Download pdf - PORUKE - SERBIAN MIRROR · je o pripremanju akcija ometanja izbora na Kosovu i Metohiji. Ministar tvrdi da je Pri{tina upoznata sa planiranim fizi~kim napadima na bira~ka mesta na

2 Maj 2012.

P O R U K E

3www.serbianmirror.com

Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Velika hajka na tajkune strana 7

Govor Ministra Sre}kovi}a strana8

Tiho umiranje srpskih glasila strana 9

Feljton: Draà Mihajlovi} strana 10

BiG radio ponovo sa vama strana 11

I to je Holivud strana 12

Markovi konaci strana 13

Trio Balkanske ~ice strana 14

Foto reportaà - Prole}e u Ogledalu strana 16

Zemlja ~uda strana 19

Najve}i Srbi 20. veka strana 20

Sport : Nije normalno da je normalnio strana 21

Nostalgi~ne pri~e iz Bruklina strana 22

Vuk Karadì} u manastiru Studenica strana 23

Vremeplov: Dogodilo se u maju strana 24

Pravoslavlje strana 25

Zakoni Republike Srbije strana 26

porodica strana 28

~estitke strana 29

Vedra strana strana 30

Pobednici muzi~ke manifestacije strana 32

prole}e u Ogledalu

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}, Slavi{a Peji}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Maksimovi} (Ni{),

Milan Lu~i} (New York),

Sta{a Nasti} (Holivud )

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Maj 2012.

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472

Chicago IL 60613

I Z R E D A K C I J E

4 Maj 2012.

S R B I N F O

PONOVO SA VAMA U ÎKAGU!

Promo emisije BiG radijaSubotom u 16 h na 1080 AM

Sve~ano otvaranje studija 4. maja, od 18-20 h koktel uz klasi~nu muziku - violine, od 20h ve~era u restoranu

@UPA uz druènje.STUDIO BiG

633 S. La Grange Plaza, La Grange Park, IL 60525847.489.6236

FK Morava vas pozova na svoj tradicionalni turnir u

malom fudbalu, na imanju Srpske Bratske pomoci 19. maja.

Turnir po~inje u 9am. Tradicionalni vo na ra`nju i drugi srpski specijaliteti.

Ulaz je besplatan! Uplata za ekipe u~esnike je $200, prijave do 15. maja Za prijavu ekipa, pozovite Dejana na broj 224 522 0560

Za sve ostale informacije javite se Draganu na 847 951 9622--------------------------------------------------

U ~etvrtak, 31. maja, na stadionu Soldèr Fild, u Chicagu

Nakon prijateljske utakmice izmedjureprezentacija

Bosne i Hercegovine i Meksikau sali stadiona

odrà}e se koncert

Harisa Dìnovi}a sa gostima.

Broj mesta je ograni~en, pozovite za rezervacije:

713. 336. 3605

gosti: Milo{ Djordjevic i DJ SpazHanging Gardens

8301 W Belmont River Grove

Info: 773 425 3911

Cena karata 40$ na ulazu: 50$

Svakog utorka Ivana i Milo{u dèz baru Joynt

650 N Dearborn St Chicago, IL 60611 (312) 573-2233

Svakog ~etvrtka u Revolveru nastupa Milo{ Djordjevi}!

RESTORAN @UPAAutenti~na doma}a hrana i atmosfera

Svakog ~etvrtka i subote u restoranu @upa:nastupaju Ivana Lola Salipur i Dolar bend!

Svakog petka nastupa

Neda Goran~i} i Alpina Bend!

7921 W. Ogden Ave.Lyons IL 60534708.442.7812

Svakog ~etvrtka u DeVin-uEuro Dance Nights!

DeVine, 04. Maj – Ne{a KasteloDeVine - 25. Maja. Ivana Lola Salipur, feat Dòni

2958 W Irving Park Rd, Chicago IL

Srpsko pozori{te Mira Srem~evi},pri SAM Sveti Sava

Prikazuje odli~nu komediju Miroljuba Nedovi}a

DJAVOLJA POSLAPremijera

u Subotu 2. juna, u 20 hrepriza u nedelju 3. juna, u 20 h

Ulaznice $20 moète kupiti na ulazu,za rezervacije pozovite: 773.744.037344

448 W. Barry Ave. Chicago

A K T U E L N O

Maj 2012.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.com

IZBORI IZ VI[EUGLOVA

Pravo glasa na izborima 6. maja, ima

7.026.579 grana i oni mogu da

glasaju na 8.585 bira~kih mesta, od

~ega 8.519 u gradovima i op{tinama u

Srbiji, 37 u inostranstvu, a 29 u ustanova-

ma za izvr{enje krivi~nih sankcija. Na

glasa~kim listi}ima ima}e {irok izbor i

mo}i }e da biraju izme|u 12 predsedni~kih

kandidata i ~ak 18 izbornih lista, ~ijiih

nekoliko hiljada kandidata pretenduje na

jedno od 250 poslani~kih mesta.

Izborna kampanja u Srbiji proti~e

u takmi~arskoj, ali mirnoj atmosferi, a kon-

trola izbornog procesa zna~ajno je

pobolj{ana u odnosu na prethodne izbore,

navodi se u preliminarnom izve{taju

Kancelarije za ljudska prava (ODHR)

Organizacije za evropsku bezbednost i

saradnju. Pobolj{anja se, kako se navodi,

odnose najpre na sastavljanje jedinstvenog

bira~kog spiska i ukidanje blanko ostavki

koje su poslanici ranije morali da potpi{u.

Uvo|enje obaveze da se politi~ke stranke

tokom dodeljivanja mandata pridràvaju

liste kandidata koji su tokom izbora

ponudili bira~ima, kao i efikasnija kontrola

finansiranja kampanje, tako|e se navode

kao koraci u dobrom pravcu.

Partije su same sebi pove}ale

tro{kove za izbornu kampanju, a sada je

te{ko kontrolisati kako se taj novac tro{i.

Agencija za borbu protiv korupcije za sada

je reagovala samo u dva slu~aja, a ima ih

mnogo vi{e. I pored novog Zakona o finan-

siranju stranaka, tokovi novca u izbornoj

kampanji te{ko se prate, zbog ~ega

“Transparentnost Srbija” predlaè

ograni~avanje sredstava iz budèta koje

stranke mogu tro{iti u kampanji. U ovogo-

di{njoj izbornoj kampanji stranke se na bil-

bordima reklamiraju vi{e nego ikada do

sada, pa je samo u Beogradu na taj vid

ogla{avanja potro{eno oko 670.000 evra,

procenjuje “Transparentnost Srbija”. Ako

uzmemo u obzir da sve {to pla}aju stranke

u stvari pla}a dràva, pa kad se setimo 8,5

hiljada partijskih predstavnika na izbornim

mestima, koji ko{taju oko 34,5 miliona

dinara po partiji, pa pomnoìmo sa brojem

partija i dodamo predsedni~ke izbore – tu

je ve} re~ o mnogo para, isti~e direktor

Transparentnosti Vladimir Goati.

“Stekao sam utisak da su stranke

oti{le u krajnost, pa kako same u parlamen-

tu donose odluke o svom finansiranju,

pona{aju se prema budètu kao prema

{vedskom stolu, gde svako uzme koliko mu

treba”, obja{njava Goati.

Ministar unutra{njih poslova

Srbije Ivica Da~i}, upozorava da srpske i

strane slu`be bezbednosti imaju informaci-

je o pripremanju akcija ometanja izbora na

Kosovu i Metohiji. Ministar tvrdi da je

Pri{tina upoznata sa planiranim fizi~kim

napadima na bira~ka mesta na Kosovu,

oduzimanje bira~kog materjala, kao i

hap{enjima i napadima na ljude koji

u~estvuju u bira~kim odborima.

NATO je odobrio slanje dodatnih

trupa na Kosovo i Metohiju u vreme srp-

skih izbora. Oko 700 nema~kih i austrijskih

vojnika, pripadnika jedinice za brza dejst-

va, na Kosmet stiè, kao poja~anje posto-

je}im snagama KFORA. I dok se u

doma}oj politi~koj javnosti {pekuli{e o

razlozima njihovog dolaska, stru~na javnost

odluku NATO ocenjuje isklju~ivo kao pre-

ventivno delovanje. Namera KFORA je da

spre~i bilo kakvo nasilje izme|u lokalnih

Albanaca i Srba, a ne da bude sponzor i

obezbe|enje za eventualnu nasilnu akciju

Pri{tine na severu Kosmeta, kaè

vojno-politi~ki analiti~ar Miroslav

Lazanski. Zvani~ni Beograd pozitivno

ocenjuje odluku NATO, podse}aju}i da je

KFOR jedini faktor stabilnosti na Kosovu i

Metohiji i da bi, bez tih snaga, situacija na

Kosmetu bila znatno nestabilnija. Deo

srpske opozicije, me|utim, tvrdi da je

upu}ivanje dodatnih vojnih snaga isklju~ivo

u interesu Pri{tine. Lazanski smatra da ne

treba strahovati od dolaska novih snaga

NATO, ve} da treba posmatrati isklju~ivo

u kontekstu predstoje}ih srpskih izbora,

negativnog stava i o{tre retorike Pri{tine i

sve u~estalijih pojedina~nih incidenata na

Kosmetu. „O~igledno da je

NATO procenio da moè

do}i do eskalacije i onako

nestabilne situacije u

Pokrajini. Drugim re~ima,

oni ne èle da se situacija

otrgne kontroli, jer

EULEKS ne moè da

odgovori izazovima

trenutne situacije, na {ta je

ukazao i generalni sekretar

NATO Anderas Fog

Rasmusen, koji je izneo

veoma o{tre kritike na rad te misije. S

druge strane i ranijih godina, kada su na

Kosovu i Metohiji organizovane bilo kakve

izborne aktivnosti, KFOR je poja~avao

svoje vojno prisustvo na celokupnoj teri-

toriji Pokrajine. „Prema tome, odluka

NATO o upu}ivanju dodatnih snaga na

Kosmet je o~ekivana, jedina razlika u

odnosu na ranije godine, jeste ~injenica da

}e njihovo prisustvo biti fokusirano na

sever Kosmeta“- zaklju~uje Miroslav

Lazanski.

DVA VEKA SRPSKEDIPLOMATIJE

Ve{tina balansiranja izme|u

razli~itih sila, bila je osnova uspe-

ha srpske diplomatije kroz istori-

ju”, istakao je ministar spoljnih poslova

Vuk Jeremi} na otvaranju stalne izlo`bene

postavke “Dva veka moderne srpske diplo-

matije” u zgradi Ministarstva spoljnih

poslova. Govore}i o aktivnostima srpske

diplomatije kroz istoriju, Jeremi} je ocenio

da su “stabilnost i prosperitet Srbije u mno-

gome zavisili od na{eg odnosa sa svetom,

a sudbina naroda zavisila od ume{nosti

diplomata”. On je podsetio da je srpska

diplomatija su{tinski doprinosila izgradnji

srpske dràvnosti i njenih institucija, ali i

da lo{e procene i nesnalaènje u istorijskim

te{kim situacijama moè pogubno da se

odrazi na njenu privredu, gra|ane i ukupne

odnose sa svetom. Jeremi} je podestio na

1945. godinu, kada je diplomatija tada{nje

Jugoslavije ispravno percipirala u me|unar-

odnim odnosima i adekvatno se postavila,

nagla{avaju}i da je tada{nja Jugoslavija,

imala veliki ugled u svetu i bila aktivna u

svetskim zbivanjima, a ~ak rekordnih 4

puta bila nestalna ~lanica Saveta bezbed-

nosti UN. Zatim je podsetio na

6 Maj 2012.

P O L I T I K A

1989. godinu, kad su ru{enjem Berlinskog

zida, na simboli~an na~in ozvani~eni novi

odnosi u svetu. “Tada je bilo obrnuto –

nismo shvatili nove realnosti, {to je rezul-

tiralo katastrofalnim posledicama i Srbiju

na jedno duè razdoblje izolovalo od

sveta”, rekao je Jeremi}.

Zahvaljuju}i diplomatskom radu,

danas se ugled Srbije vra}a i mnogo je ve}i

nego prethodnih decenija, ocenio je {ef

srpske diplomatije, podse}aju}i da je Srbija

opet veoma aktivna u me|unarodnoj areni

i da je tokom protekle i ove godina bila

doma}in svih regionalnih inicijativa i nekih

ve}ih me|unarodnih skupova, kao {to su

Samit nesvrstanih, koji je pro{le godine u

Beogradu okupio delegacije sto zemalja

sveta, ili kao {to }e to biti Samit OEBS-a

2015. godine.

Jeremi} je ponovio ~etiri spolj-

nopoliti~ka prioriteta Srbije: integraciju u

EU, re{avanje pitanja Kosova, regionalnu

saradnju i ekonomsku diplomatiju i izrazio

uverenje, da }e Srbija uspeti na evropskom

putu naglasiv{i da je ovo “prvi put u istori-

ji, da se problem takve specifi~ne teìne

re{ava isklju~ivo mirnim putem i diplo-

matskim sredstvima.

POLO@AJ SRBA UZEMLJAMA REGIONA

Politi~ki predstavnici srpskog naroda

u dràvama Balkana iz Albanije,

Makedonije, Rumunije, Slovenije,

Bosne i Hercegovine, Ma|arske, Hrvatske i

Crne Gore, odràli su tre}u konferenciji

“Poloàj i perspektive

srpskog naroda u zemlja-

ma regiona”, u

Ministarstvu vera i dijas-

pore. Premijer Srbije

Mirko Cvetkovi} je,

otvaraju}i konferenciju,

istakao da je, nakon tur-

bulentne pro{losti i

me|uetni~kih sukoba u

regionu, vreme da se sva

sporna pitanja re{avaju

dijalogom. On je ukazao

da su perspektive srpskog

naroda u regionu sigurne

samo ako sve dràve idu

putem mira, ukoliko se

po{tuju evropski standardi jednakosti i

ravnopravnosti. Srbiji pripada uloga razvo-

jnog motora regiona i faktora stabilnosti, a

vaàn deo tog procesa su Srbi koji ìve u

dràvama regiona, rekao je Cvetkovi}.

Zadatak politi~kih elita je da u~ine sve

kako bi se ovoj i budu}im generacijama

omogu}io ìvot bez etni~kih razmirica i

ekonomski prosperitet, naglasio je premijer

ocenjuju}i da je neophodno da se u

re{avanje problema Srba u regionu uklju~e

i ministarstva spoljnih poslova, kulture,

prosvete i ekonomije.

U~estvuju}i u radu Konferencije u

Beogradu, predsednik Republike Srpske

Milorad Dodik je podsetio da je Republika

Srpska potpisnica Dejtonskog sporazuma i

svih 11 aneksa tog Sporazuma. To se,

prema njegovim re~ima, uporno zata{kava

od strane me|unarodnog faktora, kao i

nekih faktora u BIH, sa ciljem da se

uspostavi praksa re{avanja svih bitnih

pitanja u okviru institucija BIH, a to bi

postepeno dovelo do ukidanja RS. „ BiH je

neodrìva tvorevina, ali njen raspad nije

stvar bliske budu}nosti. Ni{ta u BiH nije

samoodrìvo osim RS i ona je problem

zato {to moè da opstane”, ocenio je

Dodik.

Ministar vera i dijaspore Sr|an

Sre}kovi} je istakao da je Srbija, kao

najve}a zemlja regiona, svesna svoje odgov-

ornosti za stabilnost Balkana i da zato nas-

toji da bude glavni promoter politike dobro-

susedskih odnosa i regionalne saradnje. On

je istakao da se Srbija zalaè za regionalnu

standardizaciju i harmonizaciju, ne samo

zakonodavstva koje reguli{e poloàj

nacionalnih zajednica, ve} i za punu pri-

menu tih standarda u praksi. Podsetiv{i da

je Srbija za politiku prema

manjinskim nacionalnim

zajednicama dobila najvi{e

ocene relevantnih me|unarod-

nih institucija Sre}kovi} je

izrazio o~ekivanja da }e

dràve regiona iste principe

primenjivati i u odnosu prema

srpskim zajednicima.

Milorad Pupovac,

jedan od lidera Srba u

Hrvatskoj, istakao je da je

saradnja izme|u Hrvatske i

Srbije poslednjih godina sve

intenzivnija i sveobuhvatnija.

Pupovac je podvukao da se o

brojnim nere{enim i otvoren-

im pitanjima, posebno kada je re~ o pitan-

jima iz tzv. izbegli~kog korpusa, danas

otvoreno razgovora, {to predstavlja veliki

uspeh.

7www.serbianmirror.comMaj 2012.

Autor: Marko Lopu{ina

Iza re{etaka zatvora u Srbiji ovih danasu se na{li pedesetorica ~elnika velikihpreduze}a “Kolubara”, “Azotara”,

“Ratko Mitrovi}”, a na tapetu je opetodbegli Bogoljub Kari}. Vlasnik kompanije“Bra}a Kari}”, osumnji~en za prisvajanje60 miliona evra, prozvan je od stranedràve, jer ga je na tv u preizbornoj kam-panji hvalio opozicioni lider Toma Nikoli}.Isti neverni Toma je svojevremeno napadaoKari}a, ali sada je u koaliciji sa njegovomènom, pa ga hvali. Boris Tadi} to never-stvo Nikoli}a koristi da ga malo ublati kri-tikom {to pomaè sumnjive tajkune.

U srpskoj javnosti se, ina~e, ve}misli da je velika hajka na tajkunepokrenuta najvi{e zbog toga {to su tajkunizapravo finansijski sponzori protivni~kihpartija vlastodràca iz Demokratskestranke. Tako se tvrdi da je Du{an Stupar,vlasnik “Univerzala”, biv{i na~elnik Slu`bedràvne bezbednosti grada Beograda,zloupotrebio privatizaciju “Azotare” uPan~evu i uzeo neke pare od dràve,pritvoren jer je zapravo finansijerSrpske napredne stranke.

Sli~na pri~a je i sa @ivadi-nom Mihailovi}em, koji je kao vlas-nik “Stankoma”, najve}eg graditeljastanova u Srbiji, koji je predbankrotstvom, jer je osniva~milo{evi}evog SPS-a. @iki Mu{tikli,kako ga narod zove, se preti da seoduzme imovina, zbog dugova dràviza gra|evinske placeve. I mada @ivadinMihailovi} ima imovinu vrednu 50 milionaevra, duguje 40 miliona, dràva ho}e damu uzme sve. Da ga skloni sa politi~ke iposlovne scene kao tajkuna, koji je mo}anda uti~e na politi~ku scenu.

Tajkune hapsi Ivica Da~i}, min-istar policije i potpredsednik vlade, kojimalo peva, ma{e mikrofonom, a malo lisi-cama. I on se bori za vlast. Moè sedogoditi da preko hap{enja tajkuna dogurado lidera Srbije. Da }e se hap{enja tajkunadogoditi najavile su pre nekoliko meseci

novine, ~iji su vlasnici simpatizeri vlasti. – Vrlo brzo }e uslediti prva

hap{enja zbog pojedinih kriminalnih priva-tizacija. Tuìla{tvo ve} uveliko sprovodiistragu, ona je zapo~eta mnogo pre nego{to je EU dostavila spisakod 24 sporna akta uprivatizaciji desetakfirmi. Za pojedinekriminalne prodajeve} postoje konkret-ni dokazi i odgovorni}e vrlo brzo biti pro-cesuirani. Ima ih izd r ` a v n i hinsti-

tucija, ali i sveta biznisa, to jest krupnogkapitala. Neki su ve} u strahu napustilizemlju. Kako su u Srbiji simboli poslovnemo}i i dru{tvene elite biznismeni sa ve}popularnim prezimenima – Mi{kovi}, Beko,Todori} – to se o~ekuje da }e i njihovaimovina biti nekako procesuirana.

Miroslav Mi{kovi} je ve} javnoopominjan da svoj profit drì na Kipru, ane u Srbiji, i tu|oj zemlji pla}a poreze.Odmah je osnovao fondaciju za darivanjepara narodu i dràvi. Milan Beko je kri-tikovan zbog lo{e privatizacije LukeBeograd, koju je on odmah vratio dràvi.Ivicu Todori}a, najve}eg stranog tajkuna u

Srbiji, javnost i mediji prozivaju zbogmogu}eg otkaza 7.000 radnika

u njegovim srpskim kom-panijama.

Ivica Todori} je sasinom Antom u Srbiju kaobiznismen u{ao 2003.kupovinom „Frikoma”,fabrike sladoleda i drugesmrznute hrane. Godinudana kasnije kupio jeuljaru „Dijamant”.Vlasnik je mlinarskog pre-duze}a. U Srbiji ima lanacmarketa „Idea” i vaì zakralja prehrambene industri-je. Njegovo bogatstvo se pro-

cenjuje na 700 miliona dolara.Konkurencija tvrdi da je

Todori} monopolista i miljenikdràvne vlasti, a ovaj uzvra}a dakako }e njegova kompanija unarednih godinu dana u Srbijiinvestirati oko 100 milijonaeura i obe}ao kako ne}e biti

otpu{tanja ve} postoje}ih oko7.000 radnika u Srbiji. U Futogu je

otvorio farmu za tov 2.000 junadigodi{nje. A obe}ao je, kada Srbija u|e uEU, da }e se udruìti sa glavnim srpskimtajkunima da haraju evropskim trì{tem.

Kako je Hrvatska politi~ki spon-zor ulaska Srbije u EU, na{ balkanski tutori mecena, to se smatra da je i Todori},

zapravo pravi srpski tajkun, koji treba danam otvori vrata Starog kontinenta. Srbijaje, ako ne zna, i dalje pod tajnim ekonom-skihm i finansijskim embargom. Ne moèsve i sva{ta da proizvodi i izvozi. Alistranci mogu. Uostalom to je i bila su{tinabombardovanja Srbije, da se uni{ti 100srpskih fabrika, a da se potom izgradi 150,ali njihovih, zapadnih fabrika. I profit odenapolje.

Narod se zato pita da li Evropskaunija vr{i veliki pritisak na dràvne institu-cije da {to pre razre{e sumnjive privatizaci-je i da se odgovorni srpski tajkuni na|u izabrave. Kako je izjavio Vensan Deèr, {efdelegacije EU u Srbiji, u Briselu je EUdonela rezoluciju kojom od Srbije traì dare{i desetak sumnjivih privatizacija. Pri~ase da listu za hap{enje tajkuna ima JelkoKacin, izvestilac o Srbiji ili ta~nije slove-na~ki komesar za Srbe.

Tako evropski poslanici pokazujuda od njih zavisi ho}e li se Srbija dubljepozabaviti nekim spornim pitanjem, kao {tosu sumnjive privatizacije, prevrtljivi tajku-ni, rehabilitacija Draè Mihailovi}a, priz-nanje Kosmeta, otvaranje tajnih dosijea,kontrola politi~kih stranaka i njihovih para.Jo{ u aprilu 2011. godine Evropska kance-larija za borbu protiv korupcije (OLAF)posle njihove opse`ne istrage u Srbiji, naspisak za kontrolu je stavila firme “ LukaBeograd”, “[invoz”, “Srbolek” i smed-erevsku èlezaru “Sartid”, koji je ugovoriobiv{i ministar Aleksandar Vlahovi}. Nekimediji najavljuju i njegovo hap{enje.

Me|utim, poznavaoci novkoloni-jalne politike EU i SAD tvrde da je uklan-janje tajkuna u Srbiji, zapravo namerazapadnjaka da o~isti balkanski biznis odkonkurencije. Ta~nije, EU ho}e da naBalkan, a posebnu u Srbiju instalira svojetajkune i njihov manje prljavi kapital. Dabi, lagano, ulaskom stranih multinacional-nih kompanija privreda zemalja naBalkanu, a posebno Srbije, bila pod total-nom kontrolom ameri~kih i evropskihtajkuna. Ko }e onda njih u Srbiji dahapsi?

Balkanski biznis

VELIKA HAJKA NA TAJKUNEPo~elo je veliko hap{enje biznismena sa sumnjivim namerama. Jedni tvrde da se to de{ava zbog toga jer su sponzori stranaka, a drugi jer EU

èli da sebi o~isti prostor za poslovanje

D R U [ T V O

8 Maj 2012.

M A T I C A I D I J A S P O R A

Dragi prijatelji, uvaèni gosti, pred-stavnici medija iz dijaspore iSrbije.Zadovoljstvo mi je {to ste se

okupili u ovolikom broju na sada ve} tradi-cionalnoj - ~etvrtoj po redu Konferencijimedija iz dijapore i Srba iz regiona, orga-nizovanoj od strane Ministarstva vera idijaspore, Ministarstva kulture, UNS-a iNUNS-a.

Mediji su oduvek bili vaàn ~ini-lac socijalnog, politi~kog, ekonomskog ikulturnog ìvota u dijaspori i zna~ajno suuticali na oblikovanje stavova na{ih ljudi urasejanju. Podseti}u vas da su prvi srpskilistovi i ~asopisi nastali u dijaspori -(Slavenoserbski magazin 1768 u Italiji iNovine Serbske 1813 u Austriji), oni suotvarali tada{njoj Srbiji prozor u svet.Danas imamo preko 90 elektronskih, {tam-panih i internet izdanja u najmanje 25zemalja {irom sveta, u kojima ìvi jednatre}ina na{eg stanovni{tva.

Jedna od najva`nijih civilizaci-jskih tekovina i jedna od osnovnih vrednos-ti na kojima po~iva sama demokratija jesloboda medija. Me|utim, danas su medijii mnogo vi{e od toga. Mediji su mo}no,ubojito oru`je i propagandno sredstvo kojedominantno uti~e na politiku, dru{tveneprocese i kreiranje imidà o ljudima, kom-panijama ali i narodima i dràvama. Medijiodnosno izgubljeni medijski rat su jedan odklju~nih razloga za{to smo pro{li vekzavr{ili na marginama savremene civilizaci-je. Put oporavka i popravljanja slike onama je dug i mukotrpan, ne moè seu~initi ni{ta preko no}i - ne u jednomdanu, ve} ni u jednoj ili ~ak ne ni u neko-liko godina. Zato je uloga medija u dijas-

pori va`na, a samim tim i odgovornost kojupreuzimate u informisanju na{ih ljudi ali ikreiranju javnog mnjenja, kako u zemlji,tako i u inostranstvu {to je ~ini mi se jo{va`nije.

Ovaj skup omogu}ava medijimabolje me|usobno povezivanje, saradnju sa

kolegama i relevantnim institucijama izSrbije. Najve}i deo zaklju~aka i preporukadonetih na pro{loj konferenciji, sprovedenisu u delo ili je njihova realizacija u tokuzbog ~ega izraàvam zadovoljstvo.Zahvaljuju}i ministarstvu vera i dijasporejavni servis RTS-a se posle 20 godinapauze pored Evrope, emituje i za podru~jaSAD, Kanade i Australije. I ne samo to,ve} je u toku i modernizacija programa kojise prilago|ava potrebama rasejanja u pogle-du bolje informisanosti o politi~kim iekonomskim de{avanjima i potencijalima u

zemlji ali i kreiranju kvalitetnijeg programakoji doprinosi efikasnijem o~uvanjunacionalnog identiteta i u~enju srpskogjezika.

Ja ovom prilikom apelujem namedije iz Srbije da u svim slu~ajevima kadanije ugroèn njihov komercijalni interes,

besplatno ili uz simboli~nu naknadu ustupa-ju medijima iz dijaspore sve materijale,informacije, i najnovija tehnolo{ka oru|a ielektronske procedure koje potpomaù dvaklju~na pravca aktivnosti kada govorimo ozajedni~koj akciji dràve, medija u Srbiji imedija u dijaspori i regionu:

1. sistemska, organizovana uzajedni~koj akciji Srbije, dijaspore i Srba uregionu na pobolj{avanjuj na{eg imidàodnosno negativne percepcije o nama kojajo{ uvek preovla|uje u svetu. Cilj je dakroz sadràjniju i permanentnu

informisanost koja poja~ava motivacionifaktor, svaki pripadnik na{e dijaspore isvaki Srbin u regionu shvati svoju uloguambasadora i dobrog predstavnika Srbije,da svako od njih me|u svojim kolegama,prijateljima, zvani~nicima dràva u kojimaìve da doprinos poreklom iz Srbije. Zapo~etak i delimi~an uspeh na ovom poljudao bi nemerljiv doprinos pobolj{anju poli-ti~ke pozicije Srbije, ali i atraktivnostina{eg privrednog ambijenta za straneinvestitore.

2. drugi set aktivnosti je strate{kii dugoro~an, a ima za cilj o~uvanje, ja~anjei razvoj nacionalnog, jezi~kog, verskog,kulturnog i duhovnog identiteta me|u goto-vo ~etiri miliona na{ih ljudi koji ìve ucelom svetu, jer je to nemerljivo bogatstvokojim se malo dràva i naroda moèponositi. Klju~na poruka medija u dijasporina{im ljudima mora biti: puna integracija -DA, asimilacija - NE! Spre~avanje asimi-lacije se postiè svim oblicima podsticanjanegovanja bliskih odnosa sa mati~nomdràvnom i ja~anjem svesti o poreklu, kul-turi i tradiciji u ~emu ogromnu ulogu imajuupravo mediji u dijspori.

Pred vama je danas ozbiljan posao- teme su inspirativne i konkretne, sagov-ornici kompetentni da odgovore na potrebepripadnika dijaspore i da daju konkretneinicijative od koje }e koristi imati i dràvaSrbija i svaki na{ ~ovek ma gde ìveo.

@elim vam uspe{an radni dan iproduktivne diskusije koje }e iznedriti novei ono {to je jo{ va`nije primenljivezaklju~ke u budu}nosti.

Ovim re~ima zavr{io je svoj poz-dravni govor ministar vera i dijasporegospodin Sre}kovi}.

Govor ministra Sre}kovi}a - ~etvrta konferencija medija dijaspore

9Maj 2012. www.serbianmirror.com

Pi{e: Marko Lopu{ina

Dvanaestog aprila u Beogradu jeodràna ~etvrta po reduKomfenercija medija dijaspore i

Srba u regionu. Skup je otvorio ministarvera i dijaspore Sr|an Sre}kovi} koji jenaglasio da su mediji oduvek bili vaàn~inilac politi~kog, ekonomskog i kulturnogìvota u rasejanju.

– Podseti}u vas da su prvi srpskilistovi i ~asopisi nastali u dijaspori, kao,na primer, “Slavenoserbski magazin”1768. u Italiji i “Novine Serbske” 1813. uAustraliji. Oni su tada otvarali Srbiji pro-zor u sveta. Danas imamo preko 90 elek-tronskih, {tampanih i internet izdanja unajmanje 25 zemalja {irom sveta – rekaoje ministar Sr|an Sre}kovi}.

Konferencija je zami{ljena kaojavna tribina 36 predstavnika redakcija izrasejanja, kolega iz srpskih medija uotad`bini i politi~kih poslanika. Na prvompanelu u Pres centru UNS-a govoreno jeo RTS-u kao javnom servisu Srba dijas-pore i regiona i o programu Me|unaro-dnog radija Srbije i interaktivne maperadija. Govornici su bili rukovodioci ovadva va`na medija, Zoran Miliki}, dràvnisekretar Miodrag Jak{ic i dr Tatjana îti},urednica Satelitskog programa.

Na drugom panelu u Medija cen-tru raspravljalo se o poloàju medija dijas-pore u globalnoj krizi, o ~emu su govoriliVuka{in Obradovi}, predsednik NUNS-a,Gojko Rai~evi}, urednik sajta “In4s” izPodgorice, Dragan Jakoviljevi}, urednik u“Srpskim nedeljnim novinama” uMa|arskoj i autor ovog teksta.

– Kriza je dovela do ogromnih

promena kod tradicionalnih medija, jer sesmanjuju njihove redakcije, budèti iuloga u informisanju ljudi. Istraìvanja supokazala da na jednog ~itaoca {tampanogmedija dolazi 10 ~italaca internet portalatog istog medija. U budu}nosti, opstanaktradicionalnih medija je podre|en prelaskuna elektronska izdanja, ~ime se gubi nji-hov informativni zna~aj – upozorio je

Vuka{in Obradovi}. Dragan Jakoviljevi} je rekao da

iako su “Srpske nedeljne novine” jedne odnajstarijih u rasejanju, dràva Ma|arskaodvaja sve manje sredstava za njihovoure|ivanje i {tampanje. U Crnoj Gori pak,kako tvrdi Gojko Rai~evi} nema srpskihmedija, izuzev ove agencije i njenog sajta,koji se tek bori za svoje mesto.UAustraliji, na primer, postoji deset radio

stanica i srp-skih etni~kih

p r o g r a m a ,dva tv kanala,~etiri novine id v a d e s e t a kc r k v e n i hglasila. Broj

srpskih elektronskih stanica nije poznat,ali ih ima mnogo. Na 200.000 Srba naPetom kontinentu to je dovoljno, na prvipogled, za redovno informisanje na{ihljudi.

– Vlasnici srpskih medija u dijas-pori prvo domicilne dràve, potom SPC inacionalne organizacije, zatim udruènja,asocijacije i grupe, potom pojedinci. U

Australiji postoji 10 etni~kih radio-progra-ma. Kada su osnovani da bi dràva pruìla{ansu da se ~uje glas doseljenog naroda,70 odsto tog programa bio je namenjensrpskim vestima, a samo 30 posto austral-ijskim temama. Kako je multikulturizamzamro, danas dràva Australija traì da seu etni~kim radio programima 70 odstoemisija posveti australijskim temama, asamo 30 odsto srpskim. Time se gubietni~ki smisao ovog dràvnog radija –re~eno je na tribini.

Najve}i problem 90 srpskihredakcija u dijaspori su finansijska kriza,pad tiraà {tampanih medija, a sa tim ipad prihoda od marketinga i od donacija.Srpska ekonomska baza u rasejanju nijevelika i zbog pada prihoda, tako u Kanadii Australiji poslednjih godina neki dnevni-ci izlaze periodi~no – dva puta nedeljeno.Drugi problem je nepostojanje uredni{tvakao kolektivnog nacionalnog tela, kojefunkcioni{e kao glavni urednik i sponaizmedju medija i srpske zajednice. Inepostojanje profesionalnih urednika, nov-inara i snimatelja. Redakcije na{ih medijau rasejanju uglavnom ~ine pojedinci,

entuzijasti, koji se bore za opstanak glasi-la.

U Kanadi radi Srpska televizija,koju uspe{no vodi Blagoja Risti}, a uDetroitu sajt “Serbijana” MikijaBoìnovi}a, koji je postao izvorinformisanja ameri~ke publike. Veomazna~ajan je i ~asopis “Zavi~aj” koji izlaziu Srbiji i Be~u i pi{e o zbivanjima uevropskom rasejanju, zatim radio “Avala”,koji vodi Aleksandar @igi} u îkagu, kojije dopisnik RTS-a i ~asopis Ogledalo, kojise distribuira {irom SAD, a ~iji je osni-va~ Slavica Petrovi}. Me|u aktivnijimmedijima pomenuti su “Beoradio” izSidneja, “Srpski radio” iz Los Andelosa,“Novine” iz Toronta, “AmerikanskiSrbobran” iz Pitsburga, “Na{a re~” izTemi{vara, kao radio i tv program izRumunije.

Rade Bakra~evi}, urednik izMaribora je u svojoj diskusiji zatraìo dase postigne dogovor izmedju TelevizijeSrbije, Radija Beograd, srpskih {tampanihmedija iz Srbije i srpskih medija po svetu,da dozvole objavljivanje tekstova ifotografija iz svojih medija bez autorskihdozvola.

Ekonomska kriza je, po op{temutisku oko 70 prisutnih srpskih medijskihposlenika iz 36 zemalja sveta, ostavilanegativne posledice, jer, kako je ocen-jeno, mediji manjina i etni~kih grupa usvetu, koji izlaze na njihovom maternjemjeziku, predstavljaju jedino nadgradnjuosnovnih potreba dijaspore u inos-transtvu. Mediji su bitni da bi spre~iliasimilaciju Srba, a razvili integracijuna{eg naroda u tu|ini.

– Kao privatni mediji neprofe-sionalaca, na{e radio i tv stanice, naprimer, nisu nikada razmatrale mogu}nostda se udruè i naprave celodnevni radioprogram. Tako, na primer, u îkagu dosel-jenici iz Meksika i Poljske imaju svojenacionalne radio stanice koje rade 24 sata,dok mi imamo samo radio emisije, kojeemituju program samo subotom ilinedeljom – kaè @igi}.

Govoreno je o tome kako dràvaSrbija kao matica moè da pomogne dana{a glasila uspe{no funkcioni{u iizvr{avaju svoj zadatak nacionalnog i ver-skog o~uvanja i ujedinjavanja Srba u rase-janju. Potrebno je da se redakcijama srp-skih medija uputi kadrovska pomo} prekodràvnih javnih servisa i agencije, kako bise unapredio rad na{ih redakcija u svetu ida se finansijski pomognu najbolji medijs-ki projekti i programi u rasejanju.

– Zaklju~eno je da je neophodno dase stvori srpska informativna mreà urasejanju, da RTS bude nosilac medijskeslike dijaspore i da se uz pomo} dràve,srpske redakcije profesionalizuju, kako biodgovorno i bolje radile svoj posao – kon-statovao je na kraju konferencije NinoBrajovi}, generalni sekretar UNS-a i jedanod doma}ina.

TIHO UMIRANJE SRPSKIH GLASILA– Zbog finansijskih problema, ali i promene multikultularne politike srpski mediji su suo~eni sa otpu{tanjem ljudi.

Njihov opstanak je doveden u pitanje.

Ministar Sr|an Sre}kovi} na Konferenciji mediji u dijaspori

Mediji u dijaspori u vreme krize

ZAVIÂJ U SRCU– îtavu deceniju svakog meseca stvaramo novi broj pravih zavi~ajnih novina ija~amo most matice i dijaspore vredno i predano. Sada nas ~itaju u 108 zemaljaputem interneta i prate naš TV- program. “Zavi~aj” u kome ste uvek kod ku}e, tu sui naše novine koje su nebrojeno puta upravo ~inile osnovnu sponu matice i rasejan-ja – kaè glavna urednica ~asopisa Kristina Radulovi} Vu~kovi}.

TESLA U GRACURade Bakra~evic, glavni urednik lista “Štajerske novice” izSlovenije, pozvao je prisutne novinare i politi~are dapomognu srpsku Štajersku zajednicu da podignespomenik Nikoli Tesli u dvorištu zgrade “Joaneum” uGracu. Tu je srpski genije studirao od 1875. do 1877.godine. ^lanovi Štajerske zajednice su od odgovornihljudi iz Graca dobili dozvolu da podignu spomenik.Spomenik bi izradio Milisav Tomani}, akademski kipar izCelja.

Tribina o medijima u dijaspori

O D N A [ E G D O P I S N I K A I Z M A T I C E

10 Maj 2012.

F E L J T O N

Mene je kapitulacija za-tekla na ratnim polo-àjima kod Doboja i

ja sam odbio da poloìm oru`je.Nisam prihvatio kapitulaciju iproduìo sam da se borim, onoli-ko koliko su tada{nje prilike i ne-prilike dozvoljavale. Ljudi okomene bili su zakonita vojska na-{e dràve. Ostali smo pod istomzastavom, istom komandom i za-kletvom. Zahvaljuju}i tome, ne-stanka legalne vojske nije ni bilo...

Da se ne pojavi komunisti~ka sekta, koja je prisustvo oku-patora zloupotrebila u njene partijske ciljeve, da ti ideolo-{ki fanatici i sebi~njaci ne pokrenu{e krvavo kolo gradjan-skog rata, moj cilj bio bi ostvaren u celini. Rat bi trajaokra}e i podneli bismo mnogo manje `rtava. Na nesre}una{u, srpskim i jugoslovenskim ko-munistima otad`bina je bila dalekoodavde, u Sovjetskom Savezu, i onisu od prvog trenutka delali kao te-roristi~ka formacija strane dràve.Partizani su bili strani pla}enici, ada toga...

- Ne dozvoljavam da gnu-snim laìma bacate ljagu na narodnooslobodila~ku vojsku!- sko~i tuìlac.

Partizani strani pla}enici

- Psovkama i drekom ne moète osporiti ~injeni-cu da ste vi, tuìo~e, kao i sve sudije u ovoj sudnici, obu-~eni u strane uniforme. Vi ste i danas oruàna trupa Crve-ne armije. Mo`da neki toga nisu ni svesni, kao {to ni mno-gi partizani nisu znali da su bili strani, sovjetski pla}enici.

- A vi biste - re~e Mini} - hteli da nosimo bra-de i kokarde?!

- One su na{e, a ne tu|inske. Moji ljudi i ja smou svojim uniformama, u svojim opancima, pod svojim ka-pama i znamenjima branili svoju otad`binu. Jedinu kojusmo imali. A komunisti? Iza{li su u {umu tek kad je Hitlerudario na Sovjetski Savez. Onda, medjutim, kad je Hitlerudario na Srbiju i Jugoslaviju, oni su dràlistranu Hitleru, jer je njihova sovjetska Rusijatada bila u paktu sa nema~kim Rajhom. Gdesu bili partizani kad je, juna ~etrdeset i prve,planula Isto~na Hercegovina? Masovnu pobu-nu predvode moji ljudi: Samardì} u Nevesi-nju, Kure{ u Bile}i, gardijski kapetan MiloradPopovi} u Gacku. Moje snage su tada zaro-bljavale tenkove i obarale avione.

Prvu oruànu akciju komunisti suizveli 7. jula u Beloj Crkvi i jednu sli~nu ak-ciju u Crnoj Gori. U Beloj Crkvi ubili sudvojicu àndarma, dvojicu Srba, a neki êle-vi} je, na Cetinju, na stari dvorac kralja Ni-kole podigao Musolinijevu zastavu, uz po~a-snu paljbu italijanske vojske. Imena toga ê-levi}a ne mogu da se setim, ali znam da jeu partizanima dogurao do generalskog ~ina ida je, takore}i sutradan nakon {to je taj ko-munista pljunuo na obraz Cetinja i Crnogo-raca, sva Crna Gora ustala na oru`je. Prvavelika bitka zbila se u selu Ko{}ele i trajalaje ceo dan.

Na bezbednoj razdaljini

Musolinijev bataljon „Duka od Oaste“ predao semojim ljudima, zajedno sa komandantom i slavnim bata-ljonskim trofejima iz Abisinije. Napadom je rukovodiokapetan Kusovac, ne znam da li je jo{ ìv. On me je pi-smeno tada izvestio da partizanski odred, pod komandomDap~evi}a, tako|e budu}eg Titovog generala, nije hteo dapritekne u pomo} kapetanu Kusovcu, nego se povukaodaleko od popri{ta. Istoga dana, moje snage udarile su naVirpazar, Sutomore i Petrovac. Njima komanduje kapetanJak{a... Jak{a, mislim da se prezivao Novakovi}. Me|upalima bili su i moji poru~nici Djukovi} i Plamenac. Par-tizana ne be{e nigde. Ni tu, uz na{e more, ni u napadi-ma na Danilovgrad, Nik{i} i Podgoricu. Istini za volju,moram re}i da se stotinak partizana bilo pridruìlo napa-du na Podgoricu, koji je vodio pukovnik Bajo Stani{i},ali su pobegli ve} narednog jutra.

Sa bezbedne razdaljinepratili su i bitke mojih trupa naBio~u, Lijevoj Rijeci, Mate{evu,Beranima i Kola{inu. Italijani su,ako se ta~no se}am, imali vi{e odhiljadu poginulih i pet puta tolikoranjenih i zarobljenih. Tih julskihdana partizanski metak nije se ni

~uo u Crnoj Gori. A i otkud bi, kad je njihov partijski{tab jo{ bio u Beogradu, nedaleko od zgrade nema~ke ko-mande i kad je njihov generalni sekretar i vrhovni koman-dant tek polovinom septembra oti{ao u {umu, a i tada uorganizaciji i uz za{titu mojih ljudi. U samoj Srbiji...

- Vi mitingujete! - planu tuìlac.- Optuèni, drìte se strogo optu`nice i govo-

rite kra}e - opomenu ga sudija Djordjevi}.- Ja, gospodo, branim ne{to mnogo skuplje od

i~ijeg ìvota. Dopustite mi uvid u...- Dosta vi{e sa tom va{om ratnom arhivom -

izgubi Mini} prisebnost. - Nikada je ne}ete ni videti.Uostalom, tamo nema... Nisam èleo ni da preturam potim falsifikatima.

- Otkuda onda znate da su falsifikati? - ume{ase branilac Joksimovi}.

nastavi}e se

Pi{e: Vuk Dra{kovi}

2. deo Za{to Draà Mihailovi} nije kriv

Moji ljudi i ja smo u svojim uniformama,

u svojim opancima, pod svojim kapama

i znamenjima branili svoju otad`binu.

Jedinu koju smo imali. A komunisti? Iza-

{li su u {umu tek kad je Hitler udario na

Sovjetski Savez

BRANIM NE[TO MNOGO SKUPLJE OD @IVOTA