Download pdf - PATO FIZIOLOŠKO ISPITIVANJE METABOLIZMA VODE, … PATOFIZIOLOSKO ISPITIVANJE... · pato fizioloŠko ispitivanje metabolizma vode, elektrolita i acido -bazne ravnoteŽe dr vet. marko

PATOPATOFIZIOLOŠKO FIZIOLOŠKO ISPITIVANJE METABOLIZMA ISPITIVANJE METABOLIZMA

VODE, ELEKTROLITA I VODE, ELEKTROLITA I ACIDOACIDO--BAZNE RAVNOTEŽEBAZNE RAVNOTEŽE

Dr vet. Dr vet. Marko R. Cincovi ćMarko R. Cincovi ć

UNIVERZITET U NOVOM SADUUNIVERZITET U NOVOM SADUPOLJOPRIVREDNI FAKULTETPOLJOPRIVREDNI FAKULTET

DEPARTMAN DEPARTMAN ZZA VETERINARSKU MEDICINUA VETERINARSKU MEDICINUPREDMET: PATOLOPREDMET: PATOLO ŠŠKA FIKA FI ZZIOLOGIJAIOLOGIJA

VEŽBA 2.VEŽBA 2.

PATOFIZIOLOGIJA JE PATOFIZIOLOGIJA JE MATEMATIKA MEDICINE!!!MATEMATIKA MEDICINE!!!

PLAN IZLAGANJAPLAN IZLAGANJA

PATOFIZIOLOŠKI MEHANIZMI ČIJE JE POZNAVANJE OD ZNA ČAJA ZA PRAVILPATOFIZIOLOŠKI MEHANIZMI ČIJE JE POZNAVANJE OD ZNA ČAJA ZA PRAVIL NU NU DIJAGNOSTIKU METABOLIZMA VODE,Na I A.DIJAGNOSTIKU METABOLIZMA VODE,Na I A. --B. RAVNOTEŽEB. RAVNOTEŽE

ŽŽIVI LABORATORIJSKI MODELIIVI LABORATORIJSKI MODELIU ISPITIVANJU METABOLIZMA TELESNIH TE ČNOSTI I ACIDOBAZNE RAVNOTEU ISPITIVANJU METABOLIZMA TELESNIH TE ČNOSTI I ACIDOBAZNE RAVNOTE ŽEŽE

PREPORUKE ZA DIJAGNOSTI ČKI POSTUPAKPREPORUKE ZA DIJAGNOSTI ČKI POSTUPAKU ISPITIVANJU METABOLIZMA TELESNIH TE ČNOSTI I ACIDOBAZNE RAVNOTEU ISPITIVANJU METABOLIZMA TELESNIH TE ČNOSTI I ACIDOBAZNE RAVNOTE ŽEŽE

PATOFIZIOLOŠKE METODEPATOFIZIOLOŠKE METODEU ISPITIVANJU METABOLIZMA TELESNIH TE ČNOSTI I ACIDOBAZNE RAVNOTEU ISPITIVANJU METABOLIZMA TELESNIH TE ČNOSTI I ACIDOBAZNE RAVNOTE ŽEŽE

SPECIFISPECIFIČNOST NALAZA NAJ ČEŠĆIH OBLIKA POREME ĆAJA METABOLIZMA ČNOST NALAZA NAJ ČEŠĆIH OBLIKA POREME ĆAJA METABOLIZMA TELESNIH TEČNOSTI I ACIDOTELESNIH TEČNOSTI I ACIDO--BAZNE RAVNOTEŽEBAZNE RAVNOTEŽE

PATOFIZIOLOŠKI MEHANIZMI PATOFIZIOLOŠKI MEHANIZMI ČIJE JE POZNAVANJE OD ČIJE JE POZNAVANJE OD ZNAČAJA ZA PRAVILNU ZNAČAJA ZA PRAVILNU

DIJAGNOSTIKU METABOLIZMA DIJAGNOSTIKU METABOLIZMA VODE,Na I A.VODE,Na I A.--B. RAVNOTEŽEB. RAVNOTEŽE

Opšte osobine telesnih te čnosti

IZOVOLEMIJAIZOVOLEMIJAPodrazumeva da se zapremina telesnih te čnosti održava u stalnoj zapremini iodnosu.

IZOTONIJAIZOTONIJAPodrazumeva stalnost održavanja osmotskog pritiska.! Osmotski pritisak – pritisak koji se javlja između dva rastvora različite koncentracije jona.

IZOJONIJAIZOJONIJAStalnost u održavanju kvalitativnog i kvantitativno g sastava i međusobnog odnosa jona.

IZOHIDRIJAIZOHIDRIJAPodrazumeva stalnost u održavanju vodonikovih jona, tj. acido-bazne ravnoteže telesnih te čnosti

ŠŠematski prikaz normalnog metabolizma ematski prikaz normalnog metabolizma vode i Navode i Na

INTERSTICIJALNA TEČNOST

KRVNA PLAZMA

CrevoŽeludac

INTRACELULARNA TE ČNOST

PLUĆAPLUĆA BUBREGBUBREG

ReapsorpcijaReapsorpcija vodevode i i natrijumanatrijuma u bubreguu bubregu

Uloga bubrega u održavanju Uloga bubrega u održavanju acidoacido --bazne ravnotežebazne ravnoteže --primerprimer

ŠŠematski prikaz normalnog metabolizma ematski prikaz normalnog metabolizma vode i Navode i Na

INTERSTICIJALNA TEČNOST

KRVNA PLAZMA

CrevoŽeludac

INTRACELULARNA TE ČNOST

PLUĆAPLUĆA BUBREGBUBREG

ERY Plazma Tkivo

CO2CO2 + H2OH2O + CO2

H2 CO3

H++ HCO3-

H++ Hb- ⇔⇔⇔⇔ HHb

HHb + CO2 ⇔⇔⇔⇔ HHbCO2

HbO2 ⇔⇔⇔⇔ Hb- + O2O2

Karboanhidraza(brzo)

H2 CO3

H++ HCO3-

sporo

H++ A- Na++ HCO3-

Na HCO3-HA

HCO3-+Na+

Na HCO3-

Cl- Cl-

Poremećaj prometa telesnih tečnostiPoremećaj prometa telesnih tečnosti

PROMENA VOLUMENADehidratacija

Hiperhidratacija

PROMENA OSMOLARNOSTIHiperosmolarnost (Hipertonija)Hipoosmolarnost (Hipotonija)

PROMENA KONCENTRACIJE JONA

PROMENA A.-B. RAVNOTEŽEAcidozaAlkaloza

Pojednostavljen prikaz homeostaze natrijuma i vode

ADH H2O

Osmolarnostu ćelijama

hipotalamusa

Koncentracija NaOSMOLARNOST

Krvotok ububrezima

Renin

Angiotenzin

ALDOSTERON

DEŠAVANJE

DEŠAVANJE

KOMPENZACIJA

KOMPENZACIJA

Izoosmolarni gubitak volumena te čnostiIzoosmolarni gubitak volumena te čnostigubitak i vode i Nagubitak i vode i Na

dešava se kada izgubljena te čnost i plazma sadrže istu koncentradešava se kada izgubljena te čnost i plazma sadrže istu koncentra ciju natrijuma, pa se ciju natrijuma, pa se koncentracija u palzmi retko menjakoncentracija u palzmi retko menja

UZROCIUZROCI• Fistule tankog creva• Opstrukcija t.c.• Paraliti čki ileus• Teško ošte ćenje bubrežnih

tubula sa disfunkcijom glomerula (posle akutne oligurijske faze)

ADH IZOOSMOTSKA TEČNOST


hipotalamusa

[Na+]

Protok krvikroz bubrege

Renin

Angiotenzin

ALDOSTERON

POSLEDICE/NALAZPOSLEDICE/NALAZ• Oligurija• Uremija• Najčešće nije poja čana žeđ• Hemokoncentracija• Hipotenzija• Ako postiji šok-

hipoalbuminemija bez hemodilucije

-

+

+

+

+

+

+

+

Nema direktnog

odnosa

Hipoosmolarnost Hipoosmolarnost -- pretežni nedostatak Napretežni nedostatak NaUZROKUZROKNeadekvatnaNeadekvatnaintravenska infuzijaintravenska infuzija

Nedostatak aldosterona Nedostatak aldosterona ––Morbus AddisoniMorbus Addisoni

ADH HH22O VOLUMENO VOLUMEN


hipotalamusa

[Na+]


Renin

Angiotenzin

ALDOSTERON

+

-

-

-

-

-

-

-

NALAZNALAZHiponatriemijaHiponatriemija

HemodilucijaHemodilucija

Veliki volumen razreVeliki volumen razre đđene ene mokra će zbog inhibicije ADHmokra će zbog inhibicije ADH

Niska koncentracija uree u Niska koncentracija uree u plazmiplazmi

Viskoka koncentracija Na u Viskoka koncentracija Na u mokra ći zbog inhibicije mokra ći zbog inhibicije aldosteronaaldosterona

-

Hipoosmolarnost Hipoosmolarnost -- pretežni nedostatak Napretežni nedostatak Nazbog nedostatka aldosterona zbog nedostatka aldosterona –– Morbus AddisoniMorbus Addisoni

Klini čki znakoviNedostatak te čnosti

Kasnije hipoosmolarnost

Hemokoncentracija

Blaga uremije(pad perfuzije bubrega)Kasnija hiponatriemija

Neodgovaraju će visoka koncentracija Na u mokra ći pored nedostatka volumena, zbog manjka aldosterona



hipotalamusa

[Na+]


Renin

Angiotenzin

ALDOSTERON

-

+

+

PREPREKAPREPREKA

-

-

-

-

+

Hiperosmolarnost Hiperosmolarnost –– pretežni nedostatak vodepretežni nedostatak vode

UZROCIUZROCIIntenzivno znojenjeGubitak želuda čnog sokaGastroenteritisVrlo intenzivno disanjeOpekotineDiabetes insipidus zbog nedostatka ADH

NALAZNALAZHiperosmolarnostHipernatriemijaOligurija zbog izlu čivanja ADHHemokoncentracijaBlaga uremija

Visoka osmolarnost mokra će i visoka koncentracija ureje u njoj usled delovanja ADH

Niska koncentracija Na u Mokra ći, zbog dejstva aldosterona



hipotalamusa

[Na+]


Renin

Angiotenzin

ALDOSTERON

-

+

+

+

+

+

+

+

+

Hiperosmolarnost Hiperosmolarnost –– pretežni nedostatak vodepretežni nedostatak vodezbog nedostatka ADHzbog nedostatka ADH

Sindrom diabetes insipidusaSindrom diabetes insipidusa

RAZLIKA U ODNOSU NA RAZLIKA U ODNOSU NA PREDHODNI SLAJD JE PREDHODNI SLAJD JE U POSTOJANJU:U POSTOJANJU:

PoliurijaPoliurija(a (a ne oligurija)ne oligurija)

RazreRazređđenaena(a ne koncentrovana (a ne koncentrovana mokra ća)mokra ća)



hipotalamusa

[Na+]


Renin

Angiotenzin

ALDOSTERON

-

+

+

+

+

+

-

+

PREPREKAPREPREKA

Izotonijska hiperhidratacija Izotonijska hiperhidratacija –– suvišak Na i vodesuvišak Na i vode

Sekundarni aldosteronizam, Sekundarni aldosteronizam, usled smanjenog protoka usled smanjenog protoka krvi kroz bubrege, što se krvi kroz bubrege, što se dešava usled:dešava usled:

HipoalbuminemijaHipoalbuminemija(bolesti jetre)(bolesti jetre)

Oštećenja bubrežnih krvnih Oštećenja bubrežnih krvnih sudova (hipertenzija, sudova (hipertenzija, stenoza renalne arterije)stenoza renalne arterije)

Zatajivanje srca kod sr čane Zatajivanje srca kod sr čane slabostislabosti

ADHINTRAVASKULARNIINTRAVASKULARNI

IZOOSMOTSKI IZOOSMOTSKI VOLUMENVOLUMEN


hipotalamusa

[Na+]


Renin

Angiotenzin

ALDOSTERON

-

+

+

+

+

+

+

+

+

Zbog edema i prelaska te čnosti izvan vaskularnog korita.Dodatan je problem hipoalbuminemija i sr čana slabost, kada dolazi do relativnog porasta hidrostatskog pri tiska.

NALAZ:NALAZ:Normalna do blago snižena koncentracija Na u plazmi

Niska kon. Na u urinu

Znakovi hipoalbuminemije(ako postoje hepati čni problemi)

Pretežni suvišak vodePretežni suvišak vode

UZROCI:UZROCI:Zbog disfunkcije glomerulaNesrazmerno izlu čivanje ADH

NALAZ:NALAZ:HiponatriemijaHemodilucija



hipotalamusa

[Na+]


Renin

Angiotenzin

ALDOSTERON

+

-

-

-

-

-

-

-

-

Pretežni suvišak natrijumaPretežni suvišak natrijuma

Primarni hiperaldosteronizam (Connov sindrom)(Connov sindrom) ADH HH22O VOLUMENO VOLUMEN


hipotalamusa

[Na+]


Renin

Angiotenzin

ALDOSTERON

+

-

-

PREPREKAPREPREKA

+

+

+

+

-

NALAZ:Hipokalemija (zbog viška aldosterona)

Koncentracija Na u plazmi na gornjoj vrednosti ili blago povišena

U početku niska koncentracija Na u mokra ći. Kasnije se Na može pove ćano izlu čivati zbog ošte ćenja tubula hipokalijemom

Patofiziološki značaj kalijumaPatofiziološki značaj kalijuma(kalijum u metaboli čkoj sponi sa vodonikovim jonima i pH)(kalijum u metaboli čkoj sponi sa vodonikovim jonima i pH)

UZROCI HIPOKALIEMIJE:UZROCI HIPOKALIEMIJE:

Dugotrajno povra ćanje

Prolivi

Intestinalne fistule

Adenomi tankog creva koji izlučuju sluz

Sekundarni hiperaldosteronizam(zbog povećanja obima zamene sa Na)

Hroni čno gladovanje

Stres

Alkaloza

UZROCI HIPERKALIEMIJE:UZROCI HIPERKALIEMIJE:

Predoziranje kalijumom

Hipoaldosteronizam (Adisonova bolest)

Nedostratak insulina(remeti ulazak K+ u ćeliju)

Diuretici koji inhibiraju aldosteron

Zatajivanje bubrežnih glomerula

Nedostatak natrijuma

Hipoksija

Acidoza

Patofiziološki značaj kalijumaPatofiziološki značaj kalijuma(kalijum u metaboli čkoj sponi sa vodonikovim jonima i pH)(kalijum u metaboli čkoj sponi sa vodonikovim jonima i pH)

Suviše intenzivna terapioja kalijumem

Akutno optere ćenje kalijumom

N

BronhopneumonijaRespiratorna acidoza

Zastajivanje bubregaDijabeti čna ketoacidoza

Metaboli čka acidoza

Suviše intenzivno vešta čko disanje, histeri čko disanje

Respiratorna alkaloza

Teška, akutna dijareja,fistule i sli čno

Akutni nedostatak K+N iliili

Terapija diureticimaHroni čna dijareja

Hroni čni nedostatak K+Nisko N ili

Primeri klini čkih stanja

Najverovatniji uzrok[HCO3- ][K+]

VODONIKOVI JONI; GASOVI KRVI VODONIKOVI JONI; GASOVI KRVI I ACIDOBAZNA RAVNOTEŽAI ACIDOBAZNA RAVNOTEŽA

Metabolička alkaloza

Metabolička acidoza

Respiratorna alkaloza

Respiratorna acidoza

HCO3¯pCO2H+pH

Koncentracija metabolitaNaziv poremećaja

ACIDOZAACIDOZARESPIRATORNARESPIRATORNA METABOLIMETABOLIČČKAKA

Nastaje zbog poreme ćaja u disanju.Depresija centra ili patologija resp. trakta

Kada postoji problem sa eliminacijom CO2,zbog čega raste pCO2.

Koncentracija bikarbonata raste sporije pa se odnos baza/kiselina smanjuje

Kompenzacija: bubrezi izlu čuju višak H+

Nalaz: pH pCO2

UZROCI:Povećano nagomilavanje organskih kiselinaHroni čna hipoksijaFebraToplotna polipneaPovećan gubitak bikarbonata (teške dijareje)Oštećenja bubregaDIJEBETIČNA KETOACIDOZA (PROVERI GLU)

Nalaz: HCO3 pH normal.normal. pCO2

Kompenzacija: pove ćanje plu ćne ventilacije

Nalaz:normalannormalan pH pCO2 Nalaz: HCO3 normal.normal. pH

ALKALOZARESPIRATORNARESPIRATORNA METABOLIMETABOLIČČKAKA

Nastaje zbog hiperventilacije i pojaNastaje zbog hiperventilacije i poja ččane ane eliminacije COeliminacije CO 2.2.

Forsirano disanjeForsirano disanje

PoremePoreme ććaji CNSaji CNS --aa

PoPoččetni stadijumi kardioetni stadijumi kardio --pulmonalnih bolestipulmonalnih bolesti

UZROCI:UZROCI:

Uzimanje velikih koliUzimanje velikih koli ččina baznih lekova (antacidi)ina baznih lekova (antacidi)

Primarni hiperaldosteronizam Primarni hiperaldosteronizam (renalna retencija bikarbonata)(renalna retencija bikarbonata)

Primena diuretika (furosemid)Primena diuretika (furosemid)

Nalaz: pH pCO2Nalaz: pH pCO2

Kompenzacija: Bubrezi izlu čuju više NaHCO3, KHCO3uz retenciju Cl-jona

Nalaz: pH HCO3

Nalaz: HCO3 pH

Kompenzacija:Smanjuje se plu ćna ventilacija, što pove ćava pCO2

Nalaz: HCO3 normalannormalan pH

pH = 6,1+ log (20/1) = 7,4pH = 6,1+ log (20/1) = 7,4

HendersonHenderson --HasselbachHasselbach --ova jedna čina ova jedna čina u klini čkom tuma čenju kompenzacijeu klini čkom tuma čenju kompenzacije

AC

IDO

ZA

AC

IDO

ZA

HCO3¯

H2CO3

7,87,8

7,47,420/120/1

6,86,8

NORMALNO

ALK

ALO

ZA

ALK

ALO

ZA

1,21,2

2424

pH = 6,1+ log (60/3) = 7,4pH = 6,1+ log (60/3) = 7,4

pH = 6,1+ log (40 UZROK /3) 6,1+ log pH = 6,1+ log (40 UZROK /3) 6,1+ log (40/2)= 7,4(40/2)= 7,4KOMPENZACKOMPENZAC

HendersonHenderson --HasselbachHasselbach --ova jedna čina ova jedna čina u klini čkom tuma čenju kompenzacijeu klini čkom tuma čenju kompenzacije

80/3 100/480/3 100/460/360/320/2 40/320/2 40/3DEKOMPENZODEKOMPENZOVANAVANA

80/3 80/480/3 80/460/360/340/2 40/340/2 40/3KOMPENZOVAKOMPENZOVANANA

METABOLMETABOLIČKA IČKA

60/2 40/160/2 40/160/360/380/5 60/480/5 60/4DEKOMPENZODEKOMPENZOVANAVANA

60/2 40/260/2 40/260/360/380/4 60/480/4 60/4KOMPENZOVAKOMPENZOVANANA

RESPIRARESPIRATORNATORNA

ALKALOZANORMALNOACIDOZA

ŽŽIVI LABORATORIJSKI MODELIIVI LABORATORIJSKI MODELIU ISPITIVANJU METABOLIZMA U ISPITIVANJU METABOLIZMA

TELESNIH TEČNOSTI I TELESNIH TEČNOSTI I ACIDOBAZNE RAVNOTEŽEACIDOBAZNE RAVNOTEŽE

Izvođenje ogleda na laboratorijskim životinjama dozvoljeno je samo u eksperimentalno-naučne svrhe, kada ne postoji adekvatniji model.

Ogledi in vivo koji su dati na sledećim slajdovima imaju za cilj da edukuju studente. Oni neće biti izvođeni, jer ne postoji opravdanost za to.

EKSPERIMENTALNA DEHIDRATACIJAEKSPERIMENTALNA DEHIDRATACIJA

•• OglednaOgledna žživotinjaivotinja : pacov: pacov

•• MaterijalMaterijal : 2,77 mmol/l rastvor glukoze, brizgalica od 10 ml, peani za hva: 2,77 mmol/l rastvor glukoze, brizgalica od 10 ml, peani za hva tanje tanje životinja i pinceteživotinja i pincete

•• IzvoIzvođđenjeenje : Ovo je metoda po Hamburgu iz 1904. godine, gde se pacovu : Ovo je metoda po Hamburgu iz 1904. godine, gde se pacovu izvadi 0,1izvadi 0,1 --0,5 ml krvi iz srca, a potom i.p. ubrizga 100,5 ml krvi iz srca, a potom i.p. ubrizga 10 --15 ml pomenutog 15 ml pomenutog rastvora glukoze. Posle 30 min. ponovo se vadi 0,1rastvora glukoze. Posle 30 min. ponovo se vadi 0,1 --0,5 ml krvi koje je 0,5 ml krvi koje je neophodno za analizu elektrolita.neophodno za analizu elektrolita.

•• Opis i tuma čenje nastalih promenaOpis i tuma čenje nastalih promena : Neposredno posle i.p. aplikacije : Neposredno posle i.p. aplikacije rastvora dolazi do transudacije te čnosti iz van ćelijskih prostorrastvora dolazi do transudacije te čnosti iz van ćelijskih prostor a u a u peritonealnu šupljinu., tako da se koli čina ubrizgane te čnosti uperitonealnu šupljinu., tako da se koli čina ubrizgane te čnosti u roku od roku od jednog časa udvostru či na račun intersticijalne t. Suva i topla jednog časa udvostru či na račun intersticijalne t. Suva i topla koža i koža i neznatna koli čina koncentrovanog urina, gubitak koordinacije pokneznatna koli čina koncentrovanog urina, gubitak koordinacije pok reta, reta, nastaju brzo po ubrizgavanju rastvora. Zbog drasti čne dehidratacnastaju brzo po ubrizgavanju rastvora. Zbog drasti čne dehidratac ije u roku ije u roku od 1od 1 --2h dolazi do gr čeva i smrti životinje. 2h dolazi do gr čeva i smrti životinje.

1.1.

EKSPERIMENTALNA DEHIDRATACIJAEKSPERIMENTALNA DEHIDRATACIJAStatus jonaStatus jona

• NATRIJUM: Hiponatriemija (zbog izlaska Na u peritonealnu duplju)

• KALIJUM: Hiperkaliemija (zbog prelaska K iz ćelija u intersticijum)

• HLOR: Pad vrednosti

EKSPERIMENTALNA HIPERVOLEMIJA (PLETORA)EKSPERIMENTALNA HIPERVOLEMIJA (PLETORA)

• Ogledna životinja : pas

• Izvođenje: Postepeno davanje infuzije fiziološkog rastvora d o koli čine koja čini polovinu volumena celokupne krvi psa.

• Nalaz i tuma čenje:• Povećanjem volumena cirkulišu će tečnosti uslovljava hipertenziju

(pretežno sistolnu) – pove ćani venski i kapilarni pritisak.

• Dolazi do pulzacije vena vrata (pozitivna venski pr itisak – uvek loš znak). Može se videti relativno manji broj krvnih elemenat a u odnosu na normalni (hemodilucija).

• Kasnije dolazi do razvoja dekompenzacije srca, krkl janja, dispnoje i plućnog edema.

• Davanje i manjih koli čina tečnosti ve ćom brzinom ugrožava vitalne funkcije jedinke (velocity schock). Razlog ovome je nagli pad pritiska koji nastaje usled refleksne reakcije krvnih sudova pri rastezanju.

2.2.

Promene osnovnih laboratorijskih pokazatelja u Promene osnovnih laboratorijskih pokazatelja u poreme ćajima izovolemije i izotonijeporeme ćajima izovolemije i izotonije

------------++++++Eritrociti i sadržaj HbEritrociti i sadržaj Hb

------------++++++ProteiniProteini

++00--++00----Na+Na+

----00++----00++MCVMCV(Srednji volumen Er)(Srednji volumen Er)

----00++++00----MCHCMCHC(Srednja vrednost konc. (Srednja vrednost konc. Hb u Er)Hb u Er)

----------++++++++++++HEMATOKRITHEMATOKRIT

HipertonHipertoničnaična

Izotoni čnIzotoni čnaa

Hipotoni čHipotoni čnana

Hipertoni čHipertoni čnana

Izotoni čnaIzotoni čnaHipotoni čnHipotoni čnaa

HIPERHIDRATACIJA HIPERHIDRATACIJA DEHIDRATACIJADEHIDRATACIJA

0 = normalno+ = umereno pove ćano

++ = povećano+++ = jako pove ćano

- = umereno sniženo-- = sniženo

--- = jako sniženo

METABOLIČKA I RESPIRATORNA ACIDOZAMETABOLIČKA I RESPIRATORNA ACIDOZA

• Eksperimentalna životinja : pacov

• Potreban materijal : gastri čna sonda, NH 4Cl, inactin, fiziološki rastvor, termostatski kontrolisani sto čić, infuzioni aparat, gasna mešavina (15% CO2, 20% O2, istatak N 2), pH krvni gasni analizator, plameni fotometar.

• Izvođenje:•• Metaboli čku acidozu izazivamoMetaboli čku acidozu izazivamo na pacovu davanjem peroralno gastri čnom

sondom 70mg NH 4Cl na 100g telesne mase 30 min. pre anestezije inactinom (Promonta Corp.,Hamburg, FRG) 100mg/kg telesne težine intraperitonealno. NH 4Cl se metaboliše u jetri u ureju i HCl, izazivaju ći na taj način hiperhloremi čnu metaboli čku acidozu.

•• Respiratornu acidozu izazivamoRespiratornu acidozu izazivamo kada pacov u anesteziji i posle traheotomije udiše gasnu smešu CO 2,O2 i N2.

•• Krv za analizu se uzimaKrv za analizu se uzima iz karotidne arterije

3.3.

METABOLIČKA I RESPIRATORNA ACIDOZAMETABOLIČKA I RESPIRATORNA ACIDOZA

•• Opis nastalih promena:Opis nastalih promena:

3.3.

4,94,927,127,1110,3110,37,017,01Respiratorna acidoza

5,35,39,79,729,929,97,137,13MetaboličkaAcidoza

4,14,123,723,741,041,07,387,38Kontrola

K+ mmol/lHCO3¯mmol/l

PCO2, mmHg

pHGRUPA

PREPORUKE ZA DIJAGNOSTI ČKI PREPORUKE ZA DIJAGNOSTI ČKI POSTUPAKPOSTUPAK

U ISPITIVANJU METABOLIZMA U ISPITIVANJU METABOLIZMA TELESNIH TEČNOSTI I TELESNIH TEČNOSTI I

ACIDOBAZNE RAVNOTEŽEACIDOBAZNE RAVNOTEŽE

ANALAJZERI ZA SVAKODNEVNI RAD

ANALAJZERI ZA SVAKODNEVNI RAD

Koncentracija Na manja od 30 mmol/lIsklju čeno je ošte ćenje bubrega

Rehidriraj!

Kontrola ravnoteže vodeKontrola ravnoteže vode

REHIDRIRAJ BOLESNIKA I REHIDRIRAJ BOLESNIKA I PRATI DA LI RASTE PRATI DA LI RASTE VOLUMEN MOKRAĆEVOLUMEN MOKRAĆE

OLIGURIJAOLIGURIJA

ŠŠTO PRE ODREDITI KONC. TO PRE ODREDITI KONC. JONA I KALIJUMJONA I KALIJUM(LEČI HIPERKALEMIJU)(LEČI HIPERKALEMIJU)

ISKLJUČI POSTRENALNE ISKLJUČI POSTRENALNE UZROKEUZROKE(PREGLED URETERA I(PREGLED URETERA IMOKRAĆNE BEŠIKE)MOKRAĆNE BEŠIKE)

ISPITAJ POSTOJE LI CILINDRI I ISPITAJ POSTOJE LI CILINDRI I PROTEINI U MOKRAĆI PROTEINI U MOKRAĆI (OBIMNIJA BUBREŽNA OŠTE Ć.)(OBIMNIJA BUBREŽNA OŠTE Ć.)

ISPITAJ STANJE SRCA ISPITAJ STANJE SRCA (POSEBNO AKO POSTOJE EDEMI)(POSEBNO AKO POSTOJE EDEMI)

SRČANIEDEM

(Dg.bol.srca)

NIJE SRČANI

NE:NE:DALJI DALJI

PORAST KONC.PORAST KONC.UREE I KREATININA UREE I KREATININA

U PALZMI:U PALZMI:

RENALNI RENALNI PROBLEMPROBLEM

DADAUZ ZAUSTAVLJANJE UZ ZAUSTAVLJANJE

PORASTAPORASTAUREE I KREATININA UREE I KREATININA

U PALZMI:U PALZMI:

PRERENALNI PRERENALNI PROBLEMPROBLEM

Odredi Na u mokra ći (pre dehidratacije)Odredi Na u mokra ći (pre dehidratacije)

Odredi K+

Kontrola ravnoteže vodeKontrola ravnoteže vodePOLIURIJAPOLIURIJA

Ako se radi o poliuriji Ako se radi o poliuriji koji su evidentni uzroci za to?koji su evidentni uzroci za to?

Radi li se o poliuriji zbog pove ćanog unosa vode iliRadi li se o poliuriji zbog pove ćanog unosa vode ilizbog zatajivanja homeostatskih mehanizama ?zbog zatajivanja homeostatskih mehanizama ?

ANAMNEZAANAMNEZA•Da li je poliurija ili u čestalo mokrenje?•Uzima li pacijent diuretike?•!!! Da nije u pitanju poliuri čna faza

disfunkcije bubrega?

POSTOJI LI UZROK ZA POSTOJI LI UZROK ZA OSMOTSKU DIUREZU?OSMOTSKU DIUREZU?Diabetes mellitus?Teška povreda tkivaDavanje infuzije rastvora aminokis

Ako se radi o infuziji te čnostiAko se radi o infuziji te čnostisa malo Na sa malo Na -- podesi sastavpodesi sastav

DIABETES INSIPIDUSDIABETES INSIPIDUS(Evidentni uzroci(Evidentni uzroci --povreda glave)povreda glave)

Tačno izmeri input i output vodeTačno izmeri input i output vodeNegativan bilans

Zatajivanje homeostazePozitivan bilans

Primarna polidipsija

Odredi ureju, kreatinin i elektrolite u plazmiOdredi ureju, kreatinin i elektrolite u plazmiVrlo povišeni

Zatajivanje bubregaSniženi/nisko normalni

PolidipsijaPovišena/visoko normalanPoreme ćaj funkcije tubula

Kada nismo sigurni o dijagnozi uraditi testove Za funkcionalno ispitivanje bubrega

Dijabetes insipidus? Neurološki pregled

• Kod pacijenata koji su dehidrirali ili gube previše tečnosti• Kod bolesnika u dijabeti čnoj komi jer postoji postoji opasnost

da se hiperosmolarnost zadrži zbog hipernatriemije, iako je glikemija normalizovana

• U bolesnika u nesvestici i sa povredama, zbog pove ćanog gubitka te čnosti i posledi čne hiperosmolarnosti

• Proliv• Povraćanje• Dekompenzacija srca• Kušingov sindrom• Hipo/hiperaldosteronizma• Kod primene steroidne terapije • Nefrotski sindrom

Indikacije za odreIndikacije za odre đđivanje Na u plazmiivanje Na u plazmi

• IndikacijeAddisonova bolestBubrežne bolestiKomatozna stanjaHemoliti čka anemijaTumoriOpekotineOperacijeHipoaldosteronizamHemoragijeDijabeti čna ketoacidozaSepsaKod bolisti gastro-intestinalnog traktaKod diuretske terapijeKod terapije kalijumom

Kontrola kaliemijeKontrola kaliemije

HIPOKALIEMIJA HIPERKALIEMIJA

Kontrola kaliemijeKontrola kaliemijeHIPOKALIEMIJAHIPOKALIEMIJA HIPERKALIEMIJAHIPERKALIEMIJA

Prekini terapiju koja dovodi do hipokaliemije

Postoje li vidljivi razlozi hipokaliemije?Terapija ACTH,diuretici

Proliv

Razmotri koncentraciju Na u plazmi

Daj preparate kalijuma per os

Prati dalje dnevno kretanje kalijuma

Normalnakaliemija

Hipokaliemija i dalje

Vrlo pove ćan aldosteron

Vrlo pove ćan ACTH I kortizol

Proveri da nije došlo do hemolize uzorka Proveri da nije došlo do hemolize uzorka (plazma prekasno odvojena od krvnih ćelija)(plazma prekasno odvojena od krvnih ćelija)

Postoje li razlozi za teško ošte ćenje tkivaPostoje li razlozi za teško ošte ćenje tkiva(Hipoksije ili teške traume)(Hipoksije ili teške traume)

Ispitati postojanje acidozeIspitati postojanje acidoze(može da izazove blagu hiperkaliemiju)(može da izazove blagu hiperkaliemiju)

Prima li pacijent kaplopril ili enalaprilPrima li pacijent kaplopril ili enalapril , , ili diuretike koji sadrže kalijumili diuretike koji sadrže kalijum

Hipotenzija, hiponatriemija sa Hipotenzija, hiponatriemija sa hiperkaliemijom hiperkaliemijom

i blagom uremijom, i blagom uremijom, uz hiperpigmentaciju kožeuz hiperpigmentaciju kože

može ukazivati na Adisonovu bolestmože ukazivati na Adisonovu bolest

Iskontrolisati kortizolIskontrolisati kortizol

• Kod bolesnika koji gube puno kalijuma putem probavnog trakta ili bubrega

• Kod terapije steroidima, ACTH ili diureticima

• Bolesnici kojima su zatajili bubrezi

• Bolesnici u dijabeti čkoj ketoacidozi, hipoosmolarnoj komi ili prekomi

Indikacije za odreIndikacije za odre đđivanje HCOivanje HCO 33¯̄ u plazmiu plazmi

• Kada nije jasno da li je ukupan CO2 abnormalan zbog metaboli čke acidoze ili zbog respiratorne alkaloze.

• Ako istovremeno postoje respiratorni i metaboli čki poreme ćaji, npr. posle zastoja srca ili pri zatajivanju bubrega koja je komplikovana plu ćnim bolestima.

• Kada se akutno pogoršala hroni čna opstruktivna bolest plu ća, ili kod akutne bolesti plu ća.

• Ako se uzima krv radi odre đivanja P (O 2)

Kada odrediti pH i PCOKada odrediti pH i PCO 22 u arterijskoj krvi?u arterijskoj krvi?

•• Kada je ukupni COKada je ukupni CO 22 nizak, a uzrok je nejasannizak, a uzrok je nejasanVisoka koncentracija ClVisoka koncentracija Cl --jona dovodi do normalizovanja jona dovodi do normalizovanja anjonskog zjapa, što pobu đuje sumnju na tubularnu acidozu.anjonskog zjapa, što pobu đuje sumnju na tubularnu acidozu.Kod drugih acidoza je koncentracija hlorida obi čno normalna a Kod drugih acidoza je koncentracija hlorida obi čno normalna a anjonski zjap proširen.anjonski zjap proširen.

•• Kada je ukupni COKada je ukupni CO 22 visok, a pacijent povra ćavisok, a pacijent povra ćaSnižena koncentracija hlorida govori o stenozi pilo rusa. Sli čno Snižena koncentracija hlorida govori o stenozi pilo rusa. Sli čno se dobija i kod respiratorne acidoze.se dobija i kod respiratorne acidoze.

Kada odrediti hloride?Kada odrediti hloride?

PATOFIZIOLOŠKE METODEPATOFIZIOLOŠKE METODEU ISPITIVANJU METABOLIZMA U ISPITIVANJU METABOLIZMA

TELESNIH TEČNOSTI I TELESNIH TEČNOSTI I ACIDOBAZNE RAVNOTEŽEACIDOBAZNE RAVNOTEŽE

OdreOdre živanje volumena krvi i plazme 1živanje volumena krvi i plazme 1

POTREBAN MATERIJAL

Eritrociti O Rh krvne grupe obeleženi Tehnicijumom Tc-99 m, Špric od 20 mlPribor za va đenje krviEpruveteBroja č radioaktivnost

IZVOĐENJE

Strogo intravenski ubrizgati 20 ml suspenzije obele ženih Er.

Od iste te susprnzije uzeti ta čno 1ml i razrediti rastvorom do 200ml ,što predstav lja standard za upoređivanje.

Nakon 15 minuta iz vene suprotnog ekstremiteta uzet i oko 7 ml krvi sa antikoagulansom.Odrediti hematokrit.

U epruvetu za merenje radioaktivnosti odmeriti ta čno 5ml.

U drugu opruvetu staviti 5 ml rastvora za upoređivanje.

Obe epruvete staviti u broja č radioaktivnosti.


IZRAČUNAVANJE

Na osnovu razlike u diluciji izra čunava se volumen krvi:

Volumen krvi (L)= RADIOAKTIVNOST STANDARDA x 0,02x 200

RADIOAKTIVNOST KRVI

Nekada se umoesto radioaktivnosti radilo sa Evansovim plavim (Evans blue).Evansovim plavim (Evans blue).Tada se umesto radioaktivnosti odre đuju ekstinkcije.

Izračunavanje volumena eritrocita:

V eritrocita = V krvi x Hematokrit x 0,9

Izračunavanje volumena eritrocita:

V plazme = V krvi – V eritrocita


TUMAČENJE NALAZA

Infuzioni rastvori Infuzioni rastvori nakon krvarenjanakon krvarenja

Neke anemije,Neke anemije,

MiksedemMiksedem

Hroni čno krvarenjeHroni čno krvarenje

Hroni čni nefritisHroni čni nefritis

Oligocitemija

Policitemija veraPolicitemija vera

Hron. hipoksemijaHron. hipoksemija

DehidratacijaDehidratacijaPočetna Početna hipoksemijahipoksemija

Policitemija

LeukozeLeukozeAkutno krvarenjeAkutno krvarenjeNormalnoNormalnoProsta

HipervolemijaHipovolemijaNormovolemijaKretanje hematokrita

K P

K P

K P

OdreOdređđivanje osmolarnosti plazmeivanje osmolarnosti plazme

POTREBAN MATERIJAL

Sveža plazmaOsmometarStandard NaCl

IZVOĐENJE

U određenu posudu osmometra usuti rastvor NaCl poznate osm olarnosti i postaviti u otvor za hla đenje.

U tečnost se uroni termoelement i vibrator i uklju či se dugme za po četak hla đenja.

Onog momenta kada se postigne ta čka smrzavanja, kazaljka osmometra pokazuje Osmolarnost u mOsm/l.

Ukoliko o čitana vrednost ne odgovara standardu, onda se kazal jka osmometra vrati na pravu vrednost – KALIBRACIJA OSMOMETRA.

TUMAČENJE

HIPOOSMOLARNOST – Hipotonijska de/hiperhidratacijaHIPEROSMOLARNOST – Hipertonijska de/hiperhidratacija

OdreOdređđivanje hlorida u serumu 1ivanje hlorida u serumu 1

POTREBAN MATERIJAL

SerumSerum4g/l rastvor difenilkarbazona u apsolutnom alkoholu4g/l rastvor difenilkarbazona u apsolutnom alkoholu100 mmol/l HNO3100 mmol/l HNO3100 mmol/l Hg (NO3)2100 mmol/l Hg (NO3)2Standardni rastvor NaCl (5,85 g NaCl rastvoreno u 1 litar vode)Standardni rastvor NaCl (5,85 g NaCl rastvoreno u 1 litar vode)

IZVOĐENJE

Pre odre đivanja hlorida potrebno je u serum dodati u višku H NO3, koji iz seruma istisne CO2 i omogu ćava titraciju hlorida.Titracija se vrši sa Hg(NO3)2 koji sa jonom Cl daje nerastvorljivi HgCl2, uz indikator difenil karbazo n. Kada su svi joni Cl utrošeni, višak merkuri-nitrata sa difenilkarbazonom daje ljubi častu boju, što ozna čava kraj reakcije.Upustvo za odre đivanje hlorida dato je slede ćom tabelom:

1,00(ml)Serum

01,0(ml)Standard NaCl

55(Kapi)Indikator

2,02,0(ml)Azotna kiselina

Epruveta sa Proba

Epruveta sa Standardom

OdreOdređđivanje hlorida u serumu 2ivanje hlorida u serumu 2

IZRAČUNAVANJE

Obe epruvete se titriraju rastvorom merkuri-nitrata do pojave ljubi časte boje. Izračunavanje se izvršava po slede ćoj formuli:

Cl (mmol/l)= x100 Broj ml utrošenih za probuBroj ml utrošenih za standard

TUMAČENJE NALAZA

Koncentracija Cl prati koncentraciju Na.Ipak u odre đenim uslovima se dešavaju izuzeci od pravila.

Tako će usled dugotrajnog povra ćanja do ći hipohloremije, koja je izraženija u odnosu na hiponatriemiju.Slično se dešava kod bolesti bubrega i nekriti čke primene diuretika.

U poreme ćajima acido-bazne ravnoteže, kada se joni Cl zadrža vaju da bi kompenzovali smanjenje jona bikarbonata postoji hip erhloremija bez hipernatriemije.

OdreOdređđivanje Na i K u serumu 1ivanje Na i K u serumu 1

POTREBAN MATERIJAL

Plameni fotometarPlameni fotometarSerumSerumDestilovana vodaDestilovana vodaStandardni rastvor sa Standardni rastvor sa 217,5 mmol/l Na217,5 mmol/l Na odnosno odnosno 12,79 mmol/l K12,79 mmol/l KTikvice od 5 i 50 mlTikvice od 5 i 50 ml

IZVOĐENJE

Za odreZa odre đđivanje se predhodno pripreme odgovaraju ća razblaženja seruma sa ivanje se predhodno pripreme odgovaraju ća razblaženja seruma sa vodom i to vodom i to za Na za Na –– 0,1 ml seruma u tikvicu od 50 ml vode0,1 ml seruma u tikvicu od 50 ml vodea za K a za K –– 0,1 ml seruma u tikvicu od 5 ml vode.0,1 ml seruma u tikvicu od 5 ml vode.

Uklju čiti plameni fotometar i podesiti dovod plina i vazd uha takUklju čiti plameni fotometar i podesiti dovod plina i vazd uha tak o da plamen postane bezbojan.o da plamen postane bezbojan.

UBACI FILTER ZA Na.UBACI FILTER ZA Na.Izbaždari fotometar (ima podeoke od 0Izbaždari fotometar (ima podeoke od 0 --100) da prilikom prolaska vode kazaljka pokazuje 0,100) da prilikom prolaska vode kazaljka pokazuje 0,a pri propuštanja standarda za Na da pokazuje 100.a pri propuštanja standarda za Na da pokazuje 100.Izvršiti merenje.Izvršiti merenje.

UBACI FILTER ZA K.UBACI FILTER ZA K.Izbaždari fotometar (ima podeoke od 0Izbaždari fotometar (ima podeoke od 0 --100) da prilikom prolaska vode kazaljka pokazuje 0,100) da prilikom prolaska vode kazaljka pokazuje 0,a pri propuštanja standarda za K da pokazuje 100.a pri propuštanja standarda za K da pokazuje 100.Izvršiti merenje.Izvršiti merenje.

IZRAČUNAVANJE

OdreOdređđivanje Na i K u serumu 2ivanje Na i K u serumu 2

Koncentracija natrijuma je 139Koncentracija natrijuma je 139 --148 mmol /l148 mmol /lHipernatriemija Hipernatriemija –– hipertonijska hiper/hipohidratacijahipertonijska hiper/hipohidratacijaHiponatriemija Hiponatriemija –– hipotonijska hipo/hiperhidratacija.hipotonijska hipo/hiperhidratacija.

Kaliemija iznosi 4,1Kaliemija iznosi 4,1 --5,6 mmol/l5,6 mmol/lHipokaliemija je pri koncentraciji manjoj od 2,5 mm ol/lHipokaliemija je pri koncentraciji manjoj od 2,5 mm ol/lHiperkaliemija je pri koncentraciji ve ćoj od 6,5 mmol/lHiperkaliemija je pri koncentraciji ve ćoj od 6,5 mmol/lPreko 10 mmol/l je inkopatibilno sa životom Preko 10 mmol/l je inkopatibilno sa životom

mmol/l Na = x217,5Ekstinkcija serumaEkstinkcija standarda (=100)

mmol/l K = x12,79Ekstinkcija serumaEkstinkcija standarda (=100)

TUMAČENJE

OdreOdređđivanje bikarbonata u serumu i procena pH 1ivanje bikarbonata u serumu i procena pH 1

POTREBAN MATERIJAL

Svež serumSvež serum100 mmol/l HNO3100 mmol/l HNO34 g/l bromtimol plavog u etanolu4 g/l bromtimol plavog u etanolu154 mmol/l rastvor NaCl, puferski rastvori poznate koncentracije154 mmol/l rastvor NaCl, puferski rastvori poznate koncentracijeFotometar Fotometar

IZVOĐENJE

Na 1 ml seruma u velikoj epruveti dodaj 1 ml azotn e kiseline.Na 1 ml seruma u velikoj epruveti dodaj 1 ml azotn e kiseline.Epruveta se promu ćka i odmah joj se doda 6 kapi defenilkarbazonaEpruveta se promu ćka i odmah joj se doda 6 kapi defenilkarbazona , pa se titrira sa NaOH do pojave, pa se titrira sa NaOH do pojavecrvene bojecrvene boje ..

Razlika izmeRazlika izme đđu 1 ml (koliko je dodato HNO3) i utrošene koli čine NaOH za neutru 1 ml (koliko je dodato HNO3) i utrošene koli čine NaOH za neutr alizaciju ostatka,alizaciju ostatka,predstavlja koli činu HNO3 utrošenu za neutralizaciju bikarbonatapredstavlja koli činu HNO3 utrošenu za neutralizaciju bikarbonata ..

Kako su pri neutralizaciji koriš ćeni ekvimolarni rastvori N/10, Kako su pri neutralizaciji koriš ćeni ekvimolarni rastvori N/10, to je:to je:

HCO3 mmol/l = (1HCO3 mmol/l = (1 --broj ml utrošenih NaOH)x100broj ml utrošenih NaOH)x100

OdreOdređđivanje bikarbonata u serumu i procena pH 2ivanje bikarbonata u serumu i procena pH 2

TUMAČENJE

Dekompenzovana Dekompenzovana alkalozaalkaloza

Iznad 7,45Iznad 40

Kompenzovana Kompenzovana alkalozaalkaloza

7,35-7,4526-40

Dekompenzovana acidoza

Ispod 7,35Ispod 14

Kompenzovana acidoza

7,35-7,4514-20

Normalno stanje7,35-7,4520-26

PoremećajpHMmol/l bikarbonata

OdreOdređđivanje pH krvi i parcijalnog ivanje pH krvi i parcijalnog pritiska CO2 1pritiska CO2 1

Neke preporuke prilikom va đenja krvi za gasne analize:

• Ne dodavati previše heparina• Ako je dodat Na-heparinat ne sme se u tim uzorku od ređivati koncentracija Na• Voditi ra čuna da krv što manje dolazi u kontakt sa vazduhom ( brzo eliminiši

mehuri će i začepi iglu)• Uzorak razhladiti i što pre analizirati• Mesto punkcije mora biti ruži často, ne bledo niti cijanoti čno, kako bi uzorak

odgovarao generalnom sastavu krvi.• Ne pritiskati mesto uboda, da intersticijalna te čnost ne bi ušla u uzorak

•• Vrši se potenciometrijsko odre đivanje gasova.Vrši se potenciometrijsko odre đivanje gasova.•• Posotje razni savršeni aparati koji mere parametre bitne za procPosotje razni savršeni aparati koji mere parametre bitne za proc enu acidobaznog stanja i to su:enu acidobaznog stanja i to su:


pHpH pCOpCO22

HCO3HCO3 – izračunava se na osnovu predhodne dve mere. Predstavlja vrednost bikarbonata u momentu merenja.

Standardni bikarbonat (SBC)Standardni bikarbonat (SBC) – Predstavlja koncentraciju bikarbonata koja bi post ojala kada bi se pCO2 sveo na normalne vrednosti (5,33kPa ili 40mmHg ), uz potpunu saturaciju hemoglobina kiseonikom. Bitno za razlikovanje udela respiratorn og i metaboli čkog poreme ćaja jer pokazuje metaboli čki deo regulacije (pošto je pCO2 normalizovan)

Ukupni CO2 u plazmi (TCO2) Ukupni CO2 u plazmi (TCO2) –– ova vrednost je veoma bliska koncentraciji bikarbon ata u palzmi, mada nije identi čan, jer: TCO2 = HCO3 (mmol/l)+ pCO2 (mmol/l)

Puferska baza (BB) Puferska baza (BB) –– predstavlja ukupnu snagu svih metaboli čkih puferskih sistema u krvi. Izračunava se na sonovu odre đenog aktuelnog bikarbonata i koncentracije hemoglob ina.

Višak baze (BE) Višak baze (BE) –– predstavlja razliku između puferske baze izmerene i one koja bi trebalo da p ostoji da bi pri pCO2 5,33kPA pH krvi iznosio 7,38. Ovo je u terapijskom smislu bitan pokazatelj, jer ukazujeNa to koliko bikarbonata treba dati za korekciju me taboli čke acidozeNedostaju ći bikarbonat mmol/l = tel.tež. Kg x –BE x 0,3

TUMEČENJE TUMEČENJE NALAZANALAZA


--3,33,3+2,5+2,5

43435252

20202727

20202626

4,7(35)4,7(35)6,0 (45)6,0 (45)

7,357,357,457,45

Norlano oddo

NN--SS

NNSS

NNSS

N(S)N(S)SSSS

SSSS

PPNN

Alkaloza respiratornaAlkaloza respiratornaDekompenzovanaDekompenzovanaKompenzovanaKompenzovana

+P+P+P+P

PPPP

PPPPPP

PPPPPP

NNN(P)N(P)

PPN(P)N(P)

Alkaloza metaboli čkaAlkaloza metaboli čkaDekompenzovanaDekompenzovanaKompenzovanaKompenzovana

NN+P+P

NNPP

NNPP

N (P)N (P)PPPP

PPPP

SSNN

Acidoza respiratornaAcidoza respiratornaDekompenzovanaDekompenzovanaKompenzovanaKompenzovana

--SS--SS

SSSS

SSSS

SSSS

NNSS

SSNN

Acidoza metaboli čaAcidoza metaboli čaDekompenzovanaDekompenzovanaKompenzovanaKompenzovana

BEBEmmol/lmmol/l

BBBBmmol/lmmol/l

SBCSBCmmol/lmmol/l

HCO3HCO3mmol/lmmol/l

pCO2pCO2kPa kPa (mmHg)(mmHg)

pHpH

N – noramlno, P – povišeno, PP – jako povišeno, S – sniženo, SS – jako sniženo,-S – negativne vrednosti, +P – pozitivne vrednosti

SPECIFISPECIFIČNOST NALAZA ČNOST NALAZA NAJČEŠĆIH OBLIKA POREME ĆAJA NAJČEŠĆIH OBLIKA POREME ĆAJA

METABOLIZMA METABOLIZMA TELESNIH TEČNOSTI I TELESNIH TEČNOSTI I

ACIDOACIDO--BAZNE RAVNOTEŽEBAZNE RAVNOTEŽE

Izotonijska dehidratacija usled Izotonijska dehidratacija usled povra ćanjapovra ćanja

• Hematokrit• Hb• Broj eritrocita• Koncentracija proteina u serumu• MCHC N• MCV N• Natriemija N• pH • Bikarbonati• Kalijum

Zbog Zbog smanjenjasmanjenjavolumena volumena

vanćelijske vanćelijske tečnostitečnosti

Jer osmolarnost Jer osmolarnost vanćelijske vanćelijske tečnosti nijetečnosti nijepromenjenapromenjena

Zbog gubitka velike koli čine

H+ jona putem

želudačnog soka

Izotonijska dehidratacija usled Izotonijska dehidratacija usled prolivaproliva

• Hematokrit• Hb• Broj eritrocita• Koncentracija proteina u serumu• MCHC N• MCV N• Natriemija N• pH • Bikarbonati• Kalijum

Zbog Zbog smanjenjasmanjenjavolumena volumena

vanćelijske vanćelijske tečnostitečnosti

Jer osmolarnost Jer osmolarnost vanćelijske vanćelijske tečnosti nijetečnosti nijepromenjenapromenjena

Zbog gubitka velike koli čine

bikarbonata putem izmeta

Hipotonijska dehidratacija kod dijabetesne Hipotonijska dehidratacija kod dijabetesne ketoacidoze pre insulinske terapijeketoacidoze pre insulinske terapije

•• Broj Er umereno pove ćanBroj Er umereno pove ćan

•• Koncentracija proteina pove ćanaKoncentracija proteina pove ćana

•• Povećana natriemijaPovećana natriemija

•• MCV smanjenMCV smanjen

•• Smanjen pHSmanjen pH

•• Smanjena konc. bikarbonataSmanjena konc. bikarbonata

•• Kaliemija normalna, iako postoji apsolutni nedostat ak KKaliemija normalna, iako postoji apsolutni nedostat ak K

Zbog smanjenja volumenaZbog smanjenja volumenavanćelijske te čnostivanćelijske te čnosti

Zbog pove ć.osmolarnostiZbog pove ć.osmolarnostivanćelijske te čnostivanćelijske te čnosti

Zbog prelaska vode iz ćelija Zbog prelaska vode iz ćelija u van ćelijski prostoru van ćelijski prostor

Zbog izlaska Zbog izlaska kalijumakalijumaiz ćelijaiz ćelija

Hipotonijska dehidratacija u Morbus AdisoniHipotonijska dehidratacija u Morbus Adisoni

•• HiponatriemijaHiponatriemija

•• Povećanje HtPovećanje Ht

•• Povećanje broja ErPovećanje broja Er

•• Povećanje HbPovećanje Hb

•• MCV je pove ćanMCV je pove ćan

•• MCHC je smanjenMCHC je smanjen

•• Hiperkaliemija sa acidozomHiperkaliemija sa acidozom

•• HipohloremijaHipohloremija

Zbog pove ćanog gubitka natrijumaprekko mokra će

dolazi do dehidratacije sa smanjenjem osmotskog pritiska van ćelijske te čnosti.

Zbog ulaka vode u ćelije po zakonu difuzije i osmoze

Prati gubitak Na

Izlazak 3Na+, pra ćeno je čuvanjem 2K+1 H+

Izotonijska hiperhidratacija Izotonijska hiperhidratacija u hroni čnoj sr čanoj insuficijencijiu hroni čnoj sr čanoj insuficijenciji

•• Ht smanjenHt smanjen•• Hb smanjenHb smanjen•• Broj Er smanjenBroj Er smanjen•• Konc. prot. u serumu smanjenaKonc. prot. u serumu smanjena

•• MCHC normalanMCHC normalan•• MCV normalanMCV normalan•• Natriemija normalnaNatriemija normalna

•• pH smanjenpH smanjen•• Bikarbonati smanjeniBikarbonati smanjeni

•• HiperkaliemijaHiperkaliemija

Zbog pove ćanja volumenavanćelijske te čnosti

Jer osmolarnost van ćelijsketečnosti nije promenjena

Zbog nakupljanja velike koli čine laktata

Zbog izlaska kalijuma iz ćelije

Hipertonijska hiperhidratacija Hipertonijska hiperhidratacija u primarnom aldosteronizmu u primarnom aldosteronizmu

((ConnConn --ov sindrom)ov sindrom)

• Ht smanjen• Hb smanjen• Broj Er smanjen• Konc.prot.u serumu smanjena

• Natriemija povećana

• MCV smanjen

• Hipokaliemija• Alkaloza• Hiperhloremija

• Pad jonizovanog kalcijuma zbog alkaloze.zbog alkaloze.

Zbog pove ćanja volumena vanćelijske te čnosti

Zbog pove ćanja osmolarnosti

vanćelijske t čnosti

Zbog prelaska vode u vanćelijski prostor

Zbog izbacivanja H+ i K+I retencije Na+

Hipotonijska hiperhidratacija u Hipotonijska hiperhidratacija u paraneoplasti čnom sindromi sa lu čenjem ADHparaneoplasti čnom sindromi sa lu čenjem ADH

• Ht smanjen• Hb smanjen• Broj Er smanjen• Konc.prot.u serumu smanjena

• Natriemija smanjena• Smanjena hloremija

• MCV smanjen

• Hiperkaliemija• Alkaloza• Pad jonizovanog kalcijuma

Zbog pove ćanja volumena Zbog pove ćanja volumena vanćelijske te čnostivanćelijske te čnosti

Zbog hipoosmolarnostiZbog hipoosmolarnostiVanćelijske te čnostiVanćelijske te čnosti

Zbog prelaska vode u Zbog prelaska vode u vanćelijski prostorvanćelijski prostor

JELJEL ’’ IMA IMA PITANJA?PITANJA?