Download ppt - Poglavlje V Deo 2 Metode ocene investicionih projekata

Poglavlje VDeo 2

Metode ocene investicionih projekata

doc. dr Sandra Mašić

Investicioni proces

1. Strateško planiranje – prozilazi iz ideja o rastu i razvoju kompanije, prave se procene o rastu kapaciteta i tržišta, konkurentske pozicije, te se donosi odluka o strategiji rasta

2. Razvoj investicionih projekata – razvoj projekata različitiog karaktera – proširenje kapaciteta postojeće proizvodnje, stvaranje novih kapaciteta, projekat za zamenu postojeće opreme itd.

3. Filtriranje – gruba procena projekata kako bi se uvidelo da li postoji potreba dalje sofisticiranije analize

4. Ocena – primena sofisticiranih metoda ocene investicionih projekata

5. Donošenje investicionih odluka6. Implementacija 7. Revizija investicionih odluka – poređenje stvarnih troškova

i benefita investicije u odnosu na projektovano

Kompanija Bennett je firma srednje veličine koja

tranutno razmatra dva projekta: Projekat A zahteva

početno ulaganje od $42,000, a projekat B početno

ulaganje od $45,000. Relevantni novčani tokovi iz

projekata dati su u sledećoj tabeli i prikazani na

vremenskoj liniji na slici.

Metode evaluacije investicionih projekata

Naš problem

s

Primeri su preuzeti iz knjige Principles of Managerial Finance, autora Lawrence J. Gitman, Deseto internacionalno izdanje, iz 2003. godine

Konvencionalni novčani tokovi

Nekonvencionalni novčani tokovi

- -

Nesofisticirane metode:

- rok povraćaja ulaganja

Sofisticirane metode:

- neto sadašnja vrednost (NSV)

- interna stopa rentabilnosti (prinosa), ISR

Metode evaluacije investicionih projekata

Rok povraćaja ulaganja

• Metod roka povraćaja meri koliko dugo (u smislu meseci ili/i godina) je

potrebno da bi se povratilo početno ulaganje u projekat.

• Maksimalno prihvatljiv period roka povraćaja se određuje od strane

menadžementa kompanije.

• Ukoliko je rok povraćaja kraći od maksimalno prihvatljivog roka povraćaja,

projekat treba prihvatiti.

• Ukoliko je rok povraćaja duži od maksimalno prihvatljivog roka povraćaja,

projekat treba odbiti.

Rok povraćaja A = 42.000/14.000 = 3 godine

Rok povraćaja B = 28.000 + 12.000 + (10.000/2) = 2,5 godine

Za i protiv metoda roka povraćaja

• Metod roka povraćaja rado koriste velike firme kako bi ocenile manje

projekte, te manje firme kako bi ocenile većinu projekata.

• To je jednostavan, intuitivan metod ocene investicionih projekata, koji

razmatra novčane tokove pre nego računovodstvene profite.

• Takođe, daje implicitan uvid u tajming novčanih tokova, te se koristi i kao

dodatni metod ocene incesticionih projekata uz druge metode, poput Neto

sadašnje vrednosti i Interne stope prinosa.

• Jedna od najvećih slabosti metoda roka povraćaja je što je odgovarajući rok povraćaja

subjektivno određen broj.

• Takođe, ne uspeva da uzme u obzir princip maksimiziranja bogatstva jer se ne bazira na

diskontovanim novčanim tokovima, te iz tog razloga ne pokazuje da li projekat ima dodatnu

vrednost za firmu.

• Stoga, rok povraćaja ne uzima u obzir vremensku vrednost novca.

• Ne uzima u obzir novčane tokove nastale nakon roka povraćaja ulaganja.

• Ne uzima u obzir profil novčanih tokova u toku perioda povraćaja.

Za i protiv metoda roka povraćaja

11.200 17.000

Neto sadašnja vrednost (NSV)

• Neto sadašnja vrednost (NSV). Neto sadašnja

vrednost je razlika sadašnje vrednosti očekivanih

budućih novčanih tokova i vrednosti inicijalnog

(početnog) ulaganja.

NTt

NTt

Io

Io

Tab b

Kriterijum odlučivanja

Ako je NSV > 0, prihvatiti projekat

Ako je NSV < 0, odbiti projekat

Ako je NSV = 0, indiferentni smo

$1,000 $1,000 $1,000 $1,000 $1,000 | | | | | --------------------------------------------------- | | | $2,500 (Initial outlay) 1. Ako je cena kapitala 15%,

a. izračunajte NSV b. Da li projekat treba prihvatiti?

a. NSV = 1,000 (Tab D 15%,5) - 2,500 = = 1,000 (3.352) - 2,500 = $852 b. Pošto je NSV>0, projekat treba prihvatiti.

$50,000 $60,000

$25,000 | | | $10,000 | $10,000 $10,000 | | | | | | | ------------------------------------------------------------- | | | $100,000 2. Ako je cena kapitala 15%,

a. izračunajte NSV b. Da li projekat treba prihvatiti?

godina Nt Tab B15%,t SV ____ ________ _________ ________ 1 $25,000 0.870 $21,750 2 10,000 0.756 7,560 3 50,000 0.658 32,900 4 10,000 0.572 5,720 5 10,000 0.497 4,970 6 60,000 0.432 25,920 -------- $98,820 NSV = 98,820 - 100,000 = -$1,180 <0

b. Kako je NSV<0, projekat treba odbiti.

Vraćamo se na naš problem iz početne tabele,

uz pretpostavku da je cena kapitala kompanije

10%. Na osnovu datih novčanih tokova i cene

kapitala, NSV je moguće izračunati na sledeći

način.

• Interna stopa prinosa (ISR) je diskontna stopa koja

izjednačava sadašnju vrednost početnog ulaganja sa

sadašnjom vrednošću budućih novčanih tokova.

• ISR je intristična stopa prinosa projekta.

Interna stopa prinosa (rentabilnosti) (ISR)

NTt

NTt

Io

Io

Ako je ISR > k, prihvatiti projekat

Ako je ISR < k, odbiti projekat

Ako je ISR = k, indiferentni smo

Kriterijum odlučivanja

k = cena kapitala, oportuniteni trošak, zahtevani prinos

Izračunavanje ISR

Jednogodišnji vremenski horizont

Io = 350.000

NT1 = 400.000

n=1

ISR = ?

nISR

NTIo

)1(

1

ISR

1

000.400000.350

%3,141143,1 ISR

Izračunavanje ISR

Višegodišnji vremenski horizont

5432 )1(

000.14

)1(

000.14

)1(

000.14

)1(

000.14

1

000.14000.42

ISRISRISRISRISR

5432 )1(

000.10

)1(

000.10

)1(

000.10

)1(

000.12

1

000.28000.45

ISRISRISRISRISR

Dalja procedura kalkulacije tiče se primene metoda pokušaja i pogrešaka dok se pronađe ona vrednost ISR koja izjednačava NSV sa 0, tj. vrednost početnog ulaganja sa sadašnjom vrednosšću očekivanih novčanih tokova u narednim godinama.

Jednostavnija verzija kalkulacije bi se postigla izračunavanjem NSV1 gde bismo uzeli neku nižu diskontnu stopu (k1) po kojoj bismo dobili pozitivnu vrednost NSV1.

Dalje uzeli bismo neku drugu veću vrednost diskontne stope (k2) po kojoj bismo gledali da ostvarimo negativnu vrednost NSV2, jer što je diskontna stopa veća NSV je niža.

A potom bismo primenili sledeću formulu:

21

)12(11

NSVNSV

kkxNSVkISR

ZADACI ZA PROVERU ZNANJA

1. Firma razmatra ulaganje koje zahteva početno ulaganje od 42.000, dok su neto novčani prilivi projekta 7.000 narednih 7 godina. Firma ima maksimalno prihvaljim rok povraćaja ulaganja od 8 godina.

a. Izračunati rok povraćaja ulaganja. b. Da li bi firma trebalo da prihvati ulaganje? Zašto da, zašto ne?

a. $42,000 $7,000 = 6 godina b. Kompanija treba da prihvati projekat, jer je 6 < 8.

10

1. Firma ima maksimalno prihvatljiv rok povraćaja ulaganja od 5 godina. Firma razmatra kupovinu nove mašine i mora da odabere između dve alternative. Prva mašina zahteva početno ulaganje od 14.000 i donosi 3.000 neto novčanog toka svake od narednih 7 godina. Druga mašina zahteva početno ulaganje od 21.000, a donosi 4.000 neto novčanog toka narednih 20 godina.

a. Odrediti rok povraćaja za svaku mašinu. b. Prokomentarisati prihvatljivost mašina ukoliko bi to bila nezavisna ulaganja. c. Koju bi mašinu trebalo prihvati i zašto? d. Koji nedostatak ovog metoda ocene ulaganja dolazi do izražaja? Obrazložite.

2.

a. Mašina 1: $14,000 $3,000 = 4 godine, 8 meseci Mašina 2: $21,000 $4,000 = 5 godina, 3 meseca

b. Samo mašina 1 ima rok povraćaja kraći od 5 godina što je prihvatljivo. c. Firma će iz prethodnog razloga prihvatiti ulaganje u mašinu 1. d. Mašina 2 donosi prinose narednih 20 godina, dok kod mašine 1 oni postoje samo

7 godina. Rok povraćaja o ovome ne vodi računa, ignorišu se novčani tokovi nakon roka povraćaja ulaganja.

1. Kompanija razmatra dva međusobno isključiva projekta. Svaki zahtev početno ulaganje od 100.000. Predsednik kompanije je doneo odluku da je maksimalno prihvatljiv rok povraćaja ulaganja 4 godine. Neto novčani tokovi projekta su sledeći:

Novčani tokovi NT

Godina Projekat A Projekat B

1 10.000 40.000 2 20.000 30.000 3 30.000 20.000 4 40.000 10.000 5 20.000 20.000

a. Odrediti rok povraćaja za svaki projekat. b. Iz razloga što su projekti međusobno isključivi, u koji bi kompanija trabalo da

uloži? c. Objasniti zašto ste tako odlučili.

3.

a. Projekat A Projekat B

Godina

NTs Investiciona ravnoteža

Godina NTs

Investiciona ravnoteža

0 -$100,000 0 -$100,000 1 $10,000 -90,000 1 40,000 -60,000 2 20,000 -70,000 2 30,000 -30,000 3 30,000 -40,000 3 20,000 -10,000 4 40,000 0 4 10,000 0 5 20,000 5 20,000

Oba projekta imaju rok povraćaja od tačno 4 godine.

b. Na osnovu postavljenog minimalno prihvatljivog perioda povraćaja od 4 godine,

oba projekta bi trebala biti prihvaćena. Ali kako su ovo međusobno isključivi projekti, treba odabrati projekat B.

c. Projekat B pre nego projekat A treba prihvatiti jer su veći novčani tokovi u

ranijim godinama projekta, što uvećava njihovu vrednost.

1. Kompanija razmatra tri projekta. Njihovi novčani tokovi su dati u sledećoj tabeli. Firma ima cenu kapitala od 16%.

Projekat A Projekat B Projekat C

Početno ulaganje 40.000 40.000 40.000

Godina Novčani tokovi

1 13.000 7.000 19.000 2 13.000 10.000 16.000 3 13.000 13.000 13.000 4 13.000 16.000 10.000 5 13.000 19.000 7.000

a. Izračunati rok povraćaja za svaki od projekata i koristeći ovaj metod izabrati najbolji projekat.

b. Izračunati NSV za svaki od projekata i koristeći ovaj metod izabrati najbolji projekat.

c. Komentarisati rešenja dobijena pod a. i b. I preporučiti najbolji projekat.

4.

a. Projekat Rok povraćaja

A $40,000 $13,000 = 3.08 godina B 3 + ($10,000 $16,000) = 3.63 godina C 2 + ($5,000 $13,000) = 2.38 godina

Projekat C, ima najkraći rok povraćaja te njega treba odabrati.

b. Projekat A SVn = $13,000 x 3.274

SVn = $42,562

NSV = $42,562 - $40,000 NSV = $2,562

B Godina NT Tab B16%,n SV

1 $ 7,000 .862 6,034 2 10,000 .743 7,430 3 13,000 .641 8,333 4 16,000 .552 8,832 5 19,000 .476 9,044

$39,673

NSV =$39,673 - $40,000

NSV = - $327

C Godina NT Tab B16%,n SV

1 $19,000 .862 $16,378 2 16,000 .743 11,888 3 13,000 .641 8,333 4 10,000 .552 5,520 5 7,000 .476 3,332

$45,451

NPV = $45,451 - $40,000

NPV = $ 5,451

c. Projekat C se bira prema kriterijumima NSV.

1. Kompanija želi da odabere bolji od dva projekta koji su međusobno isključivi kako bi proširila postojeće kapacitete skladišta. Relevantni nivčani tokovi projekata su dati u narednoj tabeli, a cena kapitala kompanije je 15%.

Projekat A Projekat B Početno ulaganje 500.000 325.000


1 100.000 140.000 2 120.000 120.000 3 150.000 95.000 4 190.000 70.000 5 250.000 50.000

a. Izračunati ISR za svaki od projakata.

b. Proceniti prihvatljivost projekata koristeći metod interne stope prinosa izračunat u prethodnom delu. c. Koji projekat biste odabrali?

5.

a. i b.

Projekat A

000,500$)IRR1(

000,250$

)IRR1(

000,190$

)IRR1(

000,150$

)IRR1(

000,120$

)IRR1(

000,100$0$

54321

ISR = 16%; kako je ISR > cene kapitala, prihvatiti projekat.

Projekat B

000,325$)IRR1(

000,50$

)IRR1(

000,70$

)IRR1(

000,95$

)IRR1(

000,120$

)IRR1(

000,140$0$

54321

ISR = 17%; kako je ISR > cene kapitala, prihvatiti projekat.

c. Projekat B, ima veću ISR, te se perferira, iako su oba projekta prihvatljiva.

1. Kompanija treba da odabere bolji od dva projekta koji nose isti rizik. Relevantni nivčani tokovi projekata su dati u narednoj tabeli, a cena kapitala kompanije je 14%.

Projekat A Projekat B Početno ulaganje 28.500 27.000


1 10.000 11.000 2 10.000 10.000 3 10.000 9.000 4 10.000 8.000

a. Izračunati rok povraćaja ulaganja za projekte A i B. b. Izračunati NSV za svaki od projekata. c. Izračunati ISR za svaki projekat. d. Koji projekat biste izabrali na osnovu prethodno dobijenih rezultata. Zašto?

6.

DOMAĆI ZADATAK