Download pdf - Prelomi Kostiju Donjih Ekstremiteta

8/9/2019 Prelomi Kostiju Donjih Ekstremiteta

1/91

PRELOMI KOSTIJU DONJIH

EKSTREMITETA


2/91

Pacijent pokretan uz pomoc taka ilinepokretan neko vreme. Opasnost odnastanka komplikacija dugog lezanja(hipostatska pneumonija, dubokavenska tromboza, pluna embolija)

DONJI EKSTREMITETI

GORNJI EKSTREMITETI

Pacijent pokretan. Ukoliko nema

drugih trauma, nema opasnosti odnastanka komplikacija dugogleanja.


3/91

PRELOMI BUTNE KOSTI


4/91


5/91

PRELOM KUKA

Pod prelomimakukapodrazumevajuse lomovi ugornjoj femura.


6/91

Javljaju se prilikom pada na kuk ilikod direktnog udarca u predeokuka. Kod osoba saosteoporozom prelom mogu da

nastanu i kada se tokom stajanjarotira telo.


7/91

Prelomi kuka dele se na: Prelome glave butne kosti, Prelome vrata butne kosti,

bez dislokacije,

sa dislokacijom. Prelome u nivou trohantera (intertrohanterni,

transtrohanterni). Subtrohanterne prelome.

U odnosu na zglob kuka, prelomi se dele na: Intrakapsularne (unutar zglobne aure), u koje spadaju

prelomi glave i vrata butne kosti, i Ekstrakapsularne (van zglobne aure), u koje spadaju

prelomi u nivou trohantera i subtrohanterni prelomi.


8/91

Dext.

Sin.

Kliniki postoji jak bol u predeluprepone i spoljne stranenatkolenice. Pacijent ne moe da

stane na nogu. Noga je skraena akoleno i stopalo su rotirani upolje.


9/91


10/91

Subkapitalni prelom glave butne kosti

(intrakapsularni)

Subkapitalni (sub- ispod, caput-

glava). Moze se hiruski resitifiksacijom.


11/91

Prelom vrata butne kosti (intrakapsularni)

Transcervikalni prelom.

Moze se hiruski resiti

fiksacijom kao subkapitalni

prelom.


12/91

Razliciti nacini fiksacije kod

intrakapsularnih preloma.


13/91

Prelomi samih trohantera

malogvelikog


14/91

Postoji vise klasifikacija preloma na nivou trohantera. One sebaziraju na visini (nivou preloma), broju I poziciji fragmenata.

Prelomi u nivou trohantera


15/91

I ovaj tip preloma se moze resiti

ugradnjom osteosintetskog

materijala.


16/91

Subtrohantericni prelom butne kosti

Frakturna linija je ispod

nivoa velikog I malog

trohantera.


17/91

Komplikacije usled dugog lezanja

-Dekubitusi,

-Tromboza dubokih vena saplucnom embolijom,

-Hipostatska pneumonija,

-Urinarne infekcije

Posle preloma kuka mnoge osobe

ostaju polupokretne ilinepokretne I trajno zavisne od

tudje nege I pomoci.


18/91

umre tokom prve

godine

vrati se na istinivo aktivnosti

invaliditet25%

25%

50%

Statistiki podaci za prelom kuka


19/91

Prelomi kuka se cesto

resavaju hiruski-

ugradnjom endoprotezekuka (vestackog zgloba

kuka).


20/91

Kada je ishrana kostiju

ugrozena, nastaje

asepticka nekroza.


21/91

Prelomi koji se najee reavaju ugradnjom endoprotezasu prelomi vrata butne kosti. Samo 10% krvotoka gornjegokrajka femura obezbeuje grana a.obturatoria-e, koja ulaziu glavu butne kosti kroz ligamentum teres i vaskularizujedeo glave butne kosti. Ostalih 90% obezbeuje grana

femoralne arterije (a.femoralis), koja se naziva duboka butnaarterija (a.profunda femoris).


22/91

Krvotok glave i vrata butne kosti ide odozdo nagore. A.profunda femoris se grana u dve cirkumfleksne arterije:medijalnu i lateralnu, ije grane stvaraju arterijski prsten na

bazi vrata femura. Ovaj prsten se nalazi van zglobne aure.Od tog arterijskog prstena idu ushodne grane, koje sespajaju sa intramedularnom arterijom, i grade jo jedanarterijski prsten, ovaj put unutar zglobne aure. Od njega,opet ushodnim putem, idu granice za ishranu glave femura


23/91

Prelomi vrata

butne kosti

kidaju krvne

sudove. Ishrana

tkiva Izarastanje

otezani.

Prelomi u nivou

trohantera

postede

vaskularizaciju

glave butnekosti.

Glava I vrat

femura su

bogato

vaskularizovani

Izbor nacina operativnog zbrinjavanja zavisno od ocekivanog

oporavka.


24/91


25/91

Endoproteze kuka mogu biti:

Cementne (fiksiranje pomou cementnog materijala).Odmah omoguavaju delimini oslonac na povreenunogu. Pogodne za stare osobe.

Bescementne (obloene slojem poroznog materijalakroz koji tokom vremena proraste kotano tkivo i takoih fiksira). Pogodnija za mlae pacijente sa veom

regenerativnom sposobnou tkiva. Oslonac nijedozvoljen dok god kost ne uraste u porozni materijal(obino 6 nedelja).


26/91

- Dislokacija (iscasenje). Najcesca

komplikacija u prvim mesecima posle

operacije. Mera prevencije da se noge

ne drze prekrstene.

Komplikacije posle ugradnje endoproteze

kuka

- Duboka venska tromboza I plucna

embolija (moguc smrtni ishod).


27/91

- Toksicno dejstvo metalaposebno kobalta koji je

sastojak legure od koje se

prave endoproteze.

- Osteoliza (razgradnja kostiju)kao

reakcija na plasticne delove proteze kojiizazivaju asepticno zapaljenje.

- Osetljivost na metal.

Razvija se zapaljenjska

reakcija I bujanje tkiva

slicno granulomima oko

stranog tela (hiruskogkonca.


28/91

- Propadanje ili lom same proteze

- labavljenje I ispadanje iz

lezista.


29/91

Lezija N.femoralisa

Potie iz korenova L2-L4. Inerviem.quadriceps femoris, opruapotkolenice.

Kod oteenja ovog nerva pacijent ima

hipotrofiju miia natkolenice, i nestabilnostkolena naroito izraenu pri hodu niz

stepenice.


30/91

- Nejednaka duzina ekstremiteta (resiti sto pre).

- Hronicni bol


31/91

Rehabilitacija pacijenata posle ugradnje vetakog kukasastoji se od:

Mera za spreavanje komplikacija dugog leanja. Dubokavenska tromboza se javlja kod ak 70% pacijenata saprelomom kuka, i to tokom prve nedelje posle preloma, a16% njih dobije plunu emboliju. Vano to pre podiipacijenta iz kreveta.

Obuke transfera i hoda

Obuke aktivnosti svakodnevnog ivota. Veliki brojpacijenata se ne oporavi dovoljno da bi samostalno

funkcionisao.

PROTOKOL REHABILITACIJE POSLE UGRADNJE ENDOPROTEZE


32/91

PROTOKOL REHABILITACIJE POSLE UGRADNJE ENDOPROTEZEKUKAPrvi postoperativni dan (poluintenzivna nega)

Pozicioniranje sa kukom u abdukciji. Izmeu natkolenicapostavljen jastuk (odrava korektnu poziciju ugraeneendoproteze).

Vebe disanja za prevenciju plunih komplikacija.

Poetak vebi u krevetu: aktivni pokreti u skonim zglobovima usvim pravcima (dorzalna i plantarna fleksija, inverzija i everzija).Cilj je prevencija duboke venske tromboze.

Statike kontrakcije (jaanje) m.quadriceps femoris-a i glutealnemuskulature. Cilj je jaanje miia vanih za stabilnost u stojeem

poloaju i hod.

Pacijent se obuava kako da promeni poloaj u krevetu, ustane isedne a da pri tom dri zglob kuka u pravilnom poloaju.

Poetak obuke transfera iz kreveta u kolica.


33/91

Pozicioniranje u abdukciji sa jastukom koji

odrava korektnu poziciju ugraeneendoproteze


34/91

Drugi postoperativni dan (poluintenzivna nega ilibolesnika soba)

Isti program kao i prvog dana,

Uvebava ustajanje i sedanje i odravanje balansa ustojeem poloaju.

Poetak obuke stajanja i hoda najpre u razboju

(pacijent se vodi na odeljenje rehabilitacije), potomsa hodalicom i na kraju sa takama.


35/91

3- 5 dan (prebacivanje na odeljenje rehabilitacije)

Vebe za poveanje obima pokreta i vebe za jaanjemuskulature donjih ekstremiteta koje se poveavajudo granice tolerancije pacijenta.

Hod po ravnom.

Aktivno angaovanje u svim aktivnostimasvakodnevnog ivota.

im stanje operativnog oiljka dozvoli, uvodi se

hidrokineziterapija za koju je dokazano da skraujevreme oporavka.


36/91

5 dan- 4 nedelje

Vebe za jaanje muskulature: ekstenzija noge u sedeempoloaju, abdukcija kuka u stojeem i leeem poloaju

Vebe istezanja radi poveanja elastinosti muskulature

Hod na duim rastojanjima

Vea samstalnost u obavljanju akivnosti svakodnevnogzivota.


37/91

4- 8 nedelja (odeljenje rehabilitacije ili ambulantna

rehabilitacija)

Uvebavanje sloenijih motornih aktivnosti kao toje hod sa takama i tapom.

Vebe i aktivnosti koje poveavaju izdrljivost.


38/91

Mere opreza posle ugradnje totalne endoproteze kuka (cilj:da spree ispadanje endoproteze iz leita).

Ne dozvoljava se fleksija kuka vie od 90 stepeni. Pacijentmora da sedi na viljoj stolici, mora da ima adaptaciju za

korienje toaleta (specijalno sedite), ne sme da senaginje unapred iz sedeeg poloaja, na primer da obuecipele.

Ne sme da se radi addukcija. Dakle natkolenica mora dabude u neutralnom poloaju.

Ne sme da se radi unutranja rotacija. Pacijent ne sme dasedi sa prekrtenim nogama.

Terapeut posebno mora da vodi rauna o ovome tokom

transfera pacijenta.


39/91

Abdukcija je dozvoljena


40/91

Abdukcija i spoljanjarotacija su dozvoljene

P l i l b k i


41/91

Prelomi tela butne kosti

- Popreni- Kosi-

Spiralni- Kominutivni

-Otvoreni-Zatvoreni

poprecni

spiralni

kosi

kominutivni


42/91

L j l dij fi b k i


43/91

Leenje preloma dijafize butne kosti: Imobilizacija (ako je prelom bez dislokacije) Trakcija (ako je dislociran) Osteosinteza Spoljanja fiksacija

Prelomi donjeg okrajka femura


44/91

Prelomi donjeg okrajka femura

Mladi: delovanje vrlo jake sile. Potencijal za obnavljanjekostiju veliki. Oporavak usporen ako ima i druge povrede

Stari: osteoporoza. Oporavak usporen zbog loegkvaliteta kotanog tkiva i moe da se komplikujepojavama koje se viaju kao posledica dugog leanja.

Prelomi mogu otetiti zglobnu hrskavicu to pogodujekasnijem nastanku sekundarnih artroza.

Izbor ortopedskog leenja preloma zavisi od tipa

preloma. Dolazi u obzir i ugradnja vetakog zgloba.


45/91

PRELOMI PATELE


46/91

Posledica pada ili udarca u koleno. Zbrinjavaju seosteosintezom ili se patela vadi (parcijalna i totalnapatelektomija).


47/91

parcijalnapatelektomija

Prelomi patele unitavaju zglobnu hrskavicu kolenogzgloba. Teka sekundarna artroza se via u 20-25%

pacijenata posle preloma patele, a lake forme(hondromalacija patele) znatno ee.

Pacijenti sa prelomom patele


48/91

Pacijenti sa prelomom pateleesto imaju hronine bolove,slabost m.quadriceps-a iogranienje pokreta fleksije iekstenzije u kolenom zglobu.

Ovi pacijenti treba trajno daizbegavaju sve aktivnosti kojimase optereuje zglob kolena, to

jest ponavljane pokrete umaksimalnoj fleksiji (unjevi).

Kad god je to mogue treba daizbegavaju penjanje uzstepenice.


49/91

PRELOMI POTKOLENICE

PRELOMI TIBIJE


50/91

PRELOMI TIBIJE

Prelomi platoa tibije

Prelomi dijafize tibije

Prelomi donjeg okrajka tibije

Ukoliko je prilikom preloma u regiji kolena zahvaen igornji okrajak fibule, postoji mogunost lezije n.peroneus

communis-a, a ukoliko je fraktura kostiju potkoleniceotvorena, ili zatvorena sa dislokacijom, postoji mogunostda se povrede krvni sudovi kao i nervi potkolenice, i ton.peroneus communis(ee) i n.tibialis(ree).


51/91

Prelomi platoa tibije zahvataju zglobnu hrskavicu.


52/91

Prelomi platoa tibije


53/91

Osteosinteza


54/91

PRELOMI SKONOG

ZGLOBA


55/91

Skoni zglob sainjavaju 3 kosti: tibia, fibulai talus


56/91


57/91

Prelom lateralnogmaleolusa

Ima tendencu da loesraste, jer se segmenti

koji nisu fiksiraniosteosintezom lakopomere.


58/91

Izolovani prelommedijalnogmaleolusa zbrinjavase operativno, jerima tendencu da ne

zaraste, i da se natom mestu stvorilani zglob ili

pseudoartroza.


59/91

Kod bimaleolarnihpreloma zglob je

nestabilan pa se oviprelomi morajureavati hirurki.


60/91

Isto vai i zatrimaleolarni

prelom.

Skoni zglob ima kompleksnu strukturu i tokom


61/91

Skoni zglob ima kompleksnu strukturu i tokom

viestrukih preloma se moe toliko otetiti da je nemoguepotpuno izleenje. Pacijenti sa prelomima u skonom

zglobu mogu imati zaostale otoke, deformitete i nepotpunobim pokreta u zglobu. Prelomi posteriornog maleolusa

zahvataju jedan deo zglobne povrine skonog zgloba.ak i male dislokacije ako nisu reponirane ostavljajuneravnu zglobnu povrinu to pogoduje nastankusekundarnih artroza.

Pacijenti sa prelomima donjeg okrajka tibije, kod kojih jetoliko oteena kost i hrskavica, da ne postoji mogunost

da se uspostavi normalna funkcija skonog zgloba, lee seoperativnim ukoenjem, fuzijom ili ankilozom skonogzgloba, kojom se omoguava stabilan hod sa minimalnimbolovima.


62/91

PRELOMI KOSTIJU STOPALA

Prelom petne kosti (calcaneus)


63/91

Prelom talusa

Prelomi metatarzalnih kostiju (stres frakture). Prelom

baze V metatarzalne kosti teko zarasta.

Prelomi u nivou Lisfrankovog zgloba (tarzo-metatarzalni zglob), moe ostaviti kao posledicu

artrozu ili pad svoda stopala.


64/91


65/91

Prelom baze V metatarzalnekosti


66/91

Prelom u nivou Lisfrankovogzgloba

Bez obzira koja vrsta preloma je u pitanju, zarad terapeuta je od interesa sledee:


67/91

rad terapeuta je od interesa sledee:

Koja kost je slomljena (jedna ili vie) Da li je dislokacija reena ima li skraenja ekstremiteta (vanije za donje) Da li je zahvaen zglob/ zglobne povrine Da li su povreeni krvni sudovi i nervi Da li ima osteosintetskog materijala Kakva je pozcija osteosintetskog materijala (da

li dolazi u dodir sa zglobnim povrinama) Da li se razvijaju posttraumatske komplikacije.

PROBLEMI POSLE SKIDANJA GIPSANE IMOBILIZACIJE,ODNOSNO UOBIAJENE PROMENE PO SKIDANJU


68/91

GIPSA


69/91

Promenjena koa (beliasta, sivkasta, perutava, zadebljala,tamnija, svrab, hirurki rez i kruste. Dlake mogu biti deblje iguse nego na zdravoj strani.

Pacijent da se ne ee i da ne skida kruste. Ekstremitet pratimlakom vodom i sapunom, a prilikom brisanja samo blagoupiti vodu sa koe. Koa se moe namazati neutralnom

hidrantnom kremom, ili nekim preparatom namenjenim nezideje koe (Pavlovieva mast).

Za druge promene tretman treba da odredi lekar.


70/91

Blagi otok. Posledica venske staze. Promenljiv tokom dana:ujutro manji, uvee vei; manji ako se ekstremitet dri ueleviranom poloaju, vei ako se dri sputen. Nestajeposle nekoliko nedelja. Elevirati ekstremitet.


71/91


72/91


73/91

Kontrakture zglobova . Tokom imobilizacije dolazi do

smanjenja luenja zglobne tenosti, vezivni elementi(ligamenti) se skrauju, a dolazi i do istanjenja i propadanjazglobne hrskavice.


74/91

Skraenje ekstremiteta gde nije mogue dovesti sveprelomljene segmente u idealan anatomski poloaj. Vanije

za donje ekstremitete.

TESTOVI IZ DOMENA RADA FIZIOTERAPEUTA KOJI SE RADEKOD PACIJENATA POSLE SKIDANJA GIPSANE


75/91

IMOBILIZACIJE, I NA OSNOVU KOJIH SE ORDINIRAKINEZITERAPIJA

Merenje duine ekstremiteta

Merenje obima ekstremiteta

Merenje obima zgloba

Merenje obima pokreta

Manuelni miini test

Evaluacija bola


76/91


77/91


78/91


79/91


80/91


81/91


82/91

KINEZITERAPIJA U TRETMANU STANJA POSLE PRELOMA


83/91

Prevencija komplikacija dugog leanja za pacijente saprelomima donjih ekstremiteta.

oveanje obima

Kao komplikacija preloma gornjih I


84/91

Sudeckova bolest

Sudeckov sindrom

Reflerksna simpaticka distrofija

Algodistroficni sindrom

Kompleksni regionalni bolni sindrom

Posttraumatska osteoporoza

Ovo su sve sinonimi za jedno oboljenje

nedovoljno jasne etiologije

donjih ekstremiteta moze da se javi

Bol


85/91

Promenjena reaktivnost

krvnih sudova pojacava

bol

Odgov

orsimpati

kusaa

Zacarani

krug

zapocinje

povredom


86/91


87/91


88/91

Terapija u prvoj fazi je usmerena na

suzbijanje bola


89/91


90/91


91/91

Terapija u drugoj fazi je usmerena nasavladjivanje kontraktura