Primjena hipermedije u obrazovanju

1. Naini korienja raunara u obrazovanju

metode socijalne interakcije i individualizovane metode poduavanja metode socijalne interakcije - meusobna komunikacija izmeu nastavnika i

studenata: predavanje, diskusija u manjim grupama individualizovane metode: samostalno uenje korienjem posebno

strukturisanog materijala za uenje i tehnologije (kasetofoni, video rekorderi, raunari)

glavne karakteristike individualizovane metode:

1. sadraj koji se ui podeljen je u male jedinice sa jasno odreenim ciljevima uenja

2. esta primena testova 3. vea aktivnost studenta, a manja nastavnika

predavanje - metoda koja prevladava, a koju je potrebno zameniti

individualizovanim metodama, posebno onim koje koriste raunarsku tehnologiju

programirana nastava, Computer-Aided Instruction (CAI), Computer-Aided

Learning (CAL) kao nekad koriene metode koje danas zamjenjuje Computer Based Training (CBT) uz primenu multimedije, interaktivno uenje korienjem multimedije, te interaktivno uenje korienjem raunarskih mrea

jo neki termini: Computer Assisted Instruction/Learning (CAI/CAL), Computer Based Instruction/Learning (CBI/CBL), Computer Supported

Learning (CSL), Computer Supported Teaching (CST), Intelligent Tutoring

Systems (ITS)

svim metodama zajedniko je korienje programske podrke za uenje (educational software = courseware) koja za razliku od obinih hipermedijskih prezentacija ima jasno izraenu obrazovnu komponentu tj. dijalog tipa pitanje-odgovor za testiranje stepena usvojenosti gradiva koje se ui

raunarska tehnologija sama po sebi nije ni dobra ni loa bitni elementi potrebni da bi se njenim korienjem postiglo poboljanje:

1. upoznati nastavnike s raunarskom tehnologijom, 2. uvesti nove naine rada u obrazovanje 3. razviti odgovarajue materijale za uenje

Informacije - znanje

davanje informacija studentima nije isto to i davanje znanja prikupljene informacije svaki student treba individualno transformisati u

znanje

treba ga nauiti ne samo kako da samostalno pribavlja informacije, nego i kako da njima upravlja, analizira ih i pretvori u znanje

uitelj je vodi ("coache") studentima kojima pomae da ue na svoj sopstveni nain i da uspeno izvedu proces transformacije informacija u znanje

Protivljenje korienju raunarske tehnologije u obrazovanju

raunari kao pomodne igrake koje su privukle studente: uspenost uenja nije zbog toga to studente zanima predmet uenja nego sami raunari

raunari kao konkurenti uiteljima zakljuak: dobar program za uenje moe samo poveati interes studenata za

predmet koji se prouava; raunari pomau uiteljima, a ne zamjenjuju ih

Metode korienja raunari

razlikuje se uenje o raunarima (cilj: razviti raunarsku pismenost kod uenika) od uenja pomou raunara (cilj: koristiti raunar za postizanje boljih rezultata pri uenju)

prvi nain je najee koriten u nastavi: studenti upoznaju nain rada raunara, razliite programe, koriste ga pri programiranju

postoji i indirektni nain korienja raunara: kao pomo uiteljima i administratorima da organizuju rad u obrazovanju studenata

2. Kratak istorijski pregled korienja raunara i hipermedije u obrazovanju

Programirano uenje (Programmed Instruction/Learning)

od 50-ih godina, raunar od 70-ih godina postoji dijalog izmeu raunari i studenta koji odgovara na postavljena pitanja nastavno gradivo podeljeno na korake odreene veliine, svaki korak daje

nove informacije i postavlja zadatak u vezi s njima, od reenja studenta zavisi sledei korak; koraci su povezani u program

karakteristike: precizno odreen zadatak programa, sistematino razraeno gradivo koje se izlae u elementarnim, malim "dozama", aktivnost uenika se osigurava zadacima uz svaki novi dio gradiva, a daje se odmah i povratna

informacija o ispravnosti njihovog reenja, napredovanje uenika kroz program zavisi od usvojenosti prethodnog gradiva tog programa, omoguena je individualizacija brzine rada, naina usvajanja i sadraja gradiva

prednosti: samostalan rad, vea aktivnost, povratna informacija o uspehu uenja, uenici koji zavre pre ostalih dobivaju dodatni materijal

nedostaci: raunar samo kao pomono orue, strogo voenje uenika koji mora slediti korake koje mu je odredio programer, nema interaktivnosti

Model procesa poduavanja kod klasine primene raunara u nastavi

Poduavanje pomou raunara (Computer-Aided Instruction - CAI)

raunari slue za prezentovanje informacija - uenje se svodi na davanje informacija studentima koje oni pasivno usvajaju, a usvojeno se proverava

abloniziranim testovima studenti najee nekritiki prihvaaju sve to im se nudi preko programa bez

mogunosti da sami odlue koje stvari ele istraivati i da onda upotrebe raunar da dou do njih

dobri za testiranje sposobnosti i znanja, ne i za samostalno istraivanje primjer: PLATO (Programmed Logic for Automated Teaching Operations)

Uenje pomou raunara (Computer-Aided Learning - CAL)

centralno mesto vie nema dijalog tipa "nastavnik (tj. raunar) pita, uenik odgovara" nego razgovor u kom uenik odluuje o daljem toku komunikacije traenjem informacija, reavanjem problema, pri simulaciji problemskih situacija, pa i igri

primjer: Xanadu (T. Nelson) - online biblioteke kod kojih su korisnici mogli na nelinearan nain pregledati rei i slike o izabranoj temi.

Computer-Based Training - CBT

savremeniji oblik CAI i najstariji nain kod kog se koristi interaktivna multimedijska tehnologija i raunarske mree

kao i CAI, uglavnom pogodan za korienje tamo gdje se trai testiranje sposobnosti i znanja (npr. u preduzeima)

Inteligentni tutorski sistemi - ITS (Intelligent Tutoring Systems)

temelje se na CAI principima

koriste tehnike vetake inteligencije za modeliranje sadraja za uenje

"inteligentni" - sposobnost sistema da poseduje znanje o tome to poduavati, koga poduavati i kako poduavati

Komponente ITS

3. Interaktivno uenje i poduavanje korienjem multimedije

stare metode koriste raunar kao "mainu za poduavanje" koji puno efikasnije i bre od oveka-uitelja moe poduavati studente

interaktivno uenje se razvilo iz CBT i interaktivnog videa, ali pri tome koristi raunar kao "maina za uenje"

lake je nauiti i zapamtiti gradivo koje je pri usvajanju zahtevalo veu aktivnost studenata, kao i vizuelno predstavljeno gradivo

uenje kod kog je u sreditu uenik i koje koristi multimedijski pristup prava interaktivnost: student u odreenoj mjeri menja proces uenja,

zamjenjuju se uloge studenta i uitelja hipertekstualni i hipermedijski sistemi omoguuju nastavnicima kreiranje

materijala za uenje kroz koje studenti "navigiraju" prema svojim sposobnostima i interesima

studenti mogu kreirati i svoj materijal i povezati ga sa materijalom koji je

kreirao nastavnik, to predstavlja i najvii nivo interaktivnosti poetkom 90-ih godina smatralo se da e CD-ROM-ovi predstavljati glavni

medijum za distribuciju interaktivnog multimedijskog courseware-a danas se distribucija vri preko raunarskih mrea (Internet i veb)

3.1 Interaktivno uenje i poduavanje korienjem raunarskih mrea

glavne tehnologije koje mogu unaprediti edukaciju ako se koriste na pravilan

nain: multimedija, raunarske mree, mobilnost raunarske mree ukljuuju LAN, WAN, on-line usluge i posebno Internet, te

sve aplikacije koje sve to podravaju

mobilnost je jedan oblik korienja mrea i predstavlja uspostavljanje "beinih LAN-ova" tako to studenti pyajmeljuju iz kola prenosne raunare i pomou njih dohvaaju courseware ili komuniciraju sa uiteljima i meusobno npr. IBM ThinkPad University

kombinacija mrea i mobilnog pristupa naroito je doprinela razvoju uenja na daljinu, tj. formiranju "virtelnih uionica" (virtual classrooms)

3.2 Obrazovni projekti - Hypermedia Networking Technologies in Education

plansko uvoenje raunarske tehnologije u obrazovanje - u kole i na fakultete, ali i u korporacije i kod kue

cilj: unaprediti obrazovanje korienjem moderne raunarske tehnologije (prvenstveno hipermedije i mrea)

primjeri projekata:

International Society for Technology in Education (ISTE)

http://www.iste.org/

organizacija u USA ije su aktivnosti: izrada preporuka u vezi sa korienjem raunarske tehnologije kako bi se unapredilo obrazovanje, izrada vodia koji upoznaju nstavnike sa novim tehnologijama, te im pomau da naue koristiti te nove tehnologije, izdavanje asopisa, pokretanje mailing listi, organizovanje konferencija, predlaganje standarda u primeni tehnologije u

obrazovanju, pokretanje projekata

nastavnik kao najvaniji element za uspeh promjena u obrazovanju - mora biti obuen i opremljen odgovarajuim resursima

KIDLINK

http://www.kidlink.org/

organizacija koja svake godine pokree projekt KIDS koji nastoji ukljuiti to vie dece uzrasta od 10-15 godina u globalni dijalog putem Interneta

komunikacija se osim e-mailom vri preko KIDLINK Internet Relay Chat (IRC) mree

Educational Resources Information Center (ERIC)

http://ericir.syr.edu/About/

unutar ERIC sistema djeluje AskERIC - informacioni sistem na Internetu koji

osigurava razliite usluge i proizvode vezane uz obrazovanje 3 glavne komponente: AskERIC Q & A (Question Answering) Service, AskERIC

Virtual Library and AskERIC R&D (Research & Development)

JASON Project

http://www.jasonproject.org

projekat naglaava pristup uenju i poduavanju kod kog uitelj postaje "pokreta" procesa uenja za svoje studente

pomae se uiteljima da koriste tehnologije za uenje na daljinu, on-line sisteme, programe za profesionalno obuavanje

EdWeb

http://www.edwebproject.org/

svrha projekta je istraivanje obrazovnih reformi i informacione tehnologije, pronalaenje on-line obrazovnih resursa, istraivanje i prezentiranje praktinih primera upotrebe raunara u razredima

3.3 Internet i obrazovanje

tri grupe "telesaradnikih" (eng. telecollaborative) aktivnosti (po Harris, Judi Harris' Educational Activity Structures, URL:

http://www.officeport.com/jharris/ od koji se svaka deli na podaktivnosti:

1. Meusobna razmena (eng. Interpersonal Exchanges) - pojedinci razgovaraju elektronskim putem sa drugim pojedincima ili sa grupama ili grupe sa grupama

koristei e-mail, mailing liste, news grupe, Internet bulleten boards (WWW boards)

prijatelji putem emaila (Keypals) - studenti se dopisuju o temama koje sami

biraju, najee o sebi i svojim interesima globalni razredi (Global Classrooms) - dva ili vie razreda ue zajedno na

unapred zadanu temu

elektronski nastup (Electronic Appearances) - strunjak iz nekog podruja kao gost krae vreme uestvuje u diskusiji putem e-maila, diskusione grupe i sl. i odgovara na pitanja studenata

elektronsko mentorstvo (Electronic Mentoring) - strunjak iz nekog podruja tokom due vremena pomae studentima pri istraivanju neke teme

pitanja i odgovori (Question-and-Answer Services) - postavljanje pitanja na

odreenu temu personifikacija (Impersonations) - svi ili neki uesnici diskusije glume neku

linost (npr. istorijsku, iz literature,)

2. Prikupljanje informacija (eng. Information Collections) - prikupljanje, obrada i poreenje informacija

razmena informacija (Information Exchanges) - prikupljanje i razmena

informacija na odreenu temu kreiranje baze podataka (Database Creation) - informacije se organiziraju

tako da ih mogu koristiti ostali studenti

elektronsko izdavatvo (Electronic Publishing) - izdavanje elektronskih asopisa

teleizleti (Telefieldtrips) - razmenjuju se iskustva sa izleta sa studentima iz drugih krajeva

udruena analiza podataka (Pooled Data Analyses) - analiziraju se i uporeuju podaci prikupljeni sa vie mesta (anketama, merenjima u prirodi)

3. Problemski projekti (eng. Problem-Solving Projects) - jedna od najkorisnijih

obrazovnih mogunosti koje se nude studentima

traenje informacija (Information Searches) - trae se reenja postavljenog problema

elektronsko pisanje (Electronic Process Writing) - studenti se ue da izraavju miljenje pisanjem na neku temu ili kritikim osvrtom na neki napisani tekst

sekvencijalno kreiranje (Sequential Creations) - vie studenata ili grupa kreira zajedno neki tekst ili sliku

uporedno rjeavanje problema (Parallel Problem Solving) - isti problem reava vie studenata, a na kraju se razmjenjuju reenja i metode reavanja

virtuelno okupljanje (Virtual Gatherings) - okupljanje i diskusija o nekoj temi

u realnom vremenu

simulacije (Simulations) - imitiraju se stvarni dogaaji drutveni projekti (Social Action Projects) - diskutuje se i preduzimaju se

akcije (npr. peticije, prikupljanje humanitarne pomoi) u vezi sa stvarnim dogaajima u svetu

3.4 Veb i obrazovanje

Veb (World Wide Web - WWW) omoguuje korisnicima jednostavan pristup do podataka, kao i objavljivanje svojih podataka

moe se shvatiti kao "pogonska sila", "posrednik" ili "katalizator" koji e uvesti Internet u kole i na fakultete jer ga lako mogu nauiti koristiti i uenici koji nemaju prethodna znanja o raunarima

glavne prednosti veba koje ga ine atraktivnim za upotrebu u obrazovanju: jednostavnost korienja, hipertekstualne/hipermedijske i mrene mogunosti, dostupnost programske podrke za klijente i za servere za razliite platforme, jednostavnost HTML i dostupnost besplatnih HTML editora, interaktivnost preko obrazaca za unos podataka, skript jezika, Jave, VRML

uz strukturisano korienje veba u obrazovanju, ve je i pregled ("browsing") veba jedna vrsta uenja, tzv. "sluajno uenje" jer se deava u neplanirano i o sluajno odabranoj temi

negativni efekti: studenti se mogu "izgubiti u veb prostoru" pronalazei stranice koje su im zanimljive i koje im slue za zabavu, a ne za uenje - vana uloga uitelja koji usmerava studente, ali podstie i njihovu samostalnost u radu

dva osnovna naina korienja veba u edukaciji: za prikupljanje informacija i za nuenje informacija

Prikupljanje informacija

prikupljanje informacija ponuenih na Internetu preko veba uz pomo njegovih klijenata (browsera) je najzastupljeniji nain korienja

veb i njegovi klijenti vie su alat za uenje nego alat za Poduavanje jer sam student kontrolira uenje kroz prikupljanje informacija, ime prestaje biti pasivan

vano je na samo da studenti naue kako nai i prikupiti informacije (korienjem alata za pretraivanje ili tematskih kataloga), nego i da ih znaju da ih upotrebe kada ih pronau, odnosno da ih transformiu u znanje

korienje veba u pedagoke svrhe moe razviti u dva osnovna pravca:

1. nain vie slian tradicionalnom pristupu kod uenja na daljinu: koristi se courseware koji je ponuen na vebu

2. nain: pretrauju se sadraji dostupni na vebu, koji nisu postavljeni samo zbog korienja u obrazovne svrhe, te nisu ni strukturisani kao klasini courseware

najuspenija je kombinacija oba naina, tako da studenti koriste obrazovni materijal koji je strukturisan kao klasini courseware (kog je nastavnik ili dovukao ili sam pripremio), sa hiperlinkovima na dokumente o toj temi koje

su dostupni na Internetu

dobro je i da sami studenti prikupljaju informacije i da ih objedine na nain slian klasinim seminarskim radovima, ali sada ne vie u "papirnoj" nego u elektronskoj formi

Nuenje informacija

nuenje informacija koje se koriste u obrazovanju na vebu mogu vriti nastavnici i studenti

studenti sami kreiraju sopstvene projekte tako da prikupljaju informacije na

zadatu temu i prikazuju ih kao listu URL adresa (npr. u obliku bookmark

datoteke), da kreiraju svoje prezentacije sa naenim linkovima ili tzv. sintetiki dokument koji objedinjuje sadraj prikupljenih dokumenata, te navodi i njihove adrese i studentovu obradu teme

dokumenti uoblieni kao veb hipermedijske aplikacije, koje mogu sluiti i ostalim studentima za uenje obraene teme, ali i kao primer za kreiranje sopstvenih projekata

korienje veb courseware-a: off-line na samostalnom raunaru ili na intranetu, on-line na Internetu

Primeri ostalih naina korienja veba u obrazovanju

Web kao forum za on-line diskusije na odreenu temu i virtualne konferencije - ovakav nain komunikacije preko veba omoguuje da se i srameljiviji studenti oslobode i iznesu svoje stavove kolegama

korienje igara koje imaju i obrazovnu funkciju, posebno za motivisanje uenika, a ne slue samo za zabavu (primer igre: "scavenger hunts" - uenici su podeljeni u timove koji imaju zadatak da pronau na vebu pojmove koji se odnose na gradivo koje se obrauje, te sastave HTML dokument sa pronaenim linkovima)

veb kao pomo u radu sa studentima koji imaju potekoa u itanju i pisanju: motiviu se da napiu neto o sebi i svojim interesima kreiranjem svoje line prezentacije ili voenjem dnevnika uenja u kom ono to su taj dan nauili upisuju u obliku HTML dokumenta

Budunost veba

neprekidno poveavanje broja servera i njihovih korisnika pokazuje da veb nije samo "prolazna moda" nego da se u budunosti moe oekivati njegovo jo intenzivnije korienje, kako komercijalno tako i u obrazovanju

potrebno povezati to vie kola i fakulteta na veb i osposobiti nastavnike za korienje novih tehnologija

nove raunarske platforme i poveanje propusnosti mrea omoguie bolje korienje postojeih (npr. Skype program za videokonferencije) kao i razvoj novih programa za diskusiju uivo na vebu

budui HTML standardi, posebno naini za dodavanje interaktivnosti (CGI, Java,) omoguie izradu kvalitetnijeg veb courseware za korienje kod uenja na daljinu

Komunikacija u obrazovanju pomou raunara

CMC (Computer-Mediated Communication)

1. Asinhrona komunikacija

1.1. E-mail

najjednostavniji je oblik asinhrone interakcije

najee se koristi samo kao dodatak uz druge oblike komunikacije prednosti e-maila:

o jednostavnost pri korienju o komunikacija je privatna

o dovoljno vremena za razmiljanje i odgovor nedostaci e-maila:

o potrebno dobro pismeno izraavanje o mogui nesporazumi zbog izostanka linog kontakta o konkurencija su mailovi zabavnog sadraja

1.2. Potanske liste

slian oblik interakcije, prednosti i nedostaci kao e-mail prednosti potanskih listi:

o jednostavnost

o prilagoenost radu s grupom nedostaci potanskih listi:

o potrebno dobro pismeno izraavanje o moe doi do zbrke s porukama jer uestvuje cela grupa

smernice za korienje potanskih listi kao alata za interakciju: o podeliti uenike u nekoliko manjih grupa (optimalan broj lanova: 6) o dati uenicima uputstva kako e koristiti potanske liste o oceniti koliko je potrebno uestvo uitelja o odrediti ko e sve biti ukljuen o odrediti da li je potrebno koristiti neku od spoljnih listi

1.3. On-line forumi

kao i liste omoguuju javne rasprave, alju se pitanja, odgovori, razmenjuju miljenja

mogue je otvoriti sopstvenu diskusionu grupu na temu po elji prednosti on-line foruma:

o velike datoteke ne zauzimaju prostor na naem disku o poeljan za reavanje grupnih problema

nedostaci on-line foruma:

o potrebno dobro pismeno izraavanje o uenici ne dobijaju poruke na svoju adresu

smernice za korienje foruma kao alata za interakciju: o manje grupe

o koristiti opisne naslove za forum

o arhivirati poruke

o stvoriti radnu atmosferu

Sinhrona komunikacija

2.1. Internet relay chat (IRC)

IRC je komunikacija bazirana na tekstualnim porukama preko

Interneta ili intraneta u realnom vremenu

prednosti:

o povezivanje uenika s priblino jednakim znanjem o ravnopravnost uenika o objektivnost ocene

o mogunost nadoknaivanja proputenog sadraja nedostaci :

o razlika u umeu pismenog izraavanja o rascepkan razgovor o nedostatak konteksta i personalizacije

smernice za komunikaciju IRC om: o manje grupe

o dati jasna uputstva

o ograniiti broj uesnika o usmeriti konverzaciju

o zatraiti zakljuak od uenika o upoznati uenike s pravilima

2.2. Videokonferencije

2.3. Deljenje aplikacija (Whiteboards)

nain sinhrone interakcije u kojem uenici uestvuju u zajednikom radu na softverskoj aplikaciji

dva naina korienja podeljene aplikacije : 1. kao sredstvo uenja kako se koristiti aplikacija 2. za uenje koncepata i vetina

prednosti: o simulacija stvarnosti o podsticanje zajednikog uenja

nedostaci: o zahteva prethodno steeno znanje o zahteva poznavanje tehnologije

smernice za korienje: o nauiti uenike kako da ree problem o dopuniti podeljene aplikacije o podeliti uenike u grupe, pronai problem i rjeenje o ograniiti broj uenika

primer za whiteboard: o http://www.groupboard.com/

Uenje na daljinu (Distance Learning, Distance Education)

obrazovanje ili obuka koja se nudi uenicima na razliitom mestu (fiziki udaljeni) od uitelja ili izvora informacija

programi ili teajevi uenja na daljinu mogu biti prilagoeni razliitim osobinama uenika, a razlikuju se po tehnologiji koja se koristi, po strukturi programa, po stepenu nadgledanja polaznika

kod programa iji polaznici dobijaju diplomu ili potvrdu nakon pohaanja, mora se osigurati vei stepen praenja i vrednovanja znanja od programa koje polaznici pohaaju sa ciljem da ovladaju nekom vetinom ili naue neku novu temu (npr. uenje korienja novog programskog paketa)

uesnici kod uenja na daljinu: osobe koje kreiraju i distribuiraju materijale za uenje i uenici

organizatori teajeva ili programa: obrazovne i naune institucije za svoje uenike i studente (i za ostale), kompanije ili njihova odeljenja za svoje zaposlene, pojedinci: konsultanti, uitelji,...

polaznici teajeva (programa): o odrasli netradicionalni studenti koji su obino zaposleni i kojima je

potrebna obuka vezana za posao, koji zahtevaju vie aktivnosti i interakcije kod uenja

o deca i omladina npr. geografski izolovana od obrazovnih institucija, trebaju dopunske instrukcije...

o osobe udaljene od obrazovnih centara ili sa poremeajima koji im ne dozvoljavaju pohaanje takvih centara

1. Prednosti i nedostaci uenja na daljinu

omoguuje stalno uenje (lifelong learning), profesionalno usavravanje uenici ue nezavisno, svojim tempom, na mestu i u vremenu koje sami

izaberu, na raspolaganju im je veliki broj predmeta koje nude razliite institucije ili uitelji-pojedinci

1. Sopstveni tempo - uenici prolaze kroz materijal za uenje onom brzinom i onoliko puta koliko ele

2. Mesto uenja moe se odabrati zavisi od medija koji se koristi kao materijal za uenje (ui se na poslu, kod kue...)

3. Dostupnost tema koje ne nude teajevi/programi u tom podruju uenici pronalaze i pohaaju programe koji ih zanimaju, iako ih ne nude obrazovne ili poslovne institucije u mestu u kom ive ili rade

4. Uestvovanje u najkvalitetnijim ili najprestinijim programima uenik moe pohaati bar neke teajeve na kvalitetnim institucijama ili koje dre poznati strunjaci, a da ne menjaju mesto boravka

5. Izbor svog naina uenja aktivno ili pasivno uenje, razliiti stepeni interakcije: klasini pisani materijal uz voenje sopstvenih beleki, interaktivne simulacije, diskusija sa ostalim uenicima (e-mail, telekonferencije, ...), vie multimedije - grafike, animacije, zvuka,...

6. Praktian rad sa razliitim tehnologijama stiu se ne samo informacije o onome to se ui, nego i dodatna znanja i vetine o korienju raunara, CD plejera, videorekordera,...

7. Samostalno uenje i nastavnici ue od uenika koji samostalno trae izvore informacija

Nedostaci:

izostanak linog kontakta meu uesnicima potreban visok stepen aktivnosti i discipline polaznika

visok stepen odustajanja polaznika ("high dropout rate") problemi vezani za tehnologiju

2. Vrste uenja na daljinu

programi za uenje na daljinu nastali su puno pre korienja veba i Interneta (i raunari): tiskani dokumenti, audio i video kazete, TV program, kasnije diskete, CD-ROMovi

programi ukljuuju vie naina za komuniciranje uenika i nastavnika obino je jedan primaran za dostavljanje materijala za uenje, a ostali su dopunski za komunikaciju izmeu sudionika

1. Dopisni teajevi obina pota za slanje skripti i ostalog tekstualnog materijala (ali i videokaseta, CD-ROM-ova, ...), te odgovora uenika; danas se za dopisne teajeve moe koristiti e-mail

2. Teajevi preko radijskih ili TV programa unapred snimljene emisije ili predavanja koji se prenose uivo

3. Telekonferencije i videokonferencije kamere u sobi za predavanja omoguuju da i udaljeni uesnici mogu meusobno raspravljati kao da su zajedno; desktop videokonferencije povezuju uesnike koji rade za raunarima opremljenim kamerom

4. Korienje raunara CBT, CAI, ... sa specijalizovanim programima razvijenim za teaj

5. Internet i veb Internet servisi (e-mail, potanske liste, novinske grupe, bulletin boards, chat rooms...) za poboljanje komunikacionog dela uenja na daljinu

- materijali za uenje na vebu hipermedija

Metod distribucije Osobine Potrebe

(organizatora i/ili

polaznika

Obina pota Stariji metod

Spora

Ukljuuje tampane, video, audio,

diskete, CD-ROM

Lako se kopira

Malo interakcije s nastavnikom

tampanje/reprodukcija

Slanje pote

Audiokasete Ograniene na zvuk

Neodgovarajue za uenike sa posebnim potrebama

Lako se mogu kopirati

Malo interakcije s nastavnikom

Moe ih koristiti u isto vreme i grupa i pojedinac

Talenat za snimanje

Snimanje kasete

Umnoavanje kasete

Slanje ili dostavljenje

Videokasete Lako se mogu kopirati

Malo interakcije s nastavnikom

Moe ih koristiti u isto vreme i grupa i pojedinac

Ukljuuje vie ula

Talenat za snimanje

Snimanje kasete

Umnoavanje kasete

Slanje ili dostavljenje

e-mail Bra metoda distribucije

Ograniena na uenike koji mogu koristiti e-mail

Moe ukljuivati pridruene dokumente i grafiku

Moe se slati pojedincu ili grupi

Moe osigurati uestalu komunikaciju meu uenicima i nastavnicima

Dostupnost raunara i e-maila

veb sajt Bra metoda distribucije

Ograniena na uenike koji imaju pristup vebu

Moe ukljuiti hipermedijske materijale

Dostupnost raunara, Interneta i veb

pregledaa

Materijale mogu dovlaiti pojedinci ili grupa istovremeno

Moe ukljuiti mailto: linkove

Ukljuuje vie ula

Sadraj se esto obnavlja

Moe ukljuiti ogranieni pristup za uenike (sigurnost)

Ograniena istovremena interakcija

Kabelska TV Materijale mogu dovlaiti pojedinci ili grupa istovremeno

Ogranieno vreme i mesto emitiranja

Moe se snimati i kasnije koristiti

Ukljuuje vie ula

Ograniena interakcija

Talent za snimanje

Trokovi snimanja u studiju

Trokovi emitovanja

Telekonferencija Ukljuuje pojedince ili grupu istovremeno

Ogranieno vreme i mesto

Moe se snimati i kasnije koristiti

Ukljuuje vie ula

Omoguuje jednosmernu ili dvosmernu audio ili audio-video komunikaciju

Mogunosti za telekonferenciju

uklluujui monitore, kamere, kablove... tj.

specijalno opremljena

uionica

Videokonferencija Ukljuuje pojedince ili grupu istovremeno

Ogranieno vreme i mjesto

Ukljuuje vie osjeta

Omoguuje jednosmjernu ili dvosmjernu audio ili audio-video

komunikaciju

Mogunosti za videokonferenciju

ukljuujui raunare i programe, te vezu na

LAN ili WAN

Tabela: Metode distribucije materijala kod raznih vrsta uenja na daljinu

3. Kriterijumi za uspjean teaj na daljinu

za svaki teaj treba individualno odrediti kako ga organizovati na daljinu, treba analizirati:

1. Polaznici

Ko eli ili treba teaj?

Gde se jo moe pohaati i kada?

to ovaj teaj nudi vie/razliito u odnosu na druge sline?

2. Sadraj teaja

Da li se zasniva na skupu injenica koje se pamte ili na razvoju vetina?

Da li e polaznici raditi samostalno ili u grupi?

Kada e se koristiti grupne aktivnosti (npr. diskusije, prezentacije), a kada individualne (itanje, gledanje simulacija)?

Koja je osnovna metoda uenja u okviru teaja?

3. Vizuelna prezentacija sadraja teaja

to treba prikazati i kako (kojim multimedijskim elementima)?

4. Koliina interaktivnosti

Kada su potrebne diskusije izmeu uenika i nastavnika i uenika meusobno?

Koji e se tip komunikacije koristiti (uivo ili neka druga)?

Kakva e biti pravila (protokol) za komunikaciju?

5. Tehniki uslovi i alati potrebni za teaj

Koji tip uenja na daljinu najbolje odgovara?

Koja tehnologija stoji na raspolaganju?

Kako e se tehnologija menjati u nekom periodu u budunosti?

Koliki e biti trokovi teaja?

Moe li se saraivati sa drugim institucijama ili kompanijama?

6. Kvalitet teaja

- osigurati da je teaj vrednovan od drugih strunjaka i od polaznika, te da su ti rezultati vrednovanja objevljeni i kod oglaavanja teaja

4. Kakav treba biti nastavnik kod teaja na daljinu ?

imati sposobnost da brzo ui kako se koristi nova tehnologija (barem osnove slanja informacija uenicima i primanja povratnih informacija)

znati dobro voditi teaj (npr. glumiti pred kamerama) znati se prilagoavati npr. ako oprema ne funkcionira kako treba imati vremena za razvoj novih materijala za uenje i novih metoda, te za

vrednovanje teaja i primjenu dobivenih rezultata za njegovo poboljanje

5. Popis pitanja za vrednovanje teajeva ili studija za udaljeno uenje

Sadraj

o emu je teaj kako e se prezenovati informacije koliko dugo e teaj trajati u kom vremenu e polaznici morati zavriti teaj kako e se provesti vrednovanje usvojenog znanja koja je vrsta teaja (dio celovitog programa udaljenog uenja, za sticanje

sertifikata,...)

ko je nastavnik i kakve su njegove preporuke i iskustva

kakav je teaj u poreenju sa klasinim teajem istog sadraja kako polaznici meusobno komuniciraju kako polaznici komuniciraju sa nastavnikom

koliko je esta interakcija polaznika s nastavnikom koja su predznanja potrebna

koji su tipovi uenja na daljinu ukljueni koliko se sadraja teaja moe realizirati iskljuivo kroz uenje na daljinu kako su raniji polaznici i strunjaci ocenili teaj

Studije na daljinu za sticanje diplome

koliko se predmeta moe pohaati na daljinu koliko se predmeta pohaa klasino kako su reeni administrativni poslovi (registracija, plaanje,...) koliko dugo traju studije

kakve su studije u poreenju sa ostalim studijama na daljinu i klasinim studijima istog sadraja

kakve su preporuke institucije koja organizira studije

ko su nastavnici i kakve su im preporuke

koliko se predmeta moe pohaati istovremeno koliko se esto aururaju materijali

Vreme

koliko dugo teaj traje koliko dugo su dostupni materijali

za koje vreme se moraju dovriti sve aktivnosti da li su i nakon zavretka teaja organizovane neke propratne aktivnosti u kom se najbrem vremenu teaj moe zavriti koliko se esto teaj nudi koliko je teaj fleksibilan (npr. videokonferencije u tano odreeno vreme

nasuprot 24-satnom pristupu online materijalima)

Trokovi

koliko kota jedan teaj ili seminar

koliko kotaju cele studije koliko kotaju materijali koliko kotaju instrukcije postoje li popusti (npr. za pohaanje vie teajeva odjednom)

Tehniki zahtevi

koju opremu (hardver i softver) moraju posedovati polaznici

sa kojih lokacija se moe ukljuiti u udaljeni teaj kako e se polaznici povezivati s izvorima znanja

6. Primeri

University of Alaska, Anchorage (http://www.dist-ed.alaska.edu/)

Yahoo directory - pretraivanje DL teajeva http://distancelearning.education.yahoo.com/dlearn/index.html

Zahvalnica Materijal koji je ukljuen u ovaj dokument je preuzet od prof. dr Natae Hoic-Boi, sa Odseka za Informatiku Univerziteta u Rijeci. Hvala prof. Hoic-Boi na pomoi.