavajusatehnološkimizazovimasavišeoptimizmaiveruju

da kombinovani strukturni, praktični i obrazovni efekti predstavljaju manje izazove za


68

budućnostprofesionalnograzvoja. Novinari smatrajudačakpetinanjihovihkoleganeće

biti u stanju da se prilagodi promenama i da novinari koji dugo rade u tradicionalnim

medijima neće biti u stanju da se adaptiraju na zahteve novog radnog okruženja.

Istovremenokadaprocenjujuvlastituprofesionalnubudućnostnemajutuvrstukritičnosti,

jer skoro dve trećine smatra da su dovoljno „osposobljeni da se nose sa tehnološkim i

profesionalnimizazovimakojiočekujunjihovmedijuskorojbudućnosti“.Skoro35%njih

smtara da će biti u mogućnosti zato što imaju dovoljno iskustva u medijima sa raznim

ranijimpromenama,askoro40%smatradaćetobitiustanjuzatoštoimadovoljnoznanja

i da se mediji u osnovi neće značajnije promeniti. Optimizam koji osećaju prema

budućnostizavećinunovinarapotičeizprošlosti, itoštosusigurnidaćeuspetidasesa

profesionialnimizazovimauspešnonosepotičeizčinjenicedamisledaimjeiskustvozato

dovoljangarant.Istovremeno,tuvrstuoptimizmaneispoljavajukadajenjihovakarijerau

pitanju‐samo22,3%kažedaćeostatiunovinarstvuzatoštoćenovimedijidonetimnogo

novihmogućnostizanapredovanje iliusavršavanje,oko37%ćesetruditidaseprilagodi

zahtevimamultimedijalnognovinarstva,11%ćeunovinarstvuostatisamodokbudumogli

daradenemenjajućise,ačakčetvrtinaćenapustitiprofesijučimseukažeprilikazabolji

posao.


69

Grafikon14.Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimi

profesionalnimizazovimakojiočekujuVašmedijuskorijojbućnosti?

Podaci istraživanja zapravo vode ka zaključku da je novinarstvo u Srbiji u

svojevrsnomvakuumu–zaglavljenoizmeđuodloženetranzicijeiinformacionogdruštva,

veomasporomobilišesvojeresursekaoodgovornanovonastajućeprofesionalneizazove.


70

Zaključak

Novinarskaprofesijanalazisenajednojodnajozbiljnijihprekretnicausvojojistoriji,

kojasečestoopisujekao"kriza"iličak"smrt"novinarstva.Paralelneikorenitetehnološke,

ekonomske i društvene promeneuzrok su temeljnog preispitivanja novinarske profesije.

Ovaj trend opadanja još je problematičniji imajući u vidu da novinarstvo spada među

najznačajnije institucije demokratskog društva. Sumorni tonovi kontradiktorni su

optimističkim debatama i očekivanjima kada je u pitanju razvoj informaciog društva. U

doba informacija i brzog proboja informaciono‐komunikacionih tehnologija u sve sfere

života, novinarstvo kao način "posmatranja, izveštavanja i objavljivanja informacija o

događajimaodjavnogznačaja"moželakopostatiprevaziđeno.(McQuail,2008:54)

Prvai sasvimnovagrupaizazovadolazisatehnološkimrazvojem."Novamedijska

ekologija"obuhvatavelikidijapazonusluga,platformi inovihvidovakominikacijakojima

novinarstvo mora da se prilagodi. Naravno, svi mediji su nekada bili novi, tehnološke

promene suuvekbile izazov, ali nikada takvog intenzitetakao što se todesilodolaskom

Internetaumedijskuporodicu.Sadruštvimakojaprelaze"izindustrijskoguinformaciono

doba"kompleksnosttehnološkihpromenapredstavljajedinstvenoisasvimnovookruženje

zanovinarskupraksu.(Castells,2000)

Drugi ključni izazov dolazi sa ekonomskim aspektima informacionog društva. Sve

prisutnije pitanje "ko će platiti za vest" ugrožava tradicionalni ekonomski model

novinarstva. Sa novcem koji se od proizvođača sadržaja polako seli u ruke ponuđača

sadržaja, stari biznismodel novinarstva zasnovanna industriji oglašavanja se raspada, a

njegova prva žrtvamože biti "vest". (Currah, 2009) Potrebni su novi načini finansiranja

proizvodnjevestikakobiseprevazišlakultura"besplatnihinformacija"karakterističnaza

informaciono društvo. Ekonomija interneta je otvorila nove horizonte za medije, ali je

takođetransformisalamedijskoposlovanjedovodećinovinarstvousituacijukojaseteško

može popraviti. Aktuelna globalna ekonomska kriza samo dodatno pojačava problem


71

slabećimedijsku industriju i ostavljajući novinare bez posla.Njena ciklična priroda ovog

puta zamagljena je dubljim restrukturiranjem koje se istovremeno dešava u osnovi

medijskeindustrije.

Treće,informacionodruštvotakođedonosisuštinskepromeneuširemdruštvenom

i kulturnom okruženju. Novi mediji ne samo da pružaju nove mogućnosti u plasmanu

informacija, već omogućuju i pojavu novih aktera, spajaju stare ili stvaraju nove forme

javne komunikacije. Interaktivnost, mobilnost, kultura besplatne i lako dostupne

informacijezajednosagrađanskimaktivizmomtransformiše tradicionaloshvaćenuulogu

medija kao "četvrtog staleža". Kolokvijalno rečeno, uloga medija da informišu, zabave i

obrazuju pretvara se u ulogu medija da informišu, zabave i povežu. Ta nova uloga

transformiše medije u "peti stalež", uključujući široku lepezu aktera koji iz pozicije

takozvanog "građanskognovinarstva" i publike u ulozi proizvođača sadržajapostaju deo

tog sistema. Medijska publika se pretvara u velikog, interaktivnog, mobilnog i

individualizovanog aktera medijske scene. Medijska politika, ekonomija, kultura se

razvijajudovodećidopreispitivanjasamogkonceptamedija.(Jakubowitcz,2009)

Ove tri grupe izazova imaju karakter jedinstvenih (tehnološke), cikličnih

(ekonomske)idugoročnih(društvene)promena.(LevyiNielsen,2010)Postojeodređene

regionalne razlike, ali je, pod njihovim uticajem, svuda širom demokratskog sveta

novinarstvo u stanju transformacije. I akademske i profesionalne debate o budućnosti

novinarstva su veoma rasprostranjene, česte i glasne. Demokratska društva sa dugom

tradicijommedijskihslobodafokusirajusenatehnološkepromeneiaktuelnuekonomsku

krizu. Zemlje Centralne i Istočne Evrope pokušavaju da pronađu svojemesto namapi.

(JakubowicziSukosd,2008)Njihoviproblemisličnisuproblemimadrugihzemaljačlanica

Evropske unije, iako u njihovim medijskim politikama često dolazi do epizoda koje na

scenuvraćajufaktorepolitičkihuticajaipritisaka.(Hume,2011:11)

Na Zapadnom Balkanu ti izazovi su dodatno naglašeni odloženom tranzicijom i

slabomtradicijomnovinarskogprofesionalizma.Kaoštopokazujunedavnekomparativne

studije, mediji u regionu dele ključne pan‐evropske tendencije, kao što su tehnološka

konvergencija,koncentracijavlasništva i fragmentacijapublike. (EUMAP,2008)Međutim,


72

oni se suočavaju i sa dodatnim problemima koji su u vezi sa širim/sveobuhvatnijim

problemimatranzicijeipost‐konfliktnihdruštavaidugotrajnimiscrpljivanjempolitičkimi

ideološkimpitanjima.Umnogimaodnjih,ključnepromeneuokviruprofesijejošuveknisu

nipostaledruštvenatema.

U Srbiji, zakasnela i komplikovana tranzicija bila je veliki dodatni pritisak i za

medijskuindustrijuizanovinare.Kasnipočetaktranzicijeipost‐konfliktniodnosistvaraju

okruženjeukojemniprvitalastranzicijejošuveknijedovršen.Nakondesetgodina,većina

prvobitnih tranzicionih ciljeva još uvek je nerealizovana. Privatizacija, koncentracija

vlasništva, razvoj medijskog tržišta i ekonomska kriza paralelno oblikuju svet medija.

Informaciono društvo je u ranoj fazi razvoja. Prema zvaničnim statistikama, pristup

Internetu ima36.7%domaćinstava,a56.4%populacijenikadanijekoristilo Internet.Ali,

premapodacimaMeđunarodneunijezatelekomunikacije(ITU),Srbijajemeđu40zemalja

u svetu po pitanju razvoja Informaciono‐komunikacionoh tehnologija u 2010. godini.

Takođe,društveneikulturološkepromenekaoštojebrzafeminizacijanovinarskeprofesije

i novi rodni odnosi otvaraju nova pitanja unutar profesionalne zajednice. Zbog toga,

kombinacija izazova obeležena je širim društvenim i kulturološkim okolnostima ukupne

tranzicijeuSrbiji.

Prvobitnipost‐1989.momentumdasenovinarstvoprofesionalizuje ioslobodiod

političke kontrole bio je veoma jak. (Milivijević, 2003) Međutim, ovaj cilj je zanemaren

tokomgodinadominacijeratnepropagandeigovoramržnjedevedesetih,kaoinakon2000.

usleddrugihprioritetau tranformaciji sistema.Takođe, tadaproklamovaniprofesionalni

idealistvorenisuuokviruepohe"visokogmodernizma"kadajebilosavršenojasnodasu

ciljevi kojima se teži ‐ profesionalna autonomija, služenje javnom interesu, pravo na

izveštavanjeiobjektivnost.(Hallin,1992)Dvadesetgodinakasnije,svejemnogosloženije.

Lekcije iz tranzicije potvrđuju da mediji nisu bili samo promoteri demokratije i da se

veoma teško razvija novinarstvo slobodno od političkih i ekonomskih uticaja. Nedavne

akademske studijemedijskog razvoja ukazuju na potrebu drugačijeg pristupamedijskim

temama u zemljama slabe ili nekonsolidovane demokratije. Umesto pitanja kakomediji

mogudadoprinesudemokratizacijionesugerišupostavljanjepitanjakakvademokratija je


73

potrebnadabimedijimoglidaostvarujusvojudemokratskuulogu.Međutim,uobapristupa

kvalitetnonovinarstvoostajeključostvarivanjatakveuloge.

Ovo istraživanje pokazalo je da se novinarstvo u Srbiji nalazi pred prekretnicom

koju u ovom trenutku ni ne doživljava kao veliki izazov. Ekonomske teškoće medijske

industrije u nastajanju tipične za tranzicionu zemlju sa ovom vrstom političke kulture,

dodatno supojačanevelikomekonomskomkrizom.Nažalost, ekomnomskiproblemi seu

domaćemnovinarstvuuglavnomredukujunaproblemnedogovarajućegfinansiranja,zbog

čega se profesija još ne bavi dubljim ekonomskim prestrukturiranjem koje već potresa

medijski svet. Iz istog razloga, tehnološka revolucija koja se baš preko informaciono‐

komunikacionihtehnologijaširiostalimsferamadruštvaudomaćojnovinarskojzajednici

se ne doživljava kao radikalno novi radni ambijent. Profesinalnu novinarsku kulturu u

Srbiji na pragu informacionog društva određuje specifična kombinacija ekonomskog

iscrpljivanja,tehnološkeneosvešćenostiiobrazovnesamokritičnostinovinarskezajednice.


74

Bibliografija

- Atton,S.(2002).Alternativemedia,London:Sage

- Bainbridge, J.Goc,N.&Tynan,L.(2009).Mediaand Jounrnalism:newaproachestoTheory

andPractise.Melbourne:OxforUniversityPress

- Bertrand,K.J.(2007).Deontologijamedija.Zagreb:ICEJ

- Blum, R.(2005). Bausteine zu einer Theorie der Mediensysteme. In: Medienwissenschaft

Schweiz,Vol2,No2:5‐11

- Boczkovski,P.(2010).Newsatwork:Imitationinanageofinformationabundance,Chicago:

UniverstyofChicagoPress

- Burdije,P.(2000).Narcisovoogledalo,Clio:Beograd

- Castells, M. (2000).The Rise of the Network Society, Second Edition. U.S.: Blackwell

Publishing.

- Currah,A.(2009).What'sHappeningtoOurNews:Aninvestigationintothe likelyimpactof

thedigitalrevolutionontheeconomicsofnewspublishingintheUK.Oxford:ReutersInstitute

fortheStudyofJournalism.

- Dahlgren, P.(2010). Charting the Evolution of Journalism: The Horizont of Democracy,

Medijske studije. Sveučilište u Zagrebu, Fakultet političkih znanosti i Hrvatsko

komunikacijskodruštvo,Zagreb,Vol1,no1‐2:3‐16

- Deuze,M.(2007).MediaWork.Cambridge:PolityPress

- Deuze, M. (2002). National News Cultures: A Comparison of Dutch, German, British,

Australian and U.S. Journalist., Journalism and Mass Communication Quarterly, 79(1):

134.49.

- Dobek‐Ostrowska,B., andGlowacki,M. (eds) (2008).ComparingMediaSystems inCentral

Europe: Between Commercialization and Politicization, Wroclaw: University of Wroclaw

Press.

- Fenton, N.(ed.)(200). New media, old news: journalism & democracy in the digital age.

London:Sage.

- Gavranović,A.(2006).Medijskaobratnica.Zagreb:ICEJ

- Gillmor, D.(2006).We themedia:Grassroots journalism by the people for the people,New

York:O’ReillyMedia

- Hallin, D.C. & Mancini, P. (2004). ComparingMedia Systems: ThreeModel ofMedia and

Politics.Cambrige:CambrigeUniversityPress


75

- Hallin,D.C.(1992). ThePassingofthe 'HighModernism'ofAmerican Journalism,Journalof

Communication,42:3,pp.14‐25.

- Hume, E. (2011). Cought in the Middle: Central and Eastern European Journalism at a

Crossroads, Center for International Media Assistance and National Endowment for

Democracy:Washington.

- ILO (International Labour Organization), (2004), The Future ofWork and Quality in the

InformationSociety:Themedia,culture,graphicalsector,ILO:Geneva.

- Jakubowicz, K. (2009). A new notion of media?.1st Council of Europe Conferencee of

MinistersresponsibledorMediaandNewCommunicationServices,28‐29May,Reykjavik,

Iceland

- Jakubowicz, K & Sukosd, M. (2008) Finding the Right Place on the Map, Bristol,UK/

Chicago,USA:Intelect.

- Kepplinger,H.M., andKoecher, R. (1990).Professionalism in theMediaWorld?, European

JournalofCommunication,5(2.3):285.311.

- Kleinsteuber, H. J.& Thomass, B. (2010). Comparing Madia Systems: The European

dimension.CM, časopis za upravljanje komuniciranjem. Novi Sad: Centar za usmeravanje

komunikacija,Beograd:Fakultetpolitičkihnauka,Vol5,No16:5‐20

- Kujundžić, L. i Kožul, D. (2007), Istraživanje: „Radnopravo imediji“, Centar za nezavisno

novinarstvo(Moldavija)iMedijaCentar:Beograd.

- Levy,D.&Nielsen,R.K.(2010).TheChangingBusinessof JournalismanditsImplicationsfor

Democracy,Oxford:ReutersInstitutefortheStudyofJournalism.

- Mancini, P.(2005). Is thereaEuropeanModelof Journalism?., inH.DeBurgh (ed.),Making

Journalists,London:Routledge.

- Marvin,C.(1988).Whenoldtechnologieswerenew,NewYork:OxfordUniversityPress.

- McQuail,D.(2008).Journalismasapublicoccupation:alternativeimages,inNicoCarpentier

etal.,(Eds.)Democracy,JournalismandTechnology:NewDevelopmentsinanEnlarged

Europe,Tartu:TartuUniversityPress,http://www.

researchingcommunication.eu/reco_book4.pdf,pp.47‐59.

- Matić, J. (11.04.2011) „Porazni rezultati desetogodišnje vladavine nekadašnjeg

prodemokratskogDOS‐aumedijskojsferi“,dnevnilist„Danas“,str.6:Beograd

- Milivojevic, S. (2005).Television across Europe ‐ regulation, policy and independence‐

Serbia,in Dragomor.M et al (eds.) Budapest:EUMAP&Network Media Program, pp. 1315‐

1385.


76

- Milivojevic, S.(1993).Novinarski profesionalizam:Granicemedijske autonomje,Gledista,1‐

6,pp.87‐95.

- Norris, P. (2008). Driving Democracy: Do Power‐Sharing InstitutionsWork?, Cambridge:

CambridgeUniversityPress.

- Örnebring, H. (2009). Comparative European Journalism: The State of Current Research.

Oxford:ReutersInstitutefortheStudyofJournalism.

- Profession at the Crossroads: Journalism at the Threshold of the Information Society,

ResearchReport,forthcoming

- Radojković,M. iStojković,B.(2003).Novinarikaoprofesionalnagrupa,Sociološkipregled:

Beograd:SociološkodruštvoSrbije,Vol37,no.3‐4:241‐254

- Radojković,M.iStojković,B.(2009).Informacionokomunikacionisitemi.Clio:Beograd

- RusMol,Š.(2005).Novinarstvo.Clio:Beograd

- Shirky,C.(2009).preuzeto18.03.2011.sa:

http://www.shirky.com/weblog/2009/03/newspapers‐and‐thinking‐the‐unthinkable/

- Stateof theNewsMedia2010.Annual reportonAmerican journalismbyPewProject for

ExcellenceinJournalism.http://www.stateofthemedia.org/2010/index.php

- Stateofthemedia(2010).PewProjectforExellenceinJournalism.

- StatisticalOffice of theRepublic of Serbia (2009),Usageof ICTS in theRepublicofSerbia,

StatisticalOfficeoftheRepublicofSerbia:Belgrade

- Schudson,M.(1978).DiscoveringtheNews,NewYork:BasicBooks.

- Splichal,S.&Sparks,C.(1994).Journalistsforthe21stCentury.Norwood,NJ:Ablex.

- Schudson,M.(2008).Whydemocraciesneedanunlovablepress.CambridgeUSA:PolityPress.

- Schudson, M.& Downie, L.Jr:Reconstruction ofAmerican journalism. Columbia Journalism

Review,October2009.

- Veljanovski,R.(2009).MedijskisistemSrbije.Beograd:ČIGOJA

- Zelizer, B.(2011). Journalism in the service of communication. Journal of Communication,

InternationalCommunicationAssociation,Vol61,No1:1‐21

- Zelizer,B.(2004).TakingJournalismSeriously:ewsandtheAcademy,BeverlyHills,CA:Sage.

- Dnevnilist„Danas“(8.11.2010),„Medijskastrategijaulokalnimsredinama“str.13:Beograd

- Dnevnilist„Danas“(16.03.2011),„Privatnimedijibezsindikata“,str.4:Beograd

- FG‐1,fokusgrupasa8učesnikaodržanauBeogradu11.02.2011.

- FG‐2,fokusgrupasa7učesnikaodržanauBeogradu11.02.2011.

- FG‐3,fokusgrupasa8učesnikaodržanauKragujevcu12.02.2011.


77

- FG‐4,fokusgrupasa7učesnikaodržanauNovomSadu12.02.2011.

- NUNS(2009), Izveštaj:„Radna( idruga)pravamedijskihprofesionalacauSrbiji“,NUNSuz

podrškuIREXiUSAID:Beograd

- www.freedomhouse.org,posećeno28.04.2011

- http/en.rsf.org/press‐freedom‐index,posećeno28.04.2011


78

Prilozi


79

Prilogbr.1

Rezultati anketnog istraživanja: Novinari

Polispitanika

Polispitanika Brojispitanika Procenatženski 134 51.54%muški 113 43.46%bezodgovora 13 5.00%Ukupno 260 100.00%

Tabela:Polispitanika

Grafikon:Polispitanika


80

1. Kolikogodinaraditekaonovinar?

Kolikogodinaraditekaonovinar? Brojispitanika Procenatod1do5 60 23.08%od5do10 48 18.46%od10do20 94 36.15%preko20 58 22.31%Ukupno 260 100.00%

Tabela1.Kolikogodinaraditekaonovinar?

Grafikon1.Kolikogodinaraditekaonovinar?


81

2. Kojuprofesionalnufunkcijuobavljate?

Kojuprofesionalnufunkcijuobavljate? 1.odgovor

Procenat1.odgovora 2.odgovor

(1+2)–zbirni

odgovori ProcenatNovinar 161 61.92% 1 162 54.92%Urednikrubrike/sektora 59 22.69% 21 80 27.12%Glavniiodgovorniurednik 25 9.62% 5 30 10.17%Fotoreporter 3 1.15% 4 7 2.37%Snimateljtonailislike 4 1.54% 2 6 2.03%Nestodrugo,sta: 5 1.92% 2 7 2.37%Bezodgovora 3 1.15% 3 1.02%Ukupno 260 100.00% 295 100.00%Tabela2.Kojuprofesionalnufunkcijuobavljate?

Grafikon2.Kojuprofesionalnufunkcijuobavljate?


82

3. Kakavjevašradnistatus?

Kakavjevašradnistatus? Brojispitanika ProcenatStalnozaposlen 199 76.54%Honorarnozaposlen 42 16.15%Slobodninovinar 10 3.85%Volonternapraksi 2 0.77%Novinarupenziji 7 2.69%Ukupno 260 100.00%

Tabela3.Kakavjevašradnistatus?

Grafikon3.Kakavjevašradnistatus?


83

4. Kolikosatiraditenedeljno?

Kolikosatiraditenedeljno? Brojispitanika Procenatdo20sati 19 7.31%od21do30 16 6.15%od31do40 114 43.85%od41do50 63 24.23%od51do60 25 9.62%Višeod60 7 2.69%Bezodgovora 16 6.15%Ukupno 260 100.00%

Tabela4.Kolikosatiraditenedeljno?

Grafikon4.Kolikosatiraditenedeljno?


84

6. Daliprimatenadoknaduzasvojrad?

Dalinadoknaduzasvojradprimate: Brojispitanika ProcentiUredno,svakogmeseca 157 60.38%Platudobijamsazakašnjenjem 66 25.38%Platunisamdobiounazad___meseci 17 6.54%Nedobijamplatunegohonorarpoprilogu 17 6.54%Volontiram 3 1.15%Ukupno 260 100.00%

Tabela6.Daliprimatenadoknaduzasvojrad?

Grafikon6.Daliprimatenadoknaduzasvojrad?


85

7. Kolikoiznosivašamesečnazarada?

Kolikoiznosivašamesečnazarada? Brojispitanika ProcentiDo15000dinara 10 3.85%do20000dinara 21 8.08%do25000dinara 29 11.15%do30000dinara 33 12.69%do40000dinara 53 20.38%do50000dinara 43 16.54%preko50000dinara 62 23.85%bezodgovora 9 3.46%Ukupno 260 100.00%

Tabela7.Kolikoiznosivašamesečnazarada?

Grafikon7.Kolikoiznosivašamesečnazarada?


86

8. DaliVamposlodavacuzplatuplaćaisocijalno‐penzionoosiguranje?

DaliVamposlodavacuzplatuplaćaisocijalno‐penzionoosiguranje? Brojispitanika ProcenatDa 203 78.08%Ne 32 12.31%Nijemipoznato 11 4.23%Dugujemidoprinoseza____meseciunazad 11 4.23%bezodgovora 3 1.15%Ukupno 260 100.00%

Tabela8.DaliVamposlodavacuzplatuplaćaisocijalno‐penzionoosiguranje?

Grafikon8.DaliVamposlodavacuzplatuplaćaisocijalno‐penzionoosiguranje?


87

9. Dalistečlannekogsindikata?

Dalistečlannekogsindikata? Brojispitanika ProcenatDa 86 33.08%Ne 171 65.77%Bezodgovora 3 1.15%Ukupno 260 100.00%

Tabela9.Dalistečlannekogsindikata?

Grafikon9.Dalistečlannekogsindikata?


88

11. Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnoggranskogugovorazamedijske

radnike?

Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnoggranskogugovorazamedijskeradnike? Brojispitanika ProcenatDa 232 89.23%Ne 14 5.38%Bezodgovora 14 5.38%Ukupno 260 100.00%

Tabela11.Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnoggranskogugovorazamedijskeradnike?

Grafikon11.Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnoggranskogugovorazamedijskeradnike?


89

12. ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?

ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?


Nepovoljanekonomskipolozajpojacansvetskomekonomskomkrizom

123 17.23%

Nedovrsenatranzicijainedogovarajucizakonskiokvirzaradmedija 97 13.59%Losamedijskapolitikainezainteresovanostdrzavezasudbinumedija 106 14.85%

Jakpolitickipritisakiodsustvomedijskeautonomije 147 20.59%Tehnoloskazaostalost 31 4.34%Veomaloskvalitetmedijskeponude 39 5.46%Nekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizmaitabloidnognovinarstva 158 22.13%

Nestodrugo,sta: 11 1.54%Bezodgovora 2 0.28%Ukupno 714 100.00%

Tabela12.ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?

Grafikon12.ŠtasmatratenajvećimproblemommedijauSrbijiuovomtrenutku?


90

13. Šta smatrate najvećim problemom novinarske profesije u ovom

trenutkuuSrbiji?

ŠtasmatratenajvećimproblemomnovinarskeprofesijeuovomtrenutkuuSrbiji?


Slabeplate 148 20.36%Nizakdrustveniugledistatusprofesije 117 16.09%Samovoljavlasnikapremaradnimuslovimaipravima 94 12.93%Prikrivanjeinformacijaunadleznimizvorima 73 10.04%Pretnjeiuceneosobaiinstitucijaokojimasepise 53 7.29%Misljenjejavnostidasunovinarikorumpirani 6 0.83%Tehnickazastarelostopremazarad 23 3.16%Visokeksploatacijesobziromnatezinuposla 49 6.74%Sticanjeneadekvatnogznanjatokomskolovanja 26 3.58%Nepripremljenostzanovinarskiposaonadigitalnimplatformama 13 1.79%

Nizakstepenprofesionalizma,apresveganedovoljnopostovanjenovinarskeetike

122 16.78%

Nestodrugo,sta: 3 0.41%Ukupno 727 100.00%

Tabela13.ŠtasmatratenajvećimproblemomnovinarskeprofesijeuovomtrenutkuuSrbiji?


91

Grafikon13.ŠtasmatratenajvećimproblemomnovinarskeprofesijeuovomtrenutkuuSrbiji?


92

14. KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji?

KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji? Brojodgovora ProcenatVladaSrbije 29 4.26%Politickestrankekojecinevladajucukoaliciju 174 25.59%Strankeopozicije 25 3.68%Predstavnicilokalnevlasti 89 13.09%Privatnivlasnicimedija 88 12.94%Vlasnicikrupnogkapitala 120 17.65%Zakupcireklamnogprostora 79 11.62%Sudije 0 0.00%Tuzioci 0 0.00%Nevladineorganizacije 10 1.47%SPC 4 0.59%Svetradicionalneverskezajednice 0 0.00%MedjunarodneorganizacijeuSrbiji 5 0.74%PR 31 4.56%Udruzenjenovinara 0 0.00%Sindikati 1 0.15%VojskaSrbije 0 0.00%Policija 1 0.15%BIA 6 0.88%Niko 4 0.59%Nekodrugi,ko: 12 1.76%bezodgovora 2 0.29%Ukupno 680 100.00%

Tabela14.KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji?


93

Grafikon14.KovršinajvećipritisaknaradmedijauSrbiji?


94

15. Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskanamedije?

Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskanamedije?


Uskracivanjefinansiranjaizbudzeta 75 10.73%Nedefinisanikriterijumizapomocmedijimaizdrzavnihfondova 70 10.01%Nedefinisanikriterijumizapomocmedijimaizstranihfondova 17 2.43%Uskracivanjekupovinereklamnogprostora 94 13.45%Uticajnakadrovskupolitikumedija 139 19.89%Korumpiranjenovinarailiurednikadapisu"narucenetekstove" 121 17.31%Pretnjenovinarimailinjihovimporodicama 73 10.44%Inspekcijeikontroledrzavnihorgana 11 1.57%Ometanjedistribucijemedijskogsadrzaja 8 1.14%Uskracivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo 87 12.45%Nestodrugo,sta: 2 0.29%bezodgovora 2 0.29% 699 100.00%

Tabela15.Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskanamedije?


95

Grafikon15.Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskanamedije?


96

16. Štaviditekaoglavninačinadamedijipopraveekonomskipoložaj?

Štaviditekaoglavninačinadamedijipopraveekonomskipoložaj? Odgovor1. Odgovor2.

Zbirniodgovor(1+2) Procenat

Pomoćdržave 87 0 87 29.49%Povoljnikreditiisubvencije 61 5 66 22.37%Inostranedonacije 53 21 74 25.08%Neštodrugo,šta: 45 9 54 18.31%Bezodgovora 14 14 4.75%Ukupno 260 295 100.00%

Tabela16.Štaviditekaoglavninačinadamedijipopraveekonomskipoložaj?

Grafikon16.Štaviditekaoglavninačinadamedijipopraveekonomskipoložaj?


97

17. Ukojojvrstimedijaradite?

Ukojojvrstimedijaradite?Broj zbirnihodgovora Procenat

JavniTVservis 44 13.97%Javniradioservis 17 5.40%Televizijasanacionalnomlicencom 18 5.71%Radiosanacionalnomlicencom 14 4.44%RegionalnaTV 23 7.30%Regionalniradio 8 2.54%LokalnaTV 24 7.62%Lokalniradio 27 8.57%Nezavisnaprodukcija 10 3.17%Dnevnanovena 57 18.10%Nedeljnanovena 15 4.76%Lokalnanovena 15 4.76%Novinskaagencija 4 1.27%Internetmedij 21 6.67%Slobodninovinar 11 3.49%Bezodgovora 7 2.22%Ukupno 315 100.00%Tabela17.Ukojojvrstimedijaradite?


98

Grafikon17.Ukojojvrstimedijaradite?


99

18. Vrstavlasništvamedijaukomeradite

Dalijemedijukojemradite:Broj

ispitanika UkupnoDeomedijskekorporacijecijejesedišteuinostranstvu 51 19.62%DeomedijskekorporacijecijejesedišteuSrbiji 49 18.85%Samostalnopreduzeće 150 57.69%Neštodrugo,šta: 3 1.15%Bezodgovora 7 2.69%Ukupno 260 100.00%Tabela18.Vrstavlasništvamedijaukomeradite

Grafikon18.Vrstavlasništvamedijaukomeradite


100

19. Kakvajevlasničkastrukturamedijaukojemradite?

Kakvajevlasničkastrukturamedijaukojemradite?Broj

ispitanika ProcenatPrivatna 145 55.77%Državno/Javno 88 33.85%Društveno 10 3.85%Uprocesuprivatizacije 6 2.31%Neznam 9 3.46%Bezodgovora 2 0.77%Ukupno 260 100.00%Tabela19.Kakvajevlasničkastrukturamedijaukojemradite?

Grafikon19.Kakvajevlasničkastrukturamedijaukojemradite?


101

20. Kakvojevašeformalnoobrazovanje?

Kakvojevašeformalnoobrazovanje? Brojispitanika ProcenatZavrsenfakultetzanovinarstvo 83 31.92%Zavrsenfakultetzadrustvenenauke 91 35.00%Zavrsenfakultettehnickihiprirodnihnauka 16 6.15%Zavrsenagimnazija 42 16.15%Zavrsenasrednjaskoladrustvenogusmerenja 12 4.62%Zavrsenasrednjaskolaprirodnogilitehnickogusmerenja 10 3.85%Bezodgovora 6 2.31%Ukupno 260 100.00%Tabela20.Kakvojevašeformalnoobrazovanje?

Grafikon20.Kakvojevašeformalnoobrazovanje?


102

21. Obukaiznovihmedija

Dalisteigdepohađaliobukuiznovihmedija?Zbornibrojodgovora Procenat

Da,naodgovarajucemfakultetu 37 12.01%Da,naseminarimaikursevima 127 41.23%Da,samostalnoiucenjemodkolega 67 21.75%Da,odlaskomnaodgovarajucespecijalizacijeuinostranstvo 21 6.82%Ne,aliplaniram 17 5.52%Nisam 37 12.01%Nestodrugo,sta: 2 0.65%Ukupno 308 100.00%Tabela21.Dalisteigdepohađaliobukuiznovihmedija?

Grafikon21.Dalisteigdepohađaliobukuiznovihmedija?


103

22. Da li sadašnje obrazovanje novinara odgovara potrebama medija u

Srbiji?

DalisadasnjeobrazovanjenovinaraodgovarapotrebamamedijauSrbiji?

Brojispitanika Procenat

Vecinanovinaraimaodgovarajuceobrazovanje 18 6.92%Novinariuglavnomimajuodgovarajucaprofesionalnaznanja,alineitehnoloska 33 12.69%

Novianriuglavnomimajuodgovarajucatehnoloskaznanja,alineiprofesionalna

33 12.69%

Vecininovinarajepotrebnoznacajnododatnoobrazovanje 173 66.54%Nestodrugo,sta: 2 0.77%Bezodgovora 1 0.38%Ukupno 260 100.00%Tabela22.DalisadašnjeobrazovanjenovinaraodgovarapotrebamamedijauSrbiji?

Grafikon22.DalisadašnjeobrazovanjenovinaraodgovarapotrebamamedijauSrbiji?


104

23. DalinovinariuSrbijipoznajuprincipenovinarskeetike?

DalinovinariuSrbijipoznajuprincipenovinarskeetike? Brojispitanika ProcenatVeomadobro,iredovnoihsepridrzavajuuradu 5 1.92%Poznaju,aliihnepirmenjujudovoljno 118 45.38%Poznaju,aliihskorouopsteneprimenjuju 61 23.46%Nisuupoznati,nitiihsepridrzavajuuradu 76 29.23%Ukupno 260 100.00%Tabela23.DalinovinariuSrbijipoznajuprincipenovinarskeetike?

Grafikon23.DalinovinariuSrbijipoznajuprincipenovinarskeetike?


105

24. Kakoočekujtedaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnost

novinarskeprofesije?

Kakoočekujtedaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnostnovinarskeprofesije?


Povećaćeproduktivnostnovinara(lakšeibržepravljenjesadržajazahvaljujućilakodostupnimijednostavnimzaradnovimsoftverskimalatima)

160 28.17%

Novinarikojidugoradeutradicionalnimmedijimanećebitisposobnidaseadaptirajunapromene

109 19.19%

Publikaćezbogobimneponudesadržajaimativećepoverenjeunovinarskesadržaje(jersuprovereni)

31 5.46%

Pad kredibiliteta novinarskih sadržaja, zbog brzine (nedovoljnogvremenazaproveravanjeinformacija)

97 17.08%

Povećaćeseukupnitroškoviposlovanja,zbogporastainvesticijautehnologiju 17 2.99%

Smanjićeukupnetroškoveposlovanja 76 13.38%

Smanjićesepublikazbogporastakonkurencije 47 8.27%

PrivućićenovupublikuizvanSrbije 26 4.58%Bezodgovora 5 0.88%Ukupno 568 100.00%Tabela24.Kakoočekujtedaceseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnostnovinarskeprofesije?


106

Grafikon24.Kakoočekujtedaceseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnostnovinarskeprofesije?


107

25. Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimi

profesionalnimizazovimakojiočekujuVašmedijuskorojbudućnosti?

Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidase nositesatehnološkimiprofesionalnimizazovimakojiočekujuVašmedijuskorojbudućnosti?


Da,imamdovoljnoiskustvaumedijimasamnogimranijimpromenama 89 34.23%

Da,imamdovoljnoznanjakojaćemiomogućitidarazumemnovemedije,novinarstvoseuosnovinećeznačajnopromeniti 103 39.62%

Ne,promeneumedijimazahtevaćesasvimnovaprofesionalnaznanja 11 4.23%

Ne,dosadašnjaiskustvanećebitiodvelikekoristiunovommedijskomokruženju

2 0.77%

Da,aliuzmnogododatnogobrazovanja 48 18.46%Neštodrugo,šta: 6 2.31%Bezodgovora 1 0.38%Ukupno 260 100.00%Tabela25.DalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimiprofesionalnimizazovimakojiočekujuVašmedijuskorojbudućnosti?


108

Grafikon25.DalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimiprofesionalnimizazovimakojiočekujuVašmedijuskorojbudućnosti?


109

27. Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost?

Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost:Broj

ispitanika Procenat

Ostaćuunovinarstvujerćepromeneumedijimadonetimnogonovihmogućnostizanapredovanje 58 22.31%

Trudićusedaprihvatimpromeneiprilagodimsepotrebamamultimedijalnognovinarstva

96 36.92%

Bavićusenovinarstvomdokbudemmogaodaradimkaodosada

29 11.15%

Napustićuprofesijučimmiseukažeprilikazaboljiposao 65 25.00%Nemamvizijusvojekarijere 7 2.69%Bezodgovora 5 1.92%Ukupno 260 100.00%Tabela27.Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost?

Grafikon27.Kakoviditesvojuprofesionalnubudućnost?


110

28. NakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacijazaVašrad?

NakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacijazaVašrad?

Brojzbirnikodgovora Procenat

Nakonferencijamazaštampu 50 6.90%Intervjuimasaosobamabitnimzatemu 130 17.93%Odnovinskihagencija 49 6.76%IzdostavljenihmaterijalaPRagencija 6 0.83%Pregledompisanjadrugeštampe 41 5.66%TraženjeminformacijanaInternetu 147 20.28%Konsultovanjemsakolegamaizredakcije 28 3.86%Konsultovanjemsastručnjacimazatemukojomsebavim 109 15.03%Razgovorimasapoverljivimizvorimakojisuobavešteniotemi 52 7.17%Dobijanjemtraženihinformacijaoddržavnihorgana 11 1.52%PozivanjemnaZakonoslobodnompristupuinformacijama 6 0.83%Samostalnimistraživanjem(istraživačkimnovinarstvom) 91 12.55%Bezodgovora 5 0.69%Ukupno 725 100.00%Tabela28.NakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacijazaVašrad?

Grafikon28.NakojinačinnajčešćedolazitedopotrebnihinformacijazaVašrad?


111

29. KadaprikupljateinformacijeputemInternetakoristite

P29‐KadaprikupljateinformacijeputemInternetakoristiteBrojzbirnihodgovora Procenat

Zvaničneizvore(naprimer,sajtVlade,sajtnekekompanije,ustanoveisl.) 230 26.32%

Vestiglobalnemedijskihkuća(Reuters,BBC,CNN,itd.) 188 21.51%Googlenews 141 16.13%Audiovizuelnesadržajekojekreirajusamikorisnici 69 7.89%Blogove 66 7.55%Twitter 16 1.83%Informacijesadruštvenihmreža(Facebook,Myspace,Linked‐in) 81 9.27%Agregatoresadržaja 57 6.52%Neštodrugo,šta: 22 2.52%Bezodgovora 4 0.46%Ukupno 874 100.00%Tabela29.KojijevašizvorinformacijaputemInterneta


112

Grafikon29.KojijevašizvorinformacijaputemInterneta


113

30. UtraženjuiobradiinformacijasaInternetanajvišeVamsmeta

UtraženjuiobradiinformacijasaInternetanajvišeVamsmeta:

Brojzbirnih

odgovoraProcenat

Nedovoljnopoznavanjestranihjezika 53 15.45%Nedovoljnopoznavanjekompjutersketehnologije 19 5.54%Tehničkesmetnje(sporostiprekidonlajnsaobraćaja) 78 22.74%Nedovoljnopoznavanjemetodapretraživanjainačinanakojifunkcionišupretraživačiidruštvenimediji 12 3.50%

Strahodnadgledanjaputemmreže 6 1.75%Strahodzakonskihsankcijaipovredepravadrugihkorisnika 23 6.71%Težinaodabira(pravilnogizbora)pouzdanihinformacija 85 24.78%Nemamnikakvesmetnje 65 18.95%Bezodgovora 2 0.58%Ukupno 343 100.00%Tabela30.ŠtavamsmetaprilikomtraženjainformacijasaInterneta

Grafikon30.ŠtavamsmetaprilikomtraženjainformacijasaInterneta


114


115

Prilogbr.2

Rezuiltati anketnog istraživanja: Vlasnici i menadžeri

PolispitanikaPolispitanika Brojispitanika Procenatženski 17 33.33%muški 30 58.82%bezodgovora 4 7.84%Ukupno 51 100.00%Tabel:Polispitanika

Grafikon:Polispitanika


116

5. Godinaosnivanjavašegmedija:Godinaosnivanjavašegmedija: Brojmedija Procenatdo1950. 1 1.96%1951‐1960. 1 1.96%1961‐1970. 7 13.73%1971‐1980. 4 7.84%1981‐1990. 3 5.88%1991‐2000. 27 52.94%2001‐2010. 8 15.69%Ukupno 51 100.00%Tabela1.Godinaosnivanjamedija

Grafikon1.Godinaosnivanjamedija


117

6. Kolikogodinaraditeumedijima:Kolikogodinaraditeumedijima: Brojispitanika Procenatod1do5 2 3.92%od5do10 5 9.80%

od10do20 22 43.14%od20do30 17 33.33%od30do40 4 7.84%od40do50 1 1.96%Ukupno 51 100.00%Tabela2.Kolikogodinaraditeumedijima?

Grafikon2.Kolikogodinaraditeumedijima?


118

3.1. UkupanbrojzaposlenihuvašemmedijuUkupanbrojzaposlenih:


od1do10 12 23.53%od10do20 9 17.65%od20do50 12 23.53%od50do100 7 13.73%od100do500 10 19.61%preko500 1 1.96%Ukupno 51 100.00%Tabela3.1.Ukupanbrojzaposlenihuvašemmediju

Grafikon3.1.Ukupanbrojzaposlenihuvašemmediju


119

3.2. BrojzaposlenihnovinaraBrojzaposlenihnovinara: Brojmedija ProcenatDo10 25 49.02%10‐20 7 13.73%20‐50 8 15.69%50‐100 6 11.76%100‐500 4 7.84%Bezodgovora 1 1.96%Ukupno 51 100.00%Tabela3.2.Brojzaposlenihnovinara

Grafikon3.2.BrojzaposlenihnovinaraProcenatnovinarauodnosunazaposlene

Brojmedija

Do30%zaposlenihsunovinari 13Od31do50%zaposlenihsunovinari 25Preko51%zaposlenihsunovinari 12Bezodgovora 1Ukupno 51Tabela3.3.Procenatnovinarauodnosunazaposlene


120

5. Funkcijakojuobavljateumediju:Funkcijakojuobavljateumediju: Brojzbirnihodgovora ProcenatVlasnik–Suvlasnik 17 33.33%Direktor 14 27.45%Menadžer 4 7.84%Glavniurednik 14 27.45%Neštodrugo,šta: 2 3.92%Ukupno 51 100.00%Tabela5.Funkcijakojuobavljateumediju

Grafikon5.Funkcijakojuobavljateumediju


121

6. Vrstamedija

Kojajevrstavašegmedija(jedanilivišeodgovora): 1.odg. 2.odg. 3.odg. 4.odg.

Ukupanbroj

odgovoraJavniTVservis 7 7Javniradioservis 1 3 4Televizijasanacionalnomlicencom 2 2Radiosanacionalnomlicencom 1 2 3RegionalnaTV 4 4Regionalniradio 2 3 1 6LokalniTV 6 4 1 1 12Lokalniradio 10 3 1 14Nezavisnaprodukcija 2 2Dnevnanovena 7 7Nedeljnanovena 5 2 7Lokalnanovena 2 3 5Novinskaagencija 0Internetmedij 2 4 6Bezodgovora: 2 1 3Ukupno: 51 22 7 2 82Tabela6.Vrstamedija


122

Grafikon6.Vrstamedija


123

Kojajevrstavašegmedija: BrojmedijaTVjavnogtipa 2Radiosanacionalnomlicencom 1RegionalnaTV 2LokalnaTV 3Lokalniradio 10Nezavisnaprodukcija 1Dnevnenovine 5Nedeljnenovine 1Novinskaagencija 2Regionalnenovine 1Mesečnenovine 1RTVjavnogtipa 2LokalnaRTVjavnogtipa 1LokalnaTV,javnogtipa 2Dnevneinedeljnenovine 1Dnevne,lokalnenovine 1Nedeljne,lokalnenovine 2Nedeljnenovineiinternetmedij 2regionalniradio,javnogtipa 1RTVsanacionalnomlicencomiinternetmedij 2RegionalnaRTV 1RegionalnaRTViinternetmedij 1RegionalniradioilokalnaTV 2LokalnaRTV 2LokalnaRTViinternetmedij 1Nezavisnaprodukcija,nedeljnenovine,regionalnenovine 1Ukupno 51Tabela6.Vrstamedija‐razvrstano


124

7. Tipvlasništva

Dalijevašmedij: Brojispitanika

Procenat

Deomedijskekorporaciječijejesedišteuinostranstvu 2 3.92%DeomedijskekorporaciječijejesedišteuSrbiji 3 5.88%Samostalnopreduzeće 37 72.55%Neštodrugo,šta: 9 17.65%Ukupno 51 100.00%Tabela7.Tipvlasništva

Grafikon7.Tipvlasništva


125

8. Vlasničkastrukturavašegmedija

Kakvajevlasničkastrukturavašegmedija: Brojmedija ProcenatPrivatna 32 62.75%Državna/javna 14 27.45%Mešovita(domaće/stranovlasništvo) 2 3.92%Uprocesuprivatizacije: 1 1.96%Neštodrugo,šta: 2 3.92%Ukupno 51 100.00%Tabela8:Vlasničkastrukturavašegmedija

Grafikon8:Vlasničkastrukturavašegmedija


126

9. Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija?

Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija?Broj

zbirnihodgovora

Procenat

Samostalniprihod 30 30.30%Prihododoglašavanja 32 32.32%Prihodiizbudžeta 19 19.19%Prihodioddonacija 18 18.18%Ukupno 99 100.00%Tabela9.Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija?

Grafikon9.Kakvisuizvorifinansiranjavašegmedija?


127

10. Daliuvašemmedijupostojisindikalnaorganizacija?

Daliuvašemmedijupostojisindikalnaorganizacija?

Brojmedija Procenat

Da 27 52.94%Ne 24 47.06%Ukupno 51 100.00%Tabela10.Daliuvašemmedijupostojisindikalnaorganizacija?

Grafikon10.Daliuvašemmedijupostojisindikalnaorganizacija?


128

11. Da li podržavate potpisivanje kolektivnog granskog ugovora zamedijskeradnike?

Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnoggranskogugovorazamedijskeradnike? Brojmedija ProcenatDa 46 90.20%Ne 4 7.84%Bezodgovora 1 1.96%Ukupno 51 100.00%Tabela11.Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnoggranskogugovorazamedijskeradnike?

Grafikon11.Dalipodržavatepotpisivanjekolektivnoggranskogugovorazamedijskeradnike?


129

12. Štasmatratenajvećimproblemommedijauovomtrenutku?

Štasmatratenajvećimproblemommedijauovomtrenutku?


Nepovoljanekonomskipoložajpojačansvetskomekonomskomkriziom 36 25.90%Nedovršenatranzicijaineodgovarajućizanonskiokvirzaradmedija 28 20.14%Lošamedijskapolitikainezainteresovanostdržavezasudbinumedija 21 15.11%Jakpolitičkipritisakiodsustvomedijskeautonomije 14 10.07%Tehnološkazaostalost 12 8.63%Veomaloškvalitetmedijskogsadržaja 7 5.04%Nekvalitetnonovinarstvo,dominacijasenzacionalizmaitabloidnognovinarstva 20 14.39%Neštodrugo,šta: 1 0.72%Ukupno 139 100.00%Tabela12.Štasmatratenajvećimproblemommedijauovomtrenutku?

Grafikon12.Štasmatratenajvećimproblemommedijauovomtrenutku?


130

14. KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji?KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji?(najvišetriodgovora)


VladaSrbije 3 2.27%Političkestranakekoječinevladajućukoaliciju 30 22.73%Strankeopozicije 11 8.33%Predstavnicilokalnevlasti 23 17.42%Privatnivlasnicimedija 7 5.30%Vlasnicikrupnogkapitala 24 18.18%Zakupcireklamnogprostora 20 15.15%Srpskapravoslavnacrkva 1 0.76%Svetradicionalneverskezajednice 1 0.76%Agencijezaodnosesajavnošću(PR) 7 5.30%Sindikati 2 1.52%Bezbedonosnainformativnaagencija(BIA) 1 0.76%Niko 1 0.76%Nekodrugi,ko: 1 0.76%Ukupno 132 100.00%Tabela14.KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji?

Grafikon14.KovršinajvećiuticajnaradmedijauSrbiji?


131

15. Oblicipritiskanamedije

Štajeodnavedenognajvišezastupljenokaooblikpritiskanamedije?(Izaberitenajvišetriogovora)


Uskraćivanjefinansiranjaizbudžeta 25 18.12%Nedefinisanikriterijumizapomoćmedijimaizdržavnihfondova 25 18.12%Nedefinisanikriterijumizapomoćmedijimaizstranihfondova 4 2.90%Uskraćivanjekupovinereklamnogprostora 22 15.94%Uticajnakadrovskupolitikumedija 10 7.25%

Korumpiranjenovinarailiurednikadapišu«naručenetekstove» 10 7.25%

Pretnjenovinarimailinjihovimporodicama 6 4.35%Inspekcijeikontroledržavnihorgana 10 7.25%Ometanjedistribucijemedijskogsadržaja 3 2.17%Uskraćivanjeinformacijanakojemedijiimajupravo 23 16.67%Ukupno 138 100.00%Tabela15.Oblicipritiskanamedije


132

Grafikon15.Oblicipritiskanamedije


133

16. Štaviditekaoglavniizvorpomoćidamedijipopraveekonomskipoložaj?

Štaviditekaoglavniizvorpomoćidamedijipopraveekonomskipoložaj?

Brojzbirnihodgovora

Procenat

Pomoćdržave 17 26.15%Povoljnikreditiisubvencije 27 41.54%Inostranedonacije 11 16.92%Neštodrugo,šta: 10 15.38%Ukupno 65 100.00%Tabela16.Štaviditekaoglavniizvorpomoćidamedijipopraveekonomskipoložaj?

Grafikon16.Štaviditekaoglavniizvorpomoćidamedijipopraveekonomskipoložaj?


134

18. Kakoočekujetedaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnostvašegmedija?

Kakoočekujetedaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnostvašegmedija?(najvišetriodgovora)

Brojzbirnihodgovora

Procenat

Povećaćeproduktivnost 27 22.88%Smanjićeukupnetroškoveposlovanja 30 25.42%Privućićenoveoglašivačeiomogućitipristupnovimizvorimafinansiranja

19 16.10%

Smanjićesepublikazbogporastakonkurencije 10 8.47%Povećaćeseukupnitroškoviposlovanja,zbogporastainvesticijautehnologiju

11 9.32%

PrivućićenovupublikuizvanSrbije 9 7.63%Oglašivačićesepovućiiztradicionalnihmedija 9 7.63%

Građanskonovinarstvoćeugrozitinovinarskuprofesiju

3 2.54%

Ukupno 118 100.00%Tabela18.Kakoočekujetedaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnostvašegmedija?

Grafikon18.Kakoočekujetedaćeseprimenanovihtehnologijaodrazitinabudućnostvašegmedija?


135

20. Kolikoobrazovnastrukturazaposlenihodgovarapotrebamavašegmedija?

Kolikoobrazovnastrukturazaposlenihodgovarapotrebamavašegmedija? Brojmedija Procenat

Novinariiadministrativnoosobljeimajuodgovarajućeobrazovanjeiredovnoseusavršavaju 15 29.41%Nepovoljnarazmeranovinarskogiadministrativnogosoblja 6 11.76%Novinariimajuodgovarajućaprofesionalnaznanja,alineitehnološka 14 27.45%Novinariimajuodgovarajućatehnološkaznanja,alineiprofesionalna 2 3.92%Novinarimaiadministrativnomosobljupotrebnojeznačajnododatnoobrazovanje 14 27.45%Ukupno 51 100.00%Tabela20.Kolikoobrazovnastrukturazaposlenihodgovarapotrebamavašegmedija?

Grafikon20.Kolikoobrazovnastrukturazaposlenihodgovarapotrebamavašegmedija?


136

21. Daliimatezaposleneosposobljenedaradenanovimplatformama?

Daliimatezaposleneosposobljenedaradenanovimplatformama?

Brojmedija Procenat

Nemamo 16 31.37%Da,višeodjednog 13 25.49%Da,višeodpet 18 35.29%Da,većinazaposlenih 4 7.84%Ukupno 51 100.00%Tabela21.Daliimatezaposleneosposobljenedaradenanovimplatformama?

Grafikon21.Daliimatezaposleneosposobljenedaradenanovimplatformama?


137

22. Daliplanirateilivećobezbeđujetepermanentnoprofesionalnousavršavanjenovinarakojiradeuvašemmediju?

Daliplanirateilivećobezbeđujetepermanentnoprofesionalnousavršavanjenovinarakojiradeuvašemmediju?

Brojmedija Procenat

Organizujemoilišaljemonovinarenausavršavanjeuzobezbedjenufinansijskupodršku 28 54.90%Neorganizujemosamiusavršavanjealipodstičemozaposlenedaseusavršavaju 13 25.49%Nismoumogućnostidazaposlenimaomogućimoodlaskenaredovnousavršavanje 8 15.69%Neštodrugo,šta: 2 3.92%Ukupno 51 100.00%Tabela22.Daliplanirateilivećobezbeđujetepermanentnoprofesionalnousavršavanjenovinarakojiradeuvašemmediju?

Grafikon22.Daliplanirateilivećobezbeđujetepermanentnoprofesionalnousavršavanjenovinarakojiradeuvašemmediju?


138

23. Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimiprofesionalnimizazovimakojiočekujuvašmedijuskorojbudućnosti?

Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimiprofesionalnimizazovimakojiočekujuvašmedijuskorojbudućnosti?

Brojmedija

Procenat

Da,imamdovoljnoiskustvaumedijimasamnogimranijimpromenama 16 31.37%Da,imamdovoljnoznanjakojaćemiomogućitidarazumemnovemedije 14 27.45%Ne,promeneumedijimazahtevaćesavsimnovamenadžerskaznanja 5 9.80%Da,aliuzmnogododatnogobrazovanja 15 29.41%Neštodrugo,šta: 1 1.96%Ukupno 51 100.00%Tabela23.Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimiprofesionalnimizazovimakojiočekujuvašmedijuskorojbudućnosti?

Grafikon23.Dalismatratedastedovoljnoosposobljenidasenositesatehnološkimiprofesionalnimizazovimakojiočekujuvašmedijuskorojbudućnosti?


139


140

Prilogbr.3

Izveštaj sa fokus grupa: Novinari

Mesto:BEOGRAD,NOVISAD,KRAGUJEVAC

Vreme:Februar2011.godine

Strukturafokusgrupa:Sviučesniciradekaonovinari,četirifokusgrupe,30učesnika

Beograd(7,8)‐novinarisvihvećihmedijauzemlji;

Kragujevac(8)iNoviSad(7)–novinarilokalnihmedija

BRiMESTOFG POL(ž/m)UZRAST

(mlađi/srednje/stariji)UREDNIK/NOVINAR Ukupno

1. BG 5Ž/2M

3mlađih/

1srednjihgodina/

3starijih

3U/4N 7

2. BG 3Ž/5M

3mlađih/

2srednjihgodina/

3starijih

4U/4N 8

3. KG 4Ž/4M

4mlađih/

2srednjihgodina/

2starijih

4U/4N 8

4. NS 3Ž/4M4mlađih/

3starijih1U/6N 7

Ukupno: 15Ž/15M

14mlađih/

5srednjihgodina/

11starijih

12U/18N 30

TEME:

I

SOCIO‐

EKONOMSKI

STATUS

II

MEDIJSKO

VLASNIŠTVO

III

OBRAZOVANJE

NOVINARA

IV

TEHNOLOŠKI

ASPEKT

V

POLITIČKI

PRITISAK


141

NOVINARA

Itema:SOCIO‐EKONOMSKISTATUSNOVINARA

Asocijacija:KakoizgledatipičannovinaruSrbiji?

UčesnicisuuglavnombilisaglasnidajetipičannovinaruSrbiji:osobakojaimaveliku

odgovornost ivelikipotencijal,ali jepotcenjenaudruštvu,nijeadekvatnoplaćena ine

žividostojanstveno,imaniskosamopouzdanjezboguslovaukojimaživi:“Potcenjenisui

unutaresnafaiudruštvuukomerade.”…“Akonemožešdaobezbedišminimumegzistencije,

nemožešbiti samopouzadan,možešbiti lud samo”. Starijinovinariuglavnomsmatrajuda

novinari danas imaju nedovršeno ili šaroliko formalno obrazovanje, često nepotpuno

(nesvršeni studenti), sa lošim profesionalnim znanjima: “Uglavnom je završio neki drugi

fakultet, a ne žurnalistiku i sanja da se više ne bavi novinarstvom.” Učesnici smatraju da

tipičannovinaruSrbijinemaporodicu,živikaopodstanarilikodroditelja,samacje,ima

prosećnu platu u Srbiji i živi u strahu od gubitka posla: “Frustriranmaksimalno svojim

primanjima.”Mnogo radi, nema radnovreme,malo zarađuje ili imaneredovnaprimanja,

nerešenogstatusa,bezzdravstvenogosiguranja,narušenogzdravlja,podstresom,zabrinut

zasvojubudućnost, izloženpritiscima,nemavremenazaporodicu. “Nezadovoljansvojim

društvenimstatusom,alitonesmedaiskaže,jerživiustrahu.Imamnogotezgi,kojenisu

nužno vezane za novinarstvo. Ne vidi perspektivu u napredovanju. Većina ispitanika

smatra da je tipičan novinar u Srbiji žena srednjih (tridesetih) godina, a da je

novinarstvo tipičan ženski posao kao i svi drugi loše plaćeni poslovi: “Uglavnom žena

srednjihgodina.” Prisutna jebilakritika zbog skromnog inedovoljnogpoznavaja zanata.

“Podložankorupciji,nude im separe.”Agresivan i timepokušavadapokrijenesigurnost i

profesionalnoneznanje.Novinardanašnjicenepijekaonekada,jernemanovaczaalkohol.

Primetna je i drugačija percepcija novinara: “oženjenmuškarac, urban lik, sklon lošim

navikama,alidelomsvogbićavolidajeutakvomstanju,dostavremenaprovodiukafani,

živiucentru,apočeo jedasebaviovimposlom iz ljubavi ientuzijazma, i jošuvekseboriu

njemuljubavpremanovinarstvuirealnost.”…“Uodećisamnogodžepova,kojisediukafani...

„kadgodnekonemačimedasebavionpostajenovinar...“


142

Onovinarskojprofesiji

Učesnici fokus grupa smatraju da ne postoji razlika između show‐biz novinarstva i

istraživačkognovinarstvapada su “Novinari su samidoneklekrivi što ihdoživljavajukao

držačemikrofona”. Primetno je isticanje autocenzure imalih prihoda. Smatraju da je

novinarska profesija je manje plaćena od drugih profesija: “Novinar živi pakao”…

“Novinarski život je nekada bio boemski, sada je korporativan i robovski.”… “Ponižavanje

počinjeuzakonodavstvu.Kadasenapravimedijskizakonovakavkakavjenakaradan,odmah

počinjeponižavanje.Odmahnakon toga ideekonomskipritisak, jerpostoje2 firmeuSrbiji

kojemogu da plasiraju nekakve reklame umedije i ukoliko niste podobni, ekonomski ste

potpunopropali.Treće,nameštaju seurednicipopolitičkojvolji. Ionda idenovinarodkog

neštozavisikojitrebaneštodaproguraitunastajeapatijajeronnemožedaseborisaove3

stvari.”

Velikibrojradnihsati‐velikibrojpriloga

Budućidasurezultatikvantitativnogistraživanjapokazalidanovinaripretežnorade

oko60satinedeljnoidapravevelikibrojpriloga,učesnicisuzamoljenidanamobjasne

da li to ukazuje na činjenicu danovinara ima previše, pa ne stižu svi njihovi sadržaji da

budu plasirani, ilimoraju da budu toliko broj sati u redakcija, a u suštini poslamožda i

nema,ilimorajudaopslužujuvišeplatformi?Učesnicifokusgrupauglavnomsmatrajudaje

tozatoštonovinarimorajuda“tezgare”, štoradekao“natraci”.Slažuseda jenajveći

problemnovinarauSrbijitajšto:“nemogudaradesamojedanposao,većmorajudatezgare

sastrane itakodođudo16satidnevno.”…“Premalo je ljudi,panovinarizamalopovećanje

plateradevišeposlova...ponude impo50euravišеdаrade ikaourednici i toseprihvata.”

Takođesureklidabrojradnihsatizavisi iod:prirodedogađaja,odmedijaukomeradei

poslakojiobavljaju(uredniciradeviše,mladinovinarimanje).Umalimredakcijama se

pokriva više poslova, manji je broj zaposlenih, a novinari u unutrašnjosti rade za 2‐3

redakcije da bimogli da prežive, i rade trostruko ili četvorostruko više nego što bi bilo

normalno da bi preživeli...Radno vreme, odnosno uložen rad nije ni približno srazmeran

primanjima...ParsagovornikaizBeogradasmatradauvelikojmerinabrojradnihsatiutiče


143

itoštonovinaridanasživeuzapadnomsistemuradaukomeradeisvojposaoiposao

montažera, tonaca… “Rade istovremeno verzije tekstova i za sajt, zapotkastove,neretkou

novijevremeradeivideopriloge.Tojediktatvremenaineminovnost,ekonomskiitehnološki

razlozi.”

Visinaplata

Na pitanje kakav je odnos između radnih sati imesečnih primanja sagovornici

smatrajudasunovinarimanjeplaćenioddrugihprofesijaadasevisinaplateodređujena

osnovu“ličnogdogovora inekogprethodnog iskustva”…“Tonemavezesakoličinomposla.

Postojikaonekazvaničnaplata,anovinardobijeilivišeilimanjeodtoga…inaravnoučetiri

oka sa gazdom.” U nekim beogradskimmedijima postoji sistematizacija i plate su tajne.

“Svakakobitrebalobidapostojisistematizacijaumedijimaidavećinibudejasnozaštoneko

imavelikuplatu ‐zatošto jevredan imnogoradi“.Učesnici fokusgrupakažudapostoji i

volontiranje po 7 meseci, čak i do godinu i po dana posle čega novinarima nije

zagarantovanposao.Honorarci su idaljeuvećinibezpravakoja imajustalnozaposleni:

„Ako se desi da ih otpuste nema nikakve otpremnine, ugovor se jednostavno završava.“...

„Nemanisolidarnostinisentimentalnosti.”

UmedijimauCentralnojSrbijisagovornicikažudajesistematizacija“odpreHrista”,

nepromenjiva.Naglašavajudaseradneodražavanaplateidanijebitnokakavjekvalitet

rada. “Radna nedelja je duža od 60 sati, ali posao ne zahteva da se sedi u kancelariji.” O

platamasenepriča,ne znajukolika je čijaplata, i samo jedanodučesnika je zadovoljan

svojomplatomikažedajeuodnosunadrugeprofesijedobrojeplaćen.Svisusaglasnida

postojedvevrstemedijaidvevrstenovinara:“Javni(državni)mediji,nakanečeninabudžet

–ukojimapostojiipoštujesekolektivniugovoriprivatni–ukojimasuilisvisiromašni,ilisu

novinariizrabljivani,saduplomanjimplatamanegoujavnimmedijima,ukojimaimamnogo

zaposlenih isviprimajuplate.”Uprivatnimmedijimanepostojisistematizacijaplata isvi,

pa i vlasnik primaju minimalac, koji često medij ne može da zaradi, pa su primanja

neredovna,anovinariprimoranidanapusteposaojerplatuneprimajupošestmeseci.U

Vojvodini, rade oni koji imaju stalan posao i rado bi promenili profesiju kada bi im se

ukazalaprilika.NovinariizVojvodinesmatrajudasuuzrokovimproblemimalošizakoni.


144

Sindikati

Budući da je kvantitativno istraživanje ukazalo na to da dve trećine (177 od 260

anketiranih)novinaranisučlanovisindikataučesnicifocusgrupasuupitanidalisuoni

članovi sindikata i ukolikonisukakomisledase izboritezaboljeuslove.U skladu sa

rezultatimaanketenoovinariuBeogradunisučlanovisindikata.Privatnimedijiuglavnom

ninemajusindikateaostaliučesnicikojiradeujavnimmedijimakažudanisuosetilinjihov

uticaj. Jednasagovornia ilustruje:„Nisam članicasindikata izprincipa.Zatoštoumedijuu

kom jaradim, izvinjavamsena iskrenosti,onislužezazaštituneradnika“...„Sa jednestrane

sindikatisuse izborilizasocijalniprogramkojizaistaštitisvakoga ipokomenikonemože

nikada više da bude otpušten iz kuće za koju radim. A sa druge strane postoje sindikalni

pravilnici i kolektivni ugovor po kome ljudi koji su u predsedništvu sindikata isto tako ne

mogudabudunikažnjeniniotpušteni.Nažalost,postojiizvestanbrojkolegakojitokoriste

bukvalnozanerad,kočenjeiunazadjivanjeprofesije.Sindikatisejesuizborilizatodapostoje

jasni cenovnici i zna sekoliko koštanajnižeplaćen rad,umedijuukom radim, ispodkoje

nijedannovinarnemožedabudeplaćen,kolikokoštauredničkiposao,zamenički itd.Ito je

pozitivnastrana.Negativna jetaštonemožetenikoganidakaznitenidanagradite.Tona

žalostvodikatomedaljudimisledaće,radilineradili,dobitiplatu.Ijedandeonovinarana

žalost tako razmišlja.“ Svi sagovornici smatraju da je u novinarstvu sindikalna delatnost

veomadelikatnastvar.Dauopštenefunkcionišuilidasuizobličeni,alidasuneophodni.

I uVojvodini novinari smatraju da sindikati ne rade svoj posao kako treba. Neki su

razočarani jer su imali loše iskustvo (dobili otkaze, bez otpremnina): “To je lukavipotez

države, kad hoćete nekog da rasturite, bilo koju organizaciju, formu, grupu ljudi, onda

napravite2‐3‐5sindikata.Miimamo2sindikatautelevizijiigotovodasemrze.”…“Sindikati

suupovoljnijimpoložajimaodčlanovajeruzimaju1‐2%odčlanovaazauzvratimništane

daju.”

UCentralnojSrbijinovinarikažuda,iakosunezadovoljnisvojimpoložajem,statusom

i primanjima, nisu članovi sindikata i ne smatraju da sindikalnim organizovanjemmogu

popraviti svoj položaj. Postoje dva sindikata ali oni ne privlače članstvo, a novinari nisu


145

zainteresovanizasindikalnoorganizvanje,prostotipzanimanjanije takavdaseuklapau

sindikalizam.Sindikati,bezobziradalisunovinarskiilinekidrugi,uSrbijiseizjednačavaju

sa„pilićimaismrznutomribom“.Sviseslažudatrebadapostojijedansindikatkojićeraditi

svojposaokakotreba.“Kadabismomoglidauspostavimojedansindikatnanivoudržave,

tobiudobrojmeridoprinelo.Jedinoštosmomimalosujetni…”

Oprofesionalnimudruženjima

Beogradskinovinari uglavnom nisu ni članovi udruženja i smatraju da su se uloge

UNS‐aiNUNS‐apromenileposlePetogOktobraipočeledaseizjednačavaju.Takođe,veoma

jeuočljivonezadovoljstvobeogradskihnovinararadomobaudruženja,anaročitoNUNS‐a:

„Za sve vreme koliko se bavim novinarstvom nisam primetila da su se UNS iNUNS nesto

posebno bavili zaštitom prava novinara, možda UNS sada kada ga je preuzela Ljiljana

Smajlović,aličinimisedaseNUNSbaviouglavnomdnevnompolitikomnegoštosezaista,po

mommišljenju, bavio unapređenjem položaja novinara u Srbiji.“... „Što se tiče novinarskih

udruženja,tojeesnafskoudruženjeijamislimdajeovajNUNS...tojevišenegosmešno,aUNS

jepočelosadposlednjihgodinudanadaseponašakaoesnafskoudruženje.“...“Nemožejedno

udruženjekojejejednomnastalokaopolitičkaorganizacijasadaprevestiuesnafsko.Tonije

moguće.“Ovasagovornicaistomisliiosindikatima.„Višesindikatupripadadadelipolutke

negodasebavipolitikom.“

UVojvodininovinarimogudasezapomoćobratenovinarskomudruženju,međutim

kažusasunjegovemogućnostisumale.“Štosetičeesnafskogudruživanjaonojekodnasna

veoma niskom nivou, uglavnom se bavi edukacijom novinara, što je jako dobro, ali kada

govorimoozaštitinovinaraonasesvodinapisanjesaopštenja.Akoudruženjepokušadaučini

nešto za novinara… nemamehanizama, samomože da viče i da laje. I to je jedini efekat.

Nekadimanekadnemaefekta“.

Zaključak‐budućnost,rešenja:

KadajeupitanjubudućnostnovinarskeprofesijeuSrbijiučesnicifokusgrupasmatraju

danijedobra: „Kratkoročnogledanonijedobra.Alinovinarimorajuda shvateda todosta

zavisiodnjihsamih.Jakojeinteresantnodanovinaripomedijimaosvemuisvačemupopuju


146

svima,akadjenjihovslučajupitanjunigdeseživinečuju.Kadsedešavaneštoumedijima–

kotrebaotomedaizveštava?Topostavljapitanjesolidarnosti.Tojezaistajednovrlovažno

pitanje. Jerod čegabolujesvakadrugadelatnostod togaboluje imedijskakuća.Sveštose

dešavaudrugimdelatnostimadešavaseiumedijskimkućama.Nisuoneodtogaimune.“Svi

sagovorniciseslažuda jebudućnostnovinarauSrbijineizvesna idamoradasenapravi

ceo sistem. Smatraju da su novinari ugroženi sa raznih strana imnogo pre recesije: ”Na

duže staze su ugroženi, pre svega, jer se obraćaju nepismenoj naciji, naciji koja je

funkcionalnonepismena.”Ismatrajudaćetododatnodautičenasamopercepcijunovinarai

rezultatenjihovograda:“Većinanovinaraseosećakaokomadmesanapijacikomenijeništa

zagarantovano,panitogdećesutradaosvanu,nipočinu.”UCentralnojSrbijismatrajuda

postoji ogromna razlika između privatnih i državnih medija. Da je loš socio‐ekonomski

položaj novinara, kao i položajmedija posledicamedijskog tržišta, drastičnog smanjenja

mogućnosti rada privatnog sektora, partokratizacija, odnosno fantomsko finansiranje

javnihmedija izbudžeta,popartijskim linijama,aprepuštanjeprivatnihmedijapropasti,

zatim, nedostatak medijske strategije, nedostatak kolektvih ugovora i “partijska ljubav”.

Takođe svi su složni kada kažu da su “sami novinari jako nejedinstveni kad se radi o

njihovominteresu,tojetradicionalnotako.Uveksezalažuzanekijavniinteres,štojedobroi

treba,zatopostoje,alisuužasnonejedinstvenikadasunjihoviinteresiupitanju.Ondaprođe

zakon o javnom informisanju koji je nonsens…i druge stvari koje se dešavaju kako se

dešavaju.”

„Nažalost,timposlomnemožedasebavinekokome jetopitanjeegzistencije,konema

nekidrugioslonac,egzistencijalni,uživotu.“...„Dasisam,danemašništauživotu,niporodicu

padasežrtvuješzato.Aliinače,akozavisišodteplate,patojesmešnodabudešnovinar.“...

Kao rešenja vide: ukidanje nelojalne konkurencije, organizovano tržište i

prestanakfinansiranjapremapartijskojpodobnosti,odnosnopoprincipukoćeokome

višepisati.Svetosmatrajuneophodnimjernovinaraimavišenegomedijskogprostora,pa

su u tom smislu oni zamenjiva, „potrošna roba”. Institucionalno rešenje je neizvesno jer

“sindikat nema sa kim da pregovara, a država nema mehanizam da natera medij da

pregovara sa zaposlenima oko kolektivnog ugovora.” Ovde postoje suprotstavljena

stanovišta,deoučesnikasmatradasumedijičestosamikrivizasvojpoložaj,zbogčestih

kompromisakojepravesalokalnimpolitičarimanavlastiidaje,često,priklanjanjemedija


147

političkimopcijamanekadajedininačindamedijopstane.Kaoključzarešenjeproblema

iznetisu:medijskastrategija,regulisanjemedijskogtržištaipoložajanovinara.“Dabi

medijima bilo bitno da imaju kvalitetne novinare, jer im sada nije bitno, pošto i nisu na

tržištu.”

IITema:Medijskovlasništvo

Asocijacija:KakoizgledatipičanvlasnikmedijauSrbiji?

Učesnici smatraju da tipičan vlasnik medija u Srbiji izgleda: kao prosečan srpski

menadžer koji nije spreman da prizna grešku, kao feudalac i „nepoznat“: „Kao svaki

prosečan srpski menadžer koji nekad možda ima potencijal da uradi neke stvari, ali je,

povlačećipogrešnepoteze,toštojemoglodabudedobroupropastioiličaknijebiospreman

dapriznagreškudajeneštološeuradio.Daklenespremanupotpunostidapriznagrešku....ko

jenekadneštodobrouradio,alikako jedošlakrizaneumeutimstvarimadasesnalazi.“...

“ProsečanvlasnikmedijauSrbijiseponašakaonekikaofeudalacnasvomfeudalnomposedu

ivladanovinarimasasvogvelikogkonjakakoneketamonjegovenajamneradnike,nemože

bašdaihubije,alimoćedaimdaotkaziosudinagladovanje.”JedansagovornikizVojvodine

smatra da u Srbiji postoje “tri vrste pogrešnih vlasnikamedija: jedan je država (lokalne

samouprave iviše instancevlasti, sveštose finansira izbudžeta),drugisu ti takvikakve je

kolega pomenuo tipaMitrović i treći su korporativni vlasnici kao što suWaz, Ringijer. I

imamooveraštrkanekaoštosuVremegdesunovinarivlasnici,tosuvišeizuzecinegopravila.

Ove tri vrste vlasnika su tri najpogrešnije vrste vlasnika. Podjednako izrabljuju ljude.

Ringijer pravi neke integrisane redakcije, ljudi će da spadnu s nogu pišući za 5 listova

kojekakvih. U privatnim medijima, u Pinku, vidite šta se događa, oni se međusobno

prisluškuju,isteruju,pregledajuitd.Ufeudalnevrstevlasnikaspadajuitimalivlasniciradio

stanica lokalnih. Vlasnik se brine o novinarima na način da ih ima štomanje i da ih što

jeftinijeplati.Novinarisuzavlasnikeanonimnirobovi,bezličnamasa,zvezdicekojenosena

reveruionilegitimišunjegovmedij.”…“Novinarisupotrošnaroba,pukirobovi,nemajupravo

namišljenjeiliimsemišljenepropiše.Vlasnikimalisteprijatelja,sveštonesmedasedira,ili

nemože.”


148

Jednoodzastupljenijihmišljenjabilojeitodajevlasnikjenekokonijekvalifikovan

dasebavimenadžerskimdelom.Neplanira,nijetaktičan,nepozicioniramedijnatržištu.

Vlasniknijenužnoobrazovan,odnosnotonijenjegovaosnovnareferenca,jermožedakupi

diplomu.Možedabude ipolupismentajkun,a lojalan je isključivoprofitu,bezobzirana

stepenobrazovanja.Nikoodvlasnika(bezobziradali jerečoonomekogajeosnovaoili

kupio) nije tu zbog ljubavi prema medijima nego poseduje medije zbog nekog drugog

interesa. “Često je to lokalnikriminalac ili lokalni tajkun...Aonikoji sukupovalimedije,a

bavilisusesečomšumaisličnimposlovima...onineosnivajumedije,negoihkupuju.”…Veoma

je raširenomišljenje da vlasnicima nije stalo do novinarske profesije nego isključivo do

profita i brze zarade i to predstavlja veliki problem za profesiju. „Ne postojimehanizam

kontroleijavnomnjenjekojebikontrolisalovlasnikemedijainateraloihdamedijinebudu

isključivo sredstvo zarade, već i da budu prave novinarske kuće.Mislim da se to kod nas

velikom brzinom napušta i da svi mediji zato liče jedni na druge.“ Jedino novinar iz

beogradskog dnevnog lista navodi suprotan primer i kaže da se u tom mediju vlasnik

ponašakaonekokobrineozaposlenimaipružaimpomoćkadaimjepotrebna.

Dominantno gledište je da je „vlasnik medija u Srbiji nepoznat“ Jedna sagovornica iz

Beograda kaže „Ja sam radila analizu imožda ima dvemedijske kuće u Srbiji koji imaju

fizičkalicazavlasnikedaznatedasutoPera,MikaiŽika,asveostalosu....70%medijaimaju

u okviru offshore kompanijama vlasnike.Kakomi znamo kakav je taj vlasnik... Jedino ako

izuzmemodržavukaovlasnika,ona jemislimmoždainajvećivlasnikmedijauSrbijiidalje.

Ako nju izuzmemo, ona nam je poznata.“ Ovom stanovištu se pridružuje i stanovište

sagovornika iz Vojvodine koji smatra da “nominalni vlasnici kojemi vidimo kao vlasnike,

nisupravivlasnicimedijavećsamoeksponentinečijegnovcaipojavljujusekaovlasnici.”Za

razlikuodnacionalnihvlasnika,vlasnicilokalnimedijasu„vidljivi“.

Vlasničkastrukturaistatusnovinara

Učesnici fokus grupa smatraju da je bolje u državnim, ili poludržavnimmedijima

nego u privatnim i lokalnim koji su u veoma lošoj situaciji: “Saprivatizacijom iulaskom

stranogkapila,radiseviše,abrojljudisesmanjujezbogsmanjenjatroškova.”


149

U Centralnoj Srbiji svi učesnici su saglasni da postoji podela na medije koji su

privatizovani(itonatajkunskinačin)ionekojisuizvornoprivatni,odnosnoosnovanikao

privatna preduzeća, u tom smislu postoje i dva tipa vlasnika: “vlasnik koji je u

konfekcijskom odelu, sa špicastim cipelama.” ‐ ovaj opis koriste kao aluziju na nekog ko

svojim stilom pokušava da nadomesti nedostatak obrazovanja (neko ko ima problem sa

padežima) i znanjadavodimedij (vlasnicidolaze iznajrazličitijih sektoraprivrede).Dok

vlasnikekoji su iosnivačimedijadoživljvajukaodobrepreduzetnike,kojipokušavajuda

opstanunatržištu,podteškimuslovimanelojalnekonkurencije.Takvivlasnicivoderačuna

ozaposlenimaitrudesedašaljusvojeradnikenausavršavanjailiimomogućavajuizvesne

kompenzacije. Vlasnici preduzimači nisu u dobroj finansijskoj situaciji, pošto situacijana

tržištu nije dobra, a pomoć opštine izostaje, “akone sklopidil sapolitičkimpartijamana

vlastima.”Učesnici iz Vojvodine smatraju da su lokalni novinari bili ali su i sad u lošem

položaju.Kadjemedijprešaouprivatnovlasništvoidaljejeloše,stimštosuimsadaplate

kasnepo6meseci.“Neštosuboljipoložajinovinaraujavnimservisima,štosetičeprimanjai

nekesigurnosti.Ukolikosuzastalnozaposlenioniimajunekakvnuzaštitu.Postojiproblemsa

RTV‐om, tugde sunovinari saradnici,kako ihnavukunaposao, tako ih samo izbace.Kako

dođeplima,osekaihsamoodnese.Nemajunikakvuzaštitu.Unajgorempoložajusunovinariu

firmamagdesuprivatniciuovomtradicionalnomsmislukaoštojeMitrović,jeletomožeda

seizgubiposaobezdasetrepne.”

Sagovornicismatrajudavlasniciranijenisubilitakobahati.StarijanovinarkaizBG

kažedauSrbijiimamalomedijakojiostvarujuprofit:„itimedijikojisuusmerenidirektno

na profit ja ne znam kako je novinarima u njima.“ Ona smatra da sve medije u Srbiji

finansiradržava:„Sasvimsamsigurnadasvenašemedijeizdržavadržava,čakionekojisuu

privatnom vlasništvu. I sad kad je propala država, kad nema budžeta svi su mediji na

kolenima zbog toga.“ Ona je dodala da je u prošlom izveštaju državnog revizora

konstantovanodajedržavaokomilijardudinarabeztenderaprelilanaelektronskemedije:

„Milijardu dinara, pa to nisumale pare, to je 10miliona evra, u toku jedne godine, bez

tendera.Izbudžeta.Neprekokonkursa.Direktantransfernovca,zaraznekampanje...poštoje

zakonomoslobođenobaveze.“


150

Onovinarstvudanas,sprezisapolitikomiautocenzuri

„Slika novinarstva je žabokrečina“…”Nije kao devedesetih, postoji jedno sivilo, i u tom

sivilusviplivamo...to jeadhok.”…Učesnici izBeogradasmatrajudajenovinarstvopostalo

površno,svipišuizistogizvoraisutrasevišenebavetomtemom:“Novinarstvoseglumi,

sviistražuju,alisamopopovršinizagrebuneketeme,osimBrankice,sveostalojebrljotinai

površnosti.”

Ističuneposrednidiktatdržavnepolitikeidiktatpoluvidljivihvlasničkihinteresa.

Sviučesnicismatrajudajeranijebiojasanjednopatijskiuticajidasuvideliprijateljiioni

koji nisu bili deklarisani. Danas, navode, da se novinari pojavljivljuju kao PR‐ovi nekih

firmi,adatoformalnonisu,pamanje‐višeneveštoprikrivajudareklamirajunekufirmuito

imseplaća.“Opasnijezaprofesijuodinteresnogpovezivanjajetakozvanasitnakorupcija

koja jeuvekpostojala.Danaspostojipolitičkoopredeljivanjenovinara i prepoznaje se

orijentacijakojuguraju.Uredjivačkapolitikagubibalans, inepostojiuredjivačkapolitika

koja jasno štiti krajnji proizvod da se nakrivi na bilo koju stranu, da ostane u osi

objektivnosti.Nema profesionalizma... To nije pritisak od strane vlasnika, već manjak

profesionalizma,apresvegaautocenzura.”Učesnicikažudaiuregionalnimtelevizijama

novnari u velikoj meri podležu autozenzuri i “ne objavljuju ništa što bi bilo protivno

interesimalokalnevlasti”zbogčegaemitujusamozabavanprogram.

Uvelikojmeri,sagovorniciističuspregumedijaipolitike.“Politikaipoložajmedijasu

usprezi,naročitokadsulokalnimedijiupitanju.Lokalnipolitičariutičudostanauređivačku

politikumedija, a direktori javnihmedija se smenjuju zajedno sa smenama političara na

vlasti. Privatni mediji ukoliko su distancirani od lokalnih političara onda su

„prokazani”mediji,izbogtogasupodkonstantnimfinansijskimpritiscima.Novacse“pumpa”

ukonkurentskemedije,kakobi seugroziouticaj iopstanaknezavisnogprivatnogmedija.”

Navode da je previše kompromisa i kupoprodaje u profesiji. Smatraju das u vlasnici

uglavnom izdrugestruke idanerazumejusuštinuposla,amediji imvrločestoslužeda

operu novac i slične poslove, a ne za stvaranje medijskih sadržaja.” Slabo su uvereni u

sposobnost ljudi koji donose odluke. “U najmanju ruku ako nisu aktivno učestvovali sa

idejomdasestvorihaos,nisuučiniliništadasepočneneštosređivati,ovakavamedijskascena

tojpolitičkojklasiodgovara.”


151

OPRpritiscima

Rezultati kvantitativne analize su pokazali da su urednici izloženiPR pritisku, ali da

novinari tone registruju.Međutim,kvantitativnim istraživanjem jeukazanonasuprotno.

Novinari su u velikoj meri svesni ovakvih pritisaka: “PR‐ovi zovu vlasnike, pa glavne i

odgovorneurednike,urednikeinakrajunovinare,kojinemajubasmnogoizboranakrajutog

lanca. Inovinari iurednici su izloženi strašnompritiskuPR‐a.” Smatrajudasu svi izloženi

pritisku PR‐a, ali da je možda taj pritisak izraženiji u pojedinim sektorima, naročito

ekonomskomilisportskom.„MajstorkojidržiključodkasejeglavnametaPR‐a.“

Zaključak‐kakovidebudućnost:

Predviđajuuglavnomlošubudućnost:„Krizatekdolazi,uvertiraunekijakološperiodpo

novinare“...„Prosto vlasnici medija, barem ovi koji bi trebalo da se bave informativnim

novinarstvom,toimjesvemanjeimanjebitno.Višeseidenatodasepodilazipublici,aneda

sezaistabavinekimozbiljnimtemama ili istraživačkimnovinarstvom itd...vlasnicima jepre

svegabitnodazarade idaostvareprofitnabrznačin,anajbrže jetozaraditikrozreality

show‐ove ipopulističkeemisije,anepravljenjemozbiljnogprograma, jernovinarinisuviše

važan stub društva.“ I ovde izlaz vide u dobroj medijskoj strategiji: “Ako se medijska

strategija ne desi, novinarstvo će se pretvoriti u infotainment.”… „Jedina svetla budućnost

novinaraonline,amislidaostalimediji,radio,TV,pa i štampa imaju tu lošijubudućnost.

Jedinodobrubudućnostutominformativnomsmisluaiostalo,možedaimaonline.“

IIITema:OBRAZOVANJENOVINARA

Asocijacija:Novinarnekadisad

Obrazovan novinar: „riznica udrobljenog znanja“. Neobrazovan novinar:

Neinformisan, ne čita novine, nebitno je da li ima fakultetsku diplomu, nedostatak opšte

kulture i znanja...neposedujeosnovnepojmove,opšteobrazovanje,profesionalnaznanja,

zanatska, koji nema novinarski nerv, lucidnost. Uglavnom svi su saglasni da fakultetsko

obrazovanjenijepresudnozabavljenjeprofesijom.


152

Danas,složilisusesagovornici,svakomožebitinovinar, isasrednjomškolom:Stariji

novinarizBGkažedaćebitipristrasanidajeljudimaunjegovimgodinamauvekprošlost

lepša, „ali ranije je bilo uslov da budemo primljeni negde u redakciju morali smo da

završimofakultet.“Štokažunedanepodrazumevadaćebitiitalentovani,alidasudanas

novinariveomaneobrazovani:„Imadostaveomaneobrazovanihimaloradenasebi.“Starija

novinarka iz BG misli „da ovaj tip novinarstva to traži, štomanje da si opterećen nekim

svojimaspiracijamatogtipa,adaseštoboljeuklapašutim,aakosiindividualactiseutim

nemožešuklopitilako.Tosedakletraži,damožešsvakičasdaradiščasjednočasdrugošta

treće, a u stvari nije važno, svi mogu sve, važno da si se uklopio. Ali to nije samo u

novinarstvu.“ Smatrajuda je to je generalni trend. „Kad samomalozagrebete, to jezaista

očajno.“

Slažu se da novinari ne moraju da završe Fakultet političkih nauka da bi bili dobri

novinari već da treba da budu obrazovani i da poseduju opštu kulturu, koja nedostaje

svima.Takođesmatrajudasedanasuredakcijamastarijekolegemalobavenovimmladim

novinarima: „Sada jemožda problem to što semanje uči novinarstvo u redakciji, na licu

mesta,uživo,upraksi,zatoštodanasljudizazirudakažujednodrugomizvinitenesviđami

sevašprilogkoleginice,nisteuradilitoitodobroidavisutramožetemenidakažeteovoje

moglo da bude i bolje, a dami sutra ne zaratimo i da ne postanemo zakleti neprijatelji i

pripadnicidvaklana.Nepostoji zdravaatmosfera redakcijskoganaliziranjapriloga i toga

kakosenešto ispratilo.Nepostojikolegijalnokritikovanje iotvorenorazgovaranjeosvemu,

nego postoji neka politika nezameranja. A kodmlađih ljudi primećujem da nemaju opštu

kulturuidanekestvarizaistaneznaju...Neznajudasesnađu.Značineophodnajenekaopšta

kultura.“NovinariizNovogSadaiKragujevcatakođesmatrajudajevelikinedostataktošto

unutar redakcija nema ljudi koji bi se bavili obučavanjemmladih novinara. Redakcije su

male,papočetnicimanemakodasebavi.

Novinarima danas zameraju i što rade „copy paste“ i smatraju da je to posledica

obrazovanjaaliiinteresovanja,tedamladinovinarinemajusamoinicijativu.Alikakokažu,

odnjihseninezahteva, jerdasezahtevaonibi se trudili.Takođekažuda jeproblemu

obrazovanjudanašnjice taj što jeprofesori iprogramiškolujunaučneradnike,ane ljude

kojitrebaneštodarade.Naspecijalizovanimfakultetimasemalotoganauči,maloprakse,

dokuobrazovanjunedostajekonstantnaobuka.Novinarobično idesamnausavršavanje


153

ako ga urednik pusti.Navodeda im je neophodnokonstantnodoškolavanje za šta imaju

dobru ponudu ali nedostaju novac i stipendije kao i praksa u drugim sredinama. “Klinci

završavajuižurnalistikupadolazenespremni,nepismeni.”Čestoonikojisuzavršilikurseve

dolazesapraktičnijimznanjemnegoonisazavršenimfakultetom.

Takođe,kadsumladinovinariupitanjusagovornicizajednički ističudaimnedostaje

kritičko razmišljanje, sumnja, za šta nije potreban fakultet. Kažu da ne idu dalje od

površine. Ali dodaju da je “sistem je takav da te prosto sažvaće i urniše, i novinari koji

sumnjajuposlenekogvremenasezapitaju„začijebabezdravlje“kadihtretirajukaobudale.”

Svi učesnici fokus grupe smatraju da novinari skorouopštenepoznajuprofesionalni

kodeksikažudajedobrodobititaznanjanaseminarima.Novinarinemajukredibilitetali

profesijaima.

Napitanjedalipostojegeneracijskerazlikemlađiučesnicifokusgrupasmatrajuda

postoje i da „ljudi koji imaju preko 40‐45 teže prihvataju tehnološke inovacije“. U nekim

elektronskimmedijmasvinovinarisumoralidaprođuobukudaseosposobedasvemogu

raditisamitzv.„onemanshow“.Međutim,starijinovinarismatrajudajetoindividualno,i

danemavezesagodinamainavodeprimeremedijaukojimasusvinovinari izredakcije

moralidaprođu15‐20danaintenzivneobuke.Nijebiloslučajevadanekonijehteo,svisu

išli,„esadkolikojekosavladao“.„Urednicisumoralidanaučenajviše,pazameniciurednika,

redaktori inakrajunovinari.“ Takođe smatrajuda su i ranije redakcijeuveknudileneko

usavršavanje,dasupostojalivećizahtevi.Aliidasumaterijalniusloviranijebilibolji,dok

danasprivatnicinisu zainteresovani. Jedanod retkihprimera jeRTVB92 ‐ ovamedijska

kućaomogućavalasvojimzaposlenimadaiduuškolustranihjezika,nesamoengleskog,ali

opetsemalibrojljudinatoodazvao,jerzahtevadodatnoodvajanjevremena,panemogu

dastignu.

Etika

MladinovinarikažudanaFakultetupolitičkihnaukanisuučilinovinarskuetiku.Neki

odnjihsmatrajudasamotoobrazovanjeoblikujetakvusvest.

StarijanovinarkaizBGkaže„janisamskoročuladajenekospomenuokodeks“.Svisslažuda

neetičko izveštavanje nemožebiti plodNEZNANJA! Pre posledica pritisaka, jer „urednici


154

diktirajusve,aonisigurnonisuuneznanju“.Takođenavodeda„etičkenormeuredakcijama

nisujasne.Očekujesedatideotogavećznašidaćešuhodunaučiti.“

„Meru etičnosti trebalo da utvrđuju udruženja novinara, ali nisam čula skoro da je

nekoudruženjeskorosaopštilotakonešto.“...„Mislimdajeredakcijamapotrebanadvokat,jer

mislimdanovinarinekadobjavljujuneštoštopozakonunebismeli.Recimodasepojavinečiji

policijskidosijenanaslovnojstraninovine, ja tosmatramvrhunskimskandalom.Na tonije

reagovalonijednoudruženjenovinara....To sunovine koje rade sapolicijom. Ineetičnost i

nezakonitost.Ondamedicinskedijagnoze,tojesvezabranjenozakonom.“

Napitanjekadasuupitanjubezazlenijestvarikadsepovredenečijaprivatnost ili

prava deteta, kada nije preterano senzacionalistički...smatraju da je to posledica

neobrazovanja. Učesnici se slažu da je neophodno da novinari uče da koriste nove

tehnologije,aliidaproveravajuinformacijekojedobijusaGoogle,Wikipediejertupostoje

greške:„Potrebnojedaznajugdeikakodatražepraveinformacijeikakodaihproveravaju.“

Medijskaetika imoćmedijasupovezani.Kažudapoznavanjekodeksanikadanijebio

uslov za zapošljavanje. Smatraju da urednici traže od novinara da budu površni, jer u

dnevnom novinarstvu nema istraživanja, pošto nema ni vremena. Novinari ne poštuju

etiku,jerimtržištetonedozvoljava:“Onipoznajuetiku,alijesveuzemljisvedenonapuko

preživljavanjeiondajetu„etikadoviđenja“.

Tabloidizacija

Neprofesionalizam, senzacionalizam i tabloidizacija bujaju najviše zbog ekonomskih

pritisaka, aneadekvatnoobrazovanje sekoristi. „Mi imamo samo tabloide,ane tabloide i

novine.Naše su televizije tabloidizirane“…To prolazi na tržištu, imaju nižu cenu, ljudi su

umorniitraželajtteme.Tojeuvelikojmeripodstaknutomsituacijomuzemlji,smatraju:

“Kakobudurastaostandardpadaće interesovanjezaovakvesadržaje.Sasvim jerazumljivo

dapublikapratiFarmu,čitaKuriritomesličnesadržaje,jernemauslovazaboljiživot.Kada

imsepoboljšastandard,ionićekvalitetnijeorganizovatisvojeslobodnovreme.

Posebneoblastikojenedostajuunovinarskomobrazovanju


155

Informatička pismenost i engleski jezik: “Neće da se rastane od Olimpije (kucaća

mašina),nećedaidenabesplatankursizinformatike…izprincipanećenainternet.”Mladje

kolegesuinformatičkimahompismene,iveštijeujezicima,akadsustarijekolegeupitanju

oni će ili pristati na promene ili podleći strahu od promena.Na jednom lokalnom radiju

postojale su kolege koje “nisuhtele infomatičkida seopismene jer touništavanacionalno

biće!”… “Neki izunutrašnjosti idandanas šalju faxom.” Dodaju i da je neophodno znanje

jezika.

Osobakojaćeseposvetitimladimkolegamakojidolaze,usvakojredakciji.Zanatska

usavršavanja i pismenost. Da svaka redakcija nađe načine da nametne etički kodeks.

Učesnici se slažuda je toopštakultura: „Moradapostojiželjada semenjaju,značidane

postojivišestavneželimdaučim,neželimdaradimnaonlineizdanju,neželimdakoristim

mail,neželimdakoristiminternet,daproveramizvore.“

Osnove pismenosti, kako da upotrebi slova azbuke, zatim obavezna praksa nakon

formalnogobrazovanja,najmanje3mesecaprakse.

Neophodno jepratiti trendove: “Novinarstvoodedaljedok semivrtimooko5pitanjaza

vest. sve je copy paste.”…”Ranije su postojale škole u redakcijama imogao si da uzmeš

napisantekstnapapiru,idaprepoznašukojojredakcijijenastao,asadasusviistiibezlični,

odnosno prežvakavanje agencijskih vesti.” Novinarska škola treba da spoji teorijsko

obrazovanjeipraksu.

U javnomservisuučise„uzrad“, „i internetkursevi izanatskideouključenisuucelu

priču“. Da bi obuku prošli svi novinari u jednoj medijskoj kući, svi učesnci se slažu da

„rukovodstvo kuće mora da naredi da SVI moraju da idu na kurs. Tu nema

dobrovoljnosti.“...“Mislim da, na žalost tu nema nikakve demokratije i nekog dobrovoljnog

odlučivanja,negorukovodstvokućemoradakažezadobrobitnovinara,dasvakomoradase

obučidaradiunovimmedijima,daradinasajtu,dapostavlja...Aukolikoodbija,nećemoćida

radi,jerjetozanjegovodobro.“

Zaključak:

Bilobidobrodabudeobjedinjenoformalnoineformalnoobrazovanje,danovinariidu

na seminare, da ono bude usmereno u zavisnosti od sektora kojim bi se bavili,


156

specijalizovano u zavisnosti od tipa medija, da se novinari usavršavaju u samim

redakcijama,atakođekontinuiranodasepratesavremenitokovinovinarstva–novimediji,

da seminari budu jednako dostupni novinarima u unutrašnjosti Srbije kao i onima u

Beogradu.

IVTehnološkiaspekt

Asocijacija:Tradicionalanimoderannovinar

Asocijacijanovinar20.veka:onajkotrčipoulicidabijaviovest,a21.veka:imalaptop,

fotoaparat, vodi one man show! To olakšava posao. Biće nas manje. Za učesnike focus

grupeuBGnovinarbudućnosti jemoderan:Posedovaćeiped, ipod. Slikovito: imaćedve

glave,dve ruke i48prstiju. Stari novinari će se adaptirati na promene, ako se znanje

budeprenosilo...Ukolikodođedodiskontinuitetaondaneće.Potrebno jedastariučitelji

prenoseznanjenovimučiteljimaidabudupostenainteligencija.(izuglastarijihnovinara).

Tradicionalninovinar–asociraihnapisaćumašinu,nazastarelost,zatupljenost.Strahod

tehnologije,starijiimorajukapiratiiliprivikavatise,konijespremandaseprivikava,kone

znada radi na računaru je suludoda se bavi novinarstvom... i dalje je vezan za kafanu i

društveniživot, ljudskepričei inspiracijasenalazetamo.Moderninovinar–kompjuter,

mora da bude osposobljen da radi za više platformi, na televiziji novinarmora i da nosi

kameruidaznadamontira,danapišeprilogizanovinesaistogdogađaja,akoradizaradio

trebaidaznadamontiraprilog.“Akosamvećnadogađajusasvimmijesvejednodalićeza

radioilitv,ačakbržećeuraditibezmontažera...”

Razlika izmeđumodernog i tradicionalnog novinaranemaveze sagodinama, ali će

razvoj internet novinarstva naterati novinare da se modernizuju. Postoji i suprotno

mišljenje,tj.visokaprofesionalizacijapodrazumevaspecijalizacijuidanedostajevremena

danovinarradizasveplatforme,tedanijetačnodajesuštinaprilogaistazasvatrimedijai

postojevelikezanatskerazlikeizmeđupriloga.

Tehničkaopremljenostredakcija


157

Retko koja redakcija u BG je odlično opremljena. Neke su opremljene “očajno”, neke

“solidno”,alijetočestouzalud,kadmnogostarijekolegeuopšteneznajudaihkoriste.Još

uvekpostojedaktilobiroi(nezadopisnike,već ljudekojiradeuBeogradu).Postoje ioni

koji ne prihvataju ni pisaću mašinu, već samo olovku. To je zapravo averzija prema

tehnologijama.Starijismatrajudasveštojenakompjuteruiliinternetumožedasekoristi,

aliumereno.(kaodajetonekipreparatodkogamožedazaboliglava)‐percepcijamladog

novinara.Pristup internetu je dobar, slažu se svi. Opremljenost je solidna: redakcija je

opremljena tako da svako ima svoj kompjuter, tehnički solidno, internet je dostupan i

dovoljnobrz.RedakcijevanBeogradasumnogološijeopremljene.

Budućnostnovinarstvainovimediji

Različitisustavovikadjeupitanjubudućnostnovinarskeprofesijeimedija.Sviučesnici

fokusgrupateškopredviđajubudućnostprofesije.

Novinari iz Vojvodine misle da će „Internet preuzeti primat….to se već dešava.”…

Integrisaće se.”… “Paralelno, kao i sa prethodnimmedijima, ali će promeniti način rada.”

Jedanododgovrajebiodaćeseplaćatiautiritetnovinarskogpera:“Dnevnenovineukoliko

žele da opstanu moraće da prave ozbiljnije tekstove, da potpis ima autoritet, a to

podrazumevaikoštanje.Vlasnikćemoratidaplatizatajtekstboljenegoštobiplatioobičnog

saradnika….jerplaćaautoritet.”Bićeskupljaizradanovina,alićeopstati.

Učesnici fokusgrupeuCentralnojSrbiji smatrajudasupromeneuprofesiji sanovim

tehnologijamanužne i da im senovinarimorajuprilagoditi, ali da samonovinarstvokao

profesija neće biti ugroženo, za razliku od mnogih pomoćnih medijskih zanimanja (na

primertonaca,montažera,fotoreporteraisl.)“Novinenećeopstatinapapirusigurno,aliće

profesija opstati”… “Internet‐novinarstvo će promeniti profesiju, na način što će naterati

novinaredabudumultimedijalni”...Smatraju da sadržaj komunikacije nemože tehnika da

opredeli,većdamožesamodaskratiformu,alineidaumanjivrednostsadržaja.

Iako se ne može generalizovati da se stariji novinari više protive promenama nego

mladi, te da prilagođavanje zavisi od ličnosti, ipak smatraju da je u prirodi ljudi da se

protive promenama: “posebno je velikiotporpremanovommedijuprisutankodonih ljudi


158

kojisuvećsteklineka imenauredakcijama,anasuprotnjimanovinarikojisetekprobijaju

grabenovemedijekaoprilikudasepozicionirajuuredakciji.”

Sagovornicitakođesmatrajudanećebitipunopromena,alidaćerecimobitipromena

unačinufunkcionisanjaredakcijekaoradnogprostora,odnosnodaćeverovatnosamo

urednikbitiobavezandasediuredakciji,doknovinarinećemoratidadolazeunju.“Neće

bitiokupljanja,kolegijumanitiklasičnihredakcija”.

Tehnološkinapredakćeomogućiti“malimmedijimadadoskočevelikimmedijima,biće

konkuretniji jerdanas suvidljive informacije sa lokalnihportala, što ranijenijebio slučaj”,

neminovno je da će posao tri novinara u budućnosti obavljati jedan i tome se nemože

odupreti,štosmatrajudajedobroizanovinareizamedije.

Stariji novinari izBeograda, uglavnom, smatraju da će se narednih nekoliko godina

pogoršavati, još će se tabloidizirati iz profitnih razloga. A što se tiče uticaja tehnologije

uticaće kao i u drugim profesijama i biće sve manje radnih mesta za novinare. Više

orijentisanina internet,manjena ličnoprikupljanje informacija i tunijepotrebnomnogo

ljudi. To nije specifično za novinarstvo već za sve profesije, radni svet uopšte. Mlađi

novinariuglavnommisledaćeostatiisto.Nijedanmedijnećeizumreti.Slažusesvidajeza

novinarstvoneophodnodase iskombinujenačinrazmišljanja tradicionalanognovinara,u

načinupristupa,analiziteme,prikupljanjuinformacija...inovetehnologije,idasetomože

lakonaučiti.

Nekizaključakbimogaobitidanovinarimorajusebedakontekstualizujuutranziciju.

Daćebitižrtvetranzicije,kaoiljudiokojimaizveštavaju.Mladimisledapromenemoguda

dovedu i do boljeg, ali i goreg scenarija. “Profesiju neće ugroziti promene u tehnološkom

smislu,većrazmišljanjesamihprofesionalaca.Malabara,amnogokrokodila,koćekogajače

daugrize.”

Na pitanje da li će konvergenicija medija ugroziti opstanak novinara u

budućnosti? Smatraju da neće nestati potreba za tradicionalnimmedijima, samo što će

televizija preći na internet. Tehnologija će omogućiti da se neke druge stvari obavljaju

lakše. Novinari u Vojvodini smatraju da će konvergenvcija medija unaprediti profesiju.

Dobićemokompleksnijeinovepojavneoblike.


159

Izvoriinformisanja:

Idu na zvanične sajtove zato što se pozivaju na proverene izvore, jer to smanjuje

odgovornostnovinarazaobjavljen sadržaj. Posetaoficijalnih sajtova jeposledicaprirode

posla, nije moguće ići po blogovima jer postoji dea lajn, a sa druge strane reč je o

autentičnost izvora. Osnovni izvor informacija su im ljudi. Internet im je background.

Oficijelni sajtovi samodruginačinkorišćenjaPR tekstova. „Tu ima svašta interesantno“...

„Službeniglasniknajinteresantnijaknjiga,ali1%novinaraznadaječita“,dok„konferencije

zaštampumogudabudutriler,zavisikakojetividiš.“

Starijinovinarismatrajudajeunovinarstvunajvažnijitalenat,radoznalostidavidiono

štodruginovinarinevide.Akovideonoštosvidrugivideondamogudasebavebilokojom

profesijom.Beogradskanovinarkaironičnonavodiprimerkoleginicekojajenapisalaštaće

da piše i ispod „Izvor internet“ ‐ većina tekstova tako piše, svi prepisuju. Najvećamana

srpskog novinarstva je to što se namanje koristi odlazak na mesto događaja, uglavnom

interent,telefon....

Na pitanje koji izvori se najčešće koriste jedna starija BG novinarka kaže da se

najvišekoristeizjave,„pakadnekolupinešto,panijetačnokažuštajamogu,nisamjakriv

tojeonlupio.“Dodaje„Novinarstvosevišenesastojiupotrazizapodacima,tonepostoji

više. Vlasnici medija nemaju vremena da te puste da ti.. tekst se sastoji u 5 teza i 6

sagovornika,tojemenipotpunoneverovatno.Uopštenijeneobičnoštonovinevišenikone

čita,štosumedijisviupadu.“

Socijalnemrežekaoizvoriiinformacija:

MlađanovinarkaizBeogradadodajedaizvorimogubitijakodobri,dasujojsavremeni

izvori kao što su Facebook, socijalnemreže dragoceni izvori za priče, ideje, kontakte sa

nekimljudima.Onasmatradaćesetiizvoritekkoristitijernpr.zaNVOinternetjeglavni

izvorinformacija,jersutogrupekoježivevirtuelno.MladiTVnovinarkažedačitaforume,

interpretacije drugih ljudi. Komentari su takođe korisni... ali se te informacije moraju

proveriti.Urednicabeogradskenovineseslažedajetoistoistraživačkonovinarstvo.

Facebooknekadmožedabudedobarizvorzaistraživanje,zapriče,daselakšedođedo

ljudi...ali se ne koristi kao izvor informacija, jer svako može da plasira informacije.


160

Percepcijastarijihnovinara:Socijalnemrežesu„reklakazala“,onisekoristekao izvor

samodazačinepriču(unedeljnicima).Učesnicinisuprotivnicidemokratizacijemedija,već

samoinsistirajunapouzdaniminformacijama.Facebookjenekadinicijatorzaneketemei

tekstove…kaoinicijalnainformacija.Isvakapričasemoraistražiti,paukolikoseispostavi

da je tačna,nepozivajusena facebookvećna izvor informacija.Ranije su tuulogu imali

doušnicikojisučestobilimanipulativneprirode,aovdevamnijenikodojavio.

Twiteri iblogoviukidajupotrebudapostojinekokorazmišljaotežinipriče.To

dovodi do toga da više nisu potrebni ni urednici, ni redakcija.Pojedinac je sammedij.

Atomizacija i usitnjavanje medija jeste stvar politike. To je ono čemu vode novi mediji,

ukidasegrupaosimvirtuelnih,kvarisekvalitetiodmeravanjemisli.

Napitanjedalijeproverljivostsadalakšanovinariodgovarajudanovinarmorada

okrene telefon, isto kao ranije, sve se mora proveriti slanjem novinara na teren. Stariji

novinarismatrajudasadašnjinovinariviševremenaprovodeuredakciji.Mlađanovinarka

kažedamladjenovinareuglavnomšaljunateren.

Građanskonovinarstvo

Mladi smatraju da nove tehnologije neće značajno promeniti profesiju, u smislu da

građanskonovinarstvoihnećeugroziti.NovinariizVojvodinesmatrajudajekredibilitet

agument.Nebipotcenjivaliblogere,toćepostatiivećpostajevelikotržište.Alijetovelika

šansa za novinare. Novi mediji kao šansa da se reše mnogi od problema o kojima smo

pričali, npr. obrazovanje i novinara tako i urednika. Veliki broj novinara je pokušao da

napišeblog itosmatrajudajedobarpokazateljdaćeonigrativažnuulogunatržištu,ali

nećebitikonkurencija.“Blogermožedaparirasamouinformacijamanemožedamuuzme

pare.” Komentatori mnogo hrabriji nego sami novinari, naročito ako su anonimni, pa

„često ljudiostavedragocenu informaciju ili javnonapišuonošto je javnatajna,očemusvi

pričaju, a novinar i ako želi to da napiše imaće pritisak urednika i povućiće priču.“ Na

anonimnog komentatora niko ne vrši pritisak. Slažu se da to neće umanjiti potrebu za

novinarskim tekstom. Smatraju da publika voli da čita komentare, i da će u budućnosti

čitati i tekstove profesionalnih novinara ali će svakako čitati i komentare. Blogovi su u

jednovremedoživeliekspanzijuuSrbijialisusadamalkozamrli,nisutolikointeresantni,


161

dosadili su ljudima. U Centralnoj Srbiji novinari smatraju da će građansko novinarstvo

ugroziti tradicionalno samo u brzini u trenutku urgentnih situacija. Misle da će uvek

postojati potražnja za profesionalnim novinarskim sadržajima i da je to garancija da

novinarstvoimabudućnost.

Sinergija građanskog i profesionalnog novinarstva – građansko neće ugroziti

tradicionalnonovinarstvo,naprotiv,građanimogubiti izvorinformacija ipodstaćimnoge

priče, odnosno navesti novinare na istraživanje, komplementiranje i produbljivanje

građanskeinformacije,aupravotojeonoštoseradilopokafanama.

Kredibilitet

Novinar je onaj ko na drugačiji način to vidi, što ne može svaki građanin. Starija

novinarkaBGdnevnoglistakažedasu„sviljudiusvetuizloženimoruinformacija, ausve

manjimkrugovimaseodlučuje“štootvarapitanjesvrhesvegatoga.„Boljainformisanostne

utičenaboljuangažovanostkaograđanina.“Obiljeinformacijaneznačiboljuinformisanost,

otupljuje,„neinformiševećusmerava“.Ljudinestižudapročitajuiispratesveštoihzanima,

nemaju vremena. Misle da će samo promeniti način prezentacije sadržaja, a širenje

građanskog novinarstva može samo da motiviše novinare da unesu neke promene u

profesiju,jačaćekonkurencija.Bilobiprirodnodakvalitetnimnovinarimasamoskočicena

idasamimtimdobijuvećidruštveniugled.Mišljenjasupodeljenja,uglednećezavisitiod

novihmedija.

Da lisevideza10godunovinarstvu:uBeogradukažudauglavnom,ukulturi,na

internetumlađi.

VTema:POLITIČKIPRITISAK

Asocijacija:Političkipritisak

Političkipritisaksveučesnikeasociranaapsolutnosvepolitičare.Jedanučesnikufokus

grupijeskaliraopritiskeiobjasniodasumnogoperfidnijiiekonomskijinegodevedesetih

godina: 30% je autocenzura, 10%gazda, a ostalo se odnosi na oglašivače.Na pritisak ih

asociraju: vlast, vladajuća koalicija, vladajuća partija, kabinet predsednika, političari i

vlasnici marketinških agencija (svi su se nasmejali, i rekli jedan čovek), i konkretno

AleksandarVučić.Opozicioniliderikojivršepritisak.


162

Mlađi novinar smatra da je manji pritisak bio kad je Koštunica bio premijer, balans

izmeđuDSiDSS.B92jetadamogaooKoštunicisvedaobjavi,adanasnemoženib92niti

bilo koji medij, misle da su oko predsednika Tadića najmoćniji ljudi i u političkom i u

marketinškomsmislu.Starijinovinariseneslažu,misledasuseovdepoklopiliekonomskii

političkiinteresi,atonebismelodabude.VećinaispitanikaizBGsmatradazatoštosudve

najveće agencije u zemlji su u vlasništvu DS da su i ova dva pritiksa su sada zajedno.

Političkipritiscisuusprezisaekonomskim.

Učesnici smatraju da najveće pritiske trpe mediji koji imaju najveći tiraž, „on im je

najmiliji.“ Ne postoji klasičan politički pritisak, kada neki političar javno prozovemedij.

Tadabimedijtrebalodaseodupre,anedasepovučeizstrahaodtužbe.“Medijisusluge

režima.”Mlađinovinarismatrajudanijerazličitpritisakkododređenihvrstamedija,većje

većikodonihkojiimajuvećiuticaj.Akosegovoriopodelinanacionalneilokalne,“mrakje

uunutrašnjosti.Tamo jepritisak jošveći,alinedirektanodstranepolitičar,većpritisakod

sebesamih.Onisebojedaizazovureakciju.“

Nekiodučesnikanisuimalidirektantelefonskipoziv,kaooblikpretnje,odstranenekog

političara.Nekijesu.“Da,neprijatnisu,pritisci.Zavisiodsektora.

Problem pritiska je problem INDIVIDUALNOG STAVA novinara. (saglasni su mlađi i

stariji)

UVojvodinijestanjemalodrugačije:Pretnje,nasilje,pretnjeotkazom.Naraznenačine.

U kolegu uperen pištolj, fizičke pretnje, batine, premlaćivanje. Odpolitičkih, ekonomskih

struktura….čaki izsamestruke.Čestobili tužni.Promildaćedobitinasuduštouvelikoj

meriutičenaautocenzuru.Čestoproblemunestručnostisudija.Alitojevećužasnaporuka

pr. Karlovački listopad. “Što je uticajniji medij, pritisci su obazriviji…..sloboda medija je

veća.”“Interesjevećialinećeihpritiskatizbogbudalaštinakaoštoćenjih.“Urednikmože

dakažesamoovomtemomsenećemobaviti.Dešavalodavidemasuneobjavljenihpriloga.

UCentralnojSrbijismatraju:Političkipritisakjejačinalokalnomnegonanacionalnom

nivou,onsenerazlikujeuzavisnostiodtipamedija(naradiju jenajmanji)Asocijacijana

lokalnu vlast. Politički pritisak uvek ide i od pozicije i opozicije, pritisak je ipak jači od

strane pozicije, a pritisak opozicije zavisi od toga koliko je ekonomski jaka. Smatraju da

nisu manji politički pritisci nego 90‐tih, ali da je razlika u tome što je pritisak bio

kontinuiraninekakosusvibilinaučenikakoda izveštavaju,asadaih imamnogovišesa


163

raznih strana, i različitim interesima, i sada tipritisciopterećujumnogoviše,dabibiou

mediju (zavisno od medija) moraš biti član odgovarajuće stranke. Pritisak je pre svega

ekonomski,jerjeteškodobitinovacizbudžeta,takodajepolitičkipritisaksadafinansijski,

aoglašivačidobijupozivizvlastidasklonereklamusamedija.Imidžosobenakojunemože

dasevršipritisakjeizgledajakovažanzaprofesiju,pritisakjeindirektankrozuskraćivanje

finansija, i nikako javan. I oni su doživeli fizičke pretnje, telefonski pozivi, osećaju se

nezaštićeno i izloženo, očekuju zaštitu od udruženja i institucija. Tužbe su značajan vid

pritiska na lokalne medije, tužbe koje podnose lokalni političari, to je istovremeno

iscrpljujućipritisak,kojiistovremenokošta,tužiteljiseinepojavljujunasudu.Kažudase

ponekad čini da postoji spisak omiljenih „medijskih“likova, i to nije stvar vlasnika,

jednostavnopostoje ljudikojenovinarivoledakontaktiraju, zatimpostojimalibroj ljudi

kojisuotvoreniivoledapričajuzamedije,sadrugestranemnogiljudinecedagovoreza

javnost.Međutimponekadurednikotvorenokažekojajeosobanepoželjna,“postojetakve

osobe koje nisu poželjnenanekim televizijama iurednik ih imenuje kao takve, anovinari

čestoineznajuzaštosutiizvorinepoželjni”…”Višeodovolikogpritiskanemože,pritisakne

možedabude jači...aonikojiopstajumimopolitikeopstaju jakoteško iskoro jenemoguće

opstati.”

Podrškagrađana

Građaninepružajunikakvupodršku...građanskoorganizovanjeuzaštitunekogmedija

jezanjihmisaonaimenica.“Javnostsezabavlja.”…“Javnostnepostoji.”…“Srbijamorapostati

država da bi dobila javnost i građane.”… “Mi očekujemo da država uredi društvo umesto

društvo da uredi državu. Pritisci će uvek postojati, mi ih imamo ali javnost ne reaguje.

Reagujuprijatelji,porodica.”

Kakoseizboriti

“Kada bimedij jednom objavio ko je sve pokušao da vrši pritisak, bilo bi učinkovito.”

(primer Ljilje Smajlović i lista Politika) “Kratkoročno bi se pritisak smanjio promenom

izbornogsistema,kadase ljudibudubiralipo imenuanepo listiondabiseonidrugačije i


164

ponašaliiradilinalokalu,adugoročnoakosedruštvoizađeizstanjaukomejepolitikaizvor

svega.”

Jošjednavažnastvarjekakokažuizbacivanjepolitikeizvlasništvamedijairegulisanje

marketinškog prostora (primer Djilas), zatim regulisanje medijskog prostora i srodnih

prostora.“Svudapritiskajuali jenamedijimadaseoduprukolikomogu.”NovinarivanBG

smatrajudarešenjemožebitičešćeobraćanjestrukovnimudruženjima,maloboljikontakt

sakolegama iz inostranstva,evropskim,medjunarodnimudruženjima.“Jerpritiscipostoje

svudausvetu,alioniimajumehanizamdasebore,aminemamo.”

Veći problem od samog pritiska jeste što profesija neće da stane ni iza koga. Nema

SOLIDARNOSTI (uglavnom iz straha) i svi učesnici svih fokus grupa su saglasni sa ovi

stavom.Novinaribimoralidapružajuotpor.

Budućnostistraživačkognovinarstva

„Koji jemotiv nekog mlađeg ili novinara srednje generacija da se bavi istraživačkim

novinarstvomkad vidida ćedoživetineprijatnostiodurednika,prozivkenablogovima,do

Brankicine sudbine.“ Ostali misle da mora biti više od rejtinga i gledanosti. Sputava

redakcija.Nijemotivisanfinansijiski.Vrloretkiprimeri. Jednovremejekrenuloisveviše

zamire,tovišenijevaćnoljudimakojiodlučujuunovinarstvu.Premamišljenjuispitanika

istraživačno novinarstvo najviše sputava: Politički pritisak, ekonomski pritisak ili

novinarskineporfesionalizamineznanje,odnosnokakokažu „3u1“:„Čim ihspomeneteu

negativnomkontekstu,gdegodsenalazili,naćićevamprijatelja,najbližegsaradnika,odlično

suobavešteni,dazaustavitoštovispremate.Ustanjusudavamsveobećaju,iekskluzivnost,

svedavamdaju,samonemojteružnustvar,biloštanegativnodanapišeteonjima.“Slazuse

daćebitiVIŠEPRITISAKAubudućnosti.

Regulatorniokvir:

Kažudasvešto se radiuSrbiji, celazakonskaregulativase sprovodiprekonoći i iza

leđa, nepromišljeno. Smatajuda je potrebnoda Srbijapostanenormalnadržava. „Dokne

počnuinstitucijekodnasdaradeimaćemoistuovakvupriču.“Potrebnojeuspistavitisistem

sa nezavisnnim i samostalnim medijima. „Urednici svih vodećih medija koji su na tim


165

pozicijama 10‐15 pa i 20 godina već su u prijateljskim odnosima sa nekim biznismenima,

političarima“. „Kodnasnerade institucije,kodnassvesveodlučujeukabinetupredsednika

države,nemanormalnedržave.Kaonekadšto jebiopolitbiro iBrozovkabinet, istosetako

odlučivaloikodMiloševićaitakoseodlučujeidanas.“

Najvećiuticajnabudućnostnovinarstva

Kombinacija vlasništva, socijalno‐ekonomskog momenta i političkih

prilika/pritisaka.Velikibroj je rekao i obrazovanje.Zanimljivo jeda je tehnološki aspekt

ocenjenkaonajmanjepresudanzabudućnostnovinarstvauSrbiji.

Ključnereči:

LOŠSOCIOEKONOMSKISTATUSNOVINARA

MALEPLATEMNOGORADNIHSATI

LOŠEOBRAZOVANJENOVINARA

AUTOCENZURA

NEDOSTATAKSOLIDARNOSTIISTRAH

NEDOSTATAKDOSTOJANSTVA

KRITIKASINDIKATA

KRITIKANUNS‐aiUNS‐a

POLITIČKO‐EKONOMSKIPRITISCIsvuda,većinalokalnomnivou

POTREBNANNOVREGULATORNIOKVIR


166