Тезе са предавања и вежби из Методике упознавања околине

ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ МЕТОДИКЕ УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ

Појам и предмет Припада систему педагошких наука. Педагошка дисциплина јер се

бави, пре свега, педагошким питањима. Третира природне и друштвене појаве, стања и процесе због чега, иако је педагошка дисциплина (а педагошко је пре свега друштвени феномен), она припада истовремено природним и друштвеним наукама

.Педагошка научна дисциплина која се бави истраживањем и усавршавањем (унапређењем) педагошког (васпитно-образовног) рада у области упознавања деце (пре свега, предшколског узраста) с околином.

Околина - појам различите ширине због чега је стручност али и вредносна усмереност васпитача од велике, некад чак пресудне важности.

Намењена је изучавању, односно предмет је бављења, студената у кадровским школама, односно на факултетима, и професионалцима (свршеним студентима) васпитачима деце предшколског узраста.

Предмет Методике упознавања околине је васпитно-образовни рад уобласти упознавања деце с околином.

Треба разликовати предмет бављења васпитача: Методика упознавања околине и деце чији је предмет бављења упознавање околине.

Методику васпитачи изучавају с циљем да што успешније организују активности из области упознавања деце с околином.

Циљ и задаци Циљ сваке методике је унапређење, усавршавање, побољшање васпитно-образовног рада у одређеној области, подручју човековог рада и живота.

Циљ ове методике је да се студенти оспособе за организацију активности из упознавања околине адекватним избором, груписањем и распоредом садржаја; избором и применом метода, облика и средстава педагошког рада.

Примарно настојање (интенција) је мотивација и оспособљавање будућих васпитача да овладају системом поступака и односа у комуникацији са децом предшколског узраста, како би подстакли дечју перцепцију, структурирање дечјих искустава и развој појмова о непосредној (природној и друштвеној) околини и улози човека у одржању и заштити те околине.

Циљ сваке науке и научне дисциплине је широко постављен. Да би се остварио, или делимично остварио, потребна је његова опреационализација, а она се постиже постављањем задатака.

Задаци Методике упознавања околине су:-да се студенти упознају са концепцијом и значајем области

упознавања околине-да стекну довољно знања, способности и практичног искуства у

реализацији задатака и садржаја из области упознавања околине кроз њихово превођење у свакодневне поступке у раду са децом предшколског узраста,

-да се студенти оспособе да самостално развијају и унапређују конкретне програме упознавања околине у складу са могућностима и потребама конкретних група деце (и детета као појединаца) у одређеним условима рада;

-да се студенти оспособе да, на основу претходног теоријског знања из педагогошких и психолошких дисциплина, препознају и уоче битне промене у понашању деце и на основу њих реализују своје васпитне поступке;

-да студенти науче да примењују оне методе рада које ће водити развијању логичког мишљења код детета и стваралачког односа детета према околини;

-да се студенти оспособе да средину у којој деца бораве структурирају тако да дете може да делује тиме што ће испитивати природу материјала и успостављати вишеструке врсте комуникације, да у свему томе учествује према својим жељама, могућностима и психофизичким потенцијалима;

-да се студенти заинтересују за конкретан истраживачки рад у области упознавања околине, како би се и по завршеном студију (школовању) бавили унапрерђивањем теоријског и практичног рада у овој области.

Место Методике упознавања околине у систему педагошких дисциплина и њен однос према другим педагошким наукама

Систем педагошких дисциплина. Ова методика као део тог система: границе егзистенције у ''статусу''

самосталности и у систему.

Однос према појединим дисциплинама; посебно однос према појединим методикама.

Специфичност положаја Методике упознавања околине у систему педагошких научних дисциплина: друштвена и природна (третирање једних и других феномена);

Структурирање садржаја.- Захтеви; процедуре; провера исправности изабраних (одабраних) садржаја.

Карактеристике деце предшколског узраста значајне за Методику упознавања околине

-Радозналост: Врло рано дете показује радозналост за предмете и појаве око себе: природне и друштвене; живу и неживу природу; биљке и животиње: конкретно и апстрактно.

Сензомоторне способности (способности сензомоторног апарата) од самог рођења: способност не само да прима чулне податке него и да их ''обрађује''.

Ствари око себе додирује, проба, ослушкује, посматра: обим и дубина; сложеност, с једне, и развијеност и искуство, с друге стране.

Играње и манипулисање предметима : стицање искуства о физичком свету: опажање људи, прати њихове активности, поступке, речи, односе; апстрактност и конкретност. У интеракцији одрасли –дете, оно стиче и прва социјална искуства што представља већ виши степен сазнања.

Богаћењем искуства повећава се радозналост за свет око себе. Свакако, томе доприноси већа покретљивост, разумевање и коришћење говора; развијање пажње, памћења и мишљења, као и све сложенија интеракција са одраслима и са вршњацима.

Дечја питања: шта, како, зашто'? Повећавање сложености интересовања.

Поређење сличних ситуација и покушај да се да одговор, као: ''Медвед не може да нађе зими крушке да једе, зато преко зиме мора да спава''. ''Цвет без воде је жедан, исто као и ми када смо жедни''.

Незадовољавање пасивним посматрањем појава око себе, као ни информацијама старијих: дете жели да свет око себе испитује и проверава; жели да чини што и одрасли; често жели да у сопственим активностима сазна како ствари функционишу, да постепено богати своја искуства и стиче елементарна сазнања о предметима и појавама у непосредној околини; касније и о процесима. У том процесу формира однос према спољашњем свету. Сазнавање и мењање односа.

Свет стварности као предмет опажања и истраживања деце.Разлика у виђењу и поимању света код одраслих и деце: као целина

основа дечјег упознавања околине – света који га окружује; повезивање свих области: безброј је примера таквих могућности.

Свет инсеката: (модел бубамаре од пластелина, цртање бојицама, сликање темперама инсеката који су им најинтересантнији.

Коришћење сликовница: разговор о изгледу, опис; док разговарају о изгледу појединих животиња и како се оглашавају могу да скакућу или други физички покрети као начин учења али и физичког развоја.

Са развојем математичких појмова: колико мрава, буба, зека и др.Музика као незаменљив пратилац активности: О мраву и цврчку где

се цврчак може ''рехабилитовати''.

Методичка решења током развоја теорије -/а о настави и учењу су се мењала и мењају се свакодневно: Колико интензивно и успешно?

Први покушаји разраде Програма рада у дечјем вртићу била је програмска оријентација васпитачу за његов рад ''Упутства васпитачу дечјег вртића'', Београд 1948. То је превод руског програма васпитно-образовног рада у вртићу с кратким методичким упутствима.

Место Упознавања околине у тим упутствима ?

Године 1952. Удружење васпитача Србије издало је Програмско-методичка упутства за рад у предшколским установама према којима су радили дечји вртићи у Србији , али и у другим републикама (Хрватска, Б и Х, Црна Гора).

Школа за васпитаче у Београду објавила је 1959. године ''Васпитни рад у предшколским установама'' који се користио као методички приручник за организацију васпитно-образовног рада у дечјим вртићима.

Седамдесетих година прошлог века уводе се ''Основе васпитно-образовног рада за рад са децом од 3 до 7 година.'' Суштинске промене: нема фиксираности програмских садржаја, слобода али и стручна и друга оспособљеност и одговорност васпитача.

Године 1996.(иновиране 2002.) Основе програма : значајно што се уводе два модела где се и у Упознавању околине значајно разликују.

Најновије програмске основе: Сличности и разлике у односу на претходне.

Упознавање природне средине

1.Биљни и животињски свет као предмет дечјег упознавања

Природне ситуације у којима деца упознају биљке и животиње. То је и најпогоднији начин упознавања. Посебно интересантне животиње, пре свега због подударности дечије природе и карактеристика животиња.

Придавање животињама особина људи: ''Меда је добар''. ''Риба плаче када је без воде''

Разлика у схватању бића :(живота) животиња и биљака.Интересовање деце за биљке и животиње сваким даном је све

израженије. Желе да сазнају многе ствари: од имена разних животиња, преко, шта животиње једу, где живе, до тога да ли биљка ''пије'' воду?

Важна васпитачева улога јесте да деца стекну што јасније и тачније представе о биљном и животињском свету. А јасне представе дете ће имати ако стекне богата чулна искуства у непосредном контакту са биљкама и животињама.

Где дете може да стекне богата чулна искуства? Сама природа, прирдне ситуације (природни објекти) у непосредној околини, у месту у којем дете живи а касније и у широј околини (средини).

У вртићу: кутић живе природе, ЗОО врт, само двориште вртића, врт – башта вртића; - Веома су погодни: акваријум, тераријум, инсектаријум, кавези и сл.

Повезивање већ стечених знања и онога што деца перципирају и на основу тог воде разговор: јесу ли раније видели (биљку или животињу), где су видели, по чему се разликује а шта је слично и друго.

Оживљавање ранијих искустава омогућава деци да посматрано доживљавају из неких нових углова, да преструктурирају, допуне раније искуство.

Боравак у природи треба повезивати са пријатним емоционалним доживљајима деце, са игром, опонашањем омиљене животиње.

Квалитет емоционалног доживљаја утиче на квалитет искуства.

Тражење и сакупљање у природи као начин дечјег упознавања околине

Природа детета и активности на упознавању околине засноване на тражењу и сакупљању у природи (ближој и даљој околини и средини)

Шта и како деца могу тражити и сакупљати? Биљке и животиње, пре свега:

1) По показаном узору. 2) Вредности су у подсатицању упоређивања, тражења сличност и

разлика, анализирање, закључивање. 3) Посебне могућности у подстицању и развијању мисаоне активности и интелектуалног осамостаљивања деце

4) Деца могу тражити и нешто што припада одређеној групи, врсти, области.

5) Проналажење једног или више предмета, биљке или животиње.

Вредности оваквих активности: сазнајне, развој одређених особина личности, еколошка култура, морални профил, систем вредности и др

Врсте посматрањаС обзиром на време: краткотрајна и дготрајнаДуготрајна посматрањаПрирода као извор непосредних доживљаја, богатог искуства и

дуготрајног знања, пре сега о биљкама и животињама. Посебно је ''погодна'' за уочавање веза у природи и зависности међу појавама у природи

Дуготрајна посматрања, односно посматрања истих ситуација кроз дужи временски период, омогућавају деци да запазе на биљкама и животињама одређене промене у дужем временском периоду.

Шта деца могу да запажају? Скупљање птица у јата у јесен и припрема за одлазак у топлије крајеве, - неке животиње зими не могу да виде; - у пролеће доста младунчади разних животиња.

Промене на биљкама још уочљивије: дрвеће пупи, листа и цвета; у јесен плодови сазревају и лишће опада; преко зиме гране дрвећа остају голе (без лишћа, без вегетације).

Васпитач подстиче дечије запажање: промене на биљкама и животињама, промене у раду и понашању људи; зависност промена у природи и раду људи у појединим годишњим добима.

Карактеристичне промене које се збивају у јесен, зиму, пролеће или лето, истовремено за дете постају упоришне тачке посматрања али и стварање представа о предметима, појавама, процесима, људима и догађајима у непосредној околини.

Активности ће зависити од узраста деце. Деца старије, односно најстарије узрасне групе могу да објашњавају, тумаче и презентују и сложеније везе и односе међу биљкама и животињама.

Где, на којим местима деца могу да посматрају и траже? Важно је да дечје посматрање буде везано са дечјим активностима;

повезаност ''речи и дела''. Деца могу да мере, упоређују, сакупљају погодан материјал (пупољке,

опало и зелено лишће, први опали цвет и да то и остало ''бележе'' у календар природе.

Посматрање у појединим фазама развоја: промене на развоју биљке од семенке до цвета, од пупољка до плода, од опадања лишћа до оголелих грана. Или развој животиње од младунчета до одрасле животиње (од пилета до кокошке, од пуноглавца до жабе и сл.). Све те промене могу обележавати на њима прихватљив и разумљив нажин.

После дужег посматрања, сакупљања, бележења опаженога за један краћи или дужи временски период, деца могу бележити карактеристичне промене на биљкама или животињама у току једног годишњег доба или за целу годину. Ови захтеви се могу постављати деци старијег узраста, односно деци када имају довољно искуства и када могу да уоче, повежу, групишу.

Деца предшколског узраста воле игру. Привлачи их сама ситуација игре, радују се учешћу у игри. Зато је потребно што више питања, задатака и осталих ''дечијих обавеза'' везати за игру.

Дидактичке игре треба да буду добро осмишљене, дечијим могућностима и потребама прилагођене, да деца буду мотивисана за

учешће у игри. Некада је могуће користити и посебна подстицајна средства за учешће и за што већа постигнућа (жетони ''медаље'' и др).

Примери организације неких игара:Игра – вртешкаСадржај – животињски свет (домаће животиње)Циљ – препознавање и именовање животиња и њихових својставаСредства – апликације или слике појединих животиња

Практичан рад деце око биљака и животиња Рад одраслих као подстицај деци да и сама учествују у раду око биљака

и животиња. За то посебне могућности пружа кутић живе природе, ЗОО врт у дворишту вртића, башта вртића и сам екстеријер дечијег вртића.

Шта деца могу да раде? Важност одмерености задатака према могућностима деце.

За практичан рад деце и на тај начин упознавање околине важно је припремити све што је потребно а нарочито: семенке, расад, средства за рад и одговарајући алат.

У практичном раду више ће бити ангажована деца старијег узраста, а млађа више посматрају рад старије деце и васпитача. Деца могу помагати старијима у раду око биљака тако што учествују у брању воћа и поврћа, у сакупљању лековитог биља, у чишћењу корова, у одржавању баште и воћњака и др.

Каква је вредност таквог ангажовања деце?-упознају нове биљке (сазнају њихова имена, изглед, начин узгајања,

њихов значај за човека и др.); сазнају делове биљке; уочавају и сазнају услове раста и улогу човека у томе. Због тога је важно да их у току рада подстичемо да запажају, да упоређују, анализирају, закључују и др.

Зашто је потребно заливати? Окопавати?, Ђубрити? Зашто је потребно одстрањивати коров? Откуд ту коров? И сл.

Практичан рад деци причињава задовољство и у том раду се развија одређени однос како према раду тако и према биљкама ( да их не кидају, не уништавају) – еколошка свест и култура.

Иста је вредност практичног рада деце око животиња. Са васпитачем деца могу да чисте пребивалишта за животиње; могу учествовати у храњењу животиња: посебно храњење или припремање хране за одређене животиње у одређено време.

Пружање помоћи животињама преко зиме. Са одраслима могу разматрати?Посебна вредност је у подстицању деце на самоиницијативност и креативна решења. Тиме се код деце подстиче и развија интересовање за животиње, богати искуство, развија позитиван

однос према животињама и развијају способности за решавање нових ситуација и за решавање '' нових проблема''.

Уређивање збиркиОд индивидуално или заједнички сакупљених примера биљака могу

се сређивати разне збирке (хербаријуми), инсеката (инсектаријум), тераријум (водоземци, гмизавци, неки глодари), акваријум (рибе, пужеви, шкољке, глисте).

У сређивању ових биљака (и животиња) треба што више ангажовати децу, подстицати и подржавати њихову иницијативу. Сакупљене семенке деца могу класирати и слагати у посебне кутије по преградама (преграде обележене сликама одговарајућег плода или цвета) или у неке друге посуде (епрувете).

Деца могу правити албуме биљног и животињског света. Што више да сама деца то раде. Улога васпитача је да помогне деци да сакупе материјал, да их подстиче да бирају и припремају средства, да васпитач испољава интересовање за дечји рад, дечију оригиналност. Старија деца су ангажованија.

Преко сређивања збирки деца запажају сличности и разлике, уочавају заједничка својства за групу предмета по различитим критеријумима и труде се да разликују одређене замисли и решења. Омогућава им да упоређују, повезују, разликују, анализирају и др. Све то позитивно утиче на развој способности мишљења и закључивања као важних психичких процеса.

Истраживачке активности (игра деце)

Дечије интересовање се не задржава на спољним особинама и својствима. Жеља за откривање све новијих својстава и особина (дечија радозналост је неограничена).Дете интересује како цвет или плод изгледа унутра. Улога васпитача је не само да подржава него и да подстиче дечију радозналост.

Васпитач подстиче децу да предвиђају: шта је испод земље, да ли има нека животиња? Која? Шта она ради у земљи? Када ће изаћи из земље?

Васпитач усмерава децу да упознају нова својства помоћу лупе, микроскопа или увеличавајућег стакла; да посматрају пресек (уздужни, попречни) пупољка, цвета, листа, плода; да посматрају муву, пчелу, комарца, гусеницу, буба мару и сл.) испод лупе, микроскопа: да ли имају ноге, крила, очи? По чему се разликују?

Инсекти се могу посматрати?

Запажање неких суштинских својстава доприносе истраживања путем експериментисања и огледа. Вредности су у томе што дете само открива: на пример открива услове раста биљке.

Примери огледа: неколико дана посматрати стављене семенке (може и Услови

клијања: Погодне семенке ставити у различите услове: суву и влажну земљу (у одређену посуду). После испод лупе расечене семенке. Да ли се семенка променила? Где је проклијала? Зашто?

Услови раста биљке: Пратити развој биљке у две саксије и у различитим условима.

После одређеног времена (недељу, две, три) посматрати, упоређивати, закључивати: која је биљка како напредовала и зашто?

Могу се користити експерименти са биљкама у пролеће. Нпр. При пресађивању биљке одузети неки део и онда пратити напредовање: која је биљка даље напредовала? Зашто? Тако деца могу да уочавају функцију појединих делова биљке.

Истраживачке активности деце, треба да имају облик игре јер само тако ће бити интересантне.

Да би се дете успешније укључило у истраживање треба га емоционално ангажовати. То се постиже припремом средстава (потребног прибора) као и истицањем интерсантних питања: Шта мислите да ли ће се цвет променити? Видећемо за толико и толико времена. Покушаћемо да то и то урадимо. Све то буди жељу код деце да погађају. Значајан је и моменат исчекивања: шта ће то бити, како ће изгледати итд.

Предшколско дете није у стању да открије узрочно-последичне односе ако је истовремено дато више узрока. Највише им одговарају ситуације у којима прате два услова (тзв. двојни оглед), односно када су сви други услови исти изузев једнога (одузета влага, светлост или топлота).

Да би дете постигло резултате мора имати известан фонд раније стечених искустава и сазнања о биљкама и да је у могућности да претпоставља и закључује. Такав начин рада подстиче мисаоне активности код деце.

Игра у кутићимаПредставља посебно задовољство. Васпитач је усмерава и оплемењује

разним средствима, материјалима и погодним играчкама. Користећи ова

средства, деца истовремено богате и своја искуства о биљкама и животињама.

Примери таквих кутића:

Продавница цвећа: Средства: цвеће ( према годишњим добима – пољско, баштенско, суво), посуде са водом у којима стоји цвеће, новац за куповину, опрема за продавца.

Играјући се деца по сопственој жељи мењају улоге и постављају задатке

Дидактичке игре као средство упознавања околине

Максимално активирање моторних, емоционалних и когнитивних способности деце. Најпогодније средство за учење предшколске деце.

Поред осталих врста игара за учење су од посебне важности дидактичке игре. То су игре у којима су унапред дати задаци, садржаји и правила. Ту је потребан већи интелектуални напор и већа концентрација пажње. Колико се васпитач придржава постављених задатака, предвиђених садржаја и утврђених правила?

У овим играма је могуће решавати различите задатке, са различитом концентарцијом пажње и различитим интелектуалним напором. Шта нам то омогућава?

Користе се дечија искуства и елементарна знања о биљкама и животињама. Задаци могу бити препознавање и именовање разних биљака и животиња, њихова својства и особине и то на природним предметима , сликама, играчкама.

Игре препознавања могу бити организоване за целу групу, одређен број деце.Познате су игре: продавнице, поштара, путујемо- путујемо, знаш ли ко сам, ко ће први наћи и друге. У њима дете на нов и интересантан начин упознаје биљке и животиње, међусобно их разликује и чулно опажа, повезује речима (адекватним терминима).

Одређено својство дете опажа на разне начине:-ангажовањем чула додира-ангажовањем чула мириса и укуса (цвеће – воће)-чула слуха (како се ко јавља)

- преко описа (ја видим ти не видиш)- преко дела слике (препоручено писмо)

-пантомиме, загонетке или неког другог својства (употребе, исхране, места становања, функције органа и сл). Дете је доведено у ситуацију да не опажа предмете у целини већ неко од својстава. То од деце захтева веће напоре, богатије искуство. Истовремено дете запажа карактеристична својства, изоштрава чула и уочава функције појединих чула.

Посматрањем и поређењем два предмета (две биљке, две животиње) деца проналазе слично, заједничко и различито, а посматрањем више предмета долазе до све битнијих својстава, до својства групе, врсте.

Сврставање, груписање, односно одвајање групе предмета по неком заједничком својству (од спољних до битних својстава). То детету омогућава да све више продире у свет стварности, да долази и до генерализација.

Груписање биљака може бити по: -спољним својствима (боја, величина, укус)-добу када се јављају (пролеће, јесен...)

-месту где расту (украсно- собно, пољско, баштенско)-према томе да ли служе човеку за исхрану или не-према својствима уже групе (воће, цвеће, дрвеће, поврће).

Груписање животиња може бити: -према спољњем покривачу (крзно, кожа, перје, крљушти, оклоп), - према месту живљења ( у шуми, води, земљи)

-начину кретања (ходају, пливају, лете, миле)-према броју ногу-према томе да ли се човек брине о њима или не-начину размножавања-према томе како се припремају за зиму и како зимују итд,

Подсдтицање деце да класификују и разврставају по разним критеријумима.

Запажање све битнијих заједничких својстава и (или) различитости захтева ангажовања све већих мисаоних способности деце ( да уоче, повежу, групишу, разликују, упоређују) и богатије искуство деце.

Најсложеније логичке игре су тзв. унакрсне класификације.

У дидактичким играма васпитач врши избор игара, задатака, садржаја.Посебно је важно да зна како ће децу заинтересовати и емотивно везати за одређену игру. Игра мора да буде осмишљена?

Задаци морају бити прилагођени дечијим узрасним могућностима, знању и искуству; мотивисање начином организације и средствима која треба да буду интересантна. Стално уносити новине, што чешће и што више користити иницијативу деце.

Игре повезивати сензомоторним активностима, са музиком, песмом, разним садржајима, а речима подстицати жељу детета да погоди, пронађе, покуша и др.

Сврсисходно је понекад користити и посебна подстицајна средства за учешће деце у игри и за постигнуте резултате (од похвале до ''медаља'').

Игра вртешкаСадржај – животињски свет (домаће животиње)Циљ – именовање и препознавање животиња и њихових својставаСредства – вртешка направљена од картона, шпер – плоче или пластике.Игра – цвећаСадржај – биљни свет – баштенско цвећеЦиљ – погађање који су цветовиСредства – природни цветови (ружа, каранфил, лала.Игра – Све на своје местоСадржај – животињски светЦиљ – сврставање животиња према месту живљења и кретања. Средства – апликације животиња и њихових станишта

Васпитно-образовна средства у области упознавања околине

Извори информација и извори знања. Разлика између извора знања и извора информација: информације – обавештење о чињеницама; знање о чињеницама и генерализацијама.

Наставна и васпитно-образовна средства.Непосредна стварност и дидактички обликована (изведена)

стварност- средства. Изворна стварност и дидактичка стварност (Коменски - ''Књига

природе''). Педагошка енциклопедија (1989) '' дидактички обликовани објективно дани предмети, појаве, производи људског рада који у настави служе као извори сазнавања, односно учења (стр. 94). Зато су наставна средства синоними за специфичне изворе знања у настави.

Средства су увек била детерминисана гносеологијом као општом теоријом сазнавања. Тако на пример у доба сензуализма, дидактичка средства су имала основну функцију да обезбеде сазнање путем чула – наглашено показивање (демонстрација).

У време рационалистичке гносеолошке доминације – придавање значаја мисаоним активностима (вербална средства (речи), штампани и писани текстови, књиге и други извори знања.

У време емпиризма – било је за очекивање ослањање на искуство.(Огледи и експерименти).

Велики број различитих класификација:

Под дидактички обликованом стварности: 1. визуелна, 2. аудитивна , 3. аудиовизуелна , а неки чак одвајају и под 4. текстуална средства.Продановић – Ничковић: 1. вербална, 2. текстуална, 3. визуелна , 4. аудитивна, 5. аудиовизуелна, 6, електронска – аутоматска, 7. мануелна , 8. експериментална и 9. помоћна техничка.

Срећу се различити класификациони приступи: да ли су у питању природна или вештачка средства; класична или савремена; статична или динамична; намењена за децу / ученике или за васпитаче / наставнике; за учење или за истраживање итд.

-средства васпитно-образовног рада -техничка средства у васпитно-образовном раду

-помагала -дидактички материјал, подразумева оно на чему се или помоћу чега се ради. На пр. У вртићу: папир, глина, пластелин, земља, вода, песак.

А шта су радне свеске, радни листови, цртежи и сл.?

Васпитно-образовна средства у области упознавања деце с околином:

1. Кутић живе природе: у згради (у ентеријеру), у дворишту зграде (екстеријер), изван зграде вртића.

2. Календар природе: а) млађи узраст – предметни: збирка лишћа, гранчица, плодова, каменчића и сл. б) старији узраст – сликовни календар: групни ипојединачни.

3. Дидактичке слике, илустрације и фотографије

а)Дидактичке слике:дводимензионална визуелна средства, црно-бела и у боји, величина 120 / 80; садржај биљни и животињски свет; обично представљено у крупнијем плану него што је у природи (нпр. делови цвета, електрон, грађа органа човека, делови машине, процес раста, функционисање машине) и сл.

Могу бити и тродимензионална (илузија треће д.).

Илустрације су низови од 3 до 5 слика које својом сличношћу и тематиком илуструју неку причу, басну или неки процес.

Фотографије – дводимензинална; уметничке –тродимензионална; средства универзалног комуницирања ; много успешније приказивање оригинала.

Сликовнице: могу се двоструко третирати: као дидактичка средства и као дидактички материјал. Могу бити: а) само са сликама ( без текста), б) са сликама које прати текст и в) сликовнице на прелазу у књигу.

Морају да испуњавају садржајне, хигијенске и естетске захтеве и да се у раду са млађом децом могу користити као играчке. Могу се користити у свим облицима рада са децом. 4.Дијапозитиви (дијаслике), дијафилм и филм: визуелна (аудиовизуелна)дводимензионална (тродимензионална) дидактичка средства.

5.Макете и модели. Тродимензионална дидактичка средства; у високом степену одражавају стварност.

Макете : грађевинских објеката, саобраћајних објеката, урбаних насеља, географија једног подручја, сеоско двориште, шума, сточна фарма и сл.

Модели у односу на изворну стварност могу бити у природној величини, увећани или умањени.

Збирке: Не припадају искључиво ни једној посебној групи средстава (визуелна...), већ свакој од њих. Највећу педагошку вредност имају збирке које су васпитачи са децом урадили.

6.ТВ- вртић: Веома моћно дидактичко средство доступно у виду ТВ-емисија.Из школског програма серије ''Опстанак'', ''Свет дивљине'', Емисије намењене ширем гледалишту: документарни, научно-популарни, забавни и други садржаји. Видео-касетни систем.

7.Радни листови: Чине посебну групу дидактичких визуелно-текстуалних средстава – извори знања. Могу се убрајати и у дидактички материјал. Када?

Јављају се под различитим називима: ''Свет око мене''; ''Природа и друштво за предшколце''; ''Мој свет'' итд.

8.Књижевна дела: Народне или уметничке бајке, басне, приче и друго.

9.Вишеизворна средства (илустрације): Збирка (сет) разноврсних материјала, играчака, дидактичких слика, касета, текстова,и васпитачу намењених, методичких упутстава.

Организовани разгоивори, причање и читање као средство/а упознавања деце с околином: Разговори о биљкама и животињама на основу дечјег искуства.

Размишљање о биљкама и животињама, могућност да васпитач сазнаје шта децу интересује из ове области. Усмерени и слободни разговори на различите теме и предмете истраживања и

описивања. Комбинација различитих средстава, а нарочито разговора, причања и читања, с једне, и визуелних, других аудитивних и аудиовизуелних средстава, с друге стране.

. Стицање елементарних сазнања о човеку код деце предшколског узраста

Човек као биће (живо биће): рађа се, развија, расте, умире; услови

живота (храна, вода, ваздух, сан, одмор) и грађа човековог тела . Све то је основа за формирање и развој елементарних здравствених и хигијенских навика, као и основа за формирање позитивне слике о себи (самопоштовање).

Увек је и за све узрасте актуелна тема: заштита човекове средине. Код деце развијати и неговати заштитнички однос према околини и средини у којој борави (у соби, дворишту, парку, излетишту, граду, насељу, селу, месту.

Брижљив однос према биљкама и животињама.Од раних дана подржати дететову жељу да сазна делове свога тела. Природну потребу деце треба подржати и њихову радозналост

задовољити и омогућити им да:-упознају основне делове свога тела (њихова имена и функције);-уоче видљиве манифестације рада неких унутрашњих органа и

система (срце, плућа, мишићи, кости).За упознавање делова тела и њихових функција користе се погодне

ситуације, природне ситуације (при прегледу и мерењу деце код лекара, при свлачењу и облачењу деце за спавање, припреми за јело, при физичким активностима.

Именовање и повезивање са функцијом: Шта све може урадити руком; Чему служе ноге? Чему служи глава?

Упознавање функције појединих чула – између осталог и захтевима као што су: Затворите очи и кажите шта ја сада радим? Зашто нам служе очи? Затворите рукама уши и поновите оно шта ја кажем. Зашто не чујете? Шта нам помаже да чујемо ( миришемо, осетимо укус јела )?

У активностима деца могу да открију и манифестације неких органа. Могу да запазе рад срца, ширење и скупљање плућа при дисању, отежано дисање када се истовремено затворе уста и нос и сл. Када и зашто срце брже куца? Зашто се плућа шире и скупљају.

Мада је то сложеније, старија и деца чији развој је интензивнији могу сазнања о појединим органима повезивати са одређеним психичким стањима: треба да запажају како им срце куца када се уплаше, када се радују, да човек изражава говором оно што мисли и жели и друго.

Са децом се може разговарати о појединим деловима тела и о органима уз коришћење појединих средстава: слике, модели (главе, човечијег тела, груди), дијафилмови и дијапозитиви.

О полним разликама деца могу сазнати, такође, уз помоћ појединих средстава.

Природне попјаве и нежива природа

Однос деце према појавама у природи Увек емоционално обојен. Разне појаве у природи привлаче дечију

пажњу и узбуђују дете, било да га радују и одушевљавају, било да га чуде и плаше.

Деца постављају питања покушавајући да и сама дођу до узрока.Специфичност начина дечјег мишљења и схватања спољњег света

као и недовољно искуство. ''Облаци су маса магле''. На питање зашто, дете одговара ''Зато што се

из облака пуши, па се дим скупи на небу''. '' Лед се топи зато што се више не клизамо.'' ''На пољу има ваздуха, али га у соби нема.''

Дечије тумачење појава у природи је највише производ информација које дају одрасли деци. Често су непрецизне, нетачне, неистините, па су и тумачења ''ненаучна''.

Богаћење дечјег искуства

Елементарна сазнања су основа не само за потпуније разумевање околне стварности него и за превођење у зрелије облике дечијег спонтаног схватања појава у природи. Деца треба појаве да опажају у самој природи и то онда када се одређене појаве јаве. Појаве могу бити разноврсне: метереолошке (киша, снег, ветар, поветарац, олуја, кретање облака, магла, смрзавање воде, топљење леда и др), механичке, светлосне или звучне појаве.

Опажање појава у природи треба везивати и за емоционално доживљавање.

Треба да кажу шта виде,чују, осећају, да испричају нешто што су раније у сличним систуацијама доживела. Тако, на пример, треба да уоче какве су боје и облика снежне пахуљице, каквих све леденица има на дрвећу, шта се чује када ветар дува, када је велика олуја, невреме, када грми: да ли су облаци увек исте боје и сл.

Важно је да деца буду што активнија и да што више сама анализирају. Васпитач подстиче децу на запажање, пружајући и потребна обавештења, нове термине и задовољава дечија интересовања, ако желе посебно да чују о нечем упоређују, закључују. Подстиче децу да неке појаве објасне, да покушају да их протумаче. На пр. О снежним

пахуљицама, смрзавању воде и отопљавању леда, сенка дрвета данас и сутра, дечје тумачење појаве и суштине магле и др.

Откривање узрочнопоследичних односа није лак задатак за децу предшколског узраста. Узрок није перцептивно дат деци већ га она морају да открију.

Каледар природе – ''бележење'' временских промена

Временске промене за дужи или краћи временски период. Такво праћење и ''бележење'' омогућава деци да једну појаву боље уоче,запазе, да уоче сталност промена, узроке тих промена и међусобну повезаност појава у природи.

То је сликовни календар на коме је време обележено готовим апликацијама, сликама, или дечјим цртежима. Најпогоднији је шематски цртеж на којем је симболично приказана временска ситуација. При изради временског календара децу треба усмерити на шематски цртеж (приказати оно што је значајно за временске појаве). Израду календара могу пратити и друге активности. Деца могу пратити јачину и правац ветра, а на зидном термометру могу пратити висину живиног стуба и упоређивати са временом тога дана.

Календар се може израђивати за различит временски период и у различитим облицима.

На крају једног временског приода анализа заједничка: колико је било сунчаних, колико облачних, кишних, снежних итд. дана? Осим запажања временских промена, доприноси и разумевању временских односа (јуче, данас, сутра, седмица, назив дана у седмици и сл.).

Деца могу и сама предвиђати какво ће време бити наредног дана и/или наредних дана у зависности од годишњег доба. За викенд: исчекивања. Са децом се може посетити мереолошка станица.

Активности на откривању елементарних законитости у природи и проширивање дечјег искуства о појавама у природи Неке појаве, а нарочито законитости деца теже могу откривати

чулним опажањем. Чак је то, у сложенијим ситуацијама, скоро немогуће. Уз помоћ васпитача неке елементарне појаве и законитости у конкретној искуственој ситуацији могу. Најпогодније активности за то су игра проткана средствима и резултатом науке. Испреплетање игре са истраживачким активностима.

Деца могу открити:-под којим условима се вода претвара у лед и пару; пара у воду; под

којим условима се лед брже топи; вода брже испарава; како би сами могли направити кишу, пару, лед? И сл.

-нека својства ваздуха (лак, невидљив, заузима простор); када се ваздух креће брже, када спорије; како би сами могли направити ветар?

-да се разни звукови у природи могу појачавати и преносити на разне удаљености; како сами да направе телефон?

-постојање разних извора светлости (природни, вештачки); од чега зависи јачина светлости?

- како се стварају сенке; од чега зависи изглед и величина сенке?

Улога васпитача је да подстиче дечије трагалаштво; да иницира проблеме (средствима, интересантним питањима и адекватним поступцима); да подстиче дечију радозналост, мотивише и покреће дечију акцију.

Од изузетне важности је да се деца осећају слободно, да сама покушавају, да комбинују, пробају на више начина и да одређену појаву изразе на свој начин, полазећи од свог начина схватања и закључивања.

Ситуације треба да за њих имају смисао, да се деца играју и истовремено откривају нешто што до тада нису знала. Добри су примери који васпитачу служе као подстицај да иницирају ситуације у којима деца сама долазе до закључака.

На пример: У соби ''производња'' различитих сенки.Преношење звука и сл.

Особине ваздухаИгра надуваним балонима: пуштају их да лете, одбацују што могу

више и даље. Један балон је надуван али неће да лети. Зашто? Шта је у њему? Зашто не може да лети кад је у њему вода?

Да сама деца реше шта треба да ураде да би балон летео кроз ваздух? Откуд ваздух у балону? Да ли га видите?Дувајте кроз цевчице стављене у посуду са водом. Шта се јавља?

Када мехурића има више? Шта бива са њима када изађу на површину воде? Шта мислите шта је било у њима? Где је сада тај ваздух? Да ли има ваздуха у соби, чаши, ормару , напољу, аутомобилу, у џепу?

Да ли би сами могли направити ветар? Како?

Вода – лед - параУ соби грудва снега и комад леда. Да ли ће се нешто променити ако

их дуже држимо у соби? Шта? Покушајте да направити кликере од снега. Какве су вам руке? Где ће се лед пре отопити: у чаши хладне или чаши топле воде? Зашто се пре отопио у тој чаши?

Ставите лед у шупљикаву посуду и подигните горе. Шта видите? Шта је било са ледом?

Огледи с луткиним хаљиницама.

Направимо сами дугуУ дворишту уз помоћ црева, воде и уз помоћ Сунца правимо и под

различитим угловима продужавамо, односно скраћујемо дугу.

Однос сила – јачина – брзинаДеца се играју играчкама саобраћајним средствима разне величине,

боје и тежине.Од ког возила се гумица највише истегла низ стрмину? Зашто? Да проверавају разне могућности, да сами закључују, проверавају и

коригују своје мишљење.

Бацање каменчића различите величине са обале реке. Који камен можемо даље бацити, већи или мањи? Од чега то зависи? Да ли само од величине камена?

Игра деце на љуљашкама и клацкалицама.

Нежива природаБоравак у природи, нарочито за време зимовања и летовања су

напогодније могућности да деца упознају неживу природу (сунце, месец, звезде, брдо, планину, реку, море, језеро, камење, песак, воду, земљу и др.). Нека својства неживе природе. На пр.: камење различите величине, да земља није свуда исте боје, да воду не може лако задржати у руци и сл.

Деца могу и треба да запазе одређене промене у вези са неживом природом: ''кретање Сунца'', није увек на истом месту, да се облик месеца мења, да звезде трепере, вода није увек бистра).

Искуство деце повезивати са доживљајима и знањима ( да је теже трчати уз брдо, да се са врха брда далеко види; чамчиће од хартује бацимо у воду и деца посматрају у ком правцу плове. Да ли могу да плове уз воду? А како прави чамци и бродови то могу?

Игре деце на песку и води, осим задовољста доносе и драгоцена искуства. Сув и мокар песак; трчање кроз воду и по земљи.

Стечена искуства о географским објектима деца могу преносити у разне стваралачке активности.

Дечију радозналост можемо усмерити и на посматрање, на истраживање, размишљање.

Упознавање друштвене средине као део упознав. предшк.дет. са окол. 1.Извори социјалних искустава и сазнања

Друштвене појаве су сложеније и теже предвидљиве. Зато су теже схватљиве.

Најбољи пут и начин да деца схвате елементарне друштвене појаве јесте укључивање деце у:

-живот и рад породице-живот и рад предшколске установе-живот и рад непосредне друштвене средине.

То су и најпогоднији извори социјалних искустава и елементарних социјалних сазнања.

2.Укључивање деце у живот установеПредшколска установа и социјална искуства – нова искуства. Деца

их стичу у непосредном контакту са вршњацима, васпитачима и осталим особљем и одраслим, као и укључивањем у живот и рад установе.

Шта све деца упознају долазећи у вртић?Предуслов схватања и разумевања друштвених појава јесте

постизање одређеног степена самосталности као и могућност удруживања и сарадње са вршњацима и са одраслима.

Уз стрпљив рад васпитача деца се осамостаљују у храњењу, свлачењу, облачењу, одржавању личне хигијене.

Подстицање међусобног прихватања и сарадње међу децом (у игри и осталим активностима). Обезбедити простор, време, материјале и играчке.

Упознавање деце са радом другог особља у вртићу (васпитачи, куварице, хигијеничарке, ложачи, мајстори; просторије у којима они раде, разговор са њима о њиховом послу, прибору, алату. За социјално искуство значајан је однос одраслих према деци, према раду, као и међусобни односи између одраслих. Понашање према другој деци и одраслима: обраћање: молба, однос, обавештавање, захваљивање итд. Да би деца могла да разумеју те односе потребно је да се и сама укључе у њих.

Према својим могућностима деца могу: -да сама доносе одлуке о будућој активности (коју игру желе,

играчке, куда би желели да иду у шетњу),-да предлажу неке акције (припрема за прославу рођендана, посете

другој групи и вртићу, организација прослава и приредби),-да решавају неке настале проблеме (шта урадити са неком

поломљеном играчком, исцепаним сликовницама, како да ураде –опреме неки кутић, позориште сенки, шта би могли да припреме за болесног друга-цу)

-да се укључе у акције и рад одраслих (да учествују у чишћењу ).3.Разумевање породичних односа

Повод за индивидуалне и групне разговоре погодне спонтане ситуације, напр. рођендан детета, брата или сестре, рођене или од стрица, ујака и сл.

Кога све имате у кући? Шта раде твоји родитељи? Шта ти радиш и како ти помажеш у кући?

Уз разговор се могу користити нека средства и погодна литература.Емотивна веза деце за породицу и спремност да износе разне

доживљаје везане за живот у породици се користе искључиво у сврху разумевања породичних односа и не смеју се злоупотребљавати.

Истицање дужности и обавеза родитеља код куће и изван ње треба да мотивише децу да и сама обављају кућне послове примерене њиховим могућностима. Шта? Закључак је да сви раде у кући и доприносе према својим могућностима и способностима.

Разумевање породичних односа постиже се и учешћем у имитативним играма. Деца имитирају родитеље и одрасле: њихов рад, поступке, говор, а истовремено испољавају своја искуства и схватања породичних односа.

Децу треба укључивати и у друге активности које су везане за породичне односе. Напр. припрема поклона за родитеље, или другој родбини за рођендане и празнике; учешће у припремању прослава или поводом рођења брата или сестре и сл.

4. Упознавање свога местаРазговор о свим значајнијим појавама на путу од куће (стана) до

вртића. На пр.: назив улице/а, назив трга/ова, превозна средства и др.Организоване шетње, обиласци и посете омогућавају детету да

постепено упознаје место у коме живи. То могу бити значајније установе и објекти као: школа, пошта, болница, библиотека, биоскоп, позориште; значајније раскрснице, тргови, паркови; железничка и аутобуска станица, аеродром, пристаниште; пијаце, продавнице, фабрике, занатске радње; већа градилишта, значајнији споменици и др.

Пре посете објекта и установе васпитач даје упутства и обавештења. То ће им помоћи да запазе оно што је за тај објекат (установу) значајно. По повратку са децом се може разговарати о доживљајима, а од донетог материјала могу правити збирке, албуме или представити виђено и доживљено у ликовном стваралаштву.

Сазнања се шире и на објекте и установе у широј околини: од назив места, фабрика, установа до појмова као што су већи и мањи град, центар овог или оног и појма отаџбина.

Боље упознавање свога места, значајнијих објеката и установа, помаже деци да се лакше оријентишу и крећу у простору. Истовремено доприноси формирању позитивног односа према своме месту, ближој и даљој околини као и према друштву и његовим тековинама уопште.

5.Богаћење дечјег искуства о раду људи

Сусрети са људима различитих занимања и разговор са њима о њиховим пословима, средствима која користе у раду, шта производе или које услуге врше, лепоте и тешкоће одређеног занимања.

Посебна вредност је директног контакта деце и људи различитих занимања; рад људи у савременој производњи и организацији рада и занатски начини.

Са децом се може посетити кројач, обућар: шта раде, чиме, за кога?Могу посетити неку продавницу и играти се: бити у улози купца,

продавца; посматрати понашање једних и других; рад продавца: мерење, паковање, наплата и др. Опхођење као важан елеменат културе понашања.

У разговору са васпитачима деца повезују и обогаћују своја искуства о разним занимањима људи. Могу уз разговр користити сликовнице, правити збирке и албуме. Теме за разговор могу бити различите, као што су: Рад људи у граду; Рад људи на селу и сл. За овакве разговоре треба припремити одговарајућа средства (слике, дијафилмове, дијапозитиве, загонетке, стихове и др.

Рад људи у игри деце: деца осећају природну потребу да у игри имитирају (опонашају) рад људи (одраслих). Користећи разна средства деца узимају на себе улогу разних занимања и опонашају рад пекара, кројача, фризера, апотекара, учитеља, лекара. У игру уносе своје доживљаје о неком занимању.

Богатство игре зависиће од богатства дечјег искуства и разноврсности спољних подстицаја.

Васпитачева улога је да оплемени (и усмери) дечју игру структурирајући погодну средину и припремајући подстицајна средства, на пример средства за поједине кутиће (фризера, лекара, кројача, поштара, градитељски, домаћинства) и сл.

Средства се могу скупљати заједно са децом. Могу се користити и погодне готове играчке.

Могу се користити и осмишљене дидактичке игре у којима деца решавају неке задатке везане за елементарна сазнања о раду људи и разним занимањима ( слична и различита средства људи различитих занимања); преко пантомиме деца могу погађати о ком се занимању људи ради: покрети, радње, средства – коме шта припада итд.

6. Упознавање друштвених догађаја и односа као значајан елеменат упознавања детета с околином

Прославе и празнициСуштину догађаја деца теже схватају. Њихова пажња се углавном

задржава на спољним манифестацијама и обележјима. Догађаји и односи биће разумљивији ако се деца укључе у њих.

Најпогоднији начин укључивања деце у друштвене догађаје јесте њихово активно учешће у прославама разних празника.

Празници могу бити везани за значајне друштвене догађаје: Дан места; Почетак изградње неког објекта; Могу бити догађаји везани за природу: Дан пролећа; Дан заштите друштвене средине; Прославе и обележавање значајних датума: Дан државности, Празник рада;

Учешће деце у прослављању разних празника осим пријатних утисака уводе децу у разумевање друштвених догађања и друштвеног живота своје средине: сазнају о историјским догађајима, о друштвеним догађајима локалне средине, о односима међу људима, о обичајима везаним за промене у природи (Дан цвећа, Дан пролећа, Нова година; о односима деца – одрасли (дечији рођендани, полазак у школу – испраћај) и др.

Припрема прослава у дечјем вртићу: дужина припремања; видови активности.

Дечје активно учешће: припремање програма, припремање поклона и честитки, припремање албума са прикладним сликама и цртежима, изложбе, сценографија, декорација, опрема.

Начин прослављања неког празника повезано је са карактером празника и узрастом деце: обим и сложеност дечје ангажованости је у корелацији са узрастом – старија деца могу учествовати и у планирању активности и осталог везано за прославе.

Облици прослављања: приредбе, посете, изложбе, маскенбали, карневали и др.

Место прославе у зависности од природе празника и прославе.Осим сазнавања кроз прославе и обележавања код деце се разувијају

и одређене особине и однос према људима, природи, догађајима и раду.

Догађаји у друштвеној срединиШта се догађа, шта су видели на ТВ, чули на радиу, од старијих и

друге деце? Подстицање деце да прате и на тај начин сазнају и упознају. Чувати се давања готових одговора. Најбоље је ако сама деца долазе до закључака. Погодна су питања / активности: уређење места, сакупљање помоћи за настрадале у некој елементарној непогоди, долазак значајног госта и сл.

Са децом се може разговарати о разним народним обичајима (верским, при венчању, при берби плодова, жетви, брању цвећа); о некој историјској личности, догађају, о животу људи и деце у неким другим крајевима и земљама, њиховим ношњама, песмама, игри, раду, обичајима. При томе се могу користити разна средства: сликовнице, слике, гледати филмови, емисије и др.

Развијајући и богатећи социјално искуство, развија се понашање.

Саобраћајно васпитање деце као саставни део њиховог упознавања с околином

Нагли развој саобраћаја као предност и проблем савременог друштва, што саобраћајно васпитање деце чини актуелним друштвеним и васпитно-образовним проблемом.

Треба заштити децу у саобраћају који се стално развија, с једне стране, а с друге стране, треба пронаћи најбољи и најефикаснији начин припремања деце за учешће у саобраћају.

Потребно је познавати неке психофизичке карактеристике деце које одређују њихово васпитање у овој области. Правила саобраћаја су за њих врло компликована : нису у стању да деле своју пажњу, да узимају у обзир све компоненте саобраћаја, посебно на прометним раскрсницама; физички раст и прегледност уличног промета; везивање за оно што их интересује; теже сналажење у простору, посебно несналажење у разликовању лево – десно, нарочито у ситуацији интензивног саобраћаја; неразвијеност слушне пажње а тиме недовољно разумевање с које стране возило долази.

Повезаност психофизичких карактеристика са карактеристичним начином понашања деце у саобраћају: забораве или погрешно гледају (лево – десно); прелаз преко обележеног пешачког прелаза – ако су узбуђена, без обзира на узрок, потпуно заборављају на опасности у саобраћају; обузетост игром на тротоару истрчавање на коловоз; ако нешто или неко заокупи њихову пажњу, нити виде нити чују, нити се сећају правила и опасности, нарочито при вожњи бицикла или других средстава.

Значај развијања навика кретања и стицања елементарних знања о понашању саобраћају.

Значај и задаци саобраћајног васпитањаМнога истраживања показују да су узроци саобраћајних незгода

најчешће (око 50 %) поступци деце као што су:- кретање и прелазак преко коловоза ван пешачког прелаза,- нагло и неопрезно истрчавање на улицу, па и коловоз,- кретање и истрчавање непосредно иза паркираних возила,- хватање за возила у покрету,- неадекватна и неопрезна вожња бицикла, трицикла, тротинета,

колица и др.,- игра на улици, посебно тротоару и истрчавање за лоптом и другим

средствима игре,- нагла и изненадна промена ''режима'' кретања на улици са

одраслим особама, и др.

Увек се мора имати на уму следеће: деца предшколског узраста

могу имати неочекиване и нагле реакције и да је могуће да се у истим ситуацијама не понашају увек исто; њихово понашање у саобраћају морамо прихватити као увек ново и неочекивано, те је наша пажња и опрезност увек максимална.

Прве поуке у породици: усмереност на развој опрезности деце и указивање на опасности од саобраћаја.

Систематско саобраћајно васпитање, односно развијање одређених способности, навика и стицање знања као основ безбедности деце у саобраћају, важан задатак и могућности рада у предшколској установи.

Полазећи од значаја саобраћајног васпитања и карактеристика дечијег понашања на улици, могуће је истаћи следеће задатке:- Подржати и даље неговати спонтано интересовање деце за саобраћај

и саобраћајна средства;- Систематски радити на развијању навика адекватног понашања на

улици и у саобраћајним средствима;- Развијати психофизичке способности потребне за учешће у

саобраћају (способност опажања, оријентације у простору, развој слушне пажње и сл).

Нерпосредно упознавање саобраћаја као важан задатак саобраћајног васпитања:- Игре саобраћајним средствима: разноврсност возила; опонашање

возача, кретање возила, разних звукова који се чују – подржавајући дечју радозналост;

- Организоване шетње и посете: станице, раскрснице, луке, аеродроми; понашање у возилу и на улици у различитим улогама; после шетњи и посета разговори, сређивање и проширивање дечјег искуства: чиме путујемо и којом брзином којим средством? Где на улици деца смеју да се играју? На шта нам указују саобраћајни знаци и сл? При свему томе могу се користити разна средства (слике, сликовнице, дијапозитиви, дијафилмови и филмови и др.). На пример дијафилм ''Бата и лопта''.

- Прављење макета: раскрсница, разни учесници у саобраћају.- Симулације: понашање појединих учесника у саобраћају. Васпитач

са децом поставља фигуре, симулира ситуације и решава задатке заједно са децом и увек што више инсистира да сама деца изводе закључке и дају предлоге. Дете иде улицом – куда треба да се креће? Да га стави на тротоар. Да ставе аутомобиле на место куда се они крећу. Где би ставили семафор, знак за пешачки прелаз, знак за паркирање возила и сл. и увек са - ЗАШТО?

Узраст деце и понашање у саобраћају. Децу старијег узраста могуће је више осамостаљивати у кретању улицом. Али упућивање до оближњег објекта (радње, поште, школе, апотеке и сл.) само без прелаза преко

коловоза и притом контрола њиховог кретања. После тога може се прокоментарисати, односно проанализирати понашање на улици, било да се потврди исправност или да се коригује дечије кретање и понашање.

Са децом старијег предшколског узраста може се разговарати о разним актуелним догађајима у саобраћају, нарочито о онима о којима се коментарише на ТВ или пише у штампи. Посебно је вредно да деца сама кажу шта су чула, видела и шта мисле о свему томе. Свакако, при томе и увек је потребно водити рачуна да при таквим разговорима не дође до непотребног и претераног застрашивања деце – чувати се фобија.

Где има услова, од изузетне вредности је да се уради саобраћајни полигон.

Једна од вреднијих погодних васпитних ситуација у којима деца на разне начине примењују и користе своја искуства о саобраћајним средствима и кретању на улици, а тиме и стичу саобраћајну културу је слободна дечја игра. У њој деца користе разне играчке – саобраћајна средства. Њих деца користе за превоз имитирајући ''вожњу аутобусом, возом и сл. и обављајући различите послове – превозе материјал и путнике''. Дечију пажњу посебно привлаче механичке играчке, возила која се крећу уз навијање или помоћу батерија. И конструктивни материјал је погодно и занимљиво средства у саобраћајном васпитању.

Методе упознавања деце с околиномПојам метода васпитно-образовног рада уопште. Различита

одређења. Поистовећивање васпитно-образовних и дидактичких. Неки чак одвајају васпитне и образовне.

Уопште: Метода је начин и пут подстицања, вођења, усмеравања дечијег развоја.

У области упознавања околине методе би биле путеви, начини и поступци у пружању помоћи и подстицању детета да упозна и разуме, у обиму и дубини њему примерено, природну и друштвену стварност.

Од посебног је значаја да се примењују такве методе којима ће се дете мотивисати и оспособљавати да посматра и истражује, на њему примереном нивоу, природне појаве, друштвена догађања и међуљудске односе. Тиме ће се развијати интелектуалне могућности, будити и развијати емоције, формирати и развијати навике и стваралачки и хумани однос и сопственом начину рада и живота.

Различите класификације према човеку, природи и раду, али и самом себи: код нас прва 1948. године Продановић – три групе метода: 1. вербално-текстуалне, 2. илустративно-демонстративне и 3. лабораторијско-експерименталне.

Приликом избора и примене метода васпитно –образовног рада, по мишљењу већине теоретичара, па и практичара, треба водити рачуна о:

- узрасту с којим се остварује васпитно-образовни рад,- васпитно-образовном подручју (области),- конкретним задацим активности,- материјалним (простор, опрема, средства...) могућностима вртића,- стручној оспособљености васпитача.Методе у областу упознавања околине су: 1) Метода показивања (демонстрирања), 2) Метода разговора, 3) Приповедање, објашњавање и описивање као методе упознавања деце с околином, 4) Истраживачке (методе дечијег истраживања) у области природе и друштва (упознавања околине) и 5. Игра као метода и средство упознавања детета с околином.

Метода показивања: заснива се на показивању предмета, појава и процеса. Деци се обично показују делови објективне стварности са сталним настојањем да се делови повезују са целином или са другим деловима, где је од посебне важности и вредности посматрање и уочавање.

Нужност показивања конкретних предмета, појава и процеса и то има посебну важност и вредност јер помаже потпуније разумевање и упознавање предмета, појава и процеса.

Скромност дечјег искуства, као и неразвијеност апстрактног мишљења, захтева што више очигледности коју је могуће обезбедити управо показивањем. Међутим, циљ показивања није само визуелно перципирање предмета, појава и процеса, него и свих, или што већег броја органа којима се осећа оно што се види.

За успешност примене методе показивања значајно је:

1.Одабрати типичан, репрезентативан предмет, појаву, процес, делатност,2.Припремити адекватан ток показивања, посебно овладавање техником показивања (брзина и начин показивања),3.Обезбедити да сва деца виде, чују и осете оно што васпитач показује.

Када је год могуће треба, у раду са децом предшколског узраста, показивати конкретне предмете, а тек потом копије, слику и др.Приликом показивања предмета, појава и процеса треба се

придржавати неких основних, ''универзалних'' правила која, у главном, важе за показивање без обзира на узраст, предмет и др. То су:

1.Предмет који показујемо треба да буде довољно велик и деци добро видљив, да га деца могу слободно и у целини посматрати,2.Предмет мора бити типичан, репрезентативан, тј. да су на њему што изразитије истакнута, уочљива обележја врсте,3.За време показивања васпитач је усредсређен на предмет и децу,

4.За време показивања васпитач води разговор са децом чији је циљ боље, потпуније дечје перципирање и упознавање предмета,5.За време показивања васпитач води рачуна да деца одређене карактеристике и обележја предмета запажају одређеним редоследом и повезујући поједине делове у целину.

Васпитач у току показивања питањима усмерава дечју пажњу на поједине делове, подстиче да деца упоређују, траже и истичу сличности и разлике, као и да изводе закључке о ономе шта виде.

Шта се показује?Показивање предмета: Веома често се у предшколском васпитно-образовном раду примењује јер обезбеђује директан додир с предметима из непосредне стварности. Предмет пружа могућност за посматрање, упоређивање и проширивање знања и искуства деце. Предмети се могу показивати фронтално, групно и појединачно у зависности од потребе али и величине. Темпо показивања треба да буде адекватан карактеру показивања предмета или модела и треба да одговара могућностима деце у групи. Пребрзо показивање може да води површности, а преспоро може довести до монотоније у показивању.

У којим случајевима се предмети не могу показивати? Удаљеност, превеликих и/или премалих димензија, у случају опасности и сл. Тада се приступа преради, прилагођавању појединих предмета.

Модел је изворни предмет прерађен и васпитно-образовном раду прилагођен, у три димензије што омогућава деци да га упознају са свих страна. Може бити тако израђен да се може раставити на делове, па се уз основни облик упознаје и њихова унутрашња структура, на пр. плод, кућа, неки уређај и сл. Слика приказује предмет или појаву дводимензионално. У васпитно-образовном процесу, посебно у дечијем вртићу, слика има широку примену у свим васпитним подручјима и у областима, а посебно у области упознавања околине. За рад са овим узрастом велики значај у упознавању околине имају фотографије природних објеката. Веома су занимљив и веран извор информација и знања. Добро урађене омогућавају брзо, рационално и потпуно упознавање онога што је за неки предмет или појаву битно, значајно, јер се то може на фотографији истаћи.

Слике и фотографије се могу употребити у различитим етапама васпитно-образовног рада:

а) Када је слика једини објекат посматрања, активност почиње посматрањем саме слике, односно фотографије.

б) Слика може служити као допуна показивању предмета,

в) Слика илуструје поједине моменте активности и у току активности једини је објекат посматрања.

г) Слика ствара расположење за активност и тада се употребљава у уводном делу активности.

Показивање динамичних природних појава је сложеније од показивања статичних појава. Примењује се с циљем да се предшколској деци, на прилагођеним садржајима, покажу законитости изворне стварности за коју деца показују интересовање. Показивање таквих процеса с организованим посматрањем треба предвидети у време када се проучавана појава јавља. Постепено и систематско откривање узрока и последица у добро организованом показивању мотивише децу на интензивнији процес праћења неке појаве.

Динамичне појаве (на пр. кретање возила, животиња и сл.) показују се често изван просторија дечјег вртића, у непосредној околини или у природи за време посета, излета или екскурзија. Овде спада и експеримент.

Деци овог узраста показују се разноврсне активности везане уз људски рад. Таквих активности има много, а у дечјем вртићу примењује се претежно показивање практичних радњи којима деца упознају рад људи. Посматрају, на пр. рад трактористе, зидара, чишћење просторија, рад у продавници, рад возача, рад у воћњаку, башти, винограду и сл. Показују се покрети, говор, музика, изражавање мимиком, гестовима и др.

Метода разговораЗа успешну примену ове методе неопходна су два услова: 1.

Довољно времена и 2. Минимум искуства, знања о ономе о чему се води разговор. У упознавању околине примењује се веома често: при формирању општих представа и појмова и при систематизацији дечијих знања и искустава. Темељи се на питањима и одговорима, али не остаје само на томе. Захтеви за успешна питања: Методичка композиција, логичка структура, адекватна употреба упитних речи. (Шта, који, када, зашто, како, колико, чиме и сл) – дају основну оријентацију за најправилнији одговор. Димензије одговора треба да буду такве да не нарушавају смисао датог одговора, његову логичност и правилност језичког израза.

Разговор се концентрише на садржај теме о којој се разговара уважавајући дечје виђење, осећање и мишљење. Иако васпитач води разговор на основу предвиђеног, не робује томе него уважава дечје потребе и интересовања. У васпитно-образовном раду у области упознавања околине садржаји питања увек су важни за виђене ствари, предмете и појаве. Важно је да деца науче правилно именовати оно што виде, да речи којима их означавају правилно компонују у реченице и јасно или разумљиво питају или одговарају на постављена питања.

Емоционална заинтересованост васпитача и његов однос према посматраним предметима, појавама и процесима, делује на дете и његово интересовање.

Приповедање, објашњавање и описивање као методе упознавања деце с околином

Има и другачијих назива. Васпитачев говор је у одређеним ситуацијама незаменљив. Васпитачева реч у предшкоском периоду и васпитању снажно делује на емоције детета.

Приповедањем васпитач подстиче дечју машту и мишљење, закључивање али истовремено делује и на емоције. Захтеви за васпитачев говор: правилан, одмерен по брзини и тону, сликовит.

Изражајним говором васпитач делује на емоције деце, а то постиже наглашавањем појединих речи, динамиком, темпом, бојом и говорним паузама.

Објашњавање је метода васпитачевог причања, објашњавања и показивања с циљем да деца слушајући и посматрајући боље схвате, разумеју оно што васпитач објашњава. Дечје мисаоно ''понирање'' је важно и последица је васпитачевог вештог објашњавања.

Описивање не може бити само компоновање и набрајање предмета, појава и процеса, него мора бити праћено мисаоним активностима. Шта све деца могу да описују: предмете (играчке, књиге, одећу, обућу, намештај; појаве: излазак и залазак сунца, кишу, облаке, снег, лед;Ствари и појаве по сећању: место излета, кућу, воћњак, боравак на мору, на планини, прослава рођендана и сл.

Истраживачке методе (методе истраживања) у области упознавања околине

Појам истраживачких метода. Скоро цео Двадесети век је критикован због традиционалног рада са децом. Све уочене слабости се могу сврстати у три групе: 1) давање готових знања, неговање памћења, а занемаривање мишљења деце, 2) запостављање самосталног, стваралачког рада деце, прилагођеног његовим индивидуалним могућностима и потребама и 3) парцијално, једнострано, недовољно и недовољно објективно подстицање, праћење и вредновање рада и резултата рада и, посебно, неусавршавање даљег рада на основу уочених (констатованих) слабости и добрих страна примењених метода, облика и средстава рада.У крајњем случају све слабости се могу повезати и са применом метода рада. Основно је запостављање истраживачких метода. Откривачке методе? Сличност и разлике.

Предност је активно учешће деце у активностима – 1) чиме се дете подстиче на активност ? и 2) задовољавање аутентичних развојних потреба детета. Важност васпитачеве флексибилности: разумевање, подстицање, подржавање деце и у оним поступцима и размишљањима који није он сам предвидео. Васпитач подржава и подстиче дечију иницијативу. Улога му је да допринесе да се повећа број критеријума, да користи дечије искуствои да им помогне да стичу знање, а не да покушава да им ''преноси'' знање.

Свакодневне ситуације и дечија истраживачка активност: одлазак у шуму, на ливаду, на фарму, у воћњак, виноград. Истраживање се не задржава само на спољним својствима и особинама. Дете жели да открије све ново и новија својства, карактеристике и особине предмета, појава и бића.

Проблемска метода. Уско везана па и једнака истраживачкој. Шта је проблем? Ко га поставља? У овој методи дете је максимално активно и ангажовано. Ту долази до изражаја дечије искуство.

Фазе: Теоријско постављање хипотезе. Друга фаза је испробавање хипотезе. Свако дете на свој начин. Задатак васпитача је да дете умешно води до коначног решења: подстиче, усмерава, доприносећи да се при томе осећа сигурно, али и задовољно што је открило нешто ново, непознато. Тиме дете стиче интелектуалну аутономију.

Разноврсне су могућности, области, подручја и извори истраживања деце у области упознавања околине: 1) Највише и најшира истраживања су могућа у природи. Значи да увек кад је год могуће децу треба изводити у природу и подстицати да посматрају, прате и истражују. 2) Истраживање у сликама и другим ликовно-графичким радовима. У сликовницама, у различитим књигама, листовима и часописима је безброј слика, цртежа, табела, илустрација, графикона, схематских приказа и др. што пружа безброј могућности за истраживање од стране деце. 3) Истраживање на моделима; 4) Истраживање путем аудитивних записа и 5) Истраживање у филму, дијафилму или ТВ –емисији.

Програмирање и планирање у области упознавања околине

- Разлика у планирању и програмирању између школског и

предшколског васпитно-образовног рада.- Програмирање и планирање: заједничко и разлиучито у ова два

појма.Програм: Шта ће се радити?План: Када, где и ко ће радити?Ко програмира: васпитач на основу ''Основа програма васпитно-

образовног рада са децом од три до седам година''.

Шта су ''Основе'', а шта програм: зависи од степена разрађености програмских садржаја. Уколико је програм више разрађен он је тиме одређенији, фиксиранији и више је школског типа и, може се рећи да га је теже прилагодити локалним карактеристикама природне и потребама друштвене средине и посебно психофизичким карактеристикама и потребама конкретне деце. С друге стране, уколико је програм мање разрађен, повећава се опасност од лутања, несистематичности и неоправданих разлика у раду код васпитача.

Решење је у оспособљавању васпитача за и програмирање и планирање, за уважавање свих или што више компонената или услова за успешно програмирање и планирање. Основа програмирања и планирања у области упознавања околине јесте избор садржаја активности.

Основни захтеви за избор садржаја: 1) Потребе, искуство, интересовања и дрга ''обележја''деце, 2) Локалне одлике природне и потребе друштвене средине и 3) Актуелности садржаја: заштита и унапређење животне средине.

Одабрани садржаји (природна и друштвена стварност) представљају основу и најважнији ''материјал'' структуре активности деце с циљем упознавања околине. Њих је потребно груписати.

Принципи груписања садржаја:1) Фенолошки (појавни) принцип,2) Принцип животне заједнице,3) Принцип животне близине,4) Принцип годишњих доба и,5) Принцип актуелности.

Извори садржаја: Објективна стварност (дечије искуство: породица, дечији вртић, средства информисања, групе вршњака); филмови и дијафилмови; дечија литература.

Предност ''Основа'': већа могућност прилагођавања конкретној деци с обзиром на њихове различите потребе и друга ''обележја'', бољи услови да до изражаја дође стваралаштво васпитача, прилагођавање садржаја циљевима шта желимо постићи. (Ово може бити проблематично: васпитачеве способности, схватање своје улоге, личност и др.).

Квалитет, односно предност: васпитачу се даје слобода у избору садржаја. Предности и недостаци тога са становишта детета и васпитачеве личности. Различити приступи планирању што узрокује и различите врсте планирања: с обзиром на време за које се планира и с обзиром на карактер.

Јединствено планирање је почело негде почетком седамдесетих година прошлог века: све предшколске установе и сви дечији вртићи су имали јединствен приступ, постојао је програм чак у школском смислу речи. До тада је сваки вртић па и васпитач-ица са свог гледишта приступао-ла програмирању и планирању. Није постојао Програм васпитно-образовног рада у вртићима нити јединствени критеријуми планирања. Негативна страна таквог приступа и потребе да практичари и теоретичари трагају за успешнијим начином програмирања и планирања.

Увођење годишњег, месечног, недељног и дневног планирања и програмирања.

До осамдесетих година постојало је, преовлађивало је планирање по областима.

Педагошка и психолошка сазнања о органском јединству и међузависности телесног и духовног, наслеђеног и стеченог, емоционалног и социјалног, индивидуалног и друштвеног, као основа у промени схватања о потреби другачијег приступа у програмирању и планирању рада са децом предшколског узраста, посебно у области упознавања околине.

У последње две деценије прешло се на тематско планирање. Линеарно и разгранато тематско планирање.

Пример разгранатог тематског планирања. Различити степени разгранатости.Ово планирање има више предности.

Основно полазиште тематског планирања је дете: ''профил'', његове потребе, жеље, способности и интересовања. Васпитач-ица је у могућности да буде истински стваралац, креатор јер нема шаблона, он-она свој рад прилагођава конкретном, стварном, постојећем детету.

На поједине активности, које се организују у складу са структуром програмске основе васпитно-образовног рада, не гледа као на могућност да се изоловано, и релативно независно једних од других, развијају поједини аспекти дечје личности (телесни, социо-емоционални и духовни, когнитивно-интелектуални, комуникативни и креативни) већ се тежиште преноси на њен развој у целини, чему треба да допринесе свака од поменутих активности. То је у складу са чињеницом да деца предшколског узраста околину, стварност доживљавају глобално, и да искуства разбијена на фрагменте према научној, или некој другој вештачкој систематици, не могу да се на одговарајући начин повежу и унесу у фонд искуства која су већ стекла, као и у њихове когнитивне структуре. Због тога је потребно стално подстицати децу на закључивање о свеопштој повезаности и условљености појава и процеса и на сложене узрочно-последичне везе које постоје у стварности, која је целовита и јединствена. Тек после тога се могу сагледавати разни аспекти истих појава . На тај начин ће се

истовремено доприносити и сваком од аспеката дечјег развоја, уз наглашавање формативних вредности стицаног знања и искуства. И што је најважније, деца ће се оспособљавати да дивергентно мисле, да флексибилно мењају улоге посматрања, комбинују и доводе у везу најразличитије податке, као и да врше са њима логичке операције. Тиме ће се богатити њихова социјална и емоционална осећања, неговати могућности за аутентично изражавање, развијати индивидуалност и, уопште, остваривати најзначајнији циљеви васпитно-образовног рада.

Глобални приступ никако неће значити уношење несистематичности у процесу упознавања околине, с обзиром да ће систем обезбеђивати активности предвиђене у програмској структури, о чијој логици ће васпитач водити рачуна приликом избора, груписања, распоређивањем и ''обрадом'' садржаја, којима ће помагати деци да граде сазнајне схеме универзалнијег карактера, а стечена знања чинити плодним и употребљивим у разним ситуацијама.

Припремање у области упознавања околине

Озбиљност делатности уопште и васпитно-образовне посебно, као и у области упознавања околине се показује и по степену припремљености за одређену активност, односно делатност.

Припремање у области упознавања околине уско је повезано са програмирањем и планирањем. Зашто? Зато што није унапред дат програм.Зато је важно поштовање правила за избор и распоред садржаја.

Врсте припремања: Дугорочно (припремање за позив) где се формира и развија схватање васпитања, васпитно-образовног рада; схватања улоге васпитача, детета и њихових родитеља у остваривању васпитно-образовног рада, односно подстицање развоја детета.У дугорочно припремање спада и припремање за ''циклус'' (3 – 7 година), средњорочно (годишње) и краткорочно (месечно, недељно и дневно припремање као најконкретније.

Шта припремање обухвата?-Припремање садржаја: која, обим, дубина и корелација са осталим областима;- Припремање средстава (материјално-техничке основе)- Припремање других лица (учесника васпитно-образовног рада).

Три нивоа дневног припремања: елаборат, писана припрема и скица дневних активности.

Основа за дневно припремање је тема дневних активности. На пример ''кооперација''. Место, обим и дубина припремања активности с циљем упознавања деце с околином (природном и друштвеном стварношћу).

Писана припрема за активности из упознавања околине

Предшколска установа, дечији вртић: ''Различак'', Н. Фронта, 45Датум: 28.2.2008.Група: СтаријаБрој деце: 28Васпитач-ица (ментор-ка): XY Студент- киња: XY I Слободне активностиТема: ЖивотињеВреме: 8,00 – 9,15Место реализације активности: Соба за дневни боравак

Циљ активности: На основу слободно изабраних сред- става и спонтаног укључивања у же- љену активност, успостављање ведре и позитивне атмосфере у групи, с ци- љем бављења питањима везаним за животиње.Методе рада: Истраживачка, моделовања и практи- чног рада.Облици рада: Колективни, групни, индивидуални и рад у паровима.Средства: а) Васпитно-образовна: Филм '' У сеоском дворишту'' б) Техничка: Кинопројектор в) Помагала: Пројекционо платно г) Дидактички материјал: Пластелин, гранчице, картон, лепило, сено, вода, хлеб, пластичне посуде и ..

Садржај рада: Разгледање сликовница; пројекција филма; моделовање, израда склониш- та, хранилишта, појилишта и сл. од картона, пластелина, гранчица и сл.; игра '' ЗОО- лото, подсећање на неке раније теме ('' Скупио се мали јеж''; ' ''У шумици зека''; ''Вуче, вуче...'' и др.

Припремање средине(простора) Подешавање намештаја, опреме и др.

Шта учинити да би средина билау функцији остварења циља?

II Усмерена активност

Тема: Шумске животиње зимиЈединица активности: Јелен, срна, лане, лисица, вукОријентационо време: 9,15 – 9,40Положај јединице у оквиру теме: Повезаност животињског света, слично- сти и разлике, борба за опстанак, угро- женост једних од стране других.Место извођења (објекат в-о. р.): Соба за дневни боравак.Задаци рада: а) Образовни: Упознавање изгледа, станишта, начина исхране, зимовања и оглашавања, неп- ријатељи појединих животиња и њихо- ва заштита. б) Васпитни: Развијање потребе за заштиту слабијег и угроженог, развој еколошке културе. в) Практични: Израда модела појединих животиња од пластелина и/или картона и склоништа за ? Методе рада: Разговор, објашњавање и описивање, истраживачка, практичних радова, илу- стративна. Облици рада: Колективни, рад у паровима и индиви- дуални. Средства рада: а) Васпитно-образовна: Беџеви – силуете шумских животиња, магична кутија, апликације, аудио-касет б) Техничка: Касетофон в) Помагала: Апликатор, фланелограф г) Дидактички материјал: Пластелин, сено, слама, папир, бојице, радни листови Литература

Ток активности III Комбиноване активности