UVOD

Moemo slobodno postaviti pitanje, vezano za sam kraj XX i poetak XXI veka, koliko jo ima pojmova u naem svakodnevnom ivotu koji su doiveli tako snanu ekspanziju svog znaenja kao to je re informacija. U ovom radu e mo podobnije obraditi sveru informacionih tehnologija i sistema u preduzeu. Savremeno poslovanje karakteriu brze promene u okruenju i sve vei pritisak konkurencije. Menadment poslovnih sistema mora stalno da pronalazi reenja za sve turbulentnije poslovno okruenje. Izmeu ostalih i pitanje razvoja sopstvene strategije u oblasti: poslovanja, automatizacije, integracije, informacije i iskorienja resursa. Ne postoji podruije gde ne postoji evidentan uticaj elemenata infirmacionih sistema, posebno u delu tehnologije, metoda, standarda i informacionih sisema u uem smislu. Sama konkurencija je sve ozbiljnija samom injenicom da ima savremenija informaciona reenja. Namee se potreba da poslovni sistem razvija strategije od kojih je i jedna strategija razvoja informacionih sistema. Osnovni ratlog primene informacionih sistema je u visokoj produktivnosti koju obezbeuju savremena tehnoloka reenja.Projektovanje informacionog sistema predstavlja jednu etapu u razvoju informacionog sistema. Projektom se odreuje sastav i svojstva novih informacionih sistema koji zamenjuju postojee informacione sisteme u radnim organizacijama i drugim organizacionim sistemima. Do potrebe i zahteva za projektovanje novih informacionih sistema dolazi onda kada organizacija tehnologija i tehnika obrade i proizvodnje informacija u postojeim informacionim sistemima nisu vie u stanju da prue potreban obim informacija zadovoljavajueg kvaliteta.Pod sistemom se podrazumeva skup elemenata koji su meusobno povezani tako da predstavljaju odreenu celinu koja kao takva egzistira. Naziv sistem potie od grke rei to sistema to oznaava celinu sastavljenu iz delova. Svaki sistem se sastoji od podsistema , koji se dalje dele na komponente , a ovi na jo manje delove, tako da svaki od njih moemo smatrati izolovanim sistemom. Moe se zakljuiti da je pojam sistema vezan za kompleksnost i interakciju. Informacioni sistem podrazumeva skup razliitih operacija nad informacijama neophodnim za odluivanje u nekom organizacionom sistemu, iji je on podsistem. Informacioni sistem mora biti efikasna kombinacija ljudi i ureaja , gde maine slue za brzo i tano reavanje odreenih procesa, a ljudi obavljaju kreativnu analizu i odluuju. Relacije izmeu sastavnih delova informacionih sistema se ostvaruju prenosom informacija. Informacioni sistem je komunikacioni sistem koji proizvodi informacije. Ovaj sistem svojom delatnou treba da omogui prikupljanje i sistematizaciju izvornih podataka , prenos, memorisanje, auriranje, odnosno potrebno je projektovati odgovarajuu datoteku ili bazu podataka koja e omoguiti efikasno pretraivanje i dostavljanje podataka na mestu upotrebe itav ovaj proces namenjen je da se optimalno rei sistem upravljanja i funkcionisanja u razvoju nekog procesa.

1. POJAM INFORMACIONIH SISTEMA

1.1. SistemSistem je funkcionalni skup objekata i njihovih veza. Svaki od objekata u sistemu posjeduje niz svojstava (atributa). Takoe i veze izmeu pojedinih objekata (elemenata) sistema se mogu opisati nizom atributa. Sistem intereaguje sa okolinom. Uticaj okoline na sistem naziva se ulazom dok se uticaj sistema na okolinu naziva izlazom. Takoe, sistem moe da intereaguje sa drugim sistemima. Veze sistema sa okolinom se moe ostvariti razmjenom materije, energije i informacija. Nain na koji su elementi sistema povezani odreuje strukturu sistema. Struktura sistema direktno odreuje funkcionisanje sistema.Sistemi se dijele na osnovu razliitih kriterijuma na:Po nainu kreiranje: - prirodne - vjetakePo stepenu apstrakcije: - apstraktni - realniPo promjenljivosti u vremenu: - statiki - dinamikiPo odreenosti ponaanja: - deterministiki - stohastikiPo sloenosti: - prosti - sloeniPo povezanosti sa okolinom: - otvoreni - zatvoreni

1.2. Podatak i informacijaPodatak je kodirana predstava neke osobine, nekog koncepta, objekta, injenice ili dogaaja u realnom sistemu. Informacija je protumaeni podatak odnosno znanje koje se moe "izvui" iz podatka. Podatak i informacija se koriste kao sinonimi. Podatak je meutim objektivna kategorija dok je informacija subjektivna kategorija odnosno zavisi od naina na koji neki pojedinac tumai ili koristi predstavljeni podatak. U okviru ovog rada mi emo podrazumjevati da se podaci mogu reprezentovati na kompjuterski prihvatljiv nain, odnosno da se mogu kvantifikovati brojevima, karakterima, datumima itd. Nain na koji dolazi do formiranja podatka nas ne interesuje. Meutim, interesuju nas procesi obrade podataka koji mogu da dovedu do kreiranja drugih podataka ili do odreene akcije. Mi emo pod informacionim sistemom podrazumjevati sistem koji svoje veze sa okolinom obavlja razmjenom informacija. Napomenimo da informacioni sistem ne mora biti zasnovan na runaru ali da emo mi u okviru ovog rada razmatrati samo one informacione sistema koji su realizovani na raunaru. Ovakvi sistemi se nazivaju CBIS (Computer Based Information Systems). Razvoj informacionih sistema posebno postaje dinamian ezdesetih godina kada se razvijaju sistemi za automatsku obradu podataka.

1.3. Prouavanje informacionog sistemaInformacioni sistemi se prouavaju na razliitom nivou na velikom broju kola i 2.fakulteta. Kod nas se najdetaljnije ovom temom bavi Fakultet organizacionih nauka u Beogradu. Tamo postoji poseban smer na kome se izuavaju informacioni sistemi i projektovanje informacionog sistema u okviru desetak predmeta. Na tehnikim fakultetima informacioni sistemi se obino prouavaju iz ugla projektanta, programera, odravanja, raunarske povezanosti, projektantna baza podataka. Na fakultetima drutvenih nauka obino se prouavanje informacionih sistema sagledava sa stanovitapodrke poslovnim procesima. Na zapadu postoje posebni fakulteti na kojima se izuavaju informacioni sistemi. Predlaemo studentima da ove fakultete potrae na Internetu (npr. pretraivanje tipa "Department of information Systems".

1.4. Tipovi informacionih sistema Upravljaki informacioni sistem - UIS (Management Information Systems - MIS) je sistem koji prenosi uva i obrauje podatke potrebne za upravljanje. Sistem za podrku odluivanju (Decision Support Systems) je informacioni sistem kojipotpomae donoenje odluka.Po nainu primene informacione sisteme moemo grubo podeliti na one koji vre samoskladitenje i pronalaenje informacija i one koji vre obradu. Mi emo razmatrati sistem koji sa svojim podsistemima moe da realizuje obe ove operacije.1.5. Automatizacija kancelarijskog poslovanjaAutomatizacija kancelarije obuhvata sljedee grupe poslova: Komunikacija unutar organizacije (Electronic Mail); Komunikacija izmeu organizacija (Electronic Data Interchange - EDI); Planiranje radnog vremena (Time management&Planning); Upravljanje projektima (Project management); Obrada dokumenata (Graphics Editor); Arhiviranje i pretraivanje dokumenata (Document Library); Priprema upravljakih odluka; Memorisanje i pretraivanje poslovnih podataka; Priprema i realizacija poslovnih sastanaka.

1.6. Informacioni sistem - realni sistemMi u principu neemo sagledavati originalni sistem ve emo polaziti od modela informacionog sistema. U praksi se meutim originalni sistem prvo mora modelovati. Sredstava za modeliranje sistema ima vie. Samu sutinu informacionog sistema predstavlja baza podataka (ili sistem baza podataka) koja sadri meusobno povezane podatke kojima se modeluju objekti, veze izmeu objekata (entiteta) kao i odgovarajui atributi (obeleja - osobine) objekata i veza. Pored podataka informacioni sistem mora da sadri podatke o procesima (ili model procesa). Pod procesima se podrazumjevaju radnje koje generiu promene stanja u informacionom sistemu i koje generiu izlaze iz sistema. Pored toga esto se vri i modelovanje resursa sistema.

1.7. Razvoj informacionog sistemaProjekat informacioni sistem po pravilu realizuje tim strunjaka koji nisu sastavni deo3.organizacije u kojoj se implementira. Naravno, oekuje se visok stepen saradnje organizacije i projektana. Da bi se obavio uspeana razvoj informacioni sistem neophodno je: obezbediti podrku rukovodstva firme; ukljuiti korisnike u sve faze razvoja; koristiti dokazane metodologije razvoja informacionog sistema; jasno definisanje ciljeva i zadataka sistema; usredsrediti se na najvanije probleme i eventualne povoljnosti; jednostavan i adekvatan dizajn; dobar program obuke ukljuenih osoba; adekvatan plan uvoenja nakon zavretka projekta; dobro definisan i organizovan program odravanja.

1.8. Faze u razvoju informacionog sistema Planiranje razvoja; Analiza i dizajn; Implementacija; Funkcionisanje i odravanje; Vrednovanje i kontrola.Svaka od pomenutih faza se mora odraditi. Faze se mogu deliti na podfaze ili aktivnosti.

1.9. Planiranje razvoja informacionog sistemaOva faza je deo stratekog planiranja jedne organizacije. Aktivnosti u okviru ove faze su:1. Identifikacija i definisanje problema. Potreba za kreiranjem novog informacionog sistemapotiu iz sledeih razloga: Problemi sa postojeim informacionim sistemom; elja za iskoriavanjem novih ansi i pogodnosti; Rastua konkurencija; Potreba za efikasnijim korienjem informacija; Reorganizacija u organizaciji (spajanje, razdvajanje, i slino); Razvoj same organizacije; Promene na tritu i okruenju.2. Analiza postojeeg informacionog sistema. Treba sagledati stanje hardvera, sistemskog i aplikativnog softvera, informatikih kadrova, trokova funkcionisanja; iskorienosti postojeih resursa, te na kraju treba proceniti kvalitet, pravovremenost, primerenost koliine, naina prezentacije samih informacija koje postojei sistem prua.3. Treba odgovoriti na pitanje to se promenama u informacionom sistemu eli postii.4. Treba se odluiti na uvoenje potpuno novog ili modifikovanog informacionog sistema. Da bi se ovo postiglo treba uporediti koje e se funkcije iz postojeeg sistema zadrati, koje e biti modifikovane a koje e biti uvedene. Treba zatim razmotriti organizaciju podataka i klasa podataka, baza podataka itd. Na osnovu razlika izmeu projektovanog i trenutnog informacionog sistema donosi se odluka o tipu promena u informacionom sistemu. 4.5. Projektovanje logike strukture baze podataka. Ovaj deo se realizuje na nivou entiteta (objekata) i veza meu njima (ERWIN).6. Definisanje koncepcije tehnike podrke. Na osnovu ciljeva koji se ele postii informacionim sistemom, veliine organizacije itd donosi se odluka o obimu i strukturi raunarskih resursa, komunikacione i periferijske opreme, sistemskog softvera, itd. Kod hardvera treba obezbijediti: visoku integraciju; modularnu izgradnju (hardverski sistem bi trebao da zaivi na relativno malom procentu nominalne opreme i da se naknadnim ugradnjama samo postiu poboljavanja i proirivanja primene); visoka pouzdanost, sigurnost i raspoloivost (na kritinim mestima treba predvidetidupliranje kapaciteta); lako odravanje.Sistemski softver treba da obezbedi: Modularnost; User frendly okruenje; podrka drugim programskim alatima; efikasno korienje postojee opreme; jednostavno odravanje.7. Definisanje modela kadrovske podrke. Ovo se odnosi na nain kako su organizovani delovi i pojedinci u organizaciji kojima je povereno voenje poslova u domenu informacionog sistema.8. Specifikacija potrebnih ulaganja. Ova stavka obuhvata procenu ulaganja u sljedee elemente informacionog sistema: hardver; sistemski softver, softver za rad sa bazama podataka; softver za automatizaciju kancelarijskog poslovanja; razvoj i obuku informatikih kadrova.9. Analiza izvodljivosti projekta. Kada se ovo analizira treba voditi rauna o sledeem: Tehnika izvodljivost (obezbeivanje hardvera i softver); Ekonomski (da li se mogu obezbediti sredstva i da li e dalje poslovanje informacionogsistema biti isplativo); Zakonski (da li postoje zakonske smetnje za rad zamiljenog informaciong sistema. Primer kada to nije ba onako kako zamislimo je naa studentska sluba. Naime, informacioni sistem univerziteta je predvideo mogunost online prijavljivanja ispita. Ovo postie automatizaciju ove funkcije, problemi su nastali kada se uoilo da po zakonu ispitna prijava studenta mora da bude u dosijeu. Ovo je spreilo automatski unos rezultata ispita i dosta devastiralo prvobitno zamiljenu proceduru); Operacionalni (da li e sistem biti prilagoen podrku ljudima koji e ga koriste); Planski (da li se sistem moe realizovati na vreme).10. Utvrivanje prioriteta i izbor projektanta. Informacioni sistem se uvodi na najkritinijim mestima prvo (mestima koja su vezana za najvei broj radnika, ili za najvie rukovodstvo, ili za najvanije poslove firme).11. Planiranje realizacije projekta. Ovo je sloena faza koja se poverava nekom strunjaku iz oblasti organizacije rada.5.12. Prihvatanje ili odbijanje plana razvoja. Ako su prikupljene informacije dovoljne za donoenje odluke treba doneti odluku o razvoju informacionog sistema (pozitivnu ilinegativnu, odluka nije apriori pozitivna jer su ulaganja obino znaajna), a ako nema dovoljno informacija treba zahtevati prikupljanje dodatnih informacija i injenica o informacionom sistemu. Trenutna procena da ne treba ii na novi ili modifikovani informacioni sistem ne znai da predloeni plan razvoja nije dobar ve samo da ne treba ii u dalji razvoj u ovom trenutku. Takvi projekti se "skladite" i mogu se koristiti moda u narednom periodu.

1.10. Analiza i dizajn informacionog sistemaU ovu se fazu ide kada je plan razvoja informacionog sistema usvojen. Analiza se provodi detaljno na sve automatizovane i neautomatizovane poslove. Osnovno sredstvo koje se danas koristi za analizu informacionog sistema je sistemska strukturirana analiza. Dizajn sistema je specifikacija novog sistema koji e postavljene zahteve obaviti na efikasan nain. Kod dizajna sistema postoje dve vane faze:- logiko projektovanje;- fiziko projektovanje.Logiko projektovanje obuhvata modeliranje podataka i modeliranje procesa. Rezultat logikog projektovanja mora biti razumljiv za korisnika i projektanta i treba da bude nezavisan od implementacije.Fiziko projektovanje je prevoenje logikog projekta na konkretnu opremu, konkretne softvere koji ukljuuju konkretne baze podataka.Faze analize i dizajna su karakteristine po bogatoj dokumentaciji koja ih prati. Tenja je da se danas razviju sistemi koji e na osnovu projekta odraenog u nekom programskom paketu vriti automatsko voenje dokumentacije.

1.11. Implementacija sistemaPrethodne faze imaju izlaz "na papiru". Dakle polazei od realnih potreba i realnog sistema stie se do projekta. Implementacija je faza u kojoj se projekat treba implementirati na realni sistem u realnim uslovima.Faze u implementaciji projekta su: Najava (cilj ove faze je uklanjanje straha zaposlenih i savlaivanje otpora koji postoje); Organizacija kadrova informacionog sistema; Izbor i instalacija opreme (treba raspisati tendere, voditi rauna o vremenu isporuke,instalacije, garantnim rokovima, obezbijeenom servisu itd); Izrada ili nabavka softvera (postoji mogunost da se firma u skladu sa svoim potrebamai raspoloivim kadrovima opredjeli za kupovinu gotovog softvera; razvoj softvera sa sopstvenim kadrovima; kombinovanje prethodna dva naina; razvoj softvera po porudbi) Formiranje baze podataka (baza podataka je kima informacionog sistema tako da je ovo jedna od najvanijih faza); Obuka korisnika; Zamena sistema (obino za prvo vreme dva sistema rade paralelno, zatim novi sistem zamenjuje stari, ali i dalje tako da se neko vreme najvaniji elementi dupliraju; treba znati da vani elementi starog sistema esto budu zadrani i u novom jer je njihova zamena najkomplikovanija).6.2. INFORMACIONI SISTEMI

Informacioni sistem u najoptijem smislu je svaki sistem razvijen u cilju kreiranja, sakupljanja, uvanja, prenosa, obrade i interpretacije informacije. Informacijom se ovde smatra znanje ili dopuna znanja, a predstavlja se podacima. Informacioni sistemi se mogu bazirati i samo na pisanoj i usmenoj komunikaciji, ali je verovatnije da e zahtevati upotrebu raunara za upravljanje sakupljanjem, uvanjem, obradom i distribucijom informacija. Istu informaciju mogu da upotrebe ljudi na razliite naine i u razliita vremena. Raunari omoguuju efikasnost i mogunosti informacionih sistema koji ne postoje bez njih. Informacioni sistem je obino jedan od podsistema poslovnog sistema. Proizvodni sistem predstavlja osnovu dobijanja proizvoda potrebnih za zadovoljenje pojedinaca, drutva u celini i razvoja privrednog sistema svake zemlje. Proizvodni sistem predstavlja osnovni deo ukupnog, poslovnog sistema preduzea koji ima zadatak da transformie ulazne komponente: materijal, energiju i informaciju u proizvod zadatih , na bazi istraivanja trita, karakteristika u cilju podmirenja potreba rasta standarda pojedinaca i drutva u celini.Proizvodni sistem definisan je spregom tehnoloko- tehnike i ekonomsko drutvenih podsistema kome je cilj da transformisanjem materijala- sirovine kao ulaza u sistem povea vrednost tog ulaza.Proces proizvodnje karakterie sloenost informacija koje se prikupljaju, obraujui na osnovu kojih se donose odgopvarajue odluke. Informacioni sistem je ovde skup normi , postupaka, odreenih sredstava potrebnih za prikupljanje, memorisanje, obradu i emitovanje informacija prema okruenju sistema ili za potrebe samog sistema u cilju donoenja adekvatnih odluka . Cilj je projektovanje informacionog sistema proizvodnje poboljanja informacija u smislu da postanu tane, prikladne i odgovarajue za razne nivoe proizvodnje u organizacionoj celini koje obuhvata poslove proizvodnje. Elementi informacionih sistema. Za uspeno odvijanje svih aktivnosti: prikupljanja, obrade, izgraen sistem treba da bude sinteza etiti elementarna podsistema:

ORGWARE(organizacija)

LIFEWARE (kadrovi)

Hardver - predstavlja materijalnu osnovu IS gde ubrajamo elektronski raunar, ulazno-izlazne ureaje, ureaje za prenos podataka na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka.Softver - obuhvata nematerijalne elemente IS: programe, rutine, procedure, organizaciju, obradu podataka, i eksplataciju rezultata obrade podataka, sa posebnim naglaskom ne obezbeuje informacije.Kadrovi - su timovi strunjaka organizatora elektrine obrade podataka, sistem 7.

analitiara, programera, operatora i korisnike IS.Organizacije - obuhvata razliite organizacijske postupke, metode i naine pokazivanja ostalih podsistema, u skladnu, funkcionalnu i ekonominu uslugu.Samo kroz kvalitetnu i skladnu kombinaciju svih podsistema, moe se omoguiti formiranje IS za adekvatno upravljanje poslovnim sistemom. Kao deo komunikacijskog sistema svaki IS se danas sastoji od ljudi i raunara koji formiraju ili koriste informacije i stupaju u vezu sa ostalim komunikacionim elementima, radi ostvarivanja ciljeva poslovnih sistema. Izmeu elemenata sistema podaci se prenose komunikacionim kanalima, i kao rezultat njihove obrade javljaju se podaci ili informacije, koji se prikljuuju preko formalzovanih i neformalizovnih sistema. Da bi se obezbedilo prikupljanje, sistematizacija i grupisanje izbornih podataka, zatim prenos, memorisanje, uvanje i auriranje potrebno je u okviru IS projektovati odgovarajuu datoteku ili bazu podataka koja e da omogui efikasno pretraivanje i dostavljanje podataka na mesto upotrebe. Strukturu sistema sainjavaju elemanti sistema i njihove meusobne veze. Informacioni sistem poslovnog sistema je skup postupaka, metoda, tehnika i resursa, organizovanih tako da podre poslovanje poslovmih sistema putem brzog i tanog registrovanja podataka i informacija u toku rada, odluivanja i upravljanja poslovnim sistemom. Sastoji se od vie podsistema koji ine jedinstven sistem projektovan u obliku i na osnovu savremenih mogunosti u obradi informacija, komunikaciji i obradi podataka. Prema tome, informacioni sistem moemo definisati na sledei nain:Informacioni sistem je skup ljudi i opreme koji po odreenoj organizaciji i tano definisanim metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, memorisanje i dostavljanje podataka i informacija na korienje.Osnovni zadatak informacionog sistema je da korienjem podataka proizvodi informaciju. Ovi podaci mogu biti formalizovani i neformalizovani. Formalizovani podaci imaju fiksnu, nepromenljivu i unapred zadatu strukturu i duinu. Neformalizovani podaci imaju promenljivu duinu i nemaju unapred utvrenu strukturu. etiri osnovne aktivnosti vezane za obradu informacija u informacionim sistemima su:- prikupljanje podataka- obrada podataka- uvanje ( memorisanje ) podataka- dostavljanje podataka korisnicimaStrukturu sistema ine elementi sistema. Osnovni elementi informacionih sistema su:- hardware ( oprema )- software ( programi )- lifeware ( kadrovi )- orgware ( organizacija )- netware ( mrea )- comware ( komunikacije )Osnovne kategorije informacionih sistema su:- Sistemi za obradu podataka - vre automatsku obradu velikog broja podataka, 8.npr.kontrola inventara.- Uprabljaki informacioni sistemi - vre automatsku analizu podataka i proizvode informacije koje slue za upravljanje poslom, npr. mesena analiza prodaje.- Sistemi za podrku odluivanju - vre specijalne analize koje se tiu stratekih problema odluivanja u upravljanju, npr. dugorono planiranje nabavke. Sve informacione sisteme u osnovi delimo na:- prirodne i- vetake Podela informacionih sistema se vri na osnovu razliitih kriterijuma, kao to su vrsta podataka, stepen primene informacione tehnologije, veze sa okolinom i td. Prema stepenu primene informacione tehnologije razlikujemo:- centralizovane informacione sisteme- autonomne informacione sisteme i- distribuirane informacione sisteme Na osnovu veze sistema sa okolinom:- otvorene i- zatvorene Na osnovu vrste ciljeva na:- sisteme sa fiksnim ciljevima i- sisteme sa promenljivim ciljevima Na osnovu postojanja povratne sprege:- sistemi sa jakom unutranjom kontrolom i- sistemi sa slabom unutranjom kontrolomNa osnovu navedena tri kriterijuma mogu se definisati i sledee etiri vrste sistema:- statiki- dinamiki- homeostatiki- kibernetskiPrema sposobnosti povezivanja razliitih podsistema razlikujemo:- integrisane i- neintegrisane informacione sisteme Sloenost upravljanja i odluivanja zahteva sve veu koliinu informacija. To znai da informacioni sistem treba da da dokumentovane informacije potrebne za uravljanje i odluivanje, prezentira funkciju upravljanja i odluivanja u trenutku kada je to potrebno, a da dokumentacija kao nosilac informacija slui da omogui kontrolu i ocenu delovanja u poslovnom sistemu. Zbog toga se poslednjih godina sve vie razvija potreba za projektovanjem i izgradnjom informacionih sistema. Osnovni proizvod u informacionom sistemu je informacija, a ujedno i osnovni inilac u procesima odluivanja. Odluke se donose na osnovu kvaliteta prikupljenih informacija. Postoji niz definicija informacije sa razliitih aspekata. Uopteno, informacija je sve ono to se koristi za uspostavljanje veza i odnosa a to su: govor, podaci, signali, slike, odnosno sve ono to daje nove podatke i injenice o nekoj pojavi ili dogaaju. 9. Informacija je iri pojam od podatka. Da bi neki podatak bio informacija treba da:- postoji skup podataka- da je taj skup ureen- da smanji neznanje Podatak je nosilac informacije i slui za tehniko uobliavanje informacija kako bi se one mogle sauvati i prenositi. Podatak je formalan zapis informacije. Na osnovu toga se informacija moe definisati kao ureen skup podataka o odreenom objektu koji smanjuje neznanje.Na slici je data blok ema jednog modela informacionog sistema:

prikupljanje dokumenataselekcija dokumenata i informacijaidentifikacija dokumenata i informacijaorganizacija zbirki dokumenata i informacijatraenje dokumenata i informacijaodgovor na pitanjeevolucija sistemakorisnik sistemaformulacija pitanjaanaliza pitanjaodlaganje dokumenata,biblioteka i arhiva

10.3. INFORMACIONI SISTEMI U PROIZVODNOM SISTEMU-PROCESU

Proizvodni sistem kao kompleksan sistem opisan je aktivnostima i njihovim uzajamnim vezama u okviru pojedinih funkcija. Kreiranje pojedinih aktivnosti, njihovo izvoenje, usaglaenost i sinhronizacija u okviru pojedinih funkcija praeni su tokovima informacija. Tokovi informacija zajedno sa mestima na kojima se informacije stvaraju, prikupljaju, obrauju, uvaju i sa kojima se informacije neposredno koriste predstavljaju informacioni sistem proizvodnog sistema. Specifinosti informacionih modela ogledaju se u sledeem:- za formiranje organizacione funkcije potreban je najmanje jedan skup informacija, a najee uestvuje vie takvih skupova.- svaka organizaciona funkcija praena je odgovarajuim skupom informacija.- jedan skup informacija uestvuje u formiranju vie organizacionih funkcija.- osnovna karakteristika informacionih sistema jeste da u kreiranju, obradi i prenosu uestvuju ljudi to bitno utie na njegovo funkcionisanje.Zajedniko za proizvodne sisteme je da se njihovo funkcionisanje moe podeliti u tri osnovne aktivnosti-procesa:- proces postavljanja zadataka i ciljeva poslovanja (funkcija cilja)- proce upravljanja proizvodnim sistemom sa ciljem da se realizuju proizvodni zadaci i ciljevi ( funkcija upravljanja )- proces realizacije poslovnih ciljevaematski se osnovne funkcije proizvodnog sistema mogu prikazati sledeom emom:

trite proizvodaproizvodnjaupravljanjeciljevi i zadacitritespoljni uticaji

11.4. TOKOVI INFORMACIJA U PROIZVODNOM SISTEMU-PROCESU

Za identifikaciju bilo kog proizvodnog sistema potrebno je odrediti tokove materijala i tokove informacija. Osnovne aktivnosti unutar jednog proizvodnog sistema predstavljene su ematski a zajednika osobina im je da su svi povezani sa centrom za prikupljanje, uvanje i obradu informacija:

proizvodnjaprojektovanjeizrada prototipaistraivanje i razvoj

kontrola kvalitetatransportprikupljanje,obrada i uvanje informacijaskladiteprodajaeksploatacijaodravanje

Poslovanje proizvodnog sistema se moe podeliti na nekoliko osnovnih procesa u kojima se stvaraju, prikupljaju i akumuliraju sve informacije koje su porebne za nesmetano funkcionisanje proizvodnog sistema:- proces osvajanja novog proizvoda- proces pripreme proizvodnje- proces proizvodnje- proces kontrole- proces ekonomike i finansija

12.5. PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Projektovanje informacionih sistema spada u vrhunska projektovanja naunika i strunjaka razliitih specijalnosti uz korienje raznih oblasti nauke, tehnike i tehnologije. Informacioni sistem treba da se izgrauje planski prema tano definisanim karakteristikama dobijenim sveobuhvatnim analizama koje se baziraju na raznovrsnim metodama planiranja i analize na naunoj osnovi. Za izradu projekta informacionog sistema moraju se definisati sledei elementi:- rok poetka i zavretka izgradnje- jasno definisani i specificirani ciljevi- kvalitet i namena informacionog sistema- informacije i podaci na ulazu i izlazu iz sistema- nain korienja informacija- metode i sredstva za analizu informacija- selekcija informacija- informacione tehnologije- model informacionog sistema i drugi elementi Metode i sredstva tehnikih sistema su podloga za projektovanje i izgradnju informacionih sistema. Vano je da se u projektovanju poe od funkcionisanja postojeeg sistema, oblika njegovih zadataka, stanja kadrova, opreme i dr. Prvi korak u analizi sistema je da se utvrde njegovi ciljevi i granice sistema, a cilj informacionog sistema je da korisniku obezbedi kvalitetnu i blagovremenu informaciju po sadrini i obliku.Ciljevi informacionog sistema moraju biti blie definisani u zavisnosti od sledeih faktora:- oblasti primene koje treba da pokrije - korisnike koje treba da obuhvati i - funkcije koje treba da ostvari Radi ostvarenja ciljeva traba da se koriste metode tehnikih sistema koje obuhvataju:- izradu dijagrama toka informacija sa ciljem da se prikau pojedini procesi u podsistemu- analizu podsistema i njihovih zadataka- analizu meusobnih odnosa i veza podsistema- analizu postupaka za izvrenje zadataka- obezbeenje povratne sprege radi poboljanja rada podsistem Pod projektnim informacionim sistemom podrazumevamo sve informacije koje su porebne za rukovoenje projektima. U funkcijski informacioni sistem ukljuene su sve informacije porebne za upravljanje radnim procesom izmeu funkcijskih jedinica i za izvoenje zadataka. Za jednu organizaciju vano je izgraditi celovit sistem informacija koji objedinjuje sisteme pojedinih informacionih organizacionih jedinica i zajednikih poslovnih funkcija, odnosno sa funkcionalnog aspekta od planiranja asortimana preko prikupljanja trinih informacija, nabavke, proizvodnje, skladitenja, prodaje i odravanja, odnosno servisiranja proizvoda.13.Poslovni sistem je kombinacija transformacionog i informacionog sistema.

informacijeinformacijeinformacioni sistem

materija materija

transformacioni sistem

okolina

U transformacionom sistemu odvija se odgovarajua promena predmeta rada, a zadatak nadreenog informacionog sistema je priprema informacija o unutranjim stanjima sistema i njihovim promenama i o stanjima i promenama okoline.Da bi ovek ili bilo koji drugi sistem mogao uspeno da deluje potrebno je da stalno raspolae informacijama o stanju okoline u kojoj se nalazi, da dobija rezultate prethodnog rada kao i program prema kome treba da radi. Iz ovoga jasno proizilazi da je neophodno postojanje informacionog sistema koji kao sastavni deo nekog sistema u celini obezbeuje:- pronalaenje- identifikaciju- registrovanje - prikupljanje - analizu- deponovanje- memorisanje- desiminaciju ( irenje ) - korienje informacija i podataka, odnosno dokumenata kao njihovih nosilaca

14.

6. INFORMACIONI SISTEM U SZR ANABEKA DIZAJN

SZR ANABEKA DIZAJN ima 2 sektora: sektor optih poslova i tehniki sektor. Veliki deo poslova Opteg sektora poveren je agencijama i drugim firmama koje su usko specijalizovane za obavljanje tih poslova. Informacioni sistem je u veem delu manuelan, raunar se koristi u finansijama i u magacinu. Ostale sturkture koriste raunar, ali ne u svrhu povezivanja u informacioni sistem, ve samo radi lakeg, breg i efikasnijeg obavljanja svog posla. Organizaciona struktura

GENERALNI DIREKTOR

TEHNIKI DIREKTORDIREKRTOR OPTEG SEKTORA

- NABAKA- KOMERCIJALA- FINANSIJE- KADROVSKA SLUBA- PRAVNI POSLOVI- TEHNIKA PRIPREMA- TRANSPORT I MAGACIN- ODRAVANJE MAINA I ALATA- RAZVOJ- KONTROLA KVALITETA- OBEZBEENJE

EF TAMPARIJEEF AMBALAEEF KNJIGOVEZNICE

Dokumentacija koja prati izradu novog proizvoda za poznatog kupca

- ZAHTEV SA IZVETAJEM dokument koji izradjuje komercijalna sluba i predaje ga slubi tehnike pripreme u cilju odreivanja ili provere cene proizvoda.- OPERACIJSKI LIST dokument koji prati tok proizvodnje jednog proizvoda, nastaje u tehnikoj slubi, a kolone radnika i datum poetka i zavretka upisuje rukovodilac prizvodnje koji je zaduen i za kontrolu.- TREBOVANJE dokument za trebovanje, materijala, repromaterijala, alata...- FAKTURA izdaje je sluba komercijale i regulie nain plaanja.

15.Osnovni tok informacija za prizvodnju novog proizvoda za poznatog kupca se moe predstaviti sledeom emom

Zahtev

Komercijala

Tehnika priprema

Zahtev + izvetaj

DA

Mogunost izmeneKomercijla

NENEZahtev + izvetaj

DA

Radni Nalog

Tehnika priprema

Trebovanje

Sluba nabavke Proizvodnja

Trebovanje

Fakture i otpremniceRadni Nalog + dopuna radnog naloga

Trebovanje

Fakture i otpremniceMagacin i trenspore

Kartice

Finansijska slubaZahtev + izvetajRadni Nalog + dopuna radnog nalogaTrebovanje Faktura + OtpremnicaFakture i otpremnice

ArhivaZahtev + izvetajRadni Nalog + dopuna radnog nalogaFaktura + OtpremnicaFakture i otpremniceTrebovanje

Legenda Sa desne strane se nalaze dokumenta koja predstavljaju ulaz ili ulaz uz dopunu,a sa leve strane dokumenta koja su izlaz na osnovu ulazne dokumentacije.

Opis toka informacija za proizvodnju novog proizvoda za poznatog kupca16.Komercijalista pri dogovoru za kupcem otvara zahtev za novi proizvod. Unosi podatke kupca, unosi broj zahteva, datum izdavanja i opis proizvoda. Za sveki novi prizvod ak i istog kupca popunjava poseban zahtev. Zahtev komercijalista prosleuje slubi tehnike pripreme koja daje izvetaj o formira cenu. Zahtev i izvetaj se nalaze na istom papiru i predstavljeni su kao jedinstven dokument koji tehnika priprema vraa komercijalisti. U saradnji sa komercijalistom postoje tri mogunosti odluke koje donosi komercijalista:- PRIHVAENO OD NARUIOCA-NIJE PRIHVAENO OD NARUIOCA-POSTOJI ZAHTEV ZA IZMENOM

Komercijalista upie plus u kvadrati svoje odkluke. U sluaju druge odluke zahtev ide u arhivu, dok u treem sluaju postoji mogunost izmene u materijala ili naina izrade radi korekcije cene i ponovo se novi zahtev predaje tehnikoj pripremi.U sluaju prve odluke, komercijalista unosi napomenu ukoliko je ima, nain prlaanj i datum predaje zahteva tehnikoj propremi. Na osnovu zahteve i svog izvetaja tehnike priprema formira dva nova dokumenta:- Operacijski list i- Trebovanje Operacijski list se sastoji iz dva formulara, prva i ostale strane. Na prvoj strani uvek stoji broj 1, a na ostalim stranama je potrebno uneti broj strane. Trebovanje prosleuje slubi nabavke, a operacijski list proizvodnji. Sluba nabaveke na osnovu trebovanja i stanja u magacinu vri nabavku materijala, alata, potronog materijala... Nabavljenu robu predaje magacinu zajedno sa otpremnicama, a fakture predaje finansiskoj slubi. Sluba nabavke daje izvetaj na kraju trebovanja. Posebno posveuje panju cenama koje su koriene prilikom kalkulacije cene (kolona Cena u zahtevu po jedinici mere). Ukoliko cena nabavke daleko odskae od cene koja je koriena signalizira komercijalisti i tehnikoj pripremi. Sluba nabavke prilikom nabavke proizvoda dobija fakure i otpremnice za nabavljenu robu koje zajedno sa trebovanje i sa svojim izvetajem predaje slubi magacina i transporta. Magacin na osnovu ulazne dokumentacije izdaje robu i vodi posebne kartice. Sluba magacina i trensporeta po nekad vri transport robe tako da neke fakture i optremnice direktno stiu u magacin. Magacin svu dobijenu dokumentaciju predaje finansiskoj slubi. Proizvodnja na osnou operaciskog lista moe da optone proizvodnju po tano propisanom redosledu. Pri tom rukovodilac unosi ime radnika, datume i vri kontrolu. Po zavretku proizvodnje sva dokumentacija se predaje finansiskoj slubi koja na osnovu dobijene dokumentacije pravi fakturu i otpremnicu. Svi podaci se unose u raunar. Sva dokumentacija se odlae u arhivu.

17.OPIS DOKUMENATA

ZAHTEVZahtev je privi dokument. Nega formira komericijalista na zahtev kupca naruioca proizvoca. Zahtev sadri sledee elemente:Podaci o kupcu:- Naziv- Adresa- Osobe za kontakt- Telefoni- PDV - PIBBroj zaztevaDatum izdavanja zahtevaPodaci o proizvodu- Naziv proizvoda- Opis prizvoda- Koliina- Nain isporuke

Na kraju se potpisuje komercijalista i dalje zahtev popunjava tehnolog u tehnikoj pripremi. Tehnolog unosi sledee podatke:A Utroak materijala- Redni broj- Naziv - Jedinica mere- Koliina - Cena - UkupnoB Uloen rad- Redni broj- Opis operacije- Radnik - Broj sati- Vrednost sata- UkupnoC Rad maine- Redni broj- Opis operacije- Maina- Broj sati- Vrednost sata- Ukupno

18.Sumirano- A- B- C- A+B+C=D- Dodatak- D+dodatak- PDV- UkupnoCena po komadu- Bez PDV-a- PDV procenati i iznos- Ukupna cena sa PDV-om

Na kraju izvetaja tehnolog se potpisuje i unosi datum zavretka izvetaja.Komercijalista na osnovu izvetaja donosi odluku i u sluaju prihvatanja unosi napomene ukoliko ih ima i obavezbo unosi nain plaanja. Potpisuje odluku i unosi datum donoenja odluke. Zatim se zahtev sa izvetajem i donetom odlukom komercijaliste prosleuje ponovo tehnikoj pripremi koja formira operaciski list i trebovanje.OPERACISKI LISTNa osnovu zahteva tehnolog popunjava operaciski list. Sastoji se od prve strane i ostalih strana. Podaci koje popunjava tehnolog:Podaci u zaglavlju prve strane:- Broj operaciskog lista- Broj strane- Ukupan broj strana- Naruilac- Naziv i opis proizvoda- Rok izradePodaci u tabeli:- Redni broj- Opis operacije- Broj komada- Potreban materijal i alati- MainaPotpis tehnologaDatum zavretka izradeRukovodilac u proizvodnji popunjava sledee podatke:- Ime radnika- Datum poetka- Datum zavretka- Potpis u delu kontrole

19.Na drugoj i svakoj sledeoj stranici, u cilju povezivanja sa prvom i prethodnim stranama unosi se:- Broj operaciskog lista- Broj strane- Ukupan broj strana

TREBOVANJETrebovanje je dokument koji izdaje tehnolog u cilju obezbeivanja potrebnih materijala, alata, pribore ....Podaci koje tehlnolog unosi:- Broj trebovanja- Naruilac- Naziv i opis proizvoda- Rok izrade- U tabeli se nalaze sledei podaci:- Redni broj- Naziv - Jedinica mere- Koliina- Cena u zahtevu pi jedinici mere- NapomenaNa kraju tehnolog potpisuje trebovanje i unosi datum izdavanja.Sluba nabavke vri nabavku po trebovanju. Ono to postoji u magacinu rezervie, a ostalo naruuje. Pri tom dobija otpremnice i fakture od dobavlja. Sluba nabavke pie izvetaj i ostupanja koja postoje po trebovanju. Na kraju se trebovanje potpisuje i unosi se datum zavretka nabavke. Trebovanja zajedno sa otpremnicama i fakturama prosleuje se magacinu.

FAKTURA - OTPREMNICAFaktura je dokument koji nastaje na kraju proizvodnje. Na osnovu svih dokumenata kako izlazna dokumentacija nastaje faktura otpremnica. Faktura je dokument koji regulie vrednost robe, a otpremnica je dokument koji regulie primopredaju robe i predstavlja ulazni dokument kod kupca, a izlazni element kod prodavca. Iz praktinih razloga ova dva dokumenta su spojena u jedan. Sastavni elementi Fakture Otpremnice su:Podaci o kupcu- Naziv- Adresa Datum Broj faktureTabelarni prikaz- Redni borj- Naziv - Jedinica mere- Cena 20.- Koliina - Ukupna cenaDatum valuteNapomenaPotpis primaoca robePotpis vlasnika

VEZE MEU DOKUMENTIMAZahtev sadri broj zahteva koji se sastoji iz prve dve cifre koje oznaavaju broj komercijaliste, sledee dve cigre oznaavaju godinu, i poslednje tri cifre koje prestavljaji broj zahteva u toj godini. Primer 0506081 komercijalista broj 05 i godini 2006 izdao je zahtev broj 081.Trebovanje i operacijski list uzimaju broj zahteva na koji se dodaju poslednje dve cifre koje predstavljaju broj tehnologa koji ih je sainio. Primer 050608102 vezuje ga za zahtev broj 0506081 za tehnologa broj 02.Fatura - otpremnica sadri osmocifrenu cifru i to tako to su prve dve cifre broj fakturiste koji je izvrio kontrolu i napravio faktur, sledee dve cifre koje oznaavaju godinu i poslednje etiri cifre koje oznaavaju broj fakture u toj godini. Na fakturi kao veza nalazi se i broj operaciskog lista.Primer 03060180

ZAKLJUAK

Informacioni sistem predstavlja nain obrade informacije sa ciljem pravovremenog dobijanja saznanja neophodnih za dalje delovanje. Pod Informacionim sistemom podrazumevaju se meusobno i funkcionalo povezani procesi prikupljanja, prenoenja, obrade, korienja i uvanja podataka.Potreba za uvoenjem informacionog sistema se ogleda u mogunosti pokrivanja svih informacionih tokova u upravljanju odreenim Poslovnim sistemom, u skladu sa prirodom i zadacima koji se obavljaju u sistemu. Od Informacionog sistema se oekuje da obezbedi osnovu za izvravanje razliitih zadataka i zahteva koje uesnici postavljaju sistemom. Time se iskazuje potreba za kompleksnim i efikasnim informacionim tehnologijama nephodnim za izgradunju i funkcionisanje Informacionog sistema.Povezivanje pod sistema Informaconog sistema u jednistvenu, funkcionalnu i ekonominu celinu, postie se pomou baza ili banke podata, u okviru kojih se memoriu svi relevantni podaci neophodni za funkcionisanje Poslovnog sistema.

21.