Download pdf - Prevencija dekubitusa

A P U P A Austrijsko društvo za prevenciju dekubitusa

Prevencija dekubitusa Informativna brošura za pacijente sa

dekubitusom i lica koja brinu o njima

2011

Prevedeno 2013

APUPA - Austrijsko društvo za prevenciju dekubitusa, 2011, Prevedeno 2013 2

Predgovor Tema dekubitus (dekubitalni ulkus, rana od ležanja) pojavljuje se, kao veoma znacajna u našem društvu, s obzirom na ocekivani porast starijeg (preko 65 godina) stanovništva u budućnosti. Takodje, i obzirom na povecan broj oboljenja koja dovode do dekubitusa (neurolska, povrede), sto oznacava dekubitus kao brzo rastući problem. Treci vazan faktor je uvek nedovoljan broj strucnih lica za strucnu pomoc i negu. Blagovremeno i pravilno preduzete preventivne mere mogu da spreče nastanak dekubitusa. Preventivnim merama, dobrom negom i lecenjem, obolela lica se štite od bolova, patnje i ozbiljnog smanjenja kvaliteta života, a lica koja brinu o njima od dodatne nege. Kvalitetnom prevencijom mogu se dugoročno uštedeti vrlo značajni izdaci, koji su za lecenje dekubitalnih rana. Ove izdatke moraju da snose obolela lica kao i zdravstveni sistem. Ova brošura je skup informacija u cilju upoznavanja sa temom „dekubitus“. Posebna pažnja u ovoj brošuri je posvećena prevenciji (sprečavanju) dekubitalnog ulkusa. Možda se sami već bavite negom osoba koje su ugrožene dekubitusom ili ste na sopstvenom telu iskusili dekubitalni ulkus i znate koliko je tesko lecenje a samim tim, koliko je znacajna prevencija! Sadržaji su izvedeni iz međunarodnih smernica kao i iskustava stručnih lica i treba da posluže kao objektivna i nezavisna osnovna informacija za obolele, lica koja brinu o njima i sva zainteresovana lica. Informacije u vezi izrade ove brošure možete naći u izveštaju o projektu na našoj internet prezentaciji. Celokupan tekst je sastavljen u muškom rodu zbog lakše čitljivosti, ali podrazumeva sve polove. Profesionalni prevodilac je bio zadužen za prvi prevod brošure. U nastavku rada, za kontrolu prevoda zahvaljujemo se volonterskim lektorima: Serbian Wound Healing Society President: Prim. Dr. Javorka Delic Belgrade, Serbia http://www.lecenjerana.com

Milic Sanja Leiterin Pflege- und Betreuungsteams Haus St. Elisabeth, Caritas der Erzdiözese Wien 1190 Wien, Nußwaldgasse 10-12 E-Mail: [email protected] Terezija Bosnjak, DGKS, Onkologische Tagesklinik Krankenhaus der Barmherzigen Brüder Wien Kontakt adresa APUPA - Austrian Pressure Ulcer Prevention Association Österreichische Gesellschaft für Dekubitusprävention Postfach 38 1022 Wien www.apupa.at


Sadržaj 1 Dekubitus ................................................................................................................... 4

2 Podela u kategorije.................................................................................................... 5

2.1 Kategorija I ......................................................................................................... 5

2.2 Kategorija II ........................................................................................................ 5

2.3 Kategorija III....................................................................................................... 5

2.4 Kategorija IV....................................................................................................... 6

3 Faktori rizika za nastanak dekubitalnog ulkusa.................................................... 6

3.1 Unutrašnji faktori ................................................................................................ 6

3.2 Spoljni faktori ..................................................................................................... 6

4 Opšta preventivna nega ............................................................................................ 7

4.1 Pokretljivost i samostalnost................................................................................. 7

4.2 Promene položaja ................................................................................................ 9

4.3 Ishrana............................................................................................................... 12

4.4 Nega tela i kože................................................................................................. 12

4.5 Lekovi ............................................................................................................... 13

5 Napomena za čitaoca .............................................................................................. 14

6 Izvori ........................................................................................................................ 16

7 Dodatna literatura................................................................................................... 16


1 Dekubitus

Stručni izraz dekubitus označava dekubitalni ulkus ili tzv. ranu od ležanja ,ranu od pritiska. Pod tim se misli na oštećenje kože izazvano pritiskom ili silama smicanja. Pored toga, postoje i drugi faktori rizika koji su od velikog značaja pri nastanku dekubitusa. Posledica hronicnog pritiska je nedovoljna ili smanjena prokrvljenost kože i tkiva ispod kože, uz opasnost od nastanka dekubitalnog ulkusa. Oštećenja usled pritiska mogu biti prouzrokovana npr. od dušeka, nabora na čaršavu, obuće itd. Ako na određenim delovima tela u dužem vremenskom periodu leži suviše velika težina, onda se koža i unutrašnje tkivo „pritiskaju“. Zbog toga krv u tom delu ne može dovoljno da cirkuliše,tj postoji smanjena prokrvljenost tkiva. Tkivo se nedovoljno snabdeva kiseonikom i hranljivim materijama i dolazi do oštećenja tog dela kože. Sile smicanja nastaju npr. ako lice prilikom sedenja usled gravitacije klizi na dole, dok koža ostaje u prvobitnom položaju. To dovodi do pomeranja slojeva kože. Ovo stanje može dovesti do istezanja ovih slojeva i na kraju do njihovog kidanja. Dekubitus se u principu može razviti na bilo kom delu tela. Posebno su ugroženi delovi tela poput krsne kosti, pete, zgloba kuka, potiljka ili lopatica ramena (vidi sliku 1). Pored toga, dekubitalni ulkus ne nastaje samo na površini kože, on može da se razvije i u dubljim slojevima tkiva. Zavisno od stepena oštećenja kože, dekubitus se deli u kategorije (vidi poglavlje 2). Prvi znak već nastalog dekubitusa je postojanje crvenila koze kojeje stalno (eritroza koze), koje se zadržava. Proverava se testom pritska prstom, (vidi kategoriju I „Test pritiskom prsta“) nekog dela kože.

Slika 1: Posebno ugrožena mesta na koži u ležećem i sedećem položaju


2 Podela u kategorije

APUPA se u pogledu podele dekubitalnog ulkusa ravna prema kategorijama/stepenima međunarodnih smernica za prevenciju dekubitusa od strane European Pressure Ulcer Advisory Panel (EPUAP) kao i National Pressure Ulcer Advisory Panel (NPUAP). 2.1 Kategorija I

Vidljivo je crvenilo koje ne nestaje ni nakon dužeg rasterećenja tog dela kože ili kod „testa pritiskom prsta“. Ovde je već značajno oštećen gornji sloj kože. Test pritiskom prsta: Taj (pocrveneli) deo kože nakon kratkog, čvrstog pritiska prstom ne postaje beo, već i dalje ostaje crven. Ovde postoji oštećenje odn. Dekubitus I stepena. Ako koža opet dobije belu boju, onda je velika verovatnoća da još nije nastao dekubitus, ali se izričito preporučuje pažljivo posmatranje. U ovoj kategoriji se moraju preduzeti hitne protivmere! Samo jednostavnim rasterećenjem pogođenog dela kože može se sprečiti dalji razvoj dekubitusa! To znači da osoba mora da se postavi u drugi sedeći ili ležeći položaj odnosno pogođeni deo kože mora se rasteretiti. Obratite se nekom zdravstvenom radniku/ bolničaru ili lekaru, oni će vas posavetovati u pogledu promena položaja, potrebnih pomoćnih sredstava kao i ostalih mera. Rasterećenje, odnosno uklanjanje pritiska, znači da pogođeni deo kože ne naleže na podlogu (kost, dušek, tapacirung, obuću, …). To se postiže promenom položaja ili potpornim postavljanjem u okruženju. Primer rasterećenja na peti: Obolela osoba se ili okreće na stranu tako da peta leži slobodno ili se ispod lista noge stavlja jastučić i peta tada takođe leži slobodno. Vodite računa da pomoćna sredstva koja se upotrebljavaju zbog pritiska ne dovedu do ugrožavanja kože na drugim mestima. 2.2 Kategorija II

Postoji površinska rana, slično ogrebotini ili pliku. Kod ove i u svim sledećim kategorijama već postoji rana, koja treba da se shvati ozbiljno i da se leči. U ovoj situaciji je neophodno! ukljucivanje profesionalne nege i lecenje od strane lekara ili drugog medicinskog radnika. 2.3 Kategorija III

U ovoj kategoriji su zahvaćeni dodatni slojevi kože i masno podkozno tkivo, koje leži ispod i postoji mogućnost stvaranja džepova (područja sa ranama ispod kože) u rani.


2.4 Kategorija IV

Oštećenje je zahvatilo sve slojeve kože i tkivo ispod zajedno sa mišićima i kostima. Ovde dolazi do nekroze, takozvanog „odumiranja tkiva“. 3 Faktori rizika za nastanak dekubitalnog ulkusa

Faktori rizika dele se na takozvane unutrašnje (endogene) i spoljne (egzogene) faktore. Ovi dodatni faktori, pored primarnih uzroka kao što su sile pritiska i smicanja (od obuće, odeće, nakita, …), u dužem vremenskom periodu, u znatnoj meri doprinose nastajanju dekubitusa. 3.1 Unutrašnji faktori • Smanjena pokretljivost • Isušivanje koze (kseroza) i nakupljanje tečnosti (edemi) • Pothranjenost, neuhranjenost (kaheksija) / gojaznost (adipositas) • Nemogućnost kontrole mokraće i stolice (inkontinencija) • Infekcije, druga teška oboljenja • Poremećaji senzibiliteta • Vaskularna oboljenja • Stanje svesti • Starost • .... 3.2 Spoljni faktori

• Pritisak/smicanje/trenje • Lekovi • Vlaga • Lična higijena • Položaj ležanja i sedenja • Pomoćna sredstva (korišćena neadekvatno ili pogrešno) • Odeća, obuća • …


4 Opšta preventivna nega

Dekubitus nije samostalno oboljenje, već se uvek javlja u vezi sa drugim oboljenjima ili sa opštim pogoršanjem zdravstvenog stanja. To je verovatno i razlog zašto se dekubitus zapostavlja odnosno potcenjuje prilikom lečenja. U suštini, ova tema može svakoga od nas da zadesi. Iz tog razloga je naš cilj informisanje stanovništva, pre svega da bi se aktivno radilo na primeni preventivnih mera i sprečavanju dekubitalnog ulkusa, Često zbog ograničenja usled opšteg stanja ili zbog medicinskih razloga nije moguće da se spreči svaki dekubitalni ulkus. Međutim, često već male preventivne mere imaju veliko dejstvo koje značajno poboljšavaju situaciju obolelog. 4.1 Pokretljivost i samostalnost Posebno značajnu ulogu u prevenciji dekubitalnog ulkusa ima očuvanje i unapređenje samostalnosti i pokretljivosti. Sposobnost čoveka da se u svom poznatom okruženju samostalno kreće i brine o sebi znatno doprinosi tome da se oseća dobro kao i poboljsanju njegovog zdravlja. Što je više ova sposobnost ograničena, odnosno, što se više ograničava, utoliko više osoba postaje zavisna od pomoći svog okruženja. S druge strane, to može negativno da utiče na telesno i duševno zdravlje. Uobičajene aktivnosti svakodnevnog života (npr.: mazanje maslaca na hleb, zakopčavanje košulje…) stoga ne treba uraditi umesto obolelog, već ih treba, ako je moguće, prepustiti obolelom, čak iako je za izvođenje radnji potrebno mnogo vremena! Samostalno izvršavanje podiže samopoštovanje i daje osobi, kojoj je potrebna nega, potvrdu da je nešto uradila sopstvenim snagama,sto ima povoljno dejstvo na psihicko i fizicko stanje obolelog. Ako je obolela osoba ograničena u svom kretanju, onda je potrebna pomoć od negovatelja kod kretanja. Pritom treba voditi računa o tome da se po mogućstvu zadrži uobičajeni redosled kretanja i da se redovno pokreću svi delovi tela i zglobovi. Ukoliko se to ne radi, može doći do kočenja skočnog zgloba, takozvanog konjskog stopala. Ovo može biti izazvano sopstvenom težinom noge ili težinom ćebeta. Razvija se ispruženi položaj zgloba koja izgleda kao da osoba koja leži stoji na nožnim prstima. Posledica takvog kočenja je da stopalo prilikom hodanja ne može više da se spusti kako je to slučaj kod „normalnog“ koraka, sto nepovoljno utice na funkciju misica nogu, i otezava vensku i limfnu cirkulaciju. Za sprečavanje konjskog stopala potrebno je očuvanje pokretljivosti. Ukoliko to obolelo lice ne može aktivno da radi, tada zglobove treba pasivno da pokreće negovatelj. Da bi se stopala sačuvala od takvog ispruženog položaja usled ležanja, između nogu i kraja kreveta može se postaviti meki jastuk, čime se noge postavljaju u „zdrav, uspravan položaj“. Ovo kočenje (kontraktura) može da pogodi svaki zglob koji se dugo ne pokreće. Za očuvanje pokretljivosti kao i za pomoć osobi koja pruža negu postoje brojna pomoćna sredstva. Ovde se preporučuje traženje saveta od fizioterapeuta ili radnog terapeuta, kako


bi pomoć za mobilnost (kretanje, pokretljivost) ne bi bila pogresna i na taj nacin postala opasnost za saplitanje. Posebno želimo da ukažemo na značaj prevencije od padova. Usled pada i nastalih povreda može doći do ograničavanja dotadašnje pokretljivosti, što zatim pogoduje nastanku dekubitalnog ulkusa. Mnoga obolela lica su izjavila da se zbog doživljenog pada boje novih padova i da se zato vrlo obazrivo i manje kreću. Posledica toga je opet smanjivanje pokretljivosti. Potrebno je obolele uputiti kako da se krecu, na pravilam nacin i tako spreciti mogucnost povrede ali i smanjenja kretanja zbog straha od povrede! Jednako važno pitanje je mentalna aktivnost, agilnost čoveka. Da bi se mentalna aktivnost održala, potrebno je da se uredi svakodnevni život, da bude raznovrstan i prema dotadašnjim navikama. Pomoć kod kuvanja, čitanje novina, gledanje televizije, šetnje na svežem vazduhu, u zavisnosti od mogućnosti, ili bavljenje nekim hobijem, daju raznovrsnost. Lično i podsticajno uređenje stambenog prostora može da probudi pozitivna sećanja, posebno ako obolelo lice ne može da živi u svom stanu. Osetljivost kože u pogledu razvoja crvenila (vidi i „Test pritiskom prsta“) je individualna i zato treba vremenske razmake između promena položaja prilagoditi obolelom licu odosno njegovom stanju kože. Za smanjenje pritiska nude se različita pomoćna sredstva kao što su specijalni dušeci i jastuci za sedenje. Međutim, oni moraju obavezno da se prilagode potrebama obolelog lica, tj. da budu individualno prilagodjeni. Savete i informacije mozete traziti! i možete dobiti u specijalizovanim trgovinama ili od zdravstvenih radnika! Krzna, prsteni, vodeni jastuci, zavoji sa vatom ili slično u ovom slučaju nisu pogodna pomoćna sredstva i ne preporucuju se za upotrebu. Ovi proizvodi ne dovode do rasterećenja pritiska, već često punktualno povećavaju pritisak naleganja i tako izazivaju neželjeno smanjenje prokrvljenosti tkiva. Posebna opreznost je potrebna ako obolela osoba pati od poremećaja senzibiliteta smanjeno je čulo dodira ili osećaj bola) i ne može ili jedva može da oseti bolove. Zbog toga se kod svih obolelih preporucuje ispitivanje povrsnog i dubokog senzibiliteta.


4.2 Promene položaja

Za prevenciju dekubitalnog ulkusa potrebno je da se smanje postojeći faktori rizika. Kao prvo, pritisak na posebno ugroženim delovima kože (npr. sedalni deo i pete) treba minimizovati, smanjiti npr. promenom ležećeg ili sedećeg položaja. Time se delovi kože delimično ili potpuno rasterećuju od pritiska. Često su dovoljne male promene položaja, kao što su okretanje glave ili podmetanje malih jastuka. Ovde je preporučljiv tzv. bočni položaj. 30° bočni položaj: Obolela osoba se okreće malo (oko 30°) na dvoju desnu ili levu stranu. Potom se postavlja jedan veći jastuk u predelu leđa i sedalnog dela, a noge se dovode u mali koračni stav, pri čemu se gornja noga takođe postavlja na jastuk. Pritom vodite računa o tome da jastuk leži između nogu u predelu kolena i skočnog zgloba. Gornje stopalo pritom ne sme da visi nadole. Kosti se na tim mestima (koleno, skočni zglob, stopalo) nalaze ispod vrlo tankog sloja kože i stoga su posebno ugrožene.

Slika 2: 30° bočni položaj


Umesto jastuka može se staviti i smotano ćebe od glave naniže iza leđa i sedalnog dela između nogu. Obolela lica često izjavljuju da osećaju veću udobnost i sigurnost kada se koristi smotano ćebe. Pored toga, lice treba udobno da leži! 60° bočni položaj: U ovom položaju osoba se znatno više okreće u desnu ili levu stranu i postavlja se na isti način kao i kod bočnog položaja od 30° (slika 3). U ovom položaju treba voditi računa o posebno ugroženim delovima kože u predelu ramena i kukova kao i na kolena i skočni zglob. Molimo da proveravate i kožu na kolenu i na skočnom zglobu koji leži na dušeku!

Slika 3: 60° bočni položaj


Prilikom jela, čitanja, … pogodan je udoban sedeći položaj u fotelji ili u krevetu, ali pri tome je posebno sedalni deo opterećen težinom i samim tim i pritiskom. Zato se u ovom položaju ne sme ostajati više sati. Sedeći položaj: Obolela osoba (ako postoji medicinski krevet) stavlja se najpre u krevet visoko u smeru uzglavlja i ispod glutealnog nabora sedalnog dela poprečno se postavlja mali jastuk ili smotano ćebe. Tako se u velikoj meri izbegava klizanje nadole prilikom uspravljanja, što opet predupređuje pojavu sila smicanja. Potom se „postavlja“ naslon za leđa i uznožje kreveta. Povoljno je ako se ceo krevet postavi ukoso i ako se dovede u „strmu ravan“ (uzglavlje gore, uznožje dole). Tako se za obolelog može postići udoban sedeći položaj (slika 4).

Slika 4: Sedeći položaj

Ugrožena mesta na koži su u ovom slučaju pete koje se uz pomoć jastuka ispod listova postavljaju malo iznad dušeka (vidi i „Prevencija konjskog stopala“). U ovom položaju postoji značajno povećan pritisak u sedalnom delu, jer ovde leži najveći deo težine. Zato nakon toga uvek proverite kožu na sedalnom delu. Ovaj položaj se preporučuje za pojedine aktivnosti, ali ne bez kontrole kože i ne u trajanju od nekoliko sati!


4.3 Ishrana

I prekomerna i premala telesna težina mogu da predstavljaju veliki rizik. Osobe sa normalnom težinom su znatno manje ugrožene dekubitusom. Prema tome, ishrana treba da bude uravnotežena da bi pokrila potrebe za kalorijama (30-35 kcal/kg KG/dan). Preporučeni unos tečnosti je oko 30 ml/kg KG/dan. To bi npr. u slučaju osobe sa telesnom težinom od 60 kg bilo 2100 kcal/dan i 1800 ml (1,8 litra) tečnosti na dan. Sledećim merama mogu se postići uspešni rezultati u prevenciji kao i kod lečenja:

• Stvoriti prijatnu atmosferu za jelo, dati omiljena, lako svarljiva jela, probuditi sećanja iz detinjstva o omiljenim jelima;

• Ponuditi mnoge male obroke, ponuditi napitke često u malim čašama ili šoljama, evt. i aperitive kao što je 1 mala čašica šerija, 1/8 crnog vina ili 1 malo pivo,…

• Skinuti sa jelovnika nepoznata jela i jela koja se teško vare (npr. mahunarke, salatu ili voće u večernjim satima, masna jela, gazirane napitke).

• Kombinovati povrće sa sosovima ili sirom, ponuditi voće kao kompot ili kombinovati sa jogurtom.

• Dozvoliti slatke međuobroke (npr. kolač, čokoladu, dezert), i u slučaju šećerne bolesti dozvoliti male porcije, i ove staviti u plan terapije!

• Unos belančevina u obliku mesa ili mlečnih proizvoda (npr. jogurt, sir, tofu, mlaćenica, …).

• Dezerte i supe dodatno pojačati kalorijama – koristiti creme fraiche ili šlag.

Ukoliko ovim i sličnim merama ne mogu da se dostignu potrebe za hranljivim materijama i unos tečnosti, onda treba blagovremeno razmisliti o dodacima ishrani (nutritivni suplementi) o kojima će vas informisati vaš lekar ili dijetolog. Zapisivanje uzetih obroka i napitaka tokom nekoliko dana može biti vrlo korisno za savetovanje o ishrani. Posebno kod starijih ljudi nije jednostavno obezbediti adekvatno snabdevanje energijom i hranljivim materijama. Zbog toga nutritivne mere treba primeniti u obliku koji će biti prihvaćen od obolelog lica. 4.4 Nega tela i kože

Telesna higijena treba da se prilagodi potrebama i da se vrši blagim proizvodima ili samo čistom vodom. Bitno je da se očuva i neguje prirodni zaštitni omotač kože. Koža je posebno opterećena u slučaju pojačanog znojenja kao i nezadržavanja mokraće i stolice. Ne savetuje se „suvo trljanje“ kože, primena alkohola ili iritantnih, senzibilizirajucih sredstava. Ugroženi delovi kože peškirom se suše nežno kratkim dodirima. Potrebna je stoga redovna promena veša i odgovarajuće mere za inkontinenciju. Čaršav i proizvodi namenjeni inkontinenciji (ulošci, „pelene“) treba da prave što manje nabora. Osim toga, treba voditi računa da oboleli ne leži i ne sedi na malim predmetima (češalj, hemijska olovka, mrvice od hrane). Ukoliko se stavljaju ulošci ili gaće za inkontinenciju („pelena“), od velike je koristi da se iste pre toga 2-3x poravnaju rukom.


Nega kože treba da se rukovodi potrebama obolelog lica. Pritom je važno da se koži daje vlažnost, jer suva koža takođe važi kao faktor rizika za nastanak dekubitalnog ulkusa. Sadržaj masnoće proizvoda mora biti prilagođen koži. Treba izbegavati dezinfekciona sredstva ili utrljavanja alkohola (npr. alkohol sa travama za utrljavanje/Franzbranntwein), jer doprinose isušivanju kože. Takođe se ne savetuju „masaže za cirkulaciju“, jer previše iznuruju kožu i javlja se negativan uticaj gore pomenutih sila smicanja. Kod postojanja inkontinencije preporučuju se kreme i losioni koji imaju hranljiva svojstva i štite kožu. Raspitajte se kod specijalista u specijalizovanim trgovinama ili kod osoblja za zdravstvenu negu u vezi pogodnih proizvoda. Nega ruku i nogu mora se vršiti redovno, jer i previše dugi nokti i rožnata koža mogu da „pritiskaju“. Često se prilikom nege tela i kože javljaju intimni momenti, u kojima obolelo lice može da uživa, i u kojima postaje svestan svog tela ali i svojih telesnih ograničenja. Što više je obolelo lice upućeno na krevet, utoliko manje opaža telo i njegova ograničenja. Međutim, deo dobrobiti jeste da se oseća sopstveno telo i razgraničenje prema okruženju. 4.5 Lekovi Važna tačka je optimalno regulisanje osnovnog oboljenja uz pomoć lekova (terapija bola, obloge za ubrzano zarastanje ulceracije,kontrola infekcije i pojacanog eksudata, …). Svakako je korisno da se razgovora sa lekarom koji leči pacijenta. Tako može npr. kretanje da pričinjava veće zadovoljstvo, a to će se pozitivno odraziti na opšte stanje. Osobe koje neguju obolelo lice često mogu da daju važne informacije koje mogu biti od značajne pomoći za lekara pri osmišljavanju dalje terapije.


5 Napomena za čitaoca

Pročitali ste sada ovu brošuru delimično ili u celini. Potpuno nam je jasno da smo vas ovim suočili sa jednom vrlo velikom i kompleksnom temom. Iako su mnoge informacije nove za vas i možda vam zvuče vrlo komplikovano, nemojte se obeshrabriti. Nemojte misliti da samo vi imate taj problem i da ste sami i bez pomoći. Ova tema tiče se mnogih ljudi, ali se nažalost još uvek malo govori o tome. To često vodi u izolaciju koja se može izbeći ili smanjiti kroz razgovore i prihvatanjem pomoći. Nadalje vas ohrabrujemo da preuzmete odgovornost za sebe. To znači da i vi treba da odlučujete da biste vaš život dobro uredili. Vi kao pogođena lica, koja žive sa rizikom rana od ležanja ili dekubitalnim ulkusom, možete velikim delom da podržite uspešno zbrinjavanje i negu. Važno je pritom da se dobro i u skladu sa vašim mogućnostima informišete o dekubitusu i da zajedno sa osobom koja vam pomaže ugradite potrebne korake u plan pomoći i brige. Što se više ova preventiva kreativno ugradi u svakodnevicu, utoliko će biti lakše za sve. Za lica koja brinu o obolelima se preporučuju redovni periodi odmora tako što će se u brigu o obolelom uključiti neko kao zamena. Možda to može da preuzme neko iz porodice ili iz kruga prijatelja, inače postoje organizacije za pomoć koje nude podršku i koje se mogu pozvati. Staratelji su vrlo često pogođeni izolacijom od „spoljnjeg sveta“, a ta opasnost se povećava kako raste potreba za negom. Stoga treba obavezno i blagovremeno da potražite pomoć iz okoline da biste mogli dobro i bez frustracija da obavljate nekada i teško negovanje obolelog. Često je dovoljno već nekoliko sati nedeljno da se posete prijatelji, da se napravi mali izlet i da se jednostavno opustite. Prilikom nege treba da vodite računa o sopstvenom zdravlju i da se upoznate sa tehnikama kojima se štite leđa i sa uređajima koji olakšavaju rad. Raspitajte se kod organizacija za pomoć u vezi informativnog savetovanja. Lica koja koriste ovu brošuru kao potporu za informisanje ili obuku obolelih osoba ili osoba koje brinu o obolelima se pozivaju da prethodno utvrde aktuelno stanje znanja kako bi mogli razumno da informišu i obučavaju. Kod tih razgovora treba u svakom slučaju voditi računa o jeziku (razumljivost jezika, način izražavanja), pri čemu nije neophodno automatski se odreći stručnih izraza, ali je potrebno jasno objašnjenje. Na taj način se obolelim licima i osobama koje brinu o njima omogućava da i oni uzmu učešća u odlučivanju. Jasnim objasnjenjem i odgovorima na pitanja obolelog povecava se poverenje u terapeuta, sto povoljno utice na razumevanja i prihvatanje potrebnih mera prevencije i lecenja, a takodje, utice i na uspeh lecenja.


Preporučeni sadržaji edukacije

• Faktori rizika kao i delovi tela sa visokim rizikom od dekubitalnog ulkusa

• Procenjivanje kože i prepoznavanje promena na koži

• Nega kože

• Načini sa smanjenje pritiska

• Evt. lokalne adrese koje u slučaju potrebe mogu da posavetuju i pomognu

• Naglašavanje potrebe da se odmah zatraži profesionalni savet ukoliko se primete znakovi oštećenja kože

Kao dodatni instrument - vezano za informacije o različitim kategorijama dekubitusa - preporučuju se laminirane ilustracije kao vizuelni materijal.


6 Izvori

• European Pressure Ulcer Advisory Panel and National Pressure Ulcer Advisory

Panel. Prevention and Treatment of pressure ulcers: quick reference guide. Washington DC: National Pressure Ulcer Advisory Panel; 2009.

• European Pressure Ulcer Advisory Panel and National Pressure Ulcer Advisory

Panel. Leitlinie Dekubitus: Prävention. Eine Kurzanleitung. Washington DC: National Pressure Ulcer Advisory Panel; 2010.

• IGAP – Institut für Innovation im Gesundheitswesen und angewandte

Pflegeforschung e.V. (2007): Dekubitus Ein drückendes Problem. Eine Informationsschrift. Bremervörde.

• Behrens J., Langer G. (2010): Handbuch Evidence-based Nursing. Externe Evidence

für die Pflegepraxis. Bern, Hand Huber Verlag. • www.apupa.at

7 Dodatna literatura

• Hellmann S., Röslein R. (2007): Pflegepraktischer Umgang mit Dekubitus. Leitfaden

und Formulierungshilfen. Hannover, Schlütersche Verlagsgesellschaft GmbH & Co.