Download pdf - Prevencija Devijantnih Oblika Ponasanja

8/13/2019 Prevencija Devijantnih Oblika Ponasanja

1/24

PREVENCIJA DEVIJANTNIH OBLIKA PONAANJA

Seminarski rad izSocijalne psihologije

www.maturski.org
http://www.maturski.org/http://www.maturski.org/


2/24


3/24

1. UVOD

Re( 3deijacija4 !oti(e od %atinske re(i deviation, "to zna(i odstu!anje od uo&i(ajene

!utanje i%i skretanje nekog te%a sa soje !utanje i%i !raca.

Deijantno !ona"anje definisano je u odnosu na dru"tene norme5 a ne u odnosu na

strukturu %i(nosti. 6ermin devijantno ponaanje ezuje se za se o&%ike !ona"anja koji u

zna(ajnoj meri odstu!aju od o!"te!ri)a7eni) rednosti5 normi i !rai%a !ona"anja jedne

zajednice i izazia drutvenu reakciju neodobravanja. ,ostoji e%iki &roj raz%i(iti) odstu!anja

od dru"teno dozo%jenog kodeksa !ona"anja5 !o(e od r%o &ezaz%eni) 8!o%a(enje i%i izo%acija

!ojedinca95 do eoma o!asni) 8ugro:aanje :iota drugi) %judi9. ;ako to odstu!anje od !roseka

mo:e &iti odstu!anje u !ozitinom i u negatinom smeru5 uodi se i kriterijum drutvene

reakcije5 !a se isti(e da je re( o


4/24

2. DEFINICIJA DEVIJANTNO !ONA"ANjA

Definisanje deijantnog !ona"anja sa stanoi"ta dru"teni) normi i dru"tene reakcije5

ima odre@ene !rednosti i ograni(enja. ,re sega5 deijantno !ona"anje definisano je u odnosu na

dru"tene norme5 a ne u odnosu na strukturu %i(nosti. ,ona"anje koje je !si)oti(no5 definisano je

u odnosu na njegou zaisnost od strukture %i(nosti. ,rema tome5 !ato%ogija %i(nosti nije !redmet

socio%ogije deijantnog !ona"anja. Oaj sta samo ograni(aa i utr@uje socio%o"ki !ristu!

deijantnom !ona"anju5 a%i ni u kom s%u(aju ne zna(i negiranje zna(aja !si)o%o"kog is!itianja

strukture %i(nosti. Veroatnije je da mnoga deijantna !ona"anja jesu !ona"anja k%ini(ki

norma%ni) %judi5 i o&rnuto5 da e7ina %i(nosti koja ima menta%ne !oreme7aje5 sojim !ona"anjem

ne kr"i dru"tene norme. &og toga je !otre&no da se !ato%o"ko i deijantno !ona"anje defini"u.

Sa sociolokog stanovita5 deijantno !ona"anje je sako %judsko !ona"anje koje uzna(ajnijoj meri odstu!a5 odnosno kr"i dru"tene norme jedne zajednice i izazia dru"tenu

reakciju neodo&raanja. Deijantno !ona"anje o&u)ata ono "to !ojedinac (ini i ono "to on mis%i5

njegoe staoe5 kao i njegoa ose7anja. Dru"to je naji"e zainteresoano za ono "ta %judi (ine.

&og toga se i socio%ogija deijantnosti skoro isk%ju(io &ai deijacijama kao %judskim

akcijama.

Ameri(ki socio%og 0din emert smatra da je (injenje samo jedan id deijantnog

!ona"anja. 6aj s!o%ja"nji as!ekt mo:e da uzme raz%i(ite o&%ike? s!o%ja"nja er&a%na deijacija i

s!o%ja"nja neer&a%na deijacija. ,ored s!o%ja"njeg ida deijacije5 emert izdaja i unutra"nju

sim&o%i(ku deijaciju>odstu!aju7e staoe i emocije5 naro(ito u odnosu na zna(enje koje oni

imaju za oso&u koja i) do:i%jaa.

U odnosu na dru"tene norme5 samo ona !ona"anja koja zna(ajnije odstu!aju i%i kr"e

dru"tene norme5 naziaju se deijantnim. Dru"tena reakcija je tako@e !ojam kojim se defini"e

deijantno !ona"anje. Odstu!anje od dru"teni) normi izazia dru"tenu reakciju neodo&raanja.

Oa reakcija se ostaruje na raz%i(ite na(ine5 a%i uek ima za ci%j da !ojedinca koji se deijantno

!ona"a5 !rimora da se !ona"a u sk%adu sa dru"tenim za)teima. Odstu!anje od dru"teni) normi

!ostaje deijantno uko%iko je kao tako i ozna(eno od strane dru"ta. ;r"enje dru"teni) normi

mo:e da ugrozi odnose u zajednici5 kao i samu dru"tenu zajednicu.


5/24

#. D$U"TVENE NO$%E I DEVIJANTNO&T

Dru"tene norme imaju odre@ena sojsta koja su &itna za ana%izu deijantnog !ona"anja5

definisanog kao kr"enje ti) normi.Drutvene norme5 kao deo ku%ture5 r"e funkciju !rinude i

kontro%e nad !ojedincem i ograni(aaju mogu7e arijacije u !ona"anju. aja:nije dru"tene

norme5 sa stanoi"ta is!itianja dru"tene deijacije5 jesu norme koje su !oezane sa dru"tenim

institucijama 8!orodi(ne5 re%igiozne5 !o%iti(ke5 ekonomske9.

;r"enje dru"teni) normi5 "teti interesima dru"ta5 !a izazia dru"tenu reakciju5 koja se

izra:aa raz%i(itim merama. Jedna od ti) mera jestesankcija. ,rao je naja:nija rsta dru"teni)

normi5 (ije sankcije !rimenjuje dr:aa sojim a!aratom si%e5 "tite7i interese %adaju7e k%ase.

Dru"tene norme koje se staraju u neorganizoanim dru"tenim zajednicama nastaju

s!ontano. Bora%ne norme su naja:nija rsta oi) dru"teni) normi5 jer dru"to oe norme

smatra neo!)odnim za o!stanak i do&ro&it dru"ta. Drutvene normeu odnosu na dru"tenerednosti5 !rai%a su !ona"anja kojima je mogu7e dosti7i :e%jene ci%jee jedne ku%ture i%i de%a te

ku%ture. ;ada se radi o dru"tenim deijacijama5 n!r. krimina%itetu5 oaj odnos se rea%izuje tako

"to krii(ni zakon za&ranjuje neka !ona"anja5 kao sto su u&ista5 si%oanje5 kra@a5 i na taj na(in

"titi !ri)a7ene dru"tene rednosti. Cesti su i s%u(ajei konf%ikta normi koje !ri)ataju raz%i(ite

dru"tene gru!e. U s%o:enijim i dinami(nijim dru"tima raste &roj gru!a sa raz%i(itim normama5

tako da se !ojedinac se i"e suo(aa sa su!rotnim i%i konf%iktnim normama i dru"tenim

u%ogama. aisno od toga kojoj gru!i (ini%ac !ri!ada5 isto !ona"anje mo:e &iti deijantno i

nedeijantno.

U saremenoj %iteraturi !ose&no se ras!ra%ja o dru"tenim normama i dru"tenim

institucijama5 kao us%oima za nastajanje dru"teni) deijacija. aime5 jedno de%o je deijantno

samo ako !ostoji normatino !rai%o koje ga (ini takim. ,romenom dru"teni) normi5 menjaju

se i o&%ici i u(esta%ost deijacija. ;ao !os%edica taki) !romena5 jedno !ona"anje koje je &i%o

za&ranjeno5 mo:e da !ostane odo&reno.


6/24

'. $E!$E&IJA U VIDU &OCIJA(NE )ONT$O(E

Dru"tena reakcija na deijacije5 o&u)ata se o&%ike i na(ine na koje !ojedinci5 gru!e i%i

organizoano dru"to izra:aaju soje neodo&raanje !rema !ojedincu i%i gru!i koja je !rekr"i%a

neke dru"tene norme. Smisao dru"tenog reagoanja je u tome da !ojedinca5 koji je sojim

!ona"anjem !rekr"io odre@enu normu5 !risi%i da !o"tuje o!"tea:e7e rednosti i norme.

Dru"teno reagoanje se uek sastoji u !rimeni neke sankcije. ,ojam dru"tene reakcije

o&u)ata raz%i(ite o&%ike %judske aktinosti5 koje se naziaju socijalna kontrola. U sakom

dru"tu !ostoje me)anizmi socija%ne kontro%e5 z&og toga "to uek !ostoji mogu7nost da

!ojedinci i%i gru!e !rekr"e norme dru"tenog :iota. adatak socija%ne kontro%e je da osigura

!ostu!nost5 tj. da s!re(i radika%ne !romene. 6o !osti:e tako "to se od %judi za)tea !ona"anje u

sk%adu s ustano%jenim i !ri)a7enim !rai%ima !ona"anja. ,ostoje dva osnovna naina kontrole

!ona"anja !ojedinaca i gru!a5 a to su?

1. u!otre&a si%e i

2. ustano%jaanje rednosti i normi koje %judi tre&a da !riate kao !rai%a !ona"anja.

%ani o&%ici socija%ne kontro%e5 koji !ostoje u skoro sim dru"tima su? o&i(aji5 !rao5

re%igija i as!itanje. Saki od oi) o&%ika ima soje metode5 !redstanike i sredsta5 a neki od

nji) i organizacije uz !omo7 koji) s!roode kontro%u. Sistem socija%ne kontro%e !redsta%ja samo

jedan deo kontro%e koju dru"to s!roodi da &i se !o"toa%e rednosti i norme koje u njemu

!ostoje.

'.1. O*(ICI &OCIJA(NE )ONT$O(E

Socija%na kontro%a mo:e &iti?

1.ne+or,a-na > manifestuje se u raz%i(itim o&%icima i s!roodi se !omo7u neforma%ni) sankcija

8ismejaanje5 !rezir5 izo%acija5 neodo&raanje...9. Osnoni o&%ici neforma%ne socija%ne kontro%e

su o&i(aji5 mora% i jano mnjenje. Oa kontro%a !redsta%ja reakciju neorganizoani) dru"teni)

gru!a5 s!ontana je i ne!osredno izazana deijacijom

2. +or,a-naE sastoji se iz sistema zakona5 !rai%a i !ro!isa5 koji odre@uju kazne i%i neke druge

mere za !ojedince koji su !rekr"i%i norme. Ou kontro%u r"e odre@ene dru"tene organizacije.


7/24

Reakcija na deijaciju !osredoana je nizom institucija i ustano%jeni) me)anizama socija%ne

kontro%e.

,rano regu%isana socija%na kontro%a od !ose&nog je zna(aja5 zato "to je r"i dr:aa5

!reko !ose&no o%a"7eni) organa. Da %i 7e se na neke deijacije reagoati !rano ure@enim

me)anizmima socija%ne kontro%e5 zaisi od s%ede7i) oko%nosti?

1. !rirode i zna(aja norme koja je !ore@ena5

2. !otre&a za ograni(aanjem reagoanja !ojedinaca5 koja mogu da &udu nesrazmerna oseta5

odnosno !otre&a da se za"tite %judska !raa od samoo%je !ojedinaca i%i gru!a5 a%i i samog

dr:anog a!arata.

U sim saremenim razijenim dru"tima5 !ostoji e7i &roj dr:ani) i%i dru"teni)

organizacija 8sudoi5 zatori5 kazneno>!o!rane ustanoe5 as!itno>!o!rane ustanoe5

s!ecija%ne ustanoe...95 koje !rimenjuju odre@ena sredsta socija%ne kontro%e5 u ci%ju !omaganja5%e(enja5 ka:njaanja i resocija%izacije deijanata. Se oe organizacije imaju odre@ene !rograme

i ci%jee5 koje tre&a da ostare u radu sa deijantima. One tako@e imaju i s!ecija%izoano oso&%je

za to. U oe organizacije !rimaju se raz%i(ite rste deijanata i to do&roo%jno i%i !rinudno.

Organizuju se i ustanoe za kontro%u i tretman oso&a koje r"e !ojedine o&%ike deijantnog

!ona"anja.

. O$ANI/OVANI O*(ICI D$U"TVENE A)CIJE NA &!$E0AVANjU I

&U/*IJANjU D$U"TVENO NE!$IVAT(jIVO !ONA"ANjA DECE I O%(ADINE

Fo%ja informisanost !rosetni) i drugi) stru(ni) radnika i rodite%ja o !ro&%ematici i

o&%icima is!o%jaanja dru"teno ne!ri)at%jiog !ona"anja dece i om%adine5 kao i o merama za

nji)oo s!re(aanje i otk%anjanjeG

Sistematsko !rou(aanje uzroka si) o&%ika dru"teno ne!ri)at%jiog !ona"anja dece i

om%adineG

Organizoanje !si)o%o"ko>!edago"ke s%u:&e u sim as!itno>o&razonim ustanoamaG

a"tita zdra%ja "ko%ske dece i om%adine.


8/24

,otre&no je osnoati saetoa%i"ta za "ko%sku dece u om%adinu5 centre za socija%ni rad5

centre za resocija%izaciju5 oditi jedinstenu dokumentaciju i eidenciju i dr. eo!)odna je

saradnja s%u:&e socija%ne za"tite sa drugim ustanoama i organizacijama.

,ose&ni faktori !erencije su?

o ,orodica

o =ko%a

o S%o&odno reme

o ,o%icija.

.1. &AN)CIJE !$E%A %A(O(ETNI% !O0INIOCI%A )$IVI0NI DE(A

icu koje u reme kada je izr"i%o krii(no de%o nije nar"i%o 1$ godina5 ne mogu se

izre7i krii(ne sankcije ni !rimeniti druge mere koje !redi@aZakon o maloletnim uiniocima

krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica82//'. godina9. ,od maloletnom osobom

!odrazumea se ona koja je u reme izr"enja krii(nog de%a nar"i%a 1$ godina5 a nije nar"i%a

1- godina.Mlai maloletnikje %ice koje je u reme izr"enja krii(nog de%a nar"i%o 1$5 a nije

nar"i%o 1* godina. Stariji maloletnikje %ice koje je u reme izr"enja krii(nog de%a nar"i%o 1*5a nije nar"i%o 1- godina.

,ostoje # rste krii(ni) sankcija?

1. va3itne ,ere> izri(u se m%a@im ma%o%etnicima. ji)oa sr)a je da se nadzorom5 !ru:anjem

za"tite i !omo7i5 uti(e na razoj i ja(anje %i(ne odgoornosti ma%o%etnika5 na as!itaanje i

!rai%an razoj njegoe %i(nosti5 kako &i se omogu7i%o !onono uk%ju(ianje ma%o%etnika u

dru"tenu zajednicu. Vas!itne mere su?

a9 mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze8izri(u se kada je doo%jno

takim merama uticati na %i(nost ma%o%etnika i njegoo !ona"anje95

&9 mere pojaanog nadzora: pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, pojaan

nadzor u drugoj porodici, od strane organa starateljstva, pojaan nadzor uz dnevni boravak u

odgovarajuoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika 8izri(u se kada za as!itanje i


9/24

razoj ma%o%etnika tre&a !reduzeti trajnije mere uz odgoaraju7i stru(ni nadzor i !omo75 a nije

!otre&no !ot!uno odajanje ma%o%etnika iz dotada"nje sredine95

c9 zavodske mere: upuivanje u vaspitnu ustanovu, upuivanje u vaspitno!popravni dom,

upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje8izri(u se !rema ma%o%etniku !rema

kome tre&a !reduzeti trajnije mere as!itanja5 %e(enja i os!oso&%jaanja uz njegoo !ot!uno

odajanje iz dotada"nje sredine5 da &i se r"io !oja(an uticaj na ma%o%etnika. U as!itnoj

ustanoi ma%o%etnik ostaje najmanje * meseci5 a naji"e 2 godine. ice kome je izre(ena

zaodska mera u!u7ianja u as!itnu ustanou5 mo:e ostati u njoj do nar"ene 21. godine. U

as!itno>!o!ranom domu ma%o%etnik ostaje najmanje * meseci5 a naji"e $ godine5 s tim da sud

saki) * meseci razmatra da %i !ostoje us%oi za o&ustau izr"enja mere i%i za njenu zamenu

drugom as!itnom merom. ice kome je izre(ena zaodska mera u!u7ianja u as!itno>

!o!rani dom5 mo:e ostati u njemu do nar"ene 2#. godine9G2. ,a-o-etni4ki 5atvor > r"i se !oja(an uticaj na ma%o%etnog u(inioca da u&udu7e ne r"i

krii(na de%a. Ba%o%etno %ice ne !roodi u njemu manje od * meseci5 ni i"e od ' godina.

Ba%o%etniku ne mo:e &iti izre(ena disci!%inska kazna u!u7ianja u samicuG

#. ,ere be5bednoti> mogu se izre7i ma%o%etnicima ako im je izre(ena as!itna mera i%i kazna

ma%o%etni(kog zatora.

6.VA&!ITNI NA(O/I

Da &i se !rimeni%i odre@eni as!itni na%ozi5 neo!)odni su odre@eni us%oi? !riznanje

krii(nog de%a od strane ma%o%etnika i njego odnos !rema krii(nom de%u i o"te7enom. Sr)a

as!itni) na%oga je da se ne !okre7e krii(ni !ostu!ak !rema ma%o%etniku i%i da se o&ustai

!ostu!ak5 tj. da se !rimenom as!itnog na%oga uti(e na !rai%an razoj ma%o%etnika i ja(anje

njegoe %i(ne odgoornosti5 kako u&udu7e ne &i (inio krii(na de%a.

Vas!itni na%ozi su?

> !orananje sa o"te7enim5 kako &i se nadoknadom "tete5 izinjenjem5 radom i%i na neki drugi

na(in otk%oni%e 8de%imi(no i%i u ce%ini9 "tetne !os%edice de%aG

> redono !o)a@anje "ko%e i%i redono od%a:enje na !osaoG

> uk%ju(ianje u rad )umanitarni) organizacija i%i !os%oe socija%nog5 %oka%nog i%i eko%o"kog

sadr:ajaG


10/24

> uk%ju(ianje u !ojedina(ni i%i gru!ni tretman5 koji se rea%izuje u odgoaraju7oj zdrastenoj

ustanoi i%i saetoa%i"tuG

> !odrgaanje odgoaraju7em is!itianju i odikaanju od zaisnosti izazane u!otre&om

a%ko)o%ni) !i7a i%i o!ojni) droga.

a reme !rimene oi) as!itni) na%oga 8koji mogu da traju najdu:e * meseci95 ne sme se

remetiti "ko%oanje i%i za!os%enje ma%o%etnika. Hz&or i !rimenjianje as!itnog na%oga r"i se u

saradnji sa rodite%jima5 usojiocem i%i staraocem ma%o%etnika i nad%e:nim organom starate%jsta.

7. !$EVENCIJA DEVIJANTNO !ONA"ANjA

Drutvena prevencijaje !ose&na dru"tena de%atnost5 koja u okiru !ostoje7i) dru"teni)

odnosa5 koriguje i menja one dru"tene odnose i !ojae5 koji ne!osrednije do!rinose nastanku irazoju dru"teni) deijacija. Saka !reentina aktinost zasnia se na odre@enim

!ret!ostakama o uzrocima dru"teni) deijacija i uko%iko su one nau(no uteme%jene5 mo:e se

o(ekiati i us!e"nija i efikasnija !reentina akcija.

"pti programi prevencije o&u)ataju raz%i(ite socija%ne5 ekonomske5 ku%turne5 as!itne i

druge mere5 kojima se de%uje na one dru"tene !ojae i stanja5 kod koji) su !risutni e7i rizici

nastanka dru"teni) deijacija 8%o"i materija%ni us%oi5 neza!os%enost5 migracije i dr.9. U o!"te

!rograme !reencije s!ada i razijanje !ozitine motiacije kod !ojedinaca da soje !ona"anje

usag%a"aaju sa za)teima koji !ostoje u jednom dru"tu. %ane institucije !reko koji) se

ostaruje oaj !roces5 jesuporodica i kola. &og toga one imaju zna(ajnu !reentinu u%ogu.

Ve%ika !a:nja !ose7uje se i aktiiranju javnog mnjenja5 de%oanju sredstava masovnog

komuniciranjai ueu javnostiu za"titi osnoni) rednosti dru"ta.

#osebni programi prevencije o&u)ataju mere koje se najne!osrednije odnose na

s!re(aanje dru"teni) deijacija i !redsta%jaju osnou raz%i(iti) organizoani) akcija u u:oj i%i

"iroj dru"tenoj sredini i%i !rema gru!ama i !ojedincima koji su iz%o:eni e7im dru"tenim

!ritiscima ka deijaciji.

Represija 8od %atinske re(i repressio9 jeste s!re(aanje5 ugu"ianje5 o&uzdaanje5

suz&ijanje.$epresivne meresu zakonske i druge mere koje dr:ana %ast !reduzima !roti %ica

i%i gru!a %ica koja sojim radom i te:njama ugro:aaju &ez&ednost i%i o!stanak dr:ae.


11/24

7.1. !$EVENCIJA D$U"TVENO NE!$IVAT(jIVO !ONA"ANjA DECE I

%A(O(ETNI)A

Sako dru"to te:i da suz&ije se o&%ike deijacija i !ona"anja koji naru"aaju !rai%a

dru"tenog :iota i odnose koji se na tim !rai%ima teme%je.

O,=6A ,R0V0IHJA E !rimenjuje se kao uticaj na gra@ane da ne r"e krii(na de%a5 a

to se !osti:e izazianjem stra)a od kazne.

S,0IHJAA ,R0V0IHJA E sastoji se u s!re(aanju !o(inioca krii(nog de%a da

!onoo ne u(ini isto i%i drugo krii(no de%o.

,R0V0IHJA U =HR0B SBHSU E ci%j oe de%ikencije je s!re(aanje ja%janja

&udu7i) de%ikenata5 !a se !reduzimaju mere da se uk%one negatini uticaji iz dru"tene sredine i

osiguraju norma%ni us%oi za razoj %i(nosti.

,R0V0IHJA U U0B SBHSU E odnosi se na oso&e koje su !o(ini%e krii(no de%o5 a

os%anja se na s!ecija%ne mere suz&ijanja.

U krimino%ogiji ma%o%etni(ke de%ikencije !reencija ima s%i(nu konce!ciju5 a njeni o&%ici

su antide%iktno de%oanje i !ostde%iktne interencije. Antide%iktno de%oanje sadr:i konkretne

mere s!re(aanja de%ikentnog !ona"anja m%adi). ,ostde%iktne interencije o&u)ataju !ostu!ke

i mere !rema m%adima koji su !okaza%i deijacije u socija%nom !ona"anju5 i (esto se ozna(aaju

kao sekundarna !reencija.

B0R0 ,RHBAR0 ,R0V0IHJ0 su opte mere 8usmerene na re"aanje teme%jni)

uzroka (oekoe otu@enosti i staranja us%oa za sestrani razoj %i(nosti95 iposebne i

pojedinane mere8usmerene su na re"aanje razni) socija%ni)5 as!itni)5 zdrasteni) i drugi)

te"ko7a koje !oga@aju u:e sku!ine i !ojedince9.


12/24

B0R0 S0;UDAR0 ,R0V0IHJ0 su krivino-pravne i vankrivineu koje s!adaju

aktinosti kao "to su? rano indentifikoanje !oreme7aja u !ona"anju5 !raoremeno i adekatno

!ru:anje !omo7i i za"tite5 adekato izricanje i s!roo@enje as!itni) mera i s%.

a us!e"no s!re(aanje i suz&ijanje krimina%a ma%o%etnika zna(ajno je da se ostarikoordinirano i trajno de%oanje si) faktora koji mogu do!rineti !reenciji ma%o%etni(ke

de%ikencije. Aktinost zajednice i si) dru"teni) su&jekata tre&a da se usmeri na uk%anjanje

uzroka krimina%a kako &i te:i"te de%oanja !rene%o sa re!resinog reagoanja na !reentino

suz&ijanje krimina%ni) de%a i !ojaa. eo!)odno je s!roo@enje raz%i(iti) akcija kao "to su?

ekonomske5 socija%ne5 as!itne5 zdrastene5 ku%turne i dr. U s!roo@enju ti) mera tre&a da se

anga:uju si dru"teni faktori.

8. D$U"TVENA $EA)CIJA NA DEVIJACIJE

8.1. O!"TE )A$A)TE$I&TI)E D$U"TVENO $EAOVANjA NA DEVIJACIJE

Drutvena reakcija!redsta%ja s%o:enu !ojau koja je us%o%jena faktorima ezanim za

dru"tenu deijaciju5 a%i i ekonomskim5 ku%turnim i !o%iti(kim odnosima u odre@enom dru"tu.

Dru"to na raz%i(ite na(ine izra:aa soje neodo&raanje u odnosu na odre@ena !ona"anja i

stanja koja odstu!aju od utr@eni) normi i o&razaca. Dru"tena reakcija na taka odstu!anja

zaisi od !rirode deijacije5 ste!ena i o&ima u kome se ja%ja5 njene dru"tene id%jiosti5 a%i i

zna(aja koji se u datoj zajednici !ridaje normi koja je !rekr"ena. Uticaj na dru"teno reagoanje

imaju i !redrasude5 neznanje5 !ogre"ne informacije... 8=!adijer>D:ini7 1--?+$9.

Da &i deijantno !ona"anje izaza%o dru"tenu reakciju5 ono mora &iti id%jio (%anoima

odre@ene gru!e i%i zajednice. Vid%jiost jednog deijantnog !ona"anja zaisi od rste deijacije5

dru"tene situacije u kojoj se deijacija ja%ja i od dru"teni) karakteristika deijanta 8n!r.5 sitna

kra@a koju je izr"io neki siroma"ni crnac na jugu SAD5 izazia nesrazmerno o"tru dru"tenureakciju9.

Dru"tena reakcija je funkcija mnogi) raz%i(iti) dru"teni) faktora. &og toga je u(injen

!oku"aj da se oni sa:eto izraze u !ojmu kolinika tolerancije 8uri7 1*1?'+9. ;o%i(nik

to%erancije je kantitatini izraz odnosa deijacije i s!remnosti zajednice da je !ri)ati i%i od&aci.


13/24

8.2. D$U"TVENA $EA)CIJA NA A()OO(I/A%

Dru"tena reakcija na a%oko)o%izam kre7e se izme@u neko%iko ti!oa odnosa?

1.#otpuna prohibicijaE za&rana i sankcionisanje kako !roizodnje i !rometa5 tako i !otro"nje i

uzimanja a%ko)o%aG2.Delimina prohibicijaE %imitira i sankcioni"e !romet i s%u:enje a%ko)o%a u odre@eno remeG

#.%olerancija!rema umerenom i socija%no !ri)at%jiom uzimanju a%ko)o%aG

$.&ezainteresovanosti !reno"enje na %i(ni !%an i !itanje %i(nog iz&ora i odgoornostiG

'.'eloviti programi!reencije a%ko)o%izma i razijeni mode%i tretmana a%ko)o%i(ara.

Bo:emo izdojiti tri mode%a tretmana a%ko)o%i(ara? medicinski5 socio!si)o%o"ki i

!orodi(ni.

1.Medicinski modelE !reo%a@uje u saremenom dru"tu i !o njemu5 a%ko)o%izam je &o%est koja

se %e(i u okiru !ostoje7eg medicinskog sistema. e(enje a%ko)o%i(ara mo:e &iti? do&roo%jno i

o&aezno z&og izr"enog krii(nog de%a i%i ako je z&og !rekr"aja izre(ena mera &ez&ednosti

o&aeznog %e(enja a%ko)o%i(ara.

2. Socijalno-psiholoki model E skre7e !a:nju janosti na mnoge dru"tene5 ku%turne5

!si)o%o"ke5 emociona%ne (inioce a%ko)o%izma. 6ako@e je oaj mode% zna(ajan sa as!ekta

!reencije i resocija%izacije a%ko)o%i(ara.

#.Porodini (interakcijski ili ekosistematski) modelE !redsta%ja !ose&an !ristu! u %e(enju i

re)a&i%itaciji a%ko)o%i(ara. ;arakteristika oog mode%a je !omeranje fokusa sa !ojedinca na

!orodi(nu i socija%nu sredinu. A%ko)o%izam se !osmatra kao !roces u koji su jednako uk%ju(eni i

!ojedinac i njegoa !orodica.

Bnoga istra:ianja su !okaza%a da nisu se !orodice a%ko)o%i(ara !oreme7ene u istom

ste!enu. ,orodica (esto soj :iot !ri%ago@aa !rema a%ko)o%i(aru5 zato sto je !ijenje centra%ni


14/24

doga@aj !orodice5 tako da nije !oreme7en samo :iot a%ko)o%i(ara5 e7 i :iot si) (%anoa

!orodice. U !orodici u kojoj je mu: a%ko)o%i(ar5 :ena (esto ima !si)osomatske !oreme7aje5 deca

!oreme7aje u !ona"anju5 a a%ko)o%i(ar i jedne i druge !oreme7aje. ,orodica a%ko)o%i(ara je u

e7oj i%i manjoj meri !oreme7ena5 disfunkciona%na5 !ato%o"ka i &o%esna.

nten!ivna kombinovana porodina terapija alkoholi!ma zasnoana na oakoj

teorijskoj osnoi ima de faze?

1( nten!ivna "a!akoja za)tea "est nede%ja tera!ije i ima odre@eni !rogram. a !o(etku se

organizuje informatino !erdsta%janje5 zatim a%ko)o%i(ari u(e teorije o a%ko)o%izmu5 da &i na

is!itu mog%i da !re!oznaju !os%edice so!stene zaisnosti. akon mesec dana5 uk%ju(uju se

(%anoi !orodice5 koji iznose soje !ro&%eme i !oku"aa se sa redefinisanjem socija%ni) i drugi)!orodi(ni) !ro&%ema.

2. Stabili!aciona "a!a traje tri godine i osnoni ci%jei oe tera!ije su? !ot!una a!stinencija od

a%ko)o%a5 kom!%etan zdrasteni5 !si)i(ki i fizi(ki o!oraak i ure@ianje !orodi(ni) odnosa na

funkciona%an na(in.

8.#. !$EVENCIJA A()OO(I/%A

,ostoji e%iki &roj s!ecifi(ni) metoda5 te)nika %e(enja i re)a&i%itacije zaisnika od

a%ko)o%a. A%ko)o%izam tre&a sag%edaati sistemski u !rocesu nastajanja i razijanja5 a u &or&u

!roti a%ko)o%izma tre&a da &udu uk%ju(eni i dru"teni i medicinski resursi. 6o !odrazumea?

!oe7anje socija%ne id%jiosti "tetne u!otre&e5 z%ou!otre&e i%i zaisnosti od a%ko)o%a5 rano

otkrianje5 dijagnostikoanje u !rimarnoj zdrastenoj za"titi5 ja(anje motiacije za %e(enje5

!oe7anje !ristu!a(nosti ustanoa za %e(enje i re)a&i%itaciju a%ko)o%i(ara u %oka%noj zajednici.

9. D$U"TVENA $EA)CIJA NA /AVI&NO&T OD D$OA

ijedno saremeno dru"to ne odo&raa uzimanje droga. Reakcija dru"ta na zaisnost

od droga je ku%turno us%o%jena i zaisi od socija%ni) i ekonomski) us%oa datog dru"ta. Bogu7e

je izdojiti (etiri o!"ta mode%a reagoanja na uzimanje droga?


15/24

1.Moralistiko-legalni modelu kome se reagoanje dru"ta izra:aa kroz mora%nu osudu i

!rimenu re!resini) mera !rema u:iaocima drogeG

2.Medicinski modelkoji uzimanje droga smatra &o%e"7u5 !a se zaisnik tretira kao &o%esnik

koga tre&a %e(iti raz%i(itim ti!oima tretmanaG

#. Psiho-socijalni model usmeraa te:i"te reagoanja ka %i(nosti u:iaoca droge i ka

ne!osrednim dru"tenim odnosima i mikrosocija%nom okru:enju u kome :ii.

$. Socio-kulturni model je zasnoan na socio%o"kim saznanjima o dru"tenim uzrocima

zaisnosti od droga.

,os%ednji) decenija KK eka5 kao integratini mode%i5 !osta%i su !ri)a7eni raz%i(iti

ti!oi tera!eutski) zajednica5 kao id !ot!unog tera!eutskog okru:enja. Oaj mode% uk%ju(uje i

&i"e zaisnike5 kao deo sistema za !odr"ku i re)a&i%itaciju. Oe zajednice nasta%e su u

ustanoama zatorenog ti!a 8zatori5 !si)ijatrijske k%inikeL95 a%i se se i"e formiraju i u%oka%nim zajednicama u kojima se ja%ja e7i &roj zaisnika i%i rizik !ojae zaisnosti.

,o(etak tretmana o&u)ata u!oznaanje sa !rogramom i usajanje !rinci!a i uzajamni)

!rai%a !ona"anja5 (esto uz !ot!isianje tera!eutskog ugoora. ;%ju(ne aktinosti usmerene su

ka razoju !ozitini) :iotni) rednosti !rema radu i samoodgoornosti5 !romenama naika i

sti%a :iota5 os%o&a@anje od zaisnosti5 uzajamno !ri)atanje i uk%ju(ianje u !orodicu i %oka%nu

zajednicu.

aisnost od droge !risutna je u sim dru"tenim s%ojeima5 s tim "to !ostoje raz%ike u

rstama zaisnosti5 k%ju(nim uzrocima zaisnosti i u dru"tenim reakcijama na zaisnike iz

raz%i(iti) dru"teni) s%ojea. U na"em dru"tu5 ug%anom se izdajaju da na(ina dru"tenog

reagoanja na zaisnosti od droga?

a9)eenje zavisnika od droga5 koje je do&roo%jno i odija se u !si)ijatrijskim ustanoama5

!rimenom odre@enog ti!a medicinsko>!si)o%o"ko>socija%ne metodo%ogije %e(enja i re)a&i%itacije.

e(enje narkomana mo:e &iti i !rinudno nakon izre(ene mere &ez&ednosti o&aeznog %e(enja.

&9*a+njavanje zavisnika od drogaza mnoge radnje u ezi sa o!ojnim drogama i !si)otro!nim

su!stancama5 osim samog uzimanja droge.

,ostoje mi"%jenja da &i neke droge tre&a%o %ega%izoati i tako smanjiti z%o uko%iko se ono

ne mo:e iskoreniti.

9.1. !$EVENCIJA NA$)O%ANIJE


16/24

&og !reencije i resocija%izacije a:no je !oznaati k%ju(ne uzroke narkomanije5 koji

%e:e u?

a9 socija%nim us%oima :iota m%ade generacije koja je s!utana u sojim !otre&ama i

mogu7nostima5 !a je zaisnost od droge jedan id &eksta od starnosti i dru"taG

&9 dru"tenoj )i!okriziji kada je u !itanju uku!ni odnos !rema sim idoima &o%esti zaisnostiG

c9 odsustu !ozitini) !rograma i !rojekata !odr"ke m%adima u !rocesu rasta i sazreanjaG

d9 "irokoj neo&ae"tenosti m%adi) o "tetnim efektima i !os%edicama droge.

"pta prevencija zavisnosti od droga tre&a da !odrazumea razoj dru"tene &rige o

deci5 nji)oom razoju i socija%izaciji5 kao i !o&o%j"anje us%oa5 mogu7nosti "ko%oanja5

stara%a(kog i kreatinog anga:oanja i za!o"%jaanja.

#osebna prevencija ima za ci%j s!re(aanje na!oo%jni) uzroka droga ne!osredno !rednji)oo mogu7e dejsto na !ojedince i dru"tene gru!e5 i &%agoremeno otk%anjanje is!o%jeni)

te"ko7a socija%izacije5 :iotni) i razojni) !ro&%ema i !odr"ka u kriznim situacijama.

Da &i !reencija &i%a !ot!una5 !otre&no je informisati janost i !rofesiona%ce o

karakteristikama zaisnosti od droga5 zatim os%o&oditi od !redrasuda i rednosni) sudoa5

zanemariti Mi!okratou zak%etu kada su u !itanju zaisnici od su!stanci. 6ako@e je !otre&na i

rekonstrukcija dru"tene reakcije na zaisnost5 kao i !oezanost raz%i(iti) aktera dru"teni)

odnosa !rema oom ti!u socija%ni) &o%esti.

1:. D$U"TVENA $EA)CIJA NA !$O&TITUCIJU

Odnos dru"taa !rema !rostituciji kre7e se na ska%i izme@u to%erancije i

nezainteresoanosti5 do sankcionisanja i reg%ementacije.

#olerancija ozna(aa odnos i%i u osnoi neforma%nu sag%asnost da se !rostitucija ne

osu@uje niti sankcioni"e. Ode je re( o !ri)atanju dru"teni) us%oa koji ra@aju !rostituciju5 kao

i skrienom ua:aanju njeni) dru"teni) u%oga i socija%ni) funkcija5 uz !risusto dojnog

mora%a kada su u !itanju korisnik i onaj koji !ru:a us%uge.

Reglementacija!odrazumea %ega%izaciju !rostitucije i to !ro!isianjem !ose&ni) us%oa

za o&a%janje de%atnosti5 uk%ju(uju7i i raz%i(ite rste nadzora.


17/24

Prohibicija ozna(aa za&ranu &a%jenja !rostitucijom i uk%ju(uje niz raz%i(iti) mera i

sankcija u ime za"tite interesa janog reda i mora%a.

$bolicija ozna(aa ukidanje i%i za%aganje za e%iminaciju si) idoa zakonski) za&rana i

%ega%izaciju de%atnosti !rostitucije5 uz !ose&ne us%oe mere za"tite sami) !rostitutki. Neministi(ki

!okreti5 kao i zastu!nici %i&era%isti(ki) staoa i rednosti5 za%a:u se za za"titu !rostitutki u

raz%i(itim idoima.

$mbivalencija !odrazumea da se !rostitucija ka:njaa forma%no dok !ostoji isoka

to%erancija5 !a (ak i neki idoi za"tite !rostitutki.

1:.1. E(E%ENTI !$EVENCIJE !$O&TITUCIJE I $EA*I(ITACIJA !$O&TITUT)I

Osnoni ci%j !rograma !reencije !rostitucije tre&a%o &i da &ude suz&ijanje i s!re(aanjeuzroka koji !odsti(u nastajanje !rostitucije. ,o sojim sadr:ajima i ci%jeima5 oi !rogrami mogu

imati raz%i(ite nioe i idoe kao "to su? o!"te5 !ose&ne i s!ecija%ne !reentine mere. aro(ito

se !ominju mere kojima se de%uje na socija%ne faktore !o!ut us%oa os!oso&%jaanja i o&a%janja

radni) us%uga5 !o&o%j"aanja dru"teno>ekonomskog statusa :ena5 !ro"irianje mogu7nosti

za!o"%jaanja5 mera ograni(enja !otra:nje za seksua%nim us%ugama me@u kojima su !rogrami

menta%ne )igijene5 seksua%nog o&razoanja i as!itanja5 informisanje janog mnjenja i s%. Deo

o!"ti) !rograma !reencije jesu !ose&ni zdrasteni edukatini !rogrami koji su usmereni ka

saznanjima o zdrastenim rizicima ezanim za !rostituciju.

Re)a&i%itacija !rostitutki o&u)ata socija%ne5 ekonomske5 !si)o%o"ke5 o&razone i druge

mere koje su usmerene ka?

a9 za"titi !rostitutki od "tetni) !os%edica &a%jenja oom de%atno"7u5

&9 socija%noj i mora%noj &rizi za :ene5

c9 omogu7aanju zdraog mora%nog i du)onog s)atanja :iota5

d9 o&razoanje i !rofesiona%no os!oso&%jaanje5

e9 !omo7 u na%a:enju za!os%enja5

f9 staranje noog kruga !rijate%ja5 koji 7e zameniti dru"tenu sredinu kojoj su !rostitutke

!ri!ada%e itd.

Do&roo%jno !ristajanje i uk%ju(ianje !rostitutki5 naja:nije je za us!e) re)a&i%itacije.


18/24

11. D$U"TVENA $EA)CIJA NA !$O&JA0ENjE

Bogu7e je izdojiti neko%iko ti!oa dru"tene reakcije !rosja(enja5 me@u kojima se

izdajaju.

1. ndi"erentnost > odr:aa karakter dru"teno>ekonomski) i !o%iti(ki) odnosa i%i je od%ika

nemo7i siroma"ni) i nerazijeni) dru"taa.

2. #olerancija > !ostoji u s%u(ajeima kada !ostoji razumeanje i nema osude niti od&ojnosti

!rema !rosja(enju.

Hndiferentnost i to%erancija su !os%edica staa da je !rosja(enje taka id deijacija kod

koji) se ne !oja%juju :rte5 osim ako se ne zanemari (injenica da sami !rosjaci !rae :rte

ne!oo%jni) dru"teni) oko%nosti.

#. Pre!ir i odbacivanje su ti! dru"tene reakcije koja je zasnoana na sta%nom su@enju iizra:aaju se kroz od&ojnost i osudu !rosjaka.

$.Sankcije se ja%jaju u raz%i(itim idoima? :igosanje5 smrtna kazna5 zator5 !rinudni rad i s%.

U Sr&iji dru"tena reakcija na !rosja(enje is!o%jaa se u da ida5 a%i !rotiure(na?

a9Sistem prekrajnih sankcijatretira !rosja(enje kao !rekr"aj janog reda i sastoji se u izricanju

mera &ez&ednosti5 no(ani) i%i kazni zatora.

&9Socijalna !atita!redsta%ja jedan od idoa organizoane reakcije na !rosja(enje.

Od sadr:aja i o&%ika socija%ne za"tite u odnosu na oe kategorije korisnika u!otre&%jaaju

se sta%na i trenutna no(ana !omo75 neki od o&%ika resocija%izacije5 starate%jsto kao o&%ik

!orodi(no>!rane za"tite i%i neki drugi id za"tite. S!ecija%izoane ustanoe socija%ne za"tite za

!rosjake5 osim !ri)ati%i"ta koje z&rinjaaju s%u(ajee urgantne ugro:enosti ne !ostoje. ,rosjaci

ne tra:e !omo7 se dok mogu da !rosja(e.

12. D$U"TVENA $EA)CIJA NA )OC)ANJE

Dru"teni odnos !rema kockanju kre7e se izme@u to%erancije i sankcija. 6o%erancija

!roizi%azi iz !ozitini) as!ekata igre i !ri)atanja te:ine !os%edica kockanja. ,ored

!rofesiona%nog kockanja5 krii(nim sankcijama !od%e:u i aktinosti koje su !oezane sa

kockanjem. U nekim zem%jama kockanje na janom mestu ozna(aa se kao !rekr"aj !roti

janog reda i mira.


19/24

U socija%nom zakonodastu Sr&ije kockari su korisnici odre@eni) !raa i idoa za"tite5

a%i oni u !rinci!u retko koriste o&%ike socija%ne za"tite. 6o se o&i(no doga@a :rtama kockanja

koji ostaju &ez no(ani) sredstaa za :iot5 doma5 !orodi(ne !odr"ke5 !a se !riremeno sme"taju

u ustanoe socija%ne za"tite. Bo:e se zak%ju(iti da kockari i :rte kockarski) igara !ri%a(e

uzgrednu !a:nju dru"teni) institucija5 ustanoa re!resije5 nego "to su !risutne i aktinosti

!reentinog i re)a&i%itacionog ti!a. ezainteresoanost i to%erancija od%u(uju7i su ti!oi

dru"tene reakcije.

12.1. !$EVENCIJA )OC)ANJA

Deca naj(e"7e !o(inju igrama u s!ortskoj k%adionici5 onda !re%aze na !oker a!arate

i ru%et5 gde je u%og mnogo e7i. O&o%e%i od kockanja na %e(enje do%aze sa !orodicom5 tera!ije sugru!ne a !onekada uzimaju i %ekoe kada i) u)ati kriza. e(enje mo:e da traje i i"e od godinu

dana. Bnoga deca su kockanjem izgu&i%a se i zadu:i%a soje rodite%je5 a ima i dece koja su u

dugoima i !o neko%iko )i%jada era.

12.2. !$INCI!I U&!E"NO T$ET%ANA ODVI)AVANJA OD )OC)ANJA

1. i jedna rsta tretmana nije unierza%na za sakoga. ,otre&no je usk%aditi rstu i na(in

interencije sa indiidua%nim !otre&ama i !ro&%emima koji su od !resudnog zna(aja za oso&u.

2. ,ri%ikom saradnje neo!)odna je iskrenost i otorenost. Cesto se de"aa da rodite%ji ne

:e%e da !ri)ate rea%nost5 tako da skriaju starno stanje. 6ako se mo:e ste7i sasim !ogre"na

s%ika o !raom stanju5 a (esto je to !ogu&no za sam !roces iz%e(enja.

#. 6retman mora &iti dostu!an. Oso&e koje su zaisne od kockanja5 eoma su nesigurne

kada tre&a !o(eti sa tretmanom5 tako da tre&a iskoristiti nji)ou s!remnost u trenutku kada

!oka:u interes. Uko%iko se !ro!usti "ansa 8n!r. duga %ista (ekanja95 gu&i se interes.

$. 6retman tre&a &iti usmeren na zadoo%jenje raz%i(iti) !otre&a !ojedinca5 a ne samo na

kockanje. 6retman mora &iti usmeren na kockanje5 a%i i na osta%e !ro&%eme? medicinske5

!si)o%o"ke5 socija%ne5 o&razone i !rane.

'. ,%an tretmana mora se kontinuirano !rocenjiati i menjati5 kako &i &io u sk%adu sa

!otre&ama !ojedinca u toku tretmana. ,acijentu mogu &iti !otre&ne raz%i(ite rste us%uga i na(ini


20/24

tretmana tokom %e(enja i o!oraka. ,ored saetoanja i !si)otera!ije5 !acijent mo:e imati i

!otre&e za drugim medicinskim us%ugama5 !orodi(nom tera!ijom5 socija%nom i !ranom

us%ugom. Va:no je da tretman &ude u sk%adu sa !acijentoim godinama5 uzrastom5 !o%om5

nacona%no"7u i ku%turom.

*. Ostajanje u !rogramu tretmana odre@eno reme je od !resudnog zna(aja za is)od

tretmana. Vreme koje 7e !ojedinac !roesti u %e(enju zaisi od njegoi) !ro&%ema i !otre&a.

Hstra:ianja !okazuju da e7ina !acijenata ostaruje zna(ajan na!redak nakon tri meseca

!roedena u !rogramu. akon toga mo:e se odr:aati na!redak u %e(enju i o!oraku. ,ojedinci

o&i(no na!u"taju tretman !rerano5 tako da je neo!)odno zadr:ati i) du:e u !ra7enju i kontaktu.

+. Saetoanje 8indiidua%no i%i gru!no9 i druge tera!ije koje se odnose na !ona"anje

sastani su deo us!e"nog tretmana zaisnosti od kockanja. Sa !acijentima se radi na ja(anju

motiacije5 !oma:e im se da izgrade e"tine i me)anizme koji 7e im !omo7i da se odu!rukockanju5 kako da kockanje zamene nekim konstruktinim aktinostima i !otre&no im je da

raziju s!oso&nosti re"aanja !ro&%ema. ,otre&no je izgraditi i una!rediti !orodi(ne odnose5 i

odnose u zajednici.

-. U tretmanu se ne koriste medikamenti>%ekoi5 sem u !ose&nim s%u(ajeima. Va:no je da

ne !ostoji direkna zaisnost od kockanja i narkomanije i%i a%ko)o%izma kod oso&e. Drugi o&%ici

&o%esti zaisnosti5 kao "to su a%ko)o%izam i narkomanija5 mogu !ogu&no de%oati na us!e)

tretmana i eoma je a:no uko%iko !ostoji mogu7nost5 da se se dr:i !od kontro%om. U

trenucima kada je oso&a !od uticajem a%ko)o%a5 i%i droge te"ko mo:e kontro%isati im!u%s

kockanja.

. Uko%iko je kod oso&e koja je zaisnik od kockanja !risutan i menta%ni !oreme7aj i%i neki

!si)i(ki !oreme7aj5 !otre&no i) je tretirati zajedno sa zaisno"7u. Va:no je do&ro !roceniti

%i(nost i %e(iti zaisnost i !rate7e !oreme7aje.

1/. 6retman mora &iti do&roo%jan da &i &io efikasan. Sna:na motiacija mo:e &iti a:na i

o%ak"ati !roces %e(enja5 a%i i sankcije i us%o%jaanje mogu uticati da se za!o(ne sa tretmanom.

,ritisci mogu &iti u !orodici i%i na radnom mestu.

11. Bogu7i su recidii tokom tretmana5 a%i oni moraju &iti kontro%isani i !ra7eni. ,orodica

mora kontro%isati kretanje i stanje kockara5 i o tome na reme o&ae"taati tera!euta.

12. O!oraak od zaisnosti od kockanja je dugoro(ni !roces i (esto za)tea i"e !oku"aja

tretmana.


21/24

;ao "to je s%u(aj i sa drugim &o%estima zaisnosti i )roni(nim &o%estima5 mogu se jaiti

recidii !o us!e"no o&a%jenom tretmanu. U tim s%u(ajeima !otre&no je ostariti dugotrajnu

a!stinenciju da &i !osta%i aktini (%anoi dru"ta. U(estoanje u gru!ama je eoma zna(ajno i

nakon o&a%jenog tretmana !redsta%ja a:nu !ot!oru !ri odr:aanju a!stinencije.

Hstra:ianje ka:e da saki !eti (oek koji !oka:e interesoanje za kockanje5 !ostaje

!ato%o"ki kockar. ;o%iko ima k%adionica5 kockarnica5 gre&a%ica... Dr:aa mora da de%uje

!reentino i da kroz sin)ronizoane akcije u!ozna %jude sa granicom gde kockanje za&aa

!restaje a !o(inje !ato%o"ko kockanje. Dak%e nije sako kockanje &o%est a%i to mo:e !ostati.

;ockanje je u"%o u na"e domoe !reko t ekrana. Se i"e je kizoa5 g%asanja itd. a

sada je naji"e zastu!%jeno k%a@enje na s!ortske igre5 a%i u stari nema granica u rsti o!k%ada

koje ma"toiti %ju&ite%ji )azardni) igara mogu da izmis%e.

1#. D$U"TVENA $EA)CIJA NA &A%OU*I&TVO

Dru"tena reakcija na samou&isto mo:e da se !ode%i na (etiri osnona ti!a?

odo&raanje5

ranodu"nost5

neodo&raanje5

!reencija.

Reakcija se izra:aa eti(kim staoima5 ku%turnim normama i o&rascima !ona"anja5

!reko re%igije i !rani) !ro!isa.

%dobravanjeje ezano za mitsko>re%igijska5 o&i(ajna i !o%iti(ka samou&ista. Dru"tene

zajednice imaju !ozitian sta !rema samou&istu u e7 definisanim us%oima. Samou&ice su

stimu%isane za izr"enje u&ista kada je to u intresu zajednice i%i gru!e. e smeju se me"ati

!ozitina o(ekianja !rema samou&i%a(kom (inu od strane neke dru"tene gru!e i%i zajednice sa

odo&raanjem samou&ista i !ozitinom stau !rema samou&icama i nji)oim !orodicama.Ravnodunost !rema samou&istu i samou&icama je !risutna u kriznim dru"tima i

situacijama5 jer ne !ostoji dru"to koje nema definisan sta !rema samou&istu.

%suda je !oezana sa (injenicom da se samou&istom kr"e eti(ka i normatina

o(ekianja5 z&og (ega ono izazia osudu. Od %ega%ni) osuda e7i efekat imaju mora%ne i

!si)o%o"ke osude5 koje !rate sa samou&ista osim a%truisti(ki). One mogu &iti to%iko drasti(ne


22/24

da skoro u !ot!unosti izo%uju !orodicu i srodnike samou&ice5 a doga@a se (esto da na gro&u

samou&ica ne smeju stajati nikaka o&e%e:ja.

1#.1. !$EVENCIJA &A%OU*I&TVA

Prevencija samoubistva zasnia se na otkrianju samou&i%a(ki ugro:eni) %ica.

;ategoriju ugro:eni) !redsta%jaju i oni koji su e7 !oku"a%i samou&isto5 a saki !oku"aj

samou&ista je deo samou&i%a(kog !ona"anja.

a us!e"nu !reenciju !otre&no je !re!oznaanje presuicidalnog sindroma5 koji (ini

sku! sim!toma karakteristi(ni) za du"eno stanje uo(i samou&ista5 i naj(e"7e se is!o%jaa u

idu sim!toma koji su !oezani? !rogresino ste"njenje5 samoagresinost i &eksto u irea%nost.Saremena !reencija !odrazumea !ostojanje organizoani) s%u:&i za !ri)atanje i tretman

suicida%no ugro:eni) !o!ut centra za !reenciju samou&ista5 ode%jenja za !ru:anje !re !omo7i

u krizi5 saetodane s%u:&e i s%.


23/24

/A)(jU0A)

a osnou sega naedenog5 mo:e se ideti da devijantno ponaanje!redsta%ja one

o&%ike !ona"anja koji odstu!aju od o!"te!ri)a7eni) rednosti5 normii !rai%a !ona"anja jedne

zajednice. Devijantno 3onaanje uvek je 3ra;eno drutveno, reakcijo, neodobravanja .

Oa reakcija se ostaruje na raz%i(ite na(ine5 a%i uek ima za ci%j da !ojedinca koji se deijantno

!ona"a5 !rimora da se !ona"a u sk%adu sa dru"tenim za)teima.

Re!resija i !reencija su da o&%ika dru"tenog reagoanja na deijantno !ona"anje5 !ri(emu se !reencija odnosi na s!re(aanje5 a re!resija na njegoo suz&ijanje. O&a su od e%ikog

zna(aja za dru"to5 jer uko%iko se deijantno !ona"anje ne suz&ija i s!re(aa5 to mo:e ostaiti

trajne negatine !os%edice5 kako na samog !ojedinca koji se tako !ona"a5 tako i na njegou

!orodicu i oko%inu.

www.maturski.org
http://www.maturski.org/http://www.maturski.org/


24/24

(ITE$ATU$A