Download pptx - Principi ekonomije

Transcript
Page 1: Principi ekonomije

SEMINARSKI RADTEMA: PRINCIPI EKONOMIJE – DESET PRINCIPA EKONOMIJE

PROFESOR:Miroslava Petrevska

VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC

STUDENT:Goran Krstić, 2-25/2012.Ana Kujundžić, 5-55/2012.

Šabac, april 2013.

Page 2: Principi ekonomije

PRINCIPI EKONOMIJE

10 PRINCIPA EKONOMIJE

Page 3: Principi ekonomije

Reč ekonomija potiče od grčke reči (olKOVOµlKO � = oikonomikos) koja znači ,,onaj koji upravlja domaćinstvom“.

DRUŠTVOmora da odluči koji će se poslovi obavljati i ko će ih obavljati. Potrebni su mu ljudi koji će proizvoditi hranu, koji će praviti odeću, koji će kreirati kompjuterski softver. Kad društvo jednom alocira ljude (kao i zemljište, zgrade i mašine) na različite poslove, mora da alocira i autput dobara i usluga koje ti ljudi proizvode.

DOMAĆINSTVOmora da donese mnoge odluke. Mora da odluči: ko obavlja određene zadatke i šta zauzvrat dobija? Ko kuva ručak? Ko pere veš? Ko dobija kolač više posle ručka? Ko bira šta će se gledati na TV? Ukratko, domaćinstvo mora da alocira svoje oskudne resurse na svoje članove, uzimajući u obzir sposobnosti, trud i želje svakog člana.

POJAM EKONOMIJE

ODLUČIVANJE

Page 4: Principi ekonomije

TRŽIŠTEU većini društava, resurse ne alocira jedan centralni planer, već se alokacija obavlja kroz združene postupke miliona domaćinstava i preduzeća.

RESURSIUpravljanje resursima društva je važno jer su resursi retki. Retkost znači da društvo ima ograničene resurse i da nije u stanju da proizvede sva dobra i usluge koja ljudi žele da imaju. Baš kao što domaćinstvo nije u stanju da svakom svom članu da sve što on ili ona poželi, tako ni društvo ne može svakom pojedincu pružiti najviši životni standard kome on ili ona teži.

EKONOMIJAproučava kako društvo upravlja svojim retkim resursima.

POJAM EKONOMIJE

Page 5: Principi ekonomije

KAKO LJUDI REAGUJU MEĐUSOBNO JEDNI NA

DRUGE

PRINCIPI EKONOMIJE

KAKO LJUDI DONOSE ODLUKE

PRINCIPI

KAKO FUNKCIONIŠE PRIVREDA KAO CELINA

Page 6: Principi ekonomije

PRINCIPI EKONOMIJE

Princip 1: Ljudi se suočavaju sa

izborom

Princip 3: Racionalni ljudi ramišljaju o „graničnim

slučajevima“

Princip 10: Društvo se na kratak rok suočava s

izborom između inflacije i nezaposlenosti

Princip 9: Cene rastu kad država štampa previše

novca

Princip 4: Ljudi reaguju na podsticaje

Princip 5: Trgovina može svakog dovesti u bolji

položaj

Princip 8: Životni standard zemlje zavisi od

njene sposobnosti da proizvede

Princip 2: Trošak nečega jeste ono čega se odričete da biste to dobili

Princip 7: Vlade su ponekad u

stanju da poboljšaju

tržišne ishode

Princip 6: Tržišta su obično dobar način da se organizuju ekonomske aktivnosti

10PRINCIPA

Page 7: Principi ekonomije

Da bismo dobili nešto što nam se dopada, obično moramo da se odreknemo nečeg drugog što nam se, takođe, dopada. Odlučivanje zahteva odmeravanje vrednosti jednog cilja u odnosu na drugi.

1. Klasičan izbor je izbor između „pušaka i butera“.

2. Izbor između: efikasnosti i pravičnosti.

Efikasnost znači da društvo dobija maksimum od svojih oskudnih resursa. Pravičnost znači da se koristi od tih resursa pravdeno raspodeljuju na sve članove društva.

Politike za postizanje veće pravičnosti imaju troškove u vidu smanjene efikasnosti. Kada vlada raspodeli dohodak od bogatih ka siromašnima, ona smanjuje nagradu za veće zalaganje na poslu, kao rezultat toga, ljudi rade manje i proizvode manje dobara i usluga.

PRINCIP 1: LJUDI SE SUOČAVAJU SA IZBOROM

„Ne postoji besplatan ručak!“

I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKE

Page 8: Principi ekonomije

Odlučivanje podrazumeva da se vrši poređenje između troškova i koristi alternativnih pravaca delovanja. U mnogim slučajevima trošak neke aktivnosti nije tako očigledan kao što to na prvi pogled izgleda.

Odlazak na fakultet?

Oportunitetni trošak neke stvari jeste ono čega se odričete da biste tu stvar dobili. Prilikom donošenja bilo koje odluke, recimo, da li da se upišu na fakultet, donosioci treba da budu svesni oportunitetnih troškova koji prate svaki mogući postupak

PRINCIP 2: TROŠAK NEČEGA JESTE ONO ČEGA SE ODRIČETE DA BISTE TO DOBILI

Kobi BrajantUmesto odlaska na koledž potpisao

milionski ugovor u NBA.

I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKE

Page 9: Principi ekonomije

PRINCIP 3: RACIONALNI LJUDI RAMIŠLJAJU O „GRANIČNIM SLUČAJEVIMA“

Last-minute aranžmani

I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKE

Odluke u životu retko su isključivo crno-bele, uključuju i nijanse sive.

Granične (marginalne) promene - stalna sitna prilagođavanja postojećeg plana delovanja.

Pojedinci i preduzeća mogu da donose bolje odluke ukoliko razmišljaju o graničnim slučajevima. Racionalni donosilac odluke stupa u akciju ako, i samo ako, marginalna korist akcije premašuje marginlni trošak.

Page 10: Principi ekonomije

PRINCIP 4: LJUDI REAGUJU NA PODSTICAJE

CENE BENZINA U REGIONU

Ljudi donose odluke poređenjem troškova i koristi pa njihovo ponašanje može da se promeni kada se promene troškovi i koristi.

Primer: Jabuke i kruške

Uticaj cene na ponašanje kupaca i prodavaca na tržištu ključan je za razumevanje funkcionisanja privrede.

Kreatori javne politike nikad ne bi trebalo da zaborave na podsticaje. Mnoge politike menjaju troškove ili koristi sa kojima se ljudi suočavaju, a time menjaju i ponašanje.

Primer: porez na benzin podstiče ljude da voze manja kola koja troše manje benzina.

I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKE

Page 11: Principi ekonomije

PRINCIP 5: TRGOVINA MOŽE SVAKOG DOVESTI U BOLJI POLOŽAJ

II KAKO LJUDI REAGUJU MEĐUSOBNO JEDNI NA DRUGE

Primer: konkurencija Japana i SAD u svetskoj ekonomiji. Na neki način to jeste istina, jer američka i japanska preduzeća zaista proizvode mnogo istih dobara (Ford i Tojota, Kompak i Tošiba).

Lako je doći do pogrešnog zaključka kad se razmišlja o konkurenciji među zemljama. Trgovina između SAD i Japana nije poput sportskog takmičenja, u kojem jedna strana dobija, a druga gubi. Tačno jesuprotno: trgovina između dve zemlje dovodi obe zemlje u bolji položaj.

Primer: porodice - međusobni konkurenti kada traže posao, kad idu u kupovinu, jer svaka porodica želi da kupi najbolju robu po najnižim cenama.

Uprkos ovoj konkurenciji, vaša porodica neće biti u boljem položaju ako se izoluje od drugih porodica. U tom sl bi morala da proizvodi hranu i odeću sama za sebe, izgradi sama svoj dom. Trgovina omogućuje svakom da se specijalizuje za aktivnosti koje najbolje obavlja

Baš kao i porodice, i države imaju korist od sposobnosti da međusobno trguju. Trgovina omogućava državama da se specijalizuju za ono što najbolje rade i da koriste raznovrsnija dobra i usluge.

Page 12: Principi ekonomije

ROBNA RAZMENA SRBIJA-NEMAČKAGodina Izvoz Uvoz Ukupno Saldo1990. 1111,62 1500,33 2611,66 -388,711991. 1111,30 1135,61 2251,91 -29,311996. 146,42 523,87 670,29 -77,451997. 218,01 644,54 862,55 -426,531998. 335,53 588,50 924,03 -252,971999. 165,25 384,39 549,64 -219,142000. 175,42 456,22 631,64 -280,802001. 230,05 549,95 780,00 -319,902002. 241,83 762,12 1003,95 -520,292003. 287,96 1020,65 1308,61 -732,692004. 372,70 1501,20 1873,90 -1128,502005. 445,80 1092,20 1538,00 -646,402006. 637,00 1251,10 1888,10 -614,102007. 937,50 2169,70 3107,20 -1232,202008. 1142,00 2704,40 3846,40 -1562,402009. 871,55 1944,34 2819,89 -1072,79

2010./jun 484,61 846,53 1331,14 -361,92

PRINCIP 5: TRGOVINA MOŽE SVAKOG DOVESTI U BOLJI POLOŽAJII KAKO LJUDI REAGUJU MEĐUSOBNO JEDNI NA DRUGE

Page 13: Principi ekonomije

CENTRALNO UPRAVLJANJEPad komunizma u SSSR-u i istočnoj Evropi predstavlja najznačajniju promenu u svetu tokom poslednjih pedeset godina.

Komunističke zemlje funkcionisale su na polaznoj pretpostavci da su centralni planeri u vladi u najboljoj poziciji da upravljaju ekonomskom aktivnošću. Ovi planeri odlučivali su koja će se dobra i usluge proizvoditi, koliko će se proizvoditi i trošiti.

Teorija na kojoj je počivalo centralno upravljanje glasila je da je samo vlada u stanju da organizuje ekonomsku aktivnost na način koji će unaprediti ekonomsku doborbit za zemlju u celini.

TRŽIŠNA EKONOMIJAOdluke donose milioni preduzeća i domaćinstava.

Preduzeća odlučuju koga će zaposliti i šta će proizvoditi. Domaćinstva odlučuju za koja preduzeća će da rade i šta će kupiti za svoje dohotke. Ova preduzeća i domaćinstva zajednički deluju na tržištu.

Uspeh tržišnih ekonomija deluje zbunjujuće. U tržišnoj ekonomiji niko ne teži ekonomskoj dobrobiti za društvo u celini i svi su prvenstveno zainteresovani za ličnu dobrobit.

Uprkos decentralizovanom odlučivanju i donosiocima odluka koji su okrenuti ličnim interesima, tržišne ekonomije su se pokazale kao izuzetno uspešne .

PRINCIP 6: TRŽIŠTA SU OBIČNO DOBAR NAČIN DA SE ORGANIZUJU EKONOMSKE AKTIVNOSTI

II KAKO LJUDI REAGUJU MEĐUSOBNO JEDNI NA DRUGE

Page 14: Principi ekonomije

U svojoj knjizi „Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda“ objavljenoj 1776. godine, ekonomista Adam Smit izneo je najčuvenije zapažanje u oblasti ekonomije: domaćinstva i preduzeća međusobno deluju na tržištima kao da su vođena „nevidljivom rukom“ koja ih dovodi do željenih tržišnih ishoda.

Cene su instrument pomoću kog nevidljiva ruka usmerava ekonomsku aktivnost.

Cene oslikavaju i vrednost nekog dobra za društvo i trošak koji društvo snosi da bi to dobro proizvelo.

Domaćinstva i preduzeća na osnovu cena odlučuju šta da kupe i prodaju. Tako, nesvesno uzimaju u obzir društvene koristi i troškove svojih postupaka. Kao rezultat cene vode pojedinačne donosioce odluka ka ishodima koji, u mnogim slučajevima, maksimiziraju blagostanje društva u celini.

Važna posledica umešnosti nevidljive ruke da upravlja ekonomskom aktivnošću jeste da: kad vlada sprečava cene da se prirodno usklađuju sa ponudom i tražnjom, ona ometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira milionima domaćinstava i preduzeća koji čine privredu. Ovo pokazuje zašto porezi negativno utiču na alokaciju resursa: porezi iskrivljuju cene, a posledično i odluke domaćinstava i preduzeća.

Ona objašnjava i još veću štetu koju nanose politike koje direktno vrše kontrolu nad cenama Na kraju, ona objašnjava i pad komunizma. U komunističkim zemljama cene nisu određivane na tržištu već su ih diktirali centralni planeri. Njima su nedostajale informacije koje se reflektuju kroz cene kad cene slobodno reaguju na dejstvo tržišnih snaga. Centralni planeri pretrpeli su neuspeh jer su pokušavali da vode ekonomiju držeći jednu ruku vezanu iza leđa – nevidljivu ruku tržišta.

PRINCIP 6: TRŽIŠTA SU OBIČNO DOBAR NAČIN DA SE ORGANIZUJU EKONOMSKE AKTIVNOSTI

II KAKO LJUDI REAGUJU MEĐUSOBNO JEDNI NA DRUGE

Page 15: Principi ekonomije

Sledeći lični interes, pojedinac često unapređuje interes društva uspešnije nego kada to zaista namerava da čini.

Smit kaže da učesnike u ekonomiji motiviše lični interes i da „nevidljiva ruka“ ekonomije usmerava njihov lični interes ka podsticanju opšte ekonomske dobrobiti.

Adam Smit je rođen u Škotskoj 5. juna 1723. godine, a umro je 17. jula 1790-e. Izvršio je sistematizaciju svih ekonomskih znanja do tada. 1776. Godine je napisao delo ,,Istraživanje o prirodi i bogatstvu naroda“. Objasnio je princip rada manufakturnih radionica. Tvrdio je da je radna snaga jedini činilac proizvodnje. Jedini element tržišta koji je poznavao bila je ponuda. Dao je teoriju apsolutnih prednosti ili vrednosti.

PRINCIP 6: TRŽIŠTA SU OBIČNO DOBAR NAČIN DA SE ORGANIZUJU EKONOMSKE AKTIVNOSTI

II KAKO LJUDI REAGUJU MEĐUSOBNO JEDNI NA DRUGE

Statua Adama Smita u Edinburgu

Page 16: Principi ekonomije

PRINCIP 7: VLADE SU PONEKAD U STANJU DA POBOLJŠAJU TRŽIŠNE ISHODE

Ako je nevidljiva ruka tržišta toliko moćna, zašto nam je potrebna vlada? Jedan odgovor glasi da je nevidljivoj ruci potrebna vlada da je štiti.

Tržišta funkcionišu samo ako su zakonom zaštićena vlasnička prava.

Postoji još jedan - unapređenje efikasnosti i pravičnosti.

Većina politika ima za cilj da uveća ekonomski kolač ili da promeni način na koji se kolač deli.

Jedan od mogućih uzroka tržišnog neuspeha jesu eksternalije. Primer: zagađenje.

II KAKO LJUDI REAGUJU MEĐUSOBNO JEDNI NA DRUGE

Nevidljiva ruka ponekad ne uspeva da obezbedi da se ekonomski prosperitet raspodeli pravično.

Nevidljiva ruka ne obezbeđuje da svako ima dovoljno hrane, pristojnu odeću i odgovarajuću zdravstvenu negu. Mnoge javne politike (porez na dohodak i sistem socijalne zaštite) imaju za cilj postizanje pravičnije raspodele ekonomske dobrobiti.

Reći da vlada u nekim slučajevima može da poboljša tržišne ishode ne znači da će ona uvek to i uraditi.

Jedan od ciljeva studija ekonomije jeste da nam pomogne da procenimo kada je vladina politika opravdana jer poboljšava efikasnost ili pravičnost, a kada nije.

Page 17: Principi ekonomije

PRINCIP 8: ŽIVOTNI STANDARD ZEMLJE ZAVISI OD NJENE SPOSOBNOSTI DA PROIZVEDE DOBRA I USLUGE

III KAKO FUNKCIONIŠE PRIVREDA KAO CELINA

Razlike u životnom standardu u različitim delovima sveta sve su izraženije. Prosečni Amerikanac je 2000. godine imao dohodak u iznosu od 34.100 dolara. Iste godine, prosečni Meksikanac zarađivao je 8.790 dolara, a prosečni Nigerijac 800. Nije iznenađenje da ove velike razlike između prosečnih dohodaka oslikavaju razlike u kvalitetu života. Stanovnici zemalja s visokim dohotkom imaju više televizora, više automobila, bolju ishranu, bolju zdravstvenu zaštitu i duži životni vek nego stanovnici zemalja sa niskim dohotkom.

Šta objašnjava ove velike razlike u životnom standardu između zemalja i tokom vremena?

Produktivnosti – količina dobara i usluga koju radnik proizvede za sat vremena.

PROSEČNA ZARADA STANOVNIKAPozicija Zemlja Ukupno u USD$

1 SAD 54,4502 Irska 50,7643 Luksemburg 52,8474 Švajcarska 50,2425 Australija 44,9836 Velika Britanija 44,7437 Kanada 42,2538 Norveška 46,1539 Južna Koreja 35,406

10 Holandija 47,05611 Austrija 43,55512 Švedska 37,73413 Danska 45,56014 Japan 35,14315 Francuska 38,12816 Španija 34,38717 Finska 36,67618 Belgija 44,36419 Izrael 28,80420 Nemačka 40,22321 Italija 33,51722 Grčka 26,29523 Portugalija 22,74224 Republika Češka 19,63025 Slovačka 19,06826 Poljska 20,06927 Estonija 17,32328 Mađarska 19,437

Page 18: Principi ekonomije

III KAKO FUNKCIONIŠE PRIVREDA KAO CELINA

PRINCIP 9: CENE RASTU KAD DRŽAVA ŠTAMPA PREVIŠE NOVCA

Novčanica - 500 milijardi dinara

Januara 1921. godine u Nemačkoj dnevne novine su koštale 0,30 maraka. Manje od dve godine kasnije, novembra 1922. iste novine su koštale 70.000.000 maraka. Sve ostale cene u toj privredi porasle su za sličan iznos. Ova epizoda predstavlja jedan od najspektakularnijih istorijskih primera inflacije, porasta opšteg nivoa cena u ekonomiji.

Šta je uzrok inflacije? U skoro svim slučajevima visoke ili trajne inflacije, krivac je, izgleda, isti – porast količine novca. Kada vlada emituje velike količine novca u zemlji, njegova vrednost opada.

Tokom 1993 SR Jugoslavija je bila pogođena hiperinflatornom krizom. To je najveća inflacija koja je zabeležena u Srbiji, a i u istoriji čovečanstva. Cene proizvoda su rasle veoma brzo čak i više od 300% za samo nekolika sati i često je dinar postajao samo parče papira. Kurs marke je skakao svakog dana. Sve više novca se štampalo i nove novčanice su imale sve više nula.

Page 19: Principi ekonomije

III KAKO FUNKCIONIŠE PRIVREDA KAO CELINA

PRINCIP 10: DRUŠTVO SE NA KRATAK ROK SUOČAVA SA IZBOROM IZMEĐU INFLACIJE I NEZAPOSLENOSTI

Filipsova kriva

Kad vlada poveća količinu novca u ekonomiji, jedan od rezultata je inflacija. Drugi rezultat, barem na kratak rok, jeste niži nivo zaposlenosti. Kriva koja ilustruje ovaj kratkoročni izbor između inflacije i nezaposlenosti naziva se Filipsova kriva.

Kreatori politike mogu da iskoriste izbor između inflacije i nezaposlenosti primenom različitih instrumenata politike:- menjanjem obima troškova vlade, - iznosa koji ona oporezuje,- i količine novca koji se štampa,

kreatori politike mogu da utiču na kombinaciju inflacije i nezaposlenosti koja će se ostvariti u privredi. Pošto su ovi instrumenti monetarne i fiskalne politike potencijalno toliko moćni, pitanje kako kreatori politike treba da ih koriste da bi kontrolisali ekonomiju i da li uopšte treba da ih koriste, predmet je stalne rasprave.

Page 20: Principi ekonomije

P, E, R

PRINCIPI EKONOMIJE

Z A K L J U Č A K

Poslovanje preduzeća može biti rentabilno, a da istovremeno nije ekonomično

Svaki ekonomski princip analizira proces reprodukcije, razmatra rezultate i troškove reprodukcije preduzeća, a tek uzeti ukupno određuju ukupan rezultat kvaliteta ekonomije preduzeća.

Poslovanje preduzeća može biti ekonomično, a da nije rentabilno (niske prodajne cene proizvoda, slaba potražnja za proizvodima na tržištu, visoki troškovi reprodukcije).

Produktivnost, ekonomičnost i rentabilnostako se povećava količina proizvoda po jednom radniku smanjuje se veličina troškova po jedinici proizvoda, a povećava se dobitak po jedinici angažovanih sredstava.

Page 21: Principi ekonomije

HVALA VAM NA PAŽNJI!


Recommended